Metodologija izrade Katastra zelenila

Nataša Špica, dipl. inž. pejz. arh.

mr Đorđe Lukač, dipl. inž. pejz. arh.

Pančevo, 2011. god.

1

1.Uočavanje problema

U svakom naseljenom mestu koliko god ono malo ili veliko bilo, neophodno je obezbediti adekvatne uslove za život ljudi – stanovnika. To se ostvaruje razvijanjem mreže raznih vrsta infrastruktura : saobraćajne, elektro, vodovodne, kanalizacione i dr. Ali okruženi sivilom betona, izloženi negativnim uticajima izduvnih gasova, buke, neprijatnih mirisa, stanovnici bi brzo napustili takvo naselje. Unošenje životnosti, smanjenje buke, neprijatnih mirisa, razbijanje sivila i monotonije naselja jedino se može postići uređenim zelenim površinama i vegetacijom na njima.

Međutim, ni jedna zelena površina posmatrana sama za sebe ne može poboljšati uslove života u naselju ako nije deo Sistema zelenila. Stoga, kako bi se u celom naselju stvorili povoljni uslovi života, zelene površine se međusobno povezuju i organizuju u jedinstven Sistem. Kao i kod vodovodne mreže i u ovom Sistemu postoje cevi, hidranti, šahtovi, crpne stanice i dr. Zelene površine, veće od 2ha su crpne stanice vazduha. One su međusobno povezane drvoredima koji, kao i vodovodne cevi, omogućavaju prenošenje vazduha na veće razdaljine i time formiraju infrstrukturni sistem jednog naselja, čije je ime Sistem zelenila. Manje zelene površine dodatno osvežavaju taj vazduh i ubrzavaju njegovo prenošenje do većeg broja korisnika. Ukoliko je sistem spojen sa vangradskim zelenilom – šumama, omogućen je još veći priliv svežeg vazduha. Bez zelenih površina u celom naselju, bez njihove povezanosti u jedinstven sistem i bez prihvatanja njegovog značaja kao vitalnog infrastrukturnog sistema, život u naselju ne bi bio moguć, ljudi bi težili da se rasele, radnje i preduzeća bi se zatvorili, naselje bi zamrlo i postalo bezživotno, jer u njemu nema ljudi zbog kjih je naselje i formirano.

Zbog društvenih dešavanja tokom proteklih 20 god., došlo je do ubrzane degradacije stanja na zelenim površinama, te su mnoge izgubile svoju funkcionalnu, sociološku, biološku, ekološku, estetsku i ekonomsku vrednost. To je uticalo i na stanje Sistema zelenila kao infrastrukturnog elementa urbane sredine, te ne samo da se sistem decenijama nije razvijao već je propadao. Posmatrajući sa tog aspekta, sistem zelenila je usled akumulacije uticaja devastirao mnogo značajnije nego sama zelena površina.

„Razmatrajući stanje i perspektive razvoja zelenih površina, u funkciji planskog sagledavanja i sprovođenja generalnog plana, konstatovano je da Beograd nema definisanu strategiju razvoja sistema zelenih površina grada, politiku finansiranja istih, adekvatnu zakonsku regulativu, kao i da ne postoji dosledna primena postojećih zakona i propisa u ovoj oblasti.“1

Opisana situacija je slična u većini naselja u Republici Srbiji. U skladu sa tim navešće se najznačajniji problemi.

Nedostatak gradskog građevinskog zemljišta je problem koji je u direktnoj zavisnosti od veličine naseljenog mesta, njegovog privrednog značaja i ekonomskog prosperiteta. Dešava se da se generalni planovi menjaju u pravcu veće zauzetosti i izgrađenosti površina, uglavnom na štetu zelenih površina, šuma, ostalih prirodnih pejzaža i poljoprivrednog zemljišta. Takav pristup je u zamahu tokom protekle decenije, a može izazvati narušavanje pa čak i prekid celovitosti Sistema zelenila, čime se dalje smanjuju mogućnosti poboljšanja loših uslova životne sredine u naseljenim mestima.

Postojeći Zakoni o izgradnji i zaštiti životne sredine, o komunalnoj delatnosti, zaštiti retkih i ugroženih vrsta, međunarodi sporazumi o održivom razvoju (Kjoto protokol, agenda 21 i dr.), razne odluke lokalnih samouprava i dr. često se ne poštuju. Ne poštuju se ni podzakonska akta i pravilnici, a mnogi pritom nisu regulisani. Tako na primer, još je u proceduri Nacrt zakona o zaštiti i unapređenju javnih zelenih površina2 u okviru kog se preciznije definiše ophođenje sa javnim zelenim površinama, kao bitnim infrastrukturnim elementima, što do sada nije bilo regulisano.

1 Projekat „Zelena regulativa Beograda“ , JUP „Urbanistički zavod“, Beograd, 2003. God.2 Nacrt prosleđen elektronskom poštom od strane Inženjerske komore

2

Društveni ekonomski problemi još više minorizuju značaj zelenila kao infrastrukturnog elementa i prouzrokuju urbanističku prenamenu površina pod izgovorom da je to od opšteg društvenog značaja.

Usled neažurnosti geodestkih podloga vegetacija na zelenim površinama često nije kartirana, u skladu sa tim nije evidentirana ni u Katastru nepokretnosti, što dalje znači da vegetacija ne postoji. Ako drvo nije ucrtano često se negira njegovo postojanje u postupku projektovanja i izgradnje.

Posmatrajući dalje postupak izrade Projekata, ako na Situacionom planu nema ucrtane vegetacije smatra se da je površina slobodna i nastaje samovolja projektanata, ali i izvođača radova. Tokom izrade Projektne dokumentacije često se ne traže uslovi i saglasnosti od svih nadležnih službi, izbegava se izrada bioekološke osnove i ostalih analiza kao predprojektne dokumentacije kako bi se smanjili troškovi na izradi Projekta i time povećala dobit. Često se ne vrši spoljna kontrola ili se odabira neadekvatan stručni kadar, te se dešava da Projekti nisu usaglašeni sa izdatim uslovima i saglasnostima. Izostaje i anketiranje javnosti te se realni problemi na lokaciji ne rešavaju na adekvatan način, a pritom nastaju i novi. Inovacije u postupku projektovanja teško se prihvataju ili se uopšte ne uzimaju u obzir. Primena normativa pri ozelenjavanju je otežana ne samo zbog zauzetosti profila zemljišta već i zbog slabo razrađene standardizacije i normativnih akata.

Pored toga merodavni stručni kadar stavlja se na marginu u postupku planiranja, projektovanja, izvođenja i nadzora radova. Zelenom površinom treba da se bavi onaj stručni kadar koji se školije za taj posao i koji ga proučava, a to su pejzažne arhitekte, jer jedino oni imaju kompleksnu predstavu o realnim potrebama na zelenim površinama kako sa aspekta strukturnog stanja tako i sa aspekta sadnog materijala koji će se koristiti za ozelenjavanje. Slična je situacija i sa proizvodnjom sadnog materijala, pošto na prostoru sadašnje Republike Srbije jedva da mogu da se nađu adekvatne, školovane sadnice, koje jedine i mogu da zadovolje potrebe sadnje.

Posledice u postupku izvođenja radova su brojne. Dešava se da se stabla uklanjaju bez potrebe i bez odobrenja nadležnih, a projekti se po nalogu inspekcije samo ponekad menjaju. Kako je drveće najtrajniji tip objekta i najveće živo biće na zelenoj površini, situacija sa žbunjem, cvetnjacima i travnjacima je još gora. Pri izgradnji objekata visoke gradnje izostaje adekvatna zaštita zelene površine i drveća, naročito grana, kako bi se izbeglo angažovanje merodavnog stručnog kadra, a vegetaciji se nanose ozbiljne povrede sa dalekosežnim posledicama. Dešava se da se kanali za podzemnu infrastrukturu kopaju preblizu drveća čime se narušava njihova stabilnost, a povećava se i rizik od propadanja i obrušavanja. Nakon završetka radova zelenilo se često ne vraća u prvobitno stanje ili se to odrađuje bez angažovanja stručnog kadra. Nasipanje terena se često vrši mimo Projektne dokumentacije inertnim građevinskim materijalom (pesak, šljunak, rizla, šut i dr.) umesto zemljom, a humusno zemljište se nasipa samo u tankom sloju koji nije dovoljan da obezbedi prijem sadnog materijala3.

