mostovi - ssds.si · mostovi. u na{em i va{em ~asopisu poku{ali smo pred-staviti {t o vi{e...

MOSTOVIGLASILO SAVEZA SRPSKIH DRU[TAVA SLOVENIJE BROJ 18 GODINA 5 JANUAR 2008

^itaocima Mostova `elimo

sre}nu i uspe{nu 2008. godinu

02 Mostovi Januar 2008

Po{tovani ~itaoci,

Jo{ jedna godina je za nama

a nadamo se mnogo godina

pred nama. Pro{la godina

bila je kako za koga, neki

}e je kuditi a neki se

hvaliti kako im je bila

dobra. A za Mostove, kakva

je bila? Pa moèmo re}i

ipak uspje{na. Iza{lo je pet brojeva ~asopisa

Mostovi.

U na{em i va{em ~asopisu poku{ali smo pred-

staviti {to vi{e zanimqivih i interesant-

nih priloga a najve}u pa`wu, kao {to }emo to

raditi i ubudu}e, poklawa}emo srpskim dru-

{tvima, ~lanovima Saveza srpskih dru{tava

Slovenije kao i sveukupnom ìvotu i ìvot-

nim zanimqivostima kako srpske zajednice u

cjelini tako i ìvotom i radom pojedinaca,

naro~ito onih koji svojim radom, aktivno{}u

i angaòvano{}u doprinose kulturnom radu po

dru{tvima i na taj na~in doprinose o~uvawu

na{eg kulturnog i nacionalnog identiteta.

U Mostovima je sve vi{e priloga na{ih dopis-

nika i sve vi{e mladih je aktivno ukqu~eno u

ovaj ~asopis. Mladi su prije svega zaintereso-

vani da pi{u o kulturnim doga|ajima u svojim

dru{tvima, jeste da preovla|uju djelatnosti

folklornih grupa ali moramo biti svjesni

~iwenice da je upravo u folklornim grupama

najvi{e mladih o ~emu govore brojni nastupi

folklornih grupa. Ako pa`qivo pratimo zbi-

vawa po dru{tvima moèmo konstatovati da

se mladi ukqu~uju i u druge oblike kulturnog

djelovawa kao {to su muzi~ke, recitatorske i

dramske sekcije.

@eqa nam je da i daqe predstavqamo na{e kul-

turne stvaraoce, glumce, recitatore, muzi-

~are, pjesnike i sve druge koji su ukqu~eni u rad

dru{tava. Isto tako èlimo da pro{irimo

mreù na{ih dopisnika tako da iz svakog

dru{tva imamo po jednog dopisnika koji }e

pisati o tome {ta se de{ava u dru{tvu kao i

o qudima u wihovoj okolini.

Nezaobilazna tema bi}e i djelovawe Saveza srp-

skih dru{tava Slovenije kao {to su aktivnos-

ti oko rje{avawa statusnog pitawa i

poloàja srpske zajednice u Slovenije i akti-

vnosti koje }e Savez srpskih dru{tava voditi

u tom pravcu. Zatim o saradwi i odnosima sa

maticom i wenim institucijama, prije svega

Ministarstvom kulture i Ministarstvom za

dijasporu Republike Srbije, a isto tako i o

odnosima sa institucijama Republike Slove-

nije.

Eto tako, nadamo se da }e biti svega po malo i

da }e svako od vas mo}i na}i ne{to zanimqivo

i interesantno {to }e pobuditi wegovu

pa`wu. A od vas o~ekujemo da se i sami javqate

sa va{im prilozima, da nam pi{ete, suge-

ri{ete i predlaète {ta bi to moglo da se

poboq{a da bi ovaj ~asopis bio jo{ boqi i na

vi{em nivou. Ne smijemo se zadovoqiti sa ovim

{to imamo a mogu}nosti postoje da bude jo{

boqe.

A u ovom broju vam nudimo nekoliko priloga o

aktivnostima na{ih dru{tava, dramskim

predstavama, folklornim susretima, ve~erima

poezije, gostovawima i nastupima izvan Slo-

venije, danima kulture, pjesni~kim ostva-

rewima, osnivawu novog srpskog dru{tva, puto-

pisima, intervjuima i ostalim prilozima sa

kojima }ete, nadamo se, biti zadovoqni.

Svima vama èlimo sre}nu i

uspje{nu Novu 2008. godinu

Glavni i odgovorni urednik

Du{an Jovanovi}

Rije~ urednika

03MostoviJanuar 2008

Izdava~:Savez srpskih društava Slovenije

Za izdava~a:

predsednik Ilija Jankovi}

Glavni i odgovorni urednik:Dušan Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Sekretar redakcije:mag. Drago Vojvodi}

Lektor za srpski jezik:Mi}a @ivkovi}

Grafi~ka obrada i prelom:

Dušan Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Ilustracija korica:Dušan Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Napomena: Autorski tekstovi i

ilustracije su autorski zašti-

}eni i kao takvi zabraweni za obja-

vqivawe. Za koncepte napisanog

teksta odgovorni su sami autori.

Dostavqeni tekstovi i fotogra-

fije autorima se ne vra}aju.

Molimo, da svi dopisnici šaqu

svoje tekstove i fotografije pot-

pisane (CD) na adresu:

SSDS, Ul. 9. korpus 54,

5250 Solkan

-za redakciju, Mostovi

ili po elektronskoj pošti:

[email protected]

[email protected]

[email protected]

www.zsds.si

Štampa:

AD Grafi~ar Doboj

Tira`: 5.000 primeraka

Izlazi 4 do 6 brojeva godišwe.

Štampawe ~asopisa omogu}ili:

Ministarstvo za kulturu

Republike Slovenije i Republike

Srbije.

^asopis upisan u registar javnih

glasila u Ministarstvu za kultu-ru R. Slovenije pod brojem 785.

Dobrila Cvijanovi}:

Razigrana mladost

Milan Glamo~anin:

Dani srpske kulture u Krawu

Vesna Baji}:

Novo dru{tvo u Kopru

Marko Jovanovi}:

“Krivica” nastavqa tradiciju

Dragi{a Lazovi}:

Pute{estvija po Kosmetu

Du{an Jovanovi}:

Osma smotra folklora


U tim ~lancima spomiwana su srpska

dru{tva i wihov Savez, prozivani pojed-

inci, uglavnom vo|stvo Saveza, a ni{ta,

ama ba{ ni{ta, niti u jednom ~lanku

nije napisano ni jednom jedinom rije~ju

o aktivnostima dru{tava o wihovim kul-

turnim projektima, {to je uostalom i

najva`nija aktivnost dru{tava. Tako bi

barem trebalo da bude. Ali nekima nije

stalo do kulture i svega onoga {to bi

pripomoglo o~uvawu kulturnog, naci-

onalnog, vjerskog i svakog drugog iden-

titeta pripadnika srpske etni~ke zajed-

nice u sredini u kojoj ìvimo. Najva-

`nije od svega je »baviti« se politikom.

Kada bi to barem bila neka politika, to

je samo puko politikanstvo koje ne vodi

ni~emu, gledaju se samo li~ni interesi a

ne interes srpskog korpusa koji ìvi u R.

Sloveniji.

Stoga nije ~udno da pojedina dru{tva u

svome programu rada imaju samo jednu

ideju a to je rje{avawe, otvorenih i ner-

ije{enih pitawa. Razlog da je ta temati-

ka na dnevnom redu je da bi oni vje~no

bili predsjednici u svojim dru{tvima,

po{to je ta tema koja }e trajati vje~no i

nikada ne}e biti iscrpqena.

Biv{i poverenik doziva Maticu

Kada su ve} u ~lancima o kojima govorim,

spomiwani i predstavqeni qudi koji

rade u dru{tvima i koji u svojim

dru{tvima predstavqaju vaàn ~inioc,

za{to ti isti qudi nisu potro{ili

barem jednu rije~ da kaù {ta to wihovo

dru{tvo radi, {ta su oni kao pojedinci

i dru{tvo u cjelini doprinijeli da se

srpska kultura, tradicija, jezik, vjera,

obi~aji, ne samo o~uvaju od zaborava i

propasti nego i da se {ire i da srpska

kultura kojom bi se bavili predstavqa

dio slovena~kog i srpskog kulturnog

prostora. Najvi{e rije~i u pomenutim

~lancima, zapravo razgovorima sa pred-

stavnicima dru{tava, me|u wima i

biv{i povjerenik Ministarstva za dijas-

poru Republike Srbije, bilo je u vezi

»otvorenih i nerije{enih pitawa u vezi

poloàja srpskog naroda u Republici

Sloveniji«, zatim o »odnosima sa mati-

com«, sa kojom nemamo »nikakve kontak-

te« i svoju maticu pozivamo: »Srbijo

seti se dijaspore«. Ne bi bio ~udan ovaj

poziv da upravo ne dolazi od ~ovjeka koga

je ta ista na{a Matica Srbija, zapravo

weno Ministarstvo za dijasporu imeno-

valo za svog povjerenika za Sloveniju, bez

znawa i saglasnosti Saveza srpskih

dru{tava Slovenije, kao krovne organi-

zacije. Zar nije logi~no, kada je ve}

imenovan za tu funkciju, da on bude taj

koji }e ostvarivati kontakte sa Mati-

com. Da ti odnosi zaista postoje i da su

na nivou koji je uslovqen realnim

stawem, govori ~iwenica da je jako dobra

saradwa sa Ministarstvom kulture

Republike Srbije, kako sa strane poje-

dinih dru{tava tako isto i Saveza.

Navodimo kao primjer sufinansirawa

kulturnih projekata i konkursa na koji

se moè prijaviti preko Saveza svako

dru{tvo.

Izdavawe novina srpskih Mostovi upra-

vo finansijski najvi{e pomaè pomenu-

to Ministarstvo. Izuzetno dobre i

korektne odnose imamo i sa Mini-

starstvom za dijasporu, koje se ove godine

ukqu~ilo u finansirawe pojedinih pro-

jekata SSDS, kao i samih dru{tava, koja

se prijavquju na raspise. @alosno je to

da se isti ti predsjednici koji se usude

da kritikuju ista ta Ministarstva prvi

prijavquju na te konkurse, kakav cini-

zam. Neka od dru{tava, naro~ito ona koja

imaju veoma dobre folklorne i dramske

grupe imaju jako dobru i uspje{nu sarad-

wu sa sli~nim dru{tvima u Srbiji i

Republici Srpskoj o ~emu govore posjete

i uzvra}awe tih posjeta.

Otvorena i nerije{ena pitawa

Nera{~i{}enih i nerije{enih pitawa,

istina je, ima u svakoj organizaciji, u

svakoj sredini, i to nije ni{ta novo ni

posebno, ali postoje i sredine u kojima

se ta~no zna koja su ta pitawa a {to se

ti~e pisawa u Kuriru, Koreni i ne samo

u Kuriru i Koreni, ne zna se ta~no koja

su to pitawa niti {ta se èli posti}i sa

time. Pitawa pojedinaca i wihovih

problema u vezi srpstva i srpskog iden-

titeta, za koji su i sami krivi, ne treba

postavqati kao problem svih, naro~ito

onih koji znaju ko su i {ta su, pa tako i

wihovi potomci. Neka svako za sebe kaè

da »luta« i da je matica sve daqe od wega

a ne da to postavqa kao op{ti problem.

Ne smijemo se zavaravati da je sve u

odnosima sa maticom u najboqem redu,

nailazimo i mi i matica na razno razne

probleme i pote{ko}e, naro~ito kada

idemo u posjetu matici, mislim li~nu

posjetu. Tih prepreka je bilo i u

pro{losti i potrebno je da se na pravi

na~in otklawaju.

Ne znam na {ta i na koga se mislilo kada

se kaè: »izme|u nas i na{e matice stoji

veliki olo{, koji ne bi smeo ni da u|e u

Srbiju, a kamo li da se ispre~i izme|u

qudi u rasejawu i matice«. Koji je to

olo{ i ko ga predstavqa, na koji na~in je

prepoznatqiv i da li je prisutan u na{oj

sredini i u kojoj mjeri. Jedan poznati

nau~nik re~e: ne treba se previ{e nervi-

rati na izre~ene re~i (olo{, budale-

tine) itd, onaj koji se sluì sa takvim

izrazima, opisuje sam sebe sa upotrebqe-

nim re~ima.

Pau{alna ocena rada SSDS

[to se ti~e Saveza srpskih dru{tava

Slovenije, govoriti o tome da je Savez »u

dubokoj krizi vo|ewa« krajwe je neko-

retktno i nequdski, naro~ito od qudi

koji su u Izvr{nom odboru Saveza mal-

tene od wegovog osnivawa. Pa zar ti isti

qudi koji tako misle o vo|ewu Saveza i

sami nisu svojim »radom« doprinijeli

da tako bude. Ali nisu samo oni da proc-

jewuju, ocjewuju, kritikuju, zapravo

napadaju, tu su i oni sa druge strane koji

znaju {ta je dru{tveni rad, qudi koji su

se posvetili radu u dru{tvima i Savezu

na pravi na~in, znaju ko su i za{to su tu

i wihov doprinos radu dru{tava je

vidqiv, a »vidqiv« je i onih koji o

Lutalice, sloga, jedinstvo

i otvorena pitawaU posqedwih nekoliko mjeseci u medijima, konkretno u dnevnom ~asopisu Kurir, Koreni, Politika i

drugim ~asopisima pojavile su se informacije vezane za ìvot i rad Srba u Republici Sloveniji.


Savezu govore sve najgore. Apsurdna je

~iwenica da je na 12. redovnoj godi{woj

skup{tini izre~ena samo jedna pohvalna

re~enica o radu Saveza i to od strane

predsjednika Nadzornog odbora, ostali

diskutanti zapravo nisu ni govorili o

tome {ta je ura|eno, nego samo ono {to

po wihovom mi{qewu nije ura|eno. A

stvar je sasvim druga~ija, u ovoj godini

preko Saveza izvedeno je nekoliko pro-

jekata na koje, ako smo Srbi, moramo biti

ponosni. To {to je na smotri folk-

lornih grupa nastupilo preko dvjesto

mladih izvo|a~a koji su se posvetili

narodnom stvarala{tvu, {irewu i

o~uvawu srpske kulture, to za neke ne

predstavqa ni{ta, ~ini se da bi najradi-

je vidjeli da toga uop{te nije ni bilo pa

da mogu napadati onako kako su navikli.

Novine srpske Mostovi preko kojih se

èli ste}i pravi informativni sub-

jekat i u kojima }e biti rije~i o svemu

{to je vezano za ìvot i rad srpske zajed-

nice u Sloveniji, ali novine koje se ne}e

baviti dnevnopoliti~kim doga|ajima.

Kako se moè govoriti o dobroj saradwi

sa svim dru{tvima i Savezom a odmah u

istoj re~enici re}i o Savezu da je u

krizi vo|ewa. To je napad i na Savez i na

qude koji ga vode.

Pomiwe se tu i jedinstvo i sloga, pa zar

upravo iz tih razloga nije sazvan sas-

tanak na Ambasadi Srbije na kojoj je

Goran Krajnovi}, biv{i otpravnik po-

slova govorio na tu temu a oni koji sada

spomiwu »jedinstvo« i »slogu« tvrde da

se tada traìla podr{ka predsjedniku i

sekretaru Saveza. Kakav cinizam i nepo-

{tovawe osnovnih qudskih normi i mo-

rala. Nije se tu traìla nikakva pod-

r{ka ni predsjedniku ni sekretaru, oni

podr{ku imaju od IO SSDS. Nije se

traìla ni podr{ka Goranu Krajnovi}u

kao kandidatu za ambasadora, o tome

odlu~uju drugi a ne mi, a mi treba da

odamo priznawe Goranu Krajnovi}u,

biv{em otpravniku poslova, koji je

u~inio i ~inio i vi{e nego {to se to od

wega o~ekivalo i zahtevalo.

Rje{avawe statusnog pitawa

U vezi statusa, odnosno priznawa srpske

etni~ke zajednice kao nacionalne maw-

ine, na pomenutom sastanku izre~ena je

od strane Gorana Krajnovi}a potreba po

jedinstvu svih srpskih dru{tava koja

djeluju u Sloveniji, potrebno je da srps-

ka zajednica u Sloveniji ima èqu i

voqu da pridobije status nacionalne

mawine a da }e se to pitawe rje{avati u

odnosima i kontaktima dvaju dràva,

Republike Srbije i Republike Slovenije.

Ista teza i razmi{qawe bili su prisut-

ni i prilikom razgovora delegacije

Saveza sa pokojnim dr Milanom Jeli}em,

predsjednikom Republike Srpske. I

Savez saveza, prvobitno koordinacija

saveza, osnovan je samo sa jednim ciqem,

a to je pitawe u vezi statusa etni~kih

grupa.

U svakoj prilici treba ista}i djelovawe

dru{tava, naro~ito djelovawe na kul-

turnom poqu, pa i biblioteku KD

Mihajlo Pupin, ali biblioteka nije

osnovana da »bi izbegli preteranu pre-

nagla{enost folklora i narodne kuhi-

we«. Onaj kome je folklorna umjetnost na

ovakav na~in strana i ko ne miri{e nar-

odnu kuhiwu, neka se zamisli {ta je sa

wegovim srpstvom. Nema potrebe ovdje

govoriti o bilo kakvom obliku kulturnog

djelovawa, naro~ito onoga u kome u~e-

stvuje veliki dio mladih. To najboqe

znaju wihovi roditeqi i oni koji nepo-

sredno rade sa tim divnim momcima i

djevojkama, sa dje~icom koja su ovdje ro-

|ena i koja za razliku od mnogih »Srba«

znaju ko su i {ta su i nisu optere}ena

raznoraznim pitawima koja ne vode

ni~emu, oni su ti koji doprinose o~u-

vawu srpskog identiteta a ne oni koji

napadaju »folklor i narodnu kuhiwu«.

Ponavqam, treba prihvatiti svaki oblik

djelovawa koji je vezan na na{e poslanst-

vo, bilo da se radi o biblioteci, folk-

loru, dramskoj umjetnosti, kwièvnosti

itd.

U vezi pisawa u Kuriru o 12. redovnoj

godi{woj skup{tini i o tome da su dele-

gati analizirali svoje aktivnosti iz

pro{le godine, treba napomenuti da se o

podne{enom izvje{taju i programu nije

ni raspravqalo ili se raspravqalo

sasvim malo, nisu, osim u samom izvje-

{taju, ni spomenute one aktivnosti koje

su se desile niti one koje su predvi|ene

planom za 2007. godinu. Diskusija je, po

ko zna koji put, i to uglavnom od jednih te

istih, tekla oko »otvorenih i nere{enih

pitawa srpskog naroda u Republici Slo-

veniji«.

Ispada kao da uè vo|stvo Saveza bjeì

od tih pitawa, ali nije tako. Sva ta

pitawa }e se rje{avati na na~in kako

bude rje{avano pitawe pridobijawa sta-

tusa nacionalne mawine, a najboqi

na~in da sa~uvamo ono {to imamo je jo{

aktivnije djelovawe dru{tava i Saveza

na podru~ju kulture i o~uvawa svih onih

vrijednosti koje }e dokazati i dokazi-

vati da smo jo{ uvijek pripadnici srp-

skog naroda.

Srpska inteligencija

[to se ti~e srpske inteligencije u Repu-

blici Sloveniji i wihove pomo}i kod

rje{avawa svih aktualnih problema i

pomo}i u radu dru{tava i Saveza da

naglasim da samo onaj ko je protiv znawa,

iskustva i sposobnosti moè biti pro-

tiv svoje inteligencije. Stvar je neko-

liko zakomplikovana a moè biti veoma

jednostavna. Moramo se upitati ko sve

spada u inteligenciju, da li su to samo

oni koji su institucionalno stekli neka

odre|ena znawa ili su to qudi sa

{irokim dijapazonom pogleda i

razmi{qawa.

Kolika }e biti pomo} te inteligencije

ako se osnuje Savjet intelektualaca, ka-

kvu korist }e imati srpska dru{tva i

wihova krovna organizacija. Ako je mi-

{qeno da se na takav na~in »soli pamet«

onima koji su do sada dali i koji jo{ uvi-

jek mnogo daju da dru{tva postanu, da su

to {to jesu i da opstanu. Neka se ti

intelektualci u~lane u dru{tva, neka

tamo primjene svoje znawe, a svakako su

dobrodo{li i u Savezu. Sumwam da }e

neki doktor nauka da se bavi organizo-

vawem kulturnih manifestacija ili bi-

lo ~ega drugoga, ali neka, neka oni svo-

jim savjetima pomognu a ne da pametuju.

