ZA PREPOZNAVANJE MOBINGA (zlostavljanja na radu)

I KORIŠĆENJA USLUGA ZAŠTITE

Pozovi 0800 10 10 10

2

3

Šta je to mobing?

Mobing predstavlja psihološko zlostavljanjena radnom mestu.

Reč srpskog porekla koja je najbliža ovompojmu je šikaniranje. Izraz mobing preuzetje iz engleskog govornog područja iodomaćio se i kod nas, jer ima šireznačenje od šikaniranja.

"Pod pojmom mobinga podrazumeva se psi-hološki teror u poslovnom životu (na rad-nom mestu) i odnosi se na neprijateljsku ineetičku komunikaciju i maltretiranja, kojasu usmerena na sistematičan način odjednog ili više pojedinaca, uglavnom premapojedincu, koji je zbog mobinga stavljen upoziciju u kojoj je bespomoćan i unemogućnosti da se odbrani." (Hajnc Lejman)

4

Posledice mobinga

Posledice mobinga se ispoljavaju na individu-alnom planu. Tada su ugroženi zdravlje osobekoja trpi nasilje na radnom mestu, njeni soci-jalni kontakti i njena porodica.

Žrtva mobinga ima doživljaj ogromnog pritiskai težine, oseća konstantnu zabrinutost i ne vidiizlaz iz situacije. Usled hronične izloženostistresu, vremenom, dolazi do somatskih i psi-hosomatskih tegoba i oboljenja.

Najčešće fizičke posledice su: hroničan umor,poremećaj sna, smetnje sa probavom, gubitaktelesne težine, pad imuniteta, različite vrstebolova, povišen krvni pritisak, potreba za seda-tivima i drugo.

Psihičke posledice su: emocionalna praznina,osećanje gubitka životnog smisla, gubitak mo-tivacije, depresivni simptomi i sl.

5

Posledice po ponašanje su: gubitak koncen-tracije, zaboravnost, razdražljivost, grubost ieksplozivnost, preterana osetljivost, povećanokonzumiranje cigareta, alkohola i lekova, pore-mećaj u porodičnim odnosima, ponekad isklonost samoubistvu.

Takođe, posledice mobinga ispoljavaju se i naradno okruženje, na planu produktivnosti kom-panije ili institucije u kojoj mobirani rade.

Konačno, posledice se očituju i na ekonom-skom planu.Stručnjaci procenjuju da posledice mobinganacionalne ekonomije godišnje koštaju neko-liko milijardi evra.

6

Ko su najčešće žrtve mobinga?

• Poštenjaci• Veoma kreativne osobe• Osobe koje su uočile i prijavile nepravil-nosti u radu• Osobe koje traže više samostalnosti uradu ili bolje uslove rada• Mladi na početku karijere• Osobe proglašene tehnološkim viškom

7

Ko su moberi?

• Osobe pred penzijom• Osobe sa posebnim potrebama• Pripadnici manjinskih grupa• Različitost polova (žena u grupi muškaracaili muškarac u grupi žena)• Osobe specifičnog seksualnog oprede ljenja• Osobe obolele od netipičih bolesti (aids,hepatitis C)

Moberi su osobe koje psihološki, moralno,seksualno ili na drugi način maltretiraju,zlostavljaju i na sve načine pokušavaju da eli-minišu osobe za koje smatraju da imsmetaju. Mnogi psiholozi tvrde da su moberi osobe saporemećajem ličnosti. To su manje sposobne,ali moćne osobe, bez kapaciteta za ljubav,igru, kreativnost, davanje i deljenje i empatijuprema drugim ljudima. Njima se lako pridružuju slabe ličnosti, ustrahu da i same ne postanu žrtve mobinga,identifikuju se sa agresorom, staju na nje-govu stranu, očekujući ličnu korist.

8

Mobing najčešće počinje konfliktom, uodnosu jedan na jedan (mober i žrtva), alise tokom vremena broj učesnika mobingsituacije povećava. U organizacijama u kojima postoji mobingpojavljuje se polarizacija odnosa među za-poslenima i to tako da se, sa jedne stranenalazi žrtva mobinga, kao usamljeni pojed-inac, a sa druge strane većina zaposlenih, aponekad i svi zaposleni.

Upravo ta grupa koja je protiv pojedincapredstavlja grupu koja podržava mobera ikoja je na njegovoj strani u nasrtajima nažrtvu.