Događa se i preklapanje linija drvoreda sa linijom vazdušnih vodova, što nakon izvesnog vremna prouzrokuje konstantno nanošenje šteta drveću i degradaciju zelene površine. Pored toga dolazi i do preklapanja nadležnosti. Ovaj novi problem se ispoljava pri određivanju nadležnosti u situacijama kada dođe do promene vlasništva. Lep primer za ovo je situacija sa zelenom površinom kod hotela „Tamiš“(slika 1.). Pomenuta zelena površina je katastarski obrađena kao Javna zelena površina. Nakon privatizacije menja joj se karakter u površinu specijalne namene u vlasništvu pravnog lica, te gubi javni karakter čime preduzeće zaduženo za održavanje Javnih zelenih površina više nije nadležno. Nameće se pitanje ko će odžavati i finansirati održavanje površine pošto je izgubilo karakter javnog?

Slika 1. Katastarska skica zelene površine kod hodela „Tamiš“

3 Dokumentacija preduzeća : „Glavni Projekat ozelenjavanja stambenog naselja Sodara“, Panprojekt 1976. g.

3

Promene Generalnih planova, problemi pri Projektovanju, izbegavanje angažovanja adekvatnog stručnog kadra i dr., ugrožavaju integritet zelene površine i integritet sistema zelenila u celosti. Integritet zelene površine pritom ne predstavljaju samo njene granice ili njeno postojanje, već i njen stil uređenja. Jedan od problema je i loše stanje u kom se Glavni projekti ozelenjavanja nalaze, te kod zelenih površina koje su stare nekoliko decenija često dolazi do izmena koje nisu u skladu sa Projektnom dokumentacijom. Zato je pri izradi Katastra jedna od značajnih stavki analiza postojeće projektne dokumentacije, njena digitalizacija i provera usklađenosti sa situacijom na terenu. Time se izradom Katastra zelenila zaštićuje i integritet zelene površine, koja se prepoznaje kao deo jednog infrastrukturnog sistema, koji je neophodno održavati, nadograđivati i unapređivati.

Cilj izrade Katastra zelenila zato i jeste snimanje vegetacije i njeno evidentiranje kao nepokretnosti čime je vegetacija i kao objekat i kao živo biće zaštićena od bilo kakve dalje zloupotrebe u budućnosti. Za svaku jedinku ili grupu jedinki na zelenoj poršini radi se sistematski pregled sa visokom detaljnošću u vezi uočenih problema. Takav pristup rezultuje otvaranje zdravstvenog kartona, u okviru kog se sagledavaju uzroci, posledice, tok degradacije stanja u kom se biljke nalaze i predlažu se sanacione mere koje će najadekvatnije poboljšati stanje.

Prohtevi u Srbiji su veliki ali su finansijske mogućnosti velikog broja potencijalnih korisnika male, kako u tehničkoj opremljenosti tako i u ljudstvu. Ovo se naročito odnosi na manja naseljena mesta i seoske mesne zajednice, jer oni često nemaju ni adekvatan kadar ili mehanizaciju za održavanje zelenih površina, a dosta intervencija se radi po slobodnom nahođenju i bez odgovarajuće Projektne dokumentacije i stručnog kadra. Usled pomenutog, kao i zbog nepostojanja Katastra zelenila, došlo je do nagomilavanja velikog broja problema, koji se najviše ispoljavaju na drveću, a česte posledice su pojava materijalnih šteta i ugrožena bezbednost korisnika prostora. Svaka javna zelena površina, koliko god ona bila mala ili velika i gde god se ona nalazila mora biti tretirana na isti način.

Tabela 1 SWOT analiza

4

SNAGE SLABOSTI

veliki broj javnih zelenih površina i objekata snimanja

jasno sagledavanje stanja na zelenim površinama

uočavanje problema na biljkama poboljšanje uslova životne sredine postizanje održivosti sistema olakšavanje održavanja zelenih površina ubrzanje unapređenja Sistema obezbeđenje integriteta i održivosti

zelene površine

sporost pri regulisanju Zakonske regulative

neažurnost geodestkih podloga stablo nije prepoznato kao nepokretnost problemi pri izradi Projektne

dokumentacije nepoštovanje projektne dokumentacije marginacija stručnog kadra neadekvatan nadzor komplikovan unos podataka i

održavanja sistema

PRILIKE PRETNJE

relativno niski troškovi realizacije Katastra zelenila

mogućnost povezivanja sa ostalim učesnicima u izradi GIS-a grada Pančeva

mogućnost korišćenja sredstava iz fondacija

smernice za rešavanje problema i poboljšanje stanja

smernice za unapređenje Sistema i postizanje njegove celovitosti

nedostatak gradskog građevinskog zemljišta

posledice u postupku izvođenja radova nepodudaranje sa prostornim planovima ekonomski problemi nepoštovanje važeće Zakonske

regulative ugroženost integriteta zelene površine i

sistema u celosti ugroženost biljaka, pogoršanje stanja nezakonito ponašanje pojedinaca

2.Opšte o Projektu „Katastar zelenih površina grada Pančeva“

U JKP "Zelenilo", Pančevo u toku je izrada Katastra javnih zelenih površina. Obuhvat posla su sve javne zelene površine. Hronologija terenskih radova je sukcesivnost kretanja po lokacijama u okviru jedne mesne zajednice (osnovne organizacione jedinice grada). Obim radova je definisan tako da se pored osnovnih podataka snimaju i podaci koji mogu da pruže informacije neophodne za početak radova na izradi Katastra kategorija zelenih površina. Obrada podataka se vrši po interno definisanim modelima. Kartiranje vegetacije se vrši pomoćnim metodama snimanja bez geodetskih instrumenata, a sa visokom preciznošću. Metodologija rada je naknadno prilagođena GISZP Programu4, kako bi se obezbedila kompatibilnost i olakšao prelaz na državni metod kada se GISZP usvoji.

Radovi na Projektu su započeti 1997. god. Tokom 1997-2001. god. definisan je osnovni metodski pristup izrade Manuala valorizacije vegetacije na javnim zelenim površinama za grad Pančevo. Definisani su objekti snimanja, ciljevi i zadaci, izvršena je osnovna kategorizacija javnih zelenih površina sa listingom lokacija, definisani su osnovni metodski pristup, izgled analognih tabela i započeti su radovi na izradi detaljnog Programa i Softvera.

Terenski radovi su započeti 2002. god., bez pilot projekta, kako bi se što brže usaglasile terenske metode snimanja sa softverskim programom. Snimanje i prikupljanje podataka je bilo sveobuhvatno i obimno, a vršeni su : definisanje granica i površina, analiza pozicioniranja objekata u okruženju, dendrometrijsko snimanje, valorizacija stanja u kom se vegetacija nalazi, sagledavanje uzroka devastacije, daljih tokova degradacije, procene rizika po okruženje, funkcionalnosti na zelenim površinama, davanja mera unapređenje stanja i td. Ovakav pristup je pružio veliki broj

4 Projekat GISZP Beograd, Šumarski fakultet, Beograd 2005. God.

5

informacija i omogućio dalje radove na modifikaciji odabrane metodologije rada, što je i urađeno nakon obustave terenskih radova 2004-2005. god.

U periodu 2006 - 2007. god. pored modifikacije metoda rada dosta je urađeno na definisanju Dokumentacije Katastra, formiran je veći broj pravilnika o snimanju i obradi podataka i td. Početkom 2007. god. prihvaćeno je da je GIS Šumarskog fakulteta glavni metodski pristup za izradu Katastra zelenila te su izvršene manje programske izmene kako bi osnovni metodski pristup bio kompatibilan sa GIS-om.