Re~enica u Kuriru u kojoj se kaè:

»Ponosan je (misli se na predsjednika

Saveza) na to da su uspe{no izveli Sedmu

smotru srpskih folklornih grupa iz

dru{tava koja su ~lanovi Saveza« daje

sliku kao da se ni{ta drugo nije radilo

i na neki na~in ta manifestacija se

potcjewuje.

Zahtjev pojedinca ili mo`da grupe, ne

znam ta~no o ~emu je rije~, da u Savezu

srpskih dru{tava Slovenije moraju biti

sva srpska dru{tva li~i na nekakav ulti-

matum sa obrazloèwem da }e tako dru-

{tva lak{e aktivirati svoje individu-

alne aktivnosti i boriti za srpsko pi-

tawe. Individualne aktivnosti i borba

za srpska pitawa najlak{e }e se rje{a-

vati preko onih aktivnosti za koje su

dru{tva registrovana.

Vrata Saveza su otvorena za sva dru{tva

i nijedno dru{tvo nije bez razloga

brisano niti iskqu~eno iz Saveza,

odluku o tome donijela je Skup{tina na

kojoj su bili i delegati dru{tva iz kojeg

je i onaj {to predlaè ovakva rje{ewa.

Da bi pojedinac ili grupa, u na{em

slu~aju dru{tvo, bili ~lanovi neke

druge organizacije, dru{tva, udruèwa,

saveza, moraju ispuwavati osnovne

uslove koje traì ona grupa kojoj se èli

prikqu~iti a ne da pojedinac postavqa

svoje uslove organizaciji ili grupi.

Govoriti o tome da moraju u Savezu sva

dru{tva biti jednakopravna a u nastavku

svoj opstanak u Savezu uslovqavati ispu-

wavawem svojih vlastitih zahtjeva kra-

jwe je apsurdno.

I na kraju da spomenem i naslove dva

~lnaka o kojima je bilo rije~i u ovom

izlagawu a koji su objavqeni u Kuriru:

»Mi smo lutalice« »Kad se Srbisloè«, Intervju u Koreni biv{egpovjerenika, Politika itd«

Du{an Jovanovi}


RAZIGRANA MLADOST

Nasmijani, veseli došli su da nam pokažušta rade, šta znaju, da nas pozdrave i danas razvesele.

Gledam svu tu ljepotu i želim da vjeèitotraje, sa njima i poslije njih sa nekim dru-gim nasmijanim i veselim obrazima. I kozna koliko bih vremena o tom razmišljalada moje misli nije prekinuo aplauz kojimje najavljen i pozdravljen poèetak mani-festacije "Razigrana srca".

Taèno tako je 13. oktobra ove godine, ka-žu èudan i nesretan broj, sa poèetkom u 19sati u sali sportski centar škole MilojkeŠtrukelj u Novoj Gorici održana manifes-tacija "Razigrana srca" koju je organizo-valo SKD Sloga iz Nove Gorice.

Domaæin ove manifestacije, folklorna se-kcija SKD Sloga pod voðstvom mladog

Razigrana srca, ili još lepše, razigrana srca su se utopila u jednu rijeè "MLADOST"

koreografa Dalibora Antiæa, i ovaj put kaoi prethodnih godina ugostio je folklornegrupe kulturnih društava koja žive i radena podruèju Republike Slovenije.

Igrom i pjesmom su se predstavila KD"Brdo" Kranj, FS "Gartrož" Nova Gorica,MKD "Sv. Ciril in Metod" Kranj, KUD"Mladost" Ljubljana, naravno i domaæin,"Sloga" Nova Gorica, a gost veèeri je bioprofesionalni folklorni ansambl "Danu-bius" Rumunija.

Gost veèeri, predsjednik opštine NovaGorica, Mirko Brulc je pozdravio sve pri-sutne, pohvalio organizaciju koja ga jeoduševila, i poželio da se još mnogo god-ina sastajemo sa ovakvim ili sliènim man-ifestacijama.

Lijepe pozdrave i želje za još boljim i usp-ješnijim radom je prisutnima uputio i IlijaJankoviæ, predsjednik Saveza srpskihdruštava Slovenije.

Predsjednik SKD "Sloga" Cvijetin Niko-liæ je pozdravio sve prisutne na mani-festaciji, zahvalio se na velikom odzivu ipoželio svima ugodno i lijepo veèe.

Igra i pjesma razigrane mladosti je napu-nila srca prisutnih nekom èudnom ljepo-

tom, pojedinci nisu skrivali ni suze radostiu oèima, i vrijeme od tri i po sata koliko jetrajao program je brzo prošlo. Ali, na tomse nije završilo. Svi uèesnici, sva ta lijepamladost kao i pozvani gosti, poslije skro-mne veèere su žur nastavili sve do ranihjutarnjih sati. Za èudo, niko nije osjeæaoumor i pospanost, a pogled na ta veselarazigrana mlada lica je bio velièanstven.Ipak, svemu doðe kraj. Rastali su se saželjom da se sledeæe godine ponovo sas-tanu.

Može li me neko sada ubijediti da je 13nesreæan broj? Sa malo volje i želje tajbroj smo pretvorili u sretan i lijep dan.

Lijep pozdrav iz Nove Gorice sa željomda se što više družimo, sastajemo, igramoi pjevamo, a posebno da se razumijemo.

Dobrila Cvijanoviæ


Nastup deèijih folklornih grupa

Srpsko kulturno društvo Sveti Sava izKranja uèestvovalo je sa svojom deèijomfolklornom grupom na Regionalnom susre-tu deèijih folklornih grupa za Gorenjsku,održanom u Kulturnom domu Visoko kodKranja, u petak 19. oktobra 2007. podnazivom Razigrana mladost. Ova mani-festacija se u novom obliku po prvi putizvodi za folklorne grupe drugih naroda i narodnosti, što je do sada bilo zajedno sa slovenaèkim grupama. Organizatoriprvog susreta bili su Javni fond RS za kulturne delatnosti, Regionalna ispostava Kranj i Kulturno društvo Brdo iz Kranja.U revijalnom i takmièarskom duhu uèestvovalo je šest folklornih grupa. Ocene o nastupima daæe naknadno poznati slove-naèki koreograf i autor više knjiga o folkloru dr Bruno Ravnikar, veliki poznavalac folklora na èitavom Balkanu.

Dragiša Lazoviæ

Sveti Dimitrije - slava SKŠD Vuk Karaxi}Slava dru{tva Vuk Karaxi} iz Radovqice, obeleèna je u prijatnoj atmosferi gde su doma}ini

vaqano do~ekali goste koje su okupili oko slavske sve}e.

Dobrodo{li!

Koqivo (ìto), komadi} slavskog kola~a i ~a{ica za dobrodo{licu. Obi~aj je obi~aj, vaqa se i

prekrstiti.

Vesela lica, harmonika, igra i pesma za~inili su slavqeni~ko ve~e.

Dobre hrane i pi}a nije nedostajalo. êsto su se ~uli usklici:

Sveti Dimitrije neka vam je na pomo}!

Sre}na slava doma}ini!

Vazda slavili, ne zaboravili!

@iveli!

Sre}na slava!

Sve se je to slilo na kraju dobro sloènim kraji{kim pesmama.

Sa dobrim qudima uvek je dobro sedeti zato se oduìlo do kasno u no}.

Uz Bo`ju pomo}, neka se tradicija prenosi na mnoga pokolewa.

"Slava Ocu i Sinu i Svjatomu Duhu,

vsegda, niwe i prisno, i vo vjeki vjekov,"

Amin!

Dragi{a Lazovi}


Dani srpske kulture u Krawu

Kulturno dru{tvo Brdo iz Krawa i ove godine je po tre}i put organizovalo Dane srpske kulture,

koji su odràni od 18. do 20. oktobra 2007. godine u Krawu

Kwièvno ve~e

U organizaciji Kulturnog dru-

{tva Brdo iz Krawa uspje{no su

protekli ve} 3. dani srpske kul-

ture u Krawu. Vi{e od 500

gledalaca u sva tri dana imalo je

priliku da prisustvuje kwi-

èvnoj ve~eri posve}enoj ìvotu

i stvarala{tvu Petra Ko~i}a na

kojoj su ih odu{evili gosti iz

Republike Srpske Mihajlo Orlo-

vi}, Zlatko Juri} i Du{ko Pe-

vuqa, a posebno treba istaknuti

Zlatka Juri}a koji na danima

srpske kulture prisustvuje od sa-

mog po~etka wihovih izvo|ewa.

Eminentnost na{ih gostiju

pokazala se u izuzetno dobro pri-

premqenom programu i pozna-

vawu tematike o kojoj je bilo gov-

ora i spremnosti da se u bilo ko-

jem trenutku razgovora saslu{aju

i uvaàvaju mi{qewa i prim-

jedbe samih gostiju.

Nakon kwièvne ve~eri slijedi-

lo je premijerno izvo|ewe dra-

mske predstave “ûdo, zvano

ìvot” u izvo|ewu ~lanova dra-

mske sekcije kulturnog dru{tva

Brdo. Stru~nu pomo} u izvo|ewu

i pripremi komedije koja je kod

posjetioca povremeno izazivala

eksploziju smeha, nudila je Vesna

An|elkovi}.

Pjesni~ko ve~e

Drugi dan je obiqeìlo pjesni-

~ko ve~e na kome su ponovo u~e-

stvovali na{i gosti iz Bawa Lu-

ke, a pored wih i pojedini ~la-

novi KD Brdo iz Krawa koji su

imali priliku da {iroj publici

predstave umije}a koja su nastala

u wihovom radu u posqedwoj godi-

ni.

Po zavr{etku priredbe predsjed-

nik Kulturnog dru{tva Brdo

Momir Glamo~anin podijelio je

posebne zahvale za trud i pomo} u

organizaciji samih Dana srpske

kulture uvaènim gostima iz

Republike Srpske, zatim ~lanici

dru{tva Smiqani Ili}, ~lano-

vima Ostoji [obotu i Milenku

Pra}i koji je izme|u ostalog i

vo|a dramske sekcije dru{tva.

Da napomenemo da se prije

odràvawa pjesni~ke ve~eri na

istom mjestu i istog dana odr-

àla i Regionalna smotra dje-

~ijeg folklora za dru{tva drugih

naroda i narodnosti koju je orga-

nizovao Javni fond za kulturne


djelatnosti RS ispostava Kraw, a

dru{tvo Brdo je pomoglo pri

organizaciji smotre.

Razigrana mladost

Tre}i dan srpske kulture u Krawu

bio je i glavni dan, razlog zbog

kojeg su se dani srpske kulture i

razvili, folklorna manifesta-

cija Razigrana mladost 2007.

Multietni~ka manifestacija ko-

ja se odràva ve} peti put uza-

stopce i ove godine nije ostavila

ravnodu{nom prepunu salu Pre-

{ernovog pozori{ta u Krawu.

Posjetiocima koji su odlu~ili

da odvoje dva sata svog vremena

sigurno nije bilo ào {to su

odlu~ili da to vrijeme provedu

zajedno sa folkloristima Kultu-

rnog dru{tva Brdo kao doma}ina

i ~lanovima SKPD Sveti Sava iz

Krawa, SKD Sloga iz Nove Go-

rice, MKD Ilinden Jesenice,

MKD Ciril i Metod iz Krawa, FG

Emona iz Qubqane i specijalnim

gostima FMD Izvor iz St. Galena

iz [vajcarske.

Na{i gosti iz St. Galena koji su

bili smje{teni po domovima

~lanova folklorne sekcije bili

su odu{evqeni gostoprimstvom u

Sloveniji. Vratili su se ku}i

puni pozitivnih utisaka i pono-

vo moèmo potvrditi “ro|ewe”

jo{ jedne bratske veze izme|u dva

kulturna dru{tva iz dvije razli-

~ite zemqe.

Ovog puta sama folklorna pri-

redba “Razigrana mladost” dobi-

la je jo{ jednu dimenziju i pro-

{irila svoj zna~aj, jer je po prvi

put istovremeno odràna i kao

Regionalna smotra odraslih

folklornih grupa drugih naroda

i narodnosti u suorganizaciji sa

Javnim fondom za kulturne dje-

latnosti (JSKD), ispostava Kr-

aw, ~iji je vo|a Vladimir Brlek,

posle zavr{etka programa, bio

toliko impresioniran organi-

zacijom i bogatim te raznovr-

snim programom da svoje impre-

sije nije mogao da sakrije dok je

dijelio priznawa za u~e{}e svim

vo|ama grupa.

Posebnu pohvalu od strane JSKD

i priznawe za nesebi~an trud i

zalagawe kod organizacije pri-

redbe je dobilo KD Brdo i poseb-

no istaknuti vo|a folklorne

grupe Brdo, Milan Glamo~anin.

Poslije priredbe slijedila je

ve~era i druèwe svih u~esnika

programa u prostorijama Iskre,

gdje se nastavila ùrka do ranih

jutarwih sati.

Dok su se omladinci zabavqali i

sakupqali utiske, vo|e grupa

vodile su razgovor sa selektorom

priredbe dr. Brunom Ravnikarom

koji je pohvalio razvoj i napre-

dak svih grupa i nazna~io smjer-

nice po kojima bi dru{tva u

folklornom radu trebalo da nas-

tave svoj put.

Sve priredbe je po prvi put

pratila i Televizija Bijeqina

(BN TV) ~iji su reporteri imali

{ta da vide i toliko materijala

da je na kraju ~ak i izostalo neko-

liko minuta snimaka jer im je

nestalo prostora na video zapi-

sima, a cijela reportaà bi}e

emitovana na satelitu u trajawu

od 30 minuta u narednim mjeseci-

ma.

Kulturno dru{tvo Brdo se ovom

prilikom zahvaquje svim svojim

~lanovima za pruènu pomo} i

saradwu pri organizaciji 3. da-

na srpske kulture.

Milan Glamo~anin


Na uèm podru~ju slovena~kog pri-

morja, na potezu od Kopra, Izole do

Pirana, vi{e od jedne decenije nije

se obrazovalo dru{tvo koje bi bilo

posve}eno srpskoj etni~koj zajedni-

ci. U periodu od 90-e godine osno-

vano je vi{e srpskih kulturno-umet-

ni~kih dru{tava, ali ponajvi{e u

severnijim delovima Slovenije. Me-

|utim, srpskog stanovni{tva ima

mnogo na slovena~kom primorju, a to

je bio i najva`niji razlog za osni-

vawe jednog takvog kulturno-umet-

ni~kog dru{tva.

U subotu, 24. novembra 2007. godine,

u prostorijama Krajevne skupnosti

Bertoki ozvani~en je po~etak rada

AKUD Kolo. Sve~anim prijemom

~lanova, uz zakusku, pri-

godnim slikama sa mla-

dim igra~ima u narodnoj

no{wi i muzikom u poza-

dini, razgovor je zapo~ela

jedan od osniva~a i pre-

dsednik dru{tva Vesna

Baji}, univ. dipl. etno-

muzikolog, koja je novim

~lanovima predstavila

trenutno stawe srpske

etni~ke zajednice u Slo-

veniji, postojawe srpskih

dru{tava na prostoru cele Slove-

nije, delovawe Saveza sr-

pskih dru{tava kao kro-

vne organizacije i akti-

vnosti dru{tava koje se

redovno beleè u srpskom

~asopisu Mostovi.

Objasnila je na~in delo-

vawa kulturno-umetni-

~kog dru{tva i mogu}no-

sti za ukqu~ivawe ~lano-

va u razli~ite aktivnos-

ti. Na sve~ani prijem odaz-

vao se i koparski sve{tenik proto-

jerej Tomo ]irkovi}, koji je srda~no

podrào zamisao o osnivawu takvog

dru{tva u Kopru i istakao bitne

odrednice za budu}e fun-

kcionisawe dru{tva.

Prva aktivnost dru{tva

je osnivawe sekcije za

u~ewe tradicionalnih

igara, tzv. folklorna sek-

cija. ^lanovi su pode-

qeni u tri grupe u odnosu

na uzrast, po~ev{i od naj-

mla|ih od ~etiri do osam

godina, potom omladi-

naca i veterana. U ovom trenutku,

nakon nepunih mesec dana rada u

dru{tvo je upisano blizu 80 ~lanova,

{to pokazuje da postoji veliko inte-

resovawe mladih i starijih za u~e-

wem srpskih tradici-onalnih igara,

upoznavawem i druèwem. Svaka gru-

pa ima svoj repertoar, koji je u skla-

du sa uzrastom i motori~kim sposob-

nostima. Uskoro }e se formirati i

orkestar AKUD Kolo, vrlo bitna sek-

cija u dru{tvu, bez koje se ne moè

zamisliti izvo|ewe igara i nastu-

pawe igra~kog ansambla.

Sve grupe vodi pomenuta Besna Ba-

ji}, koja je svoje znawe i iskustvo ste-

kla na petogodi{wem studijskom

smeru etnomuzikologija na Faku-

ltetu muzi~ke umetnosti u Beogradu,

sviraju}i u orkestru AKUD Lola u

Beogradu i rade}i kao predava~ tra-

dicionalne igre i muzike na smeru

vaspita~ za tradicionalne igre na

Visokoj {koli za obrazovawe vaspi-

ta~a u Kikindi. Od zna~aja su i wene

aktivnosti kao predava~a na doma-

}im i svetskim simpozijumima, kao

i na seminarima koje organizuje

Centar za prou~avawe narodnih iga-

ra Srbije.

Osnovano je novo Akademsko kulturno-umetni~ko

dru{tvo Kolo u KopruI na podru~ju Primorske osnovano srpsko dru{tvo, Akademsko-kulturno umetni~ko dru{vo Kolo

De~ja folklorna grupa

Omladinci

Veterani


Pored sklonosti ka profesionalnom

radu, predsednica ima vrlo {iroke

poglede za delovawe ovog akademsko

kulturno-umetni~kog dru{tva. Bez

obzira {to je u osnovi srpsko, dru-

{tvo je otvoreno za saradwu sa ~la-

novima i dru{tvima drugih narod-

nosti, te se u budu}nosti, pored srp-

ske tradicionalne igre i muzike iz

razli~itih oblasti, planira oboga-

}ivawe repertoara sa tradicional-

nom igrom i muzikom drugih naroda.

KOLO je op{te~ove~anski obl-

ik/formacija igre, a wegov pravi

zna~aj predstavqa uloga koje ono ima

u ìvotu pojedinih etni~kih grupa.

Kolo se najduè sa~uvalo me|u Ju-

`nim Slovenima koji su naselili

Balkansko poluostvro. Ono i danas

ostaje balkanski, a time i na{ pre-

poznatqivi simbol.

Ovom prilikom pozivamo sve zain-

teresovane da se ukqu~e u rad ovog

dru{tva, u sekcije za igrawe, svira-

we i pevawe, gde }e imati priliku da

nau~e mnogo o tradicionalnoj igri i

muzici, da se upoznaju i druè, i da

u~estvuju u drugim aktivnostima

dru{tva.

Dobro nam do{li!

Vesna Baji}

Re~ je o drami, koja se doga|a u Beo-

gradu, u bliskoj pro{losti, u vreme

sankcija, besparice, ìvota na ~ekove

i odloènih pla}awa, kada je ~ovekov

ìvot polako gubio najnu`niji mini-

mum dostojanstva a borba za egzisten-

ciju dovodila do velikih i ~esto nei-

zle~ivih trauma. U konkretnom slu-

~aju, jedne obi~ne patike koje sin jed-

inac èli da dobije a roditeqi nemaju

mogu}nosti da mu ih kupe, postaju tem-

pirana bomba koja eksplodira i dovodi

do te{ke porodi~ne drame.

U drami nastupaju samo dva glumca –

majka Goca i wen nekada{wi qubavnik

i sada{wi partner Braca. Sin, koji je

ustvari glavna li~nost drame i oko

koga i zbog koga se ova drama odvija,

fizi~ki se ne poja-

vquje mada je u stanu,

u kome se odvija pri-

~a, u svakom trenu-

tku prisutan.

Ulogu majke, kojoj

tekst pruà izvanre-

dne mogu}nosti da

izrazi veoma {irok

dijapazon stawa i

raspoloèwa korek-

tno je odigrala Ve-

sna An|elkovi} dok

je ulogu Brace, ~ove-

ka koji na ru{evina-

ma tu|e porodice

bezuspe{no poku-

{ava da zasnuje svoju,

odigrao prekaqeni

glumac Teatra Para-

doks Dragan Bek~i}.

»Krivica« je drugi

dramski tekst Nebo-

j{e Rom~evi}a u

izvo|ewu Teatra Pa-

radoks, ustvari dra-

mske sekcije Dru-

{tva Srpska zajedni-

ca iz Qubqane (pre

toga komedija »Para-

doks« 2003 godine).

