MIKRONUTRIMENTI U ISHRANI -MINERALI I VITAMINI

Minerali i vitamini su esencijelni nutrijenti Moraju da se unose hranom Usled nedovoljnog unosa javljaju se patoloke promene i simptomi bolesti Minerali neorganski sastojci Vitamini organske supstance

Dnevne potrebe u mikronutrimentima

Dnevne potrebe za vitaminima i mineralima za odreenu populacionu grupu

RDA vrednosti RDA = Recommended Dietary Allowance

(preporueni dnevni unos) Sigurne, bezbedne i adekvatne vrednosti

svakog pojedinanog nutrijenta neophodne da bi se pravilno odvijali svi metaboliki procesi i obezbedilo dobro zdravlje jedinke.

National Academy of Sciences -1941. god

DRI vrednosti Dietery Reference Intake vrednosti (=

dijetarni referentni unos) zamenjuju RDA vrednosti od 1997. godine.

Specifinije u odnosu na odreene populacione grupe.

RDA (Recommended Dietary Allowances) tabele (Nac. Ac. Sci. USA)

DRI (Dietary Reference Intake) tabele (Nac. Ac. Sci. USA) vrednosti koje zamenjuju RDA za pojedine nutrimente, specifinije su za vei broj starosnih i populacionih grupa

MDR (Minimum Daily Requirements) minimalne dnevne potrebe

Toleriui nivo gornjeg unosa Najvii nivo gornjeg unosa koji nee

izazvati negativan efekat po zdravlje ljudi.

To nije preporueni nivo unosa

Toleriui nivo gornjeg unosa Scientific Committee on Food EU

(European Commission) preporuujetoleriui gornji nivo unosa Tolerable Upper Intake Level (UL) kao maksimalnu koliinu ukupnog, stalnog dnevnog unosa odreenog vitamina ili minerala raunajui sve izvore unosa, za koju se procenjuje da nee uticati tetno na zdravlje ljudi.

National Academy of Sciences (USA), takoe preporuuje Tolerable Upper Intake Level kao upozorenje konzumentima od prevelikih doza pojedinih

nutrijenata.

Expert Group on Vitamins and Minerals (Velika Britanija) za pojedine vitamine i minerale, a na osnovu validnih rezultata, utvruje sigurni gornji nivo unosa, Safe Upper Level (SUL)

SUL se definie kao maksimalna koliina odreenog nutrijenta koja se moe bezbedno koristiti. Za one nutrijente za koje nije ustanovljen sigurni gonji nivo unosa preporuuje se Guidance Level ili ona maksimalna koliina datog nutrijenta za koju se predpostavlja da nee delovati tetno na zdravlje korisnika.

Safe upper level (SUL) siguran gornji nivo

Guidance level vodi za procenu koliine vitamina i minerala koja verovatno nee delovati tetno (tamo gde nema podataka o SUL)

Gornji nivo sigurnog unosa - Safe upper level (SUL)

UNOS VITAMINA I MINERALA PUTEM SUPLEMENATA

SUL = +UNOS VITAMINA I MINERALA KONZUMIRANJEM

HRANE I IZ DRUGIH MOGUIH IZVORA.

OPTIMALNO BALANSIRANA DIJETA

H R A N A

FUNKCIONALNA HRANA

DIJETETSKA HRANA

DIJETETSKISUPLEMENTI

MINERALI

Iskoristljivost i uloga pojedinih minerala u organizmu zavisi od:

1. U kojoj je koliini zastupljen u organizmu i u kom hemijskom obliku

2. Gde i kako deluje3. U kojoj se koliini unosi4. Od prisustva ostalih sastojaka hrane5. Od interakcija sa drugim nutrimentima

Uloge mineralnih materija u organizmu

Smatra se da je bar 18 minerala potrebno za normalno funkcionisanje organizma

Strukturna-ulaze u strukturu tkiva (kostiju, krvi...)

