miroslava, hipoteza o somatskim markerima.pdf

8/18/2019 miroslava, HIPOTEZA O SOMATSKIM MARKERIMA.pdf

1/8

Miroslava Trajkovski

HIPOTEZA O SOMATSKIM MARKERIMA1

APSTRAKT : Hipoteza o somatskim markerima je hipoteza o neuralnom mehanizmu koji

se spontano aktivira kada donosimo odluke. Radi se o telesnim promenama koje prate

pojavu neke ideje ili slike u umu vezane za ishod izbora koji razmatramo. Somatski marker

je ose!aj telesnih promena koji se javlja pre donete odluke. U radu se ispituje na koji je

na" in ova hipoteza Antonia Damasia (Antonio Damasio) i njegovih saradnika povezana sa

perceptivnom teorijom emocija koja podrazumeva da se ose!aj telesnih promena vezanih

za neku emociju javlja pre javljanja ose!aja emocije.

KLJU # NE RE # I : somatski marker, odlu" ivanje, emocije, percepcija.

1. Odre!enje somatskih markera

Krajem dvadesetog veka Antonio Damasio (Antonio Damasio) sa saradnicima

je postavio hipotezu o postojanju somatskih markera koja podrazumeva jedan

neuralni mehanizam koji se, kod zdravih osoba, automatski aktivira prilikom do-

no!enja odluka. Damasio i grupa sa kojim je vr !io eksperimente ispituju"i ovu

hipotezu, ustanovili su da se kod pacijenata sa lezijama u jednom delu ventromedi-

jalnog prefrontalnog korteksa ne aktivira ovaj mehanizam, iz #ega oni zaklju#uju da

je prisustvo somatskih markera vezano za ovaj region. Obi#nom #oveku je somatski

marker poznat kao „ose"aj u stomaku“. Naime, „koliko god da je prolazna i

izmi#u"a slika neprijatne posledice nekog izbora,“ opisuje Damasio „javlja se jedanneprijatan ose"aj u stomaku ( gut feeling ).“2 Ovde pod slikom Damasio podrazume-

va mentalni obrazac u bilo kojem senzornom modalitetu. Posledicu neke izabrane

radnje mo$emo u imaginaciji povezivati sa mirisom, dodirom ili nekom drugom

impresijom.

THEORIA 1 DOI: 10.2298/THEO1502065T

BIBLID 0351–2274 : (2015) : 58 : p. 65–72 Originalni nau!ni rad

Original Scientific Paper

1 %lanak je nastao u okviru projekta “Logi#ko-epistemolo!ki osnovi nauke i metafizike” (eviden-

cioni broj 179067) Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo!kog razvoja Republike Srbije.

Zahvaljujem Draganu Trajkovskom za pomo" u vidu komentara na razli#ite verzije ovog

teksta.

2 Antonio Damasio, Descartes’ Error , Quill, An Imprint of Harper Collins Publishers, New York,

2000, 173.


2/8

66 Miroslava Trajkovski

Kada odlu#ujemo o onome !ta "emo u#initi mi razmatramo razli#ite opcije.

Po!to nemamo ose"aj eferentnih inervacija, mi nemamo senzaciju nameravanog

#injenja ve" realizovanog #injenja. Tako, mi u svesti poredimo ideje razli#itih

opcija, a ove ideje su bazirane na skupovima senzacija ili impresija koje defini!u

realizaciju odre&enih radnji. Za neke opcije, na primer, vezujemo neprijatne sen-

zacije. Uzmimo, na primer, da razmatramo izlazak sa Petrom, Janom ili Jelisa-

vetom. Zamisao da Petar sve vreme ka!ljuca, da se Jana neprekidno osvr "e da vidi

ko je prisutan ili zamisao mirisnih pala#inki sa d$emom od kajsija kod Jelisavete

#ine tri slike koje su pra"ene razli#itim telesnim ose"ajima. Ova prijatna ili neprijat-

na ose"anja nam poma$u da se odlu#imo. To bi bilo op!te mesto kada su u pitanju u

racionalnom smislu neutralne odluke kakve su odluke o tome kako provesti ve#e.

Ose"aj u stomaku svakako poma$e u odluci o pala#inkama, me&utim, da li namose"aj u stomaku poma$e da donesemo dobru odluku u situacijama koje zahtevaju

racionalni izbor? Odnosno: da li telesni ose"aj mo$e da nas rukovodi u racionalnom

odlu#ivanju?