Pomenutoj pozori-

{noj grupi je »Kri-

vica« ve} {esta pre-

dstava od 2001 godine,

kada je »Beo-gradskom trilogijom«

Biqane Srbqa-novi} zvani~no po~ela

sa radom a ujedno i ponovni poku{aj da

se publici predstavi sa nekom

novo{}u.

Ta lepa tradicija ni ovoga puta nije

bila izneverena – po prvi put se u

predstavi pojavquje profesionalni

glumac – ovoga puta je to bila Vesna

An|elkovi}, koja je ujedno bila i reì-

ser predstave.

Brojna publika je izvo|ewe predstave

primila sa velikim odobravawem i

gromkim aplauzom nagradila izvo|a~e

predstave.

Marko Jovanovi}

“Krivica” nastavqa pozori{nu tradiciju

U sredu 28. novembra 2007. u [entjakobskom gledali{~u u Qubqani je u produk-

ciji Teatra Paradoks odràna premijera pozori{ne predstave »Krivica« poz-

natog srpskog dramskog pisca Neboj{e Rom~evi}a.

Vesna An|elkovi} i Dragan Bek~i}


U èqi da predstavimo dru{tva koja

su ~lanovi Saveza srpskih dru{tava

Slovenije kao i pojedince koji svo-

jim radom i aktivno{}u doprinose

da su dru{tva aktivna i da weguju

srpsku kulturu, tradiciju, obi~aje,

jezik i sve drugo {to je vezano za

o~uvawe kulturnog i nacionalnog

identiteta srpske zajednice u Slo-

veniji, na{ sagovornik je bio Ne-

venko Regojevi}, predsjednik Ple-

snog kulturno-umjetni~kog dru{tva

Sveti Nikola iz Maribora.

Kao prvo, recite nam kako je i kadado{lo do osnivawa dru{tva SvetiNikola?

Plesno kulturno-umetni~ko dru{-

tvo Sveti Nikola osnovano je dece-

mbra 2003. u Mariboru. Ideja za os-

nivawe dru{tva Sveti Nikola je bi-

la od grupe kulturnih qudi i èna da

bi se rije{ili problemi koji su bi-

li kod pojedinih ~lanova. Od osni-

vawa dru{tva Sveti Nikola rije{e-

ni su svi problemi i sada me|u dru-

{tvima vlada veliko po{tovawe.

Koje su to najva`nije aktivnostivezane za rad PKUD-a Sveti Ni-kola?

Najva`nije aktivnosti na{eg dru-

{tva su pridobijawe {to ve}eg broja

mladih ~lanova da bi o~uvali na{

jezik, kulturu, muziku i na{e obi-

~aje. Pored aktivnog rada potrebno

je da se omladina druì na zabavama

gdje je na{a muzika i gdje se govori

na{ jezik, tu ulaèmo mnogo truda.

Navedite nam koje su jo{ aktivnos-ti vezane za va{e dru{tvo, ~emujo{ poklawate pa`wu?

Plesno Kulturno umetni~ko dru-

{tvo Sveti Nikola ima folklornu

sekciju i osnovna djelatnost je

folklorna. Pored osnovne djelat-

nosti dru{tvo ima likovnu i {aho-

vsku sekciju. ^lanovi u sve tri sek-

cije aktivno rade, ne àle}i izgu-

bqeno vrijeme i trud. Najve}u pa`wu

poklawamo me|usobnom razumije-

vawu i po{tovawu vrednuju}i svaki

rad koji je dobro do{ao za dru{tvo i

za ~lanove dru{tva.

Odnosi sa lokalnom zajednicom suod velikog zna~aja za rad svakeinstitucije pa i va{ega dru{tva.Kakvi su odnosi izme|u dru{tva igradskih vlasti?

Na{e dru{tvo je ~lan Saveza dru-

{tava grada Maribora i odnosi su

veoma dobri. Savez svih dru{tava u

Mariboru svake godine organizuje

folklorne susrete drugih narodnos-

ti, gdje u~estvuju i folkloristi

na{eg dru{tva. Ve}ina Slovenaca

voli slu{ati na{u muziku, gledati

na{e igre i {to je najgledanije na{e

narodne no{we jako im se dopadaju.

Va{e dru{tvo je ~lan Saveza srp-skih dru{tava Slovenije, {ta zavas zna~i to ~lanstvo i da li sei{ta promijenulo od ulaska u Sa-vez srpskih dru{tava?

Na{e dru{tvo je ~lan Saveza srp-

skih dru{tava Slovenije i ve}ina

~lanova na{eg dru{tva kaù da se

osje}aju kao djeca ìvih roditeqa.

Moramo priznati da za mnoga dru-

{tva nismo ~uli dok se nismo u~la-

nili u Savez a posebno je va`no {to

sada dobijamo mnogo vi{e informa-

cija o nama u Sloveniji i van Slo-

venije. Nama Srbima je potreban ovaj

Savez i treba ga ~uvati kao o~i u

glavi, to je poruka za sva dru{tva u

Savezu srpskih dru{tava, Slovenije.

Da li ste uspostavili saradwu sadrugim srpskim dru{tvima u Slo-veniji i izvan i u ~emu je ona vi-dqiva?

Na{e dru{tvo je uspostavilo veze sa

nekoliko dru{tava u Sloveniji i

ne{to mawe izvan Slovenije i za

sada je nemogu}e uspostavqati bro-

jnije veze, zato {to su ~lanovi dru-

{tva zaposleni u svojim preduze-

}ima a najve}i broj ~lanova su u~e-

Vrednovati kulturni

rad i aktivnosti dru{tava

Izlo`ba slikarskih radova


nici osnovnih i sredwih {kola i

zato nam i vrijeme ne dozvoqava.

Uspostavqawe veza izme|u dru{tava

je vidqivo po tome, kada dru{tvo

odlazi ili do~ekuje drugo dru{tvo

stalno se ne{to doga|a i to su jedne

zanimqivosti. Druge zanimqivosti

su da dolazi do razmjene iskustva

izme|u dru{tava kako u aktivnom i

dobrom radu, tako i u slabom,

odnosno slabim iskustvima.

Kako vidite budu}nost va{eg kao idrugih srpskih dru{tava?

Budu}nost na{eg pa i ostalih dru-

{tava je te{ko predvidjeti. Jedna od

glavnih garancija je da ~lanovi

dru{tva po{tuju statut, da aktivno

rade uz najve}e po{tovawe i vredno-

vawe dostignutog rada u dru{tvu.

Veoma je va`no re}i da vo|stvo

dru{tva ovo mora ispo{tovati i sta-

lno prenositi pravilan rad na mla-

|e generacije.

Za organizovawe u dru{tvu potreb-no je mnogo slobodnoga vremenakao i podr{ka porodice. Kako stezadovoqni sa tom podr{kom?

Istina je da treba mnogo slobodnog

vremena za rad u dru{tvu, ali kada se

ne{to sa voqom radi onda se nekako

i sna|e{ u tom radu. Podr{ka od

porodice je velika i moram re}i da

sam zadovoqan.

Kakva je ta podr{ka od ~lanovadru{tva i dali ste zadovoqniaktivno{}u i brojem ~lanova?

Podr{ka ~lanova dru{tva je zadovo-

qavaju}a, i isto tako sam zadovoqan

sa aktivno{}u na{eg dru{tva u sve

tri sekcije. [to se ti~e ~lanova

dru{tva za sada smo zadovoqni.

U ve}ini dru{tava mladi su prekofolklornih sekcija oslonac dru-{tva. Da li ste zadovoqni sa ukqu-~eno{}u mladih ne samo u folk-lornoj sekciji, nego u ukupnomradu dru{tva?

Srpski narod voli muziku i veseqe

ukqu~uju}i i narodne igre koje su

bogate pa je to rezultiralo da mladi

folkloristi budu glavni oslonac

dru{tva. U kulturnim i kulturno

umjetni~kim dru{tvima sve {to je

kulturno i umjetni~ki treba jednako

vrednovati i naravno biti zadovo-

qan.

[ta je to {to vas je navelo daradite u dru{tvu i prihvatitefunkciju koju obavqate i kakva suva{a o~ekivawa u vezi tog anga-òvawa?

Pri osnivawu dru{tva ve}ina

~lanova izabrala je mene da pred-

stavqam dru{tvo, po{to je to dobro-

voqno ja sam to prihvatio sa najve-

}om odgovorno{}u. Moja o~ekivawa

su da }e mla|e generacije prisko-

~iti u pomo} i tako neko preuzeti tu

funkciju sa istom odgovorno{}u.

Smatrate li da bi trebalo akti-vnosti dru{tva pro{iriti i nadruga podru~ja ne samo na kulturu?

Sva kulturna i kulturno umjetni~ka

dru{tva su registrovana pri Upra-

vnim jedinicama svojega grada i wi-

hova djelatnost je kulturna umjet-

ni~ka, muzi~ka, sportska, rekrea-

tivna i folklorna, kao i dru{tvo

kwièvnika, zato smatram da za dru-

ga podru~ja nema prostora i vremena.

Recite nam kakva su va{a o~eki-vawa u budu}em radu srpskihdru{tava i kakva je va{a poruka?

O~ekivawa }e imati rezultate uko-

liko dru{tva budu po{tovala svoj

Statut. Poru~ujem da se sva srpska

dru{tva u~lane u Savez srpskih dru-

{tava da po{tuju Statut tog Saveza i

da se pona{aju kulturno i prijatno.

Molio bih za jednu kratku ocjenu~asopisa Mostovi. Da li imatebilo kakvih predloga o tome {ta

bi bilo potrebno poboq{ati?

âsopis Mostovi je na{ i to treba

vrednovati, on je sadràjan, kvalite-

tan i samo tako moè da ostane, sve

{to bude trebalo mijewati to }emo

pisati uredniku.

Vjerovatno ima ne{to {to vasnisam pitao a {ta bi bilo zan-imqivo za na{e ~itaoce?

îtaju}i ~asopis Mostovi

ustanovio sam da pojedinici pa i

dru{tva uveli~avaju svoje uspjehe,

velike su hvale pojedinaca wihovih

dru{tava a kritika je drugih koji su

mo`da vrijedni i za Savez i za

dru{tva.

Imate li neku poruku za va{e~lanove i za na{e ~itaoce?

Poruka za ~lanove PKUD-a Sveti

Nikola da po{tuju dogovor da se kul-

turno pona{aju, da sa veseqem

ispuwavaju svoje obaveze uz me|usob-

no po{tovawe i vrednovawe svega

{to ima na{e dru{tvo. Dragi ~itao-

ci ~asopisa Mostovi ukoliko se desi

da u ~asopisu Mostovi ne{to nije

dobro, prvo treba na}i rje{ewe pa

onda krivca.

Hvala na razgovoru.

Hvala i Vama.

Razgovor vodio: Du{an Jovanovi}

[ahovski turnir


Pute{estvije po Kosovu i Metohiji

Kosovska Mitrovica Obili} Gazimestan

Srce vu~e prema Metohiji

Gradi} Roàje u Crnoj Gori. Nadmo-

rska visina 1100 m, planinski kraj

pun smr~eve i jelove {ume. Stanovni-

{tvo 95% muslimani. U centru Roàja

putokaz PE}, skretawe desno iz pravca

Novog Pazara. Mesec juni 2007.

Odmah po~e uzbrdica. Pewem se ser-

pentinama prema planinama kroz vi-

soku i mokru ~etinarsku {umu i rezak

vazduh. Smr~e obesile li{ajeve brade

u tanke niti {to ukazuje na nedotaknu-

tu prirodu. Poto~i} pored puta, da

klekne{ i pije{. îsta voda iz ~iste

okoline. Proplanci kao iz raja, a tra-

va rosna, oblivena jutarwim suncem,

daje utisak kao da si prosuo drago

kamewe po woj. Srce mi podrhtava jer

se bliìm rodnoj Metohiji.

Crnogorci postavili klasi~ni gra-

ni~ni prelaz sa Kosovom. Tu su poli-

cija i carina, ali ne prilazi on tebi

nego ti mahne rukom da pribliì{

auto do znaka STOP, pa te zove da mu

donese{ dokumente od auta i paso{ do

prozor~eta wegove ku}ice. Uze mi kar-

ton~i} od prijave ulaska u Crnu Goru i

dade mi kritiku {to nisam primakao

auto ta~no na crtu STOP. “Trebalo bi

da te kaznim, ali neka ti bude. Ovog

puta sam dobre voqe”. Mumqa on jo{ po

ne{to tek da pita i ubija dosadu, a sve

sa dozom pretwe da se zna da je tu on

glavni sa o~ekivawem da mu se povinu-

je{ uza svaku wegovu sa: Razumijem

gospodine! Oprostite gospodine!

Planinski prelaz Kula na oko 1700 m

nadmorske visine. Me|uprostor do

grani~nog prelaza kojeg na drugoj stra-

ni drè [iptari uz nadgledawe Kfora

dug je nekoliko kilometara. Na samom

vrhu prelaza stadoh da duboko udahnem

~istog vazduha i pomiri{em zelenkade

i krsta{e, dva cveta koji mi ~uvaju mi-

ris iz detiwstva. Idem napred. Stigoh

do wih. êlo mi se namr{ti kad videh

zamotanu crno-crvenu zastavu na pro-

vizornom jarbolu. Grani~ni prelaz sa

Metohijom se zove “Savine vode”. Ka-

kva ironija. Tu je, kaù, prolazio Sve-

ti Sava sa pratwom i osveìo se izvo-

rskom vodom. U NATO bombardovawu je

na tom mestu bilo desetine mrtvih.

Krvava kosovska zemqa ve} na prvom

koraku.

Nikad mi nije bilo àlije nekome

novac dati za ni{ta nego ovim ni{-

tarijama, za ulazak na Kosovo 50 evra,

kao za osigurawe automobila. Oni su

izdvojili Kosovo jo{ dok nije re{en

wegov status. Ne priznaju ni{ta {to je

srpsko. Na jedvite jade je progovorio

srpski samo kada je uzimao novac.

“Vaì 15 dana” re~e kroz zube.

Pe} - rodno mesto

Spustih se ponovo serpentinama u

prva, nekad srpska sela u Metohiji.

Radavac (izvor Belog Drima), Novo Se-

lo, Vitomirica i u|oh u Pe}. Na sa-

mom ulazu u grad gde stoji na{a

Pe}ka Patrijar{ija


Gora`devac Zve~an

poru{ena ku}a u kojoj sam godinama

gradio svoju sre}u, zastadoh nesre}an.

Nemam snage ni da se pribliìm.

Zarasle zidine. Vo}e pose~eno i izbi-

lo {ibqe. {ta da gledam. Prve godine

posle egzodusa do{ao sam prvi na

zgari{te. Tada sam plakao jer je rana

bila sveà. Namesto da zaraste, sada je

jo{ ve}a i dubqa ali, o~vrsnuo u emo-

cijama, ni suza mi vi{e ne navire.

Svratih kod kom{ije koji je otvorio

Granap na na{oj zemqi. Unutra je sede-

lo {estoro qudi i svi usta{e kao da je

u{ao oficir. Pruì{e mi svi redom

ruku, znani i neznani, ali sa primesom

pitawa: “Kog |avola si se stvorio tu”.

Neka, neka,… neka im se bar tresu ga}e.

Granap pun {arene robe, ve}inom iz

Srbije. Pa mi sa wima trgujemo, pomi-

slih, kao da ni{ta nije bilo. Jo{ me

kom{ija pita: “Da li ima{ neku vezu

ua uvoz koka kole iz Zemuna. Ovde bi

i{la kao alva. Ima}e{ i ti koristi od

toga, nemoj da misli{, samo mi na|i

vezu”?

Put kroz centar Pe}i, sada ne{to

umerenije emocije nego zadwi put.

Obilazim uglove detiwstva. Sve je

druga~ije. Najvi{e mi nedostaje srps-

ki jezik. Ovaj grad je bio najsrpskiji na

Kosovu, a sada naàlost najalbanskiji.

Jedini srpski papir sam video na

osnovnoj {koli u Gora`devcu, jedinoj

srpskoj enklavi u op{tini Pe}.

Pe}ka patrijar{ija

Pe}ka patrijar{ija. Prvo {to opazih

je gradwa dodatnih zidina da se crkva

~uva. Ovoliko je nikad u istoriji nisu

~uvali. Na svakom }o{ku crkvenog

imawa italijanski punktovi. Idu, ka-

ù, oni i na na{u liturgiju. Za neke

vele da su pre{li u pravoslavqe??!!

U krugu patrijar{ije, “Mir Bo`ji”.

Puno cve}a, ko{nice, sve zazelenelo,

potok pun bistre vode. Zapawio sam se

kad sam video kako obnavqaju spoqa-

{nosti. Da li je u pitawu nestru~nost?

Saznadoh da u obnovi rade i Itali-

jani. Najvi{e me iznenadila neka

pe~atno crvena boja koju su naneli

ispod kupola … ali zastali su sa

radovima. Mo`da se ukqu~ilo neko

stru~nije lice. Celu fasadu crkve

prekrili su novim nanosom da se kame-

na struktura zida ne vidi. Na wu smo

navikli, pa mi sada izgleda mnogo

druga~ija u lo{ijem smislu.

Od ~etiri crkve sjediwene pod jednu

strehu kompleksa Pe}ke patrijar{ije

najvi{e me zadràla Crkva presvete

Bogorodice i ikona zlatne Bogorodice

pe}ke. Jo{ je tu, qubim joj ruke. Na

istom mestu. Pred wom su me krstili,

pred wom sam stajao u molitvama, tu

sam krstio i svoje troje dece, majku i

oca dovodio za ve}e praznike, tu smo

svake godine rezali slavski kola~,

uzimali naforu, pri~e{}ivali se…

Smireno zapalih tri vo{tane sve}e,

ni za ni{ta drugo nego samo za spas

srpstva, za na{ opstanak. Gospode,

smiluj se!

Sedosmo u hladovinu starodavnog duda

koji je po predawima zasa|en kada je

sagra|ena crkva i star je isto toliko

koliko i Patrijar{ija. Po{tuje se

ovde i to drvo. Sveti oci doneso{e

rakiju, ~asne sestre skuva{e kafu.

Sretoh i moju tetku koja je ostala tu,

jadna sama i nije imala kud. Tutnuh joj

zamotuqak u ruku da joj se na|e.

Zaplaka starica od 90 leta. Na{li se

tu i neki povratnici, pomaù crkvu.

Kose travu, odràvaju vo}wak, ribwak,

oru, kopaju, zasadili ba{tu…

Uvek me je ~udilo za{to sedi{te

patrijarha nisu vratili u Patrija-

r{iju. ~ini mi se da bi onda bio kao

glavni grad Srbije i da bi sada ostalo

sve na{e. Stalno mi je smetalo {to je

sve vuklo u Beograd, svi odo{e tamo.

Za{to?

Posle mirno prespavane no}i i jo{

jednog kosovskog jutra, rakijice i

kafe, put pod noge. Pozdravqam se kao

da je zadwe. I Italijanima, okupatori-

ma, kaèm “Arividerci Italiano, signore

Capitano, frateli di Serbia” sa onih neko-liko re~i nau~enih na pijaci Ponte

Roso.

Boè, ne zna{ {ta je boqe, kome da se

vi{e udvaram, okupatorima ili

{iptarskim zlikovcima, samo da

o~uvam crkvu. Da ih teram sam nemam

snage. Pomozite bra}o gde god vas ima!

Zagazih, pro|oh, videh, odoh …

Ostade bol i tuga u srcu i du{i. Ko-

sovo, suzo zamu}ena. Rano nezaceqena,

zvezdo najsjajnija, krstono{o srpska,

boùre moj… Rodna grudo zelenih pro-

planaka, bistrih potoka i reka, najbo-

qi pti~iji cvrkute.

Ostao mi je duboko u venama miris

crkava koji nigde tako lepo ne miri-

{u kao u tvojim nedrima. Nikada te

ne}u zaboraviti qubavi pregolema.

Neprospavana samo jedna no} u tebi

vratila mi je celu mladost u trenutku

jednom. Sunca puno, p~ela roj, ìvahne

leptirice i ptice lastavice….

Da mi je da |ipnem i da se pomamim,

~ini mi se lak{e bi mi bilo. Moj gol-

ube, kosovko devojko, gde si da me

èdnog napoji{?

Gde ste crkvenopojci, mironosci da me

mirom miro{ete, blaènim uqem

miropomaète, obra-dujete, udostojite

da dostojan Kosovom kora~am.

