55. Medjunarodni lizing u svetuVrednost lizing transakcije koje ostvaruju lizing kompanije, rezidenti jedne zemlje, predstavlja zbir vrednosti lizinga koje su ugovorile na domacem trzistu i lizinga ostvarenog na sa stranim korisnicima. Ove transakcije predstavljaju ponudu lizinga na nacionalnom trzistu.Traznja za lizingom na nacionalnom trzistu (nac.trziste lizinga) biva zadovoljena, ugovaranjem lizinga domacih preduzeca sa domacim lizing kompanijama i inostranim kompanijama. Tako se kros border lizing ukljucuje u statistiku zamlje davaoca lizinga.Da bi se pratio razvoj lizinga u svetu mora se definisati podrucje i predmet statistickog pracenja. U vecini zemalja linija razgranicenja izmedju lizinga i komercijanog kredita vezuje se za postojanje vlasnistva davaoca lizinga nad predmetom lizinga, tako da se statistika koncentrise na ovu karakteristiku, koje kvalifikuju lizing transakciju.

Statistiku medjunarodnog lizinga prati Vajt Klark Grupa koja publikuje godisnji Vajt Klark Globalni izvestaj o lizingu. Podaci o primeni lizinga na trzistima sirom sveta poticu od podataka koje dostavljaju:

1. Nacionalna lizing udruzenja, koja okupljaju lizing kompanije sa nacionalnih teritorija

2. Regionalna udruzenja kao sto je Evropska lizing federacija

3. Nacionalni statisticki zavodi i nacionalne CB

4. Neke nacionalne i multilaterarne trgovinske organizacije pod okriljem SB i UN. Ovde se posebno istice Medjunarodna Finansijska korporacija

Tokom 30 god pracenja lizing trzista u svetu, razvijena je metodologija koja podrazumeva pracenje lizing trzista najznacajnijih 50 zemalja. Klasifikacija se zasniva na odredjivanju minimalne vrednosti ostvarenog lizinga tokom jedne godine na nacionalnom trzistu, koja se utvrdjuje za svaku godinu posebno. Ucesce na ovoj listi u 2008 god podrazumeva godisnji obim lizinga od najmanje 530 mil dolara. Od polovine 80-tih, vrednost lizing poslova raste iz godine u godinu, sa izuzetkom 2001. Dve godine po ovom dogadjaju (napad na Svetski trgovinski centar) trziste lizinga se oporavlja, da bi do 2008 god ubrzano rasla vrednost lizing transakcija kada dolazi do kontrakcija na trzistu lizinga posto su finansijeri poostrili kriterijume finansiranja, zbog svetske ekonomske krize.

Vrednost lizing transakcija u svetu je povecana da okvirnih 100 mrld dolara u 1984 god na 760 mrld dolara u 2007 god, da bi u 2008 god doslo do pada vrednosti svetskog obima lizinga na 643 mrld. Vrednost lizing poslova je opala za 15,26% u 2008 u odnosu na 2007 god.

Vodece trziste lizinga bilo je trziste regiona Severne Amerike, da bi od 2006 god najveca vrednost lizing transakcije bila ostvarena u Evropi, koja postaje lider u lizing poslovima.

U 2008 godini najveca vrednost lizing poslova je ugovorena u Evropi gotovo 50% od ukupnih, zatim sledi Severne Amerika sa 21% i Azija sa 20%. Ostatak od 9% otpada na region JuzneAmerike i Novog Zelanda.

Pored vrednosti lizing transakcija, kvalitet lizing transakcija i uticaj na privredu zemlje ogleda se u: 1. Trzisnom ucescu lizing transakcija 2. Preovladjujucoj strukturi i vrsti lizinga na pojedinim trzisitimaTrzisno ucesce lizing transakcija Metodologija merenja trzisnog ucesca lizinga razlicita je za razlicita nacionalna trzista. Cak je i Global Lizing Report tokom 30 god pracenja lizinga koristio 2 metodologije za utvrdjivanje trzisnog ucesca lizinga na nacionalnom nivou pojedinih zemalja:

1. Od 1978 godine pa sve do 1999 god, trzisno ucesce lizinga mereno je odnosom ostvarenog lizinga prema svim fiksnim investicijama u postrojenja i opremu

2. od 1999 god, trzisno ucesce lezinga meri se odnosom vrednosti ostvarenog lizinga prem BDP zemlje

Savremena statistika prati ucesce vrednosti ostvarenog lizinga u BDP zemlje, kao meru ucesca lizinga.

