Malo podsećanje o Srpskoj radikalnoj stranci :: Paralaks

http://paralaks.edu.rs/rs/kolumne/malo-podsecanje-o-srpskoj-radikalnoj-stranci[01.12.2015 11:53:34]

Paralaks

KOLUMNE

Malo podsećanje o Srpskoj radikalnoj stranci„Sve patriotske tajne Vojislava Šešelja“ (Dada Vujasinović, ’Duga’, str. 16 – 20, 1996.)

Podstaknuti, svejedno da li tačnim ili netačnim, nagoveštajem da se Vojislav Šešelj reinstalira u politički život Srbije, podsećamo na njegov intervju dat pok. Dadi Vujasinović pred izbore 1996. godine, za list Duga, koji je bio medijski poligon KOS-a JNA (Sekulić, Lopušina, Marić, Jovanić, Tijanić...).

Posebno je uočljiv afirmativan stav dr. Šešelja prema "vojnoj struji" generala Božidara Stevanovića, kojoj je pripadao i general Veličković, poznat po tome što je odbio da sprovede sporazum SRJ - NATO, u delu o razmeni posmatračkih misija, zbog čega je NATO procenio da SRJ "fingira" sporazum, a što je neposredno izazvalo bombardovanje Srbije 1999. godine. U tom intervjuu Šešelj ističe da je učešće na ratištima njegovih dobrovoljaca (koje je u Srbiji organizovao stranački) realizovano preko JNA i TO (koje su bile u nadležnosti Saveznog ministarstva odbrane).

Interesantno je prisetiti se tri momenta:- potpredsednik Srpske radikalne stranke, dr. Vojin Vuletić, nađen je mrtav nakon što je posle martovskih demonstracija 1991. godine (u kojima SRS nije učestvovala), na predsedništvu stranke, postavio pitanje ko je osoba "Gavran" kojoj je hrvatska služba isplatila 300.000 DEM za organizovanje obijanja prodavnica i sl. u Beogradu- dr. Šešelj je bio u koaliciji sa dr. Koštunicom i Novakom Kilibardom (Narodna stranka Crne Gore), kome je Vojna obaveštajna služba JNA opremila prostorije i dala 20.000 DEM na ruke (u vreme kad je bio promoter Radovana Karadžića)- SRS i Vojislav Šešelj su jedina stranka u Srbiji koja je uspostavila obaveštajnu mrežu u srpskoj službi bezbednosti ("Laufer"), za koji nikada nisu odgovarali

Ne bi bilo čudo da saradnici Vojislava Koštunice (Bulatović - ex julovac iz saveznih organa, kao i Nalić i Ljilja Nedeljković, Đurković, Samardžić - iz marksističkog centra SKJ...) imaju iznad sebe "kapu" koja ih čini bliskim liniji dr. Šešelja.

Ono što izmiče opažanju javnosti jeste činjenica da je među stubovima navodno suprotnih ideja i "Evropski pokret u Srbiji", dakle i Živorad Kovačević, za koga se zna da je njegovu aktivnost organizovala takođe vojna obaveštajna služba. Ideja gospode Kovačevića, i Šešelja, usmerava se tako da se za aktivnosti jugoslovenskih organa okrivljavaju organi Srbije. Slučajno su i Legija i Arkan deca vojnih lica, kao i najveći broj tajkuna u Srbiji..., kao i činjenica da je film o JSO radio čovek koji u Srbiji živi bez lične karte i pod lažnim imenom. Intrigantno je to što se niko nije osvrnuo na te podatke. Želimo da razumemo, kad već ne možemo da promenimo.

„Sve patriotske tajne Vojislava Šešelja“ (Dada Vujasinović, ’Duga’, str. 16 – 20, 1996.)

„U prošloj predizbornoj kampanji ubijanje, pljačkanje i razaranje zvali su se patriotizam. U ovoj to se zove ratnim zločinima. Sasvim bi prihvatljivo bilo da se koljači, lopovi i ostali bašibozuk sa frontova sudi i utamniči samo da za sve „paravojske“ važi isti kriterijum. Sada je na tapetu paravojska Srpske radikalne stranke koja je, kako u nastupu iskrenosti priznaje vojvoda Šešelj, formirana pod budnim okom i uz svesrdnu pomoć MUP-a Srbije. S druge strane, paravojska Željka Ražnatovića Arkana, koja je vođi radikala, isto što i MUP Srbije samo malo drugačije, uz ogromnu medijsku pompu, osniva stranku.

