MEDJUNARODNO POSLOVANJE -ISPITNA PITANJA / ODGOVORI

1. Ukažite na osnovne karakteristike teorije apsolutnih vrednosti

2. Ukažite na osnovne karakteristike teorije komparativnih prednosti

3.Opišite teoriju životnog veka proizvoda

4. Opišite formiranje i svrhu Medjunarodnog monetarnog fonda

5. Objasnite razlike između tri afilijacije Svetske banke

6. Koje su osnovne razlike između Opšteg sporazuma o carinama i trgovini i Svetske trgovinske organizacije ( GATT /

WTO )

7.Navedite i opišite klasifikacije nivoa međudržavnih integracija

8. Opišite formiranje i ciljeve Evropske unije

9. Navedite institucije Evropske unije i njihove osnovne funkcije

10. Navedite osnovne razloge za upotrebu carina i definisite najvaznije propise za regulaciju carinskog sistema

11. Kakve mogu biti carine prema nacinu obracunavanja

12. Navedite najvaznije argumente u korist slobodne trgovine

13. Koji su negativni efekti uvodjenja pritekcionistickih mera

14.Definišite međunaordnu špediciju i nabrojte poslove koje ona obuhvata ?

15. Objasnite čemu služe transportne isprave i navedite koje se transportne isprave koriste u spoljnotrgovinskoj praksi ?

16. Navedite šta podrazumevaju četiri kategorije INCOTERMS termina ( grupa E,F,C,D )

17.Šta obuhvata pripremanje nastupa i nastup na međunaornim sajmovima ?

18. Koje su osnovne karakteristike trgovanja na međunarodnim aukcijama ?

19. Navedite i opištie tri najpoznatija sistema nadmetanja na međunarodnim aukcijama

20. Definišite berze i navedite podelu berzi prema predmetu poslovanja ?

21. U čemu je razlika između berzanskog brokera i berzanskog dilera ?

22. Koje su osnovne karakteristike promtnih i terminskih poslova na berzama ?

23. Navedite šta obuhvataju berzanski kursevi i objasnite pojmove : notiranje i berzanska kotacija

24. Čemu služi bankarska garancija i koja lica učestvuju u poslovima bankarskih garancija

25. Objasnite šta obuhvataju dokumentarni akreditiv i navedite učesnike u plaćanju međunarodnim akreditivom

26.Šta predstavlja bankarska doznaka i u kojim slučajevima se najčešće koristi ?

27. Navedite osnovne karakteristike dokumentarne naplate ?

28.Navedite i objasnite 4 modela finansiranja izvoza ?

29. Definicije Faktoringa i Forfetinga i razlike

30. Učemu se razlikuje direktan izvoz preko zastupnika i distributera ?

31.Koji su spoljnotrgovinski posrednici u užem smislu

32.Šta predstavljaju i koje su osobine barter poslova ?

33.Ukažite na razlike između jednostavne kompenzacije, proširene kompenzacije i trostrane kompenzacije ?

34. Šta predstavljaju Buy back aranžmani ?

35.Šta su Offset poslovi ?

36.Šta predstavljaju franšizing u međunarodnoj razmeni i koje se vrste razlikuju u poslovnoj praksi

37.Navedite najvažnije prednosti za korisnika franšize ?

38. Šta predstavljaju međunarodne licence i koje su najčešći načini plaćanja naknade

39. Objasnite termin lizing i opišite vrste lizinga prema načinu finansiranja i konstrukciji posla

40. Objasnite termin lizing i opišite vrste lizinga prema stepenu obaveza

41.Koje su prednosti stranih direktnih investicija za zemlje u razvoju ?

MEDJUNARODNO POSLOVANJE -ISPITNA PITANJA / ODGOVORI

1. Uka žite na osnovne karakteristike teorije apsolutnih vrednosti

Teorija apsolutnih vrednosti se vezuje za rad Adama Smith-a i njegovu teorijsku kritiku merkantilizma.

Adam Smith osporava koncept po kome je zlato sinonim za bogatstvo i ukazuje da su zapravo proizvodni i

prirodni resursi kao i efikasnost njihovog korišćenja prave mere bogatstva. Smith je insistirao na tome da će

zemlja ostvariti najveću korist koliko proizvodi samo onu robu koju može da proizvede sa maksimalnom

efikasnošću, a trgovinom pribavi onu robu koju ne može u dovoljnoj meri efikasno da proizvede.Srž

ovakvog argumenta je da troškovi proizvodnje diktiraju koju robu svaka zemlja ili trgovinski partner treba da

proizvode. Po konceptu apsolutne vrednosti proizvode se ona dobra koja na najbolji način koriste raspoložive

prirodne resurse, klimatske prednosti i stečene resurse kao što su npr. tehnološke prednosti i obrazovana

radna snaga.

2. Ukažite na osnovne karakteristike teorije komparativnih prednosti

Na primeru dve zemlje specijalizacija je i u takvim uslovima isplativa, tako da se izvozi ona roba koju

određena zemlja može relativno efikasnije da proizvede, a da se uvozi ona roba koju relativno manje

efikasno proizvodi. Kada se npr. posmatraju dve zemlje u trgovini koja uključuje proizvodnju dva proizvoda,

s tim da jedna zemlja nema apsolutnu prednost u proizvodnji ni za jedan proizvod, tada ipak postoji

komparativna prednost takve zemlje koja se ogleda u proizvodnji onog proizvoda koji ima manje nepovoljan

odnos u produktivnosti rada.

