MIT O MEGAPIXELIMA

04.04.2014.Kruševo

Zaboravite debatu o izbrojanim MegaPixelima u foto

aparatima – nema razlike kada gledate štampanu A4

fotografiju uradjenu sa 3MP ili 6MP kamerom.

Megapixeli ili rezolucija nemaju mnogo veze sa kvalitetom

fotografije. Boja i tonalitet su mnogo značajniji sa tehničke

strane. Stoga nisu retki slučajevi da aparat sa manje MP proizvodi

bolje fotografije nego drugi sa većim brojem pixela.

Pixel (PICture ELement)

Pixel je najmanji element digitalne fotografije i kada

se složi mozaik pixela različitih boja dobijate digitalnu fotografiju.

Resolution (Rezolucija)

Pomnožite broj horizontalnih i

vertikalnih kockica (pixela) i dobićete

rezoluciju.

Danas digitalni aparati imaju uglavnom izmedju

2,000 i 4,500 horizontalnih pixela, preciznije rečeno: 3MP

aparat ima 2048 a 14MP aparat 4,500 horizontalnih pixela –

neznatna razlika zar ne?

Screen Resolution (Rezolucija Ekrana)100 DPI (Dots Per Inch ili Tačaka Po

Inchu) je rezolucija veličine 17″ ekrana koje koristimo. Matematički gledajući ako je rezolucija na vašem ekranu 1,024×768 sa širinom ekrana od 10″ onda (1,024/10)=102.4 DPI. Veći ekrani 19,22″ imaju generalno

više DPI.

Pixel Count (Zbir pixela predstavljen kao MegaPixel)

Pomnožite horizontalne sa vertikalnim pixelima i dobićete ukupni zbir (površinu) – na primer slika na 3MP aparatu sastoji se

od 2,048×1536=3,145,728 pixela. Stoga su male razlike izmedju 5 i 8 MegaPixela aparata. Dovoljno je 40% linearnog povećanja da bi se broj megapixela

udvostručio!

Mega Pixel MitMega pixel mit su započeli

proizvodjači kamera, a rado ga prihvatili i nastavili

“DigitalniMasturbatori” ili ekipa koja nikada nije fotografisala ali obožava

da fotografiju objašnjava kroz hemiju, fiziku i matematiku. Stoga im

je lakše baratati brojkama nego govoriti o kvalitetu fotografije.

Prvi Mega-Pixel FotoAparat se pojavio 1991. godine.

Kodak DCS baziran na telu Nikon F3 modela i “minijaturnim” storage paketom u vidu laptopa. Cela ova skalamerija bila je teška 8 kg, sa

cenom od 30,000 USD, mogla je da proizvede fotografiju od 1.3

MegaPixela.

Godine 1998. se pojavljuju prvi DigiCam modeli (ili

FixedLensMount) modeli koji premašuju 1 MegaPixel

sa cenom manjom od 1,000 USD, a sa njima

MegaPixel Mit.

Godine 1999. Nikon (a i Canon) izlazi sa D1 modelom (2000 x

1312 ili 2.6 MegaPixela). Zanimljivo je reći da i danas u

magazinima možete naći fotografije napravljene ovim

foto-aparatima.

Da li ste ikada proizveli kvalitetnu fotografiju sa svojim mobilnim

telefonom koji ima 2 MegaPixela?

Naravno da niste – glavni razlog je veličina senzora koji registruje

fotografiju. Na DLSR aparatima veličina senzora

je 25mm x 16mm, na mobilnim telefonima i ostalim Mega-Pixel-Gizmo modelima ovaj senzor je i

do 10 puta manji.

Mega-Pixel Manija je profit mašina bazirana na naivnosti kupaca.

Ako gledamo tempo digitalnih fotoaparata u zadnjih 7 godina – tek svake dve i po godine dolazi

do značajnog pomaka u kvalitetu fotografije. U pitanju je klasična prevara – podatci su netačni..

Uvećani deo (crop) bi trebao da bude perfektan, medjutim – on je

namerno degradiran na vrlo jednostavan način: umesto

7x10cm 4MP fotografije prikazan je detalj štampe od 3,5 x 2.7

metara!!!

Menadžer prodaje je verovatno naterao jadnog dizajnera da uvećava

fotografiju do besvesti, da bi potencijalni kupci “shvatili” kako je njihova 4/5 MP kamera zastarela.

Matematički gledano razlika izmedju 4 i 6 Megapixela aparata je 22.4% a evo i kako 6/4=1.5, koren od 1.5 je

1.2247 ili 22% razlike. Evo i konkretnog primera (3 MegaPixela):

3 MP nekropovano

Kropovano prema crvenom pravougaoniku

Isti procenat smanjivanja i kropovanja je upotrebljen kao i

sa gore navedenih 3MP, sa 4MP i 6MP aparatom. Suština je u tome da je razlika izmedju 4 i 6 MP 50% u broju pixela ili

22.4% u DPI.

“Najvažnija stvar je oko,

a ne kamera.”

Alfred Eisenstaedt

Fotografsko oko

Razlika između fotografa i slikara

Fotograf i slikar u principu rade sličan posao, ali iz skroz različitih početnih

uslova. Slikar počinje sa čistim platnom, pa onda nanosi boje, jednu za drugom i tako do završetka slike.

Fotograf, uočava zanimljiv kadar, bira najbolji pristup objektu

fotografisanja, odstranjuje elemente koji smetaju, pa tek na kraju hvata

kadar.

Danas dobro odstranjivanja elemenata koji smetaju može

uraditi i Photoshop, ali morate znati da Photoshop nije

svemoćan i da je fotograf prvi u nizu koji mora dobro odraditi svoj

posao. Kada uočite zanimljiv kadar, pretražujte kadar iz

različitih uglova.