U isto vreme kada se televizijskom auditorijumu prikazuju arsenali oružja nađeni kod pohapšenih četnika i čitaju optužnice za ubistva, krađe i silovanja, sa istog državnog TV u udarnim terminima predizbornih promocija ukazuje se samozvani vojvoda, vođa nekakvih „sokolova“ koji se, ne tako

FOKUS

Da se ne zaboravi, ali stvarno

Ko s ovima tikve sadi

Više nije samo tajno

Neiskrena borba protiv terorizma

Paranoja ili se stvarno sprema?

Naslovna Fokus Kolumne Saveti Projekti Publikacije

Malo podsećanje o Srpskoj radikalnoj stranci :: Paralaks

http://paralaks.edu.rs/rs/kolumne/malo-podsecanje-o-srpskoj-radikalnoj-stranci[01.12.2015 11:53:34]

davno, hvalio po stranoj štampi koljačkim pohodima svoje „vojske“. Pošto aršin za obračun sa onima koji su protekle dve-tri godine bili po zanimanju zločinci, očito, nije za sve isti, može se otvoreno posumnjati u iskrenost namere da se „srpsko biće pročisti“, kako je izjavio dr. Željko Simić, odgovarajući na Šešeljeve optužbe.

Da nisu u pitanju preklani vratovi, zgarišta i sveopšta beda, Šešeljev potez bio bi svetski. Pravo osveženje u dosadnim predizbornim kampanjama, poželjni skandal koji nastaje kada se u političkoj borbi ne preza ni od čega, uključujući i otvaranja dobro čuvanih policijskih dosijea. Od Vojislava Šešelja saznajemo da je, u principu, mnoge paravojske organizovala, naoružavala i kostimirala srpska policija. Kakve će kostime nositi panteri, tigrovi i ostali zavisilo je od namenjene im uloge. jedni su bili umiveni i utegnuti, drugi neočešljani i dronjavi, a treći kao da su utekli iz komunističkih udžbenika istorije, poglavlje o četnicima i domaćim izdajnicima.

Kao posledicu brakorazvodne parnice socijalista i radikala, dojučerašnje merne jedinice patriotizma, saznajemo da je drugo komandno mesto u ovom ratu bila zgrada na adresi Kneza Miloša 103, Beograd. Reklamni slogan radikala biće, dakle, Srbija je, ipak, u ratu. Dojučerašnji saučesnik Šešelj, rešio je da oda. I da prizna kako je i sam ponekad, u patriotske svrhe, lagao.

I da Šešelj nije odao, kažu vojni izvori, bilo je logično pretpostaviti da srpski režim ne sedi skrštenih ruku dok stranke formiraju svoje vojske. Samo bi mnogo naivna vlast dozvolila da joj se politički protivnici naoružavaju pred nosom, a zatim odlaze na front ne bi li se vojnički prekalili, sa posebnim osvrtom na vođenje uličnih borbi. Oficiri iz vrha tadašnje JNA danas tvrde da se MUP, tačnije njegova vojna linija umešala u rat ilegalno, bez da o tome obavesti armiju. Namere su im, kažu, bile poštene. Želeli su da pomognu Srbima na kriznim prostorima da organizuju otpor hrvatskoj okupaciji. U to vreme Zbor narodne garde još nije zvanična formacija, pa se i Hrvatska u prvim borbama oslanja na svoj MUP.

I krajiška milicija se, uz pomoć beograda, vojno organizuje. Milana Martića, prema podacima vojne obaveštajne službe, na vezi drži DB Srbije. Sve je pod kontrolom dok se ne uzjoguni Milan Babić i počne da šuruje sa popom Đujićem, napadajući petokraku. I kreće da rastura MUP-ov projekat koji se zove kapetan Dragan. U prvoj fazi vojnog organizovanja Krajine, kaže KOS, MUP je počeo da se oslanja na poverljive ljude iz podzemlja, pre svega, za poslove dotura oružja. U Slavoniji su pripreme za rat vršene drugačije. Vojni izvori kažu, a to potvrđuje i Šešelj, da su Teritorijalnu odbranu Slavonije i Baranje organizovali Jovica Stanišić, šef SDB Srbije, Radovan Stojčić Badža, zamenik ministra unutrašnjih poslova i Mihalj Kertes, ministar bez portfelja u Šainovićevoj Vladi. Prema vojnim podacima, dolaskom u erdutski TO, Arkanu je namenjena uloga telohranitelja i ličnog obezbeđenja Gorana Hadžića. Isti izvori kažu da je Arkan držao dvadeset osam ljudi koji su ukupno imali, kako su izračunali statističari KOS-a, sto dve godine robije.

