METODOLOGIJA NOVOG METODOLOGIJA NOVOG PRISTUPA PRIMENEPRISTUPA PRIMENEPRISTUPA PRIMENE PRISTUPA PRIMENE

EKONOMSKIH INSTRUMENATA EKONOMSKIH INSTRUMENATA U OBLASTIU OBLASTI ZAŠTITE VODAZAŠTITE VODAU OBLASTI U OBLASTI ZAŠTITE VODAZAŠTITE VODA

Profesor dr Božo DalmacijaProfesor dr Božo DalmacijaPrirodnoPrirodno--matematički fakultet u Novom Sadumatematički fakultet u Novom Sadu

Departman za hemijuDepartman za hemijuKatedra za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredineKatedra za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine

1

Upravljanje vodama je složenaUpravljanje vodama je složena delatnost uspostavljanja i održavanja ravnotežnog stanja koja obuhvataravnotežnog stanja koja obuhvata

• zaštitu kvaliteta voda, • upravljanje kvalitetom iupravljanje kvalitetom i • kontrolu zagađenosti voda.

2

Upravljanje kvalitetom voda je aktivnost p j j jkoja mora imati u vidu dva suprotno usmerena procesa korišćenja voda i to:p j

• Korišćenje vode kao: j– sirovine u različitim tehnološkim procesima, – kao resursa vode za piće, – za navodnjavanje u poljoprivredi itd.

• Korišćenje voda kao recipijenta otpadnih voda.

3

Bitni aspekti koji se uzimaju u obzir kada se razmatraju prioritetni problemi kvaliteta otpadnih vode su:

• Ekonomski uticaj;j;• Uticaj na ljudsko zdravlje;• Uticaj na ekosistem;Uticaj na ekosistem;• Uticaj geografskog područja;• Vremensko trajanje uticajaVremensko trajanje uticaja.

4

Preporučena strategija kontrole l t t (k t l t d ih d )polutanata (kontrole otpadnih voda)

podrazumeva:

• Identifikaciju zahtevanih intervencija u sistemu upravljanja vodamasistemu upravljanja vodama.

• Definisanje dugoročnih ciljeva.• Analizu postojećih kapaciteta.• Definisanje realnih kratkoročnih j

ciljeva.Napomena: Ne može se sve uraditi odmah i sad To je

5

Napomena: Ne može se sve uraditi odmah i sad. To je uvek pogrešan pristup koji ne daje rezultate

Elementi kratkoročne strategije kontrole polutanata

Elementi kratkoročne i dugoročne strategije kontrole polutanata

Funkcija Nacionalninivo Niži nivoi

Propis o ispuštanju

Uspostavljanje Uspostavljanje cene za dozvolucene za dozvolu

IdentifikacijaIdentifikacija ispuispušštanjatanja otpadnihotpadnih vodavoda uu skladuskladu sasalicencomlicencomispuštanju

otpadnih vodacene za dozvolu cene za dozvolu ispuispušštanja tanja otpadnih voda u otpadnih voda u sskladu sa kladu sa propisompropisom

licencomlicencom..UspostavljanjeUspostavljanje proceduraprocedura zaza upravljanjeupravljanje sistemomsistemomdozvoladozvola uu skladuskladu sasa propisimapropisima..IzveIzvešštavanjetavanje odod stranestrane lokalnihlokalnih nadležnihnadležnih organaorgana ooproblemuproblemupropisom.propisom. problemuproblemu..

Elementi dugoročne strategije kontrole polutanataFunkcija Nacionalni nivo Prelazni nivo Lokalni nivo

Propis o ispuštanju otpadnih voda

Ispuštanje procesnih otpadnih voda. Primena iPrimena i

Tumačenje primene u vezi sa planiranim razvojem oblasti. Organizovanje odnosa

Učešće u monitoringu potencijalnog štetnog ispuštanja; centriranju i primoravanju lokalnimPrimena i Primena i

izdavanje dozvola izdavanje dozvola za ispuza ispušštanjetanje. .

Organizovanje odnosa sa javnošću.Provera doslednosti primene dozvola. Širenje informacija o

primoravanju lokalnim pravilima i održavanju struktura u anuliranju kontaminanata koji potiču iz izvora gradskih otpadnih

6

Širenje informacija o nacionalnim standardima

iz izvora gradskih otpadnih voda kroz vode sub-oblasti i uređenje komisija i grupa-korisnika voda.

Održivi razvoj vodnih resursa sumarizovan je u sledećim principima:j p p

•• ekonomski ekonomski – po kojem je voda osetljiv i ograničen resurs (obnovljiv) sa važnim ekosistemskim funkcijama,

•• institucionalni principinstitucionalni princip zahteva uključivanje korisnika uinstitucionalni principinstitucionalni princip zahteva uključivanje korisnika u upravljanju vodama, uključujući vladu, civilni i privatni sektor,

•• princip instrumenata u upravljanju vodamaprincip instrumenata u upravljanju vodamapodrazumeva sistem u kome «korisnik plaća», zagađivač plaća i

7

g p•• aspekte bazirane na zahtevima tržištaaspekte bazirane na zahtevima tržišta

OrganizacijaOrganizacija zaza ekonomskuekonomsku saradnjusaradnju ii razvojrazvoj (OECD)(OECD) jeje 19721972..didi jiljil i ii i đi čđi č l ćl ć T jT j i ii i jjgodinegodine usvojilausvojila principprincip zagađivačzagađivač -- plaćaplaća.. TajTaj principprincip jeje

kasnijekasnije usvojenusvojen kaokao oficijelnaoficijelna politikapolitika uu EvropskojEvropskoj UnijiUnijiukazujućiukazujući nana centralnocentralno mestomesto ekonomskihekonomskih instrumenatainstrumenata uuukazujućiukazujući nana centralnocentralno mestomesto ekonomskihekonomskih instrumenatainstrumenata uuzaštitizaštiti životneživotne sredinesredine tjtj.. nana bitnostbitnost cenecene zaza zagađivanjezagađivanje..

Uvođenje ovog principaUvođenje ovog principazahteva uključivanje iupotrebu resursa štoppodrazumeva dada iizagađivačzagađivač ii korisnikkorisnik

l ć jl ć j8

plaćajuplaćaju..

