multimadija pitanja i odgovori

7/23/2019 Multimadija Pitanja i Odgovori

http://slidepdf.com/reader/full/multimadija-pitanja-i-odgovori 1/7

45. Opisati osobinu persistencije čula vida i značaj persistencije zaformiranje pokretne slike.

Sistemi za prenos slike na način na koji se to radi od 1895. godine mogu da serealizuju zahvaljujući persistenciji čula vida i ograničenoj sposobnosti za razlikovanje

brzih vremenskih promena u slici Persistencija oka je pojava produenog osećajasvetlosti posle prestanka pobude. !akon prestanka pobude" čovek jo# neko vremeima utisak da pobuda pred njim postoji.

46. Opisati osnovne osobine vremenskog odabiranja kod video signala.

$ovekov vizuelni sistem moe da zapazi" tj. da razlikuje 1% do 1& odvojenih slika usekund. 'a bi se stvorila iluzija pokretne slike (bog toga je morao da se uvedestandard. )zabrana je brzina od &* snimka u sekundi.

47. Opisati postupak analize slike kod PA sistema. Opisati osnovne razlikeizme!u PA i "#$% sistema.

+nalogni signal slike ,ormiran je tako #to se po vertikali slike vr#i njeno razlaganje nauzane horizontalne linije. !a slici *.-. prikazana je skica ekrana po vertikalipodeljena na sedam uzanih horizontalnih linija. /0 kameri se du te linije slikapretvara u električni signal. ad postupak analize stigne iz gornjeg levog do donjegdesnog ugla 2kao pri čitanju knjige3" ,ormirana je jedna slika i postupak se ponavlja.4vakvo ponavljanje vr#i se &5 puta u svakoj sekundi. rzina ponavljanja analizeslike 2&5 6z" tj. &5 ponavljanja u sekundi3 usvojena je u 7vropi. 4čigledno jepode#ena u skladu sa iskustvima iz vremena bioskopa i lmske trake 2bar &* 6z3"kao i sa učestanosti evropske elektrodistributivne mree od 5% 6z. /reba istaći da jeu američkom !/S /0 standardu usvojen prenos -% slika u sekundi" po#to naponskamrea u S+' ima osnovnu ,rekvenciju :% 6z

4&. "avesti nekoliko prednosti digitalne u odnosu na analognu #'.

ao #to se moe videti u tabeli *.1" digitalna /0 ima velike prednosti u odnosu naanalognu. Povećan je kvalitet" omogućena je bolja i ekasnija upotrebaradio,rekvencijskog spektra" a uvedeni su dodatni servisi i usluge.

4(. "avesti osnovnu razliku u logici prenosa digitalnog #' signala uodnosu na analogni prenos.

od analogne /0 signal se prenosi neprekidno" u celini. Praktično" u svakoj sekundiprenosi se &5 celih slika" bez obzira na njihov sadraj. Prijemnik ima zadatak daprimi i prikae tih &5 slika" bez obzira #ta se u njima nalazi. od digitalne /0 prenosise samo ono #to se u slici menja. 'igitalni /0 prijemnik ima mnogo ozbiljniji zadataki mnogo veće mogućnosti nego analogni /0 prijemnik. 'a bi se ostvarila kompresija"vi#e se ne prenose sve cele slike. Pretpostavimo da je preneta prva cela slika.mesto sledeće cele slike" prenose se podaci koji pokazuju kakva je veza izme;uprethodno prenete 2prijemnik tu prethodnu sliku čuva u svojoj memoriji3 i sledeće



slike. ad se prenesu podaci o drugoj slici" prijemnik sastavi i prikazuje drugu sliku.(a to vreme već se prenose podaci o vezi izme;u treće slike i one koja je bila prenje. svakom prenosu podataka dolazi do izvesnog o#tećenja slike" pa se nakonnekoliko prenetih slika" obično 15<&%" obavezno prenosi jedna cela slika" da seo#tećenja ne bi preterano akumulisala i dovela do velike razlike izme;u poslate i

prikazane slike.

0ano je istaći da se i u ovim postupcima slika deli na blokove 2kvadratiće3dimenzija 8=8 ili 1:=1: piksela. (bog toga se često pri prenosu nekih veomadinamičnih scena" npr. sportskih doga;aja" mogu uočiti kvadratići na slici.

5). Opisati neke od problema pri promeni formata slike sa 4*+ na ,6*( iobrnuto.

Pojam pillars moemo da prevedemo kao stubovi" po#to se sa strane javljaju crnistubići koji predstavljaju gubitak 2neiskori#ćenost3 #irine ekrana. od zumirane slikeuočava se gubitak dela vizuelnih in,ormacija uz donju i gornju ivicu slike. odrazvučene 2strech3 slike oučljivo je značajno izobličenje slike. >azvučena je po #irini iveoma neprirodna.