Radi ilustracije vojničkog života u Erdutu, evo jednog dijaloga koji preko motorola vode komandant Arkan i jedan potčinjeni u jesen 1991. prvi ima šifru 99, a drugi 110:„99, ovde 110, da li se čujemo, prijem“„Pa, čućemo se, brate mili, 110 pevni“„Tu je došao Karanović da menja motorole. To je preko Badže bilo, to menjanje motorola“„Je’l doneo motorole“„Jeste, on je doneo motorole, on je iz obezbeđenja“„Pa, čekaj, kakve motorole, naše motorole da zameni“„Jok, nisu naše, to su Badžine motorole“„Pošalji ga kod Badže, šta će on kod nas ovde“„Otkud ja znam gde je Badža“„On ti je pored dvorca, pa dole negde, tu sto metara od nas“„Primljeno“

Početak rata u Hrvatskoj i rata u Bosni i Hercegovini ima veliki zajednički imenitelj. Iako je nesporno bilo da će Srbi i u jednoj i u drugoj bivšoj jugoslovenskoj republici loše provesti, ukoliko se ne budu branili, upad dve paravojske u Borovo Selo, odnosno Bijeljinu pod parolom zaštite ugroženog srpstva, kako se posle pokazalo, Srbe preko Dunava i Drine i Srbe u Srbiji mnogo je više ugrozilo nego zaštitilo. Posle bitke u Borovu Selu, hrvatska javnost bila je zgrožena nad fotografijama poginulih mupovaca, izmasakriranih mecima iz zastarelih „tompsona“. ceo svet je brujao o četnicima iz Srbije koji su prešli Dunav i kolju po Hrvatskoj. Vojvoda Šešelj i Mirko Jović su se javno hvalisali kako su njihovi ljudi tamo odradili posao. A meštani Borova Sela tvrdili su da su im više odmogli nego pomogli. I bili su u pravu.

Nešto se slično ponovilo i u Bijeljini, a kasnije Zvorniku i Brčkom. Čitava svetska javnost bila je u

Malo podsećanje o Srpskoj radikalnoj stranci :: Paralaks

http://paralaks.edu.rs/rs/kolumne/malo-podsecanje-o-srpskoj-radikalnoj-stranci[01.12.2015 11:53:34]

prilici da vidi fotografije vojnika sa amblemom Srpske dobrovoljačke garde na rukavu kao ubija i šutira ubijene. Samo bi neprijatelj Srbiji mogao poželeti tako dobar alibi za uvođenje sankcija koje je usledilo nedugo zatim.

Dr. Vojislav Šešelj bio je spreman da za „Dugu“ pojasni svoje ratno angažovanje, uz ogradu da nema nameru sve odjednom da kaže, te da će informacije dozirati određenim tempom kada mu i koliko bude bilo potrebno. Za pretpostaviti je, međutim, da je izjava o Slobodanu Miloševiću kao najvećem mafijašu završna faza šešeljevog plana da u Hag ne putuje nipošto sam.

„Optužuju nas za paravojne jedinice koje mi nikad nismo imali. Naši su dobrovoljci, to javnost u Srbiji nije znala, uvek učestvovali ne samo u sastavu srpske vojske i policije tamo nego i u sastavu vojnih i policijskih jedinica odavde koje su operisale na nekim ratištima. Na primer, Srebrnicu su napadale policijske jedinice specijalaca iz Srbije, specijalna jedinica iz Pančeva i naši dobrovoljci, zajedno, pod jedinstvenom komandom. Mi nikada nismo imali istaknute vojne stručnjake koji bi komandovali velikim vojnim operacijama. Zato su jedinice naših dobrovoljaca bile uvek na nivou čete – sto dvadeset ljudi, a oni su davali komandante.“

Za one koji su nam uvodili i pooštravali sankcije, to nije novost. Oni sigurno i preciznije od dr. Šešelja znaju ko je, koliko i gde ratovao. Samo bi ćorav mogao da ne vidi tenkove i tehniku koja je špartala preko Drine. Što se tiče bitke u Borovu Selu, od koje je počela hajka na Srbiju zbog paravojnih jedinica dr. Šešelj kaže:

