msp priprema lokalnih samouprava za upravljanje imovinom.pdf

ПРИПРЕМА ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА ЗА

УПРАВЉАЊЕ ИМОВИНОМ

П р и р у ч н и к

1Увод

Аутори:Петар Вујадиновић, начелник Градске управе за послове органа Града,

општу управу у друштвене делатности Града УжицаМиле Дикић, руководилац ИТ Града Ужица

2

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА

Програм подршке општинама (Municipal Support Programme - MSP), који фи-нансира Влада Швајцарске, преко Швајцарске агенције за развој и сарадњу(Swiss Agency for Develpment and Cooperation – SDC) од 2001. године пружа под-ршку партнерским општинама и градовима да у процесу децентрализације иреформи успоставе аутономну, ефикасну и одговорну локалну самоуправу.

Током реализације Треће фазе програма, која траје од 2008. до 2011. године,партнери МСП-а су градови Чачак, Краљево и Ужице и општине Ариље,Чајетина, Лучани и Пожега.

Значајне програмске активности су се одвијале и у оквиру пет међуопштинскихрадних група које делују у различитим областима надлежности локалне само-управе и чији чланови су представници свих седам јединица локалне самоуправекоје су партнери МСП-а. Те програмске области су правна питања, управљањефинансијама и фискална децентрализација, стратешко и просторно планирање,управљање чврстим отпадом и управљање путном инфраструктуром.

Међуопштинска радна група за управљање финансијама и фискалну децент-рализацију је својим Планом рада за 2010. годину предвидела да се, у очекивањуЗакона о јавној имовини, бави и проблематиком управљања имовином. Имајућиу виду да се доношење закона којим би се уредила ова област стално одлаже,констатовано је да јединице локалне самоуправе треба да почну са припремамана основу података, информација и сазнања којима располажу, како би штоспремније дочекале нови закон. Тако је настао овај приручник који може по-моћи и другим локалним самоуправама да са што мање напора и што ефикас-није организују процесе управљања имовином. Резултати које је реалноочекивати могу у приличној мери да допринесу увећању прихода буџета ло-калне самоуправе, што је у условима повећаних надлежности и обавеза и не-миновног раста јавне потрошње од немалог значаја.

3Увод

УВОД

Република Србија је једина држава у Европи у којој општине и градови немајуправо својине на непокретностима и другим средствима неопходним за обав-љање изворних и поверених послова.

На основу Закона о средствима у својини Републике Србије, који је ступио наснагу још давне 1995. године, јединице локалне самоуправе су изгубиле праворасполагања средствима у друштвеној својини. Република Србија је постала, ијош увек је, једини титулар права својине над целокупном имовином општинаи градова.

Усвајањем Закона о средствима у својини Републике Србије, по оцени политичкеи стручне јавности, извршена је „друга национализација“ и то без било каквенадокнаде. У својини Републике Србије су, између осталог, општинске и градскеуправне зграде, зграде месних заједница, пословни простори, улице, сви путевибез обзира на категорију, школске зграде, домови културе, као и други објектикоји су, у целини или делимично, изграђени средствима грађана – путем само-доприноса и на друге законом дозвољене начине.

Наведена и друга имовина прешле су у државну својину, а општине и градови,као и јавна предузећа и јавне службе чији су они оснивачи, имају само правокоришћења и обавезу плаћања свих трошкова одржавања. За било какав актрасполагања или издавања у закуп, стављања хипотеке, као и изградње, санације,реконструкције или адаптације непокретности, неопходна је сагласност Владеили Републичке дирекције за имовину. Таква сагласност је неопходна чак и зараскид уговора о закупу.

Оваква правна ситуација знатно утиче на успоравање привредног развоја оп-штина и градова у Србији, јер дуготрајне и веома компликоване процедуре до-ношења одлука и добијања сагласности негативно утичу на потенцијалне ино-стране и домаће инвеститоре, који своја улагања преусмеравају ка другимземљама које имају повољнију климу за инвестирање.

Доношењем новог Устава Републике Србије из 2006. године, створен је основза доношење посебног закона којим би се уредило питање реституције имовинеопштинама и градовима. Наиме, на основу члана 190. став 4. Устава, утврђеноје да општина самостално управља општинском имовином, у складу са законом.

Новим Законом о локалној самоуправи, донетим крајем 2007. године, на основучлана 20. став 1. тачка 25, прописано је да општина преко својих органа управљаопштинском имовином и користи средства у државној својини и стара се оњиховом очувању и увећању.

5Припрема локалних самоуправа за управљање имовином

На жалост, ни после четири године од доношења новог Устава, није донет по-себан закон којим би се извршила реституција имовине општинама и градовимаи прописали услови и начин управљања.

Током 2005. године је урађена Студија о економским трошковима постојањадржавне својине над средствима која користе градови и општине у РепублициСрбији. Студија је реализована у оквиру активности Сталне конференције гра-дова и општина, усмерених на уређивање својинских права локалне самоуправе.Израду студије су финансирали Иницијатива за реформу локалне самоуправеи јавних служби (Local Government and Public Service Reform Initiative – LGI) иИнститут за отворено друштво (Open Society Institute) из Будимпеште, уз под-ршку Програма за реформу локалне самоуправе у Србији (Serbia Local Govern-ment Reform Program) Агенције Сједињених Америчких Држава за међународниразвој (USAID).

Према резултатима наведеног истраживања, процењено је да су у времену од1995. до 2005. године, дакле за десет година од примене Закона о средствима усвојини Републике Србије, општине и градови претрпели штету у виду изгуб-љених прихода по основу недобијања сагласности на поднете захтеве за променуправа коришћења пословног простора у висини од 43,3 милиона евра. Осимефеката у виду изгубљених прихода, процењен је и ефекат губитка преко 10.000потенцијалних радних места, само по основу захтева који се тичу пословногпростора. Процењен кумулативан ефекат примене Закона о средствима усвојини РС над стамбеним простором који је у државној својини указује на гу-битак за општине и градове у висини од 1,1 милијарду евра, уз изгубљениприход републичког буџета за ненаплаћени порез на пренос апсолутних праваод 10,5 милиона евра.

Процењено је, такође, да би поступак неометаног прибављања станова које бифинансирале локалне самоуправе путем новоградње омогућио додатно анга-жовање око 3.000 грађевинских радника. Процењени губици услед недобијањасагласности, односно вишегодишњег чекања на добијање сагласности, на захтевекоји за основ имају пренос права коришћења земљишта, односно грађевинскихобјеката, за цео анализирани период износе 77,6 милиона евра и 51,7 милионаевра.

Укупни процењени губици за градове и општине по основу десетогодишњепримене Закона о средствима у својини Републици Србији, не рачунајући гу-битке по основу нереализованих инвестиција, износе 1,3 милијарде евра и вишехиљада радних места. Процењује се да би свака наредна година примене Законадонела још најмање по 103 милиона евра губитака.

6

Имајући у виду резултате Студије о економским трошковима постојања државнесвојине над средствима која користе градови и општине у Републици Србији,није тешко израчунати да су за последњих 15 година, губици општина и градова,па према томе и Републике Србије у целини, око 1,9 милијарди евра и више де-сетина хиљада радних места. У условима светске економске кризе ови подацинису занемарљиви. Напротив.