Emocije, smatra se obi#no, pomu"uju sud. Zaljubljen #ovek je pristrastan

koliko i gnevan. Ali, da li je svaka pristrasnost lo!a? Da li je biti skloniji jednoj

opciji nego drugoj, ne!to !to ometa racionalni izbor? Ako treba da se brzo odlu#ite

izme&u trideset, pedeset ili sto opcija, sistem eliminacije je potreban, a ako je ve"

tu, ako je prirodan i delotvoran, onda je racionalno prihvatiti ga. 'ta bi mogao biti

ovaj pristrasni mehanizam? I kako ga nazvati? Evo jednog odgovora. AntonioDamasio obja!njava da po!to se radi o telesnom ose"aju, on ozna#ava „ovaj fe-

nomen tehni#kim terminom somatsko stanje (’soma’ na gr #kom zna#i telo); a po!to

on ’markira’ jednu sliku, nazivam ga marker .“3

Ovako Damasio jedan nao#igled obi#an pojam – „ose"aj u stomaku“ – zame-

njuje tehni#kim terminom somatski marker i postavlja ga na nivo pojave koja tra$i

teorijsko obja!njenje. Damasio iznosi hipotezu o somatskim markerima koja uk-

lju#uje pretpostavku o funkciji koju somatski markeri imaju u dono!enju odluka i

kod sekundarnih emocija kao i hipotezu o mogu"oj lokaciji somatskih markera u

mozgu.

2. Delovanje somatskih markera

'to se delovanja somatskog markera ti#e, ono se mo$e utvrditi pomo"u de-

tektovanja nekog telesnog procesa koji prati izvesnu percepciju ili zamisao. Telesni

proces koji se lako detektuje, i koji je time o#igledni kandidat da reprezentuje

somatski marker, jeste provodljivost ko$e. Provodljivost ko$e je indikator toga da

3 Ibid.


3/8

Hipoteza o somatskim markerima 67

je telo ne!to opazilo, makar subjekt ne bio u stanju da svoje opa$anje verbalno

artikuli!e.

Kada je smena ideja brza, pojedina#ne slike promi#u a da ih subjekt nije

svestan a ipak je svestan svoje telesne reakcije, ta reakcija, tada, takore"i, „bele$i“

sliku – ona je marker koji bele$i somatsko stanje.

Na primer, promena u provodljivosti ko$e bele$i koji je slog, u #uvenom

eksperimentu iz domena subliminalne percepcije, bio pra"en elektro!okom iako

subjekt ne anticipira svesno da se radi o slogu posle kojeg nastupa !ok. Naime,

Ri#ard Lazarus (R. S. Lazarus) i Robert Makliri (R. A. McCleary) su u svojim

eksperimentima pokazivali da dolazi do promena u provodljivosti ko$e kada sub-

jekt nesvesno prepoznaje slogove koji su u prethodnim etapama eksperimenta bili

pra"eni elektro!okovima. Time je ustanovljeno, smatraju ovi autori, da postoji dis-kriminisanje bez prisustva svesti (autonomic discrimination without awareness)4.

Oni izvode zaklju#ak da postoji nesvesna perceptivna aktivnost koju nazivaju

supcepcija ( subception = sub(liminal) + (per)ception). Oni su vr !ili eksperiment u

kojem su koristili tahistoskop, ure&aj koji vizuelni materijal prikazuje vrlo kratkim

izlaganjima, pomo"u kojeg su ispitanike izlagali vizuelnim stimulusima koji su se

sastojali od besmislenih slogova. Ove besmislene slogove su podelili u dve grupe,

od kojih je jedna kontrolna. Tahistoskopsko izlaganje slogova iz prve grupe bilo je

pra"eno elektro!okovima !to je uslovljavalo pove"anu provodljivost ko$e u odnosu

na stimuluse iz kontrolne grupe. Ovo izlaganje slogovima je bilo nedovoljno dugoda bi bio mogu" verbalni izve!taj od strane ispitanika. Me&utim, istra$ivanje koje

su sproveli potvrdilo je da ispitanici umesto verbalnih daju diskriminativne reakcije

ko$e kao odgovore na ove vizuelne stimuluse.5

Kada se kasnije, bez elektro!okova, subjektu poka$u slogovi iz prve i iz

kontrolne grupe, ispitanik reaguje pove"anom provodljivo!"u ko$e na prikazane

slogove iz prve grupe iako ne mo$e da ih verbalno diskrimini!e. Zaklju#ak je da

ispitanici !ok-slogove diskrimini!u u odnosu na obi#ne slogove koji nisu bili pra-

"eni elektro!okovima, iako toga nisu svesni. Su!tina ovog eksperimenta je u tome

!to pokazuje da subjekt opa$a vi!e nego !to mo$e da ka$e – on verbalni stimulus,dati !ok-slog, prepoznaje !to znamo na osnovu instrumenata koji mere pro-

vodljivost ko$e i koji bele$e njegovu reakciju. Promenu u provodljivosti ko$e uzeli

su kao indikator somatskog markera Damasio i njegovi saradnici u eksperimentu

koji su nazvali „Ajova kockarski zadatak“ ( Iowa gambling task )6.