3.Opišite teoriju životnog veka proizvoda

U teoriji životnog veka proizvoda predstavljene su faze kroz koje prolazi nov proizvod i način na koji se to

reflektuje na strukturu međunarodne trgovine. Polazi se od toga da jednak pristup naučnim principima u svim

razvijenim zemljama ne znači i jednaku mogućnost za primenu tih principa u proizvodnji novog proizvoda.

Tri faze životnog ciklusa su označene kao faza uvođenja, faza zrelosti i faza opadanja.

Prva faza - Koristeći tehnološka znanja i otkrića, određena kompanija stvara novi proizvod prilagođen

potražnji na domaćem tržištu.

Druga faza - S obzirom da je u drugoj fazi proizvod već standardizovan otvara se mogućnost daljeg

proširenja proizvodnje i korišćenje ekonomije obima.

Treća faza - Usled neophodnosti smanjivanja troškova u ovoj fazi kompanija je prinuđena da seli

proizvodnju i sklapa kooperantske aranžmane sa kompanijama iz inostranstva.

4.Opišite formiranje i svrhu Medjunarodnog monetarnog fonda

Međunarodni monetarni fond je nastao kao rezulatat dogovora zemalja učesnica Međunarodne konferencije

UN održane 1944.godine u Bretton Woods-u. Sporazum o osnivanju koga je potpisalo 29 zemalja je stupio

na snagu 27. XII 1945., a sa finansijskim operacijama Međunarodni monetarni fond je započeo 1. III 1947.

Godine. Danas se u sastavu MMF-a nalaze 184 zemlje članice.MMF je prvenstveno usmeren na sprečavanje

monetarnih kriza i na ohrabrivanje zemalja da prihvate stabilne ekonomske politike.Svrha MMF-a se

odnosi na:

-Promovisanje međunarodne monetarne kooperacije putem stalne institucije koja obezbeđuje mehanizam za

konsultacije i saradnju u vezi međunarodnih monetarnih problema

-Omogućavanje ekspanzije i balansiranog rasta međunarodne trgovine

-Promovisanje stabilnosti kurseva

-Asistiranje u uspostavljanju multilateralnog sistema plaćanja

-Obezbeđivanje pristupa sredstvima Fonda, pod određenim uslovima, za svaku zemlju članicu

-Skraćivanje vremenskog trajanja

-smanjivanje stepena neravnoteže u međunarodnim bilansima plaćanja

5 . Objasnite razlike između tri afilijacije Svetske banke

Međunarodna finansijska korporacija (IFC)

Prema statutu IFC pomaže privredni razvoj zemalja u razvoju i najnerazvijenijih zemalja članica putem

investiranja u privatne proizvodne kompanije, ali bez potrebe postojanja državnih garancija vezanih za

otplatu, učestvuje u nastajanju povoljnih uslova za investiciona ulaganja i obezbeđuje stručno vođstvo u

finansijskom i organizacionom domenu.IFC se bavi plasmanom slobodnih finansijskih sredstava u obliku

zajmova, direktnih investicija i ulaganjem u akcije privatnih kompanija.Kamatna stopa zavisi od date

situacije i predmet je pregovora u zavisnosti od rizika i drugih investicija. Korporacija obavlja aktivnosti u

riskantnim sektorima i zemljama i služi kao investitor i broker u cilju poravnavanja interesa svake strane u

transakcijama.

Međunarodno udruženje za razvoj (IDA)

osnovano 1960. godine sa osnovnim ciljem da se uz povoljnije kredite pospeši privredni razvoj zemalja u

razvoju. Fokus ovog udruženja na veoma nerazvijenim zemljama koje su isuviše siromašne da bi mogle da

pozajmljuju sredstva po komercijalnim stopama. U tu grupu se ubraja 79 zemalja, Osnovni fokus

Međunarodnog udruženja za razvoj u okviru Svetske banke je na pomoći najsiromašnijm ljudima i

najsiromašnijim zemljama, ali za sve svoje klijente Banka naglašava potrebu za:

investiranjem u ljudeu,smeravanjem ka društvenom razvoju,upravljanju i izgradnji institucija,jačanjem

sposobnosti državnih Vlada da pruže kvalitetne usluge, zaštitom životne sredine, podržavanjem i

ohrabrivanjem razvoja preduzetništva, promovisanjem reformi i kreiranjem stabilnog makroekonomskog

okruženja.

Multilateralna agencija za garantovanje investicija(MIGA) kao treća aflijacja IBRD je osnovana 1988.

godine. Ciljevi ove specijalizovane finansijske institucije su da se kroz davanje garancija za nekomercijalne

rizike obezbedi dolazak privatnog kapitala u zemlje u razvoju, da se investitorima pruže sve potrebne

informacije o mogućnostima ulaganja i obezbede uslovi za saradnju i tehnička pomoć. MIGA obezbeđuje

osiguranje od političkih rizika i pruža garancije investitorima i finansijerima za eventualne gubitke izazvane

nekomercijalnim rizicima. organi upravljanja su: Savet guvernera, Odbor direktora i Predsednik.