ANEKS III WFDANEKS III WFDEkonomska analiza sadrži dovoljno detaljnih informacija (uz vođenjeEkonomska analiza sadrži dovoljno detaljnih informacija (uz vođenje

računa o troškovima prikupljanja podataka) neophodnih za:

i d d j ćih h d ih č i j ći b ii d d j ćih h d ih č i j ći b i•• izradu odgovarajućih neophodnih proračuna, uzimajući u obzir izradu odgovarajućih neophodnih proračuna, uzimajući u obzir (u skladu sa članom 9.) (u skladu sa članom 9.) –– načelo pokrivanja troškova vodnih usluganačelo pokrivanja troškova vodnih usluga, , –– vodeći računa o dugoročnim predviđanjima snabdevanja i vodeći računa o dugoročnim predviđanjima snabdevanja i

zahteva za vodom na području rečnog sliva, i zahteva za vodom na području rečnog sliva, i –– po potrebi o:po potrebi o: proceni obima, cena i troškova vodnihproceni obima, cena i troškova vodnihpo potrebi o:po potrebi o: proceni obima, cena i troškova vodnih proceni obima, cena i troškova vodnih

uslugausluga i proceni odgovarajućih investicija, uključujući i i proceni odgovarajućih investicija, uključujući i predviđanja takvih investicija;predviđanja takvih investicija;

donošenje procenadonošenje procena o troškovno najefikasnijim kombinacijamao troškovno najefikasnijim kombinacijama•• donošenje procenadonošenje procena o troškovno najefikasnijim kombinacijama o troškovno najefikasnijim kombinacijama mera u pogledu korišćenja vodamera u pogledu korišćenja voda, , koje će biti uključene u koje će biti uključene u programe mera iz člana 11, na osnovu procena potencijalnih programe mera iz člana 11, na osnovu procena potencijalnih t šk t k iht šk t k ih

9

troškova takvih mera.troškova takvih mera.

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE(Sl Glasnik RS br 135/04)(Sl. Glasnik RS br. 135/04)

Osnovna načela zaštite životne sredine:• Načelo integralnosti• Načelo integralnosti• Načelo prevencije i predostrožnosti• Načelo očuvanja prirodnih vrednosti• Načelo održivog razvoja• Načelo odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog

sledbenika• Načelo “zagađivač plaća”• Načelo “korisnik plaća”• Načelo supsidijarne odgovornosti• Načelo supsidijarne odgovornosti• Načelo primene podsticajnih mera• Načelo informisanja i učešća javnosti

10

• Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu

ZAKON O INTEGRISANOM SPREČAVANJU I KONTROLI ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE (Sl Gl ik RS bZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE (Sl. Glasnik RS br. 135/04)

Osnovna načela:N č l pr d str žn sti• Načelo predostrožnosti

• Načelo integrisanosti i koordinacije• Načelo održivog razvoja• Načelo hijerarhije upravljanja otpadomNačelo hijerarhije upravljanja otpadom• Načelo “zagađivač plaća”

11• Načelo javnosti

Zakon o vodamaSlužbeni glasnik RS , 46/91

• zaštitu voda,• zaštitu vode od toksičnih materija, ašt tu ode od to s č ate ja,• sprovođenje menadžmenta voda od opšteg

značaja značaja, • uslove i metode za menadžment, organizaciju, organizaciju,

finansiranjefinansiranje i finansiranjefinansiranje i • nadgledanje sprovođenja postojećeg zakona.

12

Preduslovi za uspešnu implementaciju najvećeg broja ekonomskih instrumenata su:

• odgovarajući standardi, • efikasna administracija, • monitoring, • sprovođenje nadležnosti, • institucionalna koordinacija i • ekonomska stabilnost.

13

Osnovni tipovi ekonomskih instrumenata pkoji se koriste u kontroli zagađenja:

•• CenaCena -- tarife ili cena vodetarife ili cena vode•• Naplata za zagađenjeNaplata za zagađenje•• Prodajna dozvolaProdajna dozvolajj•• Novčane pomoćiNovčane pomoći•• DepozitDepozit // refundujući sistemrefundujući sistem•• DepozitDepozit // refundujući sistemrefundujući sistem•• Kaznene mereKaznene mere

14

C t ifCena - tarifa

•• Cena Cena -- tarife ili cene vode treba da budu tarife ili cene vode treba da budu postavljene na nivou na kome treba da postavljene na nivou na kome treba da pokriju cene za skupljanje i tretmanpokriju cene za skupljanje i tretmanp j p j jp j p j j

•• NNa taj način podstaknu zagađivače da a taj način podstaknu zagađivače da prihvate čiste tehnologije (uključujućiprihvate čiste tehnologije (uključujućiprihvate čiste tehnologije (uključujući prihvate čiste tehnologije (uključujući reciklažu i ponovnu upotrebu vode) i da reciklažu i ponovnu upotrebu vode) i da eliminišu ili smanje produkciju otpada kojieliminišu ili smanje produkciju otpada koji

15

eliminišu ili smanje produkciju otpada koji eliminišu ili smanje produkciju otpada koji može dospeti u vodnmože dospeti u vodnaa telatela..

Naplata za zagađenje - cene za zagađenje ili takse mogu biti definisane kao “cene” koje se plaćaju zamogu biti definisane kao cene koje se plaćaju za“upotrebu životne sredine”.Postoji više vrsta naplata koje se sprovode u ciljuPostoji više vrsta naplata koje se sprovode u cilju kontrole od zagađenja:

a naplata za ispuštanje efluentaa naplata za ispuštanje efluenta npr cene koje sunpr cene koje sua. naplata za ispuštanje efluentaa. naplata za ispuštanje efluenta, , npr. cene koje su npr. cene koje su bazirane na količini i/ili kvalitetu ispuštenih polutanata; bazirane na količini i/ili kvalitetu ispuštenih polutanata;

b. naplata korisnicimab. naplata korisnicima, , npr. cene se plaćaju za upotrebu npr. cene se plaćaju za upotrebu pp ,, p p j pp p j pzajedničkog uređaja za tretman otpadnih vodazajedničkog uređaja za tretman otpadnih voda; ;

c. cene produkcijec. cene produkcije, , npr. cene bazirane na npr. cene bazirane na k t k j št t ži t di k dk t k j št t ži t di k dkomponentama koje su štetne za životnu sredinu kada komponentama koje su štetne za životnu sredinu kada se koriste kao sirovine ili se ispuštaju;se koriste kao sirovine ili se ispuštaju;

d. administrativne naplated. administrativne naplate, , npr. cene koje se plaćaju npr. cene koje se plaćaju

16

pp ,, p j p jp j p jvodoprivrednim preduzećimavodoprivrednim preduzećima

Primer: EPA Primer: EPA –– način obračuna naknadenačin obračuna naknade

17

P d jProdajna dozvoladozvola•• UU okviru ovog principa odgovorneokviru ovog principa odgovorne vlastivlastiUU okviru ovog principa odgovorneokviru ovog principa odgovorne vlasti vlasti

postavljaju postavljaju set maksimalnih limita u set maksimalnih limita u ukupnoj dozvoljenoj emisiji polutanataukupnoj dozvoljenoj emisiji polutanata..ukupnoj dozvoljenoj emisiji polutanataukupnoj dozvoljenoj emisiji polutanata. .

