Jul 2017. / broj 01.

ISS

N 2

56

0-4

43

0

Kulttura:

Kulttura: 01

/03

Petar Mirković i Tadija Janičić su vizuelni umetnici. Obojica su završili Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Petar je iz Begeča, Tadija iz Nikšića. Imaju atelje u Kineskoj četvrti u Novom Sadu. Popularno-Kina. Ima markopolovske atmosfere u tom ateljeu, prirodno- pošto su obojica ozbiljni putnici i ozbiljni avanturisti. Njihove biografije jasno će vam reći koliko su dobro pozicionirani na svetskoj umetničkoj mapi. U intervjuima koji su pred vama govore o svojim poetikama, putovanjima, odnosu prema Kineskoj četvrti… Kada ulazim u taj atelje imam utisak da ću jedan put tamo zateći Kublaj kana u razgovoru sa njima. I biće to sasvim prirodno.

k2/

04

/06

_s T

adija

Jan

ičić

07/

09

_s P

etar

Mir

kovi

ć

: Reč

ure

dni

ka

Časopis Kulttura: deo je multimedijalne platforme sa istim imenom. Startno,

priča je pokrenuta po principu: da postoji sajt sa ažuriranim informacijama o

dešavanjima u oblasti kulture u gradu.

Časopis je zamišljen, kao što mu i sam naziv kaže, kao veoma

otvorena,fleksibilna forma,jednako kao polje kojim se bavimo. Kroz različite

saradnike, sagovornike i raznovrsne pristupe, pokušaćemo da otkrivamo novo

i preispitujemo poznato.