4 Richard S. Lazarus, Robert A. McCleary, „Autonomic discrimination without awareness: a

study of subception“, Psychological Review, Vol 58 (2), Mart 1951, 113–122.

5 Cf . Richard S. Lazarus, Robert A. McCleary, „Autonomic discrimination without awareness: an

interim report“, Journal of Personality, Vol 18 (2), December 1949, 171.

6 Bechara, A., Damásio, A. R., Damásio, H., Anderson, S. W. „Insensitivity to future conse-

quences following damage to human prefrontal cortex“, Cognition 50 (1–3), 1994, 7–15.


4/8


3. Lokacija somatskih markera

Za ispitanike u eksperimentu nazvanom „Ajova kockarski zadatak“ su uzeti

pacijenti sa lezijama u ventromedijalnom prefrontalnom korteksu koji imaju

probleme sa su&enjem i dono!enjem odluka u svakodnevnom $ivotu. Razlozi da se

za ispitanike uzmu pacijenti sa ovom vrstom o!te"enja bazirani su na studijama

poznatog slu#aja Fineas Gejd$a (Phieneas Gage), radnika na $eleznici koji je pre-

trpeo nesre"u kada mu je metalna !ipka pro!la kroz jagodi#nu kost i iza!la kroz vrh

lobanje. Pre povrede je Gejd$ bio „socijalno dobro adaptirana osoba, nakon nje je

postao neodgovoran, nekulturan i nije se obazirao na socijalne norme,“ !to je

ukazalo na „ulogu frontalnih re$njeva u socijalnom i emocionalnom pona!anju,“

tako da se danas „smatra da medijalni prefrontalni korteks ima ’generalnu’ ulogu uobradi emocija (ocenjivanje, do$ivljaj emocije i emocionalni odgovor).“7 Ovo

potvr &uju istra$ivanja koja pokazuju da dolazi do aktivnosti ventromedijalnog

prefrontalnog korteksa kada ispitanici daju introspektivne izve!taje o intenzivnim

utiscima. O!te"enja u ovoj regiji povezana su sa nedostatkom samorefleksije kao i

sa neadekvatnim socijalnim reakcijama i regulacijom odgovaraju"ih emocionalnih

stanja.8

Autori Ajova kockarskog testa polaze od navedenih pretpostavki koje su ini-

cirane slu#ajem Fineas Gejd$a.9 Tako&e, polaze od perceptivne teorije emocija koju

Antonio Damasio brani u nizu svojih radova. Emocije on defini!e kao „kompliko-vane kolekcije hemijskih i neuralnih odgovara koji formiraju obrazac“.10 Jednos-

tavnije, emocije su kolekcije promena u telu koje nastaju kao odgovori na sadr $aje

ne#ije percepcije. Damasio se nadovezuje na teoriju emocija Vilijama D$ejmsa, s

tim !to postoje bitne razlike. Karakteristika D$ejmsovog shvatanja emocija je da su

one ose"aji telesnih promena koji se javljaju direktno i istovremeni su sa nastalim

promenama. Damasio ne smatra da se radi o tako neposrednom procesu i stoga

razdvaja emociju i ose"aj emocije. Emocije su vezane za telo, za unutra!nje ali i

spolja!nje promene koje su vidljive i drugima, dok su ose"anja privatna i vezana su

za um.11

Pritom Damasio ne zastupa tezu o dualizmu duha i tela, to naprotiv smatraDekartovom gre!kom, ve" inspiraciju za vi&enje duha i tela kao dva aspekta iste

stvarnosti nalazi u Spinozinom u#enju.

7 Mirko Uljarevi", Mikica Ne!i" „Uloga pojedinih struktura mozga u percepciji i ekspresiji

emocija“, Godi $ njak za psihologiju, Vol 5 (6–7), 2008, 49.

