MUZIKA, IDENTITET, KONSTRUKCIJA, ETNICITET

Download MUZIKA, IDENTITET, KONSTRUKCIJA, ETNICITET

Post on 16-Apr-2015

74 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

TA JE TO VEZA IZMEU MUZIKE I IDENTITETA

TRANSCRIPT

<p> 316.7:323.1]:78 78.011.26</p> <p>Marija Ristivojevi bombona@gmail.com</p> <p>Uloga muzike u konstrukciji etnikog identitetaApstrakt:Uloga muzike u konstrukciji identiteta je tema kojoj se sve vie poklanja panja u antropolokim, etnomuzikolokim, muzikolokim, sociolokim naunim krugovima. Rad se bavi razmatranjem odnosa muzike i etnikog identiteta kroz osvrt na popularne koncepte world music i etno muzike, kako u svetu tako i na domaem terenu. Osnovna teza od koje se u radu polazi jeste da je muzika, osim to je proizvod jedne kulture, takoe i aktivni inilac koji tu kulturu konstruie, a kroz nju i odreene etnike identitete. Budui da je muzika, kao koncept, neodvojiva od oveka, tako i ova problematika zahteva iru perspektivu, odnosno sagledavanje muzike u meuodnosu sa konceptima kulture i identiteta. Cilj rada je da se istakne ona aktivna strana muzike, odnosno da se, kroz analizu pomenutog meuodnosa, pokae kako muzika moe biti mona kada je re o kreiranju odreenih predstava. Na taj nain shvaena, muzika predstavlja relevantan antropoloki problem.</p> <p>Kljune rei:muzika, kultura, etniki identitet, world music, etno muzika, antropologija</p> <p>Muzika je fenomen koji na razne naine proima svakodnevni ivot oveka, bilo da je shvaena kao vid zabave, razonode, uivanja, profesije ili kao izraz odreenog identiteta. Poznato je da se pojedine drutvene grupe formiraju na osnovu vrste muzike koju njeni lanovi sluaju ili praktikuju (npr. supkulture poput pankera, rokera, repera itd.). Govorei o muzici unutar supkulturnih grupa, i njenog odnosa sa identitetima tih grupa, Vilijams (Williams) smatra da se muzika mora posmatrati i kao proizvod odreene supkulture, ali i kao uzrok njenog nastanka i formiranja (Williams 2006: 174). Naime, kroz sluanje i stvaranje muzike, pojedincima se prua mogunost da se pozicioniraju u okviru odreene grupe (Isto). Alan Merijem (Alan Merriam), etnomuzikolog, muziku odreuje, izmeu ostalog, i kao jedinstveni ljudski fenomen koji postoji samo u pojmovima drutvene interakcije, odnosno fenomen koji su ljudi stvorili i koji je, samim tim, neodvojivi elemenat kulture, te ljudskog ponaanja i delovanja (Merriam 1964: 27). Upravo je odreenje muzike poput ovog utrlo put buduem bavljenju antropologije muzikom. Osnovni problem koji se u radu razmatra jeste sprega izmeu muzike, kulture i etnikog identiteta. Muzika je shvaena kao proizvod odreene kulture- 13, (..) 2 (2009)</p> <p>118 </p> <p>i drutva, ali se ide i korak dalje. Taj korak podrazumeva osvrt na drugu stranu medalje, odnosno na muziku kao aktivnog inioca u konstruisanju kulture, drutva i etnikog identiteta. To naroito dolazi do izraaja kada se radi o muzici koja je percipirana kao tradicionalna. Naglasak je na pitanju ta te muzike zapravo predstavljaju, odnosno na koji nain odreenu kulturu prezentuju Drugome. Ovoj problematici se prilazi kroz osvrt na koncepte world music i etno muzike. U svetu je poslednjih decenija aktuelna pojava novog muzikog anra, koji je nazvan muzika sveta. Takoe se javlja i sve vei broj muzikih grupa sa odrednicom etno. Osim sve vee prisutnosti na svetskoj i domaoj muzikoj sceni, ovi muziki oblici predstavljaju dobar primer jer su usko povezani sa konceptima tradicije i etnikog identiteta. U radu se ne nude neki konani odgovori, ve se postavljaju pitanja i tei isticanju vane uloge muzike u kreiranju etnikih identiteta i kulture, odnosno odreenih predstava koje se konstruiu, usvajaju i potom koriste. Osim pomenutog nastojanja, cilj rada je i pojaavanje postojeeg uverenja da je muzika plodna tema antropolokih prouavanja. Odnos muzike i kulture