•• Ukupna dozvoljena emisija je podeljena Ukupna dozvoljena emisija je podeljena između zagađivača i njima se izdajeizmeđu zagađivača i njima se izdajeizmeđu zagađivača i njima se izdaje između zagađivača i njima se izdaje dozvola za emitovanje ugovorene količine dozvola za emitovanje ugovorene količine polutanata u okviru specificiranogpolutanata u okviru specificiranog

18

polutanata u okviru specificiranog polutanata u okviru specificiranog vremenskog perioda.vremenskog perioda.

Novčane pomoćip

• Takse za podsticaj (krediti za ulaganja, poreske olakšice/odlaganja plaćanja). p g j p j )

• To su garanti i pozajmice za podsticanje zagađivača da redukuje količinu ispuštenihzagađivača da redukuje količinu ispuštenih otpadnih voda ulaganjem u različite vrste mera kontrole zagađenja

19

mera kontrole zagađenja.

Depozit / refundujući sistem

•• KKorisnici vršeorisnici vrše doplatu kada nabavljaju doplatu kada nabavljaju p j jp j jpotencijalno zagađujuće materijepotencijalno zagađujuće materije s tim s tim što je omogućenošto je omogućeno rrefundovanjeefundovanje njihovog njihovog j gj g jj j gj gdepozita kada ih vrate udepozita kada ih vrate u centre za centre za reciklažureciklažu ili izvrše odgovarajuće odlaganje ili izvrše odgovarajuće odlaganje

20

g j g jg j g jistih.istih.

Kaznene mereKaznene mere•• IInstrumenti koji se koriste u cilju navođenjanstrumenti koji se koriste u cilju navođenjaIInstrumenti koji se koriste u cilju navođenja nstrumenti koji se koriste u cilju navođenja

zagađivača da se pokori standardima životne zagađivača da se pokori standardima životne sredine i regulativama. sredine i regulativama.

•• Odnose se na naplate koje se vrše kada Odnose se na naplate koje se vrše kada zagađenje prevaziđe prihvatljiv nivo.zagađenje prevaziđe prihvatljiv nivo.

21

Primer: Obračun naknade za Primer: Obračun naknade za ššispuštene vode u JVP “Vode ispuštene vode u JVP “Vode

Vojvodine”Vojvodine”

= + +Visina Visina naknade naknade

(VN)(VN)

Fiksni troškovi Fiksni troškovi (osnovna taksa)(osnovna taksa)

Troškovi Troškovi održavanjaodržavanja

Troškovi Troškovi izmuljivanja ne izmuljivanja ne toksičnog muljatoksičnog mulja( )( ) g jg j

Troškovi Troškovi Troškovi Troškovi + + +Troškovi Troškovi izmuljivanja izmuljivanja

toksičnog muljatoksičnog mulja

Troškovi Troškovi razblaživarazblaživa--

njanja

Cena ekološke i Cena ekološke i privredne šteteprivredne štete

- Aktivnosti koje dozvoljavaju Aktivnosti koje dozvoljavaju umanjivanje naknadaumanjivanje naknada

22

j jj j

NAKNADA ZA KORIŠĆENJENAKNADA ZA KORIŠĆENJE VODOPRIVREDNIH OBJEKATA ZA

ODVOĐENJE OTPADNIH VODAODVOĐENJE OTPADNIH VODA

Struktura godišnje naknada za korišćenje objekta Struktura godišnje naknada za korišćenje objekta g j j jg j j jHidrositema radi odvođenje otpadnih voda Hidrositema radi odvođenje otpadnih voda se se profiliše u sldeće pravcaprofiliše u sldeće pravca::–– Odvođenje prečišćenih otpadnih vodaOdvođenje prečišćenih otpadnih voda–– Odvođenje ne prečišćenih otpadnih vodaOdvođenje ne prečišćenih otpadnih voda–– Ekološke šteteEkološke štete–– Umanjivanje naknade zbog početka izgradnje Umanjivanje naknade zbog početka izgradnje

postrojenja ili rekonstrukcije postrojenjapostrojenja ili rekonstrukcije postrojenja radiradi23

postrojenja ili rekonstrukcije postrojenjapostrojenja ili rekonstrukcije postrojenja radi radi poboljšavanja efiksnosti procesa prećišćavanjapoboljšavanja efiksnosti procesa prećišćavanja

Identifikacija problema: Šta se dešava u vodotoku kada otpadna voda nije prečišćenap

Onaj ko upravlja Onaj ko upravlja vodama vodama (JVP)(JVP) zza a vodama vodama (JVP)(JVP) zza a ublažavanje nastalih ublažavanje nastalih posledica mora da posledica mora da

t ši d đ i d t ši d đ i d utroši određeni deo utroši određeni deo finansiskih sredstavafinansiskih sredstava

24

Koji su Koji su ekološke ekološke posledice ispuposledice ispuštanja štanja

EUTOFIZACIJA, RAST MAKROFITA

• POTROŠNJA RASTVORENOG KISEONIKA !

posledice ispuposledice ispuštanja štanja otpadnih voda u otpadnih voda u vodotokove ?vodotokove ?

• TOKSIČNE KOMPONENTE U VODI !• POVEĆANJE SALINETETA!• POVEĆANJE BIONEDOSTUPNIH MATERIJA U VODIMATERIJA U VODI

• POVEĆANJE SADRŽJA SEDIMENTA!

OTPADNA VODA

SEDIMENTA!• ZBOG PRISUSTVA TOKSIČNIH KOMPONENTA U SEDIMENTU ON MOŽE BITI OPASAN ZA VODENI EKOSISTEM

25

EKOLOŠKA ŠTETA!PROBLEM RAZBLAŽIVANJA DA SE SMANJI

SALINITET, NEUTRALIŠU KISELE VODE, RASHLADE TOPLE VODE I SMANJI TOKSIČNOST OTPADNIH VODA!