U prvom broju u fokusu su vizuelni umetnici Petar Mirković i Tadija Janičić,

koji su afirmisani na evropskoj, odnosno svetskoj sceni savremene vizuelne

umetnosti, a imaju atelje u Kineskoj četvrti u Novom Sadu. Kineska četvrt je

jedna od glavnih okosnica u projektu Novi Sad 2021. Razgovori s njima otvaraju

poglavlje priče o Kini. U svakom slučaju – putovanje počinje.

~~~

Nataša Gvozdenovićglavna i odgovorna urednica

auto

r fot

ogra

fije:

Luk

a B

ajić

/05

Upravo si doputovao iz Rima zato počnimo priču od putovanja. Koliko ti ona znače kao susreti sa drugim kulturama u odnosu na redefinisanje sopstvenog identiteta?

Znače mi puno. Putovanja su dragocjena, ali ih zovem mač sa dvije oštrice zato što sam juče, kada sam sletio u Beograd, odmah pao u depresiju. Kad sam vidio đe sam došao, nije mi bilo do života. Sa druge strane, dobro je što se čovjek malo osvježi, vidi kako funkcionišu drugi sistemi, vidi kud je to otišlo… Zato je to i dobra i loša strana putovanja. Često kažem da je možda najbolje ne putovat’ niđe. Zatvorit’ se u neku bočicu ođe i tako se sačuvati. Da ti čitav svijet umjetnički bude od Petrovaradinske tvrđave do Miletića i tu neđe, u tom Bermudskom trouglu, da nestaneš. Da živiš život legende u svojoj glavi.

Naracija teče u svim pravcima

U Rimu si bio sa kolegama Aleksandrom Dimitrijevićem i Marijom Šević zbog izložbe.

Tako je, mi smo izabrani kao troje mladih umjetnika sa Balkana i izlagali smo u jednoj privatnoj rimskoj galeriji. Kustoskinja je Katarina Srnić, ona je mlađi istoričar umjetnosti, završila je studije u Londonu i na dobrom je putu da se razvije kao dobar kustos.

Kako vidiš mesto balkanskih umetnika na evropskom odnosno svetskom umetničkom tržištu?

Mi imamo umjetnika koji zaista mogu da pariraju svjetskim zvijezdama kada je riječ o vizuelnoj umjetnosti, ali je problem nas, a kad kažem ’’nas’’, mislim na cijeli Balkan, to što smo crna rupa. Kod nas nema nikakvog sistema. To što ima privatnih galerija po Srbiji i muzeja, nekad mislim da to treba zatvoriti. Te galerije žive parazitski način života, samo bi da se nakače na budžet da bi dobile neku lovu za neke poslove koji zapravo ništa ne znače za umjetnika. Galeristi možda budu malo bogatiji nakon tih projekata. U stvari ne rade ništa za scenu.

Svojevremeno si izjavio da ne želiš da tvoja umetnost bude angažovana. Ona to svakako jeste jer je oštra kritika savremenog društva. Kako se ti odnosiš prema svojim radovima?

Često mi se dešava da mi čovjek ispriča doživljaj o mojoj slici, a da je to nešto što meni ni na kraj pameti nije bilo. I super je da se ta priča račva. Nije to matematika da sabiramo i oduzimamo, vadimo kvadratni koren… Radim kako radim, volim da radim. Ja to velim, to je neka moja lična terapija, više mi nije ni bitno šta ću da naslikam. Bitan mi je taj proces odlaska u atelje, to mi sve više prija.

U ateljeu u Kineskoj četvrti poseban detalj je brodski dnevnik koji ti vodiš.

A, „kineski brodski dnevnik“, to sam još prije par godina dobio od druga Ivana Šukovića. Dolje iz Jugooceanije, iz Kotora je taj dnevnik. Donio sam to u Kinesku četvrt i nisam znao šta ću sa tim, vidio sam te rubrike i onda sam počeo da vodim „kineski dnevnik“. Tu je sve što se dešava meni.

Kada sam prvi put videla dnevnik pitala sam šta je oznaka„esp“? Saznala sam da su to espreso kafe koje se popiju u toku dana i one su tu u odeljku„gorivo“.

Da, to su kafe i piće koje se popije u toku dana, dnevna potrošnja. Ta rubrika „espreso“ će, kad se sve završi, prerasti u jedan „espreso dnevnik“. Čisto da vidim koliko je love otišlo na kafu u Kineskoj.

Kada su te pitali da li razmišljaš o odlasku iz zemlje, ti si izjavio da ti je sve teže kako si stariji i da misliš o tome, a i da imaš odličan atelje u Novom Sadu i da se odatle ne bi pomerao. To je atelje u kojem si sa Petrom Mirkovićem u Kineskoj četvrti, tamo se i vodi „kineski brodski dnevnik“. Kineska četvrt je i jedna od glavnih tačaka u projektu Evropska prestonica kulture za 2021. godinu, a kako bi ti participirao?

Prvo da se vratim na početak – taj je atelje zaživio i opstao samo na ličnom entuzijazmu Pere Mirkovića. Kad sam vidio prvi put taj prostor, izašao sam napolje. On je svojom voljom i energijom ludačkom to uspio da pokrene i dovede na neki pristojan nivo. To je i danas daleko od pristojnog nivoa, ali je uspjelo da zaživi i da se čovjek dobro osjeća tamo. I sama znaš kako je tamo. Prvo je struja na divlje, nemamo vodu, nemamo toalet, nemamo osnovne stvari za život, za bavljenje umjetnošću. Neću da ispadam cmizdravac, ali svaki dan kod kuće perem četke. To je kao da smo u srednjem vijeku.

Mislim da se to lako može dovesti u neku pristojnu namjenu, to nije neki izdatak za grad, pokrajinu, državu. Veći je problem što se ne

04

/

Tad

ija J

anič

ić

Tadija Janičić rođen je 1980. godine u Nikšiću. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na Odseku za slikarstvo 2004. godine, a trenutno je na doktorskim studijama. Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama u nekoliko gradova: Tokio, Osaka, Pariz, Beč, Strazbur, Brisel, Sankt Peterburg, Jekaterinburg, Los Anđeles, London, Beograd, Novi Sad… Dobitnik je prve nagrade 37. Novosadskog salona za sliku (2008), nagrade „YU palete mladih“ (2008), Godišnje nagrade za crtež Akademije umetnosti u Novom Sadu(2001).