A ne ovako, jadan sa tobom, tugu da tugu-

jem i u tuzi mrem za tobom Metohijo

moja. Kazuj Kosovo, bar ti kazuj, koliko

ti je breme?

Ne mogu vi{e, ne mogu ku}o moja,

uga{ena ogwi{ta da istrpim bol koji

nosim.

êkam s tobom vaskrsnu}e tvoje i

ìvot budu}eg veka.

Do}i }u ti ponovo!

Dragi{a Lazovi}


Osma smotra srpskih folklornih

grupa iz SlovenijeU petak 16. novembra 2007. godine u Kulturnom domu ^rnu~e

odràna je Osma smotra srpskih folklornih grupa na kojoj je

nastupilo devet folklornih grupa iz srpskih dru{tava {irom

Slovenije. Cjelokupnu organizaciju i realizaciju ove smotre

izveo je Savez srpskih dru{tava Slovenije uz finansijsku

podr{ku Javnog fonda RS za kulturne djelatnosti (JSKD).

U programu su u~estvovale slijede}e folklorne grupe: SKUD

Vidovdan iz Qubqane sa igrama iz ^rnore~ja, SKD Sava iz

Hrastnika je izvelo igre iz Vrawanskog kraja, SKHD Desanka

Maksimovi} iz Ceqa sa igrama iz Timo~ke krajine, SKD

Nikola Tesla iz Postojne je predstavilo koreografiju

Ozrenski vez, PKUD Sveti Nikola iz Maribora je izvelo igre

iz [umadije, SKD Sloga iz Nove Gorice nastupilo je sa

Vla{kim igrama iz Kobi{wice, SD dr Mladen Stojanovi} iz

Velewa sa igrama iz [umadije, KD Brdo iz Krawa je prikazalo

igre iz P~iwe i SKPD Sveti Sava iz Krawa je predstavilo igre

iz okoline Gwilana.

Publika koja je sa odu{evqewem pratila nastupe imala je pri-

liku da na sceni vidi preko dvjesta mladih koji su nastupili u

programu.

Ovoj manifestaciji prisustvovali su i slijede}i gosti: mr

Neda Maleti}, dràvni sekretar u Ministarstvu za dijasporu

Republike Srbije, Violeta ]ori} iz Ministarstva kulture

Republike Srbije, Dijana Ivan~i}, otpravnica poslova, i

Nata{a Kalezi}, prvi sekretar Ambasade Srbije u Qubqani,

Goran Dragoqi}, savetnik u Ambasadi Bosne i Hercegovine,

protojerej-stavrofor Peran Bo{kovi}, paroh qubqanski i pro-

tojerej-stavrofor Tomo ]irkovi}, paroh koparski. Me|u gosti-

ma bili su i predstavnici dru{tava koja su ~lanovi Saveza srp-

skih dru{tava Slovenije.

Na ovogodi{woj smotri prikazane su raznolike koreografije

iz Srbije i Republike Srpske. Djevojke i momci pokazali su

koliko su napredovali, a wihovi nastupi nagra|ivani su burn-

im aplauzima publike koja ih je na taj na~in nagradila za divno

ve~e ispuweno pjesmom i igrom.

Nakon programa nastavqeno je druèwe uz pjesmu i igru na

ve~eri u gostioni Portal, gde je bilo preko 250 prisutnih, od

u~esnika koji su nastupali do gostiju i predstavnika dru{tava.

Bilo je veselo sa mnogo mladala~ke energije i èqe da ovakvih

nastupa bude jo{ vi{e.

Du{an Jovanovi}

Gosti na Smotri

Pozdravni govor Ilije Jankovi}a, predsjednika SSDS

@ur u gostionici Portal


Èlanovi naše folklorne sekcije, u pratnji èlano-va društva i nekih roditelja folklorista, odaz-vali su se pozivu SKD-a "Prosvjeta" izOkuèana da uèestvuju na 3. "Smotri kulturnogstvaralaštva nacionalnih manjina zapadneSlavonije" pod nazivom "Okuèani 2007" kojaje održana 10.11.2007. godine. Taj dan jeobeležen kao veliki praznik folklora, ne samou gradu Okuèani veæ u cijeloj Brodsko-Posavskoj županiji. Dokaz o velikoj mani-festaciji je posjeta brojne publike i uglednihgostiju iz politièkog vrha R. Hrvatske, pred-stavnika Ministarstva za dijasporu R. Srbije,predstavnika ambasade R. Srbije u Hrvatskoj,predstavnika Pravoslavne crkve u R. Hrva-tskoj, predsednika Samostalne demokratskesrpske stranke (SDSS) u Hrvatskoj dr Milo-rada Pupovca i naravno uglednih domaæina,naèelnika opštine Okuèani Ace Vidakoviæa sasaradnicima i Brodsko-Posavskog županaŠime Ðurðeviæa.

Doèek uèesnika manifestacije je pripremljenkod osnovne škole Okuèani. Da je organizatorSKD "Prosvjeta" na èelu sa predsednikom dru-štva Nikolom Lonèareviæem manifestacijuodlièno pripremio i organizovao uverili smo seodmah po dolasku u Okuèane. Svaka gostu-juæa grupa dobila je od organizatora liènogpratioca zaduženog da tokom gostovanjainformiše goste i da ih upoznaje sa drugimznamenitostima, posebno kulturnim i turis-tièkim, vezanim za grad Okuèane, kao i davodi brigu o redosledu nastupa naše folklornegrupe.

Nas je vodila ljubazna devojka Biljana Šuæure-viæ. Posle srdaènog upoznavanja sa èlanovimanaše grupe predstavila nam se rekavši da jeaktivistkinja u društvu, da je zaposlena kaoprosvetna radnica i da radi u Okuèanima iNovoj Gradiški. Kasnije smo saznali da jeæerka sekretara društva Milana Šuæureviæa kojije takoðe bio na raspolaganju u svakomtrenutku. Zatim je sledio prijem kod naèelnikaopštine Okuèani Ace Vidakoviæa i sastanakvoða KUD-ova sa organizacionim odboromSKD "Prosvjeta".

Posle sastanka sve delegacije društava, dele-gacije politièkih struktura i predstavnici spon-zora manifestacije pozvani su na sedište društ-va koje se nalazi u neposrednoj blizini svihdogaðanja. (Našu delegaciju, pored predsedni-ka, saèinjavali su: Bora Mitiæ, RadoslavCunjak i Brane Milutin). Pred ulazom u pros-torije društva organizator se pobrinuo da ponašem starom srpskom obièaju doèeka gostehlebom, solju i domaæom rakijom šljivovicom.

U predivnoj dvorani društva, ukrašenojobešenim slikama, simbolima i umetnièkimradovima vezanim za istoriju postojanja društ-va, prireðena je bogata zakuska sa raznim jeli-

ma iz svih krajeva Hrvatske obogaæenadomaæim kolaèima pripremljenim u kuænojradinosti domaæica aktivistkinja SKD "Pro-svjeta".

Na sveèanom prijemu ljubazni domaæin je pri-likom uruèenja zahvalnica i praktiènih poklonasponzorima manifestacije, predstavnicimapolitièkih stranaka, predstavniku ambasade R.Srbije u Hrvatskoj, predstavniku Ministarstvaza dijasporu i predstavniku pravoslavne crkveu Hrvatskoj, opštini Okuèani i Brodsko-Posavskoj županiji zahvalio na sponzorstvumanifestacije i pruženoj pomoæi bez koje ne bimogao tako uspešno da realizuje ovu mani-festaciju. Nakon sveèanog ceremonijala obišli smoizložbeni prostor sa predmetima muzejskevrednosti koji podseæaju na davna vremena inaèin na koji je narod na tim prostorima nekadživeo.

Kulturni program, odnosno 3. smotra folklorapoèela je u zakazano vreme, nakon pozdravnihreèi predsednika društva SKD Okuèani i ugle-dnih gostiju: dr Milorada Pupovca, AceVidakoviæa i župana Brodsko-Posavskog ŠimeÐurðeviæa koji je ujedno i otvorio manifestaci-ju, a sveèani deo programa, po nekoj ustaljenojpraksi, otvorili su domaæi folkloristi. Našifolkloristi su nastupili peti od ukupno petnaestgrupa.

Kino sala u Okuèanima bila je premala da biprimila gledaoce koji su došli da gledaju i uži-vaju u predstavi toliko etnièkih folklornihraznolikosti. Naši folkloristi su se predstaviliigrama iz Timoèke krajine koreografijom

"Hajduk Veljko" koju su veoma uspešnoizveli, sudeæi po gromoglasnom aplauzu pub-like koja je u nekoliko navrata pozdravila našefolkloriste. Pored folklorista našeg društva, izSlovenije su gostovali i folkloristi SKD "Sava"iz Hrastnika.

Na kraju kulturnog programa predsednik SKD"Prosvjeta" je sveèanim èinom, u društvunaèelnika opštine Okuèani, uèesnicima mani-festacije uruèio plakete i priznanja za uèešæena smotri folklora. U ime našeg društva priz-nanje su primili Ðurica Tešanoviæ i VesnaPopoviæ, a mi smo, u znak saradnje i poštovan-ja prema domaæinu, predsedniku SKD "Pro-svjeta" uruèili simbolièni poklon i uveæanusliku naših folklorista.

Posle toga je, uz zvuke domaæih tamburaša iorkestra društva "Svilen konac" iz Lišnje, dru-ženje i zabava nastavljeno do ranih jutarnjihsati. Ovom prilikom uspostavili smo pri-jateljske odnose sa èlanovima društva "Svilenkonac" iz Lišnje i njihovim predsednikomMilovanom Staniæem. Druženje se prven-stveno odnosilo na želju za saradnjom dvajudruštava, prvenstveno na kulturnom planu, uobliku uzajamnog gostovanja.

S obzirom da smo imali dug put za povratak uSloveniju, morali smo da se oprostimo od pri-jatnog društva. Oprostili smo se od pri-jateljskog društva "Prosvjeta" uz veliku zah-valnost domaæina što smo se odazvali na pozivza gostovanje, saglasni da nastavimo saradnjui dogovorimo obostrana gostovanja.

Ðurica Tešanoviæ

Nastup u Okuèanima

Folklorna sekcija SKHD Desanka Maksimoviæ


Desanka Maksimovi} pripada pleja-

di najve}ih srpskih pisaca-pesnika.

Ro|ena je 16. maja 1898. godine u selu

Rabrovica kod Vaqeva. Svoju plemeni-

tu du{u ispustila je, u devedest i petoj

godini ìvota, 11. februara 1993. go-

dine u svom domu u Beogradu. Na svoju

èqu sahrawena je u selu Brankovina,

tako|e kod Vaqeva, u kome je nau~ila

prva slova azbuke i zavr{ila ~etiri

razreda osnovne {kole.

Daqe {kolovawe nastavila je u Vaqevu

i u Beogradu. Iako je od zavr{etka {ko-

lovawa skoro sve vreme do smrti ì-

vela i radila u Beogradu, svoj rodni

kraj nikada nije zaboravqala. To doka-

zuju mnoga napisana dela iz wene poez-

ije i proze, kao i zadwa wena èqa da je

sahrane u Brankovini.

Tokom vi{e od sedamdeset godina svog

stvarala~kog rada Desanka Maksi-

movi} je sara|ivala u raznim listovi-

ma i ~asopisima, ne samo na{im

»doma}im« nego i evropskim i svet-

skim. Mnoga wena dela prevedena su

skoro na sve svetske jezike i sastavni

su deo ve}ih i ~uvenih biblioteka, ne

samo na{ih.

Desanka Maksimovi} je bila radna i

aktivna kao profesorka - vaspita~ica,

ne samo kao pesnikiwa i ~lan akade-

mije nauka i udruèwa kwièvnika i

prevodilaca Srbije i Jugoslavije, ve}

je bila aktivna i kao ~lanica mnogih

udruèwa i akademija nauka u Evropi

i Rusiji.

Do kraja svog dugog ìvota i aktivnog

kwièvnog stvarala{tva napisala je i

objavila ve} u ranoj mladosti zbirke

»Pesme« 1924. godine i »Zeleni vitez«,

a zatim »Pesnik i zavi~aj«, »Otaxbino

tu sam« i »Miris zemqe«. [ezdesetih

i sedamdesetih godina je objavila

zbirke »Zarobqenik snova«, »Traìm

pomilovawe«, »Nemam vi{e vremena«,

»Letopis Perunovih potomaka«,,

»Pesme iz Norve{ke«, »Ni~ija zemqa«,

»Me|a{i se}awa« i »Slovo o qubavi«.

Uporedo sa ovim kwigama, ali pomalo

odvojeno, teku i ostvarewa u prozi -

pri~e, pripovetke, romani i putopisi

»Srce lutke spasiteqke«, »Ludilo

srca«, «Stra{na igra«, »Otvoren pro-

zor«, »Buntovni razred«, »Ne zaborav-

iti«, »Praznici putovawa«, »Pesme iz

[vajcarske«. ……

Od »Krvave bajke« i stihova kako je to

nekad bilo »u zemqi seqaka na brdo-

vitom Balkanu« sve je to Desankina

poezija, misao i ose}awe.

Sa savr{enom kwigom o woj »Pesni-

kiwa iz bliza« i »Tihi nemiri Desa-

nke Maksimovi}« pred kraj wenog ì-

vota, (1992). godine koju je objavio,

eminentni profesor Velizar Bo{ko-

vi}, koji je magistrirao na delu slavne

pesnikiwe, a svoju kwigu, sa naslovom

»U vedrim prostorima detiwstva«, kao

nau~ni rad, objavio je u Beogradu 1973.

godine. Pomenuto delo i wegov nau~ni

rad svakako }e doprineti da veo zabo-

rava ne prekrije se}awa na na{u

Desanku.

Desankina bogata kwièvna osta-

v{tina svome narodu u pisanoj re~i

obavezuje srpski narod, a pre svega we-

gove relevantne dràvne organe kao i

mnoge srpske kulturne institucije i

ustanove, da ne dozvole da se Desanka

zaboravi.

Dosada{wi doprinos spre~avawu zab-

orava na Desanku, pored navedenog,

ilustruje i wen nedavno otkriven spo-

menik u Beogradu (24. avgusta 2007.

godine) izra|en od bronze.

Dimitrije-Di{a Markovi}

Spomen na Desanku Maksimovi} pred 100-godi{wicu wenog ro|ewa

GRAÂNICE

Gra~anice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla na nebesa vazneti,

k'o Bogorodice Mile{eve i Sopo}ana,

da tu|a ruka kraj tebe travu ne plevi,

da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili bar da zvona tvoja ne tuku

ko srca predaka, Gra~anice,

ili bar da svetiteqi s tvog ikonostasa

nemaju na{ih neimara ruku,

ni an|eli Simonidino lice

Da bar nisi toliko duboko

ukopana u tu zemqu i nas same,

da se nismo privikli u tebe kleti,

Gra~anice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla u visine vazneti.

Gra~anice, da si nam bar jabuka,

da te moèmo staviti u nedra

i zagrejati tako studenu od starosti,

ili bar da poqima oko tebe nisu

predaka davnih rasejane kosti.

Da te bar moèmo podi}i na Taru,

u Kaleni}ku portu te preneti,

zaboraviti likove po tvom oltaru.

Gra~anice,kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla na nebesa vazneti

VERUJEM

Moja zemqa propasti ne}e.

Iz smrti za slobodu

sloboda uvek ni~e,

kao {to iz cvetnog semena

mora ni}i cve}e,

i kao {to se iz gnezda

uvek izleè pti~e.

Moja zemqa je nau~ila da pati,

mu~enica je oduvek bila,

oduvek komadana;

ona zna, jednog dana

opet }e postojati;

ve} je razmahnula krila.

Na{e zemqe nestati ne}e;

o bratstvu ona je uvek snevala,

odricala se zbog wega

i ispa{tala.

Moja zemqa je oduvek davala,

i u ime bratstva pra{tala, pra{tala.

Moja zemqa propasti ne}e;

uvek je poro~ica bila;

sred neprijateqskih tamnica i {iba,

u sva vremena crna,

kad narodi po magli blude,

pastiri iz na{ih koliba,

kao kukoq od zrna,

odvajali su od istina misli lude.


Govor u rimamaJoš u osnovnoj školi je Branko pisaopesme. I ne samo to. U svakodnevnom

govoru je upotrebljavao rime. Od tada gapisanje prati u talasima. Kroz poeziju jekrenuo na put samospoznaje, traženjaodgovora, otkrivanja kako da poštujesebe, prevazilazi svoja ogranièenja i pravimostove u sebi da bi lakše praviomostove sa svetom koji ga okružuje -svetom koji može da plaši ali i da nadah-njuje.

Suoèavanje sa strahomŽelja za unutarnjim povezivanjem je bilatoliko jaka da je tražila razlièitemoguænosti za realizaciju. Tako je otkriodeo sebe u muzici. Poèeo je da sviratrubu u muzièkoj školi u Beogradu("Stankoviæ", "Slavenski"). Sledili su nas-tupi: Omladinska filharmonija "Borislav

Pašæan", rockabilly sastav "Ludi gavran",jazz-rock grupa "Oktobar 1864" sa kojomje izdao i tri ploèe (1987, 1988, 1989),bend "Ekatarina Velika" (na jednoj velikojturneji po bivšoj domovini). Prvi profesorAlojz Strnad mu je pomogao da razvijeljubav prema instrumentu a dirigent AntonKolar ljubav prema radu u grupi odnosnoorkestru.

"Muzika mi je pomogla da se opustim,

izrazim ali i da poènem da se suoèavam

sa strahom koji sam doživljavao kao nev-

idljiv a prisutan zid koji je stajao izmeðu

mene i moga okruženja. Strah me je

vukao nazad a u isto vreme me je želja

za njegovim prevazilaženjem potsticala

da idem napred. Shvatio sam da - ma

koliko se trudio, neæu otiæi više dok ne

savladam ono niže u sebi". I tako jeprvo na nivou oseæanja a kasnije i nanivou misli - pozitivna transformacijapostala Brankova ideja vodilja. Poèeo jeda se menja. Porodica kao i prijatelji sumu velika podrška na tom putu.

"Oktobar 1864"

Posle muzike, znaèajno mesto u njegov-om životu je zauzelo oblikovanje, koje jepoèelo da mu polako boji život i snovepotamnele posle raspada zajednièkedržave. Zajedno sa majkom* je 1989. uLjubljani i Beogradu otvorio agenciju kojase danas zove Informa Echo (beogradskaje zbog rata, prestala da radi). Svoj dopri-nos agenciji daje kao art-direktor. Poèeoje da se bavi i fotografijom. Nedugo zatimje Branko oblikovao kao i napisaozakljuène misli na kraju svakog poglavljau knjizi ("Brušenje dijamanta", 2001) kojuje napisala njegova majka. Napravio jedizajn i za njenu najnoviju knjigu("9Koraka efikasnog komuniciranja",2007).

*Olivera Baæoviæ, je u periodu 1999-2000

bila predsednica Društva Srpska zajedni-

ca iz Ljubljane i obavljajuæi tu funkciju

doprinela je organizovanju i koordinaciji

pomoæi za Srbiju u vreme bombardovanja

od strane NATO pakta.

Povezanost

fotografije i poezijePsihofotografika je, kako je sam nazvao,kombinacija fotografija i psiholoških stiho-

Poezija kao most meðu ljudimaVelike probleme i konflikte kod ljudi prouzrokuje strah od suoèavanja sa

samim sobom. Zbog toga nismo spremni da se menjamo nego radije

pokušavamo da promenimo druge. Branko Baæoviæ, svestrani stvaralac -

pesnik, fotograf, art direktor u agenciji za odnose sa javnošæu i vizualne

komunikacije Informa Echo, muzièar, amaterski glumac… nam na svo-

jevrstan naèin otkriva put liènog razvoja.

Branko Baæoviæ


va - poruka u jednu zaokruženu likovnuformu. Ovaj novi vid izražavanja je pono-vo pokrenuo pesnièko nadahnuæe koje jeomoguæilo nastanak prve zbirke "Trans-formation", 2002. Kako prvu tako i druguzbirku pesama je izdala agencija InformaEcho uz podršku Ministarstva za kulturuRepublike Slovenije i Društva Srpskazajednica. Pesme su napisane na srp-skom jeziku i prevedene su na slovenaè-ki, engleski i nemaèki. Prvu knjigu suneke firme iz Slovenije i Austrije, kaoeksluzivan i zanimljiv Božiæno-novo-godišnji poklon, slale svojim poslovnimpartnerima po Evropi.

