milica domaći rad revizija ii

8/13/2019 MILICA domai rad revizija II

1/15

UNIVERZITET EDUKONS

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

SREMSKA KAMENICA

II PREDISPITNA OBAVEZA IZ PREDMETA

FINANSIJSKA KONTROLA I REVIZIJA

DOMAI RAD

Profesor: Student:

Prof dr Slobodan Vidakovi Milica Mrdak

Sremska Kamenica 2011.


2/15

1. U nestabilnim, kriznim, stalno promenljivim, skoro haotinim uslovima privreivanja,mena ment pre uzeda de biti usmeren na raspoloive potencijale unutar pre uzeda.Objasnite! A, zatim, obrazloite razliku izmeu klasine i savremeneinterne revizije.

Kljuni strateki faktor za postizanje konkurentske prednosti i kreiranje performansi preduzea i same njegove sudbine (koji treba da bude ugraen u poslovnu filozofiju preduzea), u naim uslovima, jeste novi menader sa karakteristik ama dobrog snalaenja. Naime, menadment preduzea e u uslovima hroninog nedostatka spoljnih izvora finansiranja, s jedne strane, kao i visokog stepena zaduenosti i vrlovisoke cijene tuih izvora finansiranja, s druge strane, prevashodno biti usmjerennaraspoloive potencijale unutar preduzea. Za realizaciju strategije razvoja preduzea putem oslanjanja na sopstvene potencijale i snage neophodno je na visok nivo podiikorporativno upravljanje, interne kontrole, internu reviziju, odnosno preventivnu( prvu) liniju odbrane od negativnih uticaja iz poslovnog okruenja.

Klasina interna revizija (internal financial audit)- ocenjuje zatienost imovine preduzea i organizaciju pojedinih poslovnih procesa, a posebno knjigovodstva;

Savremena interna revizija (operational audit) - osnovni zadatak joj je nadzor nad sistemom internih kontrola u svim poslovnim podrujima.

2. Objasnite, po emu je karakteristian novi ambijent u kome interni revizor mora bitnopromeniti pristup svom poslu, iz starog konzervativnog u novi proaktivni pristup revidiranja,zatim, na ta je interna revizija bila usmerena u poetku, a, na ta se elokrug ra a internerevizije proirio u ananjim uslovima.

Novi ambijent u kome interni revizor mora bitno promeniti pristup svom poslu (iz starog konzervativnog, inspektorskog i pasivnog pristupa revidiranja u novi proaktivni pristup revidiranja orjentisan korisnicima, tzv. customer-focused orientation), osoben je po naporima koje menadment u pojedinim privrednim drutvima preduzima, u posled njoj deceniji, u pogledu usavravanja kvaliteta upravljakog procesa, i to u smislu poveane brige i predanosti ostvarivanju poslovnih ciljeva i zahtjeva vlasnika,efikasnoj upotrebi resursa, poveanju kvaliteta i ekolokoj svijesti, etikom ponaanjui na glaenoj odgovornosti

U poetku, u kontekstu d elokruga rada, interna revizija je bila usmjerena iskljuivona formalno i sadrajno ispitivanje svrsishodnosti, urednosti i pouzdanostiraunovodstvenih evidencija i izvjetaja, odnosno, menadment se koristio internomrevizijom kao dopunom eksterne revizije. Djelokrug rada interne revizije se nakontoga proiruje na sve poslovne funkcije preduzea, a teite u dananjim uslovima zahtjeva od interne revizije da svoje potencijale usmjeri ka budunosti pruanjem savet a u vezi sa anticipiranim buduim rizicima u pojedinim podrujima poslovanja.


3/15

3. Nave ite novu efiniciju interne revizije za XXI vek koji je oblikovala Meunaro na grupaspecijalista i objasnite zato najnovija oekivanja o interne revizije nede odi sama po sebi.

Prema navedenoj definiciji, interna revizija predstavlja nezavisnu i objektivnu

garanciju i savetniku aktivnost koja se rukovodi filozofijom dodatnevrednosti sname rom poboljanja poslovanja organizacije, kojoj ona pomae u ispunjavanjunjenih ciljeva donoenjem sistematizovanih i na disciplini zasnovanih pristupa zaocen u i poboljanje efektivnosti upravljanja rizicima organizacije, kontrolom iupravljanjem procesim a.