Aktuelne izložbe: Balkan party, galerija MAC u Rimu i Heterotopia: The Spaces of Otherness, u Srpskoj kući u Londonu (1–22. jul 2017.).

Kulttura: 01

naziv dela: Pregažen

06

//0

7

ulaže u produkciju. Ako se našminka sve i dovede u red, vi nemate mesa. Možete otvoriti najbolje galerije, ali je pitanje čime ćete ih napuniti. Ne ulaže se u žive umjetnike. Pričam iz ugla vizuelnog umjetnika. Trebalo bi da se otvori jedna savremena galerija koja bi uspjela da mapira neke bitne ličnosti iz regiona i koja bi uspjela to da plasira negdje napolje, koja bi imala neki reciprocitet sa ozbiljnim institucijama. Tim kuratora, produkcijski tim, da postanemo koliko-toliko vidljiviji makar na regionalnoj sceni. Rumuni su imali odličnu akciju sa projektom Plan B, ta ekipa je prošle godine predstavljala Rumuniju na Venecijanskom bijenalu. Oni su samoinicijativno došli do tih pozicija. Dobro je umrežiti se sa nekim ozbiljnim likovima, a rekao bih da su oni jako raspoloženi za saradnju – recimo Dejvid Eliot, kustos Oktobarskog salona. Pogledajte njegovo iskustvo kad su ga doveli za direktora Muzeja savremene umjetnosti u Oslu – on je Englez, a u Oslu, koji je razvijen grad i mislite da ima neku razvijeniju svijest, a i tamo je bio problem – šta će stranac u našem muzeju?

A on je taj muzej pozicionirao na svjetskoj umjetničkoj sceni. Fali takvih likova sa međunarodnom reputacijom. Pet

ar M

irko

vić

Slobodno igralište

I za kraj – tebi su jako važni naslovi tvojih radova, doživljavam ih kao vrstu šifre kroz koju se rad može posmatrati. Na koji je način tebi važna sama naracija, priča koja dolazi iz radova?

To sam dosta puta rekao – meni je naslov skoro bitniji od rada. Uvijek kažem: „Ne mogu toliko loš rad uraditi koliko se mogu izvući dobrim naslovom“. Fino upakujem priče u svojim slikama. Neki kažu da se smeju kada gledaju moje slike, ali zapravo nije za smijanje, ima tu jedan malo hororičniji momenat.

Kod mene naracija teče, e sad, u kojim pravcima, danas u jednom, sutra u drugom, a to je negdje sve objedinjeno u cjelinu. Mada bih najviše volio kada bih došao na svoju izložbu, a da to izgleda kao da je grupna. (smeh) Težim tome.

Nataša Gvozdenović autorka fotografija: Marija Mandić

Petar Mirković je rođen 1978. u Novom Sadu. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na Odseku za vajarstvo. Izlagao je na mnogobrojnim samostalnim i grupnim izložbama: London, Berlin, Beč, Los Anđeles, Rim, Njujork, Geteborg, Pariz, Majami, Čikago, Šangaj, Beograd, Zagreb, Sarajevo, Novi Sad… Dobitnik je Henkel nagrade za savremeni crtež 2006. u Beču. Autor je Olimpijskog sata na Terazijama. Učestvovao na mnogobrojnim internacionalnim sajmovima umetnosti: Njujork, London, Majami, Beč, Pariz… Živi i radi na relaciji Novi Sad–Beč.

Aktuelna izložba:Heterotopia: The Spaces of Otherness, u Srpskoj kući u Londonu (1–22 jul 2017).

Poslednjih nekoliko izložbi:

2017 – Contemporary Balkan art, Library club, London; 2016 – Contemporary East, Sotheby’s auction, London; 2016 – Gallery 106, London; 2016 – Samostalna izložba, Galerija New Moment, Beograd; 2016 – Serbian contemporary art, Herman Miler, Los Anđeles;

Kulttura: 01

naziv dela: Optimizam u službi života

08

//0

9

Kada se osvrneš, šta je ono što je odredilo da uđeš u svet vizuelne umetnosti?

Postojao je poriv od malena, uživanje u potrebi za kreativnim poslom. Razmišljao sam da li ću studirati fiziku ili vajarstvo, što nije baš slično, mada sam posle shvatio da nije ni daleko jedno od drugog, kako se čini. Shvatio sam da kroz ovo mogu da radim šta hoću, da mogu da uđem u koju god hoću sferu, jer umetnost ostavlja dovoljno prostora za igru – to široko polje mi je bilo vrlo privlačno. Slobodno igralište. Oduvek sam voleo da crtam i pravim neke stvari. Prelomni trenutak je bio kada sam jedno leto otišao na simpozijum Terra u Kikindu i tamo proveo nekoliko nedelja kao petnaestogodišnjak – onda sam stvarno shvatio: ovo je neki život koji mi se sviđa. (smeh)

Ako bismo sa ove tačke govorili o tvojoj karijeri, svakako najatraktivnije zvuči da je Sotheby’s uvrstio jedan tvoj rad u aukciju Contemporary East, ali ono što je bila prelomna tačka koja ti je otvorila vrata svetskog umetničkog tržišta je umetnički sajam u Beču 2006. godine kada si se tamo predstavio, a tvoji radovi su prodati galeristima pre zvaničnog otvaranja sajma – što je i za bečke okolnosti neuobičajeno. Kakvo je to bilo iskustvo za tebe?

Sjajno iskustvo koje je, naravno, došlo posle nekoliko teških godina tokom kojih sam radio i čekao da se otvore neka vrata, a onda se otvorilo nekoliko vrata odjednom. Bio je taj sajam na kojem su se rasprodali svi moji radovi, zatim sam za nekoliko meseci dobio Henkelovu nagradu za crtež, zatim sam dobio višemesečni boravak u Beču od KulturKontakta i našao galeristu u Beču sa kojim sam dalje počeo da radim. Odjednom se desilo sve. Logično je što se desilo preko Beča, za nas – to je kapija za dalje, za nauku, umetnost, za sve… odatle se ide dalje.

Crteži su prepoznatljivi, majstorski izvedeni do perfekcije. Šta je ono što je tebi važno kada govorimo o komunikativnosti tvojih radova?