1. ЗНАЧАЈ УПРАВЉАЊА ИМОВИНОМ

Управљање имовином је процес доношења одлука које се тичу стицања и ко-ришћења непокретности и располагања непокретностима које су у својини идржавини локалне самоуправе.

Тај процес омогућава одржавање и стварање нове вредности кроз оптималноповећање прихода, контролу расхода, управљање ризицима, поштовање законаи подзаконских прописа и аката надлежних органа јединица локалних само-управа, као и физичко одржавање имовине.

Примери земаља у региону показују да стратешко управљање имовином утичена повећање прихода од најмање 8% до највише 25% буџета локалне самоуправе.

2. ЦИ ЉЕВИ УПРАВЉАЊА ИМОВИНОМ

Савремени приступи управљању имовином локалне самоуправе треба да омо-гуће остварење одређених унапред постављених циљева, као што су:

већи приходи буџета–мањи расходи буџета –могућност умањења стопа локалних пореза и накнада, што може да буде–подстицај локалном економском развоју већа одговорност и транспарентност локалне самоуправе у управљању–имовиномунапређење услова за инвестирање и пословање – нижи трошкови инве-–стирања и пословања бољи економски услови за приватне предузетнике који користе општин-–ску имовинулокални економски развој и повећана конкуренција–


3. ПОРТФОЛИО ИМОВИНЕ

Портфолио имовине је све оно чиме управља један власник или имовина којомсе управља на исти начин.

Портфолио се може састојати од јединица некретнина или подгрупа као штосу: социјални станови, непокретности које служе за остварење прихода, путевии улице, или непокретности намењене спорту и култури.

Подгрупа може бити и географски одређена, на пример у центру града или уодређеној зони. Подгрупа може бити одређена тако да задовољава конкретнепотребе, укључујући и финансијску анализу.

4. ВРСТА ИМОВИНЕ КОЈА СЕ НАЛАЗИ У ПОРТФОЛИЈИМА ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА

Локалне самоуправе у Србији имају право коришћења на следећим непокрет-ностима:

зграде и канцеларије за потребе управе 1)пословни простор за издавање2)станови (станови за социјално становање, станови намењени младима,3)стручним кадровима, лицима са посебним потребама, као и другим кате-горијама)земљиште (јавно и остало грађевинско земљиште, пољопривредно зем-4)љиште)спортски објекти (спортске хале, базени за пливање, стадиони и друго)5)културни објекти (културни центри, музеји, библиотеке, позоришта, био-6)скопи, као и други објекти културе)образовни објекти (основне школе, вртићи, центри за обуку)7)објекти основне здравствене заштите (домови здравља у будућности,8)апотеке)објекти јавних и јавних комуналних предузећа која обављају комуналне9)делатности од општег интереса – пречишћавање и дистрибуција воде,пречишћавање и одвођење атмосферских и отпадних вода, производња иснабдевање паром и топлом водом, превоз путника у градском саобра-ћају, одржавање чистоће у градовима и насељима у општини, уређивањеи одржавање паркова и зелених и рекреационих површина, одржавањеулица и путева и других јавних површина у градовима и другимнасе-љима и јавна расвета, одржавање депонија, уређивање и одржавање гро-баља и сахрањивање, као и друге комуналне делатности одређене актимаскупштина општина и градоваостала имовина 10)

10

5. НАМЕНА ИМОВИНЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Имајући у виду савремене трендове и искуства земаља у региону, имовинаграда је подељена у три основне групе, и то према намени за коју се користи.

група А – за потребе органа локалне самоуправе, јавна предузећа и јавне службегрупа Б – за друштвене потребе група Ц – за комерцијалне потребе

Група А – Имовина за потребе органа града, јавна предузећа и јавне службе

У овој групи се евидентира имовина која је неопходна за изворне функције ло-калне самоуправе, укључујући и јавна предузећа и јавне службе за које је градУжице надлежан по закону.

Ако имовина из ове групе не може да буде финансијски самоодржива, неопходноје у буџету града обезбедити средства за финансирање трошкова одржавања иза капиталне инвестиције.

Ако се ни у буџету града не могу обезбедити довољна финансијска средства,неопходно је обезбедити средства из других извора, као што је приход од имо-вине из групе Ц.

Група Б – Имовина за друштвене потребе

У овој групи се евидентира имовина намењена за друштвене потребе, односноза дискреционе функције локалне самоуправе, односно за функције за које градУжице по закону није обавезан да финансира, али жели да их подржава и фи-нансира из посебних разлога (на пример, функције значајне за друштвениживот, за економски развој и друге намене).

У оквиру ове групе имовине, односно портфолија, неопходно је стално пратитии анализирати не само непосредне, већ и посредне субвенције корисницимаове имовине.

Пример:Установа „Велики парк“ из Ужица обезбеђује коришћење спортске хале великомброју спортских клубова, али и грађанима. Око 70% капацитета спортске халекористе клубови без плаћања накнаде, чиме се овим клубовима пружају посреднесубвенције. Истовремено се из буџета општине издвајају и финансијска средстваза њихов рад. Ни град Ужице, ни Установа „Велики парк“ никада нису вршилипроцену обима посредних субвенција које се дају спортским клубовима.


Група Ц – Комерцијална имовина

У овој групи се евидентира имовина која није потребна за функције А или Б икоја служи за повећавање прихода буџета града.

Сврха поседовања ове имовине је остварење што већег нето прихода у буџету,односно остварење што већег профита од сваке јединице имовине.

6. СПЕЦИФИЧНОСТИ У УПРАВЉАЊУ ИМОВИНОМ

У управљању имовином постоји и неколико специфичности.

6.1 Управљање имовином је подељено на неколико ентитета.

Пример: Град Ужице контролише – непосредно или преко својих предузећа и установа -- веома велике портфолије, док је управљање овим портфолијима подељено из-међу неколико ентитета на вештачки начин, што резултира неефикасношћу.(Град – ЈП Стан – ЈП „Дирекција за имовину“ – „Народно позориште“ – Установа„Велики парк“).

6.2 Приходи од издавања простора су значајан део локалних прихода, али нето приход од издавања није познат.

Пример:Информације неопходне за ефикасно управљање имовином или не постоје, илисе налазе у различитим одељењима, односно предузећима и установама. Не по-стоје ни поуздани одговарајући подаци о пословном простору за издавање.

Важан део проблема је то што нема података о нето заради на нивоу самихпортфолија, као што је пословни простор за издавање, а приходи и расходиових портфолија се не прате на начин који би омогућио добро управљање имо-вином. То значи да нико не прати нето финансијске резултате појединачно засваки објекат или земљишну парцелу. Другим речима, нико не зна да ли градима финансијску корист или штету од портфолија.

12

6.3 Финансијско управљање имовином је често организовано тако да се губици у једном портфолију путем интерних субвенција покривају средствима оствареним у портфолијима који послују позитивно.

Пример:Овакво финансијско пословање је у ЈКП „Биоктош“ које управља различитимпортфолијима који има осам – сакупљање и одлагање чврстог отпада, градскачистоћа, одржавање зелених површина, цвећара, расадник, погребне услуге,паркинг и пијаце. У 2006. години, ЈКП „Биоктош“ је у четири услуге које суоствариле губитке те губитке покривао средствима оствареним профитабилнимуслугама.