8 Ibid .

9 Antoine Bechara, Antonio Damasio „The somatic marker hypothesis: A neural theory of

economic decision“, Games and Economic Behavior 52, 2005, 337.

10 Antonio Damasio, Feeling of what happens, Harcourt, Brace & Company, New York, 1999,

35–36.

11 Damasio, Looking for Spinoza, William Heinemann, London, 2003, 7.


5/8


4. Emocija i ose"anje emocije

Emocije su vezane za neko telesno stanje, dok je ose"anje, kako ga defini!e

Damasio: „trenutni ’pogled’ na sebe“.12 „Ose"anje je u su!tini“, ka$e on „jedna

ideja – ideja tela, ili preciznije, ideja izvesnog aspekta tela, njegove unutra!njosti u

odre&enim okolnostima.“13 Tako da je na evolutivnom nivou, ose"anje ( feeling )

iznad emocije. Damasio ka$e da su ose"anje i emocija blizanci s tim !to je emocija

ro&ena prva, a ose"aj je, ka$e on, prati kao senka. Ose"aj je percepcija, misao ili

ideja tela u izvesnom stanju.

Emocija je vidljiva drugima i instrumentima, a nama je data preko ose"aja.

Ta#nije, nama je data preko neuralnih mapa. Emocija je reprezentacija tela, ili:

reprezentacija tela da je u nekom stanju. Dok je ose"aj metareprezentacija jer predstavlja „#itanje“ mapa koje daju somatosenzorni regioni, a od detaljnosti ovih

mapa zavisi intenzitet odgovaraju"ih ose"anja. „Ose"anja naprosto nastaju, emer-

giraju, kada akumulacija detalja na mapi dostigne izvesni stadijum.“14 Damasiova

hipoteza je da sve !to ose"amo mora biti bazirano na aktivnosti obrazaca koji se

javljaju u regijama mozga koje su zadu$ene za percepciju tela. Ako ovi regioni nisu

u funkciji, smatra Damasio, mi ni!ta ne mo$emo da osetimo.15 Ose"anja su naprosto

metareprezentacije za koje je potreban supstrat, a to je emocija koja je reprezentaci-

ja telesnog stanja.

„Osnovni sadr $aj ose"anja je,“ ka$e Damasio „mapiranje odre&enog telesnogstanja, supstrat ose"anja je skup neuralnih obrazaca koji mapiraju telesno stanje iz

kojih emergira mentalna slika ovog telesnog stanja.“16 Ose"anje je „pogled“ na

emociju, a emocija je izvesna modifikacija unutra!njeg sveta.17

Tako, D$ejmsova verzija perceptivne teorije emocija, to jest teza da mi ne

mo$emo imati ose"anja ako ne percipiramo odgovaraju"e telesne promene postaje

teza da mi ne mo$emo imati ose"anja ako ne postoje odgovaraju"e mape telesnih

stanja. Ova dopuna predstavlja obja!njenje toga kako subjekt zapravo percipira

promene u svojim unutra!njim organima – subjekt to #ini uz pomo" somatosen-

zornog mehanizma. Tako&

e, ovo obja!njenje ujedno pru

$a i odgovor na pitanjekako smo u stanju da ose"amo empatiju, to jest kako smo u stanju da imamo isto

ose"anje koje ima osoba koju posmatramo. Mi ne pla#emo zato !to smo tu$ni, ve"

smo tu$ni zato !to pla#emo, ka$e D$ejms – kako smo onda tu$ni kada osoba koja

12 Damasio, Descartes' Error , xiv-xv.

13 Ibid., 88

14 Ibid ., 86.

15 Ibid ., 111.

16 Ibid ., 88.

17 Ibid ., 107.


6/8


pla#e nismo mi ve" neko drugi? To je mogu"e, smatra Damasio, jer mi ne moramo

da pla#emo da bi u na!em umu postojala reprezentacija tela u stanju pla#a. To

obezbe&uje neuralni mehanizam koji on naziva „as if body loops“, koji bismo

mogli prevesti kao kvazitelesne petlje. Ovakva telesna petlja predstavlja asocijaciju

nekih mentalnih slika i surogata telesnog stanja. Kvazitelesna petlja nastaje po-

navljanjem stvarne veze telesnog stanja i mentalne slike, a mi ova sredstva razvi-