Crtež je izraz, a sadržaj je misao, unutarnji svet. Kroz istu tehniku može da se prikaže mnogo različitih stvari. To su različite kategorije koje se spajaju u jednu stvar. Sa tehničke strane se crtež ne menja mnogo, ali sadržajno se on menja- kako sazrevam i menjam način razmišljanja, ono što mi je novo i uzbudljivo – to donosi promenu u samom crtežu.

Ako pogledaš tačku na kojoj si sada, šta je ono što uočavaš kao rast?

To je način na koji posmatram svet i šta nalazim kao meni bitne tačke. Meni je drago da su mi i dalje dobri moji radovi od pre deset godina. Sada se igram i sa režijom fotografije, ubacio sam neke kompleksnije procese. Pravim filmske scene koje crtam, bavim se i skulpturom i nekim drugim stvarima, samo što je danas teško sve to postići i zadovoljiti sve te kriterijume, boriti se na tržištu, jer umetnik mora da bude i menadžer i stvaralac, one man show.

Šta te najviše inspiriše i pokreće kreativne procese u tebi?

Ako pogledam ono što sam radio u poslednje vreme, sve se odnosi na noć, na tu dubinu, podsvest, na neke dubine koje su skrivene ispod svetlosti dana. Ne vide se. Kada se zađe dublje, onda se pojavljuju neki drugi svetovi. Noćna svetla, ne u smislu noćnog provoda, nego one tihe noći. Tada se smire dnevne energije, a pojave se neke druge, suptilnije energije. Noć je fantazija, imaginacija. Iako su crteži realni, u njima nalazim puno imaginarnog.

Jednom prilikom si rekao da je važan odnos umetnik – publika.

Smatram da rad treba da bude slojevit, čitljiv na različitim nivoima i da se može čitati na prvi banalan način, a da se dalje mogu sagledavati drugi nivoi. To je jedna od mogućnosti, ali to ne mora

da bude tako. Ne razmišljam previše. Ako se čovek odluči da zadovoljava publiku, nije na pravom putu. Ono što mene ispunjava, to će opet imati svoju publiku.

Kakvo je iskustvo donela izložba u Londonu Contemporary Balkan Art, na kojoj si bio jedan od učesnika?

To je zapravo platforma CoBA. Grupa ljudi koja je oformila tu platformu pokušava da promoviše umetnike ne samo iz Srbije nego i iz regiona. To su pionirski koraci. Ta izložba je trajala do pre nekih mesec i po dana, a u Londonu se u julu otvara novi prostor koji pripada našoj ambasadi i treba da služi za izlaganje i kulturne delatnosti, kao jedna nova tačka za promociju našeg stvaralaštva. Naravno, to je teško jer je u Londonu ta igra otišla jako daleko i krenuti sitnim koracima u tolikoj džungli je prilično teško, ali pokušavamo. Te stvari su zahtevne i traže ozbiljnu logistiku.

Imaš atelje u Kineskoj četvrti. Šta za tebe taj prostor znači?

Veoma sam vezan za Kinesku četvrt, tamo sam već petnaest godina. Došao sam tako što sam dizajnirao neke rečne jahtice, kasnije sam tamo izrađivao skulpture, jer su mi te radionice davale tu mogućnost. U narednim koracima sam napravio svoj atelje i tamo radim. To je fenomenalan prostor za stvaranje i izvođenje nekih stvari koje nisu tipične, nisu serijska proizvodnja. Pre deset godina sam učestvovao u pisanju inicijative da se to pretvori u kulturni kvart. To je jedan samoorganizovani živi organizam koji je došao do ovog stanja kroz mnogo metamorfoza i nije bio dirigovan. Voleo bih da to postane kulturni centar, odnosno produkcijski. Važno je da se tu stvara, da ne bude samo industrija zabave. Nama ostaje da istražimo potencijale grada kroz tu priču. To je sigurno dug proces koji zahteva dugoročne strategije. Ne može se preko noći stvoriti sadržaj. To možemo videti na primeru Beča i Austrije koji su napravili sjajnu kulturnu politiku i doveli do toga da kulturni turizam

bude važna privredna grana. Krenuli su devedesetih, trebalo im je dve decenije i velike investicije da bi bili to što danas jesu. Znači – plan, program, strpljenje i ulaganje.

Na koji način vidiš svoju ulogu i doprinos u tom prostoru, s obzirom na to da je planirano da to bude jedna od ključnih tačaka tokom 2021. godine?

Svakako kroz sferu savremene umetnosti. Mislim da je još uvek teško reći kakav će funkcionalni oblik Kineska četvrt poprimiti i koji će se sve sadržaji naći tamo. To je svakako velika šansa za sve nas da budemo dobro povezani i predstavimo se kao ozbiljni ne samo regionalno nego i internacionalno, zbog toga sam i spominjao Beč. Za sada tamo imam atelje u kojem radim, ali ukoliko se ambijent bitno promeni, razmišljam u pravcu pravljenja izlagačkog, galerijskog prostora koji nedostaje Novom Sadu. Neke vrste centra za savremenu umetnost koji bi pored predstavljanja aktuelnih zbivanja na domaćoj sceni imao za cilj i povezivanje sa internacionalnim centrima i zbivanjima. U procesu smo izrade platforme u tu svrhu.

Nataša Gvozdenović autorka fotografija: Marija Mandić

naziv dela: Code

naziv dela: 00:59

Kulttura: 01

10/

/11

Novosađani i mnogobrojni turisti iz celog sveta imaće jedinstvenu priliku da vide hologramski spektakl na Dunavu tokom trajanja Exit festivala.

Vodeni hologram je hologramska projekcija koja se nalazi u aplikacionoj knjizi koja je Novom Sadu donela titulu Evropske prestonice kulture i deo je projekta Exit festivala pod nazivom Festival svetlosti.