„Sve tompsone upotrebljene u Borovu Selu dobili smo od policije, iz policijskih magacina. Najviše od Radmila Bogdanovića, ali i nekih drugih operativaca. Jednostavno, oni kamionom dovezu oružje na izvesno mesto, naši ga ljudi preuzmu i podele dobrovoljcima. Tompsoni su zastarelo oružje, povučeno davno iz upotrebe. Dobili smo rashodovano oružje, ali je bilo dosta korisno u tim prvim borbama. Posle su nas optuživali da smo ubijenim ustašama vadili oči, što nije tačno. Oči ispadaju od pogotka tompsonom. Posle sam pričao kako smo oružje nabavljali iz inostranstva, bajke sam od toga pravio, jer je bilo u interesu da se sakrije izvor.“

O počecima saradnje radikala i policije, koju potkrepljuje zahvalnicama MUP-a Srbije njegovim dobrovoljcima i saobraćajnom dozvolom registrovanom na vlasnika iz Ulice kneza Miloša 103, Beograd, Šešelj priča:„Do kontakta je došlo spontano, na frontu. Iz policije dovezu oružje, mi dovedemo dobrovoljce, pa se upoznamo s ljudima. Onda se taj kontakt razvija sve više. Kada se JNA umešala u rat i počela da se raspada, onda smo stupili u kontakt i s tim oficirima, pa smo dobili u Bubanj potoku čitav logor, kasarnu.

Badžu, Radovana Stojčića, Sokolovićevog zamenika prvi put sam upoznao u Erdutu. Došao sam jedno veče za grupama dobrovoljaca koje su tamo upućene. Mi smo ih prvo upućivali Teritorijalnoj odbrani Slavonije. Međutim, poslove TO vodila je policija. Badža je pre toga bio komandant specijalaca na Kosovu. On je sredio stanje na Kosovu. Tu ima velikih zasluga. Zasluge iz rata mu nikad neću osporiti. Prljava je uloga koju sada policija ima ovde, služeći kao partijski servis SPS-a. Badža je u Erdutu držao centar. Svi naši ljudi prolazili su kroz njega i on ih je raspoređivao da idu na front. Mislim da sposobnijeg komandanta od njega da povede juriš nije bilo. Od njega sam na poklon dobio pištolj „tetejac“.

Arkan je služio samo za pokrivanje. Njegov učinak je naduvan. Recimo, Badža osvoji silos u Bršadinu, ključnu tačku ustaškog otpora, a onda upadne Arkan sa kameramai slika svoje borce. To je uradio nekoliko puta i kada su naši dobrovoljci nešto osvojili. Sada ima tu jedna druga stvar. U tom ratu se dolazilo do velikog ratnog plena. Ratni plen je izvlačila policija ili vojska iz Srbije, šleperima nekada. Naši nisu ništa izvlačili. Ako je neko pojedinačno nešto uzeo, što može stati u ruksak ili se može poneti u rukama – to je sve. Ali mi kao stranka nismo nikad ništa sistematski izvlačili. Arkan jeste. Arkan je i za svoje potrebe izvlačio. Možete da pitate koliko je izvukao iz Semberije. Nemam tačne podatke, ali mnogo. I to svi znaju.

Arkan drži pod strahom sve. Mi nismo hteli da ulazimou sukob sa njim nego sa onim ko stoji iza njega. Jer SPS, to je režim u Srbiji. A oni su hteli da nas uvuku u sukob sa Arkanom, da nas izjednače, da ispadne kako je on naš nivo. Čak bi pokušali da isprovociraju oružani obračun između nas, što mi isključujemo kao mogućnost. Vidite, sada hapse ljude i podmeću im svašta. Naši ljudi pa i ovi koji su uhapšeni, dobijali su oružje na državni revers. Jer oružje je deljeno Srbima u pograničnim područjima u Sremu,na Kosovu i u Sandžaku. Mnogima su na Kosovu, kada smo ušli u žestok sukob sa socijalistima, tražili da vrate oružje. Arkan ima prava skladišta oružja, ovde, svi njegovi ljudi idu