6.Koje su osnovne razlike između Opšteg sporazuma o carinama i trgovini i Svetske trgovinske

organizacije ( GATT / WTO )

Ključne razlike između GATT i WTO su:

GATT je bio ad hoc i privremenog karaktera

WTO je stalnog karaktera

GATT je imao ugovorne strane

WTO ima svoje članove

GATT nije imao jasne mehanizme za rešavanje sporova između članica

WTO ima institucionalizovane, precizno definisane načine za rešavanje sporova i aparate za sprovođenje

odluka

GATT je obuhvatao pravila za trgovinu robom

WTO pored trgovine robom reguliše itrgovinu uslugama i trgovinu pravima intelektualnog vlasništva

7.Navedite i opišite klasifikacije nivoa međudržavnih integracija

Postoje šest nivoa međudržavne integracije:

Politicka unija – grupa zemalja sa zajednickim suverenitetom ili potpuna unikacija zemalja

Ekonomska unija – zajednicko trziste plus potpuna harmonizacija ekonomske politike

Zajednicko trziste – Carinska unija plus Slobodan protok roba, usluga, ljudi I kapitala

Carinska unija – zona slobodne trgovine plus zajednicke eksterne carine

Zona slobodne trgovine – Formalna bescarinska trgovinska oblast izmedju zemalja

Preferencijalni trgovinski sporazumi – Redukovane carine ili specijalne kvote za preferencijalni pristup

trzistu

8.Opišite formiranje i ciljeve Evropske unije

Evropska ekonomska je formalno uspostavljena Sporazumom u Rimu 25. marta 1957. godine, s tim da je

ugovor stupio na snagu 1. januara 1958. godine. Svrha formiranja Evropske ekonomske zajednice se

odnosila na izgradnju zajedničkog tržišta baziranog na carinskoj uniji putem koga su ukinuta međusobna

trgovinska ograničenja i postojeće kvote i putem koga je uvedena zajednička carinska tarifa prema zemljama

izvan Evropske zajednice. U decembru 1991. godine u Holandskom gradu Mastrihtu Evropsko veće je iznelo

nacrt ugovora o Evropskoj uniji. Nedugo zatim, u februaru 1992. godine u istom gradu je formalno potpisan

sporazum o Evropskoj uniji, koji je postao poznat pod nazivom ugovor iz Mastrihta.Ciljevi Evropske unije:-

Eliminisanje carinskih obaveza između zemalja članica

-Uklanjanje prepreka za slobodan protok roba i usluga između zemalja članica

-Uspostavljanje zajedničkih carina i jedinstvenih industrijskotrgovin

-Slobodno kretanje kapitala i ljudi unutar Unije

-Prihvatanje zajedničke poljoprivredne politike, transportne politike, tehničkih standarda, zdravstvene i

sigurnosne regulative i obrazovnih nivoa

-Prihvatanje zajedničkih mera za zaštitu potrošača

-Prihvatanje zajedničkih zakona za održavanje konkrencije unutar zajednice i borba protiv monopola ili

ilegalnih kartela

-Osnivanje regionalnih fondova za ohrabrivanje razvoja u određenim zemljama ili regionima

-Povećanje monetarne i fiskalne koordinacije i postavljanje zajedničke monetarne i fiskalne politik

9.Navedite institucije Evropske unije i njihove osnovne funkcije

Savet EU - Brisel - Donošenje zakona i usvajanje budžeta

Evropska komisija Brisel Predlaganje zakona, nadgledanje funkcionisanja EU sistema i predstavljanje EU

Evropski parlament - Brisel / Strazbur - Donošenje zakona i usvajanje budžeta

Evropska centralna banka - Frankfurt -Upravljanje jedinstvenom valutom

Evropski sud pravde -Luksemburg - Obezbeđivanje podržavanja zakona EU

10.Navedite osnovne razloge za upotrebu carina i definisite najvaznije propise za regulaciju carinskog

sistema

Osnovni razlozi:

1. Regulisanje obima i usmeravanje tokova spoljnotrgovinske razmene

2. Zaštita domaće proizvodnje

3. Podsticanje razvoja pojedinih privrednih grana i opšteg privrednog razvitka

4. Uravnoteženje platnog bilansa

Najvažnije propise regulacije carinskog sistema predstavljaju: Carinski zakon i Carinska tarifa.

Carinskim zakonom se uređuju pitanja vezana za nesmetano funkcionisanje carinskog sistema (kao što su:

carinsko podrucje, carinski pogranični pojas, carinski prelaz, carinska roba, carinski nadzor i kontrola,

carinske povlastice, carinska vrednost, carinski postupak koji se primenjuje na uvoz robe, izvoz robe i tranzit

robe, prava i obaveze lica koja učestvuju,u carinskom postupku, kao i prava i obaveze carinskog organa u

ostupku), i carinska tarifa koja obuhvata sistematski pregled roba po usvojenoj carinskoj nomenklaturi sa

određenim carinskim stopama. Dakle, na robu koja se uvozi u carinsko područje plaća se carina po stopama

koje su propisane Carinskom tarifom.Carinska tarifa je propisana Zakonom o Carinskoj tarifi

11. Kakve mogu biti carine prema nacinu obracunavanja

Carine prema načinu obračunavanja:

-Vrednosne carine (Carine koje su obračunate po osnovici koju određuje carinska vrednost robe. Carinska

stopa koja se obračunava na određenu vrstu robe je propisana zakonom o carinskoj tarifi)

-Specifične carine (Carine koje su obračunate po vrsti i količini robe. Carinska stopa je određena prema

mernim jedinicama (metar, kilogram itd.))