VODOTOKTOKSIČNOST OTPADNIH VODA!PROBLEM UKLANJANJA VODENOG

RASTINJA!PROBLEM NASTAJANJA SEDIMENTA OD

POSLEDICA EUTROFIZACIJE!

IZMULJIVANJE SEDIEMNTA!

VODENA FAZAOTPADNA VODA

IZMULJIVANJE I DEPONOVANJE TOKSIČNOG SEDIMENTA!VEĆA UČESTALOST MONITORINGA

SEDIMENTA, VODE I DEPONIJA TOKSIČNOG SEDIMENTA!RAZVOJ I PRIMENA METODA ZA

REMEDIJACIJU TOKSIČNOG SEDIMENTA!

ČVRSTA FAZA

REMEDIJACIJU TOKSIČNOG SEDIMENTA!

Koje su tehnoKoje su tehno--

26

Koje su tehnoKoje su tehnoekonomske posledice !ekonomske posledice !

REFERENTNI DOKUMENTI REFERENTNI DOKUMENTI KORIŠĆENI PRI KORIŠĆENI PRI IZRADI METODOLOGIJEIZRADI METODOLOGIJEIZRADI METODOLOGIJE IZRADI METODOLOGIJE

•• Council Directive Council Directive 2000/60/EC2000/60/EC of 23 October 2000 establishingof 23 October 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy;

• Council Directive 91/271/EEC of 21 May 1991 concerning urban waste water treatment;

• Council Directive 96/61/EC of 24 September 1996 concerningintegrated pollution prevention and control;

• Council Directive 76/464/EEC of 4 May 1976 on pollution caused y pby certain dangerous substances discharged into the aquatic environment of the Community;

• EPER, Commision Decision 2000/479/EC;, ;• ICPDR, The Danube River Basin District, Document IC/084, 15.

November 2004.;• Convention on cooperation for the protection and sustainable

27

Convention on cooperation for the protection and sustainable use of the Danube river (DANUBE RIVER PROTECTION CONVENTION)

Urban Wastewater TreatmentUrban Wastewater Treatment Directive (Council Directive (Council Di tiDi ti 91/271/EEC)91/271/EEC)DirectiveDirective 91/271/EEC)91/271/EEC)

DirektivaDirektiva sese odnosiodnosi nana:: sakupljanje,sakupljanje, tretmantretman ii ispuštanjeispuštanje gradskihgradskih otpadnihotpadnihvodavoda ii vodavoda kojekoje potičupotiču iziz postojećihpostojećih industrijskihindustrijskih sektorasektoravodavoda ii vodavoda kojekoje potičupotiču iziz postojećihpostojećih industrijskihindustrijskih sektorasektora..

UWWTUWWT DirektivaDirektiva sadržisadrži minimumminimum standardastandarda kojikoji morajumoraju (ukoliko(ukoliko toto usloviuslovisredinesredine zahtevaju)zahtevaju) bitibiti pospešenipospešeni nacionalnimnacionalnim legislativamalegislativama.. ToTo zahtevazahtevakombinacijukombinaciju principaprincipa kojikoji sese odnoseodnose nana ciljeveciljeve postizanjapostizanja odgovarajućegodgovarajućegkombinacijukombinaciju principaprincipa kojikoji sese odnoseodnose nana ciljeveciljeve postizanjapostizanja odgovarajućegodgovarajućegkvalitetakvaliteta otpadnihotpadnih vodavoda (sa(sa lokalnimlokalnim emisionimemisionim standardima)standardima) ii uniformnihuniformnihemisionihemisionih standardastandarda..

IndustrijskeIndustrijske otpadneotpadne vodevode mogumogu sese ispuštatiispuštati ii mimomimo sabirnogsabirnog sistemasistema (javne(javneIndustrijskeIndustrijske otpadneotpadne vodevode mogumogu sese ispuštatiispuštati ii mimomimo sabirnogsabirnog sistemasistema (javne(javnekanalizacije),kanalizacije), direktnodirektno uu vodoprijemnikevodoprijemnike (direktni(direktni ispuštači),ispuštači), ss timtim dada kvalitetkvalitetispušteneispuštene vode,vode, moramora udovoljitiudovoljiti propisanimpropisanim zahtevima,zahtevima, specifičnimspecifičnim uslovimauslovimaizdatimizdatim odod stranestrane nadležnihnadležnih organaorgana zaza svesve industrijeindustrije sasa organskimorganskim zagađenjemzagađenjemizdatimizdatim odod stranestrane nadležnihnadležnih organa,organa, zaza svesve industrijeindustrije sasa organskimorganskim zagađenjemzagađenjemiznadiznad 40004000EE..

DirektivaDirektiva takođetakođe propisujepropisuje praćenjepraćenje kvalitetakvaliteta prečišćeneprečišćene vode,vode, prirodnihprirodnihvodoprijemnikavodoprijemnika ii prijemnikaprijemnika muljevamuljeva

28

vodoprijemnikavodoprijemnika ii prijemnikaprijemnika muljevamuljeva..

Norme kvaliteta efluenata postrojenja za prečišćavanje Norme kvaliteta efluenata postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda (komunalne otpadne vode iligradskih otpadnih voda (komunalne otpadne vode iligradskih otpadnih voda (komunalne otpadne vode ili gradskih otpadnih voda (komunalne otpadne vode ili

mešavina ovih voda sa industrijskim)mešavina ovih voda sa industrijskim)

Parametri Koncentracija ProcenatParametri Koncentracija Procenat smanjenja

Biohemijska potrošnja kiseonika u toku 5 dana (BPK5) bez nitrifikacije (g O2 m-3)

25 70 - 90da a ( 5) be t ac je (g O2 )

Hemijska potrošnja kiseonika (dihromatna metoda), (g O2 m-3)

125 75

Ukupne suspendovane materije, (g m-3) 35 90Ukupne suspendovane materije, (g m ) 35 90* Parametri se određuju u homogenizovanom, nefiltriranom i netaloženom uzorku; BPK5 se može

zameniti drugim parametrom: ukupni organski ugljenik (TOC) ili ukupna potrošnja kiseonika(TOD) ako se može uspostaviti korelacija između BPK5 i novoizabranog parametra;suspendovane materije nisu obavezujući parametar; BPK5 i HPK efluenta laguna zasuspendovane materije nisu obavezujući parametar; BPK5 i HPK efluenta laguna zaprečišćavanje određuju se u filtriranom uzorku, pod uslovom da koncentracije suspendovanihmaterija u uzorku nisu veće od 150 gm-3; navedene vrednosti su maksimalne i one se, zavisnood broja uzoraka u toku godine, smeju prekoračiti samo u određenom broju slučajeva, što je,takođe, definisano: za godišnji broj uzoraka od 4 do 7 dozvoljeno je da jedan uzorak nezadovoljava; od 8 do 16 2; od 17 do 28 3; od 351 do 365 uzoraka dozvoljeno je da 25 može

29

zadovoljava; od 8 do 16 - 2; od 17 do 28 – 3; od 351 do 365 uzoraka dozvoljeno je da 25 možebiti izvan zadate norme.