Meutim, najnovija oekivanja od interne revizije nee doi sama po sebi, zato to jeto veoma sloen proces prilagoavanja postojeeg profesionalnog angamana internihrevizora novim uslovima i okolnostima koje rue dosadanje okvire unutar kojih jedelova la interna revizija. to je intenzitet promen a u samom preduzeu i njegovomokruenju jai, sve je izraenija potreba (u kontekstu strunosti, objektivnosti inezavisnosti) za kompleksnom edukacijom i usavravanjem internih revizora, pri emu

je akcenat na onim znanjima i vetinama koja su neophodna korisnicima.

4. Nave ite, znatno proirene o govornosti revizora u XXI veku, prema Ratliff u i Reding u.

Revizori XXI vijeka, prema Ratliff-u & Reding- u, imaju znatno proirene odgovornostii moraju bit i spremni da ispitaju praktino sve, tj. poslovanje (ukljuujui kontrolni sistem), izvoenje, informacije i informacione sisteme, potovanje zakona, finansijskeizvjetaje, prevare.Revizori moraju da ovladaju:

- Analitikim i kritikim vetinama miljenja; - Efikasnom metodom kako bi adekvatno razumijeli sva podruja ispitivanja; - Novim planovima, pravilima i tehnikama interne kontrole;- Razumijevanjem moguih rizika revizije ili revizorskih rizika; - Da razviju opte i posebne revizijske ciljeve za svaku pojedinanu reviziju; - Prikupe (koristei irok spektar revizijskih postupaka) dovoljno revizijskih dokaza; - Revizijskim izvjetavanjem u vidu razliitih izvjetaja za razliite korisnike izvjetaja; - Praenjem rezultata; - Profesionalnom etikom;

- Revizorskom te hnologijom koja je primjenljiva tokom razliitih vrsta revizorskogizvjetavanja.

5. Nave ite izazove sa kojima se interna revizija suoava, nave ene u stratekom planu IIA iglobalnoj prespektivi profesije interne revizije, definisanim na konferenciji evropskekonfe eracije IIA, o ranoj u Berlinu, 2008.

Izazovi sa kojima se interna revizija suoava,su:1. Poveana oekivanja

Odbora Rukovodstva


4/15

Eksternih revizora Regulatornih organa

2. Nove vetine koje su potrebne revizorimaSpecijalizacija

Ve tine liderstva 3. Novi izazovi za interne revizore: Da budu priznati kao posebna profesija Da doprinesu poveanjuvrednosti Da budu osobe od visokog povjerenja.

6. Nave ite opte poslovne ciljeve globalne organizacije interne revizije, koje je prihvatio IIA.

Opti poslovni ciljevi ukljuuju sled ee: - Postavljanje globalnih standarda za praksu interne revizije;- Promovisanje licenciranja internih revizora irom sveta;- Stimulisanje razvoja profesije irom sveta;- Predstavljanje i promovisanje interne revizije izvan dravnih granica; - Olakavanje blagovremenog dijeljenja informacija meu asocijacijama

lanicama; - Potraga za globalno primjenljivim proizvodima i uslugama.

7. Jedan od osnovnih zadataka interne revizije u savremenim uslovima je savetovanjemena menta o mogudnostima upravljanja, anticipiranim bu udim rizicima. Objasnite!

Savet ovanje menadmenta o mogunostima upravljanja anticipiranim buduimrizicima, u smislu oblikovanja i nadziranja odgovarajuih sistema internih kontrolakojima e se ti rizici uspjeno smanjivati, jedan je od osnovnih zadataka internerevizije u savremenim uslovima. S obzirom na to da rizici ne ukljuuju samo opasnostii prijetnje u smislu nesigurnosti ostvarivanja oekivanih rezultata, ve i izglede, tj.mogunosti za preduzee u ostvarivanju odrive konkurentske prednosti, uobiajeno se istie da je efikasno upravljanje rizicima izvor dodatnevrednosti (value added) zavlasnike i ostale interesne grupe.

8. Nave ite trajni za atak internog revizora, a, zatim, obrazloite zahtev za OUTSOURCING om interne revizije.

Trajni zadatak internog revizora je da stalno vodi brigu o odravanju i dograivanjukvalitetnog i cjelovitog sistema internih kontrola kao instrumenta upravljanjarizicima, kao i da se, u saradnji sa menadmentom, koriguju svi uoeni nedostaci i

problemi u pomenutom sistemu.