Ovo je prvi put da se ovakav projekat realizuje na Dunavu, a specifičan je i po tome što će se atraktivan deo programa Exit festivala predstaviti van zidina Petrovaradinske tvrđave, šireći se i ka novoj publici. Ovaj produkciono zahtevan projekat sprovešće Fondacija Novi Sad 2021 u saradnji sa timom Exit festivala.

Direktor Fondacije Novi Sad 2021 Nemanja Milenković u razgovoru za Kultturu: ponavlja da su svi projekti koji se nalaze u aplikacionoj knjizi i dalje skup ideja i zbog toga je i ovaj događaj u funkciji građenja kapaciteta, odnosno prilika da vidimo kako sve te ideje funkcionišu u realnosti.

– Ovu prvu godinu pripreme grada za titulu EPK posvetili smo programskom mostu Nada, čija je tema, pre svega, građenje kapaciteta. Već na samom početku našeg rada želimo da proverimo da li je na jednoj brzoj reci kakva je reka Dunav, pogotovo tu oko Petrovaradinske tvrđave, moguće realizovati projekat ovog tipa, jer je to povezano i sa samom idejom svečanog otvaranja 2021. godine.

Otuda, naglašava Milenković, ovaj ambiciozni projekat, iako je sam po sebi atrakcija, ne priprema se samo kao „spektakl radi spektakla“, već je on ponajviše u funkciji daljeg razvoja projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture.

– No i pored toga, trudimo se da naš rad bude vidljiv što većem broju naših sugrađana, ali i turistima kojih je sve više u Novom Sadu. Mnoge dosadašnje EPK su prve dve godine svoga rada bile nevidljive kako bi se pripremile za samu godinu titule. Zato mnogi 2017. godinu za nas nazivaju „nultom godinom“. Mi je nazivamo „godinom prvom“. Želimo da Novosađani, koliko je to moguće, što više učestvuju u našim koracima ka 2021.godini, jer ako je kultura način života, onda titula EPK nije revolucija, već evolucija koja treba da traje – istakao je Milenković.

Za realizaciju vodenog holograma biće korišćeni projektori i snažna sočiva za 3D projekciju koji na jedinstvenom zidu ispisuju holograme, koje uz pomoć vode stvaraju specijalne pumpe porinute u Dunav. Hologramske animacije koje se pripremaju biće prava atrakcija za sve uzraste i sve one koji se svake večeri tokom trajanja Exit festivala od 21:30 nađu na keju. Ipak realizacija ovog programa, zbog tehničkih specifičnosti, nije moguća ukoliko je budu ometali vremenski uslovi kao što su vetar ili kiša.

Inače, šetalište pored Dunava će do kraja leta biti ulepšano muralima, koji će biti naslikani na svih šest objekata reni-bunara lociranih na Sunčanom keju. Biće to prvi projekat ulepšavanja javnog prostora koji se realizuje u okviru projekta Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture.

AAN D

Spektakl u funkciji građenja kapaciteta

Grad Novi Sad usvojio je Akcioni plan realizacije projekata Strategije kulturnog razvoja koje će, uz saradnju sa brojnim drugim akterima, realizovati u 2017. i 2018. godini. Kako se navodi u saopštenju dostavljenom iz Kabineta gradonačelnika Novog Sada, na osnovu Akcionog plana biće osnovan Forum za kulturu u čijem radu će učestvovati svi zainteresovani akteri iz oblasti kulture. Među prvim prioritetima Foruma biće aktivnosti u vezi sa realizacijom velikih infrastrukturnih poduhvata koje predviđa projekat Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021. kao što su revitalizacija podgrađa Petrovaradinske tvrđave i pretvaranje Kineske četvrti u centar kulturnog i kreativnog stvaralaštva – Youth Creative Polis.

Na ovaj način pruža se podrška ne samo institucijama, već i nevladinim organizacijama koje deluju u oblasti kulture, kako bi se uspostavio dugoročni, sistematski i kontiunuirani razvoj kulturne scene u skladu sa Strategijom kulturnog razvoja Grada od 2016. do 2026. godine,

Akcioni plan realizacije Strategije kulturnog razvoja i DIVÁNI

EXIT ovog puta počinje nultim danom u sredu 5. jula, i to koncertom grupe The Killers! Iako su poslednji album Battle Born objavili 2012. godine, uveliko rade na novom materijalu koji će uskoro objaviti, tako da ćemo premijerno čuti nove pesme. Nulti dan Exit festivala ponudiće i elektronsku žurku, na kojoj će nastupiti pionir miksovanja na tri i više gramofona i pokretač detroitske tehno scene – Jeff Mills!

Od četvrtka će vam sa glavne bine mahati Liam Gallagher koji je uz Oasis osvojio 37 muzičkih nagrada, mladi bend Years & Years sa mešavinom elektropopa, r’n’b i house

zvuka. Jason Derulo će vas ugrejati hitovima uz koje ćete đuskati, Rag’n’Bone Man i hit Human će učiniti da se osećate dobro, dok će legendarna Róisín Murphy napraviti žurku izvodeći brojne hitove i prenoseći snažnu umetničku poruku uživo sa svojim bendom.

Na Dance arenu, najveću di-džej binu, ide se kasnije jer glavni izvođači puštaju muziku dosta posle ponoći. Dance arena je mesto na kom se đuska od jutra do… jutra, a ove godine na njoj će nastupiti originalni Hardwell, deep house magovi Solomun i Dixon u b2b setu, Black Coffee koji miksuje house sa afričkim motivima, beskompromisna Nina Kraviz i Paul Kalkbrenner sa berlinske tehno scene.

Novina ove godine je Cockta Beats&Bass bina! Tu će se predstaviti lokalni bass i hiphop izvođači, koje su birali domaćini iz dve novosadske organizacije Drop Sensei i CAKE Beats. Njima će se na bini pridružiti Klika, Kuku$, Vatra, Pushta G, Rasheed, Yeah Left, odnosno Merikan, Codex, MC Bo Jah, Rcallz, United Noise i Vu Skeng.

EXIT ove godine dan duži!

Jasna Žugić