Malo podsećanje o Srpskoj radikalnoj stranci :: Paralaks

http://paralaks.edu.rs/rs/kolumne/malo-podsecanje-o-srpskoj-radikalnoj-stranci[01.12.2015 11:53:34]

naoružaninajjačim naoružanjem i nikom ne pada na pamet da ga razoružava.“

Evo šta Šešelj kaže na temu kako je došlo do razlaza između njih dvojice:„Zvezdine, Delije, na čelu sa Šucom, njihovim tadašnjim vođom, kolektivno su pristupile Srpskom četničkom pokretu. Na Zvezdinom stadionu orile su se četničke pesme. Dolazio sam na neke utakmice i tamo su mi skandirali. Bili smo najmasovnija politička organizacija u Srbiji. Pokazalo se da znam da vladam masom.Arkan je nekoliko puta slao poruke da hoće da se vidi sa mnom. Pošto nisam hteo da se odazovem, došao je sa još jednim čovekom da metraži u „Ruski car“. Sednemo za jedan sto, a on počne o tome kako se ne bavi politikom i kako protiv mene nema ništa.

I ranije sam imao sukobe sa Arkanom, za koje on, možda, nije znao. Ako se sećate mojih otvorenih pisama Stanetu Dolancu, u njima sam navodio podatke da je Arkan likvidirao Đurekovića. To sam posle objavio u svojim knjigama. Tada sam došao do saznanja da jeste. Pouzdano ne znam. Moja saznanja su došla iz izvora bliskih vlastima. O tome su svi govorili. Podatke o Arkanu sam dobio od Velje Cvetića, advokata. Dobio sam kompletan dokumentkoji sam posle citirao u knjigama. Cvetiću su neki davali izjave o tome. Posle sam se stalno na to pozivao, a Velja je potvrđivao. Sve do 1990. godine, kada je Cvetić sve negirao u izjavi za beogradski „Student“. Nešto se, valjda, u njemu prelomilo. To sada nije važno.

Arkan tada u „Ruskom caru“ kaže dakle, da protiv mene nema ništa, da je njemu važna Zvezda i da ne dozvoljava da se klub meša u politiku.Na to mu odgovorim da sam rešio da preuzmem Zvezdu, Delije, stadion. Počelo je prepucavanje koje se završilo njegovom otvorenom pretnjom: „Ja sam dosad ubio mnogo ljudi, a ti nisi nikog, čuvaj se“. Odgovorio sam:“Tačno je da nisam ubio nikog, ali ti ćeš biti prvi“. Tako se razgovor završio. Arkana je na razgovor sa mnom poslao Radmilo Bogdanovićkoji je tada bio i još je u Zvezdinoj upravi. I pošto to ubeđivanje nije uspelo, mene su posle uhapsili da bi omogućili Arkanu da povrati Zvezdin stadion.

Radmilo Bogdanović i danas drži Arkana na vezi. To je provereno sto posto. Radmilo Bogdanović mu sada stvara partiju. Ko su sada ovi ljudi, javne ličnosti koji pristupaju njegovoj stranci? To su najistaknutiji među onima koje on reketira. Recimo Džeja je uplašio i doveo pod svoje, jer se pojavila sumnja da je Arkan likvidirao njegovog rođaka Isa Lera. I Džej je, tim povodom,dao nekoliko nepromišljenih izjava, a sada hvali Arkana na sva usta. Sada je Arkan zaštitnik njegovih ploča od pirata, a sve zbog toga da bi i on zaradio neki procenat.

Arkan ima potrebu za samoisticanjem koja mu smeta i nanosi štetu. Za razliku od kapetana Dragana, koji je neviđena kukavica, Arkan se borio u ratu, ali on je komandovao samo jednom četom. Nikad više od dvesta njegovih ljudi nije bilo u borbi. Posle Bijeljine više ga nigde nisu u Bosnu slali. General Mladićmu je zabranjivao da pljačka, da se hvališei sve sebi pripisuje. Posle je bio određen da ide u Bijeljinu da zastrašuje narod i poslanike da prihvate Vens – Ovenov plan. Samo dva poslanika koja su glasala za plan bila su iz Bijeljine. Tamo postoji jedna formacija Pantera. Oni su pod direktnom MUP-a Srbije. I oni su vodili propagandu da se plan prihvati.