Norme kvaliteta efluenta za prečišćavanje otpadnih Norme kvaliteta efluenta za prečišćavanje otpadnih d i i tlji i t fik ij C ild i i tlji i t fik ij C ilvoda u regionima osetljivim na eutrofikaciju. Councile voda u regionima osetljivim na eutrofikaciju. Councile

Directive (91/271/EEC)Directive (91/271/EEC)

Parametri Granične vrednosti % smanjenja

2 mg P m-3 za postrojenja

Ukupan fosfor

g p j jkapaciteta 10 000 – 100 000 ES1 mg P m-3 za postrojenja

801 mg P m za postrojenja kapaciteta veća od 100 000 ES15 mg N m-3 za postrojenja

Ukupan azot(organski N +NH4-

15 mg N m 3 za postrojenja kapaciteta 10 000 – 100 000 ES10 mg N m-3 za postrojenja

70 - 80

30

( g 4N + NO2-N + NO3-N) 10 mg N m-3 za postrojenja

kapaciteta veća od 100 000 ES

IPPC Directive (IPPC Directive (Council Directive Council Directive 96/61/EC)96/61/EC)

DirektivomDirektivom susu ustanovljene mere prevencije iustanovljene mere prevencije iDirektivom Direktivom su su ustanovljene mere prevencije i ustanovljene mere prevencije i redukcije emisije polutanata koje potiču iz različitih redukcije emisije polutanata koje potiču iz različitih tehnoloških procesa, u vodu, vazduh i zemlju, tehnoloških procesa, u vodu, vazduh i zemlju, uključujući mere vezane za otpaduključujući mere vezane za otpaduključujući mere vezane za otpad.uključujući mere vezane za otpad.Od industrijskih sektora koji na bilo koji način Od industrijskih sektora koji na bilo koji način predstavljaju izvore zagađivanja se između ostalog predstavljaju izvore zagađivanja se između ostalog

ht dht dzahteva da:zahteva da:sprovedu odgovarajuće preventivne mere protiv sprovedu odgovarajuće preventivne mere protiv zagađenja, zagađenja, prvenstveno kroz primenu najboljih prvenstveno kroz primenu najboljih g jg j p p j jp p j jdostupnih tehnoloških postupakadostupnih tehnoloških postupaka; ; uspostave neophodne mere u prevenciji uspostave neophodne mere u prevenciji akcidenata i ukoliko do njih dođe,akcidenata i ukoliko do njih dođe,

31

akcidenata i ukoliko do njih dođe, akcidenata i ukoliko do njih dođe, limitiranja posledicalimitiranja posledica. .

Best Available Technique (Najbolje Best Available Technique (Najbolje q ( j jq ( j jdostupne tehnike)dostupne tehnike)

St d di i št j t ij i j BATSt d di i št j t ij i j BAT•• Standardi za ispuštanje materija zasnivaju se na BAT Standardi za ispuštanje materija zasnivaju se na BAT (Best Available Technique) zahtevima pa je na taj način (Best Available Technique) zahtevima pa je na taj način stavljen akcenat na odlučivanje o pojedinačnim stavljen akcenat na odlučivanje o pojedinačnim l č j il č j islučajevima. slučajevima.

•• Neophodno je takođe specificirati ulove koji su Neophodno je takođe specificirati ulove koji su karakteristični za karakteristični za određena postrojenja i to na osnovu određena postrojenja i to na osnovu j jj jpojedinačnih zahtevapojedinačnih zahteva. .

•• Referentni dokumenti o najboljoj dostupnoj tehnici (BREF, Referentni dokumenti o najboljoj dostupnoj tehnici (BREF, Best Available Technics reference document)Best Available Technics reference document) pripremajupripremajuBest Available Technics reference document) Best Available Technics reference document) pripremaju pripremaju se na osnovu zajedničkih smernica kako bi imali istu se na osnovu zajedničkih smernica kako bi imali istu strukturu i ne obuhvataju politička mišljenja ili bilo strukturu i ne obuhvataju politička mišljenja ili bilo koja mišljenja druge vrste, osim onih koji su u okvirukoja mišljenja druge vrste, osim onih koji su u okviru

32

koja mišljenja druge vrste, osim onih koji su u okviru koja mišljenja druge vrste, osim onih koji su u okviru samog sektora.samog sektora.

Kako obezbediti adekvatnu zaštitu voda

•• Jedan od načinaJedan od načina da zagađivač platida zagađivač plati adekvatnu štetu koju je adekvatnu štetu koju je naneo vodoprivrednom sistemu ispuštanjem otpadnih voda, naneo vodoprivrednom sistemu ispuštanjem otpadnih voda, čijačija vrednost treba da je na nivo koji obezbeđuje sredstvavrednost treba da je na nivo koji obezbeđuje sredstvačija čija vrednost treba da je na nivo koji obezbeđuje sredstva vrednost treba da je na nivo koji obezbeđuje sredstva za popravljanje nastalog stanja!za popravljanje nastalog stanja!

•• Kako obezbediti da “zagađivač plaća” adekvatnu cenu za Kako obezbediti da “zagađivač plaća” adekvatnu cenu za ??zagađivanje voda?zagađivanje voda?