6.4 Обезбеђивање посредних субвенција станарима кроз цене закупнина које су ниже од тржишних; ове субвенције се често не процењују и не прате

Пример:Девет пословних просторија смештених у једној згради укупне површине 300м²дате су у закуп субвенционисаним станарима. Ове просторије дате су у закуп,без јавног надметања, политичким странкама и другим организацијама и удру-жењима грађана. Приход пропуштен кроз ове посредне субвенције се можелако израчунати. Када би све ове просторије биле издате у закуп у складу са од-луком о висни месечне закупнине, град би остваривао за 900 евра веће месечнеприходе, а на годишњем нивоу 10.800 евра.

Трошкови које град плаћа за одржавање и администрирање ових просторијаникада нису наплаћени од корисника пословног простора. Локација из овогприемра се налази у зони Иа, у најелитнијем и најатрактивнијем делу града икао таква је веома интересантна потенцијалним инвеститорима. С обзиром наповршину катастарске парцеле, према подацима из Градске управе за урбанизами имовинско правне послове, могућа је градња пословног или стамбено – по-словног објекта бруто површине 1.500 м2 . Просечна тржишна вредност по-словног простора у овој зони је око 2.000 евра, а просечна тржишна вредностстанова је око 1.100 евра.

6.5 Нема средњорочних ни дугорочних планова за тржишно издавање земљишта у закуп.

Пример:ЈП „Дирекција за изградњу“ која управља земљиштем нема ни средњорочне,ни дугорочне планове доделе земљишта. ЈП „Дирекција за изградњу“ нема ниинформације о томе колико земљишта град контролише. Многим портфо-лијима имовине управљају предузећа или ентитети типа предузећа.


Квалитет рада, односно профитабилност градских јавних предузећа разликује сеод једног предузећа до другог. Према истраживањима која су рађена у току 2008.године, чак ни јавна предузећа која би требало да граду доносе приходе – попутпијаца, паркинг сервиса, одношења непрописно паркираних возила – то не чине.

7. ОСНОВНЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ УПРАВЉАЊА ИМОВИНОМ

Садашњи правни амбијент у Републици Србији до одређене мере ограничаваопштине и градове у реализацији циља – унапређивања управљања имовином.С друге стране, запослени у општинским и градским управама нису стручноприпремљени за тренутак када процес реституције буде реализован.

Међутим, могуће је остварити унапређења која ће дати резултате кроз:повећање прихода у буџету–смањење буџетских расхода–спремност да се прихвати улога стварног власника имовине у тренутку–када се изврши реституција непокретности обука запослених који ће радити на поступку трансфера имовине општи-–нама

Постоји основни сет стандардизованих активности у управљању имовином окојима ефикасна и одговорна локална самоуправа треба да води рачуна.

Град Ужице је, у ишчекивању доношења новог закона којим би се извршила ре-ституција имовине локланим самоуправама, још пре неколико година предузеоодређене активности, како би што спремније дочекао преузимање враћенихнепокретности и управљање њима.

Основне активности које је неопходно предузети су следеће: именовање радног тела–организовање јединице за управљање имовином–креирање базе података о имовини–управљање информацијама о имовини–класификовање имовине на основу функционалних намена и финан-–сијских циљеваутврђивање портфолиа имовине–систематско ажурирање базе података–

7.1 Именовање радног тела

Један од првих корака које је неопходно предузети је именовање радног тима којиће се бавити унапређењима у области управљања имовином током почетне фазе.

14

Међународно искуство показује да су потребне организационе промене којеморају да буду добро осмишљене и припремљене, како би се управљање имо-вином унапредило.

У међувремену, неко треба да предводи и координира све напоре и активноститоком почетне фазе. Овај посао би требало да обавља радни тим, који мора даима довољно снажан статус да би могао да утиче на то да се ово и догоди.

Пример:Решењем градоначелника града Ужица именован је Радни тим, састављен одчланова Градског већа, представника Градске управе и представника јавнихпредузећа.

Задатак Радног тима је да, у сарадњи са са надлежним органима Града Ужица,јавним предузећима и јавним службама чији је оснивач Град Ужице, координираи припреми:

базе података о непокретностима са релевантним подацима, укључујући–и податке о реституцијикласификацију имовине града на основу функционалних намена и фи-–нансијских циљеваутврђену вредност имовине, као и обавезе и трошкове које она има ана-–лизу прихода и трошкова за сваку непокретностутврђене непосредне и посредне субвенције које град обезбећује корис-–ницима имовине–

На основу решења градоначелника, обавеза Радног тима је да, на основу анализедобијених података, предложи нацрт Стратегије управљања имовином ГрадаУжица на основу које ће се створити услови за:

смањење трошкова и обавеза који оптерећују непокретност–смањење пореза, такси и накнада у надлежности града–привлачење инвестиција и пословања привредних субјеката–убрзавање економског развоја града и повећавање конкуренције–повећавање прихода од коришћења непокретности–веће могућности улагања средстава за задовољавање потреба грађана,–кроз улагања капитала и социјалну инфраструктуру бољи квалитет живота грађана–

7.2 Јединица за управљање имовином

Ради што боље припреме за тренутак реституције имовине јединицама локалнесамоуправе, као и за обављање стручних, административних и техничких по-слова за потребе радног тела, као и за успешну реализацију комплексног пројектасавременог управљања имовином, неопходно је у оквиру општинске, односно


градске управе или формирати посебну јединицу за управљање имовином, илиу оквиру постојећих служби одредити одређен број запослених који би себавили управљањем имовином.

Најцелисходније би било да се управљањем имовином у наведеним организа-ционим јединицама баве дипломирани правници, грађевински инжењери иекономисти.

Пример :У Граду Ужице је у оквиру Градске управе за послове органа, општу управу идруштвене делатности основано посебно Одељење за јавне набавке и управ-љање имовином, које прати и примењује законе и друге прописе из областијавних набавки и спроводи поступак јавних набавки у сарадњи са комисијомза јавне набавке и израђује годишње извештаје о уговорима о јавним набавкамаза потребе државних органа, управља имовином која је у својини и на кориш-ћењу Града и месних заједница.

Зашто посебно одељење које обавља послове јавних набавки, али и пословеуправљања имовином?

Посебно одељење је потребно зато што послови јавних набавки и пословиуправљања имовином имају много додирних тачака, нарочито када треба пред-ложити и реализовати план отуђења, прибављања или размене непокретности,издавања у закуп, планирања реконструкције, адаптације, санације или текућегодржавања одређених непокретности.

У Одељењу за јавне набавке и управљање имовином је систематизовано укупношест радних места са седам извршилаца, од чега шест са ВСС и један са ВШС.