-Mešovite carine (Carine koje su kombinacija vrednosnih i specifičnih carina)

12. Navedite najvaznije argumente u korist slobodne trgovine

-Slobodna trgovina vodi do najvećeg stepena iskorišćenosti proizvodnih resursa na globalnom nivou, s

obzirom na to da se pod uslovima slobodne trgovine svaka zemlja specijalizuje za proizvodnju onih roba

koje može da proizvede na efikasan način, a one robe koje ne može efikasno da proizvodi, uvozi iz drugih

zemalja koje imaju potrebne resurse i kompetencije za efikasniju proizvodnju. -Podela rada se dešava na

međunarodno skali vodeći do veće specijalizacije, efikasnosti i ekonomičnosti proizvodnje. -Usled

intenzivne konkurencije koja karakteriše slobodnu trgovinu, neefikasni proizvođači su primorani ili da

povećaju svoju efikasnost ili da se povuku sa tržišta. -Dovodi do uklanjanja nacionalnih monopola i

oslobađanja potrošača od eksploatacije. -Donosi koristi svim potrošačima na različite načine, omogućava

pribavljanje roba iz najpovoljnijeg izvora I obezbeđuje veliku količinu različitih vrsta roba. –Pod slobodnom

trgovinom nema puno prostora za razvijanje korupcije koja je izrazito izrazena u protekcionistickim

uslovima

13. Koji su negativni efekti uvodjenja pritekcionistickih mera

U negativne efekte uvođenja protekcionističkih mera ubrajaju se:

Protekcionizam je protiv interesa potrošača jer dovodi do povećanja cena i smanjenja izbora

Protekcionizam utiče na to da proizvođači i prodavci budu manje obzirni prema kvalitetu

Protekcionizam podstiče domaće monopole

Protekcionizam obeshrabruje inovativnost jer se i neefikasne organizacije osećaju sigurno pod zaštitom

Protekcionizam omogućava porast korupcije

Protekcionizam smanjuje volumen inostrane trgovine

Protekcionizam vodi ka neekonomičnom korišćenju globalnih resursa

14.Defini šite međunaordnu špediciju i nabrojte poslove koje ona obuhvata ?

To je organizovanje, otprema i doprema robe u okviru međunarodnog prometa od strane špediterskog

preduzeća. Te poslove špediter obavlja u svoje ime, a po nalogu i za račun komitenta.

U poslove međunarodne špedicije ubrajaju se:

Stručno savetovanje i pregovaranje prilikom zaključivanja ugovora

Sklapanje ugovora o prevozu

Sklapanje ugovora o utovaru, pretovaru i istovaru

Sklapanje ugovora o osiguranju

Sklapanje ugovora o skladištenju

Obavljanje poslova u vezi sa carinjenjem robe

Pribavljanje prevoznih i drugih dokumenata

15. Objasnite čemu služe transportne isprave i navedite koje se transportne isprave najčešće koriste u

spoljnotrgovinskoj praksi ?

Transportne isprave pružaju dokaz da je prevoznik primio navedenu robu, da je robu utovario na prevozno

sredstvo i da je otpremio primaocu. One koje se najcesce koriste su: pomorski konosman, rečni konosman,

pristanišna potvrda, oficirska potvrda, brodski manifest, železnički tovarni list, tovarni list za drumski prevoz

i avionski tovarni list.

16. Navedite šta podrazumevaju četiri kategorije INCOTERMS termina ( grupa E,F,C,D )

E (Ex Works) – Ovo je jedina kategorija u kojoj prodavac ili izvoznik stavlja robu na raspolaganje kupcu ili

uvozniku u svojim prostorijama

F (FCA, FAS, FOB) – Kategorija F označava de je prodavac/ izvoznik dužan da isporuči robu onom

prevozniku koga je ovlastio kupac/uvoznik

C (FCR, CIF, CRT...) Kategorija C označava da je prodavac/ izvoznik dužan da ugovori prevoz pod

uobičajenim uslovima o svom trošku, ali nije odgovoran za dodatne troškove i rizik gubitka robe ili oštećenja

robe kada se roba otpremi

D (DAF, DES, DEQ...) Kategorija D označava da je prodavac/ izvoznik dužan da snosi sve troškove i rizike

do odredišta robe

17.Šta obuhvata pripremanje nastupa i nastup na međunaornim sajmovima ?

Potrebno je jasno postaviti ciljeve puta i odvojiti svo potrebno vreme za istrazivanje i pripremu sajamskog

nastupa. Preporucljivo je da se izdvoji nekoliko meseci za pripremu nastupa. Nakon identifikovanja

određenog broja sajmova bitno je kontaktirati organizatore u cilju pribavljanja literature, liste učesnika, liste

izlagača,potrebno je postaviti brojna pitanja, saznati koji sajmovi koji imaju epitet obaveznog učestvovanja

za određeni tip proizvoda.Tokom boravka na sajmu, preporučuje se zapisivanje što većeg broja informacija,

odmah nakon obavljenog poslovnog razgovora.Istrazivanje koje treba obaviti treba da pokrije pitanja:

Auditorijum, Statistika, Specificnosti.