jamo tokom odrastanja i prilago&avanja okru$enju. Zahvaljuju"i neuralnim sred-

stvima koje posedujemo, mi mo$emo da se „ose"amo kao da smo u emocionalnom

stanju. Pomo"u njih premo!"ujemo telo i tako izbegavamo spor i iscrpljuju"i pro-

ces.“18 Tako je empatija doslovno unutra!nja imitacija jer nije potrebno da mapa

pokazuje telo u izvesnom stanju, dovoljno je da mapa pokazuje kao da je telo u

izvesnom stanju.Postojanje kvazitelesne petlje omogu"ava da se razlikuju primarne i sekun-

darne emocije. U primarne Damasio svrstava sre"u, strah, tugu, ljutnju i ga&enje

dok sekundarne emocije zavise od iskustva i predstavljaju suptilne varijacije

osnovnih pet emocija. U ove emocije spadaju socijalne emocije kao !to su sim-

patija, empatija, stid, sramota ili krivica. A i primarne i sekundarne emocije pred-

stavljaju programe za akcije koje su povezane sa homeostazom ili uspostavljanjem

unutra!nje ravnote$e. Damasio pritom smatra da homeostaza nije neutralni proces i

da je to proces usmeren na postizanje optimalnih parametara za nastavak $ivota.19

Ovaj regulacioni sistem, prema njemu, inherentno otelovljuje vrednosti – odbacujeone koje vode bolesti, tra$i one koje vode opstanku. Ili: homeostaza ima preferenci-

je – svi&anja i nesvi&anja, a ono !to nazivamo dobrim ili lo!im vezano je za

kategorije akcija povezanih sa homeostati#nom regulacijom. Sli#no je, smatra

Damasio, poreklo na!e sposobnosti da objekte ili situacije klasifikujemo kao lepe ili

ru$ne. To #inimo preko pojma harmonije homeostati#kih procesa, a lepo je po-

vezano sa delotvornim homeostati#kim stanjima.

5. Ajova eksperiment

Ispitanici u Ajova eksperimentu #ine dve grupe: to su pacijenti sa lezijama u

ventromedijalnom prefrontalnom korteksu i kontrolna grupa zdravih ispitanika.

Pacijenti sa ovim o!te"enima imaju normalnu inteligenciju, njihove senzorne i

motorne ve!tine ostaju nepromenjene, a konvencionalna memorija, jezik i govor su

tako&e o#uvani. Me&utim, njihovo se dnevno pona!anje menja: oni ne ispunjavaju

18 Damasio, Descartes Error , 155.

19 Cf . Antonio Damasio, „The Neuribiological Grounding of Human Values“, Neurobiology of Human Values (uredili J.-P. Changeux, A. R. Damasio, W. Singer i Y. Christen), Springer

Verlag, Berlin, 2005, 47–56.


7/8


obe"anja, kasne i ne izvr !avaju obaveze. Njihovu pa$nju odvra"aju sporedne stvari

!to ih ometa u pravljenju planova.20 Zadatak koji se ispitanicima postavlja je da

izvla#e karte iz #etiri ! pila karata koji su ozna#eni slovima A, B, C i D. ' pilovi A i

B su „lo!i“ ! pilovi, dok su ! pilovi C i D „dobri“. Izvla#enje karata iz ! pilova A i B

vodi sigurnom gubitku, a izvla#enje iz ! pilova C i D vodi dobitku. Me&utim, ne-

posredne nagrade koje se dobijaju iz ! pilova A i B su dosta ve"e od nagrada iz

! pilova C i D, ali takvi su i gubici: kazne koje sadr $e ! pilovi A i B su dosta ve"e od

kazni koje sadr $e ! pilovi C i D. Dakle neposredni dobitak lo!ih ! pilova A i B je

ve"i od neposrednog dobitka ! pilova C i D, ali je i odlo % eni gubitak ! pilova A i B

ve"i od odlo$enog gubitka ! pilova C i D.

U po#etku su obe grupe ispitanika posezale sa kartama iz svih ! pilova da bi se

vremenom razdvojili ispitanici sa ustanovljenim lezijama od zdravih. Naime, velikigubitak vezan za ! pilove A i B po#eo je da odvra"a #lanove kontrolne grupe i oni bi

test zavr !avali pose$u"i samo za kartama iz ! pilova C i D. Njih je veliki neposredni

dobitak vezan za ! pilove A i B prestao da privla#i. Za razliku od njih, ispitanici sa

o!te"enjima su nastavili da bivaju privu#eni neposredno velikim dobitkom a nije ih

odvra"ao odlo$eni veliki gubitak. Oni su me&utim, u laboratorijskim ispitivanjima

inteligencije pokazivali prose#an nivo inteligencije poput ispitanika bez o!te"enja.