mogue je sagledavati u vezi sa bilo kojim identitetom, odnosno sa identitetom kao optom kategorijom. Meutim, u radu se akcentuje etniki identitet, pre svega zbog muzika koje su uzete za primere. Naime, i world i etno muzika u svom odreenju (pa i nazivu) sadre elemente koji upuuju najpre na etniki identitet. Tako sam naziv etno muzika eksplicitno ukazuje na vezu izmeu odreene etnike grupe i njene muzike. Isto tako ove muzike se uglavnom kategorizuju prema kulturama, odnosno zajednicama iz kojih potiu. Daljim uoptavanjem (s obzirom na to da su ove muzike namenjene i globalnom kulturnom tritu, te da stoga predeo iz koga dolaze mora biti poznatiji) dolazi se do muzike Azije, Afrike, Balkana i tome slino. Upotreba mnoine rei muzika mogla bi se opravdati pretpostavkom da je muziko mnotvo proporcionalno kulturnim i identitetskim raznolikostima. Takoe, izraz muzike se svakako odnosi i na mnotvo i raznovrsnost u umetnikom i estetskom smislu, ipak, shodno temi, u radu ovaj izraz nije korien u ovako irokom smislu. Teorijska pozicija sa koje se ovaj problem sagledava jeste teza francuskog etnomuzikologa Lorana Obera (Lauren Aubert), koji smatra da se muzika ne moe odrediti kao bezopasna (i tako je ne bi trebalo ni percipirati) iz razloga to ona u velikoj meri utie na oblikovanje naih ivota, odnosno kultura i identiteta. U tom smislu je znaajno i teorijsko polazite pomenutog Alana Merijema, po kojem je muzika neodvojivi deo kulture i drutva i, u skladu sa tim trebalo bi je posmatrati i prouavati.</p> <p>- 13, (..) 2 (2009)</p> <p> 119</p> <p>Muzika i antropologija Tradicionalno shvatanje antropologije kao naune discipline koja se bavi prouavanjem kulture, obiaja i naina ivota drugih, udaljenih, manjih zajednica, usmerilo je antropologe na istraivanja koja su se odvijala izvan sopstvenih, urbanizovanih i tehnoloki razvijenih, drutava. Samim tim teme koje su se nametale kao proizvod urbanog naina ivota i uopte teme koje su bile vezane za Zapad u prvo vreme nisu ulazile u zonu antropolokog interesovanja. Muzikom su se prvi antropolozi bavili jedino u smislu da su je beleili kao deo kulturnog paketa neke udaljene zajednice, to obino nije podrazumevalo naroit kritiki osvrt. U devetnaestom veku, sa razvojem romantiarske tenje za uvanjem narodnog blaga, postalo je vano sakupljati pesme iz naroda kako bi se, kao deo kulture u izumiranju, spasile od zaborava. Muzika je dugo bila shvaena kao fenomen koji je predmet prouavanja iskljuivo muzikologije (Nettl 1991: xii). Kao prvi vid simbioze muzikologije i antropologije pojavila se etnomuzikologija od sredine dvadesetog veka. Prema Merijamu, etnomuzikologija se najpre bavila prouavanjem nezapadnog sveta (Merriam isto: 4). Takvo vienje etnomuzikologije je bilo u potpunosti u skladu sa dotadanjom ulogom antropologije u prouavanju kulture i drutva o kome je bilo rei. S tim u vezi je i zapadno shvatanje umetnosti (klasine, visoke/high art), koja je jasno odvojena od narodnog stvaralatva. Takoe, naziv nauke koji u sebi sadri odrednicu etno, automatski ukazuje na vezu izmeu odreene muzike i etnikog identiteta. U tom smislu se etnomuzikologija moe odrediti kao nauka koja se bavi prouavanjem tradicionalne narodne muzike kulture. Budui da je re o kljunim konceptima kojima se antropologija bavi (tradicija, narod, kultura), nije teko uoiti vezu izmeu ovih nauka. Etnomuzikologija je imala vanu ulogu u lansiranju muzike kao koncepta koji je neodvojiv od drutva i kulture iz koje proizlazi (isto: 7). U tom smislu, Merijem smatra da se etnomuzikologija bavi prouavanjem muzike u kulturi (isto: 6). Ono to je bitno jeste da ovaj autor problematizuje i sam koncept muzike, smatrajui da svako drutvo i svaka kultura odreuju ta je za njih muzika, odnosno ta e pod time podrazumevati (isto: 27). Dakle, muzika nije univerzalni koncept u smislu da sve