•• Jedan od istrumenata je organizacija adekvatne kontrolom Jedan od istrumenata je organizacija adekvatne kontrolom upotrebljenih voda.upotrebljenih voda.p jp j

•• Šta kontrola podrazumeva:Šta kontrola podrazumeva:–– Utvrđivanje količine produkovanih otpadnih vodaUtvrđivanje količine produkovanih otpadnih voda

Ut đi j k lit t t d ih dUt đi j k lit t t d ih d33

–– Utvrđivanjem kvaliteta otpadnih vodaUtvrđivanjem kvaliteta otpadnih voda

Problemi pri postavljanju modela Problemi pri postavljanju modela u JVP “Vode Vojvodine”:u JVP “Vode Vojvodine”:

K d t j t d i fl t• Kod nas nepostoje standari za efluent• Nisu razrađeni BAT standardi ni za jednu

indutriju• Ne postoje standardi za kvalitet sedimentap j• Nije dobra kalsifikaciju vodotoka • Nisu definisane osetljive zone u• Nisu definisane osetljive zone u

vodotocimaP il ik i t iji j t

34

• Pravilnik o opasnim materijima je zastreo

ŠFIKSNI TROŠKOVI ZA ODVOĐENJE PREČIŠĆENIH OTPŠADNIH VODA

Fiksne troškove čine: amortizacija, j ,troškovi održavanja i pogon vodoprivrednog sistema.

Osnovna naknada se izračunava samo za otpadne vode koje su potpuno prečišćene i koje nemaju negativan efekat na ekosistem i kvalitet vode u vodotocima U ovom slučaju ne smeju se koristiti ublažavanja zbog

35

vodotocima. U ovom slučaju ne smeju se koristiti ublažavanja zbog korišćenja ekološkog potencijala vodotoka.

TROŠKOVI NEGATIVNOG UTICAJA TROŠKOVI NEGATIVNOG UTICAJA Č ŠĆČ ŠĆNEPREČIŠĆENIH OTPADNIH VODA NA NEPREČIŠĆENIH OTPADNIH VODA NA

IZDVAJANJE (FORMIRANJE) SEDIMENTA U IZDVAJANJE (FORMIRANJE) SEDIMENTA U KANALIMAKANALIMAKANALIMAKANALIMA

SSedimentediment kojikoji nastajenastaje usledusled mikrobiološkemikrobiološke oksidacijeoksidacijeorganskihorganskih materijamaterija taložitaloži sese nana dnodno kanalakanala..

NNastajeastaje određenaodređena količinakoličina sedimetasedimeta usledusledeutrofizacijeeutrofizacije ii rastarasta makrofitamakrofita kojikoji susu stimulisanistimulisaniprisustvomprisustvom azotnihazotnih ii fosfornihfosfornih jedinjenjajedinjenja uu vodivodi..

36

IspuštanjeIspuštanje neprečišćenihneprečišćenih otpadnihotpadnih vodavoda uu kanalkanal zahtevazahtevaobimnijeobimnije radoveradove nana vodotoku,vodotoku, negonego štošto jeje toto uobičajenouobičajeno..obimnijeobimnije radoveradove nana vodotoku,vodotoku, negonego štošto jeje toto uobičajenouobičajeno..PremaPrema tome,tome, oviovi uticajiuticaji sese valorizujuvalorizuju prekopreko::

troškova uklanjanja vegetacijetroškova uklanjanja vegetacije sa obale i iz korita vodotoka, sa obale i iz korita vodotoka, uklanjanjauklanjanja (izmuljivanje)(izmuljivanje) sedimentasedimenta,,uklanjanjauklanjanja (izmuljivanje)(izmuljivanje) sedimentasedimenta,,

troškovitroškovi monitoringamonitoringa čijičiji podacipodaci ćeće poslužitiposlužiti zaza kvanifikacijukvanifikacijuuticajauticaja taloženjataloženja ii eutrofizacijeeutrofizacije uu kanalukanalu ii

negativnnegativn uticajuticaj eutrofizacijeeutrofizacije ii formiranjeformiranje sedimentasedimenta nana dnudnukanalakanala (posebno(posebno formiranjeformiranje anerobnihanerobnih uslovauslova -- ubrzavajuubrzavaju sesekorozionikorozioni procesi)procesi) nana opremuopremu ii uređenjeuređenje vodoprivrednihvodoprivrednih objekataobjekatakorozionikorozioni procesi)procesi) nana opremuopremu ii uređenjeuređenje vodoprivrednihvodoprivrednih objekataobjekata..

37

Negativan uticaj toksičnih materija na Negativan uticaj toksičnih materija na vodotok može da se posmatra sa dva vodotok može da se posmatra sa dva

aspekta:aspekta:

•• akumulisanjeakumulisanje toksičnihtoksičnih materijamaterija uusedimentusedimentu dodo koncentracijakoncentracija kojekoje ćeće uticatiuticatisedimentusedimentu dodo koncentracijakoncentracija kojekoje ćeće uticatiuticatidada sedimentsediment postanepostane toksičantoksičan ii

čč•• toksičnetoksične materijematerije uu vodivodi iznadiznad određeneodređenekoncentracijekoncentracije mogumogu bitibiti šteteneštetene zaza kvalitetkvalitetvodotoka,vodotoka, bilobilo zbogzbog direktnogdirektnog delovanja,delovanja,bilobilo zbogzbog bioakumulativnogbioakumulativnog delovanjadelovanja

38

Prvi aspektPrvi aspekt se posmatra i valorizuje preko troškovase posmatra i valorizuje preko troškova::Prvi aspektPrvi aspekt se posmatra i valorizuje preko troškovase posmatra i valorizuje preko troškova::•• uklanjanja, uklanjanja, •• čuvanja ili deponovanja sedimenta čuvanja ili deponovanja sedimenta ili remedijacije ili remedijacije i i •• monitoring uticaja deponija na okolinu, monitoring uticaja deponija na okolinu, •• monitoring uticaja sedimenta na vodu kanala i na monitoring uticaja sedimenta na vodu kanala i na

i bj kt i bj kt opremu i objekte. opremu i objekte.