Ajova kockarski test je zami!ljen kao simulacija dnevnog odlu#ivanja a ne kao

re!avanje kognitivnog zadatka. A njegovi rezultati sugeri!u da posmatrani pacijenti

imaju pote!ko"a samo u realnim situacijama. Konkretni slu#aj Ajova testa je sle-de"i: subjekt izvla#i karte iz datih ! pilova i posle svakog izvla#enja sledi dobitak ili

gubitak uz po#etnu pozajmicu od 2000 dolara. Subjekti ne znaju da nagrade u

! pilovima A i B iznose po 100 dolara, a u ! pilovima C i D iznose 50 dolara. Gubici

u ! pilovima A i B iznose do 1200 dolara, a u C i D maksimum 300 dolara. Igra traje

sto izvla#enja, a uzimanje karata iz ! pilova A i B vodi gubitku na kraju, bez obzira

na visoke nagrade, to zna#i da ! pilovi C i D daju spor ali siguran dobitak.

U po#etku su obe grupe izvla#ile karte iz svih ! pilova. Obe strane su odustajale

od ! pilova A i B kada gube, ali su se njima i vra"ale, s tim !to su pacijenti to #inili

#e!"e. Ispitanicima je merena provodljivost ko$e i pre i posle izvla#enja. Kon-sekventna provodljivost je merena odmah posle izvla#enja a antecedentna pet

sekundi pre izvla#enja. Provodljivost je kod obe grupe bila ve"a posle kazne nego

posle nagrade. Me&utim kod zdravih ispitanika je antecedentna provodljivost ko$e

bila visoka za ! pilove A i B, a niska za C i D. To zna#i da je kod njih stvorena

telesna diskriminacija izme&u dobrih i lo!ih ! pilova. Zdravi ispitanici su razvili

telesni alarm koji je po#eo da ih upozorava na lo!e posledice nekih scenarija, razvili

su izvesnu vrstu preferencije ka ! pilovima C i D.

20 Cf . Hanna Damasio, „Disorders of Social Conduct Following Damage to Prefrontal Cortices“, Neurobiology of Human Values (uredili J.-P. Changeux, A. R. Damasio, W. Singer i Y.

Christen), Springer Verlag, Berlin, 2005, 37–46.


8/8


Zaklju#ak je da izostanak promene u provodljivosti ko$e kod pacijenata sa

o!te"enjem ventromedijalnog prefrontalnog korteksa ukazuje na izostanak somat-

skog markera, !to sugeri!e da je lokacija ovih markera upravo u predelima ovih

o!te"enja. Somatski markeri se povezuju sa nekim scenarijima, a scenario sa ne-

gativnim somatskim markerom ili alarmom upozerenja veoma uti#e na odlu#ivanje.

Somatski markeri su specijalne instance ose"anja generisanih iz sekundarnih

emocija.21 Oni su neophodni da bi se javile emocije jer su emocije mo$dane

manifestacije telesnih stanja. Ose"anja su, za razliku od emocija, metareprezentaci-

je ovih mo$danih manifestacija. Po!to reprezentacije telesnih stanja nastaju u so-

matosenzornim regionima, mo$emo ih korelirati sa senzacijama i re"i da ove mape

tela reprezentuju senzaciju tela u nekom stanju. Za metareprezentaciju mo$emo

onda re"i da predstavlja percepciju date senzacije. Na taj na#in misteriozni odnosuma i tela koji Damasio izra$ava kroz odnos ose"anja i emocije, mo$e manje

zbunjuju"e pojmovno da se izrazi kao odnos percepcije telesnih promena i senzaci-

je telesnih promena. Pri tome je senzacija telesnih promena definisana reprezentaci-

jom tela u somatosenzornom regionu, dok je percepcija ove mape uslov da se oseti

emocija, odnosno da se ima njena metareprezentacija.


Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet


On the Somatic Marker Hypothesis

(Summary)

The somatic marker hypothesis is the hypothesis of the neural mechanism which is

spontaneously triggered in the process of decision making. It is about bodily changes that

accompany certain ideas we relate to the prospects of our choices. The somatic marker is

the feeling of these changes occurring before the decision is made. In the paper I deal with

the hypothesis of Antonio Damasio and his associates which is related to the perceptual

theory of emotions that claims that the feeling of bodily changes precedes the feeling of

emotion.

KEY WORDS: somatic marker, emotion, decision, perception.

21 Cf ., Damasio , Descartes' Error , 174.

miroslava, hipoteza o somatskim markerima.pdf

Documents