S obzirom na to, da se u praksi sve ee trae mogunosti i naini zaracionalizacijom trokova interne revizije i poveanjem njene produktivnosti jedan od


5/15

zahtjeva koji se pred internu reviziju postavlja vezan je za outsourcing interne revizije. Drugim rijeima, ukoliko kalkulacije kao isplativiju alternativu vlastitoj internojreviziji pokau angaovanje eksternih raunovodstvenih i konsultantskih kua, kao ieksperata za neke preglede ili projekte u pojedi nim poslovnim podrujima, onda se zaoutsorcing interne revizije treba opredijeliti.

9. Objasnite nacionalno i globalno razumevanje ekonomije ivotne sre ine (glavne izazove uXXI veku), s gle ita interne revizije.

Glavni izazovi u XXI vijeku su nacionalno i globalno razumijevanje ekonomije ivotne sredine. Ekologija postaje danas opredijeljujui faktor biznisa u budunosti, tako da se vodei svet ski menaderi ve seriozno pripremaju da odgovore zahtjevima strogogek olokog zakonodavstva. Profitno orijentisanim menaderima ekoloka javnost prua ansu da oboje u zeleno poslovno planiranje i da diversifikuju pristupe organizaciji poslovanja, raunovodstvu, reviziji, bilansiranju uspjeha, poslovnim finansijama,market ingu, menadmentu i odnosima s javnou.

10. Definiite internu kontrolu, prema Komitetu sponzorskih organizacija Trea way komisije, iobrazloite efiniciju.

Komitet sponzorskih organizacija Tredwey komisije kae: Interna kontrola je proces,ustanovljen i sprovoden od strane uprav nog odbora preduzea, uprave idrugogosobalja, a cilj mu je da obezbedi razumno uverenje vezano za postizanje ciljeva u sledeim kategorijama: efikasnost i uspenost poslovanja, pouzdanost finansijskogizvetavanja, uskladenost sa postojeim zakonima i propisima i zatita imovine.

Sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke (interne kontrole)usvojene od strane uprave preduzea radi postizanja cilja uprave vezanog zaosiguranje, u najveoj moguoj meri, redovnog i uspenog voenja preduzea,ukljuujui potovanje usvojenih politika menadzmenta, zatitu sredstava, spreavanjekrae ili greke, tanost i kompletnost raunovodstvenih evidencija i blagovremenu

pripremu pouzdanih finansijskih podataka.

11. Definiite internu kontrolu, prema r Sovidu, i obrazloite efiniciju.

Interna kontrola se oznaava kao skup mera koje preduzima menadment u smisluostvarivanja poslovnih ciljeva. Pomenute mere se mogu definisati i grupisati na sledei nain, i to:

- zatita imovine (sredstava) od preteranog troenja, neefikasne upotrebe imoguih prevara;

- obezbedenje pouzdanosti raunovodstvenih podataka;-

dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog drutva; - ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menad menta.


6/15


7/15

14. Definiite internu finansijsku kontrolu, prema nakna nom izvetaju Ca bury komiteta ointernoj kontroli i finansijskom izvetavanju.

Naknadni izvetaj Cadbury komiteta o intemoj kontroli i finansijskom izvetavanju, je

definisao internu finansijsku kontrolu kao, interne kontrole koje su ustanovljene da bi pruile razumno uverenje o zatiti sredstava od neovlaene upotrebe ili prodaje i ovoenju odgovarajuih raunovodstvenih evidencija i pouzdanosti finansijskihinformacija koje se koriste unutar preduzea ili se objavljuju.

15. Definiite upravljanje rizicima i obrazloite efiniciju.

Upravljanje rizicima (risk management) se moe definisati kao logina i sistematinametoda, tj. proces identifikovanja, analiziranja, procenjivanja, nadziranja i saoptavanja rizika povezanih sa bilo kojom aktivnou, funkcijom ili procesom nanain kojim e se osposobiti organizacija za minimiziranje gubitaka i maksimiziranjemogunosti.