Dinamika

9

Grupu čine oni koji su, često, nekompe-tentni, nestručni, „poltroni”, osobe u strahuda i sami ne postanu žrtve mobinga. Tagrupa zaposlenih često i sama, umestomobera, sistematski nasrće na žrtvu. Oni sumoberova „produžena ruka” bez koje bi oninače bio slab. Ponekad se mober i ne vidi,jer ga grupa za podršku zaklanja i štiti.

Žrtva nema grupu za podršku, jer se retkoko usuđuje da je podrži iz straha za samogsebe.

Kada žrtva mobinga dobije ili nađe grupu zapodršku, pola posla izlaskaiz mobing situacije je završeno.

10

Da bi žrtvu potpuno ponizili i uništili, mober injegovi pomagači preduzimaju sledeće “ak-tivnosti”:

• Ogovaraju i ismejavaju • Šire tračeve, klevete i uvrede u pokušajuda osramote žrtvu. Predmet tračeva su svesfere života mobirane osobe• Neargumentovano kritikuje žrtvin rad • Pojačano kontrolišu žrtvinu prisutnost naposlu, više nego što je uobičajeno i višenego što se kontrolišu ostali zaposleni• Žrtvi se uskraćuje pravo da kaže svojemišljenje, stalno je prekidaju u govoru ili ig-norišu (kao da ne postoji)• Od žrtve se skrivaju važne informacije

Kako se ispoljava mobing?

11

• Svaki razgovor se prekida kada žrtva ulaziu prostoriju• Žrtvi se dodeljuju besmisleni radni zadacii/ili se pretrpa poslovima (sindrom Pe-peljuge)• Žrtvi se ne dodeljuju nikakvi poslovi (sin-drom Praznog stola)• Optužuje se za propuste koji se nisu do-godili ili koji su “namešteni”• Žrtva se isključuje iz društvenog života isvakodnevnih ”rituala” zajednice• Ugrožava se pravo na pauzu i odmor, neodobrava se korišćenje slobodnih dana nitiodlazak na godišnji odmor • Dodeljuju se zadaci koji narušavajuzdravlje ili pogoršavaju zdravstveno stanje(koje je već narušeno)

• Događaju se: fizičke pretnje (u težimslučajevima i fizički napadi), verbalni, seksu-alni napadi i ucene, seksualni nasrtaji...

12

Treba biti oprezan da se ne bi svaka nepri-jatnost ili nezakonitost koja se dogodi naradnom mestu proglašavala mobingom. Na primer:seksualno uznemiravanje na radnom mestune mora nužno da znači da je u pitanjumobing, iako se ovakva situacija takođe za-konski sankcioniše po više osnova (i radno ikrivično zakonodavstvo).

Nezakoniti otkaz, koji je takođe zakonskisankcionisan, skoro nikada se ne može pod-vesti pod mobing. U samoj suštini mobinga(kao posebne pojave) jeste upravo za-kulisna psihološka igra koju mober primen-juje u odnosu na žrtvu, kako bi jediskreditovali i eliminisali sa posla. Pritomnastoji da sve izgleda kao da je za takvuposledicu odgovorna isključivo žrtva,odnosno kako je to zapravo “bila njena volja”.

Šta jeste, a štanije mobing?

13

Mobing karakteriše ponašanje koje ima zacilj da naruši integritet, da uvredi čoveka. Je-dostavno, da dovede žrtvu do toga da seoseća jako loše i da joj ugrozi dostojanstvo.Da bi se okarakterisalo kao mobing, takvoponašanje mora da se ponavlja u kontinu-itetu, u dužem vremenskom periodu. Usuprotnom, radi se o konfliktu.

14

Za početak, važno je informisati se o ovoj po-javi, kako bi mogli da je prepoznamo i reagu-jemo na vreme.

Treba reagovati na prve znake konflikta i ra-diti na njegovom prevazilaženju. Usvajanjeveština za unapređenje komunikacije i kon-struktivno rešavanje konflikata može pomoćiu prevenciji mobinga.

Kako se boriti protiv mobinga?

