JURSKI PARK

UVOD 'Ingen incident' Poslednje godine dvadesetog veka svedok su naune potere za zlatom zapanjujuih razmera strmoglave i pomahnitale jurnjave da se komercijalizuje genetiki inenjering. Ovaj poduhvat odvija se tako brzo - sa toliko malo spoljanjih tumaenja - da njegove razmere i posledice gotovo da se i ne shvataju. Biotehnologija obeava najveu revoluciju u istoriji ljudskog roda. Do kraja ove decenije ona e, po osnovu uticaja na svakodnevni ivot, prevazii atomsku energiju i kompjutere. Po reima jednog posmatraa: "Biotehnologija e preobraziti sve vidove naih ivota: nau medicinsku negu, nau ishranu, nau zabavu, sama naa tela. Nita vie nee biti isto. On e bukvalno promeniti lice nae planete." Meutim, biotehnoloka revolucija po tri znaajna pitanja razlikuje se od prethodnih naunih preobraaja. Prvo, ona ima iroku osnovu. Amerika je ula u atomsko doba radom jedne jedine istraivake institucije, u Los Alamosu. Ula je u kompjutersko doba naporima dvanestak kompanija. Meutim, biotehnoloka istraivanja danas se obavljaju, samo u Americi, u vie od dve hiljade laboratorija. Pet stotina korporacija troe pet milijardi dolara godinje na ovu tehnologiju. Drugo, mnoga istraivanja su besmislena ili bezvredna. Napori da se stvori blea pastrmka koja bi se bolje videla u brzacima, kvadratno drvo koje bi se lake rezalo ili mirisne elije koje bi se mogle injekcijama unositi da biste uvek mogli da miriete na va omiljeni parfem mogu se initi kao ala, ali to nisu. Zaista, injenica da se biotehnologija moe primenjivati u industijama koje su po tradiciji podlone kapricima mode, kao to su kozmetika ili zabavne delatnosti, poveava zabrinutost zbog muiavog korienja ove mone nove tehnologije. Tree, rad na tome niko ne kontrolie. Niko ga ne nadgleda. Nijedan dravni zakon ga ne regulie. Nema nikakve koherentne vladine politike, ni u Americi, niti bilo gde drugde u svetu. A poto se produkti biotehnologije kreu od lekova, do useva ili vetakog snega, neka inteligentna politika i nije mogua. Meutim, najvie uznemirava injenica da ni meu samim naunicima ne postoje psi-uvari. Zanimljivo je da je gotovo svaki naunik koji istrauje genetiku ukljuen i u komercijalizaciju biotehnologije. Nema nezavisnih posmatraa. Svi su u igri. Komercijalizacija molekularne biologije jedan je od najzanimljivijih etikih dogaaja u istoriji nauke i on se zbio zapanjujuom brzinom. Tokom etiri stotine godina od Galileja, nauka se uvek razvijala kao otvorena i slobodna potraga po delima prirode. Naunici su uvek zanemarivali nacionalne granice i drali se iznad prolaznih interesa politike, pa ak i rata. Naunici su se uvek bunili protiv tajnosti istraivanja i ak su se mrtili na patentovanje svojih otkria, jer su videli sebe kao ljude koji rade za dobrobit celog oveanstva. I tokom mnogih generacija, otkria naunika zaista su imala svojstvenu nesebinu vrednost. Kada su 1953. godine u Engleskoj dva mlada istraivaa, Dejms Votson i Frensis Krik, razotkrili strukturu DNK, njihov rad doekan je kao trijumf ljudskog duha, kraj vekovne potrage za razumevanjem vaseljene putem nauke. Pouzdano se verovalo da e njihovo otkrie biti nesebino razraeno za dobrobit oveanstva.