~~~~~~~~

Saša Lekić Saša Lekić

S druge strane tvrđave naići ćete na mnogo malih bina sa mladim bendovima ili di-džejevima, koji mogu da vas oduševe ili navedu da brže odšetate do naredne bine. Tu je i Explosive bina koja je tokom godina menjala ime, ali ćud ne! Ona je meka hardkora, metala i roka i ugostiće gigante pagan metal scene Arkona, nemačke treš metalce Destruction sa novim albumom Under Attack, zatim Discharge, momke po kojima je podžanr D-Beat dobio ime, sa njihovim teškim, sirovim gitarama, minimalističkim tekstovima i anarhističkim porukama i na kraju, desert i stoner rok bend Egypt, koji donosi svoju prepoznatljivu energiju i jake bluz rifove.

Malo dalje nalazi se Fusion bina, mesto koje nikad nije blatnjavo koliko god da pada kiša. Na toj bini možete da čujete najbolje bendove sa Balkana, ali i odlične strane izvođače. Princess Nokia je perspektivna mlada umetnica koju biste definitivno trebalo da poslušate jer je ova reperka postala neizostavni element grime, r’n’b i hiphop događaja.

Mnogi izvođači koji dolaze na Exit kažu da na velikim festivalima retko sreću rege binu i da je upravo zbog toga Exit poseban. Wenti Wadada po kojem je ova bina dobila ime, čovek koji je radio sve sa neverovatnom lakoćom i osmehom i osvetlio put mlađim generacijama. Na rege bini su svi nasmejani, opušteni i uživaju u muzici uz dobre vibracije.

Da i vama Exit prođe uz dobre vibracije, treba da ponesete maramice, duks, dve kese i dve gumice (ako pada kiša, izujte se, stavite kese na stopala, zavežite ih gumicama oko članaka i opet obujte patike; na taj način će vam stopala ostati suva), kabanicu i prenosivi punjač za mobilni.

koja je usvojena povodom kandidature Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture.

U cilju promocije koncepta Evropske prestonice kulture Fondacija „Novi Sad 2021“ pokreće krajem leta projekat Diván. Ideja projekta je da se kroz seriju otvorenih razgovora sa građanima Novog Sada i stručnom javnošću problematizuju aktuelna pitanja u sferi kulturnog sistema grada i unaprede projekti u okviru Evropske prestonice kulture. Diván će se održavati jednom mesečno na poznatim lokacijama Novog Sada i Zone 021, a neke od tema koje će se obrađivati su uređenje javnih prostora, estetizacija grada kroz oslikavanje javnih površina, industrijsko nasleđe…

Kulttura: 01

12/

/13

Otvaranje prema publici

Odmah nakon otvaranja Galerije, dan za danom, otvorene su tri izložbe, zaista ste počeli žestokim tempom.

Nakon otvaranja Galerije 1. juna, nakon rekonstrukcije i obnove fasade, rešili smo da otvorimo niz izložbi koje zapravo pokazuju naše otvaranje ka publici. Pre svega smo promenili radno vreme i produžili ga, tako da radimo i subotom i nedeljom od 10 do 18 časova, a petkom do 22 časa, a od utorka do petka od 10 do 20 časova. To je prvi korak kako bismo učinili našu postavku i izložbe dostupnijim u skladu s vremenom u kojem živimo. Pokrenuli smo čitav niz programa kako bismo ono što je u zgradi približili publici.

Program „Doživi umetnost – 170 godina,170 naših priča, 170 vaših dana“ na poseban način uvodi publiku u Galeriju.

Program znači da narednih 170 dana, svakog dana u 12 i 18 časova predstavljamo po jednu priču vezanu za našu stalnu postavku, istoriju Galerije Matice srpske, priču vezanu za značajne ličnosti i događaje… Taj program smo i započeli pričom o dve skulpture koje su postavljene ispred Galerije – činilo mi se važnim da objasnimo javnosti zbog čega smo postavili skulpture ispred Galerije i koju poruku time šaljemo. Kako su nam i subota i nedelja radne, uveli smo i vođenje kroz izložbe u 11 i u 17 časova tim danima.Poenta je da publika može da bira da li želi da sluša naše priče ili želi da sluša o izložbama koje su trenutno postavljene, a petkom od 20 časova se predstavljaju publikacije koje su vezane za izložbe koje su trenutno u Galeriji. Važna nam je dinamičnost, raznovrsnost i kvalitet programa.