Posle je policija poslala Arkana u Krajinu, jer je Martić postao nepouzdan za režim u Srbiji. Ponovo je počeo da sarađuje sa Milanom Babićem i sada odavde pokušavaju da ga eliminišu. Vidite šta je Arkan radio po Belom Manastiru.U strahu je držao sve poslanike Skupštine RSK. Došao je sa naoružanim ljudimai iz prvog reda otvoreno pretio onima koji su sa govornice pričali nešto što se njemu ne bi svidelo. Kakva je njegova uloga tamo? On veštački drži na vlasti Gorana Hadžića. Zašto? Što Goran Hadžić u sprezi sa režimom iz Beograda pljačka Krajinu. Pljačka se nafta iz Đeletovaca. Preko trista hiljada tona godišnje se tamo proizvede, a Vlada RSK nema nikakvu kontrolu.“

Ovde upozoravam Šešelja da je za sve to odavno znao i ćutao, a onima koje su u tom kontekstu pominjali Đeletovce i „crvene beretke“ otvoreno je rečeno da će svoj dugačak jezik platiti glavom.

„Pa, naravno da sam pristajao na tabu teme, jer je to ponekad bilo potrebno. Nekad je trebalo sramotu sakritiradi nekog višeg interesa“, kaže Šešelj otkrivajući da za njega i od čistog obraza postoji još viši interes.

Evo šta o formacijama „crvenih beretki“, čije je postojanje negirano sa svih nadležnih mesta, uključujući i Radmila Bogdanovića, kaže Šešelj:

„“Crvenim beretkama“ su komandovali Kertes, Frenki (Franko Simatović), Badža i još neki. Jovica Stanišić nije lično komandovao. On se bavioklasičnim poslovima Udbe – prikupljanjem podataka o

Malo podsećanje o Srpskoj radikalnoj stranci :: Paralaks

http://paralaks.edu.rs/rs/kolumne/malo-podsecanje-o-srpskoj-radikalnoj-stranci[01.12.2015 11:53:34]

neprijatelju, pozadinskim obezbeđivanjem akcija, sprečavanjem stranih špijuna da dođu do podataka i slično. Sa njim sam bio u kontaktu u Skelanima. Kertes je, osim što je bio glavni snabdevači organizator pojedinih formacija koje su učestvovale u ratu, i lično komandovao nekim operacijama. Recimo, cela iločka operacija je bila njegova. Sve u Iloku je Kertes sam uradio. Mi u tome nismo učestvovali.“

Da li je tačno da je delegacija Srba iz Slavonije išla kod Miloševića da se žali što im je poslao Kertesa za komandanta kada je on Mađar?

„Nisu se oni bunili zbog toga što je Kertes Mađar nego zbog ponašanja „crvenih beretki“. Zbog toga što su počeli sve da pljačkaju i izvlače. Oni su opljačkali čitav Ilok koji se predao bez borbe. Sve što je bilo vrednije, odneli su, pa su počeli naseljavati Srbe u prazne kuće.“

Za ratne zločine Šešelj će optužiti parapolicijske i paravojne sastave koji nisu bili pod njegovom komandom. U prvom redu Bokanove „Bele orlove“ i odmetnute snage MUP-a pod imenom „Žuti mravi“.

„Jedna grupa Jovićevih “Belih orlova“ u Voćinu je zaklala, čini mi se, osam Hrvata. Sa tom zadnjom grupom došao je Bokan i njegovi su to uradili. I neko im je naložio da to urade. A za naše dobrovoljce mogli ste da čujete samo reči pohvale- za disciplinu, patriotizam i nepodleganje kriminalu.“

Šešelj kaže da bi njegovi četnici odbranili Zapadnu Slavoniju da je Milošević nije prodao. On je to odmah znao, ali nije hteo da kaže, kako bi imao čime da ucenjuje Miloševića. Pa je Zapadnu Slavoniju trampio za glavu Dobrice Ćosića.

„Odem kod njega, stavim mu do znanja da sve znam, pa tražim ustupke. Rekao sam mu – pada Šainović, ako ne padne Ćosić. I morao je da krene na obaranje Ćosića. Pa je on naknadno pribavio onaj stenogram koji mu je Života Panić dao, kao dodatnu argumentaciju.“

Prema Šešeljevim saznanjima, stranku Mirka Jovića formirala je policija. Onda se on oteo policiji i preuzeo ga je pod svoje neko drugi.