18.Koje su osnovne karakteristike trgovanja na međunarodnim aukcijama ?

Savremene aukcije predstavljaju specifičan oblik prodaje koji uključuje javno nadmetanje, tj. licitiranje

većeg broja učesnika kako bi se postigla što povoljnija cena.osnovno za ovakav način trgovanja je

sledeće:aukcija se obavlja javno, na unapred određenom mest Najbolja ponuda omogućuje dobijanje

predmeta nadmetanja Roba koja se prodaje je nestandardizovana i nezamenljiva.

Celokupni tok prodaje robe na aukcijama može se prikazati kroz tri faze:

1. Faza pripreme aukcije (dopremanje robe za prodaju, preuzimanje robe, klasifikacija i razvrstavanje robe u

manje partije ujednačenogkvaliteta…

2. Faza aukcijskog nadmetanja (objava o početku otvaranja aukcije, uplata uloga varijabilnih iznosa,

preciziranje podataka o predmetu prodaje i uslova prodaje

3. Faza plaćanja predmeta aukcijske prodaje (aukcija završava kada je sva roba prodana ili povučena)

19. Navedite i opišite tri najpoznatija sistema nadmetanja na međunarodnim aukcijama

1. Engleski sistem nadmetanja (kreće se sa najnižom cenom, tzv. rezervnom cenom, a zatim počinje

nadmetanje učesnika i ponude se stalno povećavaju sve dok ne ostane samo jedan ponuđač)

2. Holandski sistem nadmetanja (nadmetanje počinje od vrlo visoke cene da bi je aukcionar spuštao u

intervalima dok je neki od učesnika ne prihvati)

3. Aukcije sa zatvorenim pisanim ponudama (učesnici daju svoju pisanu ponudu za predmet prodaje u

zatvorenim kovertama, a kupovinu ostvaruje najveća ponuda)

20.Definišite berze i navedite podelu berzi prema predmetu poslovanja ?

Berze kao stalna i organizovana tržišta omogućavaju obavljanje trgovine sa standardizovanom, tipiziranom i

zamenljivom (fungibilnom) robom. Postojanje berzi je tako uslovljeno neophodnošću da roba bude

standardizovana i zamenljiva, ali i postojanjem velike i stalne ponude i potražnje za robom kojom se

trguje.novčanodevizne berze, efektne berze, robne berze i berze usluga.

Podela prema predmetu poslovanja: Novčano-devizne, Efektne berze ,Robne/produktne berze i Berze

usluga

21.U čemu je razlika između berzanskog brokera i berzanskog dilera ?

Berzanski brokeri poslove obavljaju u svoje ime a za tuđ račun (račun nalogodavca). Brokeri posluju sa

drugim registrovanim posrednicima i naplaćuju uobičajenu provizuju od nalogodavca. Pri tome ne snose

rizik za krajnji ishod posla, kao što ne daju nikakve garancije u tom smislu. Dužnost brokera je da vodi

poseban dnevnik

u koji se upisuju svi poslovni podaci.

Dileri/Džoberi su ovlašteni berzanski posrednici koji poslove obavljaju u svoje ime i za svoj račun. Dileri

svoju zaradu ostvaruju na bazi razlike između prodajne i kupovne cene.

22. Koje su osnovne karakteristike promtnih i terminskih poslova na berzama ?

Promtni poslovi se odnose na isporuku predmeta kupoprodaje odmah ili nakon tačno određenog vremena od

trenutka sklapanja posla. ovi poslovi se sklapaju kada postoji namera da se zapravo i obave, tj. kada

prodavac isporučuje robu a kupac isplaćuje potreban iznos. Ako se roba ne nalazi na mestu sklapanja posla

tada mora postojati čvrst dokaz o njenom postojanju, npr. skladišnica, tovarni list i sl. Prema načinu i roku

isporuke razlikuju se pet vrsta promtnih poslova.: Loko posao, Promtna isporuka Promtni utovar, Promtni

posao za robu na putu, Oročeni promtni posao

Terminski poslovi su berzanski poslovi čije se izvršenje ugovara na neki određeni datum ili rok u budućnosti.

Osnovno je da se između prodavca i kupca dogovori isporuka robe po određenoj ceni u tom trenutku, a da se

roba isporuči i plati u nekom kasnijem terminu. terminski poslovi dobijaju špekulativni karakter jer obe

strane računaju na određenu promenu cene u međuvremenu. Zapravo terminski poslovi se vrlo retko i

sklapaju sa namerom da budu realizovani kroz isporuku robe i plaćanje.

23.Navedite šta obuhvataju berzanski kursevi i objasnite pojmove : notiranje i berzanska kotacija

Berzanski kursevi obuhvataju cene berzanskih roba formiranih na bazi ponude i potražnje kao i na bazi

očekivanih efekata. notiranje podrazumeva se utvrđivanje i registrovanje berzanskih kurseva, a posle svakog

berzanskog sastanka objavljuje se službeno saopštenje o kursevima postignutim na tom berzanskom

sastanku. Ta saopštenja nazivaju se berzanskim kotacijama. Kotacije ne sadrže cene po kojima su sklopljeni

pojedinačni poslovi, već proseke izračunate po utvrđenim pravilima odbora za kotacije. S obzirom na

važnost kolebanja u cenama iznose se i postignuta najviša i najniža cena.