Reguliua - odravanje normalne funkcije elija, ulaze u strukturu enzima, moduliraju aktivnost proteina, prenose signale, imuno-modulatorna

Podela minerala

I. Grupa makroelementi (Major minerals)Kalcijum fosfor magnezijum natrijum

sumpor hlor kalijum

II. Grupa mikroelementi (Trace minerals with known functions)

Gvoe bakar jod mangan kobaltcink molibden selen fluor hrom

III. Grupa elementi prisutni u malim koliinama sa nepoznatom ulogom

Aluminijum bor nikl kalajsilicijum vanadijum germanijum

Optimalnakoliina

Nedovoljnakoliina

Preterana koliina

Ugroen Kliniki Subkliniki ivot simptomi simptomi

deficita deficita

Dobro zdravlje

Subliniki Kliniki Ugroensimptomi simptomi ivotsuficita suficita

Podela prema moguem riziku po organizam

Grupa A nema dokaza o moguim tetnim posledicama u koliinama u kojima se konzumiraHrom

Grupa B Nizak rizik od postizanja potencijalno tetnih unosaFosforMagnezijumMolibdenSelen

Grupa C potencijalni rizik od prekoraenja optimalnih koliinaKalcijumBakarFluoridiJodGvoeManganCink

KALCIJUM (Ca)

ini 1.5 -2 % ukupne telesne mase 0.9 kg od 54 kg

Kalcijum iz hrane (600-800 mg)

Resorpcija 30%Resorpciju poveavaju:Mali unos RastVitamin DNizak pHLaktozaNeke AK

Ca u plazmi 2.2-2.5 mmol/L

UrinarniCa, 200

mg

Neresorbovano 70%

Resorpciju smanjuju:Visok unos mastiMnogo fosfataOksalna kiselinaFitinska kiselinaMalo vitamina DVisok pHPuno Ca u hrani

Ca u fecesu

Ca u kostima i zubima

CT,

Kosti izubi

Ukupni Ca u organizmu

Skelet i zubi (99%)U elijama (1%)Van elija (0,1%)

U plazmi (2,5 mmol/l)

Vezani Ca+2Jonizovani Ca+2 (45%)

Kontroliu vitamin D, kalcitonin, PTH

Plazma proteini (45%) Anjoni (bikarbonati, fosfati...)

Kontrola nivoa Ca u serumu

(Similar to Figure 45.9)

Homeostatska regulacija

nivoa Ca+2 u plazmi

Fizioloke uloge kalcijumaFormiranje kostiju i zuba

kalcijum hidroksiapatit, Ca10 (PO4 )6 (OH)2 kalcijum-fosfat

4% kostiju glave i 25% trabekularne kosti se svake godine zameni

Koagulacija krvi indirektno pomae konverziju protrombina u trombin

Miine kontrakcije i oputanjePrenoenje nervnih impulsaPermeabilnost elijskog zidaAktivacija nekih enzima

Optimalan dijetarni unos Caene i mukarci 800 mg

Graviditet i laktacija + 400 mg

UL (EFSA) 2500 mg, SUL 1500 mg iz suplemenata i obogaene hrane

Suficit kalcijuma se javlja kod:o Hipertiroidizma, primarnog hiperparatireoidizma, feohromocitoma, tuberkuloza, akutnih bubrenih oboljenja, benigne displazije dojkeo Pri uzimanju lekova (tamoksifen, litijum, tiazidni diuretici, hlortalidon)o Kod suficita vitamina A i D

Preveliki unos Ca hranom ili iz suplemenata moe dovesti do:Pojave kamena u bubregu,Hiperkalcemija ( posebno kod osoba koje uzimaju antacidna sredstva i mnogo mleka)Interakcije Ca sa Zn i vitaminom C

Deficit kacijumaNizak unos, mala raspoloivost, loa resorpcijanedovoljno vitamina D snienje konc. Ca u plazmi tetanije rahitis kod dece i osteomalacija kod odraslih

Kod odraslih

Osteomalacija

Osteoporoza kod odraslih

Izvor kalcijuma u ishrani

Mleko i mleni proizvodiPasulj, umance, orasi, zeleno lisnato povre

Porcije koje obezbeuju 100 mg kalcijuma

FOSFOR (P)

ini 0.8-1.1 % ukupne telesne mase 0.54 kg od 54 kg

Metaboliki blizanac kalcijuma

Fosfor iz hrane (900-1200mg)