Preovladjujuca struktura i vrste lizinga na Evropskom trzistu

Prema statistici Leaseurope a, koja obuhvata 34 evropske zemlje, a sto cini 95 % evropskog trzista lizinga, na ovom trzistu je najvise zastupljen lizing opreme i putnickih automobile. U 2008 god vrednost lizinga opreme i putnickih automobile ucestvuju sap o jednom trecinom u ukuonoj vrednosti lizinga. Najmanji udeo u strkturi lizinga na evropskom trzistu, imaju nekretnine, cije ucesce u 2008 god iznosi 11%. U strukturi nove opreme date na lizing, u Evropi, u 2008 god dominiraju masine i industrijska oprema sa 22%, zatim oprema za IT i elektronski biznis sa 7% i komercijalna vozila, dok brodovi, avionic i vozovi ucestvuju sa 8%.

Tokom 30 god pracenja lizinga uocena su 4 recesiona perioda, ali je svaki put u roku od 2 godine dolazilo do oporavka. Moze se ocekivati da ce lizing prebroditi recesione prepreke krize iz 2008 god i da ce vrednost lizinga u svetu, od 2010 god prevazici iznos od jednog biliona dolara.

56. Medjunarodni lizing u SrbijiU Srbiji se medjuarodni lizing kao metod finansiranja, u vecoj meri, poceo primenjivati od 2000 god kada je sprovedena liberalizacija sektora bankarskih usluga i to u pocetu u formi kros border lizinga stanih kompanija, da bi od 2004 god lizing vrsile specijalizovane domace lizing kompanije. U 2003 god u Srbiji je donet Zakon o finansijkom lizingu, kojim su regulisana prava i obaveze ucesnika u poslu medjunarodnog lizinga.

Vec od 2004 god osnovano je poslovno udruzenje davalaca lizinga Asocijacija lizing kompanija Srbije (ALCS). Cilj ovog udruzenja je razvoj lizinga u Srbiji, kroz obezbedjenje najbolje prakse kroz saradnju sa drzavnim organima i uvodjenje medjunarodnih standard radi dalje liberalizacije trzista lizing usluga. Asocijacija lizing kompanija je od 2005 god clanice Leaseurope. Asocijacija prati razvoj lizinga na trzisu Srbije i objedinjuje podatke o finansijskom, operativnom i lizingu nekretnina.

Izmenama zakona o finansijskom lizingu iz 2005 god. NBS izdaje dozvole za bavljenje fin.lizingom, vrsi nadzor nad lizing kompanijama, imenuje organe upravljanja i preduzima sankcije.

Prve lizing kompanije formiraju strane banke koja dolaze na trziste Srbije, tako da u 2010 god u Srbiji ima 17 lizing kompanija. U vlasnickoj strukturi ovih kompanija najvece je ucesce stranog kapitala. Prema izvestaju NBS iz 2010 god, tri lizing kompanije, od ukupno 17, zauzimaju polovinu srpskog trzista lizinga.

Prema podacima ALCS do 2008 god vrednost operativnog i finansijskog lizinga imala je pozitivne stope rasta. Od 2008 doslo je do naglog pada vrednosti lizing transakcija. Ova tendencija pada vrednosti lizing transakcija kod nas nastavljena je i tokom 2009 i 2010 god. U svetu je vrednost lizing transakcija opala za 15% u 2008 u odnosu na 2007, a u Srbiji ovaj pad je iznosio 40%.

Najvece ucesce u ukupnoj vrednosti lizinga u Srbiji, imala su putnicka vozila. Od 2004 god , kada su putnicka vozila ucestvovala sa 52% u ukupnoj vrednosti lizinga, pa do 2007 god, njihov udeo je smanjivan da bi u 2008 god povecala svoje ucesce na 62% i to na nacin pada ucesca lizinga proizvodne opreme i komercijalnih vozila. Ovakva rekompozicija robe strukture srpskog lizinga je vrlo nepovoljna i ne moze imati pozitivan efekat na dalji razvoj privrede.Analiza finansijskog lizinga NBS pokazuje da su lizing kompanije tokom 2009 god i u prvoj polovini 2010 god pretezno ugovarale lizing poslove sa pravnim licima , cak 87%, dok su preduzetnici ucestvovali sa svega 4,4%.