Pa ipak, to se nije dogodilo. Trideset godina kasnije, gotovo svi nunici - kolege Votsona i Krika - bili su umeani projekat potpuno drugaije vrste. Istraivanje u molekularnoj genetici postalo je beskrajan, komercijalan poduhvat od vie milijardi dolara, a njegovi koreni ne seu do 1953. godine, ve do aprila 1976. To je bio datum sada ve uvenog sastanka kada je Robert Svenson, smeli kapitalista, priao Herbertu Bojeru, biohemiaru na Kalifornijskom univerzitetu. Dvojica ljudi su se saglasili da osnuju komercijalnu kompaniju da iskoriste Bojerovu tehniku spredanja gena. Njihova nova kompanija, Genenteh, ubrzo je postala najvea i najuspenija od novajalija na polju genetskog inenjeringa. Iznenada se inilo kao da svako eli da se obogati. Nove kompanije osnivale su se gotovo svake nedelje, a naunici su se okupljali da iskoriste genetika istraivanja. Do 1986. godine, barem 362 naunika, ukljuujui 64 lana Nacionalne akademije, sedelo je u savetodavnim odborima bioteh preduzea. Broj onih koji su imali funkciju pridruenih lanova ili konsultanata bio je nekoliko puta vei. Neophodno je naglasiti od kolike je istinske vanosti bio ovaj pomak u stavu. U prolosti, isti naunici snobovski su gledali na biznis. Na jurenje za novcem gledali su kao na neto intelektualno nezanimljivo, neto to prilii samo trgovcima. A istraivanje za industriju, ak i za prestine Bel ili IBM laboratorije, bilo je namenjeno samo onima koji nisu mogli da dobiju mesto na univerzitetu. Stoga je stav istih naunika bio u osnovi kritiki prema radu primenjenih naunika, a i prema industriji uopte. Njihov dugotrajni antagonizam uvao je univerzitetske naunike od zagaujuih industrijskih veza i kad god bi se povela rasprava o tehnolokim stvarima nezavisni naunici mogli su da rasprave pitanja na najviem nivou. Meutim, to vie nije sluaj. Postoji jako malo molekularnih biologa i jako malo istraivakih institucija bez komercijalnih veza. Stari dani su nestali. Genetika istraivanja se nastavljaju, tempom eim nego ikad. Meutim, obavljaju se u tajnosti, u urbi i zbog profita. U ovoj komercijalnoj klimi, verovatno je bilo neizbeno da se razvije kompanija tako ambiciozna kao Internacionalne genetike tehnologije, Inc. iz Palo Altoa. Jednako ne udi to je genetika kriza koju je stvorila ostala nezabeleena. Na kraju krajeva, istraivanja Ingena obavljala su se u tajnosti; dotini incident zbio se u najudaljenijoj oblasti Centralne Amerike i manje od dvadesetoro ljudi je bilo tamo da posvedoi o tome. Od njih samo je aica preivela. ak i na kraju, kada su Internacionalne genetike tehnologije podnele zahtev za zatitu po lanu 11 Sudu za bankrot Sjedinjenih Drava u San Francisku, 5. oktobra 1989. godine, ono to se dalje desilo nije privuklo mnogo panje tampe. Delovalo je tako prirodno; Ingen je bilo tree ameriko malo bioinenjersko preduzee koje je propalo te godine, a sedmo od 1986. Malo sudskih dokumenata je obelodanjeno, jer su kreditori bili japanski investitorski konzorcijumi, kao to su Hamaguri i Densaka, kompanije koje po tradiciji izbegavaju publicitet. Da bi se izbeglo suvino odavanje podataka, Danijel Ros iz Kouvana, Svejna i Rosa, zastupnik Ingena, takoe je zastupao i japanske investitore. A iza zatvorenih vrata ulo se i za prilino neuobiajenu peticiju potkonzula Kostarike. Stoga ne udi to su, za manje od mesec dana, problemi Ingena sreeni tiho i na opte zadovoljstvo. Uesnici u tom poravnjanju, ukljuujui i znamenito savetniko vee naunika, potpisalo je saglasnost o neodavanju podataka i da niko od