„Da li je vojna ili policijska služba, nisam uspeo da razlučim. Verovatno vojna, jer je posle došlo do njegovog premlaćivanja u Vrbasu. To je osveta policije što im je otkazao poslušnost. Vuku je Mirko Jović bio podmetnut. Ja s njim nisam hteo da imam ništa. Na osnivanje stranke na Badnje veće u Pazovu Vuku šalju televizijske ekipe. To im je bilo potrebnouoči onog partijskog kongresa – da naprave u Beogradu pandan Tuđmanu i Rupelu, pa da se komunisti ujedine tako što će povesti front protiv nacionalista. Pošto je propao taj kongres, a Vuk dobio veliku popularnost, mnogo se osilio, onda je policija krenula da ga politički uništi. To je počelo režim da ugrožava i onda mu organizuju izbacivanje iz SNO. Mirku Joviću, jednostavno, nalože da to uradi. Mi tadapriskačemo u pomoć Vuku i odglumimo ujedinjenje SNO i našeg Srpskog slobodarskog pokreta u jedinstvenu stranku SPO. Sve ono što je, posle Vukovog i mog razlaza, lansirao kroz SPO razradio je i podmetnuo Radmilo Bogdanović preko svojih ljudi u toj stranci. Među socijalistima se prepričava da Bogdanović zbog nečeg iz ranijeg perioda ima Miloševića u šaci. Bogdanovića ni u SPS-u ne podnose zbog svih tih zakulisanih radnji, podmetanja i podvala. Kada bi se Vuk setio da mene, kao svog kuma, optuži da sam Hrvat?Kada bi se Vuk setioda za mene lansira da sam homoseksualac? Sve je to izmislio Bogdanović. I Vuka je poslednji put policija isprovocirala da izađe pred Skupštinu, jer im je to odgovaralo.“

Jovićeve, odnosno Bokanove „Bele orlove“ koji su klali, tvrdi Šešelj, drži KOS. Bokanu je general Neđo Bošković dao kuću na Dedinju da koristi za svoju paravojsku. Kaže i to da je od Boškovića dobijao podatke „tek kada je ovaj pukao“. Pre toga mu je samo, uz odobrenje Dobrice Ćosića, tvrdi, dojavio jednu poverljivu informaciju o tomeda se pripremaju atentati na radikale u Crnoj Gori. Što se tiče generala Stevanovića: „Nemojte da postavljate pitanja na koja nisam spreman da odgovorim. On je bio izuzetno častan i sposoban general. I zato ga je Milošević penzionisao. A trebalo je da bude načelnik Generalštaba.“

Kada je reč o zločinima počinjenim uz Drinu, stvari, prema Šešelju, stoje ovako:„Zna se da je napadom na Zvornik komandovao Frenki. Tamo su se, pod njegovom komandom, borili moji ljudi. Po Zvorniku su klali, ubijali i masakrirali „Žuti mravi“. Na njihovom čelu je bio Žuća – Dušan Vučković i njegov brat Vojin. To je posebna formacija pod komandom MUP-a Srbije, koja je operisala po Zvorniku. Žuća se oteo kontroli i počeo da maltretirai srpsko stanovništvo i da pljačka srpske

Malo podsećanje o Srpskoj radikalnoj stranci :: Paralaks

http://paralaks.edu.rs/rs/kolumne/malo-podsecanje-o-srpskoj-radikalnoj-stranci[01.12.2015 11:53:34]

izbeglice. Taj Žuća je bio dobrovoljac kod nas u Slavoniji, ali smo ga oterali zbog nediscipline. Žuću i njegovih trideset ljudi uhapsi policija Republike Srpske i prebace ih u Bijeljinski zatvor. Mi smo podržali to hapšenje. Jedino je onaj ludak Siniša Vučinić tvrdio da su to njegovi ljudi. Po nalogu MUP-a Srbije oni su, bez suđenja, pušteni iz zatvora. Pre neki dan su ponovo uhapšeni u Beogradu, jer su im sada potrebni da bi ih pripisali nama.“

U vreme dok je bio portparol MUP-a Srbije, dr. Šešelj je aktivno učestvovao u obračunu sa Vukovom paravojskom. Dok su MUP-ovi specijalci obezbeđivali obale Dunava, vodeći računa da reku ne prelaze nepodobni dobrovoljci, dotle se Šešelj sa skupštinske govornice obrušavao na Branislava Matića Belog, osnivača i finansijera Srpske garde i Đorđa Božovića Giške, njenog komandanta.