U Srbiji se i u 2009 god najvise na lizing uzimaju teretna i putnicka vozila, sto predstavlja 62% plasmana prema predmetu lizinga, dok na lizing masina i poljoprivredne opreme otpada 26,5% ukupnih plasmana.

Sektorska struktura lizing plasmana u 2009 god ukazuje na nedovoljnu primenu lizinga kao metoda finansiranja u preradjivackoj industriji koja ucestvuje sa oko 18% dok sector saobracaja i veza ucestvuje sa 30%.

Imajuci u vidu prednosti finansiranja posredstvom lizinga za proizvodne firme, mose se primetiti da se ovaj oblik finansiranja u prvoj dekadi 21 veka, nije koristio u Srbiji, u dovoljnij meri i da bi na srpskom trzistu najznacajnija primena lizinga trebalo da bude ona koja povecava tehnoloski nivo opremljenosti proizvodnih kapaciteta.

Lizing je u Srbiji vrlo skup za korisnike jer se ne razlikuje mnogo od kredita. Davaoci lizinga po pravilu traze ucesce u iznosu od 20% vrednosti predmeta lizinga, tako da finansiraju 80% vrednosti. Kada je predmet lizinga uvozna oprema, lizing kompanije, zavisne troskove uvoza predmeta lizinga (carina, porez) ne ukljucuju u finansiranju vrednost, ves insistiraju na avansu koji korisnik placa odmah po izvrsenom uvozu, sto sa manipulativnim troskovima i porezom na kamatu, moze biti veoma veliki jednokratni izdatak za korisnika.57. Medjunarodni ofset i kreditna vrednost ofseta za kupca

Ofset finansijski aranzmani prisutni su u medjunarodnoj praksi, kao slozena forma finansiranja skupih projekata. Ovi aranzmani se koriste za zatvaranje finansijskih konstrukcija koje prate uvozne poslove velike vrednosti i inicirani su od strane uvoznika.

Ako se posmatra vrsta uvoznih poslova, kod kojih se primenjuju ovi oblici finansiranja, to su poslovi u sektoru naoruzanja i vojne opreme, kao i u vazduhoplovnoj industriji, koji su praceni velikim deviznim odlivima. Kada je vojna oprema visokosofisticirana, sa brzim rokovima zastarevanja, mnogi od ovih proizvoda bivaju zamenjeni novom generacijom, sto iziskuje kontinuirana izdvajanja velikih sredstava i dovodi drzave kupce u neravnopravan polozaj u odnosu naprodavce. Da bi zemlje kupci ublazile svoj polozaj one postavljaju uslov prodavcu da ce kupiti njegovu robu, pod uslovom da on kupi nesot od njih. Ima mnogo modaliteta ovog uslovljavanja. Jedan od njih su ofset aranzmani za koji se kaze da predstavlju jedan oblik kontra trgovine.Ofset ugovoriUgovori o medjunarodnoj prodaji naoruzanja i vojne opreme, koji sadrze ofset finansiranje su vrlo poverljivi ugovori i pod kontrolom su drzave. Kod prodaje prdmeta naoruzanja i vojne opreme ucesnici u poslu su:1. Firma prodavac robe

2. Firma kupac robe koja kupuje robu u svoje ime, a za racun drzave, a kada se pojavljuje drzavna kao drzavna firma, onda kupuje u svoje ime i za svoj racun.