Nastavkom terenskih radova od 2007. god. konstantno se sagledavaju normativi, razne metode i modeli snimnja, prikupljanja podataka, obrade i prezentacije sa ciljem nalaženja najkvalitetnijeg pristupa koji se može primeniti u uslovima u kojima se Projekat Katastra zelenila izrađuje. Paralelno sa tim se sagledavaju i moguća rešenja kojima bi se poboljšali kvalitet i funkcionalnost zelenih površina, unapredio Sisem zelenila u gradu Pančevu, smanjili troškovi održavanja zelenih površina, odredili modeli postupanja sa rizičnim stablima, olakšali donošenje kratkoročnih i dugoročnih planova i programa održavanja, sanacije, proizvodnje i td.5

U većem delu ovog rada korišćena su iskustva i zaključci proistekli iz izrade Katastra zelenila grada Pančeva. U nastavku su prikazane metodologije koje se koriste pri realizaciji Projekta, a koje su modifikovane i usklađene sa konkretnim uslovima rada. Osnovna namera pri izradi prezentacije korišćene metodologije je bilo ukazivanje na to da se Katastar zelenila može raditi i u nepovoljnim uslovima, sa skromno opremljenim ekipama i da se može preformulisati u zvaničan dokument kada se za to stvore uslovi. Ovakav pristup omogućava izradu Katastra zelenila u naseljima gde ima velikih problema koji se brzo i efikasno trebaju rešavati, kada samo postoje volja, trud i stručni kadar, a nema ažurnih podloga niti značajnijih finansijskih sredstava za realizaciju ovog značajnog Projekta.

5 Dokumentacija preduzeća, arh. br. 17745 1-7

6

Tabela 2 Pregled toka izrade Katastra zelenila po fazama za grad Pančevo

Projekat „Manual valorizacije javnih zelenih površina grada Pančeva“Nalagodavac Trajanje Pokretač Investitor Obuhvat posla Tip Projekta Uslovi rada i opremljenostSO „Pančevo“ 7 god. JKP „Zelenilo“ JKP „Zelenilo“ sve JZP analitički prosečniFaze u projektu Trajanje Učesnici Realizacija Opis fazeFaza pripreme 5 god. 2 VSS i saradnici Definisanje projektnog zadatka, izrada Modela i Programa Manuala, objekata snimanja,

kategorizacija lokacija snimanja, rad na softveru, priprema geodetskih podloga, opremanje ekipa i td.

Faza realizacije 2 god. 5 VSS, 4 PKV i saradnici

oko 60 lokcija Ažuriranje podloga, kartiranje vegetacije, snimanje dendrometrijskih parametara, valorizacija stanja vegetacije, procena rizika, procena mera nege i dr.

Obustava radova i preformulisanje projekta

Projekat „Katastar zelenila grada Pančeva“Nalagodavac Trajanje Pokretač Investitor Obuhvat posla Tip Projekta Uslovi rada i opremljenostJKP „Zelenilo“ u toku JKP „Zelenilo“ JKP „Zelenilo“ sve JZP analitički slabi do prosečniFaze u projektu Trajanje Učesnici Realizacija Opis fazeFaza modifikacije u toku 2 VSS Modifikacija metoda radova, modifikacija i prilagođavanje sa savremenim tokovima, definisanje

modela obrade i prikaza informacija, usaglašavanje sa postojećom Zakonskom regulativom, rad na softveru, formiranje centralne arhive Katastra i td.

Faza realizacije u toku 3 VSS, 1 PKV oko 120 lokcija Ažuriranje podloga, kartiranje vegetacije, izrada katastarskih skica i digitalizacija, snimanje dendrometrijskih parametara, valorizacija stanja vegetacije, procena rizika, procena mera nege, izrada Izveštaja i dr.

Faza strukturne organizacije službe za Katastar zelenila

u toku 2 VSS i saradnici Određivanje internog i eksternog toka informacija, sistema alarmiranja, programa implementacije rezultata i internog automatskog ažuriranja, ubrzanje faze realizacije, obrade podataka i prikaza informacija, uspostavljanje saradnje sa svim relevantnim državnim institucijama, povećanje broja ekipa, planiranje izrade Katastra kategorija javnih zelenih površina i dr.

Faza implementacije 3 god. 5 VSS i saradnici Automatizacija internih tokova informacijaFaza održavanja u toku 4-7 VSS i saradnici Periodična provera brojnog stanja vegetacije i svih strukturnih promena na lokaciji na svakih 5

god., periodična provera stanja vegetacije i dendrometrijski premer na svakih 10 god., izdavanje dokumentacije, redovno održavanje sistema informisanja, unošenje svih izmena na osnovu informacija pratećih službi i td.

7

3.Opšte o Katastru zelenila

U Srbiji postoji sve veće interesovanje za izradu Katastra zelenih površina, zato što se on javlja kao neophodnost za uspešno upravljanje Javnim gradskim zelenilom kao elementom urbane infrastrukture, ubrzava izradu projektne dokumentacije i radove na zelenoj površini, olakšava rad nadležnih javnih preduzeća, olakšava spoljašnju kontrolu, daje osnovu za veliki broj planova i projekata i dr. Pripada grupi tehničko-ekoloških Projekata, a može da pruži odgovore na veliki broj pitanja i pomogne pri rešavanju problema koji se javljaju u svakoj urbanoj sredini.

Međutim do sada nije usaglašen metodski pristup izrade Katastra zelenila sa pratećom zakonskom regulativom. Dosadašnji radovi u većini gradova bazirani su na Pilot projektu GISZP-a Šumarskog fakulteta.

Manual valorizacije drveća jeste terensko rekognisciranje podataka o vrsti drveća, dimenzijama, vitalnosti, ugroženosti, estetskim vrednostima i drugim obeležjima, sa preporukom za sprovođenje mera zaštite, saniranja, uklanjanja i dr.

Katastar javnih zelenih površina (u nastavku Katastar zelenila) je zvaničan dokument od strateškog značaja za lokalnu upravu, kojim se evidentiraju svi objekti koji se nalaze na zelenim površinama, njihovo stanje, položaj u državnom koordinatnom sistemu i površine koje zauzimaju. Katastar zelenih površina jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o zelenim površinama, njihovom kvantitetu, kvalitetu i ekonomskoj proceni, koji uključuje kartografski prikaz i statističke informacije i predstavlja osnovu za planiranje, korišćenje i kontrolu njihove zaštite6. On određuje svu vegetaciju na površini kao nepokretnost i kao glavne objekte snimanja, potom definiše vlasničke odnose, granice i tipove zelenih površina. Kao dokument ima karakter trajnog čuvanja sa periodičnim unosom izmena i koordinira se sa Katastrom nepokretnosti u RGZ-u i sa svim ostalim Katastrima ukoliko oni postoje. Izrađuje se nakon ili zajedno sa izradom Katastra tipova (kategorija) zelenih površina i Katastrom biotopa7. Svaki objekat snimnja je definisan svojom pozicijom, imenom i matičnim brojem i povezan sa identifikacionim ključevima- simbolima. Svaka izmena u odnosu na objekat snimanja, naročito promena pozicije, mora se vršiti u skladu sa zakonskom regulativom, uz prikaz Izvoda iz Katastra i sa povratnom informacijom koja obezbeđuje ažurnost Katastra.

Pored navedenog Katastar zelenila ukazuje i na dalje mere nege i zaključke vezane za poboljšanje i/ili očuvanje objekata snimanja i zelene površine. Potom ukazuje i na uslove životne sredine i negativne činioce okruženja, koji su direktni uzročnici šteta ili utiču na ubrzanje degradacije stanja nakon nastanka štete na objektu snimanja ili na zelenoj površini. U njemu se jasno ukazuje na potencijalne rizike koji mogu da dovedu do nastanka materijalnih šteta pa čak i povređivanja korisnika prostora. Usled toga mora da postoji razrađen sistem obaveštavanja nadležnih službi u slučaju pojave gradacije, epifitocije ili bilo kog drugog uzroka masovnog propadanja jedne ili više vrsti biljaka kao i usaglašen sistem obaveštavanja nadležnih inspekcijcskih službi sa aspekta rizičnih stabala, sklonih obrušavanju i/ili lomu celog stabla ili većih grana.

On predstavlja i podlogu za izradu svih tipova projekata, davanje uslova i saglasnosti, sprečavanje namernog oštećivanja ili nezakonitog otuđivanja površina i objekata snimanja, kao i osnovu za praćenje stanja na zelenim površinama. U tehničkom pogledu Katastar zelenila predstavlja Projekat zatečenog stanja i detaljan prikaz zahteva direktnih korisnika prostora.