Resorpcija 70%Resorpciju poveavaju:RastVitamin DOdnos Ca:P od 1:1

P u plazmi,0.8-1.6 mmol/L Urinarni

P (600-1000 mg)

Neresorbovano 30%

Resorpciju smanjuje

Malo vitamina D

P u fecesu

Kosti i zubi

80%

Razna jedinjenja u elijama

10%Vezan za proteine,lipide, uglj. hidrate

10%

Fizioloke uloge fosfora

Formiranje kostiju i zuba kalcijum hidroksiapatit, Ca10 (PO4 )6 (OH)2 i kalcijum-

fosfatfosforilacijom kolagena zapoinje razvoj kostiju

Uestvuje u resorpciji glukoze i glicerola (iz masti), transportu masnih kiselinaUlazi u strukturne masti (u obliku fosfolipida) Ulazi u strukturu fosfoproteina i nukleinskih kiselinaSekundarni glasnici sadre fosfor (cAMP, cGMP, IPP)Uestvuje u energetskom metabolizmuPuferski sistem

Dijetarni unos fosfora

Odrasle osobe 800 mgGranina vrednost unosa iz suplemenata i obogaene hrane 250 mg, a prema IOM Ul je 4000 mg dnevno

Odnos Ca i P u hrani od 1:1 do 1,5:1 je poeljan; mnogo F, malo Ca gubitak kostijuDijetarni izvori fosfora

Meso, riba, umance, mleko i meni proizvodi

Efekti paratiroidnog hormona (PTH) pri razliitim odnosima Ca i P

MAGNEZIJUM (Mg)

Prisutan sa oko 25 g u organizmu odraslih

Zajedno sa Ca i P se ugrauje u kosti (60-70%)

Resorpcija

U ileumu i jejinumu i kolonuNije hormonski regulisanaProsean nivo resorpcije je 45% , ali efikasnost zavisi od dijetarnog unosa (11-70%)Resorpcija ide paralelno sa Ca

Raspodela Mg u organizmu:

60% u kostima, od toga 30% je lako-izmenljivo

Oko 40% u miiima i drugim mekim tkivima i eritrocitima

1% u ekstracelularnoj tenosti

32% je vezano za proteine plazme (ugl. albumin)Oko 13% je kompleksno vezano za fosfate, citrate i male peptide;

oko 55% Mg je u jonskom obliku Nivo Mg u serumu je 0.75-0.95 mmol/L kod odraslih

Fizioloke uloge magnezijumaFormiranje tkiva Jonizovani Mg je neophodan za metabolizam ugljenih hidrata i proteina jer je prostetina grupa za preko 300 enzimaAktivacija enzima:

Mg + S MgSMgS + Enzim MgP + Enzim

Formira komplekse sa fosfolipidima, nukleinskim kiselinamaUestvuje sa Ca u regulaciji kontraktilnosti miinih elijaNeophodan za sintezu PTH i njegovo delovanje

Dijetarni unos magnezijuma

Odrasle osobe 250-300 mg

UL / EFSA 250 mg iz suplemenata

Dijetarni izvori magnezijuma

Orasi, zrno soje, kakao, pasulj, graak, meso

Kod osoba sa isheminim oboljenjem srca je smanjena koliina Mg

Kod alkoholiara takoe

U prevenciji kardiovaskularnih oboljenja

Natrijum (Na)1/3 ugraena u skelet, a 2/3 u ekstracelularnoj tenosti

Fizioloka funkcija

Odrava balas vode u organizmuRegulie kiselo-bazni balansOdrava permeabilnost elijskog zidaZajedno sa K uestvuje u prenosu nervnog impulsa (ulazak Na* u eliju izaziva depolarizaciju membrane)

Dijetarne potrebe

5 g kuhinjske soli ili 2 g Na za odrasle

Dijetarni izvori

Kuhinjska soSve namirnice, mesne preraevine, artioke, asparagusAditivi Namirnica mg/100 g