3. Drzava koja, kroz svoju politiku finansiranja, definise okvir ovog posla

Uvozni posao pracen ofset finansiranjem podrazumeva:

1. Obavezu prodavca: a) da od kupca kupi komponente i delove koje ce ugraditi u finalni proizvod u svojim pogonima; b) da isporuci finalni proizvod kupcu

2. Obaveza kupca : a) da izvrsi isporuku komponenti i delova, iz svoji pogona, koje ci biti ugradjene u finalni proizvod u pogonima prodavca; b) plati vrednost uvezenih finalnih proizvoda

Prema ugradnji komponenata u finalni proizvod govorimo o direktnom i indirektnom ofset aranzmanu

Direktan ofset aranzman podrazumeva:

1. Obavezu prodavca: a) do od kupca pre isporuke finalnog proizvoda uveze komponente i delove koje ce ugraditi u finalni proizvod namenjen kupcu; b) da tako kompletiran finalni proizvod isporuci kupcu

2. Obaveza kupca: a) da izvrsi isporuku komponenti i delova, iz svojih pogona, koje ce biti ugradjene u finalni proizvod b) plati vrednost uvezenih finalnih proizvoda (umanjenih za vrednost isporucenih kompnenti i delova); c)izvrsi uvoz finalnog proizvoda

Komponente koje se dostavljaju za ugradju kod direktnog ofseta su proizvodi, koji su direktno povezani sa proizvodnjom, koji je predmet uvoza i iz vojnog programa su, ali ovo mogu biti i proizvodi koji pripadaju civilnom program.Indirektan ofset, koji podrazumeva da uvoznik isporuci prodavcu komponente koje nemaju mnogo dodirnih tacaka sa predmetom uvoza. Posto je za zemlje kupce, s obzirom na nizi tehnoloski nivo privrede u odnosu na zemlje prodavce, mnogo lakse odgovoriti tehnickotehnoloskim zahtevima proizvoda iz civilnog programa i programa robe dvostruke namene, moze se primetiti da je u svetu u vecoj meri prisutan indirektan ofset zasnovan na isporuci civilnih komponenti.Obaveza prodavca po indirektnom ofset finansiraju:

1. Da od kupca kupi komponente i delove koje ce ugraditi u finalni proizvod namenjen drugom kupcu u svojim pogonima

2. Da plati komponente i delove koje je isporucio kupac

3. Da isporuci finalni proizvod kupcu

Obaveza kupca je da:

1. Izvrsi isporuku komponenti i delova, iz svojih pogona, koje ce biti ugradjene u finalni proizvod u pogonima prodavca

2. Plati prodavcu vrednost uvezenih finalnih proizvoda umanjenu va vrednost komponenti i delova koje je predhodno isporucio

3. Da uveze finalni proizvod

Treba imati u vidu da ofset moze biti i mesani, tako da ofset paket sadrzi i direktni i indirektni ofset.

Na ofset finansiranju, tokom ugovaranja spoljnotrgovinskih poslova, insistira uvoznik koji zeli da, kroz ovu formu finansiranja, ublazi veliki odliv deviza iz svoje zemlje. Nema svaki predmet ofseta isti znacaj za privredu zemlje uvoznika proizvoda napruzanja. Zato kupac vrednuje svaki predmset ofseta kreditinim multiplikatorom

Kreditna vrednost ofseta za kupca

Ako posmatramo vrednost ofseta onda govorimo o: 1. Ugovorenoj vrednosti ofseta i 2. Kreditnoj vrednosti ofseta

Ugovorena vrednost ofseta egzisitira u ugovoru o prodaji naoruzanja i vojne opreme. Kreditni multiplikator je faktor kojim se mnozi vrednost ugovorenog ofseta cime se odredjuje kreditna vrednost ofseta gledana ocima kupca. Sto je veci multiplikator za pojednu vrstu ofseta to znaci da je interest e zemlje uvoznice oruzja veci. Vrednost kreditnog multiplikatora zavisi od:

1. Nivoa razvoja zemlje uvoznice. Na nizem nivou razvoja bice data veca vrednost kreditnom multiplikatoru kojim se vrednuje obaveza prodavca po ofsetu da ulozi svoj kapital u proizvodne pogone u zemlji kupca ili u tehnoloski razvoj odredjenog sektora, dok ce manju vrednost imati kreditni multiplikator za vrednost isporucenih kupcevih komponenti koje se ugradjuju u prodavcev proizvod namenjen kupcu.

2. Strategije privrednog razvoja zemlje uvoznice koja ce odrediti prioritetne sektore, za koje ce kreditni multiplikator imati vecu vrednost. Ako je preuzeta obaveza ofseta koji ukljucuje vec razvijene sektore, kreditini multiplikator ce imati manju vrednost.