Glavni cilj izrade Katastra zelenila je precizno evidentiranje vegetacije kao nepokretnosti, kako bi se olakšali planiranje i upravljanje zelenim površinama (izgradnja, sanacija i održavanje), određivanje stanja u kom se zelene površine nalaze, obima intervencija koje je neophodno uraditi kako bi se to stanje poboljšalo i formiranje osnovne baze podataka. Krajnji cilj je time formiranje

6 Nacrt zakona o zaštiti i unapređenju zelenih površina7 GISZP, Šumarski fakultet Beograd

8

polazne baze za poboljšanje uslova životne sredine u naseljenom mestu uz optimalno korišćenje sredstava i resursa.

Objekti snimanja se mogu podeliti na biološke (vegetacija) i nebiološke objekte - svi ostali elementi koji čine zelenu površinu (građevinsko-arhitektonski elementi, infrastruktura, oprema prostora i dr.). Akcenat snimanja je na biološkim objektima koji se time rangiraju kao glavni objekti snimanja i tu spadaju drveće, grupacije biljaka, puzavice i travnjaci, odnosno celokupna vegetacija koja se nalazi na zelenoj površini.

Pored vegetacije snimaju se i drugi (sekundarni) objekti koji čine zelenu površinu kao i stanje u kom se isti nalaze, kako bi se obezbedili sveobuhvatnost pri upravljanju zelenim površinama, bolja budžetska kontrola i poboljšanje uslova životne sredine. U slučaju slabe tehničke opremljenosti i slabe finansijske pozadine, sekundarni objekti se ne snimaju ili se snimaju po posebnom zahtevu.

Obuhvat Projekta se određuje na osnovu zahteva naručioca posla, izabranih objekata i obima snimanja, namene Katastra, broja i vrste problemana za koje je potrebno pružiti rešenje, a naročito od finansija koje se mogu izdvojiti i/ili koje su obezbeđene. Katastar se može raditi za celo naselje, samo za javne zelene površine, za delove naselja, za određenu kategoriju zelene površine ili kao pilot Projekat. Može se raditi za sve objekte na zelenoj površini ili samo za određeni tip objekta.

Namena Projekta može biti interna i eksterna. U slučaju internog korišćenja podaci se upravljaju službama u preduzeću u kom se Katastar i radi, kao pomoć pri održavanju i uređenju zelenih površina, pri projektovanju, planiranju i dr. U slučaju eksterne namene Katastar se tretira kao osnovno sredstvo te se podaci eksploatišu, a emisija podataka se usklađuje prema zahtevima krajnjeg korisnika. Što se više podataka prikuplja, obrađuje i prikazuje to su troškovi izrade Katastra veći, a samim tim se povećavaju i mogućnosti eksploatacije.

Trajanje Projekta je dokle god postoje javne zelene površine ili, bolje rečeno, objekti snimanja. Razlike mogu da se jave u trajanju pojedinih faza izrade projekta, što svakako zavisi od svega što je ranije navedeno. Tako npr. ukoliko je namena projekta za interno korišćenje i eksploataciju, projekat je dugotrajan, te se nakon osnovnog snimanja vrši i ažuriranje situacije na terenu. Ukoliko je cilj sagledavanje brojnosti vegetacije bez snimanja stanja, projekat traje do završetka snimanja, a čuvanje dokumentacije je do nastavka radova na izradi Katastra zelenila, kada se vrši ažuriranje evidencije uz dopunu sa svim podacima koji nisu snimljeni u predhodnom postupku. Ažuriranje podrazumeva proveru brojnosti i praćenje stanja vegetacije i može se vršiti konstantno tokom izrade Katastra ili na svakih 5 godina, sa novim snimanjem dendroloških podataka na svakih 10 g. Izbor načina ažuriranja zavisi od načina izrade Katastra, kadrovsko-tehničke opremljenosti i raspoloživih sredstava.

9

4.Metodologija rada

Metodologija izrade Katastra se definiše u zavisnosti od njegove namene, objekata snimanja, obima i obuhvata radova, izbora kadrova, uloženih finansijskih sredstava i dr. Do sada je izdvojeno nekoliko modela Katastra zelenila koji mogu da olakšaju i ubrzaju izbor metodologije izrade Katastra, a naročito usklađivanje sa finansijskim mogućnostima investitora i izvođača.

U odnosu na tematsku oblast prema GISJZP Šumarskog fakulteta izdvojene su 3 vrste Katastra javnih zelenila:

1. Katastar kategorija zelenih površina – objekat snimanja je zelena površina u celosti i određuje se kategorija kojoj pomenuta pripada. Podaci i rezultati se najviše koriste za praćenje razvijenosti sistema zelenila kao infrastrukturnog elementa. Dalja podela se može izvršiti na svaku pojedinačnu kategoriju zelene površine.

2. Katastar biotopa

3. Katastar zelenila –dalja podela se može izvršiti na osnovu tipa objekta koji se snima. Kod svakog tipa objekta definisani su osnovni manuali, u okviru kojih su određeni podaci koji se snimaju :

Katastar visoke vegetacije

Katastar grupacija biljaka – dalja podela je na tipove objekata koja je data od strane Šumarskog fakulteta.

Katastar travnjaka

Katastar posebno oblikovanih biljaka (topijarno oblikovane biljke, žbunje negovano kao stablašice i dr.)

Katastar vegetacije posebnih sadržajnih elemenata (žardinjera, alpinuma, fontana i dr.)

Prikazana podela katastra zelenila na podtipove na osnovu objekata snimanja urađena je kako bi se olakšali unos, obrada i prikaz podataka. Zadnja 2 navedena podtipa katastra zelenila uvedena su naknadno zbog specifičnog načina prikupljanja podataka u slučaju žardinjera, alpinuma i ostalih posebnih sadržajnih elemenata na zelenoj površini, kao i zato što se određeni tipovi objekata neguju na poseban način, npr. žbunje se formira kao drveće i obratno, te se menjaju i podaci koji se snimaju.

U odnosu na obuhvat snimanja Katastar zelenila se može raditi na osnovu 4 modela

1. Evidencijski Katastar zelenila – podrazumeva kartiranje i determinaciju vrsta biljaka, odnosno davanje imena tački (drvo) ili površini (grupacije biljaka, travnjak i td.) na terenu, kao i evidenciju ostalih sadržaja na zelenoj površini (bioloških i nebioloških). Dendrometrijski premer i procena stanja u kom se nalazi vegetacija se ne rade. Određuju se kategorizacija zelene površine, visine stabala, površine grupacija biljaka, travnjaka i granice površina. Pri izradi ažurne digitalne Katastarske podloge terenski rad sveden na najmanju moguću meru. Prikaz Katastarskog plana se može vršiti digitalno i/ili analogno u formi izveštaja - Plana zatečenog stanja, sa najznačajnijim podlogama. Prednosti ovog modela su velika brzina izrade, manja količina potrebnih finansijskih sredstava, dobra podloga za nastavak radova kada se stvore povoljni uslovi i td.

2. Bioekološki Katastar zelenila – Bioekološki Katastar prikazuje stanje u kom se biljke nalaze i dendrometrijske karakteristike vegetacije. Ukoliko je prvi tip Katastra već urađen, vrlo lako se može na njega nadovezati i dopuniti baza podataka o zelenim površinama. Učešće terenskog rada je jače nego kod predhodnog tako da su i investicije veće. Može se raditi za pojedinačne lokacije kao i za veća područja. Rade se dendrometrijski premer i osnovna procena stanja vegetacije sa delimičnim zaključcima o daljim merama nege/sanacije oštećenja. Prikaz podataka se vrši u vidu

10

detaljnih izveštaja sa pratećim podlogama. Prednosti modela su zadovoljavajuća brzina izrade, jasnija predstava o stanju na zelenim površinama, upotreba u postupku planiranja i projektovanja i dr.

