Fakultet za Fiziku Kulturu i Menadment u sportu

BEOGRAD Sport: PLIVANJE i VATERPOLO

Metodika obuavanja

Doc dr Vladan Markovi

Didaktiki principi

Princip svesne aktivnosti Znaajan uslov za uspeno odvijanje trenanog procesa je svestan odnos prema radu, tj. shvatanje onog ta se radi

Uz pravilan metodski postupak poetnik e lake da savlada strah od vode, a samo usvajanje tehnike plivanja ubrzae se

Ispravljanje ve usvojenih greaka je dug i teak proces(ponovno objanjenje i pravilna demo, davanje domaih zadataka, vebanje prema individualnim potrebama..)

Saradnja izmeu plivaa i trenera uz shvatanje sutine greke i kontrole novih pokreta dovodi do breg ispravljanja greke

Na treningu je znaajno lino angaovanje plivaa koje ga bolje priprema za samostalan rad( svako zabuavanje je konraprodukt)

Ovaj princip razvija stvaralake sposobnosti plivaa i vatrepolista to pogoduje boljem, brem i pravilnijem usvajanju tehnike

Princip oiglednosti

Zasniva se na angaovanju ula ( vida i sluha) i oseta (proprioreceptori)

Uitelj plivanja ili demonstrator mora biti odlian pliva jer samo dobro demonstriran pokret uz predhodno objanjenje,gde se obraa

panja na njegovu sutinu a i delove, moe biti dobar osnova za usvajanje pravilne percepcije tehnike od strane polaznika

Pored prikaza u vodi za usvajanje svesti o izvoenju pravilne tehnike koristi se:

demo na suvom,

snimanje pod vodom i isravljanje greaka,

posmatranje drugog plivaa (razvija mo opaanja i samostal. analiz.)

prikazivanje filmova uz analizu svih faza

Kinogrami, slike..

Sastoji se u ponavljanju vebi, tokom dueg perioda po unapred utvrenom redosledu (pogodno za

vebanje sloenog kretanja-plivanje)

Ovaj princip je izraen u tri pravila:

1. Od poznatog ka nepoznatom usvajanje novog teeg pokreta uspenije je ako smo predhodno usvojili neki slini ali laki poktet(npr. Uenju tehnike delfina

predhodi obuka kraula

2. Od lakeg ka teem svakoj vebi treba da predhodi laka( kod obuke kraula prvo se ue pokreti nogu, ruku i disanja pa tek se onda spajaju u celu

tehniku

Princip postupnosti i sistematinosti

3. Od jednostavnog ka sloenom

radi lakeg usvajanja tehnike pokreti se uproavaju

( npr. vee savijanje ruke u laktu kod zaveslaja kraula)

vano je koristiti najracionalniji metodski postupak, u

kome bi vebe bile koponovane po pravilnom

redosledu i pravovremeno spajane u celinu

plivai moraju imati to ei kontakt sa vodom

( od 2-3 puta kod mlaih do svakodnevnog treninga

kod starijih plivaa) radi stvaranja to boljeg oseaja u

vodi i breg usvajanja tehnike, naravno treba voditi

rauna da nedoe ni do zamora

Princip individualnog pristupa

Znaajan je kako u radu sa poetnicima

tako i kod formiranih plivaa

Pristup je usklaen prema individui

( morfoloki, pol,stepen uvebanosti) i tei se realnom pristupu bez

podcenjivanja i precenjivanja sposobnosti uenika

Ovaj princip zahteva tesnu saradnju plivaa i trenera

(neophodno je meusobno poverenje i saradnja)

Ipak vaspitni zadaci treninga mogu se reavati samo putem

grupnog, tj. kolektivnog rada( Leskoek- princip individualnog

prilaenja pojedincima u uslovima kolektivnog rada)

7

Proces obuavanja

Up procesu obuavanja su pored uenja, usavravanja,automatizacije tehnike uz struno rukovodstvo trenera, reavaju i zdravstveno-

higijenski,tj.vaspitni zadaci i uz pravilnu primenu didaktikih principa i odgovarajueg metodskog

postupka sa odreenim zadacima,i uslovima rada od presudnog znaaja za uspeh u savlaivanju i

usavravanbju plivanja.

Proces uenja plivanja moe se doslovno podeliti u etiri faze

(slino kao i prilikom savlaivanja i drugih navika):

Prvu fazu karakterie iradijacije suvinih nadraaja, pokreti se odlikuju grevitou,suvinim naprezanjima

antagonista, praenim nepotrebnim-dodatnim pokretima,strah koji je izazvan nesnalaenjem u novoj sredini(voda)i nesigurnim izvoenjem pokreta u njoj.

U ovoj fazi poetnik treba prvo da proe kroz period osvajanja vode(igre i zabave u vodi) koji treba pozitivno da usmerava njegov odnos prema plivanju

Ovakvo podrobno predstavljanje plivanja treba kod uenika da stvori to vernije slike o tehnici plivanja i njenim delovima

Posle prikaza i objanjenja uenik polazi na izvoenje, tj. praktine pokuaje nastale predhodno steenom slikom o pokretu u vodi koje se prvo veba po elementima a kasnije povezuje u celinu

Vebanje u vodi predhodi demo i na suvom(ali umereno)

Bitno je da vebanje nadzire struno lice koje e se pridravati predhodno reenih medodskih postupaka(postupnost,pozitivna kritika,individualnost..)