Promena novog u stari? !a slici *.5. ilustrovane su tri varijante prelaska sa novog nastari ,ormat. od letterbo= promene javljaju se crne linije du gornjeg i donjeg delaekrana" a kod pan and scan" velik deo slike je izgubljen. poslednjoj varijanti" slika

je veoma izduena" de,ormisana i neprirodna.

5,. "avesti nekoliko va-ni pravila pri samostalnom pripremanju videomaterijala.

Postoji nekoliko vanih pravila koja doprinose kvalitetu konačnog rezultata? 1. !e#tedeti 2preterano na opremi3" &. 4bezbediti dovoljno jak računar za nakadnuobradu video signala 2velik disk" brz procesor3" -. Snimanje vr#iti sa čvrste podloge2tronoac" stalak3" *. 'obro proučiti ručne komande kamere 2automatskopode#avanje nije optimalno3" 5. Paljivo podesiti svetlo" :. oristiti pozadinsku boju2za kasniju monau3" @. 4bezbediti korektno i pregledno titlovanje" itd.

5/. 0e1nisati pojam animacije. Opisati osnovne principe na kojima sezasniva animacija i navesti osobine /02 /.50 i +0 animacije.

+nimacija je postupak za oivljavanje statičke prezentacije. +nimacija moe da bude

stalna ili povremena" moe da pokriva delove projekta ili ceo projekat.

+nimacija" kao i video" zasniva se na osobinama 60S" prvenstveno na persistenciji.!ajče#će se pri animaciji niu mirne slike sa malom razlikom me;u njima i tako sestiče utisak pokreta.

Postoji nekoliko vrsta animacija? &' 2u jednoj ravni3" &"5' 2u ravni" ali sedodavanjem senke" promenom osvetljenosti i na druge načine stiče utisak prostora3



-' 2pokret" promena poloaja" kretanje i ostale pojave de#avaju se u sve tridimenzije i utisak je kompletan3.

5+. Opisati postupak izrade tradicionalnog animiranog 1lma. Objasnitiznačenje ključnog frejma i pojam tvininga.

od tradicionalne ili klasične animacije 2cel ili celuloidna animacija3 pokret se,ormira pomoću niza crtea koji se veoma malo razlikuju" snimljenih na celuloidnutraku. 'a bi se smanjio veoma velik broj crtanja različitih crtea < ,rejmova 2&* ili &5u sekundi" 1**% ili 15%% za svaki minut animacije3" koristi se stacionarna pozadina"veća od ,rejma" nacrtana samo jednom. Pokretni objekti crtaju se na providnu ,oliju.4va ,olija postavlja se preko pozadine pa se ,rejmovi snimaju" jedan po jedan" saizmenama koje se vr#e samo na pokretnim delovima'a bi se pravilno ,ormiraopokret" u postupku planiranja biraju se tzv. ključni ,rejmovi 2engl. keA ,rames3. /o suvaniji ,rejmovi u nekom pokretu. Brejmovi izme;u ključnih dobijaju se postupkominterpolacije ili tvininga 2engl. tCeening" tj. dodavanje onoga #to se de#ava izme;u <

betCeen ključnih ,rejmova3.

54. Opisati postupak kompjuterske animacije. 3stai osnovnu razliku uodnosu na klasičnu animaciju.

Programi za kompjutersku animaciju koriste isteprincipe kao ) kod klasicneanomacije. 4snovna razlika postoji u kolicini crteza koje radi animator. 0eliki brojcrteza generisu sami programi. Postupci? gnjecenje ) rastezanje"pripremaanimiranog objekta" postavljanje scene" planiranje vremena" pratecipokreti2postovanje zakona zike" neki pokreti se ne desavaju u isto vreme3"usporavanje ) ubrzavanje" preuvelicavanje" privlacnost likova"sekundarna akcija.

55. "avesti i objasniti bar dva osnovna principa na kojima se zasnivasavremena animacija.

priprema2prprema animiranog objekta pre nego sto se izvrsi neki pokret3

postavljanje scene2preuzeto iz pozorista ) lma" usmeravanje paznje posmatraca nanajvaznije detalje scene3

56. Objasniti princip postavljanja scene u savremenoj animaciji.

postavljanje scene2preuzeto iz pozorista ) lma" usmeravanje paznje posmatraca nanajvaznije detalje scene3

57. Objasniti princip planiranja vremena u savremenoj animaciji.

4dnosi se na broj ,rejmova posvecenih nekoj aktivnosti" utice na prirodnostanimacije" omogucava ostvarivanje spec e,ekata" usporavanje ili ubrzavanje radnje.