"Transformation", psihofotografika, 2001

U knjizi su objavljene i pesme amerièkogpesnika Dejvida Holera (David Holler).Svoj doživljaj zbirke "Trans-formation", jeamerièki filozof, profesor Noam Èomski(Noam Chomsky) izrazio reèima: "Ja sampotpuno zadivljen. To je stvarno predivnakolekcija". ("I am completely over-whelmed. It is really a delightful collec-tion".)Druga knjiga "Trans-formation 03", zakoju je dobio nagradu za primenjeni diza-jn na festivalu "Ideja" u Novom Sadu, jeizašla 2003 godine. Nedavno je u okviruizdavaèke kuæe Goga iz Novog mesta usaradnji sa Informa Echo, i uz potporuMinistarstva za kulturu RepublikeSlovenije i Društva Srpska zajednica, iza-šla i njegova treæa èetvorojezièna zbirkapesama "Erotic Transformation". Ovogaputa su pesme umesto na nemaèki kaoèetvrti jezik, prevedene na holandski.

Nagraðena samostojeæa knjiga

"Trans-formation 03", 2003

U prvoj zbirci Branko se suoèava sa pre-vazilaženjem straha pred životom, predsamim sobom, pred oseæajima i oseæanji-ma, u drugoj otkriva dete u sebi kojepokušava da prihvati i usmeri u kreativanrazvoj. U treæoj zbirci govori o prihvatanjuodgovornosti, ili kako on sam kaže:

"Deca žive i razmišljaju impulsivno. Kod

njih još nije razvijen oseæaj odgovornosti.

Kod mnogih se taj oseæaj ne razvije ni u

zrelijoj fazi. Takvi ljudi ne preuzimaju

odgovornost za svoje postupke i uzroke

za neuspeh traže u drugima i u situacija-

ma. Na taj naèin teško dolaze do oseæan-

ja ljubavi, pošto ljubav možeš da primaš i

daješ, jedino ako je prihvatiš odgovorno.

Tek kada preuzmemo odgovornost za

sebe možemo da doživimo dublji odnos

sa partnerom, porodicom, i ljudima sa

kojima saraðujemo, radimo i stvaramo".

"Izložba na ulici", 2003

Paralelno sa izdavanjem knjiga Brankose posvetio i organizovanju izložbi. Navelikim svetleæim uliènim panoimaLjubljane i Maribora viðen je jedan odnjegovih zanimljivijih projekata. Naime,svi njegovi radovi iz tog ciklusa su nanjima bili izloženi. Do sada je imao 12samostalnih i 2 grupne izložbe kao i velikibroj samostalnih i grupnih pesnièkih nas-tupa u Sloveniji, Srbiji, Hrvatskoj iHolandiji. Poslednja znaèajnija predstavl-janja kao pesnik imao je u Zagrebu("Booksa"), Društvu slovenaèkihknjiževnika u Ljubljani ("Pen klub"), a kaofotograf u Postojni (Galerija Epica),Mariboru (Fotogalerija Stolp) i Ljubljani(Café Pilon).

PozorištePored izložbi odluèio je da prihvati izazovda uèestvuje u predstavi "Naslednik" uokviru pozorišne sekcije Društva srpskazajednica - Teatar Paradoks. Poèetnunesigurnost je zamenilo oduševljenje glu-mom. Prepuna sala "Narodnog pozorišta"u Beogradu mu je pomogla da se još višemenja a sledeæa predstava u Ljubljani jepotpuno pomerila njegove granice iprivukla brojne pozitivne kritike.

"Dok sam bio zarobljen izmeðu prošlosti i

sadašnjosti, izmeðu Beograda i Ljubljane,

izmeðu straha i želja - stajao sam u

mestu. Krivio sam druge za svoje

nezadovoljstvo, za svoju nervozu, za sve

što mi se, neželjeno, dešava ali i za sve

ono što bih ja želeo da se desi a ne

dešava se! Jednoga dana sam, posle

razgovora sa sestrom, odluèio da nešto

promenim. I od tada, kada sam poèeo da

postavljam prioritete, preuzimam inicija-

tive i donosim odluke - most koji me

povezuje sa ljudima je postao jaèi i širi".

Predstava "Naslednik", Ljubljana, 2005

Novi izazoviNovo zadovoljstvo i snaga su privuklenovu pozitivnu energiju. Upoznao jedevojku koja ga je inspirisala da napišeknjigu koja je odraz njegove transformaci-je odnosno puta oblikovanja odnosameðu ljudima kroz povezivanja razlièitihnivoa zrelosti, prihvatanje odgovornosti,partnerstvo, uzajamnu ljubav i poštovan-je.

"Knjiga "Erotic Transformation" je punasimbolike. U njoj možemo prepoznati pleszaljubljenih. Možemo pronaæi želju zasamoupoznavanjem ili osetiti lepotuprirode, koja nas okružuje ali i unutarnjeprirode koja nas povezuje sa lepotomuniverzuma".

SreæaOseæam povezanost sa sobomdok udišem radosta zablude puštam

da odlete daleko od menei pronaðu oprostza sve koji slabo vide

greške što pravejer ne mogu pesmupromena da èuju.

Pesma iz knjige "Trans-formation", 2002

Poslednju zbirku pesama naæi æete usvim veæim knjižarama i bibliotekama poSloveniji, a više o projektima, na internetstrani www.transformation-art.com.

Brankov sledeæi izazov je komponovanjemuzike za njegove nove pesme. Tako æena potpuniji naèin ponovno oživeti svojemladalaèke snove.

Biljana Baæoviæ, Neda Galijaš


Od 3. do 10. novembra 2007. godine održan jeu rehabilitacionom centru na Zlataru, predi-vnoj planini ispod Zlatibora na jugu zapadneSrbije, 32. seminar Centra za prouèavanje nar-odnih igara Srbije.Centar za prouèavanje narodnih igara Srbijeregistrovan je pri Fakultetu muzièke umetnos-ti u Beogradu i od osnivanja 1991. godine svedo danas njim uspešno rukovodi prof. dr Oli-vera Vasiæ, etnolog i etnokoreolog.

Na seminaru je bilo prisutno oko 150 uèesnika.Meðu njima bilo je dosta mladih igraèa iz ra-znih krajeva Srbije, Republike Srpske kao idijaspore.

Polaznici su se upoznali sa igrama iz oblastiBujanovca koje su predavale dr Olivera Vasiæ i

saradnik Centra Slavica Mihailoviæ, zatim saigrama iz oblasti Raške koje je predstavioSlaviša Ðukiæ i igrama iz Vranjskog Pomo-ravlja koje je prikazao Ljubomir Vujèin.Polaznici su bili podeljeni u dve grupe koje suse svakodnevno smenjivale u programskom,teorijskom i praktiènom delu seminara.

Pored pomenutog igraèkog dela seminara, uprogramskom obaveznom delu seminaraodržavani su èasovi pevanja pesama iz nave-denih oblasti, koje je vodila mr Sanja Ra-nkoviæ. Polaznici seminara su imali mogu-

ænost da se upoznaju sa svetski prihvaæenimnaèinom za zapisivanje igara, Labanovomkinetografijom - tzv. labanotacijom, koju jepredavala dipl. etnomuzikolog Vesna Bajiæ.

Za one koji su želeli da nauèe da sviraju na svi-rali (fruli), tradicionalnom srpskom instrumen-tu, bili su omoguæeni i takvi èasovi, a vodila ihje pomenuta Vesna Bajiæ. Na seminaru je biloodržano predavanje o nošnjama iz pomenutihregiona koje nam je predstavio etnolog DamirŠipovac.

Svake godine je na programu seminara jedanslobodan dan koji se organizuje za zajednièkiizlet. Ovog puta to je bio obilazak predivnogmanastira Mileševa koji se ponosi svetski poz-natim Belim anðelom. To je jedan od najlepšihmanastira Srpske pravoslavne crkve u kome jenaslikan i lik svetoga Save, njegovog osnivaèa.

Nakon svakog radnog dana seminarci su seposle veèere okupljali u holu hotela, upoz-navali se i razmenjivali iskustva. Poslednjezajednièko veèe, nazvano "drugarsko veèe",bilo je posebno lepo, zabavno i veselo. Natakvim seminarima na kojima se uèi igra imuzika ne nedostaju osmesi na licima semi-naraca i njihovih predavaèa.Veliko zadovoljst-vo nama mladim igraèima, a zasigurno i pre-davaèima, predstavlja èinjenica da na ove sem-inare dolazi mnogo mladih. Moja želja je danas mladih na takvim seminarima iz godine ugodinu bude sve više.

Snežana Maksimoviæ

Teorijska i ...

...praktièna predavanja

Zlatar

IGRANJE U FOLKLORU JE KORISNO ZAMLADEIgra se kod nas smatra kao neko zadovoljstvo. Jeste zadovoljstvo, ali nijesamo to, jer je igra jedno od najplemenitijih vežbanja tela, zbog toga jetreba koristiti i negovati što više. Ali ni u igri ne treba preterivati. Svakopreterivanje je škodljivo, pa i u igri. Igra jaèa telo i èini ga gipkim, aprivikava ga na lepo, elegantno i estetsko kretanje. Elegancija i estetikasu u današnje vreme, pored ostalog, bitne karakteristike vaspitanogèoveka.

Da bi mladež to postigla, i da se u to takoreæi uživi, deca treba veæ odosme godine da se uvežbavaju u igranju. Zato roditelji treba svoju decuda poveravaju organizovanom i struènom uèenju igranja. Tako bi seblagovremeno privikla i svoje telo uvežbavala na pravilno držanje i ele-gantno i estetsko ponašanje.

Ova plemenita gimnastika utièe i na zdravlje jer se njome krepe i razvi-jaju mišiæi, a time telo postaje snažnije.

Pri igranju treba biti pažljiv u svakom pogledu, ne treba preteravati da seprekomernom igrom ne naškodi. Mladi igraèi ne treba da suviše igraju.Za vreme vežbanja i igranja, mlada gospoda ne treba suviše da pijužestoka piæa.

Za dame ne valja da su suviše utegnute ili suviše utopljene, i da posleigre piju hladnu vodu, sokove ili pivo. Ne škodi malo vina pomešanogsa vodom.

Nikada ne valja igrati toliko da se haljine ovlaže od znoja pa da se naigraèici suše, jer je to škodljivo po zdravlje. Dobro je igrati pomalo, alièešæe.

Treba biti jako pažljiv kada se sa igranke polazi kuæi i dobro se umotatiu tople ogrtaèe; ako se ide peške, treba ubrzati hod. Kada jer vreme lošei hladno treba zaštiti usta da se ne bi udisao hladan vazduh. Kada se doðekuæi neophodno je da se obuèe suv veš i nipošto ne leže u krevet u vešunošenom na igranci. Postupajuæi po navedenim savetima igranje neæenikome škoditi nego æe na protiv biti zadovoljstvo i korist.

Pišuæi ovaj èlanak namenjen mladim folkloristima i njihovim roditelji-ma koristio sam raznu literaturu i èlanke objavljivane u reviji "Folklor".Predlažem da pomenutu reviju koriste voðe folklornih sekcija podruštvima.

Dimitrije - Diša Markoviæ

Godišnji seminar za tradicionalnu igru i muziku


"Zdravqe u jeseni" i Srpsko kulturno dru{tvoMaribor povezuju dva nekada bratska grada

Da saradwa i pribliàvawe izme|u

stanovnika nekada bratskih slovena-

~kih i srpskih gradova sve vi{e

napreduje dokaz su aktivnosti koje su

se odvijale ovih dana u slovena~kim

gradovima Velewu, Misliwi i Dra-

vogradu. Posle veoma uspelog bra-

timqewa izme|u slovena~kog Mari-

bora i srpskog Kraqeva po~eli su i

drugi srpski gradovi da se ponovo bra-

time sa slovena~kim.

Takva pozitivna inicijativa stigla je

i iz slovena~kog Velewa.

Inicijativu da se ponovo potpi{e

poveqa o bratimqewu dva grada dao je

Ivan Kone~nik predsednik dru{tva

"Zdravqe u jeseni" iz Dravograda.

Kone~nik je u pomo} pozvao i veoma

aktivne ~lanove srpskog kulturnog

dru{tva Maribor koji su pre deset god-

ina pomagali kod potpisivawa part-

nerskih odnosa izme|u Maribora i

Kraqeva. I tako je akcija po~ela.

Pre nekoliko meseci iz Slovenije u

Vrwa~ku Bawu stigli su Ivan Kone-

~nik, predsednik dru{tva "Zdravqe u

jeseni" i Rade Bakra~evi}, predsednik

Srpskog kulturnog dru{tva Maribor.

Ova dvojica poznatih aktivista dove-

zli su u ovu poznatu srpsku bawu dva

autobusa Slovenaca koji pozitivno

gledaju na Srbiju.

Posle nekoliko dana provedenih u

Vrwa~koj Bawi Slovenci su se sa pred-

stavnicima Op{tine Vrwa~ka Bawa

dogovorili da do|u u Sloveniju da budu

gosti ova dva dru{tva.

Tom prilikom je dogovoreno da

Kone~nik organizuje sastanak sa pred-

stavnicima op{tine Velewe koje je

godinama bilo partnerski grad

Vrwa~ke Bawe ali je zbog poznatih

razloga to partnerstvo prekinuto.

Pre nekoliko dana je u Vrwa~ku Bawu

stigao poziv dru{tva "Zdravqe u

jeseni" i Srpskog kulturnog dru{tva

Maribor da wihovi predstavnici do|u

u goste u slovena~ku pokrajinu

Koru{ku.

Ove nedeqe je tako u Misliwu stigla

delegacija iz Vrwa~ke Bawe. Dele-

gaciju od 15 ~lanova vodili su Radovan

Popovi}, potpredsednik skup{tine

Op{tine i @ivorad Ja}imovi}, na~e-

lnik za za{titu ìvotne sredine i

lokalni razvoj Vrwa~ke Bawe. Pored

politi~ara, u delegaciji su se nala-

zili i ~lanovi dru{tva "Zlatne niti"

sa svojom predsednicom Svetlanom

Trifunovi}.

^lanovi "Zlatne niti" priredili su u

gradu Misliwa za svoje prijateqe

Slovence nezaboravno ve~e srpskih

igara i muzike. Tako|e su gostima

ponudili doma}a jela srpske kuhiwe

koje su kuvale wihove staramajke.

Posetioci su bili veoma zadovoqni

srpskom ponudom. Zabavni program je

uveli~ao i Ratomir \onovi} "Zlatna

truba Srbije" iz sela Metiko{a kod

Kraqeva.

Glavni ciq delegacije Vrwa~ke Bawe je

bio da se ponovo potvrde prijateqski i

bratski odnosi izme|u slovena~kog

Velewa i srpske Vrwa~ke Bawe.

Sastanak u Velewu je bio veoma plodan

i predstavnici nekada bratskih grado-

va Velewa i Vrwa~ke Bawe su se dogov-

orili da potpi{u novu povequ o part-

nerstvu dva grada. Ostalo je jo{ samo

da to potvrde i delegati dve Sku-

p{tine. Tako }e ove pozitivne niti

bratstva ponovo oìveti na nekoj

druga~ijoj, a opet bratskoj osnovi.

Prema re~ima Popovi}a to partnerst-

vo bi moglo biti potpisano na prole}e

idu}e godine.

Na kraju je Viktor Robnik, grado-

na~elnik Op{tine Misliwe, pozvao

stanovnike nekog grada iz Srbije da

do|u u Misliwu da se pobratime sa

stanovnicima wegovog grada.

Rade Bakra~evi}

Gradona~elnik Misliwe poziva srpske gradove na bratimqewe

Potpredsednik Radovan Popovi} Delegacija Vrwa~ke Bawe


\urica Te{anovi}, Rade Bakra~evi} i Stevan dr \or|evi} Savo Koji}, Bata Gavrilovi}, Jadranka Jovi~i}, An|a Koji},

Slobodan Kozlina, Ana Ande i Miladin Petrovi}.

S.K.H.D. » DESANKA MAKSIMOVI]« SLAVILO SVETOG LUKU – LUÎNDAN

SKHD Desanka Maksimovi} je i ove godine 31.10. proslavi-

lo svetog Luku - Lu~indan, krsnu slavu dru{tva, u prostori-

jama vatrogasnog doma Babno u Cequ. Priprema za slavu

zahtevala je maksimalno angaòvawe izvesnog broja akti-

vnih ~lanova dru{tva na ~elu sa predsednikom dru{tva

\uricom Te{anovi}em - on je bio doma}in slave. Oko pri-

preme i organizacije slave pomagali su mu Cvetko Gavri-

lovi} – Bata, Dimitrije Markovi}, Igor Miti}, Slobodan

Kozlina, Ana Ande, Bora Miti}, Cvijetin Blagojevi} i Savo

Koji}. Nabavku i}a i pi}a za slavu sufinansirali su poje-

dini ~lanovi dru{tva dobrovoqnim nov~anim prilozima.

Glavni sponzori slave bili su Stevan dr. \or|evi}, pekara

»Ger{ak«, Radomir Stankovi} i poznati ceqski gosti-

oni~ar Milan Koji}.

Slavski kola~ i slavsko ìto, i ove godine, pripremila je

»mama« dru{tva Mileva êrewak sa svojim muèm Vladom.

Oni su, pored navedenog, na slavu doneli i pun ceger razno-

raznih doma}ih slatki{a, nekoliko fla{a wihovog

doma}eg, veoma kvalitetnog vina i rakije. Svoje priloge za

slavu, u naturi, dali su Bata Gavrilovi}, Radomir Pro-

danovi}, dr. Aca Stankovi}, \urica Te{anovi}, Dimitrije

Markovi}, Stevan dr. \or|evi}, Bane Nikoli} i Biqana

Bogdani}.

Ne mogu a da posebno ne istaknem imena na{ih dragih

~lanova dru{tva koji su sve vreme neumorno sluìli

prisutne goste na slavi. To su bili Savo Koji}, Bata Gavri-

lovi}, Jadranka Jovi~i}, An|a Koji}, Slobodan Kozlina,

Ana Ande i Miladin Petrovi}.

Okupqawe zvanica na slavu po~elo je oko 14.00 ~asova. Sa

slavskim ceremonijalom (~itawe u slavu, lomqewe slavskog

kola~a, ìto, zdravice), pre po~etka ru~ka, po~elo se oko

16.00 ~asova. Slavski ceremonijal je obavio doma}in slave

\urica Te{anovi}. Posle ru~ka nastavqena je zabava i pri-

jatno druèwe prisutnih do kasno u no},

Svojim umetni~kim nastupom pred prisutnima, ~lanovi

folklorne sekcije na{eg dru{tva obogatili su zabavu.

Zabavi je posebno doprineo »ârli«, novi ~lan dru{tva

rodom iz lozni~kog kraja, muzi~ar amater koji je svojom har-

monikom, mnogim otpevanim pesmama i svojim zabavnim

»{tosevima« prisutne ushi}avao do delirijuma.

Dru{tvo je pisanim pozivnicama pozvalo na slavu brojne

goste (predstavnike skoro svih srpskih dru{tava u Slo-

veniji), a kao posebne goste predstavnike ambasade Srbije u

Sloveniji, SSDS, predstavnike op{tine Ceqe i nekoliko

redovnih sponzora dru{tva.

Na àlost, na slavu je do{ao veoma mali broj pozvanih

gostiju. Samo dva predstavnika dru{tava i to predsednik

SKD Maribor, Rade Bakra~evi} sa sekretarom svoga dru{tva

i dva predstavnika iz SKD »Sveti Sava« iz Krawa. A od spon-

zora pozivu se odazvao samo gospodin Josip Bezen{ek. Pose-

bno smo àlosni {to nam na slavu nisu do{li predstavni-

ci ambasade R. Srbije i SSDS.


Pravoslavna crkva u Cequ, porušena 1941. od strane Nemaca

(razglednica iz arhiva Dragana Radoni}a)


Pravoslavni vernici u Sloveniji su na

po~etku ostvarewa svojih dugogodi{wih

snova – izgradwe parohijskog doma i kul-

turno pastoralnog centra. Ovaj veliki

projekat prvi put je javnosti predstavio

protojerej stavrofor Peran Bo{kovi},

paroh qubqanski, na konferenciji za

novinare odrànoj ovih dana u srpskoj

pravoslavnoj crkvi u Qubqani.

Novi vi{enamenski objekat bi}e

sagra|en u dvori{tu crkve sv. ]irila i

Metodija na Pre{ernovoj cesti u Qubqa-

ni, uz Narodnu galeriju i na ulazu u poz-

nati qubqanski park Tivoli. Na javnom

konkursu ìri je izabrao projekat koji

su zasnovali arhitekte Borut Simi~ i

Janez @erjav. @iri je ocenio da su tvor-

ci projekta imali izvanredan ose}aj za

uklapawe objekta u okolinu.