Druga faza karakterie period diferencijacije

Smanjuje se iridijacioni procesi nadraaja i dolazi do postepenog nestanka suvinih pokreta ali uenik jo nije potpuno savladao kad

se odreeni miii ukljuuju u pokret a kad se relaksiraju (propulzija i retropropulzija)

Osnovno sredstvo obuke u ovoj fazi je plivanje u celini i potpuno angaovanje svesti pri usvajanju pravilne tehnike

Faza koncentracije predstavlja treu fazu

odlikuje se veim kvalitetom nadraaja, to uslovljava i bolje izvoenje pokreta kretanja u vodi, tj.poveava se efikasno i

ekonomino kretanje u vodi

Usled daljeg sistematinog ponavljanja plivanja dolazi do tkz. Automatizacije pokreta (individualna)

etvrta faza je tkz.stabilizacija

Vebanje ima za cilj da uvrsti ve pravilno automatizovane tehnike plivanja( postie se menjanjem uslova rada)

Plivanje se izvodi od na distanci razliitim brzinama sve do maksimalne brzine, zatim se dodaje start i okret pa organizuju

takmienja

Upravo sada treba voditi raun ada se ne pojave nove greke u izvoenju tehnike

Metodi obuke Sistem kojim se nastavnik slui da bi uenik,vebajui relativno brzo i uspeno savladao plivanje, start i okret

Izbor metoda zavisi od uzrasta,pola,i predznanja uenika, kao i od raspoloivog vremena i uslova za rad i

stepena usavravanja grupe sa kojom se radi

Osnovni medodi koji se u obuci plivanja koriste su:

Metod prikazivanja (demonstracija) i posmatranja

Metod objanjavanja (iva re)

Metod vebanja

Metod prikazivanja i posmatranja

Zasniva se na korienju sposobnosti uenika za percepciju i posmatranje Demonstracija na jednostavan i brz nain omoguava stvaranje jasne slike tehnika plivanja i detalja koji su bitni za pravilno izvoenje tehnike, koji e se zatim obuavati (usporeno posmatranje, kroz stakleni zid, ispod vode..) npr. Kod obuka kraula prvo se tehnika prikazuje u celini da bi uenici shvatili ta treba da savladaju, kasnije zbog sloenosti, tehnika se raslanjuje na odvojene pokrete ruku, nogu i disanje (naroito u starijem uzrastu) Takoe se ali bez preterivanja koriste i simulacije pokreta na suvom (klupica) ,koji uenici sami izvode Pokreti se izvode uz naglaavanje na mogue greke koje se javljaju Za verniju demonstraciju se koriste, filmovi, slajdovi, slike,kinogrami.. Uz podrobno objanjenje po fazama

METOD OBJANJENJA

Jedan od osnovnih naina predavanja znanja uenicima( uitelj vaspitno deluje na polaznika)

Ovaj metod izaziva kod uenika, stvaranje celovitije predstave o plivanju i podstie njegove stvaralake sposobnosti ( naroito za kolsku decu)

Objanjenje treba da osvetljava sutinu kretanja , a ne detalje

Primena metoda ive rei trai da nastavnik posveti posebnu panju svom govoru i kulturi rei

Objanjenje mora da bude dovoljno glasno, jasno, kratko, izgovarati rei u neto sporijem tempu,bez nervoze, to treba da stvori raspoloenje kod uenika koje je u vodi od posebnog znaaja

Radi poboljanja efikasnosti treninga (asa) uenici treba da izlaza to manje iz vode

Veoma je korisna upotreba gestova, zvunih signala, slikovita objanjenja (kod predkolskog) koja su unapred dogovoreni

Veoma je korisno da uitelj zaintresuje uenike za dostupnu literaturu, ukae na interesantne emisije, uputi na plivaka takmienja i u vez sa tim organizuje diskusiju

METOD VEBANJA

Ovaj metod je osnova za usvajanje plivanja i karakteriu ga viestruko ponavljanje vebi koje slue za izuavanje tehnike plivanja

Plivanje se moe obuavati:

1. Sintetiki (u celini),

2. Analitiki (po delovima) i

3. Kombinovano ( sintetiko-analitiki), kada

se plivanje savlauje odvojeno po

elementima a zatim spaja u celinu

(put do majstorstva)

Izbor metoda zavisi od nivia znanja plivanja,

uzrasta, fizikih sposobnosti..