5&. Objasniti značaj teksta u multimediji. Objasniti značaj i osobine #.

Pismenost se polako razvijala i danas je uslov za bilo kakvo usvajanje znanja iprimenu novijih tehnologija. Pisma i jezici postoje odavno u ručno pisanimmaterijalima" a usavr#avanje kroz #tampu trajalo je do danas i traje i dalje. Pojavom

)nterneta" svetske mree 2DDD3" tekst postaje jo# značajniji.Prirodni jezik )nterneta zove se 6/EF 26Aperte=t Earkup Fanguage3. 4snovnaosobina koja ga razlikuje od običnog teksta jeste dodatna mogućnost povezivanja2linkovanja3 delova teksta 2reči" ,raza" slika3 sa drugim materijalom 2drugimstranicama3 koji obično sadri dodatni ili bolji opis izvornog teksta. /ekst sa ovomosobinom naziva se hipertekst.

5(. Objasniti pojam i značaj značenja i izbora reči koje se koriste umultimedijalnim projektima.

Svaka reč ima svoje značenje" ali jo# če#će ima vi#e različitih značenja. )zbor reči

koje se koriste u multimedijalnim sadrajima ima ogroman značaj. Pri izboru rečikoje se javljaju u multimedijanoj prezentaciji treba biti veoma paljiv" dosledan" anaročito pismen. >eči treba birati tako da imaju precizno" nedvosmisleno" jasno irazumljivo značenje. +utor moe i treba da eksperimenti#e da bi na#ao najbolju reč.

6). Objasniti pojam pisma i fonta i dati nekoliko primera.

Pismo 2tApe,ace3 jeste ,amilija znakova 2karaktera3 koji sadre mnogo veličina istilova. Pisma su npr" 6elvetica" /imes" ourier. Bont je skup karaktera jedneveličine i stila. 4vi karakteri pripadaju jednom pismu. Bont je npr. /imes 1& )talic.

6,. Objasniti pojam veličine fonta na nekoliko značajni primera. Objasniti jedinicu point i način njene primene. Objasnite način podeavanja veličineslova u programima koje koristite.

Pojam 0eličina ,onta na dosta uop#ten način opisuje dimenzije pojedinih karaktera.point je jednak 1G@& inča 4va visina odnosi se na rastojanje od vrha velikog slova dodonje ivice produenih slova kao #to je p ili j.

6/. Objasniti kakve osobine ima tekst kod kog su mala i velika slovameana unutar jedne dugačke reči.

'anas je pisanje pojmova kao DordPress" PhotoShop i slično veoma popularno" aima i praktično opravdanje. 4vakve pojmove" sa ubačenim velikim slovima u sredinireči 2engl. )ntercap3" mnogo lak#e čitamo i razumemo nego kada su pisani samomalim ili samo velikim slovima.

6+. Objasniti pojam serifnog fonta. $kicirati nekoliko primera na velikim imalim slovima.



$esto se srećemo sa pojmom seri, i seri,ni ,ontovi. Seri, je mali ukras na kraju linijeu slovu. Seri,ni ,ontovi imaju ukras" a sans seri,ni ili sanseri,ni nemaju ukras2,rancuski sans znači bez3.

64. "avesti i objasniti četiri svre korienja teksta u multimedijalnim

projektima. /ekst se koristi u sledeće svrhe? H za ispisivanje naslova" H za menije" H za navigacijui H za opis sadraja.

65. Opisati osnovne principe organizacije teksta na ekranu2 kao i uticajkontrasta teksta i pozadine na čitljivost i razumljivost teksta.

/ekst moe da se organizuje na mnogo načina. onačan izgled pisane straniceznačajno zavisi od sledećih ,aktora? H kome je tekst namenjen H #ta se od tekstaočekuje H #ta se osim teksta prikazuje. +ko korisnik očekuje in,ormacije" stranicemoraju da imaju mnogo teksta. Ee;utim" tu mora da se na;e odre;ena ravnotea.

Premalo teksta zahteva česta prelistavanja" često kliktanje mi#em i eventualnočekanje da se tekst učita. Previ#e teksta čini sadraj nepreglednim" odbojnim ineprijatnim. /ekst treba da pokriva manje od jedne polovine ekrana. Iirina tekstamora da se ograniči jer je čitanje dugih linija na veoma #irokim ekranimanepregledno. (a #tampanje teksta pogodno je da se ostvari link prema materijalupisanom u nekom tekst procesoru ili u P'B dokumentu. !a taj način dobija semnogo pregledniji pisani materijal" po#to direktno #tampanje iz pretraivača moeda bude nepouzdano.