Paroh Peran Bo{kovi} je podvukao da }e

novi centar imati nekoliko funkcija.

To }e biti sedi{te pravoslavnog Mitro-

polita i kulturno pastoralni centar

srpske pravoslavne zajednice u Slove-

niji koja }e kona~no mo}i da zadovoqi

svoje duhovne potrebe. Osim toga, centar

}e biti i mesto dijaloga sa rimokato-

li~kom crkvom, drugim verskim zajedni-

cama i mesto odràvawa kvalitetnih

simpozijuma, seminara, koncerata i

izlo`bi.

Paroh Bo{kovi} je posebno pomenuo

brigu za mlade. Rekao je da su mladi naj-

ve}a uzdanica i da }e wima biti name-

wen jedan ceo sprat u novom centru, kako

bi mogli kvalitetno da iskoriste svoje

slobodno vreme uz negovawe duhovnih

vrednosti. Izgradwa centra trebala bi

da po~ne idu}e, 2008. godine, a zavr{etak

se planira za Boì} 2010. Naravno,

najve}i zalogaj je finansijske prirode.

Tro{kove gradwe, koji prema proceni

iznose tri miliona evra, snosi}e pravo-

slavni vernici, ali ra~una se i na {iru

dru{tvenu pomo}. Paroh Bo{kovi} }e za

pomo} zamoliti i slovena~ku vladu, a

Srpska pravoslavna crkva za prole}e

najavquje donatorski koncert na koji }e

pozvati vi|ene privrednike iz Slove-

nije, Srbije i Republike Srpske da fina-

nsijski pomognu ovaj veliki i vaàn pro-

jekat za Srpsku pravoslavnu crkvu i dr`-

avu Sloveniju.

Rade Bakra~evi}

Najavqen po~etak gradwe kulturno-pastoralnog centra Srpske

pravoslavne crkve u Qubqani

Hram sv. ]irila i Metodija

[ta zna~i biti Srbin Srpski narod pripada grupi najstarijih naro-

da na svetu. Prema predawima, prvobitna pos-

tojbina Srba je bila na prostorima dana{we

Indije. Iz raznoraznih razloga, vekovima su

Srbi migrirali sve do dana{wih svojih pros-

tora na Balkanu. Tokom migracije udruìvali

su se sa slovenskim plemenima i tako (uto-

pili) pripali ju`nim Slovenima. Vekovnim

prisustvom na balkanskoj vetrometini Srbi

su bili primoravani da vode brojne, uglavnom

odbrambene ratove brane}i svoju zemqu od

mnogih osvaja~kih hordi i svoju slobodu od

pojedinih zavojeva~a i tla~iteqa.

U vreme Nemawi}a stvorena je prva srpska

dràva u ~ije temeqe su ugra|ivane brojne

`rtve, brane}i svoju dràvu. Od tih dana po-

~iwe slavna srpska istorija, utemeqivawe di-

vnih srpskih obi~aja, ~emu je ogroman dopri-

nos dalo pravoslavqe. Brane}i svoju dràvu

Srbi su sticali hrabrost i juna{tvo. Pra-

voslavqe, gostoprimstvo, igra i pesma, nea-

gresivnost, odbrana svoje slobode te hrabrost

i juna{tvo tradicionalne su osobine srpskog

naroda. Tradiciju treba ~uvati i negovati,

ali samo ono u tradiciji {to vaqa. Nepre-

kidno treba odbacivati negativne pojave u

tradiciji, premda je odabirawe i odbacivawe

nevaqalog teàk zadatak. Moramo se nau~iti,

pored koegzistirawa, da toleri{emo i

po{tujemo bli`wega svoga.

Biti Srbin, i to pravi nastavqa~ i po{to-

valac sopstvene tradicije, ne zna~i otu|iti

se od sveta, naprotiv. Biti Srbin u Sloveniji

posebna je specifi~nost zbog postepenog

gubqewa nacionalnog identiteta i prisutne

o~ite asimilacije. àlosna je ~iwenica da

pojedini roditeqi srpske narodnosti sa svo-

jom decom, ~ak i u uèm porodi~nom krugu, go-

vore samo slovena~kim jezikom. Jo{ àlosni-

je je {to su pojedini pripadnici srpskog nar-

oda promenili i svoja divna li~na imena i

prezimena. Asimilacija je posebno izraèna

kod potomaka Srba i Srpkiwa iz me{ovitih

brakova (kojih u Sloveniji ima poprili~an

broj).

Asimilaciji Srba koji ìve izvan svoje mati-

~ne dràve mogu}e je uspe{no se odupreti na

raznorazne na~ine. Dajem jedan pou~an pred-

log kako bi to trebalo raditi. Srbi oèweni

Slovenkama i Srpkiwe udate za Slovence mo-

raju oprezno i pravilno vaspitavati svoju de-

cu jo{ od malih nogu u vezi sa wihovom naci-

onalno{}u. Decu iz pomenutih me{ovitih

brakova treba u~iti da su po ocu Srbi, a po

majci Slovenci. (Iako stru~waci tvrde da

deca iz me{ovitih brakova nasle|uju narod-

nost po ocu). Zna~i treba im utuvqivati u gla-

vu da ona nisu pola Srbi, pola Slovenci, ve}

da su i jedno i drugo, odnosno da su i Srbi i

Slovenci. Tako|e, treba ih od malena u~iti da

govore srpski i slovena~ki jezik. Svojoj deci

pred spavawe ~itajte pesmice uspavanke i na

srpskom jeziku, a kad god se ukaè prilika,

{to ~e{}e, ~itajte im prigodno de~ije {tivo,

(pri~e, basne, ..) iz bogate srpske poezije i

proze. Veoma je korisno {to ~e{}e jo{ od

malih nogu voditi decu u zavi~aj jednog od

roditeqa, gde }e se deca upoznati sa o~evom

ili maj~inom uòm rodbinom i prijateqima.

Srbi i Slovenke, Srpkiwe i Slovenci i

ostali bra~ni supru`nici me{anih brakova,

koristite predloènu metodologiju u vaspi-

tawu svojih potomaka i vide}ete da }e to vama

i va{oj deci biti vi{estruko korisno.

Srbin sam i oèwen Slovenkom. (U braku smo

izrodili dva sina, koji su ve} odrasli, jedan

ve} zasnovao i svoju porodicu). Nisam pre-

terani nacionalista niti {ovinista, samo

sam ra~unao da je na{oj deci lepo i korisno

znati dva jezika, poznavati dve kulture, imati

dve domovine.

Zato su postojali i drugi razlozi, jer bi bilo

ru`no i tu`no da tamo neki Markovi}i (od

oca iz Vukovog kraja) kao tikve bez korena ne

mogu da se sporazumeju sa svojim bakama, deka-

ma i mnogobrojnom rodbinom i poznanicima i

prijateqima u Srbiji. Ponosim se {to sam to

uspeo, posebno zbog toga {to mi sinovi znaju

za svoje korene i {to nisam ja zaboravio da

sam ono {to jesam – SRBIN i to PRAVI

SRBIN - ~ime se ponosim i uvek }u se ponosi-

ti.

Na ovaj na~in spre~ava}emo asimilacijusvojih potomaka, a to Srbima treba da budenajva`niji ciq.


Novi crkveni

objekti u Qubqani


Srpsko prosvetno dru{tvo Nikola

Tesla iz Postojne dana 15.12.2007 u

Kulturnom domu op{tine Postojna u

prisutnosti predstavnice ambasade

Srbije Nata{e Kalezi}, predstavnika

ministarstva za kulturu Nikole Todo-

rovi}a, predsednika Saveza srpskih

dru{tava Slovenije Ilije Jankovi}a,

protojereja Tome ]irkovi}a, gostiju iz

Hrvatske SDP Gomirje, gostiju iz

Postojne dru{tva Torbarji i ostalih

gostiju sve~ano proslavilo 15-tu godi-

{wicu postojawa.

âst da pozdravi prisutne goste pri-

pao je prvom predsedniku dru{tva i

osniva~u Gojku Lazi}u, koji je pred-

stavio nastanak i rad dru{tva za pro-

teklih 15. godina postojawa. U nas-

tavku donosimo wegov govor.

»Za sve ono {ta se dogodilo mogao bih

napisati roman. Po{to nisam napisao

roman prikaza}u vam sve te{ko}e

na{ega nastanka, da bi vi koji ste sada

u dru{tvu cenili ono {to je ura|eno i

jo{ boqe radili da bi ostvarili

zadane ciqeve. Petnaest godina je

pro{lo, jo{ tri godine pa smo puno-

letni.

Petnaest godina je dug put, na{ put je

bio teàk posebno na po~etku jer je bio

posut »trwem« a mi smo bosi hodali po

wemu. Bilo je to kao tunel bez osvetle-

wa u kojem, u daqini nismo videli

svetlosti, nadali smo se da }e se

jednog dana svetlost prikazati i

stvarno se prikazala. Tu svetlost smo

iskoristili i organizovali smo se, da

bi sa~uvali na{e tradicije i na{e

obi~aje i to preneli i prenosili na

na{a mlada pokolewa.

Na po~etku nas nisu razumeli, te{ko je

bilo dobiti prostor za osniva~ku

skup{tinu. Za osniva~ku skup{tinu

smo se dogovorili sa {efom tada{we

Delikatese, dogovorili smo se da }e

nas biti oko 80 ~lanova, za sve nas smo

naru~ili ve~ere te mu jo{ objasnili

da }emo trebati jo{ i pi}a i drugo

tako da }e i Delikatesa imati svoj

interes. Pristao je! Tri dana prije

skup{tine pozvao me telefonom i

saop{tio da nam ne moè dati pros-

tore jer mu prete. Nakon tog otkaza

sre}u smo na{li na aerodromu u AVIO

PUBU u Postojni. To se dogodilo dana

28.11.1992 godine. Na osniva~koj sku-

p{tini smo se dogovorili za osnovne

ciqeve dru{tva i izabrali organe

dru{tva. Po skup{tini nam je Statut

napisala pravnica na Kremenici ali

na àlost wenog imena se ne se}am.

Kada sam Statut i svu potrebnu doku-

mentaciju odnio u op{tinu i predao

gospo|i Marici tek tada su nastali

jo{ ve}i problemi. Nonstop je tra-

ìla neke gre{ke, vi{e puta popra-

vqali Statut i na kraju sam je zamolio

da nam ona po wenim pravilima napi-

{e Statut mi }emo joj platiti, nije

pristala na to. Po wenim sugestijama

smo mnogo stvari promenili a iz

imena dru{tva smo brisali SRPSKO

tako da se onda dru{tvo zvalo Kultu-

rno umetni{ko in {portno dru{tvo

»Nikola Tesla«.

Danas je to sme{no ali tada su bila

takva vremena. Dru{tvo se tako zvalo

sve do 14.12.1996. kada smo na predlog

Slobodana Xakule na skup{tini dru-

{tvo preimenovali u Srpsko prosvet-

no dru{tvo »Nikola Tesla«.

Sa prostorom za rad dru{tva bilo je

jo{ teè, tako da smo ga morali pri-

javiti i registrovati na adresu stana

@ivorada Goji}a-@iè u ulici Pi-

v{ka broj 6 u Postojni. Izborom Josi-

pa Bajca za gradona~elnika Postojne od

op{tine nam je dodeqena kancelarija

za rad dru{tva na Prekomorskih bri-

gada broj 6. Ovim putem bih se gospod-

inu Josipu Bajcu iskreno zahvalio.

Uvek nas je prihva}ao sa razumevawem.

Na àlost tablu i nalepke sa na{im

imenom su nam nonstop cepali, ski-

dali i uni{tavali. 2002 godine smo

dobili prostor za rad dru{tva na Trgu

padlih borcev 5. Sada{wem grado-

na~elniku Jerneju Vebi~u, tada pod-

predsedniku sam rakao da se bojim da

montiram tablu sa na{im imenom,

odgovorio mi je, {to me je tada i ohra-

brilo, da }e je on sam postaviti ako

treba.

Ovim putem se i gradona~elniku

Jerneju Verbi~u zahvaqujem za ohra-

brewe, ina~e tablu je postavio Slo-

bodan Xakula. Svi zajedno moramo da

shvatimo da smo nastajali kada je nas-

tajala i dràva Slovenija. Zbog

situacije na podru~ju biv{e Jugosla-

vije dolazilo je do pote{ko}a koje smo

mi tada imali a danas je sve druga~ije

i lak{e.

Ina~e ideju za nastanak dru{tva u

Postojni je doneo ìvorad Goji}-@ià

koji je u Qubqani kod Srpske pravo-

slavne crkve sreo gospodina Stevana

Do{enovi}a koji je bio ~lan Srpske

zajednice u Qubqani. U razgovoru mu je

@ià objasnio da na podru~ju Postojne

ìvi veliki broj Srba. Stevan je wemu

predloìo da se organizujemo u dru-

{tvo.

Po~etkom novembra 1992. @ià je poz-

vao neke svoje prijateqe me|u kojima

sam bio i ja kod wega u stan i on nam je

predloìo osnivawe dru{tva. Svi smo

wegov predlog prihvatili ali moram

priznati da me|u nama niko nije imao

pojma {ta i kako da radimo i {ta je

potrebno za osnivawe dru{tva ali zah-

vaquju}i Stevanu Do{enovi}u koji

nam je mnogo pomagao i nau~io, brzo

smo shvatili i saznali {ta nam je

potrebno.

Za prvog predsednika sa bio izabran ja,

posle mog mandata je izabran Slobodan

Xakula zatim Boro Miri} i sada{wi

predsednik Simo Stankovi}. Nadam se

da }e posle Sime Stankovi}a biti

izabrana predsednica zbog po{tovawa

prema ènama. Na po~etku na{eg rada

je besneo rat na podru~ju Hrvatske i

BiH odakle dolazi ve}ina na{ih

~lanova.

Tada smo vi{e puta organizovali

prikupqawe humanitarne pomo}i koje

smo slali u razli~ite krajeve. Pomo}

smo skupqali i za bolnicu u Postojni

kao i za spomenik Miroslava Viharja u

Postojni, vi{e puta organizovali

dobrovoqno davawe krvi a napomenuo

bih i da su u na{em dru{tvu aktivno

radile ène Kola srpskih sestara koje

su svakog meseca sakupqale nov~ana

sredstva za koje su kupovale lekove i

sanitetski materijal i slale u razli-

~ite krajeve odakle dolaze na{i ~la-

novi. U zadwe vreme organizujemo

igranke, razne proslave i sportska

takmi~ewa.

SPD Nikola Tesla proslavilo15-tu godi{wicu postojawa


Druìmo se i nastupamo na proslava-

ma i jubilejima kod dru{tava u

Sloveniji i BiH. Posebno bih pohva-

lio ène koje su uvek bile mnogo akti-

vnije od nas mu{karaca a najaktivniji

su ~lanovi foklorne grupe na ~elu sa

mentoricom Cicom.

Od samog po~etka u dru{tvu su posto-

jali pojedinci koji su pustili dubok

pe~at u radu dru{tva, ovim putem se

im zahvaqujem i naglasio bih naka

tako bude i u budu}e.

Celo vreme na{ega rada su bili pojed-

inci koji su sponzorisali na{ rad i

na{e dru{tvo i wima hvala. Po{to

sara|ujemo sa drugim dru{tvima u

op{tini Postojna znamo da svi zajedno

imamo iste probleme a to su prostori

za rad i finansirawe, nadam se da

}emo jednog dana i te probleme re-

{iti.

Na kraju bih jo{ jednom istakao da smo

se organizovali da sa~uvamo na{e

tradicije, na{e obi~aje, da se dru-

ìmo, veselimo i da sti~emo razli-

~ita prijateqstva me|u razli~itim

narodima.

Hvala svima vama koji ste ve~eras ovde

prisutni. Nama u dru{tvu èlim jo{

mnogo jubileja.

I na kraju moj govor bi zavr{io jednom

lepom pesmom pesnika Toneta Pa-

v~eka«

Ko hodiš, pejdi do konca.Spomladi do rožne cvetice,poleti do zrele pšenice,jeseni do polne police,po zimi do snežne kraljice,v knjigi do zadnje vrstice,v življenju do prave resnice,v sebi do rdeèice èez eno in drugo lice.A èe ne prideš ne prviè, ne drugièdo krova in pravega kovaposkusi: vnovièin zopetin znova.

Po zavr{enom govoru prvog predsedni-

ka dru{tva Gojka Lazi}a na pozornici

je iza{ao Ilija Jankovi}, predsednik

Saveza srpskih dru{tava Slovenije

koji se zahvalio na pozivu, ~estitao

petnaestu god{wicu postojawa dru-

{tva, pozdravio prisutne goste i

ostale prisutne a zatim izneo dosa-

da{wi rad i planove rada Saveza za

idu}u godinu i za napred.

Proslavu su uveli~ali i gosti iz nama

susedne Hrvatske a to je Srpsko kul-

turno dru{tvo Prosvjeta iz Gomirja-

Vrbovsko koga vodi ambiciozni pre-

dsednik Du{an Rokni}. Dru{tvo je

osnovano 2005. godine i ima oko 70

aktivnih ~lanova i ukqu~eno je u savez

Primorsko goranske ùpanije.

Mesto Gomirje ima oko 1000 stanovni-

ka, vi{e od 90% je srpske nacional-

nosti sa korenima iz Republike

Srpske. U dru{tvu SKD Prosvjeta ima-

ju tri sekcije : foklornu sekciju, peva-

~ku sekciju i sekciju mladih fok-

lorista. U dru{tvu se neguje tradici-

ja i obi~aji odakle im poti~u koreni a

tako|e i iz Like.

Pevaju se pesme li~ke i kraji{ke i

igraju se igre iz Krajine, Srbije i

Like. Na proslavi su se predstavili sa

foklornom sekcijom koja je izvela

igre iz Like, Republike Srpske iz

Banata i iz Srbije. Peva~ka sekcija je

odpevala pesme : »Kraji{nici gdje

}emo na prelo« i »Nema raja bez rod-

noga kraja«.

Na proslavi je u~estvovalo i

Postojnsko Kulturno dru{tvo Torba-

rji sa foklornom sekcijom. Foklorna

sekcija nosi ime po legendi o zmaju

koji je nekad davno ìveo u Postojnskoj

jami a iz ~ije koè su postojn~ani

nosili torbe.

Dru{tvo radi pet godina i neguje

tradiciju i obi~aje iz Postojnsko-

Pivske kotline kao i iz {ireg

podru~ja Slovenske istre pa sve do

Trsta. Predsednik dru{tva je Marko

Filip~i~ a mentorica i koreografi-

wa je Slavka Smerdu Urh.

Foklorna sekcija se predstavila u

no{wama iz 19-tog i po~etkom 20-tog

veka i izveli su dve ta~ke iz wihovog

repertoara: prva ta~ka ¨Na{i ta stari

prav*jo taku¨.- Moja mati kuha kafe,

Sen plesala sen tancala, [etepa{i,

[oti{ i valcer i druga ta~ka ¨Qubca

moja¨.- Qubca moja, ùgali smo,

kme~ki val~ek, lender i valcer.

Najmla|i u~esnik proslave bila je

simpati~na Aleksandra koja je odre-

citovala pesmu »Moja baka« .

Slavqenik dru{tvo SPD Nikola Tesla

koje vodi Simo Stankovi}, predstavi-

lo se sa svojom foklornom sekcijom

koju vodi koreografiwa Cica Gojkovi}

i sa amatersko-dramskom sekcijom koju

vodi poznata glumica Vesna An|e-

lkovi} iz Qubqane, u kojoj igraju

amaterski ~lanovi dru{tva. Dramska

sekcija je izvela svoj komad »Ve~erwa

{kola« koji su nas nasmejali do

iznemoglosti.

Foklorna sekcija se predstavila sa

pesmom »Ajde Jano, ajde du{o« i sa

igrama iz Srbije. Na kraju programa

foklorna sekcija se predstavila sa

»{lagom ve~eri« pesme i igre sa

Ozrena koje su dugo vremana pri-pre-

mali i zasluìli velike aplauze i

velike pohvale prisutnih gostiju za

ovo {to su prikazali.

»Ozren« to je poznata planina na

daleko i na ozrenskom podru~ju je puno

sela i krajeva odakle ve}ina ~lanova

poti~u i zato su se odlu~ili da o~uvaju

tradiciju svojih o~eva i dedova.

Planina Ozren i okolna sela poznata

su po dobroj pesmi i igri uz tradi-

cionalne instrumente »{argiju i vio-

linu«, uz to ide i tradiconalna no{wa

koje su vredne ènske ruke tkale i

vezle i koje su se nosile na tim

podru~jima.