kulture njime oznaavaju istu stvar, ve pre kulturni i drutveni konstrukt koji u razliitim kontekstima dobija razliita znaenja. Don Bleking (John Blecking), irski etnomuzikolog, se u svojoj studiji Pojam muzikalnosti bavio prouavanjem fenomena muziciranja u razliitim kulturama (kao na primer, muziciranjem Venda iz June Afrike). Blekingovo shvatanje muzike je povezano sa odreenom drutvenom zajednicom pa tako muziku definie kao ljudski organizovani zvuk, odnosno kao proizvod formalnog ili neformalnog ljudskog ponaanja (Bleking 1992: 18). Na primeru muzike Venda, Bleking pokazuje kako se shvatanje koncepta muzike razlikuje od kulture do kulture (slinost sa Merijemovim shvatanjem) i kako su, samim tim, u velikoj meri razumevanje, kao i procesi stvaranja odreene muzike kulturno odreeni. Kako bi bilo mogue sagledati postojeu muziku raznolikost, neo- 13, (..) 2 (2009)</p> <p>120 </p> <p>phodno je imati na umu da muzika ne predstavlja uvek sistem organizovanja zvukova u okviru koga vlada odreeni skup pravila i dopustivih zvunih obrazaca, koji su Evropljani izmislili i praktikuju (isto: 8). I unutar kulture Venda nisu sve muzike shvaene isto, odnosno postoje muzike koje su utilitarne tj. vezane su za odreena drutvena dogaanja, kao i one koje Bleking naziva artistinim, kada je muzika kljuni inilac doivljaja (v. isto: 5860). Sa postkolonijalnom i postmodernistikom kritikom, poevi od ezdesetih godina dvadesetog veka, dolazi i do promene u shvatanju samog koncepta kulture (Rapport, Overing 2000: 95). Do tada se pod kulturom podrazumevala jedna stabilna, nepromenljiva celina koja obuhvata znanja, verovanja, obiaje, vrednosti odreene zajednice (isto: 94). Taj koncept kulture, kao zatvorenog sistema, omoguavao je da se kulture meusobno porede i na taj nain vrednuju (npr. evolucionistika teorija). Meutim, pokazavi se kao anahroni model, ovaj koncept je doiveo brojne kritike jo na poetku 20. veka (v. isto: 9495). Preispitivanja u drutvenim i humanistikim naukama su iznedrila novi koncept kulture, po kome je kultura zapravo fluidna kategorija, koja se mora posmatrati u irem drutvenom i kulturnom kontekstu. Kao stalno promenljiva kategorija, kultura je sve vie shvatana kao vrsta procesa. Tako dugo odsutni antropolozi poinju da se vraaju svojim kuama (Nettl, isto: xi) i da prouavaju fenomene koji proizlaze iz urbanog i tehnoloki razvijenog drutva. Samim tim se iri raspon tema za prouavanje, pa na taj nain i muzika poinje da bude kritiki preispitivana. Prema nekim autorima, pojam kulture je kljuan za razumevanje etniciteta (Nedeljkovi 2007: 25). Dok su starije definicije etnosa naglaavale statine kulturne kategorije kao objektivne parametre pripadnosti, definicije etnosa koje sadre pojam etnikog identiteta kao znaajne komponente premetaju akcenat s kulturnog sadraja na etnike manifestacije, odnosno na manifestovanje etnikog putem meusobnih kontakata i komunikacije (isto: 27). Odnos s drugim grupama je kljuan jer se identiteti uvek odreuju u odnosu na Drugog. Nema grupe koja je sama po sebi etnika; ona to postaje kroz odnos s drugim zajednicama, kroz identifikaciju samih pripadnika i manifestovanje njihovog identiteta u drutvenoj praksi (isto: 28). Jedna od tih praksi je i stvaranje muzike. Etniki identiteti Da bi se razjasnila veza izmeu muzike i identiteta, neophodno je najpre razjasniti ta se u radu pod identitetom podrazumeva.</p> <p>- 13, (..) 