66. Opisati osnove postupaka za kodovanje teksta. Pokazati kako seizračunava broj mogui slovni znakova u 8nicode standardu kod kojegse zapis svakog znaka vri sa ,6 bita.

/o je 1:<bitni zapis koji omogućava kodovanje oko :5.%%% različitih znakova.nicode standardom obuhvaćeni su praktično simboli iz svih jezika i al,abeta usvetu.

67. Objasniti pojam iperteksta. Opisati razliku izme!u linearnog inelinearnog teksta. 8#3903:A 32 '#; "ovi $ad2 prolee /),5. +(

6ipertekst je tekst koji sadri linkove na druge tekstove. 4bičan tekst moe da sečita na linearan način" a hipertekst omogućava preskakanje sa stranice na stranicu"

u zavisnosti od sadraja i potrebe za dodatnim in,ormisanjem. ae se da jehipertekst zato nelinearan.

6&. Objasniti pojam aplikativnog softvera.

So,tverski alati omogućavaju obradu i organizovanje elemenata multimedijalnogprojekta. 4mogućavaju kombinovanje svih sastavnih delova multimedije? teksta"



grake" audio i video sadraja" kao i animacije. >ezultat kombinovanja jestemultimedijalni sadraj ili projekat.

6(. "avesti bar četiri osnovne osobine softverski alata.

4snovne osobine so,tverskih alata?obrada i organizacija H programiranje H

interaktivnost H pode#avanje karakteristika i reprodukcije sadraja" H proveraprikazivanja na različitim plat,ormama" H provera kvaliteta prikazivanja.

7). Pokazati kako je izvrena klasi1kacija softverski alata u odnosu navlasnička prava. "avesti neke primere sopstvenog iskustva sa aplikativnimsoftverom u odnosu na vlasnička prava.

ProprietarA so,tCare J programi za ciju se upotrebu placa licencaK Public domainso,tCare J nekomrcijalni so,tCar<) slobodno se pruzimaju ) koristeK Bree so,tCare Jbesplatni ili veoma je,tine varijante vlasnickog so,tveraK open source< programi kojise slobodno koriste ) modikuju

7,. "avesti bar tri preporuke za korienje softverski alata.

oristiti sablone" koristiti Cizard programe kad god su dostupni" koristiti gotovestilove" ,ormirati tabele sadrzaj zaglavlje indekse pojmova"uciniti materialpreglednim sa vise pasusa podnsalova isticanja teksta itdL" koristiti automatskuproveru teksta

7/. Objasniti osobine alata koji su organizovani u karticama i stranicama."avesti primere alata koje ste samostalno koristili u ovoj varijanti.

4vi alati ,ormiraju sadrzaj koji je organizovan kao stranice u knjizi" ili kao karte uspilu karata. So,tCare treba da omoguci prelistavanje" preskakanje ) povezivanjesadrzaja na stranicama. Primeri alata? poCerPoint hiperStudio.

7+. Objasniti osobine alata koji su organizovani na korienju ikona."avesti primere alata koje ste samostalno koristili u ovoj varijanti.

kod ovih alata svaki objekat2deo sadrzaja" slika" zvukL3 povezan je sa jednomikonom. !izanjem ikona ,ormira se logicka struktura projekta. Eoguce je njihovopomeranje" reorganizacija" dopunjavanjeL

primeri? authorCare" icon+uthor" 'reamCeaver" +,ter 7MectsL

74. Objasniti osobine alata koji su vremenski organizovani. "avestiprimere alata koje ste samostalno koristili u ovoj varijanti.

od vremenski organizovanih alata" sadrzaj je organizovan u vremenskom nizu"koristi se kod materijala koji imaju jasno izrazen pocetak ) kraj. Sadrzaj se



reprodukuje odredjenim reddosledom ) briznom. >azliciti dodatni sadrzaji2zvuk"animacija" spec . e,ekti3 aktiviraju se u toku pokazivanja osnovnog sadrzaja. PrimeriNash ) +dobe 'irector

75. Objasniti osobine alata koji se koriste za izradu <eb stranica. "avesti

primere alata koje ste samostalno koristili u ovoj varijanti.4mogucavaju korisnicima svih nivoa znanja da dizajniraju Ceb stranice

Primeri adobe 'reamCeaver Bront pageL

Pri distibuciji proizvoda treba da se izradi samostalna izvrsna verzija. !a taj nacinmoguce je prikazivanje rezultata ) na racunarima na kojima ne postoje alati pomocukojih je so,tCar proizveden.

!ajvaznije je da program bude upotrebljiv ) na CindoCs ) na macintosh racunarima"bez obzira na kojoj je plat,orm razvijen.

multimadija pitanja i odgovori

Documents