Tri godine se ~ekalo da se no{wa

prona{la i skupila jer neke od we su

starije i vi{e od 80 godina. Za sve to

najzaslu`nija ~lanica dru{tva je

ambiciozna koreografiwa i ume-

tni~ki vo|a Cica Gojkovi} iz Pos-

tojne.

Po zavr{etku programa su se pozvani

gosti, pozvani sponzori i ~lanovi

dru{tva preselili u Zelenu dvoranu

gde se nastavilo slavqe do ranih

jutrawih sati uz pesme Dragane Ili},

violiniste Milosava Savi}a, {argi-

ja{a Ante Peji}a, harmonika{a i

peva~a Milo{a iz Postojne i gostiju

iz Hrvatske.

Voditeqica programa bila je Tawa

Osti} iz Postojne

Sponzori proslave: Op{tina Postojna,

Javni fond za kulture delatnosti,

Savez srpskih dru{tava Slovenije,

Nedi} Radu{a & Rajko s.p. Postojna,

Petrovi} Novak s.p. Postojna, Savo

Radi} s.p. Piran, Gradbeno podjetje

[ar~evi} Postojna, Milo{evi}

Bogdan s.p. Cerknica, Avio {kola

Postojna, AMD Postojna, \edo marmor

Postojna, Pekarna Miha Postojna,

VOPEX Postojna

Slobodan Dodi}


Srpski folkloru srcu ŠtajerskeKraj prve sedmice novembra u Mariboru (Slovenija) bio je sav u znakusrpskog folklora. Javni fond za kulturne delatnosti Republike Slovenijeorganizovao je u štajerskoj prestonici Mariboru veèe folklora podimenom "Ples nas povezuje" na kome su nastupili folkloristi iz više kul-turnih društava registrovanih u Mariboru. U divnoj atmosferi nastupili suèlanovi sledeæih društava: Srpsko kulturno društvo Maribor, Plesno kul-turno-umetnièko društvo Sveti Nikola, Romsko društvo Romano Pralipei Makedonsko kulturno društvo Biljana. Program je trajao dva sata.

Dvorana Uniona u Mariboru bila je premala da bi primila veliki broj lju-bitelja narodnih igara koji su stigli iz dve Štajerske pokrajine - slove-naèke i austrijske. Aplauzi kojima su posetioci nagraðivali kvalitetnefolkloriste bili su dokaz da je Štajerska Folklorijada uspela. ÈlanoviSrpskog kulturnog društva predstavili su se spletom srpskih narodnihigara. Mladi Srbi roðeni u Sloveniji, koji predstavljaju drugu generacijuSrba, svojom igrom su podigli na noge veliki broj gledalaca. Srpski folk-loristi i njihov koreograf Goran Mariæ bili su nagraðeni velikim aplau-zom. Èlanovi ovog društva veæ godinama rade na oèuvanju nacionalnogi kulturnog identiteta.

Na ovoj priredbi predstavili su se i Srbi iz Plesnog kulturnog društvaSveti Nikola, takoðe iz Maribora. Oni takoðe zaslužuju sva priznanja jersu i pored manjeg broja èlanova i relativno mladog društva pokazali

Mariborskoj publici predstavljeni èlanovi dva srpska društva

izuzetan kvalitet i pokazali Mariborèanima da æe morati da raèunaju nanjihovo prisustvo u štajerskoj regiji. Na kraju je struèni saradnik zapesme i igre naroda sa tla bivše zajednièke države Bruno Ravnikarizjavio da su pevaèi Srpskog kulturnog društva Maribor bili izuzetnodobri i da bi ih trebalo slati na razne festivale gde bi pokazali svojuvrhunsku profesionalnost. Posebne èestitke je dao Goranu Mariæu, kore-ografu društva. Takoðe, Ravnikar je pohvalio i ostala društva koja su seposle dužeg vremena ponovo predstavila slovenaèkoj publici. Glavniorganizator Festivala folklora Neva Kovaèiè je takoðe pohvalila uèes-nike festivala i pozvala ih da iduæe godine u još veæem broju nastupepred mariborskom publikom.

Rade Bakraèeviæ

Folklorna sekcija SKD Maribor

U organizaciji Srpskog kulturno-umjet-

ni~kog dru{tva Vidovdan iz Qubqane

odràn je 9. decembra 2007. godine u Gle-

dali{~u za otroke in mlade (Pozori{te

za djecu i omladinu) u Qubqani Festival

»Tradicionalnih pjesama i igara«.

Na festivalu su, pored doma}ina SKUD

Vidovdan, u~estvovali KUD Kolovit iz

Gradi{ke, Republika Srpska i KD Brdo

iz Krawa. Na programu su bile pjesme i

igre iz Srbije i Republike Srpske, a pub-

lika koja je ispunila dvoranu bila je

odu{evqena kako nastupima isto tako i

raznovrsnim koreografijama svih u~e-

snika.

U uvodnom dijelu muzi~kom numerom

predstavio se orkestar KUD Kolovit iz

Gradi{ke. Nakon toga doma}in, SKUD

Vidovdan izveo je igre iz Obudovca. Za-

tim je djevoja~ka pjeva~ka grupa KUD Ko-

lovit izvela splet pjesama, a isto dru-

{tvo predstavilo je predivnu koreogra-

fiju »Biqana platno bele{e«.

KUD Brdo iz Krawa publici je predsta-

vilo svoju koreografiju sa igrama iz

Vrawanskog poqa, potom su gosti iz Gra-

di{ke prikazali igre iz Podgrme~a.

Sa igrama iz [umadije ponovo je nastu-

pio doma}in, SKUD Vidovdan a onda su

opet na red do{li gosti, KUD Kolovit,

~ija je djevoja~ka pjeva~ka grupa nastupi-

la sa nekoliko pjesama a onda je folk-

lorna grupa izvela igre iz Belopalana-

~kog poqa. Igre iz ^rnore~ja izvlo je

SKUD Vidovdan, a opet su na red do{li

gosti, pravo ponovo sa djevoja~kom pje-

va~kom grupom, zatim su predstavnice

folklorne grupe izvele koreografiju

Vrawe. Kao {to im je pripala ~ast da

otvore festival tako im se pruìla pri-

lika da svojom muzi~kom numerom i

zatvore program festivala, dakle nastu-

pio je orkestar KUD Kolovit iz Gradi-

{ke.

Na samom kraju programa, Sla|ana [mi-

tran, predsjednica SKUD Vidovdan podi-

jelila je priznawa za u~e{}e u programu

a predstavniku KUD Kolovit uru~ila je

poklon u znak sje}awa na wihovo gosto-

vawe i nastup. Zaista predivno ve~e sa

divnim nastupima, a pohvale i ~estitke

zasluùje i KUD Vidovdan za organizaci-

ju ove priredbe.

Du{an Jovanovi}

Festival »Tradicionalnih

pjesama i igara«

Djevoja~ka pjeva~ka grupa

Igre iz Obudovca

Podgrme~ke igre


»Kolevka mojih roditeqa« naziv je

koncerta narodnih pjesama i igara

kojeg je izvelo SKPD »Sveti Sava« iz

Krawa u subotu, 8. decembra 2007. U

prepunoj dvorani Pre{ernovog pozo-

ri{ta u Krawu prikazane su predi-

vne koreografije a momci i djevojke

su sa mnogo entuzijazma, voqe, èqe

i umije}a pokazali sve qepote naro-

dne igre i pjesme.

Iz mno{tva lijepoga {to su prisut-

ni imali priliku vidjeti, te{ko je

izdvojiti ne{to i re}i: ovo je bilo

najboqe i najqep{e, tako da to osta-

vqamo qubiteqima folklora, qubi-

teqima i po{tovaocima narodnog

stvarala{tva, po{tovaocima ne~ega

najqep{ega {to je stvoreno u srpsk-

om narodu, a to su pjesma i igra.

Pored prve grupe, koja se ve} uveliko

afirmisala, prisutne je na po~etku

pozdravio dje~iji hor SPC sa srp-

skom himnom »Boè pravde«. I mla-

|a folkorna grupa imala je priliku

da pokaè svoje znawe i svoj potenci-

jal, i upravo zbog wih u SKPD »Sveti

Sava« ne moraju da brinu za budu-

}nost wihove folklorne grupe a i

dru{tva u cjelini.

A i stariji se jo{ ne daju, ima u wima

jo{ mnogo snage, voqe i èqe da poi-

graju i da pokaù da jo{ nisu za sta-

ro gvo`|e i da se i na wih jo{ uvijek

moè sa pravom ra~unati.

[ta re}i za prvu grupu. Rije~i hvale

su premalo i boqe je ne tro{iti ih

za to, oni zasluùju mnogo vi{e a to

iz nastupa u nastup pokazuju ne samo

svojim na~inom igrawa i pjevawa

nego prije svega pravim odnosom i

voqom za o~uvawem narodnog stvar-

ala{tva.

Orkestar koji je pratio nastupe fol-

klorista u potpunosti je opravdao

o~ekivawa i jo{ jednom pokazao svoj

kvalitet i èlimo da nam jo{ dugo

pruàju ovakva zadovoqstva a to Ni-

kola, Vesna, Jovan i ostali mogu i

èle.

Vo|ewe programa je bilo na vrhun-

skom nivou, kako od samog teksta,

odnosno scenarija, pa do vo|ewa koje

je odli~no obavila Bojana Krgovi},

bez koje je te{ko zamisliti bilo

kakvu aktivnost vezanu za rad folk-

lorne grupe a i drugih aktivnosti u

dru{tvu.

Qubica Gazibara, predsjednica

SKPD Sveti Sava pozdravila je

prisutne u dvorani kao i izvo|a~e i

na kratko se osvrnula na sve ono {to

je dru{tvo postiglo u proteklom

periodu a posebno je istakla zna~aj

ove manifestacije. Zatim se prisut-

nima obratio Ilija Jankovi}, pred-

sjednik Saveza srpskih dru{tava

Slovenije. Naveo je potrebu po ova-

kvim priredbama koje zna~e mnogo

vi{e nego {to nam se na prvi pogled

~ini.

Na kraju zajedni~ki nastup, zajedni-

~ki â~ak svih uzrasta nagovijestio

je nastavak druèwa u dvorani KS

Kokrica gdje je zajedni~ko druèwe i

veseqe i mladih i starih trajalo do

zore. Organizator ove manifestaci-

je pokazao je da i ovakav zalogaj ne

predstavqa problem, sve je organizo-

vano, pripremqeno i izvedeno na

zavidnom nivou i neka to bude pod-

sticaj za budu}i rad SKPD »Sveti

Sava«.

Du{an Jovanovi}

“Kolevka mojihroditeqa”

Odràn celove~erwi koncert SKPD Sveti Sava Kraw

Peva~ka grupa SKPD Sveti Sava

De~iji hor SPC

De~ija folklorna grupa

Bojana Krgovi}, voditeqica programa

Igre iz Gwilana

Ilija Jankovi} i Qubica Gazibara

Amateri SKPD Sveti Sava


Zamislite, da imate sposobnost koja vasprati èitav život i omoguæuje vam, dasvaku rijeè/reèenicu okrenete unazad -npr. Mostovi-Ivotsom. Veæini od nas jepotrebno za okretanje rijeèi više vreme-na, a mislim da i èak olovka. A u folk-lornoj sekciji Branko Radièeviæ izMaribora krije se osamnaestogodišnjigimnazijalac, Bojan Novakoviæ, kojiima tu sposobnost, da rijeè okrene na-zad isto brzo, kao što je vi izgovorite.Rijeè ili reèenicu, nebitno. Pogledajmo,šta naš fenomen ima na to da kaže.

Kad si poèeo zapazivati, da možeš reæirijeè unazad?

Ta sposobnost je dio mog života odkadaznam za sebe. Još prije polaska u osnovnuškolu, polako a sigurno omoguæeno mi jebilo prièanje razlièitih rijeèi u kontra verz-iji. Seæam se, kada su me kod kuæe ispiti-vali po rijeèima. Tokom slijedeæih godinato se razvilo u neki viši nivo, kojiomoguæava brže prièanje nazad. Takoðese dešavalo, da sam mogao kontrolisati iviše rijeèi u svom pamæenju, tako da midanas nije problem brzo reæi jednureèenicu nazad.

Znaèi to si poèeo malodane sam odsebe? Nije poèelo samo odjednom? Mo-gao bi reæi, da je od roðenja u tebi?

Rekao bi, da je to u meni od roðenja, da.Jer nikad se nisam trudio, da bi nešto takonauèio. Poèelo je samo od sebe i ja sam tobrzo zapazio.

I kako to doživljavaš? Da li ti to smeta?

Zabavljam se, takoðe i oni, koji me pro-veravaju. Ponekad mi samo malo zas-meta, kad nešto èitam jer moram odmahproèitane reèenice u sebi proèitati nazad.Toga se ponekad ne mogu braniti, jerdoðe samo od sebe, a zna biti veoma na-porno. Takoðe se i to ponekad dogaða ka-da èitam titlove na televiziji.

Hoæeš da kažeš, da to usporava tvojeèitanje?

Ako na primer uèim, može se desiti, dapotrošim više vremena. Kad preðem nadrugu reèenicu još sam u mislima kodprošle i pokušavam je proèitati nazad,èitavši novu reèenicu. To me može do-terati do toga, da zatvorim knjigu i presta-nem sa èitanjem, jer me jako iznervira.Ali ne dešava se to èesto. Vjerujem, da jeproblem u mojoj nekoncentraciji, kadatreba uèiti. Ali to se dešava uglavnom krajtelevizije, kada èitam titlove. Jedna reèe-nica ili rijeè može me proganjati cijelifilm.

Misliš li da to doðe radi dosade, obsesi-je ili provjeravanja samog sebe?

Ja bi ukljuèio sve to. Konkretno - krajtelevizije dao bi više prednosti obsesiji,koja me prati u èitanju. To djeluje protivmene i najviše puta se toga ne moguotresti. Mogu i dalje slijediti filmu ali tareèenica ili rijeè može se stalno pojavlji-vati daleko u mojim mislima. Najvišeputa to izgleda tako, da prvo ponovimrijeè u pravom smjeru, a odmah zatimunazad. Ali sreæom, ne dešava se to uvek.Više puta proðe sve normalno. Rijetkostje, da me rijeè prati cijeli film. Ili jetokom zaboravim ili se pokušavamotresti. Naravno, dosada i nekoncentraci-ja može biti isto razlog za nešto tako.

Prièaš srpski i slovenaèki jezik. Ukojem jeziku lakše okreæeš rijeèi?

Svakako mi je najlakše okreniti rijeè ujeziku, koji me prati cijeli život. To jesteslovenaèki. U njemu razmišljam i prièam.Prièam i srpski ali mislim, da je tu mnogokomplikovanije kontrolisati rijeè u misli-ma. Istina, da nisam još provjerio tolikona srpskom jeziku ali ipak mislim, da bržei lakše zapamtim cijelu reèenicu i njenredosljed rijeèi u slovenaèkom jeziku.

A nisu samo rijeèi u pitanju. Ako tineko kaže neku rijeè/ reèenicu možešreæi odmah koliko slova ima u tojrijeèi/reèenici.

Da. Prije tome nisam namjenjivao dosta

pažnje. A u zadnjim sam godinama zapa-zio, da je i to zanimljivo. Isto kao kodizgovaranja rijeèi unazad i tu vrijeme,koje potrošim za brojanje slova, zavisi oddužine reèenice. Meðutim, kad me osobaprovjerava, ja veæ usput slijedim njezinimrijeèima i brojim slova, tako da ide svezajedno brže. To radim kod jako dugihreèenica ili kod pjesama. A kod kraæihmogu izbrojati slova odmah posle izgov-orene reèenice.

Da li si u vezi sa tim bio veæ kod kakvogpsihologa? Ili kod drugog struènjaka?

Bio sam nekoliko puta kod psihologa. Alisve što smo postigli bilo je to, da samrješavao neke psihološke testove, koji subili riješeni sa prosjeènim rezultatom. Na-kon toga nisam ga više ni zvao. Nije mi seèinilo vrijedno da se potrudim, tako dasam sam kriv. Ma da je obeæao, da æe medovesti na TV.

Da li je možda spomenuo, radi èega jeto moguæe? I da li ima još takvih prim-jera u Sloveniji?

Ne, nismo puno prièali o samoj sposob-nosti, nego su sastanci temeljili na rješe-vanju testova. Ali ja sam vidio na slove-naèkoj televiziji jednog èovjeka iz inos-transtva koji je pokazivao sposobnost.Bila je i jedna djevojka na srpskom pro-gramu, ja mislim.

Možeš li nam opisati postupak okretan-ja rijeèi? Znaèi, da li reèenicu/rijeèvidiš u glavi i proèitaš je nazad?Slušajuæi te, ne znam ni zamisliti, jerstvarno ide tako brzo.

Lakše æu vam objasniti naèin brojanjareèenica, nego preokretanje rijeèi. Obesposobnosti mi se èine jako lake irazumljive. I baš zbog toga mi nije jasno,kako ostali toga ne možete. Znaèi, kad miosoba kaže neku dugu reèenicu u mislimazamišljam rijeèi i tako svaka rijeè napunibrojeve u nekakvim stubovima u mojimmislima, u obliku prstiju. Zato što semože ta rijeè prelomiti i jedan dio ostane

Djeèko, koji zna sa rijeèima


na deset prstiju, a drugi dio se nastavljana drugih deset prstiju. To izgleda tako,kao da bi na pogled brojao sa prstima aliu mislima je to brže, a i ne pomažem se sarukama kao fizièkim dijelom. Mogao bi reæi, da mi tu sposobnostomoguæavaju neki moždani prsti. Ali akoje rijeè kratka, više puta ne trebam nirazmisliti, zato što je rijeè kraæa od 10slova i ne trebam je prelomiti jer odmahvidim, koliko slova ima. Sad možda teškozamislite ali to ide jako brzo i usput sli-jedim rijeèima, kad ih osoba izgovara.

A kod preokretanja rijeèi ne znam to takojasno objasniti i predstaviti, zato što nisam ne znam, kako mi to uspijeva. Dje-luje sasvim spontano. Kadkad teško zapa-mtim redoslijed rijeèi ali pomognem setako, da ponovim reèenicu.

Misliš, da je ta sposobnost privilegija iline? I zašto?

Mislim, da nije. I da jeste, ja mislim, dami još na nijednom podruèju nije po-mogla. Možda jeste, a za to i ne znam. Zasada to prihvaæam kao hobi.

Kako ti se èini, da tvoja okolina primatvoju sposobnost?

Kada neko èuje i vidi to prvi put, šokiranje. Ne može razumjeti kako je to uopštemoguæe. Svako prihvati to kao velikuzanimljivost. A onima, koji me veæ dugoznaju, isto tako ne dosadi im ispitivanjenovih rijeèi.

I az jark šoj okiloken aratnemok hišanacarolklof, ijok anajoB otivoderujavarejvorp.

Jasna Stankoviæ, 20 – Mislim, da jeBojan jako vizualan tip, i da zato možeizvesti to preokretanje i brojanje rijeèi. Anajbolje mi je kad Bojan pjeva tekst,kojeg usput preokrene.

Luka Rusiæ, 24 – Svakako je zanimljivoznati èovjeka, koji ima takav talent odno-sno bolje reèi sposobnost. Vjerovatno muto u životu neæe donijeti nekih koristi alimože mu služiti kao smjernica kako i štau buduæe. Sigurno bi bio dobar napodruèju dešifriranja raznih skrivenihkoda ili poruka, a zato bi trebao nadgra-diti svoju sposobnost. Bojanu želim, da tusvoju sposobnost što više nadgradi, da bimu koristila. A do tad neka uživa u izraz-ima ljudi, koji æe biti svjedoci toj neo-biènoj pojavi.

Suzana Ðukiæ, 17 – To je neki talenat,kojeg nema svako. Bilo bi ga dobro štobolje iskoristiti, možda nekako uposlovnom smislu, ako bi to bilo moguæe.Sve što mogu reèi je: ‘wau’.

Danijela Lukiæ, 17 - On je genije.

Razgovor vodila: Danijela Peæanac

PREDAJA

Znaš, nisam dovoljno jaka,da bi priznala ti ...ako priznam, šta æe biti?Hoæe li moje telo u suzama potonuti?Hoæe li srce od sreæe zaigrati?Ne usuðujem ni zamisliti ...

Ako priznam, šta je crna taèka moje duše ...Hoæeš li smejati se?Ili me u svoj zagrljaj jako stisniti?Šta me èeka, da bar mogu pomisliti ...