Kada uđem u foaje sada, nakon rekonstrukcije, pomislim da je jako prijatno, fini, mali taburei dočekaju čoveka, pa prosto odmah poželite da se zadržite… Publika je, čini mi se, osetila otvorenost, posvećenost čitavog tima i odgovorila na poziv da vam se dođe u posetu.

Upravo tako. Nakon spektakla na otvaranju, prva stvar koju smo uradili je da se fokusiramo na kvalitet usluge. Mi smo obezbedili muzeološki standard, a sada je na nama da publika dobije zaista što više može – od prijatnog ambijenta, do načina na koji su dočekani, da imaju slobodu da sednu na ulazu ili na spratu gde su taburei, odnosno mesta za čitanje knjiga. To je jedan open friendly prostor gde svako može da sedne, odmori se, razgovara… Tu su kustos ili prodavac da posetu učine što prijatnijom, kompletnijom.

Šta je ono što Vam je posebno drago kada govorimo o tri izložbe koje su trenutno u Galeriji?

Posebno mi je drago što smo u okviru izložbe „Slike prolaznog sveta“ uspeli da ono što se činilo kao mana, nedostatak dela iz Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, pretvorimo u dobitak, jer smo izložili dela iz privatnih kolekcija koja su do sada bila daleko od očiju javnosti i smatram da je to poseban kvalitet. Drugi poseban kvalitet je promocija knjige Lidije Merenik „Sava Šumanović – Šidijanke“ zato što ona donosi jedan sasvim novi pogled na Šumanovićevo stvaralaštvo i mislim da treba da je pročita svako koga interesuje srpska umetnost 20. veka i delo Save Šumanovića.

Galerija Matice srpske, koja je na samom početku juna ponovo otvorena nakon rekonstrukcije, otpočela je novo poglavlje, da tako kažemo, u svom galerijskom životu. Osim stalne postavke, trenutno su u Galeriji tri izložbe u toku: „Slike prolaznog sveta - Odnosi srpskog i francuskog intimizma’’autorke Dijane Metlić, „Poklon-zbirka Ivanke Acin“ autorki Miroslave Žarkov i Višnje Petrović i „Šidijanke“ Save Šumanovića, gostujuća izložba Galerije slika „Sava Šumanović“ iz Šida. Sa upravnicom Galerije Matice srpske Tijanom Palkovljević Bugarski razgovaramo o novom ruhu Galerije i načinima da se publika u Galeriji oseti kao rado viđen gost.

„Mislim da Vam neće dojaditi taj ciklus Šidijanki kupačica, koje stvarno i ne postoje u Šidu ( jer u potoku se kupaju samo deca i kadgod koja devojka sakrivena džbunjem).’’S. Šumanović

„Svaka hrapava daska ili deblo koje ima svoju sopstvenu strukturu, bilo je za mene veliki izazov da otkrijem šta skriva, da mu nametnem svoj govor i kretanje unutar njegovog.“ I. Acin

„Fizički prostori intimizma psihološki su prostori umetnikovog bića.“ Dr. Dijana Metlić

Nataša Gvozdenović autorka fotografija: Marija Mandić

Kulttura: 01

14/

/k3

Sumnjiva milostIntimna amerikana i lični tekstovi karakterišu mladu kantautorku Nađu čija muzika polako vodi do osećanja koja nas svakodnevno tište i situacija kroz koje su mnogi od nas prošli. EP Venus in Gemini ima četiri pesme koje je Nađa stvarala pod uticajem muzičarke St. Vincent i muzičkih sastava Arcade Fire i The Beatles.

– Nedavno sam počela da pišem o estetikama određenih atmosfera i kada sam došla do atmosfere svoje muzike, opisala sam je kao spokojnu, najbolje odsviranu u prigušenoj svetlosti jedne dnevne sobe u salonskom stanu. Istu tu atmosferu osetim dok nastupam, gde god taj nastup bio – kaže Nađa Vračarić.

Njen instrument je akustična gitara, ali u pesmi Venus in Gemini poigrava se sa bubnjem i električnom gitarom, što pesmu čini više za ples u odnosu na ostale. Ona radi sama i to joj ne smeta, odnosno kaže da njen solo projekat još uvek nije spreman za bend. Zajedno sa Markom Vuksanovićem svira u bendu Sumnjiva Milost, koji je žanrovski daleko od muzike koju pravi samostalno, kao Nađa.

– Oduvek sam bila samotnjak tako da mi zaista ne pada teško da sama tražim inspiraciju (i razmenjujem ideje sama sa sobom). Inspiraciju za pisanje proze volim da tražim u ljudima oko sebe, slušam ih i analiziram. Takođe, doživljavam bizarne stvari i imam interesantne priče da prenesem.

Uz dubok i hipnotišući Nađin glas i jednostavne, romantične melodije gitare, odvojićete se od trenutnog okruženja i osamiti u unutrašnjem svetu. Pesma koju publika najviše voli jeste Drunk i često traži da je Nađa svira više puta, a vrlo brzo se publika povezala i sa tekstovima, što Nađa nije očekivala.