Takođe, prilikom fotografisanja pejzaža, koristite spektar ekspozicija. Na primer, prelep pejzaž fotografišite ujutri pri izlazku sunca, u podne kada

je sunce visoko na horizontuzatim, zatim u suton. Videćete, da ukoliko

želite da uradite originalnu fotografiju, morate stalno pratiti

vremensku prognozu, ustajati rano, raditi do mraka, ali i noću.

Najzgodnije godišnje doba za fotografisanje je rano proleće i jesen, jer tada zasićenost i sparine vazduha

su najmanje. Međutim, leto ne smete propustiti. Svakog letnjeg meseca biće bar par

prelepih dana za fotografiju. Iskoristite ove dane, pogotovu posle male letnje

kiše koja ume da opere atmosferu.

Evo još nekih predloga. Posetite najlepše pejzaže u vašoj okolini u svim godišnjim dobima,

rano ujutru, u podne, u suton, noću. Ovo jeste proces, ali ako uživate u ovim aktivnostima napravićete sa

zadovoljstvom solidnu bazu fotografija.

“Fotografije su kao dobar vic. Ako ga moraš objašnjavati, onda nije

dobar.“

Autor nepoznat

U međuvremenu vežbajte obradu fotografije u Photošopu. Postavite najbolje slike sa svojim kontaktima

na forumima, flickru, picasi ili nekom drugom bespaltnom foto

web servisu dok ne napravite svoj sajt.

Svet je mali. Ukoliko Vaši radovi poseduju kvalitet biće

nesumnjivo zapaženi. Ljudi će Vas kontaktirati, a onda možete

osetiti i slast novca zaradjenog od fotografije. Ovu su u najkraćem koraci koji Vas očekuju ukoliko ozbiljno priđete ovom izazovu.

Kada govorimo o objektivima, objektive možemo podeliti na

• teleobjektive i • širokougaone objektive.

• Teleobjektivi su vrsta objektivi sa žižnom daljinom iznad 55mm, oni uvećavaju u odnosu

na kadar koji vidimo golim okom.

• Sočiva sa žižnom daljinom manjom od 55mm, ovi objektivi su namenjeni pre svega za aplikacije u kojima se traži veliki raspon pokrivenosti kadra

i "vide" šire od ljudskog oka.

• U fotografiji postoji veliki broj raznih objektiva zato što fotografija ima

veoma raznovrsnu primenu, a objektivi raznih osobina nalaze svoju

primenu za određene fotografske zadatke.

• Savršeni univerzalni objektiv ne postoji.

Čuvanje i arhiviranje digitalnih fotografija

• Fotografije koje načinimo digitalnim aparatima obično čuvamo samo na svojim računarima.Na hiljade slika je u našim računarima, no šta se dešava kada se računar pokvari ili zakaže hard disk? Ništa! Porodične i druge važne i drage fotografije su doživele digitalnu nirvanu i više ne postoje.

Jedino rešenje je pravljenje kopija ili backup podataka.

• Optički mediji – CD i DVD diskovi su najjeftinije ali i najmanje pouzdano rešenje u smislu trajnosti i sigurnosti kopija. Hemijske komponente ovih diskova će početi nakon par godina da se razgradjuju.

• To nećemo znati sve dok ne pokušao da pročitamo podatke sa njih. Tada je već obično kasno.. Ipak, nije loše reći – postoje diskovi za arhivranje podataka sa zlatnim i platinastim komponentama koji garantuju oko 100 do čak 300 godina trajanja diskova (Delkin kompanija), ali su oni jako skupi u odnosu na relativno mali kapacitet koji nude, a tehnologija napreduje tako da u budućnosti teško da će biti čitača kojim bi se oni pročitali i upotrebili.

• Ipak,kao najbolje rešenje ostaje da odmah prekopiramo naše fotografije na neki eksterni USB ili Firewire hard disk ili bar na neku USB ili SD karticu.

• U slučaju nekih nezgoda i mehaničkih oštećenja, najbolje je imati još jednu kopiju negde na nekoj udaljenoj lokaciji ili online zakupiti prostor na serveru koji će čuvati sve naše dragocene fotografije.

Na taj način dolazimo do zaključka:

jednu kopiju (koju obradjujemo) imamo na računaru kojeg trenutno koristimo,

drugu na nekom uvek dostupnom eksternom hard disku.

Treća kopija bi trebalo da bude ili online na nekom udaljenom ali sigurnom serveru ili fizički udaljena od kuće.

Formati zapisa i arhiviranje

• Ukoliko digitalna kamera poseduje RAW format zapisa, čuvajte fotografije u toj formi zapisa, jer će uvek moći da se obrade ponovo, za razliku od JPEG formata koji ne možemo dalje obradjivati.

• Online foto arhiva podrazumeva pristup 24/7 preko pouzdane internet konekcije i prestavlja jedan od najpouzdanijih i najbržih načina za čuvanje fotografija.

• Među najpoznatijim i najpouzdanijim sajtovima za čuvanje podataka su:

• Dropbox (www.dropbox.com)• IDrive (www.idrive.com)• Skydrive

(http://windows.microsoft.com/en-GB/skydrive/home)• Spideroak (http://spideroak.com)• SugarSync (www.sugarsync.com)• Mozy (http://mozy.com/home/free)• ADrive (http://www.adrive.com/)

Admir Idrizi- Freelance Photographer- Reportage and social events Photographer

Contact me

If you have anytipsideascomments or assignmentsplease don't hesitate to contact me.

http://www.aljabakphoto.com/