2 (2009)</p> <p> 121</p> <p>Pozicioniranje oveka, drutva, kulture u svetu je neodvojivo od identiteta jer su upravo identiteti ti pomou kojih se neko odreuje i odreuje Drugog u odnosu na sebe. Osnova za uspostavljanje drutvenog identiteta je sposobnost razlikovanja na relaciji ja drugi i mi oni, koja se pravi u svim jezicima i kulturama, a ove relacije izazivaju stalnu tenziju u drutvenim odnosima (Preli 2008: 25). S obzirom na to da je koncept identiteta neodvojiv od oveka i druva, to implicira da je to tema stara maltene koliko i sam ovek, zanimljivo je to da se drutveni identitet, tek od ezdesetih godina dvadesetog veka, javlja kao specifino oznaen predmet istraivanja drutvenih nauka (isto: 26). Razliite teorije su razliito tretirale pitanje identiteta. Najpoznatije teorije (kao i dve krajnosti) su esencijalistika (prvobitna) i konstruktivistika teorija (potonja). Prvobitno shvatanje identiteta je ovaj koncept videlo kao neto nepromenljivo, dato kao takvo, zatvoreno (slino konceptu kulture). Meutim, moderno doba je sa sobom donelo ambivalentnost, heterogenost, multiplicitet i otvorenost perspektiva (Golubovi 1999: 2). Identiteti su postali neto promenljivo, istorijsko, kontekstualno, dinamino (Preli isto: 26). Prema drugoj teoriji (koja je u radu zastupljena) subjektivitet postaje stvar konstrukcije, a ne automatski proizvod (Golubovi, isto: 4). Shvaen kao kontekstualan i konstruisan, identitet se mora analizirati u skladu sa irim drutvenim i kulturnim kontekstom iz koga i proizlazi. Imajui to u vidu, pitanje muzike i etnikog identiteta je neophodno razmatrati u vezi sa aktuelnim, globalnim drutvom. Ljudi se kroz drutvene i kulturne grupe dele po vie osnova: etnikoj, klasnoj, rodnoj, politikoj itd. Podela na razliite etnike grupe zasniva se na uoavanju i izdvajanju razlika izmeu grupa koje predstavljaju, uslovno govorei, primarne okvire identifikacije, zatim na potrebi za klasifikacijom tih grupa, kao i na uverenju da je te razlike mogue standardizovati, podvesti pod jedan princip (Nedeljkovi, isto: 11). Sam koncept etnikih grupa se razliito koristi u smislu da moe da oznaava etniku zajednicu bilo koje vrste, ili zajednicu koja se jo nije razvila do stepena nacije ili naroda (isto: 16). U radu se koristi prvo odreenje etnike grupe. Ovaj koncept je, takoe, varirao u smislu odreenja (esencijalitiki/konstruktivistiki model). Prema teorijama koje su se pojavile osamdesetih godina dvadesetog veka, etnike grupe i etniki identiteti nuno se dovode u vezu sa hijerarhijskim odnosima moi, te politikim i ekonomskim (Blagojevi 2005: 69). Dakle, etnike grupe i etniki identiteti nisu vie neke date kategorije, ve postaje jasno da su konstruisani koncepti koji su u velikoj meri instrumentalizovani. Isto tako bi se moglo rei da etniki identitet</p> <p>- 13, (..) 2 (2009)</p> <p>122 </p> <p>ima i reprezentativni karakter, koji odgovara kako konfiguraciji kulturne scene, tako i ideolokim zahtevima drutveno-politikih situacija i odreenim vremenskim epohama (Luki-Krstanovi 2007: 94). World i(li) etno muzika Da bi bilo mogue problematizovati odnos muzike, identiteta i kulture, trebalo bi najpre definisati same pojmove world i etno muzike. Meutim, definisanje tako irokog muzikog polja nije nimalo lak zadatak. Veliki je broj definicija koje muziku sveta odreuju kroz nabrajanje muzika koje u nju spadaju (odnosno, ne spadaju), mada esto bez nekog jasnog kriterijuma, te stoga ne bi imalo smisla nabrajati ih. No, neko optije odreenje, zajedniko veini definicija, pod world music-om podrazumeva muziku koja je tradicionalna, narodna, izvorna, koju stvaraju i izvode starosedeoci, koja obuhvata svaku kulturu i drutvo na planeti (Nidel 2005: 2). Upravo su pojmovi poput tradiconalnog, izvornog, narodnog kljuni za analizu ove muzike i pomenute problematike. Neto drugaiju definiciju ovog muzikog fenomena daje Loran Ober, koji smatra da se muzika sveta moe opisati kao popularna muzika u kojoj su isprepletana razna iskustva mnogih kultura (Ober 2007: 105). Ova definicija akcenat stavlja na kulturnu i muziku hibridnost. Ipak, ovaj autor istie kako je to samo ue znaenje ovog termina, a da on, u svom irem smislu, moe da oznaava i tradicionalne muzike vrste nezapadnih civilizacija (isto). Ovakvo odreenje u sebi sadr...</p>