Loša ekonomska situacija i veliki strah odgubitka posla, društvene su okolnosti kojepogoduju stvaranju i održavanju mobinga –moberima da vrše ovu vrstu nasilja i žrtvamada trpe. Veliki broj ljudi nije svestan svojihprava jer su naučeni da na poslu ćute i trpe.Smatraju da će ostati usamljeni ako reaguju,tj. da će dovesti sebe u još goru situaciju i daih niko od kolega neće podržati.

15

Ako se konflikt ipak razvije u mobing, formal-izujte svoj odnos sa moberom, komunicira-jte isključivo poslovno. Pokušajte da nereagujete emotivno i ne dozvolite da vas is-provocira.

Razgovarajte sa nekom od odgovornihosoba. Obavestite, u pisanoj formi, upravupreduzeća.

Ukoliko imate zdravstvene probleme ili psi-hičke smetnje, javite se lekaru ili psihologu.

Potražite pomoć advokata ili organizacijakoje su specijalizovane za pružanje pomoćižrtvama mobinga.

Vodite dnevnig mobinga. Zabeležite svakinasrtaj i čuvajte svaki dokument.

Tražite podršku – od kolega i odporodice!

16

VEŽNO JE DA SE ZNA:Srbija ima Zakon o sprečavanjuzlostavljanja na radu.

Mobing može da se desi svakome

od nas.

Zato je važno da budemo solidarni i dapružimo podršku bliskim ljudima ili ljudimasa kojima radimo, u situaciji kada im jeteško. Ne dozvolite da zbog straha ili nekog drugograzloga pomažete moberu u nastojanjimada diskredituje vašeg kolegu ili koleginicu!

Neodbacivanje, osmeh, lepa reč, ohrabri-vanje, puno će značiti osobi koja prolazikroz situaciju mobinga!

17

Iako deluje da je u našoj zemlji nemogućeboriti se protiv mobinga, ipak postoje po-maci. Raste broj specijalizovanih organi-zacija koje rade na polju edukacije omobingu i podrške žrtvama. Jedna od važnih novina je donošenje Zakonao sprečavanju zlostavljanja na radu, čimedržava javno osuđuje ovu pojavu i predviđasankcije za njeno ispoljavanje.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu

primenjuje se od jeseni 2010. godine i pred-viđa postupke zaštite od zlostavljanja:• Posredovanje – kod poslodavca• Utvrđivanje odgovornosti zaposlenog kojije zlostavljač – kod poslodavca• Sudski postupak• i arbitražni postupak – pred Republičkomagencijom za mirno rešavanje radnihsporova

18

Centar za podršku ženama, u sklopu Save-tovališta za pravnu i psihosocijalnu pomoć,nudi podršku ženama sa teritoriji opštineKikinda koje su pretrpele bilo koji vidnasilja, uključujući i mobing!

Tim stručnjakinja pruža pravnu, psihološku ipodršku iz domena socijalne zaštite.

SAVETOVALIŠTE ZA PRAVNU I PSI-HOSOCIJALNU POMOĆ ŽENAMAKOJE SU PRETRPELE NASILJE

Telefon Savetovališta je 0800 10 10 10.

Poziv na ovaj broj je besplatan za pozive iz fik-sne i mobilne telefonije.

Radno vreme Savetovališta je od 10 do 17 sati,svakog radnog dana.

19

Organizacije u Srbiji kojima se mogu

obratiti osobe koje se suočavaju sa

mobingom:

Viktimološko društvo Srbije011/303 42 32

No mobbing, Beograd064/21 27 880

Antimobing, Novi Sad021/421 518

Udruženje građana „S.T.R.I.K.E.“, Novi Sad 021/522 078

Samostalni sindikat zaposlenih u bankama,osiguravajućim društvima i drugim finansijskimorganizacijama Srbije011/33 35 192

Ujedinjeni granski sindikati ''Nezavisnost''011/33 45 159

U pripremi ove publikacije korišćeni su materijaliUG „S.T.R.I.K.E.“, Novi Sad i No mobbing udruženjaiz Beograda, na čemu im zahvaljujemo.

Izdavanje ovog priručnika omogućilaje kooperativa holandskih fondacijaza centralnu i istočnu evropu krozprogram Socijalne tranticije koji sesprovodi u partnerstvu sa Balkan-skim fondom za lokalne inicijative.

CENTAR ZA PODRŠKU ŽENAMATrg srpskih dobrovoljaca 2823300 Kikinda0230 437 343www.podrska.org.rs podrska1@open.telekom.rs

20