Majkl Gorman, Nae neprolazne vrednosti, Beograd, Filoloki fakultet (Autorka prikaza: Ljiljana Macura)

Majkl Gorman, Nae neprolazne vrednosti, Beograd, Filoloki fakultet (Autorka prikaza: Ljiljana Macura)

Delo je prvi put objavljeno 2000. godine u ikagu, a naredne godine nagraeno od strane ALA kao najbolja knjiga o bibliotekarstvu. Izdanje Filolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u prevodu Sergeja Macure, stie nekoliko godina kasnije (2007). Ve u samom naslovu autor stavlja u opoziciju klasine (neprolazne) vrednosti i XXI vek kao olienje novih tehnologija, ali osnovna ideja dela krije se upravo u obraanju itaocu, na kraju teksta, gde stoji argumentovana i sa vrstim osnovama, vera u biblioteke, poziv na mirenje i jednistvo klasinih i novih tehnologija, kao i optimizam autora u vezi sa opstankom biblioteka i verovanje u snagu knjige kao medija. Stoga, itaoca ne treba da zavara to to je autor konzervativan u pogledu informatike, interneta, digitalizacije knjiga, i to to ima poseban odnos prema, kako on ume da kae: tehnobibliotekarima technolibrarians (vidi: http://en.wikipedia.org/wiki/Michael_Gorman_(librarian) ). tavie, autor se zalae i za nove tehnologije (...tehnologija moe da ponudi veliku prostornu utedu bibliotekama i poboljanje usluge njihovim korisnicima). Neprolazne vrednosti za Gormana jesu ba biblioteke - biblioteke kao mesta; javna percepcija vrednosti biblioteka ... je povezana sa percepcijom biblioteke kao mesta ... nekada su ideja biblioteke i mesto zvano biblioteka bili sinonimi, to od nedavno nije sluaj. Prema autorovim savremenicima, biblioteke su za svoje korisnike sjajna mesta... bezbedna... za decu... taka okupljanja graanskih grupa... mesto za bekstvo od neprijatnog okruenja (sigurno mesto). Na uslugu autor stavlja naroit naglasak (korisnike treba obuavati kako da koriste biblioteku i njene usluge odnosno da nau ono to im treba; ...referensni rad treba da obuhvata i element poduke, ak i kada korisnik to ne zahteva... najoitija je potreba za podukom i pomoi u upotrebi Interneta i drugih elektronskih izvora). Vezano za elektronske izvore, prema Gormanu, postoje: oni za potpunu katalogizaciju, uza sve bibliografske standarde, oni za katalogizaciju uz prihvaenu, obogaenu verziju Dablinske inicijative, oni za katalogizaciju uz skeletnu Dablinsku inicijativu i oni koje treba ostaviti na milost pretraivaa i pretraivanja po kljunoj rei. Za itaoca sa ovih prostora nesumnjivo e biti interesantan deo u kontekstu teme Koji su dokumenti znaajni (vezano je za telefonske imenike Jugoslavije, iz prethodnih dvadeset godina, koji su pomogli strunjacima iz Ujedinjenih nacija prilikom utvrivanja identiteta izbeglica povratnika odnosno ostvarivanja njihovih graanskih i ljudskih prava). Dalje, autor u delu vezuje uslugu i racionalizam: bibliotekarstvo je proeto idejom usluge, ali i na tom polju treba mnogo raditi jer nikome ne slue nepraktini ciljevi i vizije rastavljene od stvarnosti. Autor podsea da su bibliografska kontrola, razvoj zbirki, referentni rad, obuka korisnika, zasnovani na racionalnim pristupima i naunom metodu. Kao i svuda vaan je menadment ljudskih resursa prema reima autora (njegova teorija prenosa nanie) ni jedan bibliotekar ne treba da radi ono to moe uraditi bibliotekarski tehniar, ni jedan bibliotekarski tehniar ne treba da radi ono to moe uraditi lan inovnikog kadra ili student pomonik, i ni jedno ljudsko bie ne treba da radi ono to moe da uradi maina. Od velike vanosti za autora je i obrazovanje bibliotekara; smatra da postoji veliki jaz izmeu teorije i prakse u bibliotekarstvu. Iz toga proizilazi bojazan da ako doe do pomanjkanja kvalitetnog obrazovanja bibliotekara, dovodi se u pitanje upravljanje bibliotekama, u prvom redu bibliotekom graom, to se u konanom zbiru odraava na drutvo u celini odnosno kulturno naslee. Zanimljivo da autor podsea na to kako ljudi ue: iz iskustva, od drugih i u interakciji sa zapisima oveanstva... u knjigama i drugim materijalnim i nematerijalnim dokumentima... a trei nain, nastao na osnovama crtanja i pisanja, eliminie prostor i vreme; pismenost je uenje, a ljudskom umu je potrebno itanje sloenih tekstova, to elektronski izvori ne obezbeuju na nain na koji jedna klasina knjiga moe, pa je jasno da budunost pripada znaajnim delom i klasinim vrednostima.U delu Gorman obrauje, za njega neprolazne vrednosti: biblioteku (iz razliitih aspekata), upravljanje, uslugu, intelektualnu slobodu, racionalizam, pismenost i uenje, pravinost pristupa zapisanom znanju i podacima, privatnost, demokratiju, istrajavanje. U jednom od poslednjih pasusa, koji broji ne vie od petnaest redova, autor saima delo i vezuje meusobno neprolazne vrednosti o kojima je pisao.