Drugi aspektDrugi aspekt se valorizuje preko obračuna ekološke štete iz se valorizuje preko obračuna ekološke štete iz Drugi aspektDrugi aspekt se valorizuje preko obračuna ekološke štete iz se valorizuje preko obračuna ekološke štete iz podataka za toksičnostpodataka za toksičnost

39

Visina naknadeVisina naknade se formira na osnovu:se formira na osnovu:Visina naknadeVisina naknade se formira na osnovu:se formira na osnovu:

•• troškovatroškova uklanjanjauklanjanja toksičnogtoksičnog sedimenta,sedimenta,j jj j gg•• troškovitroškovi čuvanjačuvanja iliili deponovanjadeponovanja sedimenta,sedimenta,•• TroškoviTroškovi remedijacijeremedijacije sedimentasedimenta

t šk it šk i it iit i k lik li d ijd ij ii•• troškovitroškovi monitoringamonitoringa okolineokoline deponijedeponije ii samesamedeponije,deponije, čijičiji podacipodaci ćeće utvrditiutvrditi uticajuticaj deponijedeponije nanaokolinu,okolinu,

•• troškovitroškovi monitoringamonitoringa nana osnovuosnovu kojegkojeg ćeće sese utvrditiutvrditiuticajauticaja sedimentasedimenta nana voduvodu vodotokavodotoka,, nana opremuopremu iiobjekteobjekte vodoprivrednogvodoprivrednog sistemasistema..jj gg

40

EKOLOŠKEKOLOŠKA ŠTETAA ŠTETA I PRIVREDNE KORISNOSTII PRIVREDNE KORISNOSTIEKOLOŠKEKOLOŠKA ŠTETAA ŠTETA I PRIVREDNE KORISNOSTII PRIVREDNE KORISNOSTIVODE U VODOPRIVRDNOM SISTEMUVODE U VODOPRIVRDNOM SISTEMU

•• ekološka šteta koja nastaje zbog ekološka šteta koja nastaje zbog eutrofizacijeeutrofizacije,,•• intezivniji intezivniji rasta makrofitarasta makrofita,,•• povećavanje povećavanje suvog ostatka vodesuvog ostatka vode, , •• povećavanje koncentracije neorganskih materija u vodi povećavanje koncentracije neorganskih materija u vodi

koji nepovoljno utiču nakoji nepovoljno utiču na navodnjavanje i korišćenjenavodnjavanje i korišćenjekoji nepovoljno utiču na koji nepovoljno utiču na navodnjavanje i korišćenje navodnjavanje i korišćenje vode u industrijivode u industriji,,

•• uticaj uticaj povišene temperaturepovišene temperature otpadne vode na vodotok,otpadne vode na vodotok,i ji j t kič ih k t d j f it kič ih k t d j f i ii•• uticaj uticaj tokičnih komponeta u vodenoj fazitokičnih komponeta u vodenoj fazi ii

•• biodostupnost organskih materija, tj. biodostupnost organskih materija, tj. biorazgradljivostbiorazgradljivost organskog dela zagađenjaorganskog dela zagađenja

41

g jg j g g g jg g g j

Određivanje naknade na osnovu visine troškova zaOdređivanje naknade na osnovu visine troškova zaOdređivanje naknade na osnovu visine troškova za Određivanje naknade na osnovu visine troškova za prešićavanje otpadnih vodaprešićavanje otpadnih voda

OObračunavanje visine naknade za slučaj primene cena za bračunavanje visine naknade za slučaj primene cena za prečišćavanje otpadnih voda radi uklanjanja organskih i azotnih prečišćavanje otpadnih voda radi uklanjanja organskih i azotnih p j p j j gp j p j j gjedinjenja. jedinjenja.

Ovaj deo naknade se uvodi u cilju stimulacije izgradnje Ovaj deo naknade se uvodi u cilju stimulacije izgradnje postrojenja za prečišćavanje i za pokrivanje dodatnih radova postrojenja za prečišćavanje i za pokrivanje dodatnih radova na održavanju vodoprivrednog sistemana održavanju vodoprivrednog sistema na održavanju vodoprivrednog sistemana održavanju vodoprivrednog sistema.

42

Zaključci:Zaključci:Konačan tekst metodologije za izračunavanje i i k d i št d d čjvisine naknade za ispuštene vode za područje

JVP “Vode Vojvodine”

43

Visina naknada za korišćenje objekata za odvođenje otpadnih voda putem Hidrosistema Dunav – Tisa - Dunav i hidromelioracionih

objekata određuje se na osnovu sledećih troškova:objekata određuje se na osnovu sledećih troškova:• Fiksni troškovi za odvođenje prečišćenih otpadnih voda. Ove troškove čine

amortizacija, troškovi održavanja i pogon vodoprivrednog sistema. Računajuse na osnovu instalisanog kapaciteta (projektovane količine otpadnih voda).g p (p j p )

• Varijabilni troškovi održavanja vodoprivrednog sistema se izračunavaju naosnovu angažovanog kapaciteta (ostvarene količine otpadnih voda).

• Troškovi uklanjanja (izmuljivanja) sedimenta koji je nastaoik bi l šk k id ij kih t ij i čišć ih t d ihmikrobiološkom oksidacijom organskih materija iz neprečišćenih otpadnih

voda u vodoprivrednom sistemu.• Troškovi uklanjanja (izmuljivanja) i deponovanja toksičnog mulja, koji je

nastao zbog akumulacije toksičnih materija iz neprečišćenih otpadnih voda ug j j p psedimentu. Ovi troškovi se uvećavaju za troškove monitoringa formiranihdeponija i sedimenta u vodotoku.

• Troškovi razblaživanja netoksičnih materija u otpadnoj vodi dokoncentracija koje će obezbediti korišćenje vode nizvodno od izliva otpadnihkoncentracija koje će obezbediti korišćenje vode nizvodno od izliva otpadnihvoda za navodnjavanje, ribnjake i industriju.

• Troškovi za negativan uticaj neprečišćenih voda izraženih prekoorganskih materija i ukupnog azota i fosfora.

44

g j p g• Troškovi koji su proistekli pri određenim aktivnostima za ublažavanja

ekoloških šteta nastalih pri ekscesnim situacijama.

Primer politike koja bi se mogla kod nas primenuti za određivanje visine naknade za ekološku štetuodređivanje visine naknade za ekološku štetu

708090

100

ku š

tetu

40506070

e za

eko

loš

0102030

% n

apla

te

02005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Vreme (godina)

45

DELATNOST PARAMETRI SISTEMSKE ŠIFRE TIP ZAGAĐIVAČA RECIPIJENT ŠIFARNICI INDUSTRIJA

UPITI U NASELJA BAZU PODATAKA FARME

ZAGAĐIVAČI TERMOENERGETSKI ZAGAĐIVAČI ↓ OBJEKTI ZAGAĐIVAČ TIP RECIPIJENTA OPŠTINA KAPACITET KANALIZACIJA MESTO REŽIM RADA VODOTOK SIROVINE SEPTIČKA JAMA PROIZVODNJA MEĐUPROIZVODI OSTALO

OTPADNE VODE PROIZVODI TIP REŽIMA RADAGlobalan model OTPADNE VODE PROIZVODI TIP REŽIMA RADA ANALIZA OTPADNIH VODA GORIVA UJEDNAČEN ENERGETSKI PROMENLJIV OBJEKTI VRSTA MATERIJALA SIROVINE POSTROJENJE ZA PREČIŠĆA- MEĐUPROIZVODI VANJE OTPADNIH VODA PROIZVODI

POREKLO OTPADNE VODE GORIVA

Globalan model baze podataka

za POREKLO OTPADNE VODE GORIVA NALAZ INSPEKCIJE KANALIZACIJA AGREGATNO STANJE ISPUŠTANJE OTPADNIH VODA → VODOTOK KORIŠTENIH MATERIJALA ISPUSTI OTPADNIH VODA SEPTIČKA JAMA TEČAN OSTALO ČVRST GASOVIT TIP OTPADNE VODE

TIP RECIPIJENTA PROCESNA

izračunavanje takse za š

TIP RECIPIJENTA PROCESNA STACIONAŽA IZLIVA RASHLADNA NAČIN UZORKOVANJA RECIRKULACIONA MESTO UZORKOVANJA SANITARNA STEPEN OBRADE OTPADNE VODE DATUM UZORKOVANJA BEZ PREČIŠĆAVANJA

TIP UZORKA → TRENUTAN PRETHODNA

ispuštene vode

TIP UZORKA → VREMENSKI PERIOD KOMPOZITNI OBRADA UZORKOVANJA PRIMARANA UČESTALOST UZORKOVANJA SEKUNDARNA KOD KOMPOZITNOG UZORKA TERCIJARNA NAČIN MERENJA PROTOKA ↓

PODACI ANALIZE OTPADNE VODE / EFLUENTA

46

PODACI ANALIZE OTPADNE VODE / EFLUENTA KOLIČINA ODABRANOG PARAMATETRA ANALIZA UTICAIJA OTPADNE OPTEREĆENJE VODE ZA ODABRANI PARAMATAR VODE NA RECIPIJENT UPRAVLJANJE KVALITETOM VODA. OBRAČUN NAKNADE

Prikaz Baza podataka koncentrisanih izvora zagađenja na teritoriji JVP “Vode Vojvodine” koja se koristi za izračunavanje j j j jvisine NAKNADE za upotrebljene vode

47Indentifikacioni podaci o zagađivaču

Podaci iz katastra o preduzećima koji ispuštaju otpadnu vodu

48

Podaci iz katastra o preduzećima koji ispuštaju otpadnu vodu

Podaci o izlivu otpadnih vodap

49

Podaci o analizi otpadnih voda

50

51

52

Neka iskustvaNeka iskustva

53

Primer primene ePrimer primene ekonomskikonomskihh instrumeninstrumenataata u u upravljanju otpadnim vodama u Nemačkojupravljanju otpadnim vodama u Nemačkoj

•• Visina takse određuje se prema štetnostiVisina takse određuje se prema štetnosti•• Visina takse određuje se prema štetnosti Visina takse određuje se prema štetnosti ispuštene vode.ispuštene vode.

š fš f•• Za određivanje štetnosti definisani su Za određivanje štetnosti definisani su određeni parametriodređeni parametri: oksidabilne materije : oksidabilne materije (HPK) nutrijenti (P i N) teški metali (Hg Cd(HPK) nutrijenti (P i N) teški metali (Hg Cd(HPK), nutrijenti (P i N), teški metali (Hg, Cd, (HPK), nutrijenti (P i N), teški metali (Hg, Cd, Cr, Ni, Pb i Cu) i organohalogena jedinjenja Cr, Ni, Pb i Cu) i organohalogena jedinjenja (AOX) i toksičnost za ribe.(AOX) i toksičnost za ribe.(AOX) i toksičnost za ribe. (AOX) i toksičnost za ribe.

•• Koeficijent štetnosti ukazuje na njegovu Koeficijent štetnosti ukazuje na njegovu veličinu a samim tim i na vrednost takseveličinu a samim tim i na vrednost takse

54

veličinu a samim tim i na vrednost takse. veličinu a samim tim i na vrednost takse.

ZaZa jednujednu jedinicujedinicu štetnosti,štetnosti, taksataksa jeje popo zakonuzakonu iziz 19811981.. godinegodinejj jj ,, jj pp ggiznosilaiznosila 1212 DMDM ii raslarasla jeje iziz godinegodine uu godinu,godinu, dada bibi uu 19971997.. njenanjenavrednostvrednost dostigladostigla 7070 DM/štetnojDM/štetnoj jedinicijedinici..UkolikoUkoliko sese količinakoličina ii štetnostštetnost otpadneotpadne vodevode smanjismanji preduzimajempreduzimajemodgovaraućihodgovaraućih meramera dodo minimalnihminimalnih zahtevazahteva datihdatih uu članučlanu 77aa ZakonaZakona oovodivodi iliili popo smernicamasmernicama strožijihstrožijih zakona,zakona, smanjujesmanjuje sese taksataksa dodo 7575%%,, ododvodivodi iliili popo smernicamasmernicama strožijihstrožijih zakona,zakona, smanjujesmanjuje sese taksataksa dodo 7575%%,, odod19991999.. zaza 5050%% (član(član 99 ZakonaZakona oo ispuštanjuispuštanju otpadnihotpadnih voda)voda)..DaljiDalji linearnilinearni popustipopusti susu mogućimogući uu ciljucilju odgovarajućihodgovarajućih investicijainvesticija uu meremerezaza prečišćavanjeprečišćavanje..KodKod uvođenjauvođenja tehnologijetehnologije kojakoja značiznači smanjenjesmanjenje štetnihštetnih materijamaterija zaza2020%% kk đ jđ j d ljd lj d d t id d t i fi ij kifi ij ki2020%% uu ukupnomukupnom zagađenju,zagađenju, dozvoljavadozvoljava sese dodatnidodatni finansijskifinansijskipodsticajpodsticaj..

55

Trend porasta taksi za ispuštanje otpadnih voda u NemačkojNemačkoj

56

Naša iskustva u obezbeđivanju podatakaNaša iskustva u obezbeđivanju podataka

57

58

59

Hvala na pažnji !

BIĆE BOLJE !BIĆE BOLJE !60

BIĆE BOLJE !BIĆE BOLJE !