3. Analitički Katastar zelenila – Analitički Katastar podrazumeva izradu kompleksnih Elaborata za jednu ili više lokacija koje su predmet snimanja. Pri terenskom radu prikupljaju se i dopunski podaci o okruženju u kom se zelena površina nalazi a koji mogu da budu direktni uzročnici stanja na lokaciji. Ovaj nivo je pogodan i kao podrška za naučno-istraživački rad. Najznačajnije je da se izrađuje Karton drveta i vrši se analia stanja zelene površine u celosti, kao i njene pozicije u odnosu na sistem zelenila. Mogućnosti koje Analitički Katastar pruža su velike i pored ranije navedog, obezbeđuje detaljnost i kompleksnost prikaza stanja, što se može koristiti u postupku planiranja na višim nivoima, za izradu drugih katastara i td.

4. Katastar specijalne namene – radi se za površine koje se ne kategorizuju kao javne zelene površpine. Tu spadaju površine specijalne namene i ograničenog korišćenja8, a izdvojen je kao poseban model pošto se takve površine posebno i tretiraju. Tu su svrstane zelene površine obdaništa, škola, memorijalnih parkova, sportsko-rekreativnih centara i td. Ove površine u većini slučajeva nisu u nadležnosti preduzeća koje je zaduženo za održavanje javnih zelenih površina, mogu biti pod zaštitom, njihovo uređenje i održavanje zahteva specifičan tretman ili nisu definisane kao javne zelene površine, ali su sve zajedno značajni elementi sistema zelenila jednog naselja.

Katastar se radi po osnovnom metodu izrade bioekološke osnove. Bioekološka osnova se izrađuje u naučno-istraživačke svrhe i/ili kao predprojektna dokumentacija pri izradi Glavnih projekata uređenja i rekonstrukcije slobodnih površina kao i svih Projekata koji obuhvataju izmene na zelenim površinama, bez obzira da li su u pitanju projekti rekonstrukcije podzemne infrastrukture, potpune rekonstrukcije saobraćajnica ili izgradnje gabaritnih objekata. Radi se namenski, po narudžbi posla, za jednu ili više lokacija, što zavisi od obuhvata Projekta ili zadatka Studije, a može se i ne mora primeniti u daljem postupanju sa podacima. Kao dokument ima karakter trajnog čuvanja, kao i Projekat/Studija zbog kog je rađena. U postupku primene tretira se kao osnova za dobijanje naloga od nadležnih inspekcijskih službi u vezi sa uklanjanjem stabala i dr. tekućih dozvola i saglasnosti. Predstavlja odličnu osnovu za izradu nove bioekološke osnove ali i Katastra konkretne zelene površine, kada se ažurira i dopunjuje podacima bitnim za Katastar.

4.1. Faza pripreme

Ova faza je standardna kod svih poslova i što se kvalitetnije i detaljnije uradi to će obavljanje radova biti brže, efikasnije a time i jeftinije. Može se podeliti na više podfaza ili koraka :

1. Izrada Projekta Katastra – prvenstveno obuhvata izbor tipa Katastra koji se izrađuje, a koji dalje određuje sve ostale aktivnosti. Nakon izbora tipa Katastra pristupa se : definisanju ciljeva, Programa i metoda rada, određivanja objekata snimanja, modela obrade podataka, sredstava za rad, nivoa pristupa informacijama, emisije podataka, izgleda krajnjeg dokumenta, toka kruženja informacija9 i td.

2. Formiranje osnovne baze podataka – obuhvata prikupljanje bazne literature u digitalnom i/ili analognom obliku, koja će se koristiti u daljem postupku rada. Nabavlja se Projektna dokumentaciju ukoliko postoji, prikupljaju se podaci o staništu na širem području naseljenog mesta (reljef i mikro reljef, podzemne vode, mikroklimatske osobine, pedološke osobine, fitocenološki sastav područja i td.), analiziraju se bitni urbanistički parametri (namena zemljišta, granice površina, prostorna organizovanost, struktura naselja, i dr.), negativni uticaji životne sredine, istorijat područja i dr.

8 "Pejzazna arhitektura planiranje i projektovanje"9 Dokumentacija preduzeća

11

3. Određivanje osnovne hronologija izrade Katastra na terenu , što utiče na pripremu podloga, koordinaciju ekipa i troškove izrade. Izdvojeno je nekoliko pristupa:

lokacijski u kontinuitetu - Lokacija, kao zelena površina se radi u celosti, bez obzira kroz koliko se prostornih organizacionih celina prostire. Predstavlja najmanju katastarsku prostornu organizacionu jedinicu, a numerisanje objekata na njoj je kontinualno. Nakon završetka snimanja na jednoj lokaciji prelazi se na drugu blisku lokaciji, a numerisanje vegetacije se nastavlja na osnovu poslednjeg rednog broja na predhodnoj lokaciji. Ovakav pristup može izazvati izvesne probleme u periodu praćenja i ažuriranja, što se najviše odnosi na evidentiranje vegetacije koja je naknadno posađena na lokaciji.

lokacijski po prostornim organizacionim celinama - Lokacija se snima u celosti ili se deli na faze snimanja, što zavisi od broja prostornih organizacionih celina kroz koje se prostire. Uglavnom se kao najmanja prostorna celina uzima jedna mesna zajednica. Nakon završetka radova na svim lokacijama u okviru jedne prostone celine pristupa se izradi Zbirnog izveštaja, sa prikazom statističkih podataka. Ovakav pristup omogućava lakše nalaženje objekata snimanja, sistematičnost izrade Katastra i lakše sagledavanje celovitosti sistema zelenila. Najmanje katastarske jedinice su segment i/ili travnata površina kao deo lokacije, a numerisanje je dvojako i koriste se terenski i katastarski redni broj. Prvi se koristi kako bi se olakšali snalaženje i kretnje na terenu i uvek se resetuje kod svakog novog segmenta, a nakon unosa svih podataka, neposredno pred davanje Izveštaja/elaborata, pretvara se u katastarski broj.

lokacijski na osnovu kategorije zelene površine – delimično nepraktičan pristup pošto izvesni zaključci mogu da se sagledaju tek nakon završetka radova na lokacijama koje ne spadaju u odabranu kategoriju. Ovakav pristup se najviše koristi kada se radi tematski Katastar, odnosno kada objekat snimanja predstavljaju zelene površine koje pripadaju tačno određenoj kategoriji.

4. Priprema podloga, određivanje toka dokumentacije, pravilnika za obaveštavanje, za emisiju podataka, informisanje građanstva i td.

5. Izrada pilot projekta – Izrada test Katastra na odabranoj lokaciji. Ovaj korak nije obavezan, ali se radi zbog provere ispravnosti odabrane metodologije, opreme za rad, normiranje posla, proveru procene neophodnih finansijskih sredstava i dr. Sve što se pokaže neodgovarajućim menja se.

Ovako opsežne pripreme su značajne zato što je izrada katastra zelenila zahtevan i dugotrajan posao, koji košta jer se prikuplja izrazito veliki broj informacija.

4.2. Faza realizacije

Nakon završetka pripremne faze, odnosno uskladjivanja metodologije rada sa zahtevima i konkretnim uslovima rada prelazi se na fazu realizacije Projekta izrade Katastra zelenila. Osnovna hronologija izrade Katastra tokom jedne godine može se podeliti na veći broj podfaza, od kojih će neke biti detaljnije prikazane u posebnom delu.

1. Priprema za rad na terenu – formiranje i opremanje ekipa, stvaranje uslova za rad, određivanje hronologije kretanja za tekuću sezonu, izdavanje radnih naloga, priprema Situacionih planova, provera ispravnosti opreme i dr.