– Iz nekog razloga na početku nisam očekivala da će se ljudi toliko povezati sa mojim tekstovima, očekivala sam da će se više povezati sa muzikom. Nije mi jasan taj moj način razmišljanja. Tekst sam gledala kao nešto samo svoje, ali izgleda da su sve ljubavne priče slične. Dobijala sam komentare kao što su: Hej, sjajan ti je EP, ali ne mogu toliko često da ga slušam jer me podseća na razne stvari. – kaže Nađa.

Ona radi u alternativnom kulturnom centru Dom b-612, u kom je mnogo mladih umetnika našlo svoje mesto. Tu često možete da sretnete mlade fotografe, muzičare, slikare, ljude koji se bave animacijom, scenskim dizajnom, arhitekturom... Zbog toga Dom b-612 prirodno pristaje Nađi i njenom senzibilitetu, pa često tamo nastupa.

– Mi, domci, nagledali smo se raznih stvari. To okruženje skoro da nije uticalo na moj stil i kreativnost, ali je uticalo na moju ličnost i ponašanje. Postala sam daleko zrelija, otvorenija i opuštenija – kaže Nađa.

Njenu muziku možete da nađete na platformi Soundcloud (ako ukucate NadjaV) ili da besplatno skinete sa sajta Bandcamp.

Selekcija 4. Novog tvrđava teatra 03-08. jul

Ponedeljak, 3. jul u 21 čas, Vila Stanković (Čortanovci) „Fama o biciklistima” –Svetislav Basara u režiji Roberta Lenarda Novosadsko pozorište/ÚjvidékiSzínház

Utorak, 4. jul u 21 čas, Vila Stanković (Čortanovci)„Čuvari tvog poštenja” – Autorski projekat Borisa Liješevića Gradsko pozorište Podgorica

Sreda, 5.jul u 21 čas, Vila Stanković (Čortanovci) „Jami distrikt”– Milena Bogavac u režiji Kokana Mladenovića Trupa Jami District

Četvrtak, 6. jul u 21 čas, Vila Stanković (Čortanovci)VAN KONKURENCIJE „Ukrađenaličnos” –Milenko Vučetić/Milan Gutović

Petak, 7. jul u 21 čas,Vila Stanković (Čortanovci)„Nevidljivi ljudi” –Jelena Kajgo u režiji Nemanje Rankovića Narodno pozorište Užice

Subota, 8. jul u 21 čas, Vila Stanković (Čortanovci)„Međuigre“– Servantes u režiji Vide Ognjenović (diplomska predstava studenata profesorke Vide Ognjenović, asistent Ivan Bosiljčić) Akademija lepih umetnosti i multimedija Beograd

Leto u vrtu galerija 2017 29. jun – 31. avgust

Četvrtak, 6. jul u 21 čas Putopisna priča –Santjago de Kompostela, dr Simona Čupić

Četvrtak, 13. jul u 21 čas Kulturni kviz sa Nikolom Kostićem

Četvrtak, 20. jul u 21 čas Film o EgonuŠileu „Smrt i devojka“ (Austrijski kulturni forum) Produkcija filma: Novotny&NovotnyFilmproduktion

Četvrtak, 27. jul u 21 čas Veče plesa i umetnosti Program su pripremili dr Daniela Korolija Crkvenjakov, Milica Crkvenjakov i Dejan Lukić i udruženje „Todo tango“ iz Novog Sada.

7. Letnja džez akademija

15-22. jul

Sreda, 19. i četvrtak, 20. jul u 21 čas, brod „Zeppelin“ JAM SESSION – Učestvuju profesori i polaznici Letnje džez akademije Novi Sad–Dortmund

Petak, 21. jul u 21 čas, Galerija „ITD“, Petrovaradinska tvrđava JAM SESSION - Učestvuju profesori i polaznici Letnje džez akademije Novi Sad–Dortmund

Subota, 22. jul u 20 časova, Kulturni centar Novog Sada, Tribina mladih Završni koncert Letnje džez akademije Novi Sad–Dortmund

Nađ

a V

rača

rić

Jasna Žugić

auto

rka

foto

graf

ije: D

unja

Ded

ić

Izdvajamo

Kulttura: 01

k4/

glavna i odgovorna urednica

Nataša Gvozdenović

Saradnici

Jasna Žugić Saša Lekić

Grafički urednik

Kuća Čuvarkuća & Marko Mijatov

Lektura i korektura

Milica Vukadinović

Urednik fotografije

Marija Mandić

Izdavač

Fondacija Novi Sad 2021

Produkcija i distribucija

Kuća Čuvarkuća

Institucijalni partner

KCNS

Podrška projektu

IDEA

Štampa

Štamparija ’’Komazec’’, Inđija

Tiraž

10 000

Kontakt

redakcija@kulttura.rs

Imp

resu

m*b

esp

lata

n p

rim

erak

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

008(497.113)

Kulttura: / glavna i odgovorna urednica Nataša Gvozdenović. - 2017, br. 1 ( jul)- . - Novi Sad : Fondacija “Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture”, 2017-. - 29 cm Mesečno. ISSN 2560-4430 COBISS.SR-ID 315455495

Kulttura: