prezentacija-minerali i stene

LITOSFERA je čvrst spoljni omotač Zemlje, izgrađen od različitih vrsta stena.

STENE su agregati jednog ili više minerala, definisanog sastava, kako po vrsti tako i po količinskim odnosima komponenata.

PETROGENI MINERALI su minerali koji učestvuju u građi stena ( nađeno oko 2000, ali 150 ima značajnu ulogu u građi litosfere).

RUDNI MINERALI su minerali koji izgrađuju rudna ležišta a koji su u stenama retki ili se u njima ne pojavljuju.

Prema hemijskom sastavu,minerali se dele:

silikati i alumosilikati

oksidi

karbonati

sulfati

sulfidi

elementi

MINERALOŠKE KARAKTERISTIKE STENA LITOSFERE

SKLOP MINERALA

1) kristali ili kristalizovani minerali imaju pravilnu unutrašnju građu, sasvim pravilan raspored atoma, jona, molekula u kristalnoj rešetki.Takvi minerali poseduju pravilne poliedraske kristalne oblike i takve individue zovemo pravilnim kristalima, monokristalima ili prosto kristalima. Vrlo često se kristali javljaju u grupama tj. kristalnim druzama ili kristalnim agregatima.U prirodi je čest slučaj da minerali kristališu pod nepovoljnim uslovima (nedostatak vremena ili prostora), pa se stvaraju agregati zrna nepravilnog ili delimično pravilnog oblika. Mineralni agregati mogu biti zrnasti, izometrični, listasti, ljuspasti, vlaknasti, praškasti, igličasti i dr.

2) amorfni minerali nemaju pravilnu unutrašnju građu, javljaju se u vidu kuglastih, bubrežastih i sličnih agregata. Amorfno stanje je nestabilno, te najveći broj minerala tokom vremena rekristališe, tj. prelazi iz amorfnog stanja u kristalno (opal SiO2×H2O, usled gubitka vode, tokom vremena rekristališe u kvarcSiO2)

UNUTRAŠNJA GRAĐA MINERALA

POLIMORFIZAM (grč. poli-više, morphe-oblik) je pojava da se jedna materija javlja u više morfološki različitih vrsta, najčešće usled različitih uslova kristalizacije.

Ugljenik: grafit (šestostrana prizma) i dijamant (oktaedar). Velika razlika u fizičkim osobinama i oblicima.

IZOMORFIZAM (isos-isti, morphe-oblik) je pojava da hemijski različite supstance ili materije analognog sastava mogu stvarati iste kristalne forme, pa čak i graditi kristale mešance. Kao posledica izomorfizma, javljaju se i izomorfne smeše.

Plagioklasi: izomorfne smeše Na i Ca alumosilikata.

Kod stvaranja kristala mešanaca, neophodno je imati isti tip kristalne rešetke, kao i slične radijuse atoma i jona.

GRANIČNI ELEMENTI KRISTALA

PLJOSNI su ravne površine kojima su kristali sa svih strana ograničeni.

IVICE predstavljaju granične pravolinijske elemente koji nastaju na dodirima dveju pljosni.

ROGLJEVI su granični elementi kristala koji se formiraju na dodirima najmanje triju ivica i graničnih pljosni.

Prema savršenosti oblika kristala, odnosno prema stepenu njihove simetrije, minerali se svrstavaju u 7 kristalnih sistema:

teseralna

tetragonalna

heksagonalna

romboedarska

rombična

monoklinična

triklinična

TESERALNA SISTEMA

TETRAGONALNA SISTEMA

HEKSAGONALNA SISTEMA

ROMBOEDARSKA SISTEMA

ROMBIČNA SISTEMA

MONOKLINIČNA SISTEMA

TRIKLINIČNA SISTEMA

Kristali se retko javljaju u prostim oblicima. Obično se nekoliko kristalnih formi kombinuje međusobno. Kristali se mogu javiti i u vidu blizanaca. Pojava bližnjenja nastaje ako dva kristala iste forme međusobno zakonomerno srastu (dodirno bližnjenje) ili prorastu (prodorno bližnjenje). Bližnjene kristalne individue mogu graditi različite oblike, kolenaste, oblik lastinog repa, ukrštene i dr.

FIZIČKE OSOBINE MINERALA

BOJA MINERALA-je određena onim delom spektra, koji nije apsorbovan.

idiohromatska boja-izvorna boja minerala, koja je posledica njegovog sastava i strukture.

alohromatska boja-boja minerala koja potiče od sitnih mehaničkih primesa ili inkluzija (primer: kvarc)

pseudohromatska boja- ili lažna boja, a zadobijaju je minerali koji su delimično zahvaćeni procesima raspadanja.

OGREB MINERALA-često se naziva i bojom praha, jer je pokazuje mineral kada ga mehanički zdrobimo (sprašimo). Ogreb se ispituje kada se mineral zagrebe nožem ili ako se mineralom para po hrapavoj porcelanskoj pločici (hematit).

SJAJNOST MINERALA-sjaj je posledica sposobnosti minerala da jače ili slabije odbija svetlost. Ona može biti različita:

metalična sjajnost-neprovidni minerali koji svetlost snažno odbijaju (pirit, galenit)

dijamantska sjajnost-maksimalna sjajnost, minerali sa velikim indeksom prelamanja svetlosti

staklasta sjajnost-minerali sa srednjim indeksom prelamanja svetlosti

masna sjajnost-koju poseduju necepljivi minerali na neravnim površinama preloma

sedefasta sjajnost-kojom se odlikuju listasti minerali

svilasta sjajnost-koju pokazuju vlaknasti minerali

CEPLJIVOST MINERALA-kada neki mineral izložimo udaru ili pritisku, on će se razdeliti po ravnim površinama, koje se nazivaju ravni cepljivosti. Neki minerali imaju jednu a neki više ravni cepljivosti. Prema intezitetu, cepljivost se može okarakterisati kao: vrlo savršena, savršena, jasna, nesavršena i nejasna (primer liskuni, kalcit, kvarc).

PRELOM MINERALA-minerali ponekad pokazuju još jednu deljivost, koja se ne odvija po ravnim površinama. Ova osobina je posebno izražena kod minerala koji pokazuju slabu cepljivost ili kod kojih ona potpuno izostaje. On može biti; ravan, neravan, školjkast, iverast, zemljast itd.

TVRDINA MINERALA-predstavlja otpor prema paranju. Tvrdina može biti različita na jednom istom mineralu u raznim pravcima (karakteristika za anizotropne minerale). Stepen tvrdine minerala se može meriti prirodnom skalom tvrdine- Mosovom skalom.

mineral

talk

gips

kalcit

fluorit

apatit

tvrdina

1

2

3

4

5

mineral

ortoklas

kvarc

topaz

korund

dijamant

tvrdina

6

7

8

9

10

minerali tvrdine 1 i 2 paraju se noktom

minerali tvrdine 3, 4 i 5 paraju se nožem

minwerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo

minerali tvrdine 8,9 i 10 seku staklo

minerali iste tvrdine međusobno se ne paraju

mekši minerali ostavljaju ogreb na tvrđim mineralima

GUSTINA MINERALA-zavisi od njegove unutrašnje strukture, kao i gustine materije uopšte, i predstavlja masu jedinice zapremine. Kreće se od 2.5 do 3.5 g/cm3.

ELASTIČNOST MINERALA-osobina minerala da trpi deformacije i da se po prestanku rada sila koje su deformaciju izazvale, vrati u prvobitno stanje. Elastičnost se ispoljava kao promena oblika do izvesne granice koju zovemo granicom elastičnosti, posle čega nastupa kidanje minerala. Neki minerali su jako elastični (liskuni), neki su neelastični (hlorit, talk), dok su neki krti (kvarc).

MAGNETSKE OSOBINE MINERALA-neke minerale privlači magnet, i za njih kažemo da su magnetični (paramagnetični), dok drugi su dijamagnetični, tj. njih magnet ne privlači. Ova osobina se koristi kod separacije minerala.

ELEKTRIČNE OSOBINE MINERALA-neki minerali su dobri provodnici, dok neki ne provode elektricitet i služe kao izolatori. Postoje minerali koji tek prilikom zagrevanja provode elektricitet (piroelektricitet), dok drugi minerali ispoljavaju elektricitet pri trenju ili usled pritiska (piezoelektricitet).

RADIOAKTIVNE OSOBINE MINERALA-radioaktivnost se javlja kao posledica sadržaja radioaktivnih elemenata u mineralima. Poznavajući brzinu raspadanja određenih radioaktivnih elemenata, može se izračunati starost minerala, tj. starost stene u kojoj se ovaj mineral nalazi.

FIZIOLOŠKE OSOBINE MINERALA

UKUS-karakterističan kod lako rastvorljivih minerala (halit-slan, silvin-gorko slan).

MIRIS-se ponekad oslobađa kada ga izložimo trenju ili udaru (minerali arsena-miris belog luka, gline-mirišu na amonijak, dok organska materija prouzrokuje miris bitumija.

OPIP-može biti masan (talk i azbest) ili hladan (dobri provodnici).

POSTANAK MINERALA

magmatski ili pirogeni minerali-minerali koji nastaju kristalizacijom iz magmatskog rastopa (kvarc, feldspati, liskuni i dr.).

pneumatolitski minerali-minerali koji nastaju iz magme koja je bogata lakoisparljivim komponentama. Ovi minerali su zbog prisustva velike količine vode, krupni i pravilnih formi (turmalin, beril, topaz).

hidrotermalni minerali-minerali koji nastaju iz toplih rastvora, kada se gasovita komponenta magme kondenzuje na sniženim temperaturama u nekim šupljinama i pukotinama.

hidatogeni minerali-minerali koji nastaju direktnim obaranjem iz hladnih rastvora (sulfati, karbonati).

organogeni ili biogeni minerali-minerali koji nastaju podsredstvom organizama.

metamorfni minerali-minerali koji dospeju u uslove povišenih pritisaka i temperatura,može se dogoditi da prekristališu u nove minerale, stabilne u novim uslovima.

SISTEMATIKA SILIKATA

SILIKATI

Soli silicijumovih kiselina su najvažniji petrogeni minerali. Osnovna strukturna jedinica silikata je SiO4 je tetraedar, izgrađen od jednog atoma (jona) silicijuma, oko kojeg se nalaze četiri atoma (jona) kiseonika. Znajući da je jon kisonika dvovalentan, u ovakvoj strukturi postoje četiri slobodne valence. Ovo omugućava vrlo različite kombinacije i stvaranje različitih mineralnih vrsta. Prema rasporedu i načinu vezivanja, dele se na:

nezosilikati-(nezos-ostrvo), kod kojih su izdvojene SiO4 grupe međusobno povezane preko drugih jonova (Fe, Mg, Ca). Ovakvi minerali su tvrdi, slabo cepljivi (olivini, alumosilikati, granati):

sorosilikati-(soros-grupa), kod kojih su dva SiO4 tetraedra spojena kiseonikovim jonom (beril, turmalin).

ciklosilikati-(kyklos-krug) kod kojih su 3, 4 ili 6 tetraedara povezani u prstenove (velika tvrdina, srednja cepljivost).

inosilikati-(inos-traka), gde su tetraedri povezani u trake ili lance, savršene cepljivosti, umerene tvrdine (amfiboli, pirokseni).

filosilikati-(fillon-list), tetraedri povezani međusobno u jednoj ravni, imaju savrđenu cepljivost, elastičnost, male tvrdine (liskuni, hlorit, talk, serpentini).

tektosilikati-(tekto-osnov,skelet), gde svaki jon kiseonika pripada dvema tetraedrima. Najvažniji petrogeni minerali (kvarc, feldspati).

hemijska formula: SiO2

klasa: silikatipodklasa: tektosilikatigrupa: kvarcvarijeteti:ametist citrinmorion roze kvarcgorski kristal

gorski kristal gorski kristal

-idiohromatski bezbojan, alohromatski različito obojen, kristališe romboedarski

-tvrdine 7, nema cepljivost, masnog sjaja, na pljosnima staklast

-otporan na hemikalije (samo HF)

-nastaje u magmatskom stadijumu, u pneumatolitskoj i hidrotemalnoj fazi

-u metamorfnim stenama nastaje rekristalizacijom nekih SiO2 minerala

-u sedimentnom ciklusu se javlja u nanosima (otporan)

ametist citrin

roze kvarc morion

sitnozrniji varijetet:

kalcedon (vlaknasti, fibrozni agregat

ahat (kao ukrasni kamen)

opal (SiO2× nH2O)

-amorfan, bubrežastog oblika, iu vidu skrama i prevlaka

-tvrdine 5,5-6,5

-krt, pokazuje školjkast prelom

-masne do smolaste sjajnosti

-u magmatskom ciklusu se javlja na nižim temp. izlučivanjem iz hidrotermi

-u sedimentnom ciklusu nastaje raspadanjem bazita i ultrabazita

-obični opali

-gejziriti

-plemeniti opali

-drvenasti opali

klasa: silikati

podklasa: tektosilikati

grupa: feldspati

podgrupa: kalijski feldspati

(K-alumosilikati)

plagioklasi

(Ca, Na-alumosilikati)

Kalijski feldspati:

ortoklas (monokliničan)

mikroklin (trikliničan)

sanidin (monokliničan)

ortoklas mikroklin

-tvrdina 6-6,5

-cepljivost: jedna savršena, druga slabije izražena

-boja bezbojni do beli

-sjajnost: staklasta

sanidin-u izlivnim stenama, pravilnog oblika, visokotemperaturan.

ortoklas- delimično uređena kristalna rešetka, visokotemperaturan mineral, alohromatski obojen crvenkasto ili zelenkasto. Pod uticajem hidrotermi prelazi u sericit, dok se u kori raspadanja formiraju minerali glina.

mikroklin-uređena kristalna rešetka, niskotemperaturan, jedini stabilan u metamorfnim stenama.

plagioklasi:albit (kiseli)oligoklas (intermedijarni)andezin (intermedijarni)labrador (bazični)bitovnit (bazični)anortit (bazični)

albit

oligoklas anortit

-kristališu triklinično.

-česti polisintetički blizanci.

-intermedijarni plagioklasi su često zonarni, centralni delovi bazični, a periferni kiseliji.

-pod uticajem hidrotermi kiseli Pl prelaze u sericit, dok bazični prelaze u agregat epidota i albita.

-pri površinskom raspadanju bazični Pl se kalcitišu, a kiseli prelaze u kaolinske minerale.

Grupa feldspatoida

-slična grupi feldspata, javljaju se u stenama bogatim alkalijama a siromašnim silicijskom kiselinom u kojima nije bilo dovoljno SiO2 za stvaranje feldspata.

leucit nefelin

muskovit K-liskun

biotit Mg,Fe-liskun

flogopit Mg-liskun

lepidolit Li-liskun

paragonit Na-liskun

cinvaldit Li,Fe-liskun

klasa: silikati

podklasa: filosilikati

grupa: liskuni

-cepljivost: savršena

-tvrdina: 2,5

-sjajnost: sedefasta

-kristališu monoklinično

muskovitmuskovit

muskovit muskovit

•javlja se u pločastim agregatima, krupnih ljuspi (sitan-sericit).

•nastaje u magmatskom procesu, u pegmatitsko-pneumatolitskom stadijumu i u hidrotermalnoj fazi.

•u metamorfnim stenama nastaje preobražajem glina.

•u kori raspadanja je otporan, koncentriše se u nanosima.

•koristi se kao izolacioni materijal.

biotit biotit

•javlja se u pločastim agregatima, ljuspama.

•nastaje u magmatskom procesu, u pegmatitsko-pneumatolitskom stadijumu (bogatiji Fe).

•u metamorfnim stenama se javlja i u regionalnom i u kontaktnom metamorfizmu.

•u prisustvu hidrotermi prelazi u hlorit.

•pri površinskom raspadanju gubi Fe i alkalije.

klasa: silikati


grupa: hloriti (hidratisani alumosilikati Mg i Fe)

-kristališu monoklinično

-cepljivost: savršena (neelastični)

-tvrdina: 1,5-2,5

-sjajnost: staklasta

•javljaju se pločastim, listastim i sitnoljuspastim agregatima.

•u magmatskim stenama nastaju na niskim temperaturama i uz veliku količinu vode u magmi.

•u metamorfnim procesima hlorit ase stvara na niskim temperaturama i pritiscima.

•u hidrotermalnoj fazi se stvaraju na račun biotita, amfibola i piroksena.

•pri površinskim uslovima raspadaju se i prelaze u minerale glina.

hlorit

hlorit hlorit

klasa: silikati


grupa: serpentini (hidratisani silikati Mg)

antigorit (monokliničan), listast

hrizotil (monokliničan), vlaknast

serpofit (amorfan)

•nastaju preobražajem olivina i piroksena

•koristi se kao izolacioni i vatrostalni materijal antigorit

hrizotilhrizotil

hidratisani silikat Mg

-cepljivost: savršena (neelastičan)

-tvrdina: 1

-sjajnost: masna

-boja: belo do bledozelena

-nastaje na niskim i srednjim temperaturama i u magmatskom i metamorfnom ciklusu.

-u hidrotermalnoj fazi nastaje preobražajem olivina i drugih Mg-silikata.

-koristi se u kozmetici i medicini.

talk

klasa: silikati


grupa: gline

kaolinit (triklinično)

monmorijonit (monoklinično)

kaolinit (hidratisani alumosilikat), u čijoj se kristalnoj rešetki joni silicijuma i aluminijuma ne zamenjuju pojedinačno, već izgrađuju naizmenične slojeve. Usled gustog pakovanja jona u rešetki, kod ovog minerala ne postoji mogućnost infiltracije vode, pa kaolinit ne bubri i ne vrši izmenu jona.

monmorijonit (hidratisani alumosilikat sa Mg i Fe), u čijoj kristalnoj rešetki su dva sloja izgrađena od SiO4 grupa, a između njih je sloj izgrađen od Al, Mg, Fe jona. Između ovih paketa se nalaze slabo vezani molekuli vode, pa zbog toga postoji sposobnost upijanja vode. Monmorijonit može povećati svoju zapreminu (utrostručiti). Nastaje u alkalnoj sredini iz rastopa bogatih Na, zemnoalkalijama i Fe. Alteracijom bazičnih i neutralnih tufova nastaju bentoniti.

-tvrdina: 1-2


-masan opip

-boja: bela, ali usled primesa žut, crvenkast (Fe), zelenkast do crn (organska materija).

-nastaju procesima raspadanja feldspata i feldspatoida, kao i hidrotermalnom alteracijom stena.

kaolinit

monmorijonit monmorijonit

klasa: silikati

podklasa: inosilikati

grupa: amfiboli

podgrupa:

rombični monoklinični

antofilit tremolit-aktinolitska serija

žedrit hornblenda

alkalni amfiboli

tremolittremolit

-tvrdina: 5-6

-sjajnost: staklasta do smolasta

-boja: bela( ređe), zelena do crna

-nastaju pirogeno, pneumatolitski, hidrotermalno, kao i pri metamorfnim procesima.

aktinolit

tremolit (hidratisani silikat Ca, Mg)

•bele ili sive boje

•redovan sastojak metamorfnih stena

•u magmatskim stenama kao sekundaran mineral.

•preobražajem prelazi u talk i serpentin

•u uslovima površinskog raspadanja je stabilan, ali se lako drobi.

aktinolit (hidratisani silikat Ca, Mg, Fe)

•zelene boje

•nastaje preobražajem piroksena uz prisustvo vode, u uslovima kontaktnog i regionalnog metamorfizma.

aktinolit

hornblenda

hornblenda hornblenda

hornblenda (hidratisani alumosilikat Ca, Mg, Fe)

-boja: zelena do crna

-cepljivost: savršena (ugao 124°)

-nastaje pirogeno, pneumatolitski.

-nastaje u metamorfnom ciklusu, na srednjim i visokim temperaturama (kontaktni i regionalni metamorfizam).

-u prisustvu hidrotermi prelazi u hlorit, epidot i kalcit.

-u površinskim uslovima prelazi u kalcit, limonit.

enstatit

klasa: silikati

podklasa: inosilikati

grupa: pirokseni

podgrupa:

rombični monoklinični

enstatit diopsidsko-

bronzit hedenbergitska serija

hipersten augitska serija

alkalni pirokseni

ortopirokseni (izomorfne smeše silikata Mg i silikata Fe)

•boja zavisi od sastava (od bele do tamnozelene).

•tipični magmatski minerali, nastaju pirogeno.

•dejstvom hidrotemi prelaze u serpentin.

hedenbergitdiopsid

diopsid-hedenbergitska serija (izomorfne smeše, silikati Ca, Mg, Fe)

•nalaze se u metamorfnim stenama, retki minerali.

•nisu stabilni, raspadanjem daju kalcit, hidrokside Fe, opal i kalcedon.

augit

augit

augit (silikat sa Al, Ca, Mg, Fe)

•nastaje pirogeno

•nastaje pri kontaktnom a ređe regionalnom metamorfizmu

•augit sa malim sadržajem Fe, bronzano zelene boje i savršene cepljivosti- dijalag

•u prisustvu hidrotermi prelaze u hlorit ili amfibole

•pri površinskom raspadanju prelaze u kalcit, kvarc, opal i okside Fe.

klasa: silikati

podklasa: nezosilikati (rombično)

grupa: olivini

forsterit (silikat Mg)

fajalit (silikat Fe)

•javljaju se u zrnastim agregatima, nepravilnog oblika

•cepljivost slaba

•tvrdina 6-7

•sjajnost: staklasta do smolasta

•boja: zelena do crna

•nastaju pirogeno.

•nastaju u metamorfnom ciklusu (kontaktni metamorfizam).

•na niskim temperaturama prelaze u serpentin, ređe u talk.

•pri površinskom raspadanju prelaze u limonit, opal.

klasa: silikati

podklasa: nezosilikati i inosilikati

grupa: aluminijski silikati

disten (trikliničan)

silimanit (rombičan)

andaluzit (rombičan)

disten (alumosilikat), plave boje od Fe i Cr

-tabličasti, izduženi kristali.

-cepljivost savršena.

-tvrdina od 4-7

-sjajnost staklasta do sedefasta.

-tipičan metamorfni mineral,nastaje na niskim temperaturama iz glinovitih sedimenata.

-pri alteraciji prelazi u sericit.

-u uslovima površinskog raspadanja se koncentriše u nanosima.

silimanit andaluzit

silimanit (alumosilikat), sadrži do 3%Fe2O3

-boja: bela, žućkasta ili zelenkasta.

-igličasti kristali.

-sjajnost: staklasta do svilasta.

-cepljivost: savršena.

-tvrdina 6-7

-tipičan metamorfni mineral

-alteracijom prelazi u minerale glina.

andaluzit (alumosilikat), sadrži do 3% Fe2O3 i do 7% MnO

-boja: bela, žućkast.

-sjajnost: staklasta.

-tipičan kontaktno metamorfni mineral, može i u regionalnom

-dejstvom hidrotermi prelazi u sericit, a zagrevanjem u silimanit.

klasa: silikati

podklasa: nezosilikati

grupa: granati (teseralno)

pirop Mg-Al silikat

almandin Fe-Al silikat

spesartin Mn-Al silikat

uvarovit Ca-Cr silikat

grosular Ca-Al silikat

andradit Ca-Fe silikat

piropalmandin

-boja: zavisi od hemijskog sastava (crvna, žućkasta, crna, bezbojna, zelenkasta...)

-u metamorfnim stenama (mogu u magmatskim).

-pod uticajem hidrotermi prelaze u hlorit i epidot.

-pri površinskom raspadanju su stabilni, pa se koncentrišu u nanosima.

grosular

uvarovitandradit

spesartin

klasa: silikati

podklasa: sorosilikati

grupa: epidotska

epidot (monokliničan)

coisit (rombičan)

epidot (hidratisani alumosilikat Ca, Fe)

-boja: žutozelena do crna.


-tvrdina: 6,5

-sjajnost: stalkasta.

-nastaje sekundarno, preobražajem alumosilikata Fe, Mg.

-nastaje i u magmatskom i u metamorfnom ciklusu.

-otporan u uslovima površinskog raspadanja.

coisit (alumosilikat Ca)

-boja: sivoplava, plava

-nastaje autometamorfozom bazičnih plagioklasa i dejstvom hidrotermi.

epidot epidot

klasa: silikati

podklasa: ciklosilikati

beril (heksagonalan)

turmalin (romboedarski)

beril (alumosilikat Be)

-boja: plavičastozelena

-tvrdina: 7,5-8

-nastaje u pegmatitima uz veliku količinu lakoisparljivih komponenata.

-otporan pri raspadanju, ali dugim dejstvom vode prelazi u kaolinit.

-varijeteti smaragd (zelen) i rubin (plavi).

beril

akvamarin

smaragd

turmalin (boro-alumosilikat Mg, Fe sa sadržajem Ca, alkalija i vode

-boja: različita, zavisi od hemijskog sastava ( zelena, mrka, crna, bezbojana).

-tvrdina: 7-7,5

-ne pokazuje cepljivost.

-nastaje pneumatolitski.

-dejstvom hidrotermi prelazi u hlorit.

-pri površinskom raspadanju je otporan.

klasa: oksidi i hidroksidi

podklasa: oksidi i hidroksidi gvožđa

magnetit ( teseralan)

hematit (heksagonalan)

limonit (amorfan)

magnetit

magnetit ( oksid Fe2+)

-boja: crna, ogreb crn.

-sjajnost: metalična.


-tvrdina: 5,5-6,5

-magnetičan

-nastaje magmatski, hidrotermalno i hidatogeno.

-pri površinskom raspadanju je otporan, pa gradi magnetitske nanose.