У Одељењу су систематизована следећа радна места: руководилац Одељења (ВСС)–послови јавних набавки добара и услуга (ВСС) –послови јавних набавки уступања извођења радова (ВСС) –послови евиденције непокретности (ВСС) –аналитичко-плански послови на евиденцији непокретности (ВСС)–грађевински послови на евиденцији непокретности (ВШС) –

7.3 Креирање базе података имовине

Стварање прецизне базе података и пописа имовине локалне самоуправе је не-опходан корак у успостављању ефикасног система за управљање имовином.Постојање поузданих информација о свакој јединици имовине ће омогућитилокалној самоуправи да надзире и анализира непокретности и портофолије

16

непокретности и да припреми и спроведе стратешки план за управљање раз-личитим типовима општинске имовине.

7.4 Управљање информацијама о имовини

Циљеви управљања информацијама о непокретностима су веома једноставни– градска власт и јавност морају са тим да буду упознати.

За реализацију тог циља неопходно је одговорити на неколико веома важнихпитања:

Која имовина је под контролом општине, односно града, као и јавних–предузећа и јавних служби и где се та имовина налази?Како се та имовина користи и за које активности?–До које мере се користи, односно да ли се уопште користи ?–У каквом је стању?–Да ли ствара профит и колики и да ли ствара губитак и колики ? –о плаћа трошкове за функционисање и одржавање те имовине и ко убира–приходе?

Најпогодније је да се у почетку све информације систематизују у одговарајућетабеле, што је добар основ за каснију дигитализацију и аутоматизацију праћењаове активности.

Пример:Град Ужице је покренуо поступак формирања базе података о свим непокрет-ностима града, јавних и јавно-комуналних предузећа и установа у областиспорта, културе и образовања. Табела број 1 садржи све релевантне податкекоји се добијају из разних извора – докумената од Службе за катастар непок-ретности Ужице, сопствених евиденција и архива, пописних листа итд.

У табелу број 2 ће се уносити финансијски и рачуноводствени подаци о јединициимовине. У току је договарање око стварања услова за теренско прикупљањеподатака о непокретностима. Један од циљева је и да се подаци о непокретно-стима Града Ужица унесу у Географско информациони систем (ГИС), чија је из-рада у току, и да тако добијени подаци буду доступни преко Интернета.

7.5 Класификовање имовине, на основу функционалних намена и финансијских циљева

Без обзира у ком правцу ће се кретати поједина решења новог закона, неопходноје усвојити класификацију имовине, подељену у три групе – А, Б и Ц.


Предложена класификација треба да буде припремљена и треба да је одобре над-лежни органи локалне самоуправе, нпр. општинско или градско веће, а неопходнаје и њена периодична ревизија, нпр. једном годишње или једном у две године.

Група А: имовина која се користи за вршење изворних и поверених функцијалокалне самоуправе

Група Б: имовина која се користи за вршење дискреционих функција које севрше на добровољној основи из социјалних, политичких или других разлога

Група Ц: имовина која није потребна за вршење мандатних или дискреционихфункција (имовина која генерише приходе)

7.6 Дефинисање портфолиа имовине

Портфолио имовине се користи за реализацију различитих задатака. Зато имо-вину треба пажљиво дефинисати и посебну имовину класификовати у одгова-рајући портфолио да би се постигло једноставније управљање и анализирањете имовине. Могуће је дефинисање портфолија који следе.

а) Пословне просторијеканцеларије за потребе органа града, односно општине–комерцијални (профитни) пословни простор–субвенционисани пословни простор–

б) Становисоцијални (субвенционисани) станови–станови за издавање–

в) Спортски објекти

г) Објекти културе

д) Земљиште

Земљиште може бити грађевинско, пољопривредно и шумско (шуме)

У складу са Законом о планирању и изградњи, грађевинско земљиште може бити: градско грађевинско земљиште (земљиште у грађевинском подручју на-–сељеног места које је као такво одређено планским документом) играђевинско земљиште ван граница градског грађевинског земљишта–(земљиште у грађевинском подручју изван насељеног места, које је каотакво одређено планским документом)

18

Грађевинско земљиште, такође, може бити: изграђено (земљиште на коме су изграђени објекти у складу са законом,–намењени за трајну употребу) и неизграђено (земљиште на којем нису изграђени објекти, на којем су–објекти изграђени супротно закону и земљиште на којем су изграђенисамо објекти привременог карактера).

Грађевинско земљиште може бити уређено и неуређено.Уређено грађевинско земљиште је земљиште које је комунално опремљено заграђење (изграђен приступни пут, електромрежа, обезбеђено снабдевање водоми други посебни услови).

Посебна категорија су добра у општој употреби која су, због своје природеили постојања општег интереса, намењена коришћењу свима – путеви, пруге,улице, тргови, јавни паркови, гробља и друго.

7.7 Систематско допуњавање базе података Базу података о имовини је неопходно систематски допуњавати и ажурирати.Неопходно је стално пратити и анализирати оправданост захтева јавних установаи социјалних станара и усклађивати их са реалним могућностима и потребама.

8. ИНФОРМАТИЧКА АНАЛИЗА

Основни задатак функционалног модела, а касније и модела информационогсистема, јесте да испуни потребе и очекивања свих заинтересованих страна.Функционални модел треба да буде претпоставка за успостављање информа-ционог система управљања имовином у оквиру Јединственог информационогсистема локалне самоуправе – ЈИС ЛСУ, који треба да обезбеди ефикасан системприкупљања и обраде података, коришћење информација и међусобну коор-динацију свих учесника, како би се остварили задаци пословања, који су дефи-нисани развојним програмом ЛСУ, и то:

да корисници буду задовољнији јавним услугама –да ЈИС ЛСУ буде ефикасан сервис корисницима и запосленима и да–ствара основе за развој електронске управе у ЛСУда буде помоћ у управљању и одлучивању органа ЛСУ–да рационализује административне послове–да омогући остваривање ефикасне комуникације између субјеката по-–словањада обезбеди услове за боље планирање–

Садашње стање карактерише непостојање прецизне евиденције имовине којомби ЛСУ требало да располаже, како у самој ЛСУ, тако и у Дирекцији за имовину.Неопходно је да се ажурност подигне на доста виши ниво, да се прикупе основниподаци и створе услови за њихову дигитализацију.


8.1 Фазе реализације

Прва фаза – дефинисање захтева интервјуом („приступ одозго на доле“) пред-ставља функционално моделирање, где се дефинише структура функција и њи-хове вертикалне и хоризонталне везе, као и потреба за информацијама, какоих виде руководиоци и непосредни извршиоци. Ова фаза даје одговоре на пи-тање о пословима који се одвијају у ЛСУ на управљању имовином.

Друга фаза – прикупљање узорака улазно-излазних докумената и њихово де-финисање у оквиру система управљања документима. Овде се дефинишу свикорисници система, њихова права, приступи, извештаји итд.

Предуслови за реализацију овог сегмента ЈИС ЛСУ су постојање или развој уни-фициране рачунарске, мрежне и комуникационе опреме – сервер и персоналнирачунари новије генерације, скенери, штампачи, мрежно-комуникационо окру-жење којим се може управљати, заштита напајања опреме и заштита података намрежи, као и могућност комуницирања са окружењем путем Интернета.

Могућа варијанта:Сервер - OS Microsoft Windows 2003 Server–Клијент - OS Microsoft Windows XP Proffesional–Релациони систем за управљање базом података - RDBMS - Microsoft SQL–Server 2003 Enterprise Edition

8.2 Очекивани утицај

Када се реализује овај сегмент ЈИС ЛСУ, његов утицај посматран из перспективекорисника, запослених и трошкова пословања ће бити како следи.