S predkolskom decom vebe u vodi se izvode

iskljuivo u zabavnoj formi a cilj je da se deca

sprijatelje sa vodom i da razvijaju radosno

raspoloenje koje e ih bolje pripremiti za sledeu

etapu uenja plivakih tehnika

(bazeni teba da budu plii a voda topla)

Plivanje se sastoji iz uproenih pokreta a koristi se i metod

demonstracije bez dugog objanjenja, u ovom periodu se

sintetika metoda je efikasnija

Starija deca i omladina najbolje uspehe u savlaivanju i usavravanju plivanja postiu primenom analitiko-sintetike metode uz podrobno objanjenje sutine kretanja ( usvajanje tehnike do majstorstva)

Pokreti se prikazuju u vodi i na suvom

Prvo se savlauju pokreti nogu, pa zatim ruku, dok se disanje veba od samog poetka

Telo je u horizontalnom poloaju ili njemu bliskom

Redosled povezivanja elemenata u celinu je sledei: Prvo se povezuje disanje sa pokretima ruku i nogu,

zatim se ostvaruje koordinacija ruku i nogu, a kasnije se ukljuuje i disanje,

deonice plivanja se postepeno poveavaju

Ne treba preterivati s analitikim metodom jer naruava celovitost kretanja(Kureli), a uitelj je taj koji e odrediti kad je najcelishodnije prei na povezivanje pokreta u jednu celinu

Uenik treba to pre da oseti efekat svog rada

Usavravanje jedne plivake tehnike nikad ne prestaje

Kada uenik uprkos vie puta ponovljenom prikazi i dostupnom objanjenju nije u mogunosti da pravilno izvede pokret, pribegava se neposrednoj pomoi.

Ukoliko se radi o brojnoj grupi moe se koristiti pomo partnera

U obuci plivanja poeljno je koristiti takmiarski metod i metod igre, jer poveavaju emocijonalnost i dinaminost rada usled neizbenog monotonog plivakog treninga

Problemi u vezi uenja odreenih plivakih tehnika

Izbor sistema koji se primenjuju u obuci plivanja zavisi od ciljeva i zadataka obuke, prema sastavu grupe, uslovima u kojima se rad odvija

i ukupnim vremenom koje je predvieno za rad

Postoje dva osnovna sistema i to:

1. PARALELNA obuka svih tehnika plivanja

2. Obuka plivanja PO REDU

Paralelna obuka je nain astovetnog uenja svih tehnika plivanja (koristi se u radu sa decom koja nameravaju da se bave plivanjem)

Sutina paralelnog uenja je da uvruje osnove svih plivakih tehnika, i izbor najbolje u kojoj e se uenik takmiiti ( deca obino zavole prvu nauenu tehniku?!)

Ovaj metod razvija i svestranu plivaku pripremu i obogauje fond raznih pokreta izvoenih u vodi

Osnovna etapa obuke je neto dua nego u sistemu obuke tehnike plivanja redom

Eventualne greke se lake otklanjaju zbog jo uvek nedovoljno stabilnog kretnog stereotipa

Redosled uenja plivakih tehnika zavisi od uzrasta, pola i sloenosti i obino je: kraul,leno, delfin, prsno

Najvie vremena se utroi za obuku prve tehnike, a manje za sledee naine plivanja

Zadatak kursa plivanja je da se: stekne neophodna navika koja e se koristiti tokom ivota, ukae na zdravstveno-higijenski aspekt i pobolja psiho-fiziki razvoj dece i omladine

Veoma znaajne komponente u sistemu obuavanja tehnika plivanja predstavljaju uslovi rada (odgovarajui bazen ili odabran prostor na otvorenoj vodi) i vreme odreeno za kurs plivanja

Uenje treba da bude krae a ponavljanje ee

Kurs plivanja za kolsku decu treba da traje 20-30 asova(mlaima je potrebno vie a starijima manje), a duina asa do 45 min

U plivakim kolama trenira se svakodnevno i to paralelnim sistemom obuke, dok se za asove plivanja dosta 2-3 puta nedeljno u rednom sistemu i ue se najee jedna glavna i jedna dopunska tehnika

Primena pomonih sredstava u obuci plivanja

Ljudi su od davnina koristili pomona sredstva radi boljeg odravanja na povrini vode( Arhimedov

zakon)

Pomona sredstva mogu se podeliti u dve velike grupe:

1. Grupu pomonih sredstava male specifine teine koja utie na smanjenje specifine teine tela

neplivaa( narukvice, laufi, lopte )

2. Grupu pomonih sredstava koja ne utie na smanjenje STT( plovak,daska, maska, naoare,

peraja, kape) a pomae u izvoenju obuke

Da li u obuci plivanja deca treba da koriste pomona sredstva i koja?

Savremena medodika rada sa neplivaima ne preporuuje primenu pomonih sredstava( opasnost od preputanja i vezivanja usporava i oteava obuku) a strah od vode nastoji otkloniti raznovrsnim igrama, zabava i veba u vodi. Ovakav pristup nazivamo prirodan pristup obuci plivanja, on uliva poetniku poverenje prema vodi i pomae mu da samostalno naui da se odrava na vodi

Rekviziti su preporuljivi u predkolskom ili mlaem kolskom uzrastu i to u periodu osvajanja vode ili na kraju plivakog asa za igru

Na treninzima se pomona sredstva koriste radi za odvojeno vebanje i jaanje ruku i nogu ( leptiri, daske, peraja,lopatice..)

LiteraturA:

Matkovi-Ahmetovi, 1995: TEORIJA PLIVANJA

Stevanovi Vanda, 1980: PLIVANJE-skripta