Definicija upravljanja rizicima indicira, dakle, da se u osnovi procesa upravljanjarizicima nalazi teza o neophodnosti proaktivnog pristupa, prema kome rizici neukljuuju samo opasnosti i prijetnje u smislu nesigurnosti ostvarivanja oekivanihrezultata, nego i anse, tj. mogunosti za preduzee u ostvarivanju odrivekonkurentske prednosti. Upravo iz navedenih razloga se i indicira da je za vlasnike iostale interesne grupe upravljanje rizicima izvor dodatne vrednosti (value added).

16. Objasnite embrionalni nastanak i razvojni put interne revizije.

Ulogu interne revizije u poslovnom sistemu i njen do prinos poveanju efektivnostiupravljanja i poslovanja teko je shvatiti bez poznavanja njenog embrionalnognastanka i razvojnog puta, kao i stanja tog oblika intemog nadzora u razvijenim zemljama trine ekonomije. Znatno pre interne revizije, kao naknad nog oblikanadzora, literatura iz oblasti kontrole i revizije na to indicira, nastala je svakodnevna,tekua intema kontrola. S obzirorn na to, da intern a revizija deluje najee tako toispituje zavrene poslovne promene, tj. post festum, ona se smatra naknadnim oblikom

nadzora".Naime, prema pouzdanimdokazima prethodne i naknadne kontrole (internerevizije) javljale su se udrevnom Egiptu nadgledanjem poreskih prihoda putem dve posebne osobe, tj. za vreme odvijanja samog procesa rada vren je prvi (tekui)oblikkontrole, dok je nakon zavretka procesa rada, u kraim ili duim intervalima,obavljan dmgi (naknadni) oblik kontrole . Termin revizija" po prirodi stvari tada nije postojao, u stvari, naknadna kontrola sprovodi ispitivanje i na taj nainrevidira pogledunazad da bi donela ocenu o nainu funkcionisanja tekue kontrole.

Tragovi razvojnog puta interne revizije gube se propau Rimskog carstva, devastiranjem njegove kulture i privrede. Ve u XII i XIII stoleu, meutim, javlja se sledeirazvojni pravac interne revizije. Pronaeni zapisnik o reviziji iz 831. godine uitalijanskom gradu Pizi indicira na dokaze o postojanju interne revizije u Italiji, dok na


8/15

funkcionisanje interne revizije u nekim engleskim gradovima ukazuju neki pisani izvoriiz 1285. godine. Intemi revizori grada Londona, koji su imali zadatak da ispitujuraune u kraljevskom vlasnitvu, imenovani su tokom 1299. godine. U kasnijem periodu, dolo je, u sve veem obimu, do organizovanja interne revizije i od stranekmpnij ih privrednih preduzetnika, a ne samo od dravnih institucija, pri emu suispitivanje tanosti i vrednosti knjigovodstva, kao i eventualne zloupotrebe, pronevere idmgi oblici prisvajanja imovine vlasnika bile primame preokupacije interne revizijeuto vreme.Formiranjem prvih revizorskih organizacionih jedinica (sektora, bdeljenja,i si.), polovinom XIX veka, u velikim kapitalistikim preduzeima, kojima se vise nijemoglo upravljati bez jednog ovakvog internog mehanizma nadzora, otpoeo je poetakrazvoja savremene interne revizije.

17. Definiite procenu rizika i objasnite uticaj koncepta rizika i kontrole na oblikovanje noveparadigme interne revizije.

Jedan skup aktivnosti unutar procesa upravljanja rizicima jeste procena rizika (riskassessment), koja se definie kao identifikacija i analiza relevantnih rizka koji utiu narealizaciju ciljeva organizacije s ciljem utvrivanja naina uspjenog upravljanja

pomenutim rizicima.Procena rizika podrazumjeva, u prvom redu, preliminarnoupoznavanje sa cilje vima organizacije, a zatim i sistematinu identifikaciju i selekciju svih relevantnih faktora (internih i eksternih), koji bi mogli uticati na spreavanjerealizacije svakog pojedinog cilja.

Na nezaobilazan uticaj koncepta rizika i kontrole na oblikovanje nove paradigmeinterne revizije, kao povezanost izmeu prakse upravljanja rizicima i interne revizije,u posljednje dvije do tri godine, indiciraju mnogi ugledni istraivai i profesionalnaudruenja. Meutim, nema jedinstvenih stanovita, pristupa i pogleda u strunojliteraturi i praksi u pogledu relevantnih kategorija, kao to su: upravljanje rizicima(risk management), analiza rizika (risk analysis), procena rizika (risk assesment),identifikacija rizika (risk identification). Ipak, ono oko ega se svi slau jeste da je zaupravljanje rizikom kljuna odgovornost na menadmentu organizacije.