Корисници – значајно смањење времена решавања захтева у вези са имовиномЛСУ и могућност обавештавања електронским путем

Запослени – унапређење рада у виду скраћивања времена потребног за обрадуи припрему извештаја и одговора на предмет; службеник помоћу неколико пре-трага може да добије све потребне информације о предмету који обрађује, немаизгубљених предмета, повећава се контрола рада, информатичко знање се уна-пређује на виши ниво и отварају се могућности за усавршавање и образовање.

Трошкови пословања – располагање потребним подацима о имовини стварауслове за ефикасан и рационалан начин управљања имовином, за елиминисањенепотребних трошкова и лошег газдовања–утврђивањем врсте непокретности,њене тренутне намене и стања, преко степена коришћења и функционалнеулоге, уз уважавање стања реституције, могуће ефикасно предлагање њене упо-требе и даљег коришћења

20

8.3 Активности

Активности на управљању имовином, као и друге активности у ЛСУ, могу сеобјаснити следећом реченицом: „Под контролом, активност, од улаза правиизлазе, користећи механизме“.

Улаз, или улази – то су све информације, документа и материјали који су по-требни да би се у активности направио излаз.

Излаз, или излази, су материјали или информације створене активношћу.Свака активност мора да има бар један излаз, иначе, без тога, не треба је нианализирати.

Контрола, или контроле, су често у форми правила, регулатива, политика,процедура или стандарда. Учествују у активности без могућности да се транс-формишу, а циљ може да им буде да мењају правило, регулативу, политику,процедуру или стандард.

Механизам, или механизми, су ресурси којима се изводи активност, а сами сене „троше“. То су обично људи и опрема који обезбеђују енергију за извођењеактивности.

С обзиром на тренутно стање у којем се налази евиденција имовине ЛСУ, а таевиденција је непотпуна, неажурна и углавном у аналогној форми, као и настање информационо-комуникационе технологије сваке ЛСУ, детаљнију обрадусвакако заслужује дефинисање и прикупљање улазних података, који би адек-ватно „одговорили“ потребним извештајима и каснијим евиденцијама у књи-говодству основних средстава.

8.4 Дефинисање улазних података

Да би ефикасно успоставили базу података (БП) о имовини, чијим управљањемтреба да се бави ЛСУ, неопходно је систематизовати податке из аналогних обликакоји су на располагању и постојећих (ако их има) дигиталних записа у једнутабелу (у Еxцел-у ), уз коришћење одређених правила шифрирања и система пре-дефинисања садржаја појединих атрибута, како би се створили услови унифика-ције и стандардизације назива, односно да би се успоставиле дефинисане формеза унос података. Касније моделирање података и њихов увоз у БП били би олак-шани, као и само дефинисање извештаја, претрага, сортирања, груписања итд.

Формирање табеле (Табела 1, у прилогу) као инвентара јединица непокретности,јесте први и најдужи процес у успостављању информационог система за управ-љање имовином и са табелом о књиговодственим показатељима (Табела 2, уприлогу) чини основ за дигитализацију ове активности.


Табела 1 - Инвентар јединица непокретности ЛСУ

Како би улазни подаци били на располагању и по одговарајућем моделу смеш-тени у БП, потребно их је прикупити, обрадити и унети у Табелу 1, чиме сестварају услови за њихов увоз и информатичку обраду. Да би овај процес текаоједнозначно, дефинисане су форме за унос података.

КОЛОНА 1 – Број инвентараУнети број инвентара који је ЛСУ доделила одређеној непокретности.Број инвентара за одређену непокретност је сталан и не може се користити низа једну другу јединицу имовине (покретне или непокретне ствари).

Ако је непокретност продата, са инвентарским бројем се поступа у складу сазаконским и подзаконским актима којима је уређена ова област.

КОЛОНА 2 – Назив катастарске општинеУнети назив катастарске општине на којој се непокретност налази. Да би се смањила грешка уноса овог податка, могуће је предефинисати, односноунети називе свих катастарских општина, тако да у падајућем менију оператерселектовањем врши избор катастарске општине.

КОЛОНА 3 – Број листа непокретности и поседовног листаУнети број листа непокретности – ако се непокретност налази у катастру не-покретности, односно број поседовног листа – ако се непокретност налази укатастру земљишта.

КОЛОНА 4 – Број катастарске парцелеУнети број катастарске парцеле на којој се непокретност налази.

КОЛОНА 5 – Врста непокретностиУнети врсту непокретности.

зграда или комплекс зграда на којима је локална самоуправа уписана–као корисник, односно на којима су јавна предузећа, установе, меснезаједнице и други правни субјекти – чији је оснивач локална самоуправа–– уписани са правом коришћењаетажни делови зграде на којима је локална самоуправа уписана као ко-–рисник, односно на којима су јавна предузећа, установе, месне заједницеи други правни субјекти – чији је оснивач локална самоуправа – уписаниса правом коришћењанеизграђено земљиште (градско грађевинско земљиште, грађевинско–земљиште ван граница градског грађевинског земљишта, пољопривредноземљиште), на којем су локална самоуправа, јавна предузећа, установе,

22

месне заједнице и други правни субјекти – чији је оснивач локална самоуправа – уписани са правом коришћења, или на којем локална самоуправа има право јавне својине (земљиште на којем је извршена конвер-зија права коришћења у право јавне својине)јавне површине (паркови, тргови, улице, некатегорисани путеви и–

друго) објекти инфраструктуре –друге непокретности–

Болдовани (задебљаним словима штампани) делови текста, за врсту непокрет-ности, су предефинисане (унапред утврђене) вредности уноса које оператербира селектовањем.

КОЛОНА 6 – Правни основ стицањаУнети назив документа на основу којег је извршен упис у јавне регистре или наоснову којег је локална самоуправа стекла одређено право.

КОЛОНА 7 – Тренутна намена непокретностиУнети податак о тренутној намени за сваку непокретност појединачно, нпр.

зграда локалне самоуправе –основна школа–спортски објекат–објекат културе–стамбена зграда–стан –пословни простор–двориште –улица, некатегорисани пут–гробље–пољопривредно и шумско земљиште–друго–

Сви ови болдовани примери су предефинисане вредности уноса које оператербира селектовањем.

КОЛОНА 8 – Површина објектаУнети бруто површину објекта у квадратним метрима.

КОЛОНА 9 – Површина земљиштаУнети површину земљишта у квадратним метрима.


КОЛОНА 10 – Стање непокретностиУнети тренутно физичко стање непокретности.

изврсно – нова зграда или објекат, захтева само периодично одржавање–добро – зграда или објекат захтевају одређене радове на реновирању–задовољава – зграда или објекат захтевају предузимање одређених–знчајнијих радова у циљу даљег коришћењаније могуће коришћење – зграда или објекат су у тако лошем физичком–стању да је њихово коришћење несигурно и захтева огромна улагања

Болдовани делови текста, за стање непокретности, су предефинисане вредностиуноса које оператер бира селектовањем.