-u površinskim uslovima, uz dugo prisustvo pirita, prelazi u limonit i hematit.

hematit limonit

hematit (oksid Fe3+)

-ljuspasti agregati

-boja: crvena, siva i crna, ogreb crven.


-tvrdina: 6

-nastaje u svim ciklusima.

-raspadanjem prelazi u limonit.

limonit (hidroksid Fe)

-javlja se u vidu skrama, prevlaka, zemljastih i bubrežastih agregata.

-nastaje raspadanjem svih minerala sa Fe.

-u uslovima površinskog raspadanja je svuda prisutan ( u većim koncentracijama predstavlja rudu gvožđa).

klasa: oksidi i hidroksidi

podklasa: oksidi i hidroksidi aluminijuma

korund

boksitni minerali

safir

korund (oksid Al)

-boja: bezbojan, varijeteti safir (plav) i rubin (crven)

-tvrdina: 9



-nastaje u magmatskom ciklusu, hidrotermalno.

-nastaje u metamorfnom ciklusu.

-otpran pri površinskom raspadanju (u nanosima).

rubin rubin

boksitni minerali (hidroksidi Al)

-osnovno sredstvo za dobijanje Al.

-nastaju površinskim raspadanjem karbonatnih stena (lateriti, terra rossa).

-za razliku od glina, boksiti dodavanjem vode ne pokazuju plastičnost.

klasa: karbonati

grupa: kalcitska

kalcit (romboedarski)

dolomit (romboedarski)

kalcit kalcit

kalcit (karbonat Ca)

-boja: bezbojan, od primesa ružičast, žućkast, sivkast.


-tvrdina: 3

-cepljivost: savršena (3 pravca).

-reaguje sa hladnom HCl.

-nastaje izlučivanjem iz voda pri padu temp. ili kada biljke apsorbuju CO2

-u površinskim uslovima se rastvara i prelazi u kalcijumhidrokarbonat.

dolomit dolomit

kalcit

dolomit (karbonat Ca, Mg)

-boja: bela.



-tvrdina: 3,5-4

-rastvara se u toploj HCl

-postaje metasomatski (dejstvom Mg rastvora na kalcijum karbonatne stene.

-ulazi u sastav sedimentnih i metamorfnih stena.

-gradi monomineralne stene i dolomitske mermere.

klasa: sulfati

gips (rombičan)

anhidrit (monokliničan)

gips (pustinjska ruža) gips

gips (hidratisani sulfat Ca)

-boja: bela, bezbojan (beli, sitnozrni varijetet alabaster)



-tvrdina: 2

-zagrevanjem gubi vodu i prelazi u anhidrit.

-nastaje u sonim ležištima, kristalizacijom iz hladnih rastvora.

-sreće se u vidu konkrecija u laporcima glincima.

anhidrit (sulfat Ca)

-boja: bela

cepljivost: savršena.


-tvrdina: 3-3,5

-nastaje hidatogeno

halit halit

klasa: haloidi

halit (kuhinjska so), NaCl

-teseralan

-javlja se u zrnastim agregatima.

-boja: bela, bezbojna, ružičasta ili zelenkasta.



-ukus: slan

-nastaje kao mineral sonih ležišta.

klasa: sulfidi

grupa: pirita

pirit (sulfid Fe)

-javlja se u tri strukturne modifikacije:

pirit-teseralan, markasit-rombičan, meljankovit- gel

-boja: mesinganožuta.

-ogreb zelenkastocrn.



-tvrdina: 6-6,5

-u uslovima površinskog raspadanja prelazi u limonit, kada oslobađa sumpornu kiselinu koja izbeljuje stene.

pirit

klasa: elementi

dijamant (teseralan)

grafit (heksagonalan)

samorodni sumpor (rombičan

dijamant (elementarni C)

-boja: bezbojan, različito obojen.

-sjajnost: dijamantska.

-tvrdina: 10


-nastaje u magmatskom ciklusu.

- koristi se u juvelirstvu i za krunice za brušenje.

dijamant

grafit

-javlja se u ljuspastim agregatima

-boja: crna.


-tvrdina: 1-2


-nastaje metamorfozom organske materije u sedimentima.

grafit

samorodni sumpor

-javlja se u vidu skrama i prevlaka

-boja: žuta

-tvrdina: mala

-nastaje oko solfatara i termalnih vrela, kao i organogeno.

sumpor

prezentacija-minerali i stene

Documents