18. Nave ite naine na koje se interna revizija smatra "pro uenom rukom" mena menta uupravljanju rizicima.

profesionalna obaveza i odgovornost interne revizije je da bude produena rukamenadmenta u upravljanju rizicima, i to na sledei nain:

- pruajui nezavisnu i objektivnuocenu, tj. uvjerenje o primjerenosti i efektivnosti procesa upravljanja rizicima i internih kontrola u konkretnoj organizaciji;

- davanjem savet a i sugestija pri definisanju naina identifikacije i strategijeupravljanja rizicima;

- davanjem prijedloga o mogunostima unaprijeenja procesa upravljanja rizicima iinternih kontrola u organizaciji


9/15

19. Gro naih organizacija nije uspostavilo proces upravljanja rizikom. Objasnite. ta a ra e

interni revizori u takvoj situaciji, a, zatim, obrazloite floskulu a interni revizori treba aizbegavaju ulogu "vlasnitva na rizicima".

S obzirom na to, da gro naih organizacija nije uspostavilo proces upr avljanjarizikom, interni revizori treba da imaju aktivnu ulogu pruanja pomoi u inicijalnomuspostavljanju procesa upravljanja rizikom u organizaciji.

U ovakvim situacijama, interni revizori treba da se pridravaju odredbi oobjavljivanju iz Meunarodnih standarda profesionalne prakse interne revizije. Oni,drugim rijeima, treba da imaju proaktivnu ulogu u razvoju i sprovoenju procesaupravljanja rizikom, kao i da izbjegavaju ulogu vlasnitva nad rizicima, niti da suodgovorni za upravljanje utvrenim rizicima.

20. Obrazloite vrste rizika: inherentni, kontrolni i preostali.

Inherentni rizik (Inherent risk). Ovaj rizik je dio same aktivnosti. Kontrolni rizik (Control risk), javlja se u sluaju nefunkcionisanja provedenih

kontrola na adekvatan nain ili u sluaju njihovog nepostojanja. Oba sluaja erezultirati pojavom greaka i odstupanja, to, samo po sebi, indicira da se kontrolneaktivnosti ne prilagoavaju promen jenim uslovima, zbog ega e poslovni procesi stvarati poveani kontrolni rizik.

Preostali rizik (Residual risk), u proceni i definitivnoj odluci o prisustvu znatnognivoa odstupanja ili nedostataka unutar samog poslovnog sistema, koji nastaju nakonrealizovanih kontrolnih postupaka ovlaenja ima menadment preduzea. S oziromna to, da neki rizik koji je nemogue u potpunosti eliminisati postoji u svakojaktivnosti, uloga interne revizije jeste da obezbijedi menadmentu podloge naosnovukojih e menadment morati da pr ocen i nivo preostalog rizika koji utie na sotvarivanje ciljeva organizacije, U navedenom sluaju, na menadmentu je da odluida li je postojei nivo kontrole prihvatljiv ili ne.

21. Objasnite rizik revizije (Audit risk ), tj. Obrazloite in ikator in exa rizika, a, zatim, objasnite

o nos izmeu rizika revizije i preostalog rizika. O riziku same revizije (Audit risk), govorimo u sluaju da interna revizija nije

preispitala sistem, odnosno da se njene preporuke zanemaruju ili da interna revizijanije obavljena na profesionalnom nivou, usled ega su neka podruja visokog rizikaisputena prilikom ispitivanja internog revizora.

Cjelokupnoj procen i rizika doprinose mnogi faktori, a veina indeksa rizika se bazirana sljedeemosnovnom modelu, i to:

Znaajnost / Materijalnost

Indeks rizika = -------------------- ------------------------- ----------- + Posebni faktori