Da uvek kad te sretnem,stvaram lažan osmeh na obrazu?Bezbrižno prièam sa osobama, koje mestežu?I kad okreneš se, suze licem krenu ...

Ne znaš, kako boli me,kad pogledam te u oèi, koje vièu VOLI ME.Èega se bojiš, šta te spreèava? Ne brini, moje srce ne spava,ono je tu, za tvoja oka dva.

Pokazujem svoje pravo lice,skidam masku, ne mogu više ... predajem se...Priði mi, nisam dovoljno jaka,ne mogu veèno da glumim junaka.Molim te ... i ti voli me.

NEMOJ

Shvatiæeš nekad ...

A kad budeš shvatio,šta si izgubio ...I kad budeš shvatio,da si me stvarno ljubijo ...NEMOJ me tražiti,neæe me biti,ja æu zauvek u svom bolu potoneti.

ZAUVEK SAMA

Ostaæu zauvek sama, nezaštiæena od tvojih rana.Krvareæu, stavljaæu soli na ranu,ko æe mi stati u odbranu?Neæu nikog!Hoæu da trpim,hoæu ranama bolnim sebe da iscrpim.Gnoje se ... još više boli ...Gnoj curi, ne stoji.Teèe poput suza mojih, poput znoja,kad noæima sanjam, da sam tvoja.Oèistiæe se, nestaæe rana ...RANA SAM JA!Ali ipak ... tamo æu zauvek ostati sama.

Danijela Peæanac – SKD Maribor

Bojan Novakoviæ


JESEN BEZ JESENI

I ovdje se lišæe u bojama igra,uèestalo liju jake kiše,al’ ono lišæe zlatom je posuto,i nekako dolje mnogo ga je više.

Užutjelih dunja nigdje nema,ni zlaæane kruške na vidiku,ni jabuke one zelenike,ni plavih šljiva u našem šljiviku.

Nigdje opojnog, mirisavog grožða,kojim cijelo selo treba da miriše,ni oraha satrog dolje ispod kuæe,što uzrele plodove u naruèju njiše.

Kakva li je ovo jesen došla?Bez kestena! Il’ mi se samo èini?Èudna li vremena nekog,u kom’ i jesen stiže bez jeseni.

JUTRO U TU\INI

Pjesme pijetlova tu nema,

dan poranio, nekud se sprema.

Svjetla se pale, ustaju qudi,

zujawe auta, cesta se budi.

Rika gladnih krava tu se ne ~uje,

ni jeka kova~a {to danima kuje.

Dolaskom jutra qudi nekud ùre,

Ra|awe dana brzinom bure.

Kroz prozor gledam neki tu|i svijet,

nepoznat meni tu svaki je cvijet.

Jutro to tu|e sivo je i nijemo,

kao da kaznu dan bi mi spremo.

SANJANIMA

Kako ste braæo Sanjanirasuti biseri po svijetu?Dal novi dom vi svišteil još ste ptice u letu?

Dal žubor Sane još osluškujeteiz dubine napaæene duše?Nade za povratkom da li još tinjajuili se u oèaju lagano ruše?

Kako vam je majke Sanjanke,pod teretom te crnine,s istrgnutim srcima koraèati,kroz dane satkane od bolne sivine?

[U[WAR, 65 GODINA KASNIJE

Sjenima pet i po hiqada nevino

umorenih

Bole li vas, bra}o, rane –

{u{warske, duboke, krvave?

Ponos obuzme li vas kad pomislite

na hiqade {to krenu{e put slave?

Zaèlite li se ~esto sestre

na nebu {to nad [u{warem bdije?

U~ini li vam se da, umjesto ki{e,

odozgo biserne suze lije?

Pet hiqada i petsto rana,

u svakoj tiwa buktiwa.

Pet hiqada i petsto, malo li je?

A svaka rana – svetiwa!

Cijena slobode – grobqe {u{warsko,

za boqe danas, za qepše sutra.

Ne dajmo zaboravu humke nevinih.

Iz crnih, svanula su vedra jutra.

KUÆI BIH POŠLA

Kuæi ja pošla bih svojoj,al’ tamo je više nema.Na mjestu tome sad korov raste,od lipe stare sad tu je sjena.

Kuæi, želja u meni veæa,al’ od nje ništa ostalo nije.I put je uski sad žbunjem pokriven,ništa sad tamo nije kao prije.

Kuæi ja hoæu al’ nešto neda,pa tamo mene niko ne èeka,Od sela samo ime je ostalo,spasa mu ne bi,ne naðe lijeka.

Kuæi, noæne ja imam more,pomislim to san je, nikako java,Ni cvrkuta ptica tamo više nema,istina to je crna i prava!

PO@EQEH SE ZAVIÂJA

Poèqeh se ku}e stare

i vazduha mirisnoga,

oca {to me u snu zove,

zagrqaja, majko, tvoga.

[arenila na{e ba{te,

Svrto~ina ispod ku}e,

stada bijelog i vo}waka

i laveà starogo @u}e.

Zore koju iz sna budi,

pjesma na{eg mladog pijetla,

rose {to se suncu klawa,

{aputawa na{eg vjetra.

ZAŠTO?

Zašto se djeca raðaju,onima koji djecu ne želei ptice zašto na daleki jug,prije svake zime se sele?

Zašto usamljena majka,željna je djece svojei na izmaku godine svake,ljudi minute broje?

Zašto je more duboko i plavo,na zemlji zašto gladnih ima,zašto voljena biæa vjeèno ne traju,zašto je bijela svaka zima?

Zasto ratovi i strahote,za slobodom želje su veæe,zasto se dan u noc sakrijei svaki èovjek nema sreæe?

Smiqana Ili}

Poezija


KOSOVO - PONOVO

O prequti Kosovski boju

zar si uzalud vo|en,

tvojim svr{etkom Srbin pomisli

sad sam ponovo ro|en.

Tog trena niko vjerovao nije

da ludosti ponovo stiù,

pa kao nekad evo i danas

ruku ponovo na Kosovo diù.

Svako ro|ewe djeteta srpskog

obi~no prati borba il boj,

pa umjesto normalnim ìvotom da ìvi

vje~ita mu briga za narod svoj.

Ba{ svaki narod na svojoj zemqi

dràvu sebi i drugom stvara,

da ìvi sre}no od svoga rada

bez ìvotnih stresova i prevara.

Samo srpskom narodu uvijek

dràvu prave bri`nici vani,

da nam pokaù kako se ìvi

jer dràvu ne smijemo stvoriti sami.

Narode dragi do{lo je vrijeme

svi jednim glasom da oni znaju,

da i mi imamo pravo na dràvu

Kosovo nije na prodaju.

Radoslav Milanovi}

JUTRO U MOM SELU

Zami{qeni za sre}om duboko

Ne trebamo po wu i}i daqe,

Kad je nebo k’o veliko oko

{to u vidu Sunca suzu {aqe.

Mawa~a je Sunce probudila,

Obukla ga u ùto odelo,

I kroz Mule` wega uputila

Da poseti moje rodno selo.

I Kozica wemu se veseli –

Maziti se ona i ne brani,

@itna poqa na dve strane deli

Hitaju}i u zagrqaj Sani.

Na Muleù svetlo upaqeno

[to mi selo vidi k’o na dlanu,

Osu{i}e na Prisoju seno

I kupa~e oterat’ u Sanu.

Nigde sunce nema takvog sjaja

(Ni{ta nije tome sjaju srodno),

K’o {to u sred moga zavi~aja

Kad obasja moje selo rodno.

Hej putni~e u zlatnom kaputu,

Lepo tebi stoji to odelo!

Uvek kad si ti na svome putu

Poseti i moje rodno selo.

Marinko Jagodi}

Boriti se za te ja }u,

i zvezde bih za te skin'o;

ako treba ìvot da}u

draga moja otaxbino.

A sve {to sad tebe mu~i,

sve nesre}e i nezgode,

na moje se srce sru~i

i k'o noèm mene bode.

Kao bedem ja sam stojim,

izrasla su meni krila;

otaxbino, mlekom svojim

ti si mene zadojila.

Marinko Jagodi}

OTAXBINI

Idem putem ja dalekim

i setih se uspomene:

na krilima svojim mekim

quqala si nekad mene.

U srcu se mome sjaji -

iz detiwstva slike zra~e.

Za{to da se sada taji

da te volim jo{ i ja~e.

Volim reke i planine,

tvoja sela i gradove.

Kad ujutro sunce sine

moje misli tebi plove.

Ja ne mogu biti prvi

jer ti ima{ decu ve}u,

al' ne àlim svoje krvi

proliti za tvoju sre}u.


Šta najradije jedeš?-Volim sve a najviše pasulj sa dokolenicom.-Volim i slatko od šljivovice.-Meso od pileta sa drškicom.-Najslaðe jedem kupusa od salate.-Šta drugo nego kuvano jaje na oko.-Najvolim da ne jedem, a kad moram kažem da nisam gladan, dame boli srce ili uvo i da imam krajnike u stomaku.-Volim džigericu i druge unutrašnjice.

Ko si ti?-To me pitaju mama i tata kad me tuku, a ja im odgovaram da sanjihovo dete.-Mnogo sam fina devojèica i lepo pišem po èistom zidu.-Ja sam deda jer se zovem kao on.

Šta sanjaš?-Sanjam razne sanove u boji.-Jednom sam sanjala da sam velika i debela. Posle sam seprobudila i dobila batine. Mama je rekla: Ovo nije dedina postelji-na u koju možeš da piškiš kad hoæeš.-Sanjam da sam pepeljuga i da je moj princ lepši od njenog.-Nije lepo sanjati. To rade samo oni što æe da idu u puno razredai da nose kravatu, a posle kod tate da traže para.

Šta je karakter?-To je sport. Moj brat je karakterista.-To sam video u zoološkom vrtu. Ima rogove, ali nema rep.

Šta je sloboda?-Sloboda je kad pitam mamu smem li da uzmem èokoladu a onakaže: Uzmi slobodno!

Šta je detinjstvo?-To je moj život kad sam bio mali.-To dobijemo kad se rodimo, pa posle proðe?-Detinjstvo je kad gledaš slike žute boje.

Šta je pubertet?-Neizleèiva je to bolest. I doba kad ti brkovi porastu preko noæi.-Pubertet je život sastavljen od gluposti.-To je kad prestaneš biti devojèica i slobodno možeš da se šmi-nkaš.-Kad sam sa dedom stalno prièamo o devojkama iz tog puberte-ta.

Šta je odgovornost?-To je nešto što svit raže, a niko ne zna šta je. Ne znam ni ja.-Èuo sam da je to nešto jako teško što ne može svako da nosi.-Odgovornost je kad ja tražim sladoled a tata odgovara: ne može.-Odgovornost je kad odgovaraš druga da ne uèi i nagovaraš gada se igra.

Šta je hobi?-Te štapiæe sam jeo kad sam bio mali.-Moj hobi je da kvarim televizor.-Hobi mog dede je laganje babe i hvatanje riba.-Hobi je nešto besplatno što te skupo košta.

Šta je sunce?-Ko gleda u sunce, a ne žmuri ima da mu se razboli uèiteljica.-Najlepše sunce je na moru. Ono tamo stanuje i èim doðemo pitakoliko imamo para.-Ja sam babino sunce. Valjda jesam jer me i mama tako zove.

Šta je horoskop?-Tamo sam išao da gledam Hari Potera.-To je nauka zbog koje se ne ide u školu.-Horoskop je ono kad su deca isto obuèena i pevaju istu pesmu uviše glasova.

Šta je politika?-To je lepa reè za pokvarene poslove.-To su ljudi koji èudno prièaju da bi drugi mislili kako su pametni.-To je kad èike u odelima lažu pred puno sveta a ovi im plješæu.

Šta je evro?-Evro je kad na televiziji pobedi lane moje.-To je isto što i evrokrem samo u manjoj tegli.-Èuo sam kad je mama rekla komšinici da je gledala evra sa onogsveta.-To su najskuplje pare koje se kupuju kad primiš platu.

Šta je Jugoslavija?-Jugoslavija je ovo gde živimo ali više ne postoji.-To je država iz koje su nastali Srbi u rasejanju.-Kad nešto imaš pa nemaš, onda je to Jugoslavija.

Šta je prestonica?-Tako zovu Beograd na televiziji.

Šta je nacionalni interes?-To je nešto što se stalno izdaje.-Naši susedi to imaju, a mi imali pa dali njima.-To je ma gde otišao da budeš Srbin.

Ko je doktor nauka?-To je doktor koji leèi nauku.-Doktor nauka je nauèno biæe.-To je onaj što ne nosi beli mantil nego odelo pa je smešan.-On ti ne kaže da otvoriš usta, samo on prièa.

Šta je kultura?-To je pozorište, a mene èesto vode u kulturu.-To se dobije u kuæi i nosi se gde god da ideš.-To se radi na selu pa se posle prodaje na pijaci u gradu.

Šta je kloniranje?-To je kad se klon nervira.-To se radi na ovcama, a posle æe na nama.

Šta je mafija?-Kad se kradu trešnje to nije mafija.-To je jedan gospodski, vrlo plaæen posao.

Šta je pres konferencija?-To je kad jedni pitaju, a drugi sede i piju jelen pivo.-Na to se teraju novinari.-Ko god hoæe nešto da slaže on napravi tu konferenciju.

Šta je aerobik?-To je stoèni aerodrom.-Kad trèiš uz muziku a nisi balerina.-Da bi dobio aerobik moraš biti puno debeo.

Gde je Amerika?-To su oni što ne znaju gde je Srbija.-Tamo su živeli kauboji i indijanci, ali su se poubijali pa sad živesamo glumci.

FENOMENALNOOvo su odgovori dece u beogradskim vrtiæima na neka pitanja postavljena u organizovanoj anketi


Dušan Radoviæ: Misli, izreke, poslovice, mudrosti

Pre nego što krenete da tražite sreæu, proverite - možda ste veæsreæni. Sreæa je mala, obièna i neupadljiva i mnogi ne umeju da jevide.

Pre nego što popravite svet, popravite èesmu u svom stanu. Svet bibio mnogo sreæniji i lepši kad bi svako samo popravio èesmu ili makarzube.

Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da voli samokad je zajedno, tad ne pravi pitanje s kim je.

Ako postoje i neke druge, razvijenije civilizacije, na drugim planetama,možda je zemlja njihov pakao.

Ako ste nekoga zavoleli bez razloga, kasnije æe vam ti razlozi sve višenedostajati.

Bio je niko i ništa, sad je niko i nešto.

Istine su sve glasnije, jer su ini koji treba da ih èuvaju sve stariji.

Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati.

Kadrovske liste prave se tajno, u najužem krugu najpoverljivijih. Moratako, skriveno i tajno, jer i kriterijumi nisu za javnost.

Mladi moraju da žive noæu - beže iz dana koji su okupirali njihovioèevi.

Niko vam ne zavidi na sposobnostima, veæ na uspesima. Dok radite,smatraju vas ludim, a kad nešto postignete, sreænim.

O svakome se može govoriti loše, samo je potreban povod.

Nije teško biti toliko nesreæan da bi èovek poèeo da pije. Ljude trebaodvikavati od nesreæe, a ne od alkohola. Nesreæa je veæi porok.

Pošteni su pošteni samo zato što ne umeju ili ne smeju da budunepošteni.

Skromnost nije za svakoga. Ona lepo stoji samo onima koji bi imalizbog èega biti neskromni.

Što je manje ono što bi ste hteli ukrasti, veæi je rizik.

Teško je biti sam, od toga je jedino teže kad su dvoje sami.

Trebalo bi do daljnjeg zabraniti sve govore. Neka svako uradi ono štoje hteo da kaže.

Zdravi su samo oni koji još ne znaju da su bolesni.

Siromah je onaj koji ima para, a bogat je samo onaj koji ih troši.

Nije važno da li neko radi ili ne, važan je samo rezultat.

Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju ni malo.

Za život je najvažnije strpljenje. Da bi ste dugo živeli potrebno jemnogo strpljenja.

Iz malog tela i velike duše, brže izrastu krila, nego obrnuto.

Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego struènespreme.

Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni.

Samo siromašni znaju da ima siromašnijih od njih, bogati vide samobogatije od sebe.

Ne morate biti bolji od drugih, budite samo najbolji što možete.

Dragi moji Piroæanke, Piroæanci i dragi gosti

Živa reè je deo etnologije, nauke koja izuèava život i obièajenaroda. Pa evo u tom smislu i razmišljanja jednogPiroæanaca: Ko je seljak?

Èetiri d-na gledam ovova na igrališteto: jedni svire, igraju ipoju a druðiti ði gledaju i svi uživaju…

Na jesen ko decata pojdu u školu èe poène upis u društvatašto svire, igraju i poju. Tegaj ima povište devojèetija zatovešto momèetijata orate da je tova seljaèka rabota. E pa davidimo ko je seljak? Ima dve vrsti seljaci:

U prvutu grupu su: džulovi, džiberi, tatavejci, džudžinci i jošnekoji koji žive u grad i misle da su uvatili boga za … bradu.

U drugutu je onija pravi: doktor nauka – seljak. Tova onijašto ga okaju individualni poljoprivredni proizvoðaè.

-u zadruðete, mlekarete, kombinatiti, klanicete rabote školo-vani èoveci, inženjeri, tehnièari, majstori i stoipedese drudjiradnici.

Sve tova što oni rabote, u selo raboti seljak sam.On sve znajei umeje:

-da poore, da pokopa,-da poseje, da zagrne,-da oprska,da poprska,-da zakove i nakove-da navadža i nagadža-da navadžisuje i jebandžisuje-da podsiri ,da podæiseli-da smelje, da ispeèe-da svari, da izede-da ispije, da se napije-da zavika, da zakuka-da zaigra i da zapoje…

Ama cel d-n i noæ mož da oratimo kakvo seljak znaje iumeje…

E pa našata deca ne treba da znaju da oru i kopu, ama moguda nauèe da svire, igraju i poju. To je zdravo i pomaga zaženidbu i udavanje.

Nee li ubavo da se uvatiš do devojèe u kolo po da ti »petle-to« zaigra od igranjeto i odi nekakve drugakve rabote.

Zatova okam svata deca i devojèetija i momèetija da dojdu ida se uèe kako su igrali i pojali babete i dedièæete predi nji...

Ne stoj tam jel ovam,ajd u kolo da igramo oro.

Kenac iz BarjeAdresa: Negde na sred putat London-Kalkuta

U Pirot pa levo

Mudre misli

Ako ne znaš udarati, ne pokazuj zube

Ako vašom glavom èesto prolaze pametne misli, to znaèi da se tamo i ne zadržavaju

Bez žene nema sreæe ni nesreæe

Èovjek koji ne pravi greške obièno ne radi nista

Èovjek se raða bez zuba, kose, iluzije; tako isto i umire

Da biste birali izmeðu dva zla, morate isprobati oba

Da li su i meðu roðacima moguæi dobrosusjedski odnosi?

Genij je jedan posto nadahnuæa i devedesetdevet posto znoja

Glupan koji je postao svjestan da je glupan nije više glupan

I to je nesreæan sluèaj: kad neko padne pod toèkove sreæe

Ima dvije vrste nesreæa: nesreæe koje se dogaðaju nama i sreæe koje snalaze druge

Ja o svakome èovjeku mislim najgore, pa èak i o sebi, i rijetko kad sam se prevario

Jedna od najraširenijih bolesti je - dijagnoza

Kad bi žene vladale svjetskim poslovima, ukinule bi sva oružja; osim jezika.

Kad imaš sve, ne vidiš ništa, progledaš tek kad nemaš ništa

Ljubav i glad vladaju svijetom

Ljubav je nešto divno - veæ sam mnogo èitao o njoj

Mašta je važnija od znanja

Muškarci maštaju o onome što æe uèiniti, a žene o onome što æe im se desiti

Najbolja upotreba rjeèi je æutanje.

Najviše se podmazuje toèak koji najglasnije cvili

O ljubavi se može govoriti samo s jednim èovjekom

O sudbini ne govore oni kojima je dobro

Pedagogija je nauka pomoæu koje i bez koje èovjek ostaje onakav kakav je

Postoje dobrovoljni davaoci krvi; ne pijmo je onda svojim bližnjima

Rasipnik je gori od tvrdice, jer troši ne samo svoje, nego i tuðe

Revolucija je praznik ugnjetavanih i eksploatiranih

Sa znanjem raste i sumnja

Samo jednostavne stvari nikad ne razoèaraju

mostovi - ssds.si · mostovi. u na{em i va{em ~asopisu poku{ali smo pred-staviti {t o vi{e...

Documents