24. Čemu služi bankarska garancija i koja lica učestvuju u poslovima bankarskih garancija

Bankarska garancija predstavlja sredstvo obezbeđenja plaćanja putem koga banka garantuje korisniku da će

njen komitent izvršiti sve svoje obaveze u naznačenom roku. U protivnom te obaveze izvrsava sama banka.

Lica koja učestvuju u poslovima bankarskih garancija su:

1. Nalogodavac garancije (dužnik)

2. Izdavalac garacije (banka)

3. Korisnik garancije (poverilac)

4. Posrednik u garantovanju (banka korespodent)

5. Izdavalac supergarancije (konfirmirajuća banka)

25. Objasnite šta obuhvataju dokumentarni akreditiv i navedite učesnike u plaćanju međunarodnim

akreditivom

To je jedan od najvažnijih instrumenata međunarodnog platnog prometa i predstavlja pismo koje potpisuje

banka u ime i za račun kupca a upućuje ga prodavcu. Time se osigurava izvršavanje finansijskih obaveza jer

se kupac obavezuje da će platiti ili akceptirati menicu ukoliko prodavac ispuni sve uslove iz

akreditiva.Učesnici u plaćanju međunarodnim dokumentarnim akreditivom su: Davalac naloga - kupac,

Akreditivna banka , Korisnik – prodavac , Imenovana banka (The Nominated Bank)

26.Šta predstavlja bankarska doznaka i u kojim slučajevima se najčešće koristi ?

Bankarska doznaka- instrument plaćanja u međunarodnom platnom prometu kojim komitent daje nalog

svojoj banci za isplatu određene sume deviza fizičkoj ili pravnoj osobi u inostranstvu. Banka zatim

proverava da li nalogodavac ima na računu pokriće, a zatim svojoj korespodentskoj banci u inostranstvu daje

nalog da izvrši isplatu određene sume korisniku u ugovorenoj valuti. Bankarska doznaka kao nalog kojim

domaća banka nalaže inostranoj banci da isplati korisnika doznake (pravno ili fizičko lice) se ju savremenom

međunarodnom poslovanju javlja kao SWIFT doznaka. Iako ima široku primenu u praksi, zaostaje za inkaso

poslovima po stepenu zaštite učesnika u platnom prometu. Najčešće se koristi u sledećim slučajevima:

- Za plaćanje robe manjih vrednosti unapred

- Za plaćanje ugovorenog avansa

- Za plaćanje anuiteta po kreditnom aranžmanu

- Za ostala nerobna plaćanja

27. Navedite osnovne karakteristike dokumentarne naplate ?

Dokumentarna naplata predstavlja instrument plaćanja otkupom komercijalnih dokumenata od strane kupca,

posredstvom banaka u zemlji i inostranstvu. Pruža nižu sigurnost od dokumentarnog akreditiva ali veću od

običnih doznaka. Pojavljuje se kao robni i kao nerobni inkaso posao. Robni inkaso se primenjuje kada postoji

višegodišnje poverenje između izvoznika i uvoznika Nerobni ili čisti inkaso predstavlja naplatu vrednosnih

papira koje ne prate komercijalni papiri. Kada se predaju banci, novčani iznos se vlasniku daje tek nakon

naplate. Prednost dokumentarne naplate za izvoznika je što ne mora unapred angažovati svoja sredstva za

kreditno pokriće (kao kod dokumentarnog akreditiva). Pogodnost za uvoznike je što su zaštićeni od opasnosti

da neće primiti robu koja je plaćena.

28. Navedite i objasnite 4 modela finansiranja izvoza ?

■Sistem čistog pokrića (Komercijalne banke odobrene kredite izvoznicima mogu refinansirati kod centralne

banke)

■Sistem subvencionisanja troškova kamata (Komercijalne banke finansiraju izvoz putem nižih kamatnih

stopa, dok razliku do tržišne vrednosti pokriva država)

■Sistemi sa specijalizovanim privatnim institucijama za finansiranje izvoza (Privatne institucije u svoje ime

kreditiraju izvoznike)

■Sistemi u kojima država direktno finansira izvoz (Država bez posredovanja drugih banaka finansira izvoz)

29. Definicije Faktoringa i Forfetinga i razlike

Forfeting je oblik finansiranja spoljnotrgovinskih transakcija koji se realizuje prodajom izvoznog

potraživanja banci ili specijalizovanoj instituciji uz odbijanje određenog iznosa i uz prikaz dokumenata na

osnovu kojih uvoznik garantuje otplatu duga. Forfetiranje se najčešće ugovara pre zaključenja izvoznog

posla.

Faktoring je posao prenosa, tj. cesije izvoznikovih potraživanja na faktora kao posebnu organizaciju.

Izvoznik se na taj način kratkoročno kreditira jer faktorske kompanije avansiraju određeni iznos sredstava,

uglavnom za izvoz roba manjih vrednosti, dok se preostali iznos umanjen za kamatu i proviziju daje kada

kupac primi robu.