Kvalitet interne kontrole


10/15

Vei inherentni rizik stvaraju znaajna podruja u poslovanju preduzea, ali ukoliko su u navedenim podrujima provedene adekvatne kontrole, smanjie se izloenostrizicima. Ili matematiki reeno, konanavrednost indeksa rizika e biti manja to jevei kvalitet internih kontrola. Interni revizor se mora usredsrediti na znaajneaktivnosti, procese i funkcije koje imaju slabe interne kontrolne postupke i procedure. Izmeu rizika revizije i preostalog rizika veoma je znaajan odnos sa stanovita uloge procen e rizika u internoj reviziji. Naime, rizik revizije e se poveati u sluaju da jeobuhvaenost internom revizijom visoka u podrujima niskog nivoa preistalog rizika, s obzirom na to da se revizijski resursi koriste u podrujima koja nisu prioritetna, toini upitnim svrsishodnost revizijskog procesa. S druge strane, niska obuhvaenostinternom revizijom ( u smislu angaovanja revizijskih resursa) ima opravdanje u sluaju niskog nivoa preostalog rizika.

22. Nave ite, ta obuhvataju kriminalne ra nje, ko ih vri, a, zatim, nave ite primere kriminalnihra nji na tetu organizacije.

Kriminalne radnje obuhvataju niz nepravilnosti i nezakonitih djela koje karakteriename rno obamnjivanje ili pogreno prikazivanje, a za koje pojedinac zna da je pogrenoili ne vjeruje da je tano.

Vre je osobe koja znaju da e kao rezultat ostvariti nezakonitu k orist za sebe,organizaciju ili drugu osobu, pri emu kriminalna radnja moe biti izvrena od strane licakoje su izvan i unutar organizacije

Primjeri kriminalnih radnji na tetu organizacije su sled ei: - prihvatanje mita ili nezakonite provizije;- opstruiranje zaposlenog lica (ili spoljnog lica) od potencijalno profitabilne

transakcije koja bi organizaciji generalno stvarala profit;- pronevjera (nezakonito prisvajanje novca ili imovine) i falsifikovanje finansijske

dokumentacije radi prikrivanja djel a s ciljem oteavanja njegovog otkrivanja; - name rno prikrivanje ili pogreno prikazivanje dogaaja, transakcija ili podataka; - potraivanja za usluge i robu koje, ustvari, nisu ni pruane organizaciji; - namerna opstrukcija delovanja u situacijama u kojima se oekuje realizovanje

odreenih akcija od strane kompanije ili zakona; -

neovlaeno ili nezakonito korienje povjerljivih informacija ili informacija koje sutue vlasnitvo; - neovlaena ili nezakonita manipulacija informacionim mreama ili operativnim

sistemima.

23. Nave ite tipine sluajeve kriminalnih ra nji ija je svrha a se omogudi korist organizaciji,zatim, nave ite na emu se zasniva verovatnoda aktivnosti kriminalne ra nje, a, zatim, taobuhvata upravljanje rizikom kriminalne radnje.

Tipini slua jevi su sled ei:


11/15


12/15

25. Objasnite korporativnu kulturu kao izvor rizika o raunovo stvenih prevara, a, zatim,objasnite ta su prevare i nave ite na kojim elementima baziraju.

Korporativna kultura se moe definisati kao skup meusobno povezanih elemenata kao to

su istorija preduzea,vrednosti koje njeguje, njegovi ciljevi i stil upravljanja na svimnivoima i u svim dijelovima preduzea. Aktivnosti koje se preduzimaju s name rom da finansijski izvjetaji budu netano

interpretirani nazivaju se prevarama, a baziraju, uglavnom, na sled eim elementima, i to: - lano prikazivanje znaajnih injenica; - svijest poinioca o tome da je predstavljanje lano ili ispoljavanje potpune nemarnosti

na istim;- lice koje dobije informaciju smatra je kao pouzdanu i oslanja se na nju prilikom

donoenja odluke; - pojava znaajne finansijske tete koja nastaje zahvaljujui navedenom, a snose je

korisnici informacija.

26. Objasnite nain na koji se obavljaju raunovo stvene procene, kao i nain koridenja pravaizbora u procesu finansijskog izvetavanja, kao va po ruja izvora rizika oraunovo stvenih prevara.