„Branislav Lainović Dugi, koga sada drži KOS, organizovao je ubistvo Giške kod Gospića, Giška je ubijen van borbe. Lainovića i njega odvezao je vojni transporter do izvesnog mesta. Oni izađu, a transporterse odmah vrati nazad. Prva Lainovićeva izjava bila je da je Giška brao šljive i govorio mu nešto kao da on preuzme gardu, ako pogine. Znači, nije očekivao napad. Metak ga je ubio iz zasede. Giška je likvidiran da bi se omogućilo KOS-u da preuzme gardu. I oni su je preuzeli.“

Šešelj tvrdi da je policija pokušala da zloupotrebi njegove dobrovoljce:„Svi naši dobrovoljci koji su išli urat okupljali su se ili u kasarni u Bubanj potoku ili u Bajinoj Bašti u centru za policijsku obuku. Jednom smo sazvali, tako, naše ljude da idu u borbu.

Međutim,policija ih je prebacila u svoj logor na Zlatiboru i pokušala da ih obuči za neke druge stvari. Izbila je pobuna među našim ljudima, mnogi nisu hteli i vratili su se kućama. Znate, hteli su da ih upotrebe za neke stvari koje nisu bile vezane za rat, to su neke stvari unutrašnje - spremali su ih za političke obračune ovde.“

Ljubišu Petkovića, bivšeg potpredsednika SRS policija je vrbovala, prema Šešeljevim tvrdnjama, dok je on radio kao čovek za vezu između stranke i vojske i MUP-a oko naoružanja i opreme za dobrovoljce.

„Imamo mi još takvih u stranci, ali moramo da prikupimo dokaze za to. Ne bih ja Ljubišu optužio da se nisam poslužio lukavstvom. Znao sam da je dobio kola od MUP-a. Pozovem ga ovamo, kažem da mi nije tu vozač, a kola mi hitno trebaju. Tražim mu ključeve i saobraćajnu dozvolu. On mi dade snebivajućise. Vidim da je auto registrovan na MUP. Kažem mu da me sačeka. On mirno sedi, pije kafu, ništa ne sluti. S drugog telefona pozovem televiziju. Ulazim s novinarima, on i dalje ništa ne shvata, misli da ćemo snimati neku predizbornu izjavu. Sednem pored njega i kažem – E, sada ćemo nas dvojica da razgovaramo. I on sve ispriča pred kamerama. Kada je shvatio šta je uradio prošao voz. Udba ima ljude u svim partijama i to su ljudi koje ucenjuje zbog nekih kompromitacija iz prošlosti, ili ih potkupljuje. Ljubiši su dali nekoliko kilograma srebra i podučili ga da kaže kako sam mu to ja dao. Odakle to srebro? Ili ga je Frenki opljačkao u Zvorniku, ili Badža u Bijeljini. Što mu nisu dali zlato? Zato što su zlato davno prodali. Otkud to da Arkan otvara zlataru u centru Beograda? Odakle mu zlato? Verovatno ga je kupovao po Italiji. Ne prikrivaju oni svoje učešće u ratu. To nije moglo promaći stranim obaveštajnim službama. To svi znaju. To samo javnost ovde ne zna. Pokušavaju da prikriju pljačku koju su tamo vršili.“

Kako možete da dokažete da niste radili za policiju, ako ste od njih dobijali naoružanje?„Ja sam radio za srpski narod. Bili smo na istom poslu. Valjda je dužnost svakog građanina ako otkrije nekog ko hoće da podmetne bombu da to prijavi. Nije to rad za policiju. Rad za policiju je ako nekog cinkarite zbog njegovog političkog i ideološkog ubeđenja.“

Sami ste rekli da je MUP partijska policija.„Jeste, ovde je partijska policija, ali je na frontu vodila jednu patriotsku borbu.“

Ne bi Šešelj o svemu ovom zucnuo da režim u Beogradu, kako kaže, nije počeo da vodi kapitulantsku politiku. „Obećali su Miloševiću na zapadu da će mu skinuti sankcije i instalirati ga kao svog glavnog čoveka ako promeni politiku, obori Karadžića, minira Krajinu“.

U suštini, sasvim je svejedno zbog čega je Šešelj rešio da cinkari svoje bivše saveznike. Prikrivanje zločina, takođe, je zločin. Potpuno je svejedno da li je ova predizborna euforija ujedno i uvežbavanje nastupa u Hagu. Najvažnije je šta će reći Srbi - kako su zadovoljni kostimiranim braniocima. “

Malo podsećanje o Srpskoj radikalnoj stranci :: Paralaks

http://paralaks.edu.rs/rs/kolumne/malo-podsecanje-o-srpskoj-radikalnoj-stranci[01.12.2015 11:53:34]

ŠIRITE DALJE

UKLJUČITE SE U RASPRAVU

O PARALAKSU SAOPŠTENJA USLUGE KONTAKT