2. Terenski rad - snimanje podataka na terenu i kartiranja vegetacije na površinama, sa trajanjem tokom jednog vegetacionog perioda, a počev od potpunog olistavanja (maj) pa do opadanja lišća (novembar) i nikako na temperatutama ispod 13oC i iznad 35oC. Radno vreme nije fiksno, te autori imaju izvesnu autonomiju pri radu, a učinak se prati na osnovu prosečnih normi, tako da ne može doći do zloupotrebe. Može se raditi i dvokratno, ali je sagledivost biljaka u popodnevnim satima otežana zbog nepovoljne osvetljenosti. Najkvalitenija sagledivost se postiže u ranim jutarnjim satima pri normalnoj osunčanosti tokom dana. Sagledivost je otežana i pri oblačnim danima

12

naročito kada se određuje stanje krošnje drveta. Kvalitetna procena stanja vrha krošnje i većeg broja grana u krošnji moguća je posmatranjem sa zemlje do visine oko 15-20m. Podaci se zapisuju u analognom obliku, a nakon završetka snimanja prebacuju u digitalni oblik. Terenske tabele i tabele za digitalizaciju podataka su istovetne. Ovakav zastareli pristup zapisa informacija na terenu, pokazao se kvalitetnijim od digitalnog zapisa sa aspekta detaljnosti snimanja podataka. Osnovna hronologija terenskog rada se sastoji iz 3 podfaze :

izrada Katastarske skice – vrši se na nekoliko načina u zavisnosti od ažurnosti podloge, uz primenu raznih tehnika snimanja. Najznačajnije je što se pri svakom načinu snimanja lokacija deli na segmente kao najmanje organizacione celine snimanja. U drvoredima jedan segment se sastoji od više manjih podsegmenata koji se označavaju kao travnjaci, otvori u trotoaru ili drugačije, u zavisnosti od situacije na terenu. Na površinama koje nisu linijskog karaktera segment je ekvivalentan podsegmentu kod drvoreda.

premer – radi se posebno kako bi se smanjio angažman pomoćnih radnika, koji su nepotrebni tokom podfaze procene stanja

procena stanja – pomoćni radnici nisu neophodni pošto su tokom predhodna dva koraka završeni poslovi koji se njima dodeljuju. Sistem kretanja pri snimanju drvoreda je uglavnom liniski, a kod drugog načina sistem kretanja je kružni, unakrst ili linijski, što zavisi od javljanja vegetacije na površini.

3. izrada Katastarskih planova - unošenje svih izmena koje su nastale na geodetskim podlogama tokom izrade Katastra. Na osnovu skice vrše se geodetska snimanja i nastavlja se dalja izrada, čime se ne stvaraju prekida i kompikacije koji mogu nastati pri kartiranju.

4. obrada podataka - unos i osnovna statistička obrada podataka, po određenom i definisanom modelu, koja započinje neposredno nakon prikupljanja na terenu ili nakon završetka terenskih radova u jednoj sezoni.

5. analiza razvića zelene površine – podrazumeva anketiranje izvođača radova, stanovništva i nadležnih službi, prikupljanje istorijskih podataka o razvoju svake pojedinačne zelene površine, pokušaj rekonstrukcije razvoja ZP.

6. ažuriranje na terenu - provera podataka na terenu neposredno pre prezentacije rezultata, unos izmena i dopuna statističkih podataka.

7. izrada izveštaja/elaborata - prezentacija Katastarskog plana, rezultata Katastra, iznošenje zaključaka o stanju vegetacije i same zelene površine, davanje predloga sanacionih mera i dr. Obimnost materijala zavisi od krajnjeg cilja izrade Katastra i mogućnosti direktnih izvršioca - autora.

8. unutrašnja kontrola podataka - vrši se pre prezentacije izveštaja/elaborata, paralelno sa ažuriranjem podataka ili nezavisno od njega.

9. Izrada zbirnih izveštaja – izrađuje se nekoliko tipov zbirnih izveštaja: izveštaj za celu lokaciju (ukoliko je predhodno podeljena na više faza), tematski izveštaj (za više lokacija u kjima su slični uslovi na zelenoj površini ili manje lokacije koje imaju isti način uređenja a međusobno su bliske: za pešačke ulice, neuređene ulice i dr.)i izveštaji koji se rade nakon završetka Katastra za jednu organizacionu celinu – Mesnu zajednicu

Bitno je napomenuti da prikazani pristup terenskih radova omogućava brzo i efikasno snimanje iako inženjeri na izradi katastra najmanje 3 puta obilaze jednu istu površinu. Značaj takvog pristupa je najviše u mogućnosti da se određeni podaci mnogo kvalitetnije i detaljnije uoče zato što je inicijalno uočavanje započeto već tokom ažuriranja ili kartiranja vegetacije. Iako je ono pasivnog karaktera omogućava brže upoznavanje sa situacijom na terenu naročito kod inženjera koji ne poznaju lokaciju ili je prvi put vide.

13

Često se dešava da različiti tipovi zelenih površina zahtevaju izmenu osnovnog metoda izrade Katastra. To je neophodno iz sledećih razloga :

U praksi podloge često nisu zadovoljavajuće ažurnosti, te se njihovo naknadno ažuriranje vrši tokom prikupljanja Katastarskih podataka ili neposredno pre početka radova (slika 2)

Prostorni tip kome pripada zelena površina u koordinatnom sistemu (tačkasti, linijski ili površinski) utiče na kretanje po terenu u postupku kartiranja i prikupljanja katastarskih podataka.

Kartiranje vegetacije se vrši ortogonalnom metodom i razvijanjem linijskih vlakova u odnosu na primarne i sekundarne repere. Međutim pošto je veliki broj podloga neažuran, kartiranje se vrši subjektivnim procenjivanjem položaja pozicije u odnosu na veći broj sekundarnih repera (Slika 3a i 3b). Ovakav pristup se primenjuje kada nema geodete i kada je izrazito veliki broj pozicija koje je neophodno kartirati. Posao inženjera je snimanje stanja vegetacije dok je posao geodete izrada podloge.

U više navrata su vršeni pokušaji korišćenja satelitskih i aerofotogrametrijskih snimaka za brzo dobijanje podloga visokog stepena ažurnosti. Vršeni su i pokušaji piknometrijskog snimanja i korišćenje GPRS-a. Međutim većina metoda daljinskog snimanja koliko god one bile precizne ne mogu se porediti sa geodetskim snimkom.

Najlakši objekti za pozicioniranje su drveće, granice travnjaka, razni tipovi građevinskih i infrastrukturnih objekata na zelenim površinama.

Najteži objekti kartiranja su grupacije biljaka i degradirane površine travnjaka, zbog broja tačaka koje je neophodno snimiti, što poskupljuje izradu geodetskih podloga. Usled toga mnogi koji se bave izradom Katastra zelenila većinom su se preorijentisali na snimanje visoke vegetacije.

U slučajevima kada nisu obezbeđeni adekvatni uslovi rada Katastar se izrađuje na osnovu dostupnih geodetskih podloga, a kartiranje vegetacije vrše inženjeri za Katastar. Ovakva podloga predstavlja samo Katastarsku skicu (Slika 4) i od velikog je značaja kao smernica za izradu geodetske podloge. Na osnovu nje se mnogo lakše može izvršiti snimanje terena pošto je na njima jasno ukazano na objekte koje je neophodno snimiti.

Jedan od praktičnih pristupa pri izradi Katastra na terenu je da se nakon završetka radova na lokaciji ne prelazi odmah na sledeću, istog dana, kako bi se iskoristilo radno vreme. Ukoliko se to učini može nastati zabuna pri procenjivanju stanja na površini i donošenja pogrešnih zaključaka o uzrocima stanja u kom se vegetacija i sama površina nalaze. Naime ni jedna lokacija a često ni jedan segment kao deo te lokacije nema iste ili bliske uslove u kom se vegetacija razvija ili u kom je nastala zelena površina. Tako na primeru stambenog naselja „Sodara“ na bliskim segmentima se sreću potpuno različiti profili zemljišta, u slučaju ulice Vojvode Putnika jedan segment se može kategorisati kao obostrani drvored sa prkidom a već naredni kao obostrani drvored bez prekida. U slučaju ulice Cara Lazara prvi segment je potpuno urbanistički uređen a već naredni nije, tako da je vegetacija izložena jakom uticaju površinskih voda koje se dugo zadržavaju. U sledećem segmentu i na istoj lokaciji ulica nije urbanistički uređena, površinski kanali su prisutni, ali nema zadržavanja površinskih voda te vegetacija nije ugrožena od ovog negativnog činioca. Primeri različitih uslova za razviće vegetacije na jednoj istoj lokaciji su mnogobrojni, što je jako značajno uočiti pri izradi Katastra zelenila.

14

Grafikon 1 Prikaz odabrane metodologije

Katastar zelenila

Faza pripreme Faza realizacijeFaza praćenja i eksploatacije

godišnje praćenje stanja

praćenje stanja na 5 god.

ažuriranje stanja vegetacije na 10 god.