U procesu sastavljanja finansijskih izvjetaja okolnost da preduzea posluju kontinuiranoini neophodnim korienje raunovodstvenih procen a, koje se, s razlogom, oznaavaju potencijalnim izvorom rizika za raunovodstvene prevare. Pouzdanost finansijskihizvjetaja nee biti ugroena ukoliko sastavljai finansijskih izvjetaja imaju za ciljobjektivne raunovodstvene pr ocene. M eutim, raunovodstvene pr ocen e e postati pogodan instrument za vrenje raunovodstvenih prevara ukoliko se kao cilj sastavljanja finansijskih izvjetaja nametne preva

Brojni Meunarodni raunovodstveni standardi, kao i Meunarodni standardi finansijskog izvjetavanja jo uvjek sadre prava izbora u normativnoj osnovi i praksi finansijskog izvjetavanja, ime se oteava njihova uporedivost i omoguava sastavljau finansijskih izvjetaja da pomenute opcije iskoristi za potrebe raunovodstvenih prevara. Naim e, primjenom tzv. agresivnih raunovodstvenih politika, tj. korienjem prave opcije

u procesu finansijskog izvjetavanja, mogue je upravljati finansijskim rezultatom iostvariti znaajna odlaganja poreskih optereenja, iskazujui u finansijskim izvjet ajima poslovni rezultat koji je realno nii od ostvarenog.

27. Nave ite najbitniju karakteristiku greaka, zatim, u emu su sline prevarama, a, potom, taini strukturu greaka.

Nepostojanje name re da se u finansijski izvjetaj unese pogrean podatak, izostavi nekiiznos ili objavljivanje, najbitnija je karakteristika greaka.

Strukturu greaka ine, uglavnom, one koje:


13/15

- nastaju prilikom prikupljanja dokumentacije ili pri njenoj obradi u postupku izrade finansijskih izvjetaja;

- su posledica nerazumne raunovodstvene procene, a za rezultat imaju precjenjivanjeinjenica ili njihovo netano interpretiranje;

- su rezultat pogreene primjene raunovodstvenih principa u vezi sa iznosima, vrstamai nainom prezentacije ili objavljivanja.

28. Navedite privredne grane koj e su izloene znaajnom riziku u vezi sa ivotnom sre inom, a,zatim, obrazloite ulogu "zelene revizije"u tim privre nim granama.

Odreene privredne grane su izloene znaajnom riziku u vezi sa ivotnom sredinom. Navedeno se, u prvom redu, odnosi na hemijsku industriju, industriju nafte i gasa, farmaceutsku industriju, metalurgiju, rudarstvo i komunalne usluge.

U pomenutim privredni m granama sve uobiajenije postaju zelene revizije, odnosnorevizije zatite ivotne sredine koje, kada su u pitanju sredstva i obaveze za zatitu ivotne

sredine, imaju ulogu:- da kontroliu troenje sredstava za zatitu i ouvanje ivotne sredine; - da pr ovjeravaju usaglaenost zakona sa sporazumima, standardima koji se odnose na

zatitu ivotne sredine i njihov uticaj na finansijske izvjetaje i operacionalizacijutrokovno-dohodovnih analiza, krenja zakona i njegovih posledica na dodatnoangaovana sred stva;

- revizije uspjenosti i svrsishodnosi uloenih sredstava u zatitu ivotne sredine.

29. Znaajnom riziku u vezi sa ivotnom sre inom moe biti izloeno svako pravno lice (izvanprivre nih grana tipinih po izloenosti riziku u vezi sa ivotnom sre inom). Navedite tesluajeve.

Zna a jnom riziku u vezi sa ivotnom sredinom moe biti izloeno svako pravno lice koje: - podlijee zakonima i regulativama o ivotnoj sredini u znaajnoj mjeri; - ima ili odrava sigurnost nad lokacijama koje su u stanju posredne odgovornosti,

(tj. koje su kontaminirane od strane prethodnih vlasnika);- ima poslovne procese koji mogu prouzrokovati kontaminaciju zemljita i podzemnih

voda, zagaenje povrinskih voda ili aero zagaenje; koriste opasne supstance; moguimati loe posledice za kupce, zaposlene ili ljude koji ive u susjedstvu lokalitetakonkretne kompanije;

30. Nave ite karakteristina pitanja ivotne sre ine, koja su o uticaja na finansijske izvetaje.

Karakteristina pitanja ivotne sredine, koja su od uticaja na finansijske izvjetaje, su: - uvoenje zakona i regulative o ivotnoj sredini moe ukljuiti imparitet (umanjenje)

vrednosti sredstava i, saglasno tome, potrebu za otpisivanjem njihove knjigovodstvenevrednosti;