30. Učemu se razlikuje direktan izvoz preko zastupnika i distributera ?

Distributer je samostalna i nezavisna organizacija sa sedištem u zemlji u koju izvoznik plasira robu. Obavlja

poslove u svoje ime i za izvoznika predstavlja kupca njegove robe, a zaradu ostvaruje na osnovu razlike u

ceni.

Zastupnik, kao posrednik, radi za račun izvoznika i ne predstavlja kupca njegove robe što znači da za svoje

usluge dobija proviziju od izvoznika. Ugovorom o distribuciji i zastupničkim ugovorom, izvoznik u velikoj

većini slučajeva daje pravo generalnog zastupanja distributeru, odnosno zastupniku na određenom stranom

tržištu. Prednosti ove vrste direktnog izvoza su u tome što su zastupnici potpuno upoznati sa stanjem na

tržištu, kulturom, običajima i sl., tako da mogu na efikasan način da uvedu nov proizvod na tržiše, dok se

osnovni nedostatak odnosi na moguću distribuciju koja je izvan kontrole ili odobrenja izvoznika.

31. Koji su spoljnotrgovinski posrednici u užem smislu ? organizacije koje mogu imati različite nazive u

zavisnosti od zemlje u kojoj posluju. Takođe neke od ovih organizacija su karakteristične samo za određene

zemlje u svetu. Među najvažnije ubrajaju se inostrani zastupnik, distributer-samostalni zastupnik,

komisionar, potvrđujuća kuća, izvoznička menadžment kompanija, komprador, faktor.

32.Šta predstavljaju i koje su osobine barter poslova ?

Barter-. trampa. U barter aranžmanima uglavnom nema međusobnih plaćanja, niti se uključuje treća strana.

To su poslovi vezane trgovine između dva poslovna partnera ili dve zemlje u kome su po posebnom

sporazumu međusobne isporuke roba i usluga uslovljene i potpuno poravnane. Osobine Barter poslova su:

■Jedan ugovor se koristi za međusobnu razmenu robe

■Roba se definiše količinom i kvalitetom

■Nisu zastupljena međunarodna plaćanja

■Razmena je između dva partnera i uopšteno se ne predviđa uključivanje trećeg partnera u posao

■Najčešće se međusobne isporuke odvijaju istovremeno

33.Ukažite na razlike između jednostavne kompenzacije, proširene kompenzacije i trostrane

kompenzacije ?

Jednostavna kompenzacija + Kao u barter poslu i u jednostavnoj kompenzaciji koristi se samo jedan ugovor

za ostvarivanje razmene. Isporuku robe prate klirinška potraživanja a ne obavezno stvaran transfer deviza.

Kada je u pitanju delimična kompenzacija razlika se plaća u devizama, korišćenjem instrumenata

međunarodnog platnog prometa.

Proširena kompenzacija- Ukoliko preduzeće iz razvijene zemlje želi da ostvari izvoz određene robe u

nerazvijenu zemlju i pritom je svesno da tu svoju robu ne može da naplati u konvertibilnim sredstvima

plaćanja u redovnom platnom prometu, tada je rešenje da prihvati kompenzacioni posao koji nudi druga

strana., ako izvozniku iz razvijene zemlje nije potrebna roba koja mu se nudi u kompenzaciju, niti je spreman

da traži eventualnog kupca za tu robu, moguće je da ponudi određeni popust i prepusti tu robu nekoj

organizaciji koja je specijalizovana za trgovinu upravo tom vrstom robe. Ako nije moguća istovremena

isporuka uglavnom se kao jemstvo zahteva bankarska garancija. Problem je što je partnerima iz nerazvijenih

zemalja teško da dobiju jemstvo zapadne banke, a jemstvo njihovih banaka teško prihvatljivo partnerima iz

razvijenih zemalja.

Trostrana kompenzacija- kada se posao ne može realizovati samo između partnera iz dve zemlje, tj. kada je

neophodno uključiti partnera iz treće zemlje,kada partneri iz dve zemlje nemaju potrebnu robu i da bi

zaključili kompenzacioni krug angažuju partnera iz treće zemlje. Poslovne konstrukcije ovog tipa wsu

komplikovane, dugorajne i problematicne.

34.Šta predstavljaju Buy back aranžmani ?

Primenjuju se u poslovima isporuke industrijske opreme, know-how, tehničke pomoći, patenata i sl. Proces

ovih aranžmana kao proces povratne kupovine ima dugoročan karakter i obuhvata sledeću šemu: Partner iz

razvijene zemlje izvozi tehnologiju u nerazvijenu zemlju tako što pristaje da mu se plati isporukama gotovih

proizvoda nastalih korišćenjem te tehnologije. Ukoliko su u posao uključene samo dve strane koristi se samo

jedan ugovor, ali ako se uključuje treća strana, što je znatno češći slučaj posao se zaključuje sa dva ugovora.

35.Šta su Offset poslovi ?

Ova vrsta vezanih aranžmana karakteristična je za oblast visoke tehnologije, vojnu industriju ali i za druge

oblasti u kojima zemlja uvoznik nastoji da razvije proizvodnju. U offset aranžmanu posao izvoza je uslovljen

tako što se izvoznik obavezuje da će u proizvodnji svog proizvoda namenjenog izvozu koristiti delove,

materijale, komponente i sl. iz zemlje uvoznika tog proizvoda. U ulozi izvoznika i uvoznika su najčešće

vlade pojedinih zemalja jer se radi o poslovima izuzetno velike vrednosti, dugoročnog karaktera (10- 12

godina). offset aranžmani su se na početku razvili u međusobnoj trgovini između razvijenih zemalja, posebno

u oblasti vojne proizvodnje u okviru NATO pakta.