Izrada Projekta

Formiranje osnovne baze podataka

Određivanje osnovne hronologija izrade

Priprema osnovnih sredstava za rad

pilot projekta

lokacijski u kontinuitetu

lokacijski po prostornim organizacionim celinama

lokacijski na osnovu kategorije zel. Površine .

Priprema za rad na terenu

Terenski rad

izrada Katastarske skice

premer procena stanja

izrada Katastarskih planova

obrada podataka

analiza razvića zelene površine

ažuriranje na terenu

izrada izveštaja/elaborata

unutrašnja kontrola podataka

Izrada zbirnih izveštaja

Katastar zelenila

Faza pripreme Faza realizacijeFaza praćenja i eksploatacije

godišnje praćenje stanja

praćenje stanja na 5 god.

ažuriranje stanja vegetacije na 10 god.

Izrada Projekta

Formiranje osnovne baze podataka

Određivanje osnovne hronologija izrade

Priprema osnovnih sredstava za rad

pilot projekta

lokacijski u kontinuitetu

lokacijski po prostornim organizacionim celinama

lokacijski na osnovu kategorije zel. Površine .

Priprema za rad na terenu

Terenski rad

izrada Katastarske skice

premer procena stanja

izrada Katastarskih planova

obrada podataka

analiza razvića zelene površine

ažuriranje na terenu

izrada izveštaja/elaborata

unutrašnja kontrola podataka

Izrada zbirnih izveštaja

15

Slika 2 Digitalni situacioni plan dela stambenog naselja „Sodara“

Slika 3 Terenske skice delova stambenog naselja „Sodara“

a)

16

b)

Slika 4 Katastarska skica/plan dela stambenog naselja „Sodara“

17

18

4.3. Faza praćenja i eksploatacije

Započinje nakon završetka radova na izradi Katastra. Značajniji radovi se obavljaju periodično u rasponima od 5 i 10 godina, što zavisi od početnog stanja u kom se vegetacija nalazi i broja objekata snimanja.

1. godišnje praćenje stanja - počinje odmah nakon završetka radova na svim lokacijama i nakon izrade polaznog Katastra. Uglavnom se zasniva na prikupljanju dokumentacije o izmenama koje nastaju na zelenim površinama : uklanjanje i/ili sadnja pojedinačnih stabala, manje izmene u površini grupacija i travnjaka, izgradnja pojedinačnih objekata i dr.

2. praćenje stanja na 5 god . - Nakon 5 godina vrši se detaljan pregled svih lokacija sa evidentiranjem promene stanja u kom se objekti nalaze. Samo kod objekata koji su posebno obeleženi za praćenje pregledi se vrše češće, odnosno svake 1-2 godine.

3. ažuriranje stanja vegetacije na 10 god . - ponovo se vrši dendrometrijski premer visoke vegetacije. Brzina razvića starije vegetacije, naročito drveća na godišnjem nivou nije velika te je period od 10 godina prihvaćen kao period kada se mogu primetiti značajnije izmene u dendrometrijskom premeru i stanju u kom se biljke nalaze.

Razlika između Katastra zelenih površina i Bioekološke osnove time nije samo u značaju Dokumenata već i u obimu podataka koji se snimaju. U okviru Katastra vrši se detaljan "sanitarni pregled" vegetacije, naročito drveća, ukazuje se na uzroke stanja u kom se objekti snimanja nalaze i preporuke vezane za sanaciju stanja. Takođe se daju i preporuke vezane za osnovnu hronologiju revitalizacije, kako bi se unapredilo stanje na zelenim površinama.

4.4. Podaci koji se prikupljaju

Podaci koji se prikupljaju mogu biti grafički, numerički i atributivni, a prikupljaju se iz različitih izvora. Najviše podataka se prikuplja na terenu. Zbog izražene raznovrsnosti podataka i zbog veličine baze podataka koja prati Katastar, pre početka radova neophodno je stoga sagledati realne potrebe naručioca posla i uskladiti obimnost katastra sa pomenutim. Sa druge strane krajnji naručioci posla mogu da imaju razne zahteve. Što se više podataka prikuplja, obrađuje i prikazuje to su troškovi izrade veći, a samim tim raste i vrednost krajnjeg proizvoda – Katastra javnih zelenih površina.

U slučaju vegetacije najvažniji podaci koji se u Katastru snimaju i/ili konstataju spadaju u atributivne i numeričko atributivne podatke, a odnose se na stanje u kom se vegetacija nalazi. Za ocenjivanje biljaka prihvaćen je osnovni model koji je predložen u okviru GISZP, Šumarski fakultet i Urbanizam Beograda a koji je prilagođen situaciji na zelenim površinama grada Pančeva.

Zbog raznovrsnosti tipova objekata kako sa aspekta njihovog značaja na zelenoj površini ili veličine, tako i sa aspekta trajnosti na zelenoj površini Katastar se može raditi i samo za određene tipove objekata. Sa ciljem lakšeg korišćenja podataka izdvojeni su tipovi Katastra i to : Katastar drveća (najčešće se izrađuje), Katastar grupacija i Katastar travnjaka.

Modeli obrade podataka su usaglašeni sa prikazom rezultata i internom namenom. Najvažniji podaci koji se prikazuju su dendrološki sastav na lokaciji, brojnost vegetacije po tipovima objekata (drveće, grupacije biljaka i travnjaci), pozicije na kojima se može vršiti sadnja drveća, prosečne ocene kondicije (zdravstvenog stanja) i dekorativnosti za sve vrste i za svaku pojedinačno, osnovni uzroci stanja u kom se nalaze biljke, a naročito vrste drveća koje su definisane po brojnosti kao glavne drvoredne vrste, stanje u kom se nalaze travnjaci i dr.

Na terenu se prikupljaju sledeći podaci:

Determinacija vrsta i ažuriranje pozicija,

vrednovanje pozicije objekta u prostoru

vrednovanje osnovnog postupanja sa objektom

19

Prikupljanje dendrometrijskih podataka:

procena starosti stabla : merenje uz pomoć uzorka - uglavnom se ne radi kako se ne bi nanele štete na stablima, slobodna procena starosti ili iz drugih izvora

visina stabla

visina debla

prsni prečnik debla ili prečnik ispod račve

prečnik krošnje drveta

nagib stabla u odnosu na osovinu

zatečena visina žbunja

Procena stanja:

prisustvo i intenzitet oštećenja

prisustvo i intenzitet oboljenja

ocena kondicije – zdravstvenog stanja vegetacije

ocena dekorativnosti vegetacije

opšta oceana stanja

Nakon snimanja osnvnih parametara vrši se zapis u polju primedbi čija obimnost zavisi od uočenih oštećenja i oboljenja na stablu. Ukoliko je akcenat Katastra na detaljnom sagledavanju stanja vegetacije i davanju predloga za sanaciju time su primedbe obimnije i ukazuju na :

stanje u kom se biljke nalaze

potencijalne uzroke stanja

mere za poboljšanje stanja

Uspeh prikupljanja podataka zavisi od broja ekipa na terenu i saradnje sa lokalnim preduzećima koja u praksi upravljaju zelenom površinom.

Broj podataka koji se prikuplja može biti redukovan ili povećan u zavisnosti od kategorije zelene površine, njenog odnosa sa okruženjem, prostornog tipa kom pripada, značaja u sistemu zelenih površina i dr.

Prikaz rezultata Katastra može biti u direktnoj zavisnosti od kategorije zelene površine, pri čemu se akcenat daje onim atributima koji najviše mogu da utiču na degradaciju stanja, kao i na posledice koje mogu ugroziti okruženje.