КОЛОНА 11 – Степен коришћења непокретностиУнети степен коришћења непокретности. На пример, ако се ради о згради домакултуре, чијих се 60% користи за потребе културе, а 40% је издато у закуп и ко-ристи се као продавница, унети проценат коришћења за потребе културе.

КОЛОНА 12 – Субјект код којег је непокретност убележенаУнети назив правног субјекта код којег је непокретност уписана у књиговод-ствену евиденцију.

Да би се смањила грешка уноса овог податка, могуће је предефинисати, односноунети називе свих субјеката – ЈП и установа, тако да у падајућем менију оператерселектовањем врши избор субјекта.

КОЛОНА 13 – Број закупацаАко је непокретност издата у закуп, унети име и презиме, односно назив закупцаили закупаца који непокретност користе.

КОЛОНА 14 – Функционална улога непокретностиУ ову колону унети функционалну улогу непокретности. У зависности од на-чина употребе непокретности локалне самоуправе, извршена је подела у трикатегорије:

А) непокретности које се користе за обавезне функције локалне самоуправе,Б) непокретности које се користе за функције локалне самоуправе које

нису обавезне – културне, спортске, друштвене функцијеВ) непокретности које су у поседу локалне самоуправе и користе за по-

већање прихода у буџету – пословни простори, магацини и друго

Болдовани делови текста, за функционалну улогу непокретности, су предефи-нисане вредности уноса које оператер бира селектовањем.

24

КОЛОНА 15 – Стање реституцијеУнети податке који се односе на реституцију непокретности.

потврђена својина локалне самоуправе–потврђена својина јавне институције–захтеви за повраћај у разматрању–повраћај потврђен од стране надлежног суда–

Сви ови болдовани примери су предефинисане вредности уноса које оператербира селектовањем.

КОЛОНА 16 – НапоменаУ ову колону унети одређене напомене које могу бити од користи за управљањеимовином локалне самоуправе. На пример, право сусвојине, право сукоришћењаи слично.

Табела 2 - Књиговодствени показатељи вредности непокретности

Основни подаци о непокретности, садржани у Табели 1, као инвентару јединица,морају бити допуњени економским показатељима, како би омогућили управ-љање имовином и ефикасно праћење књиговодства основних средстава. Кључза повезивање ове две табеле је инвентарски број.

КОЛОНА 1 – Број инвентараУ ову колону унети број инвентара из Табеле 1.

КОЛОНА 2 – Почетна књиговодствена вредностУнети изворну цену куповине или изградње непокретности у хиљадама динара.Овај износ не треба умањивати за амортизацију.

КОЛОНЕ 3 и 3а – Амортизована књиговодствена вредностПравни субјект који води евиденцију непокретности треба да одреди аморти-зовану вредност, ако она постоји, и да је унесе у колону 3. У колону 3а унетистопу за амортизацију.

КОЛОНА 4 – Датум процене вредности непокретностиУнети датум процене вредности непокретности или датум куповине. Ако про-цена вредности није обављена, треба унети и тај податак.

КОЛОНА 5 - Процена тржишне вредности непокретностиУнети процену тржишне вредности непокретности, ако је ова урађена.

Ако процена тржишне вредности није извршена, унети да процена није из-вршена.


КОЛОНА 6 – Име процењивачаУнети име и презиме, односно назив независног процењивача или интерногуправљача имовином.

КОЛОНА 7 – Финансијско оптерећење непокретностиУнети износ финансијског оптерећења за конкретну непокретност, ако постоји,нпр. кредит осигуран одређеном непокретношћу.

КОЛОНА 8 – Бруто приходУнети бруто приход за сваку непокретност, ако га има. На пример, приход одиздавања у закуп, или приход од потенцијалног закупа – ако би се издавао у за-куп субвенционисаним корисницима из колоне 10.

КОЛОНА 9 – Укупни трошкови одржавања и поправкиУнети укупне трошкове одржавања и поправки конкретне непокретности.Трошкови одржавања и поправки су трошкови које плаћају локална самоуправаи јавна предузећа и установе (комунални трошкови, осигурање, накнаде, ад-министративни и други трошкови управљања).

КОЛОНА 10 – Субвенционисани кориснициУнети податке о субјектима (спортским клубовима, културним друштвима,НВО, удружењима грађана и друго) који користе простор, а не плаћају закуп-нину.

КОЛОНА 11 – НапоменаУ ову колону унети одређене напомене које могу бити од користи за управљањеимовином локалне самоуправе.

8.5 Извештаји

На основу прикупљених података, организованих у БП, уз уважавање потребаоргана ЛСУ и одговарајућих служби (прикупљених интервјуом – приступ„одозго на доле“), укрштајући предефинисане форме у делу врсте непокретности,њене намене, стања, функционалне улоге и стања реституције – могуће је добитипотребне извештаје. Све се може посматрати за укупан простор ЛСУ или попојединим катастарским општинама, у оквиру појединих установа или јавнихпредузећа, као и узимањем у обзир економских показатеља битних за појединеситуације.

26

9. ИМОВИНА КАО ИНСТРУМЕНТ ПОДСТИЦАЈА ЕКОНОМСКОМ РАЗВОЈУ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

9.1 Коришћење имовине за вршење обавезних функција (група А) треба учинити оптималним кроз:

ефикасније коришћење, тако што ће се од корисника те имовине (оде-–љења, служби, установа) тражити да оправдају своје потребе за одговарајућим пословним просторомрационализацију оперативних трошкова са циљем њиховог смањења,–али на начин који неће угрозити вредност имовинедислокацију појединих општинских канцеларија и услуга у функцио-–налне и скромније зграде и просторије које се не налазе у централним,најекс лузивнијим деловима града

9.2 Имовина која се користи за вршење необавезних функција (Група Б) треба да буде оптимизована кроз:

надзор и процену индиректних субвенција кроз давања имовине, одно-–сно оних субвенција које добијају корисници имовине који не плаћајутржишне ренте и увођење изричите политике за такве субвенцијегенерисање алтернативних програма са циљем што већег смањења ди–ректних и индиректних субвенција кроз давања имовине

9.3 Комерцијална имовина (Група Ц) која није потребна за вршење основних или дискреционих функција

Једини разлог за задржавање такве имовине је повећање прихода локалног бу-џета. Оптимизација онда настаје кроз:

давање имовине у закуп „по принципу најефикаснијег коришћења им-–вине”, да би се генерисао највиши рекурентни приходпериодично процењивање учинка у генерисању прихода за сваку једи–ницу имовине (нпр. постављање питања да ли ова имовина генеришенето приход (профит) који је могуће упоредити са оним што бисмо оства-рили кроз камату на банковни депозит или друге могуће врсте инвести-ција)продају имовине чијом употребом се не остварују добри резултати, да би–се генерисао једнократни приход који се може искористити на бољи начинсмањивање трошкова одржавања и обавеза везаних за имовину, ако ту–имовину није могуће дати у закуп или продати


9.4 Праћење прихода и трошкова за сваку јединицу имовине

Успоставити праксу прикупљања и анализирања финансијског учинка свакејединице имовине према стандардном формату познатом као „оперативни из-вештај”, који на једном месту приказује информације о свим (бруто) приходима,расходима и нето приходима (губицима).