36.Šta predstavljaju franšizing u međunarodnoj razmeni i koje se vrste razlikuju u poslovnoj praksi

Franšizing u međunarodnoj razmeni predstavlja poseban poslovni aranžman između nezavisnih organizacija

iz različitih zemalja, gde se kao davaoc franšizinga (franšizer) pojavljuje poznato preduzeće sa proizvodima

prepoznatljive marke i sa originalnim sistemima distribucije i plasmana roba i usluga, dok se kao korisnici

pojavljuju preduzeća bez imidža, slabe finansijske snage i niskog udela na tržištu.

U poslovnoj praksi razlikuju se sledeće vrste franšizinga:

Franšizing robe, Franšizing usluga I Proizvodni fransizing.

37.Navedite najvažnije prednosti za korisnika franšize ?

- Osigurana je trzisna prepoznatljivost, imidz i pristup potrosacima

- Smanjeni su troskovi prodaje

- Zadrzava se relativna poslovna samostalnost

- Obezbedjuje se strucna pomoc u merketingu, obuci zaposlenih itd

38. Šta predstavljaju međunarodne licence i koje su najčešći načini plaćanja naknade

Ustupanje prava patenta, uzorka, modela, žiga ili određenih znanja i iskustava se u međunarodnom

poslovanju može izvršiti zaključivanjem ugovora o licenci između davaoca licence (Licensor) i korisnika

licence (Licensee). Radi se o dvostranom pravnom aktu kojim se vlasnik – davaoc licence obavezuje da će

dati na korišćenje svoje pravo industrijskog vlasništva korisniku licence (inostranoj organizaciji) pod

specificiranim uslovima u određenom vremenskom periodu. Korisnik licence je u obavezi da izdvoji

naknadu koja se najčešće plaća na sledeće načine:

■Na osnovu broja prodanih ili proizvedenih proizvoda baziranih na licenci

■Kao procenat od profita nastalog prodajom proizvoda baziranih na licenci

■Prema unapred utvrđenom iznosu

■Kao naknada sadržana u ceni isporučenog materijala

■Kroz isporuku proizvoda proizvedenih po isporučenoj tehnologiji

39. Objasnite termin lizing i opišite vrste lizinga prema načinu finansiranja i konstrukciji posla

Termin Leasing -dati u zakup ili u najam. Lizing predstavlja poseban način finansiranja nabavke pokretnih i

nepokretnih dobara, koja se na osnovu ugovora uz određenu naknadu i na ugovoreno vreme, daju na

korišćenje primaocu lizinga.

Prema načinu finansiranja i konstrukciji posla razlikuju se indirektni i direktni lizing.

Indirektni lizing obuhvata trostranu poslovnu transakciju između proizvođača –isporučioca robe, korisnika

lizinga i lizing preduzeća kao davaoca lizinga.

Direktni lizing obuhvata samo jedan ugovor i to između proizvođača kao davaoca lizinga i korisnika lizinga.

40. Objasnite termin lizing i opišite vrste lizinga prema stepenu obaveza

Termin Leasing -dati u zakup ili u najam. Lizing predstavlja poseban način finansiranja nabavke pokretnih i

nepokretnih dobara, koja se na osnovu ugovora uz određenu naknadu i na ugovoreno vreme, daju na

korišćenje primaocu lizinga. Prema stepenu obaveza razlikuju se:

Finansijski lizing je karakteristčan po tome što nijedna ugovorna strana ne može otkazati sklopljeni ugovor,

zaključen na najkraći rok korišćenja predmeta lizinga. To je „ugovor pune amortizacije“ i sklapa se na duži

period (veći od 5 godina), tako da je vrednost predmeta lizinga praktično amortizovana po isteku ugovora.

Davaoc lizinga osim finansiranja ne daje dodatne usluge što znači da sve troškove održavanja, osiguranja,

poreza kao i sve rizike snosi korisnik lizinga.

Operativni lizing je koncipiran tako da se prema određenim uslovima u svakom trenutku može otkazati

ugovor. Ovaj „ugovor o delimičnoj amortizaciji“ se sklapa na period od 1-3 godine i trajanje lizinga je kraće

od ekonomskog veka predmeta lizinga tako da je ukupna naknada manja od vrednosti predmeta lizinga.

Davaoc lizinga preuzima rizik zastarelosti i gubitka predmeta lizinga i može ugovoriti i pružanje dodatnih

usluga, npr. usluge instaliranja opreme, servisiranje, itd.

41.Koje su prednosti stranih direktnih investicija za zemlje u razvoju ?

Strane direktne investicije su posebno atraktivne za zemlje u razvoju i tranziciji jer:

- Donose finansijske resurse, novu tehnologiju i menadžment ekspertizu

- Omogućavaju sticanje novih znanja i veština zaposlenih

- Integrišu ekonomiju na internacionalnom nivou, povezivanjem tržišta eksternih resursa

- Obezbeđuju nova tržišta za domaće proizvode.