20

Tabela 1 Tabela sa osnovnim informacijama o zelenoj površini

Datum otvaranja naloga Katastar zelenih površina Nalog dao

KATASTAR JAVNIH ZELENIH POVRŠINA GRADA PANČEVAKategorija zelene površine Šifra 0 0Lokacija Kat. šifra 0 0Period izrade 0 Period obrade   Izrada : 0      Granice objekta  Opis lokacije  

Segment Primedbe o segmentu PodsegmentPrimedbe Ukupno Pozicija Površina Pozicija Površina Površina

SlikaKomentar

podsegmentdrveća grupacija grupacija travnjaka travnjaka segmenta

za pod-logu

K1 K2 K3 K4 K7 K8 K9 K10 K11 K12 K14 K15

S1       0 0 0,00 0 0,00 0,00   0S10       0 0 0,00 0 0,00 0,00   0

Ukupno 0 0 0,00 0 0,00 0,00    

21

Tabela 2 Katastar visoke vegetacije – analogno/digitalna tabela

Datum unosa   S1/1

KATASTAR JAVNIH ZELENIH POVRŠINA GRADA PANČEVA Seg-ment

 Uk. pozi-

cija Površina segmenta (m2)Kategorija javne zelene površine Šifra    

  0 

LokacijaKat šifra    

S1  

Uk. stabalaPovršina pod deblima

(m2)

Period izrade   Izrada 

Kon-trola

    0  

Ozn

aka

segm

enta

Ozn

aka

bilj

ke n

a te

renu

Ozn

aka

bilj

ke n

a te

renu

sta

ra

Šif

ra b

iljk

e

Vrsta

Sta

tus

(šif

ra 1

-4)

Sta

tus

zašt

ite

(šif

ra 1

- 2

)

Vis

ina

bilj

ke (

m)

Vis

ina

bilj

ke (

šifr

a 1-

13)

Vis

ina

debl

a (m

)

Vis

ina

debl

a (š

ifra

1-7)

Obi

m

Prs

ni p

rečn

ik d

ebla

(cm

)

Prs

ni p

rečn

ik d

ebla

(ši

fra

1-13

)

Šir

ina

kroš

nje

drve

ta (

m)

Šir

ina

kroš

nje

drve

ta (

šifr

a 1-

12)

Pok

rovn

ost k

rošn

je (

%)

Nag

ib s

tabl

a (š

ifra

1 -

2)

Ošt

ećen

ja (

šifr

a 1

- 2)

Obo

ljen

ja (

šifr

a 1

- 2)

Zdr

avst

veno

sta

nje

bilj

ke (

ocen

a 1-

5)

Dek

orat

ivno

st b

iljk

e (o

cena

1-5

)

Opš

ta o

cena

(oc

ena

1-5)

Zaš

titn

i ele

men

ti (

šifr

a 1-

8)

Primedbe

K1 K2 K2 K3 K4 K7 K9K11

K11

K12

K12

K13

K13

K13

K14

K14

K15

K17K18

K19

K20

K21

K22

K22 K23

S1 1 1     0 1 0,0 0 0,0 0 0,0 0,0 0 0,0 0 0% 1 1 1 0 0 0 0  

50 50     0 1 0,0 0 0,0 0 0,0 0,0 0 0,0 0 0% 1 1 1 0 0 0 0  

100 100     0 1 0,0 0 0,0 0 0,0 0,0 0 0,0 0 0% 1 1 1 0 0 0 0  

22

Tabela 3 Katastar grupacija biljaka – analogno/digitalna tabela

Datum unosa Katastar grupacija biljaka S1/1

KATASTAR JAVNIH ZELENIH POVRŠINA GRADA PANČEVA Segment   Površina segmenta (m2)Kategorija javne zelene površine      

Lokacija   S1

 Ukupna površina pod grupacijama

(m2)

Period izrade  Izrada

:   Kontrola:   

 

Ozn

aka

segm

enta

Ozn

aka

obje

kta

na te

renu

Ozn

aka

obje

kta

na te

renu

(st

ara)

Šif

ra o

bjek

ta

Šif

ra v

rste

Naziv objekta/vrste

Obr

ačun

poz

icij

a (1

-0)

Šir

ina

obje

kta

(šif

ra 1

-3)

Pok

rovn

ost (

%)

Pov

ršin

a (m

2)

Ošt

ećen

ja (

šifr

a 1-

2)

Obo

lnja

(ši

fra

1-2)

Zdr

avst

veno

sta

nje

(oce

na 1

-5)

Dek

orat

ivno

st (

ocen

a 1-

5)

Opš

ta o

cena

(oc

ena

1-5)

Primedbe stanje biljke

K1 K2 K2 K3 K3 K4 K8 K12 K15 K16 K18 K19 K20 K21 K22 K22

S1 1 1       0 0 0% 0,00 1 1 0 0 0  

25 25       0 0 0% 0,00 1 1 0 0 0  

50 50       0 0 0% 0,00 1 1 0 0 0  

23

24

Tabela 4 Katastar travnjaka – analogno/digitalna tabela

Datum unosa Katastar travnjaka KATASTAR JAVNIH ZELENIH POVRŠINA GRADA PANČEVA

Kategorija javne zelene površine  Lokacija  Period izrade      

Segment Oznaka

Šif

ra ti

pa (

1-7) Pozicija travn-

jaka

Šir

ina

(m)

Duž

ina

(m)

Šir

ina

(m)

Duž

ina

(m)

Pre

čnik

(m

)

Nep

ravi

lna

povr

šina

(m

2)

Obr

ačun

poz

icij

a

Pok

rovn

ost (

%)

Zak

orov

ljen

ost (

%)

K1 K2 K3 K4 K5 K6 K7 K8 K9 K10 K11 K12 K13

S1 t1     0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0 0% 0%t26     0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0 0% 0%

25

5.Zaključak

Dobro očuvana priroda Grada Pančeva je najveće blago koje se prenosi iz generacije u generaciju. Sadašnje stanje Sistema zelenila zahteva sistematizaciju i racionalnije upravljanje, urgentnu izradu i primenu Katastra zelenila, kao i povezivanje sa geografskim infromacionim sistemom grada Pančeva.

Do sada je Katastarski obrađeno oko 14.000 pozicija celokupne vegetacije, na oko 60ha zelenih površina, u mesnoj zajednici „Centar“, „Novi grad“ – stambeno naselje „Tesla“, „Gornji grad“ – stambeno naselje „Kotež II“. U radovima su učestvovala 3 inženjera i 1 pomoćni radnik, pri čemu su snimanje na terenu obavljala 2 inženjera a treći inženjer je vršio digitalizaciju Katastarskih skica i unutrašnju kontrolu svih izveštaja.

Ukoliko bi se napori udružili sa gradskom upravom, Katastar zelenila bi se izdigao na viši nivo, što bi pružilo šansu za korišćenje podataka u postupku planiranja i projektovanja. Trenutna situacija to onemogućava iz više razloga, koji nisu predmet ovog rada.

Katastar zelenila, bez obzira na stepen ažurnosti i finansijska sredstva koja se izdvajaju, treba da se uradi pošto je :

to i regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji, kao i Zakonom o komunalnim delatnostima

neophodnosti stvaranja jasne slike o stanju Sistema zelenila i svake pojedinačne površine

očuvanja biofonda u urbanoj sredini

postizanja održivosti Sistema zelenila za sadašnje i buduće generacije i dr.

Pikazan metodski pristup je dao velike rezultate u kvantitetu i kvalitetu izrade Katastra. Značajano je da su za većinu aktivnosti, postupaka rada, obrade i prikaza podataka detaljno razrađane smernice i pravilnici postupanja, što će se jednog dana i prezentovati u vidu Pravilnika za izradu Katastra zelenila.

26

6.Literatura

1. Dokumentacija JKP „Zelenilo“, Pančevo

2. "Pejzazna arhitektura planiranje i projektovanje", dr Ljuljana Vujković, Šumarski fakultet, Beograd 1995. god.

3. Projekat „Zelena regulativa Baeograda“, JUP „Urbanistički zavod“, Beograd, 2003. God.

4. Projekat GISZP Beograd, Šumarski fakultet, Beograd 2005. God.

5. Zakon o planiranju i izgradnji, „Sl. Glasnik RS“ br. 47/2003

6. Zakon o zaštiti životne sredine, "Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09

7. Takon o državnom premeru i Katastru, „Sl. Gl. RS“, br. 83/92, 53/93, 67/94, 12/96 i 15/96-ispr.

8. Nacrt zakona o zaštiti i unapređivanju zelenih površina

9. http://ekologija.pancevo.rs/articles/details.aspx?id=2034 Odluke, „Sl. list SO Pančevo“ 2000 god.

27