9.5 Надгледање закупа пословног простора и његово оптимизовање

Треба побољшати стопу наплате закупнине. Менаџери имовине локалне само-управе би требало да испитају разлоге који стоје иза ниске стопе наплате и дапредузму мере за елиминисање тих разлога и повећање наплате.

9.6 Бележење вредности имовине и обавеза одређених јединица имовине

9.7 Праћење непосредних и посредних субвенција које корисницима општинске или градске имовине обезбеђује сама општина или град

9.8 Унапређивање праксе продаје пословног простора и земљишта

9.9 Периодично процењивање финансијских показатеља за сваку имовину и целе портфолије на основу стратешких критеријума

Стратешки критеријуми на основу којих се врши процена финансијских пока-затеља су економичност, одговарајући повраћај на инвестицију или одговарајућеи контролисане субвенције.

9.10 Праћење прихода и трошкова за сваку непокретност

Праћење прихода и трошкова за сваку непокретност могуће је вршити премаследећем моделу:

где су: А) укупан бруто приход = потенцијални бруто приход (приход од издавања

пословног простора и остали приходи) и губици од неиздатог простора Б) трошкови одржавања и поправки + трошкови комуналија + осигурање +

+ остале накнаде + административни и други трошкови управљања == укупни трошкови одржавања и поправки

28

Ако праћење прихода и трошкова за сваку некретнину у овом тренутку нијемогуће, треба почети са праћењем прихода и трошкова на нивоима портфолијасличних некретнина.9.11 Побољшавање финансијског стања кроз унапређено управљање имовином

Повећавање прихода подизањем цена закупнина пословног простора на тржишни ниво –скраћивањм вренмена током којег се пословни простор не издаје у закуп–повећањем стопе наплате закупнине–

Смањивање трошковауштедама на одржавању и поправкама, које неће утицати на смањење–вредности имовинесмањењем трошкова комуналија које плаћа општина–минимизацијом трошкова управљања имовином–

9.12 Остале значајне активности на обезбеђивању подстицаја за економски развој

Локална самоуправа треба да има јасну слику о преосталом грађевинском зем-љишту које је на њеном располагању, што олакшава дугорочно планирање развоја.

Град, односно јавно предузеће или нека друга овлашћена институција треба даприпреми план коришћења грађевинског земљишта које град поседује, како неби дошли у ситуацију да град више на располагању нема земљишта за развој ида за то сувише касно сазна.

Град треба да направи базу података са детаљним информацијама о располо-живим пословним локацијама и објектима које ЛСУ може да понуди потен-цијалном инвеститору.

Град може да купује грађевинско земљиште у сврху развоја инфраструктуре икасније га продаје могућим инвеститорима.

Пример: војно земљиште Куповина војног земљишта је добра инвестиција, с обзиром да се ради о веомадобрим локацијама. Поједине локације су и веома атрактивне, с обзиром на тода се налазе у најужим градским зонама (касарне и клубови војске).

Проблеми који се односе на прибављање ових непокретности су: превисока цена –недостатак новца у буџету –непостојање општинске имовине, пре свега станова, за компензацију за–понуђене војне објекте


Набавка земљишта, као и изградња и реконструкција објеката, треба да се пла-нира у оквиру процеса припреме Плана капиталних инвестиција. За сваку ку-повину земљишта је потребно јасно и аргументовано образложење – зашто јекупљено одговарајуће земљиште.

Пример:Град Ужице је на Скупштини града усвојио План капиталних инвестиција запериод 2010 – 2015. У процесу припреме утврђивања приоритета, Комисија заизраду Плана капиталних инвестиција, коју је формирао градоначелник, ана-лизирала је и оценила 147 приспелих пројеката који су груписани у 12 области:економија, саобраћајна инфраструктура, заштита животне средине, социјалназаштита, енергетика, комунална инфраструктура, култура, спорт и туризам,образовање, здравство, пијаце и остало.

После обављеног оцењивања, Комисија је рангирала све пројекте, затим су ут-врђени приоритети. Међу 12 најприоритетнијих пројеката налазе се и двапројекта за Касарну „4. пук“, намењена за изградњу пословно-стамбеног ком-лекса за и Аеродром „Поникве“, намењен за цивилни транспорт, развој слободнезоне и туризам.

Град може да кориси кредит да би обезбедио средства за опремање земљиштаинфраструктуром, јер на тај начин најмање оптерећује свој буџет..

Град може опремити грађевинско земљиште инфраструктуром у циљу при-влачења инвестиција (препорука страних експерата: само у случају да постојиинтересовање могућег будућег инвеститора).

Град може значајно увећати вредност земљишта и привући потенцијалне домаћеи стране инвеститоре ако заједно са земљиштем понуди и локацијску дозволукоја треба да садржи све услове и податке потребне за израду главног пројекта,а нарочито податке о инвеститору, броју и површини катастарске парцеле, пра-вила грађења, услове за прикључење на саобраћајну, комуналну и другу инфра-структуру, податке о постојећим објектима које је потребно уклонити, као идруге услове у складу са посебним законима.

За финансирање инфраструктурног опремања земљишта, град се може и кре-дитно задужити, јер на тај начин најмање оптерећује свој буџет. Међутим, приоваквом задуживању треба бити посебно пажљив и треба га користити самоза случајеве када је долазак инвеститора известан.

Град треба да изврши дерегулацију процедура издавања грађевинског земљиштаи скраћење периода који протиче од намере за инвестирање до реализације ин-вестиције.

30

Неопходно је да се отклоне недоумице око могућности за изградњу (дозвољенаспратност, дозвољени однос корисног простора објекта према укупној по-вршини парцеле, дозвољена висина). Свака недоумица умањује вредност зем-љишта и представља препреку за привлачење инвеститора.

Пример:Ужицу је успешно завршена, или је у току, реализација неколико пројеката којиза крајњи циљ имају поједностављивање и транспаретност процедура („гиљо-тина прописа“), израду Територијалног информационог системама кроз другуфазу имплементације географског инфирмационог система (ГИС) и интегралногинформационог система градских управа (КапИС).

ГИС се са обиљем информација и података о простору (Просторни план, Гене-рални план, планови детаљне регулације, намена површина, парцеле, објекти –бесправни и легални, подаци о подземним водовима и опреми, уз повезивањеградских служби и одељења са јавним предузећима и установама чији је оснивачград, као и јавним предузећима и органима чији је оснивач Република Србија– Служба за катастар непокретности, ЕПС, Телеком, полиција, ватрогасци) –као дугорочан процес имплементира кроз анализу стања и процену квалитетапросторно-планске документације, њену дигитализацију-конверзију у ГИС фор-мат, израду модела просторне базе и њену имплементацију у оквирима цент-ралног сервера, као и израду Интернет-интранет апликација Просторног плана,Генералног плана, планова детаљне регулације и туристичке мапе града Ужица.Имплементацијом КапИСа аутоматизују се процеси у службама Градске управе,успоставља електронско праћење кретања и обраде предмета, њихово архиви-рање и брза претрага, што доприноси транспарентном и бржем одвијању про-цеса. На овај начин, подаци о имовини, постојећим локацијама и могућностимаинвестирања су доступнији, а процедуре брже и ефикасније.