14/15

- propust u pridravanju zakonskih propisa o pitanjima ivotne sredine (kao to suemisija tetnih materija ili deponovanje otpada, ili promene zakonodavstva saefektom unazad) moe zahtjevati ukalkulisavanje trokova za otklanjanje i naknade teta ili tro kova sudskog spora;

- neka pravna lica, na primjer, u ekstraktivnim industrijskim granama (istraivanjenafte i gasa ili rudarstvo), zatim proizvoai hemikalija ili kompanije koje se baveotpadom, mogu stei obaveze u vezi sa ivotnom sredinom kao direktninus-proizvod

svog osnovnog poslovanja;- preuzete (konstruktivne) obaveze koje nastaju iz dobrovoljne inicijative, na primjer,

kada je pravno lice ustanovilo zagaenje zemljita i (bez obzira na to to nije podkakvom obavezom) moe da odlui da to zagaen je otkloni zbog sopstvene zabrinutosti za svoju dugoronu reputaciju i svoj odnos sa zajednicom;

- moe nastati potreba da pravno lice objavi u napomenama postojanje potencijalneobaveze (u sluaju da se trokovi koji se tiu pitanja ivotne sredine ne mogurazumno

proceniti);- u ekstremnim situacijama, nepridravanje odreenih zakona i regulativa o ivotnoj

sredini moe uticati na mogunost pravnog lica da nastavi poslovanje po naelu stalnosti i, shodno tome, moe uticati na objavljivanja i na osnovu za sast avljanje finansijskih izvjetaja.

31. Za oblikovanje i funkcionisanje internih kontrola, nain kontrole (s gle ita ivotne sre ine) upraksi se razlikuje. Navedite.

Za oblikovanje i funkcionisanje internih kontrola radi pomoi u obavljanju urednog iefikasn og poslovanja, ukljuujui aspekte ivotne sredine, odgovorno je rukovodstvo pravnog lica, a nain kontrole u praksi se razlikuje: - pravna lica koja su minimalno izloena rizicima u vezi sa ivotnom sredinom (ili

manja pravna lica), vjerovatno e pratiti i kontrolisati pitanja svoje ivotne sredinekao dio svojih uobiajenih sistema raunovodstva i interne kontrole;

- neka pravna lica, koja posluju u privrednim granama sa veom izloenou riziku poosnovu ivotne sredine, mogu uspostaviti potreban podsisteminterne kontrole u te svrhe, koji je u skladu sa postojeim standardima koji se odnose na Sisteme za

upravljanje ivotnom sredinom (Environmental Management Systems- EMS) i- druga pravna lica uspostavljaju sve svoje kontrole u okviru jednog integrisanog si stema kontrole, koji ukljuuje politike i postupke vezane za raunovodstvo, pitanja ivotne sredine, kao i ostala pitanja (na primjer, kvalitet, zdravlje, bezbjednost).

32. Definiite o rivi razvoj prema Svetskoj komisiji o ivotnoj sre ini i razvoju, a, zatim,obrazloite zato i kako je Svetska banka izvrila pomeranje svoje kre itne politike u koristmnogo vedeg promovisanja ivotne sre ine.

Definiue odrivi razvoj kao takvu razvojnu orijentaciju koja, podrazumjeva trajnouspostavljanje harmonije izmeu razvoja i prirodne sredine.


15/15

33. Nave ite, ta po razumeva poziv na tranziciju na o rivost u XXI veku o strane nacionalnog

saveta za istraivanje SAD a, a, potom, objasnite na koje pitanje bi uvoenje revizije ivotnesredine trebalo da da odgovore.

Nacionalni savet za istraivanja SAD-a ( poziva na tranziciju na odrivost u XXI vijeku,koja podrazumjeva, izmeu ostalog, i odravanje sistema i ivotnih resursa koji podravaju ivot na planeti.

Uvoenje revizije zatite ivotne sredine predstavljalo bi prvi korak u traenju odgovorana mnoga pitanja, i to: da li se novac dobijen za ekologiju ne preliva eventualno za drugenamene; da li ima zloupotrebe i monopola u njegovom korienju; da li se respektujenaelo svrsishodnosti- vrednost (kvalitet) za uloeni novac; da li su objektivni i istiniti finansijski izvjetaji (u dijelu koji se odnosi na sredstva i obaveze za ivotnu sredinu); i sl.

milica domaći rad revizija ii

Documents