JabukaBananaKrompirParadajzMlekoKupus

Hleb, beliSlani margarinSlaninaizburger

0.90.9434513

474888919650

Kalijum (K)

U intracelularnoj tenosti uglavnom, a mala koliina u ekstracelularnoj

Fizioloka funkcija

Regulie miinu aktivnost zajedno sa Na i CaRegulie kiselo-bazni balansMetabolizam ugljenih hidrata (deponuje se sa glikogenom)Sinteza proteina

Dijetarne potrebe

2 4 g

Dijetarni izvori

itarice, voe, lisnato povre

Fizioloke funkcije gvoa Izmeu 60 70 % ukupne koliine gvoa u organizmu nalazi se u

hemoglobinu, u crvenim krvnim zrncima prenos kiseonika od plua do tkiva i elija

gvoe je neophodno za funkcionisanje velikog broja enzima koji su potrebni za snabdevanje organizma energijom

Dnevne potrebe

odrasli 18 mg (), 10 mg (M)

Ul prema IOM iznosi 45 mg dnevno, a granina vrednost unosa iz suplemenata 17 mg dnevno

Gvoe (Fe)

Dijetarni izvoriCrveno meso, digerica, morski plodovi, pasulj, crvena paprika(resorpcija Fe iz biljnih i ivotinjskih izvora se razlikuje, hem/he-hem gvoe)

DeficitAnemija

ToksinostHemohromatoze, trovanja

Selen

U humanom organizmu najvei deo selena se nalazi vezan za proteine u okviru kojih vri svoje funkcijeNajbolje proueni seleno-proteini su:selen-zavisni enzimi glutation peroksidaze (GSHPx) - do sada su otkrivena etiri enzima i svi imaju odbrambenu ulogu od oksidativnih oteenja; enzimi GSHPx, u zavisnosti od tipa, deluju intracelularno, ali i u ekstracelularnom prostoru, deluju u citozolu, ali i u elijskim membranama, te imaju veom irok delokrug delovanja. u metabolizmu joda u organizmu, odnosno u aktivaciji hormona tiroidne lezde u perifernim tkivima, uestvuju tri tipa enzima jodtironin dejodinaze (JTD) od kojih bar jedan, a najverovatnije sva tri, sadre selen.

Potrebe za selenom

odrasle osobe 55 g dnevno

SUL 300-400 g

Izvori: namirnice ivotinjskog porekla meso, iznutrice, proizvodi od mesa, jaja

Interakcije kalcijuma i lekova Antagonistiko delovanje Lekovi koji negativno utiu na apsorpciju i

aktivnost vitamina D, smanjuju i nivo Ca u organizmu.

Barbiturati smanjuju aktivnost vitamina D Holestiramin smanjuje apsorpciju vitamina D

Tetraciklini, blokatori H2 receptora i inhibitori protonske pumpe smanjuju resorpciju kalcijuma iz suplemenata

Istovremeno uzimanje kalcijuma i bisfosfonata i hinolona smanjuje resorpciju lekova.

Fitinska i oksalna kiselina, dijetna vlakna i alginati smanjuju resorpciju kalcijuma

Interakcije fosfora sa lekovima Antagonistiko delovanje

Antacidna sredstva na bazi aluminijum hidroksida ometaju apsorpciju fosfora, gradei aluminijum fosfat.

Fitinska i oksalna kiselina, dijetna vlakna i alginati smanjuju resorpciju fosfora

Interakcije magnezijuma sa lekovima Antagonistiko delovanje Lekovi koji se koriste u relaksaciji miia

tokom hirurkih inetrvencija oralna antikoagulantna sredstva i

diuretici smanjuju nivoa magnezijuma u

organizmu.

Istovremeno uzimanje magnezijuma i lekova kao to su tetraciklini, bisfosfonati i hinoloni smanjuje resorpciju lekova.

Hrana bogata dijetnim vlaknima, fitatima i oksalatima moe dovesti do smanjene resorpcije magnezijuma, zatim konzumiranje vee koliine alkohola

Istovremno uzimanje magnezijuma i gvoa ili mangana moe smanjiti nivo resorpcije ova dva elementa.