Ефекти управљања имовином могу се одразити и на поспешивање станоградњепутем приватног и јавног партнерства, чиме се стварају услови да локалне са-моуправе обезбеде један број станова намењених решавању стамбених проблемасоцијалних случајева и инвалидних лица, али и младих и стручних кадровакоји желе да остану у свом граду.

Пример:После извршеног пописа непокретности чији су корисници град, јавна пред-узећа, јавне службе и месне заједнице чији је оснивач град Ужице, Градском јав-ном правобранилаштву је достављена имовинско-правна документација сапредлогом да се код надлежне Службе за катастар непокретности Ужице покренепоступак конверзије права коришћења у јавну својину града Ужица, у складуса одредбама Закона о планирању и изградњи.


Градоначелник града Ужица је формирао Комисију за реализацију пројекта„Станоградње“. Задатак Комисије је да изврши анализу потенцијала локација ујавној својини града Ужица, изграђених и неизграђених.

Комисија је од стручних служби за урбанизам прибавила локацијске дозволе иангажовала Високу пословно-техничку школу у Ужицу која у урадила елаборатекономске оправданости сваке од одабраних локација.

На основу добијених елабората, Комисија је предложила поступак и услове заизбор суинвеститора путем приватног и јавног партнерства.

Пример: Град Ужице је, у сарадњи са овлашћеним обрађивачем, припремио анализу усту-пања неколико локација за градњу, кроз документ „Елаборат о оправданостиуступања локације“ на конкретној КП.

Елаборат садржи уводни део, опис локације, услове изградње, опис објекта, су-инвеститоре, ако их има, као и однос међу њима, економску анализу исплати-вости локације са тржишном вредношћу станова на тој локацији (у наведенимпримерима за локације у улицама Вука Караџића и Димитрија Туцовића) у двеваријанте – без оптерећења и са оптерећењем, као и анализу рентабилностиулагања на конкретној локацији у обе варијанте. На крају елабората, овлашћениобрађивач даје закључак о оправданости улагања.

32

10. УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Доношење новог Закона о јавној својини, којим би се провео поступак реститу-ције имовине локалним самоуправама, је веома важан тренутак који сви не-стрпљиво очекујемо. Доношењем новог Закона о јавној својини не само да бисе локалне самоуправе одговорније понашале према непокретностима којимаби располагале, већ би били створени услови и за доношење читавог низадругих закона или измена и допуна постојећих, нпр. Закона о приватном и јав-ном партнерству, Закона о концесијама, Закона о планирању и изградњи, Законао привредним друштвима, Закона о јавним предузећима и обављању делатностиод општег интереса, Закона о комуналним делатностима и других.

Сасвим се основано може претпоставити да би јединице локалних самоуправапотпуно неспремно дочекале овај Закон, али и друге. Поставља се питањешта локалне самоуправе могу да ураде док очекују доношење новог Закона ојавној својини.

Без обзира у ком обиму и која врста непокретности ће бити враћена, јединицелокалне самоуправе могу

да изврше попис непокретности–да прикупе документа као правни основ стицања или доказе који воде ка–својини да утврде стање непокретности и где се она налази –да утврде ко је користи и по ком основу –да изврше конверзију права коришћења у право јавне својине–да обаве низ других активности –

Наравно, осим именовања радног тима, неопходно је ангажовати одређен бројзапослених у општинским, односно градским управама који би били посвећениовом стручном, ни мало једноставном и, у нашем случају, истраживачком послу.

34

При

лог1

Број

инвентара

Катастарска

општина

Број

листа

непокрет

./ поседовног

ли

ста

Број

катастарске

парцеле

Врста

непокретности

Правни

основ

стицањ

а

Тренутна

нам

ена


Површ

ина

објекта

(у

м²)

Површ

ина

земљиш

та

(у м

²)

Стање


Степен

коришћења


(у

%)

Субјект

код

кога

је

непокретност

убележ

ена

Број

закупаца

Функционал

на улога

непокретнос

ти

Стање

реституције

Напом

ена

12

34

56

78

910

1112

1314

1516

KO

Ужице

p.l.

6519

2044

/1зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне

самоуправе

364

383

Опш

тина

је сукорисник

KO

Ужице

pl

6520

зграде

или

ком

плекс

зграда

локалне

ИНВЕ

НТА

Р ЈЕДИНИЦА НЕПОКР

ЕТН

ОСТИ

ГРА

ДА УЖ

ИЦА

Улица Дим

итрија

Туцовића

52

При

лог 1

KO

Ужице

p.l.

6520

208

зграда


200

175

KO

Ужице

p.l.

6521

013/

1зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


405

395

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6532

2117

/1неизграђено

земљиш

тепољопривредно

и

шумско земљиш

те15

1

KO

Ужице

p.l.

6532

2117

/1зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


174

500

KO

Ужице

p.l.

6532

2117

/1зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


174

KO

Ужице

p.l.

6582

1754

/8зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


410

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6594

1754

/7зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


729

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6595

994/

2зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


214

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6596

1754

/9зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


450

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6597

1755

/8зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


828

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6598

1454


земљиш


и


те65

2Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6598

1454

/1зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


128

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6599

440/

2зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


735

1410

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6604

435/

1зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


311

482

KO

Ужице

p.l.

6605

1759


земљиш


и


те10

92Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6605

1759

/7зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


288

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6606

183/

1зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


210

317

Опш

тина


l66

07неизграђено

пољопривредно

и

KO

Ужице

p.l.

6607

2719

/1рђ

земљиш

тер

рд


те27

1Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6607

2719

/1зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


133

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6608

502

неизграђено

земљиш


и


те50

4

KO

Ужице

p.l.

6608

502

зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


331

500

KO

Ужице

p.l.

6610

1976


земљиш


и


те53

25Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6610

1976

/2зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


1762

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6612

549/

5зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


383

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6615

561/

1зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


131

KO

Ужице

p.l.

6615

561/

1неизграђено

земљиш


и

шумскоземљиш

те36

1p

561/

1земљиш

тешумско земљиш

те36

1

KO

Ужице

p.l.

6617

1759


земљиш


и


те12

67Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6617

1759

/6зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


288

Опш

тина


KO

Ужице

p.l.

6625

2112

зграде

или

ком

плекс

зграда

зграда

локалне


8441

4Опш

тина


(у 0

00 динара)

(у %

)

12

33а

45

67

89

1011

Датум

процене

вредности или

куповине

Име

и презиме

, односно назив

процењ

ивача

Финансијско

оптерећење


(у

000 динара

)

Укупан бруто

приход

у

динарима

При

лог 2

Укупни

трош

кови

одрж

авањ

а и

поправки

Субвенционисани

корисници


Напом

ена

Т А

Б Е

Л А

2

Књиводствени

показатељ

и вредности непокретности

за _

____

___ годину

Процењена тржиш

на

вредност

(у 0

00 динара)

Почетна

књ

иговодствена

вредност

(у 0

00

динара

)

Број

инвентара

Амо

ртизована

књиговодствена

вредност и

стопа амор

.

msp priprema lokalnih samouprava za upravljanje imovinom.pdf

Documents