njih nee progovoriti o onome to se dogodilo; meutim, mnoge kljune linosti 'Ingen incidenta' nisu potpisali i bili su voljni da raspravljaju o neobinim dogaajima koji su doveli do tih poslednjih dva dana u avgustu 1989. godine na zabitom ostrvu blizu zapadne obale Kostarike. PROLOG: UJED RAPTORA Tropska kia padala je u obliku mokrih arava, dobovala po talasastom limu krova klinike zgrade, tutnjala niz metalne oluke i u bujicama pljuskala na zemlju. Roberta Karter je uzdahnula i zagledala se kroz prozor. Iz klinike gotovo da i nije mogla da vidi plau ili okean

iza nje, obavijen niskom maglom. Ovo nije bilo ono to je oekivala kada je dola u ribarsko selo Baja Anasko, na zapadnoj obali Kostarike, da provede dva meseca kao lekar-gost. Bobi Karter je oekivala sunce i odmor, posle dve iscrpljujue godine provedene na prijemu u hitnoj pomoi u Majklu Risu u ikagu. Sada je ve bila tri nedelje u Baja Anasku. A kia je padala svaki dan. Sve ostalo je bilo dobro. Sviala joj se usamljenost Baja Anaska i drueljubivost njegovih ljudi. Kostarika ima jedan od dvadeset najboljih medicinskih sistema na celom svetu, pa ak i u ovom zabitom priobalnom selu klinika je bila u dobrom stanju i bogato opremljena. Njen pomonik, Manuel Aragon, bio je inteligentan i dobro obuen. Bobi je bila u stanju da obavlja praksu na istom medicinskom nivou kao u ikagu. Ali kia! Neprestana, beskrajna kia! Sa druge strane sobe za ispitivanje, Manuel je naherio glavu. "Sluajte", ree on. "ujem, veruj mi", ree Bobi. "Ne. Sluajte." A onda ga je i ona uhvatila, jedan drugi zvuk stopljen s kiom, dublje mumlanje koje se pojaavalo i izdvajalo dok nije postalo jasno: ritmino tutnjanje helikoptera. Pomislila je: Nemogue da lete po ovakvom vremenu. Ali zvuk se neprestano pojaavao, a onda je helikopter izbio nisko iz okeanske magle i protutnjao iznad, napravio krug i vratio se. Videla je kako helikopter pravi okret iznad vode, blizu ribarskih amaca, zatim se polako kree bono do tronog drvenog mola, a onda nazad prema plai. Traio je mesto gde e da sleti. Bio je to Sikorski velikog trupa sa plavom prugom sa strane i reima 'Ingen graevine'. Bilo je to ime graevinskog preduzea koje je gradilo novo odmaralite na jednom od ostrva udaljenih od obale. Prialo se da je odmaralite spektakularno i veoma sloeno; mnogi metani bili su zaposleni na gradnji koja je trajala ve vie od dve godine. Bobi ga je mogla da zamisli - jedno od onih ogromnih amerikih odmaralita sa bazenima i teniskim igralitima, gde gosti mogu da se igraju i ispijaju svoje daikirije, a da ne dou ni u kakav dodir sa stvarnim ivotom zemlje u kojoj se nalaze. Bobi se pitala ta je to na tom ostrvu tako hitno da natera helikopter da leti po ovakvom vremenu. Kroz vetrobran videla je kako je pilot s olakanjem odahnuo kada se helikopter spustio na vlani pesak plae. Ljudi u uniformi iskoili su napolje i irom otvorili velika bona vrata. ula je uzbuene povike na panskom i Manuel ju je lagano gurnuo laktom. Traili su doktora. Dvojica crnaca lanova posade nosili su ka njoj mlitavo telo, dok je belac izvikivao nareenja. Belac je imao ut nepromoiv mantil. Ria kosa provirivala je oko ivica njegove bejzbol kape Metsa. "Ima li ovde doktora?" viknuo joj je kad je dotrala. "Ja sam doktorka Karter", ree ona. Kia je padala u tekim kapljicama i tukla joj po glavi i ramenima. Riokosi ovek joj se namrti. Nosila je iseene farmerke i gornji deo kupaeg kostima. Imala je stetoskop oko ramena, slualica ve zaralih od slanog vazduha. "Ed Redis. Doktorka, ovde imamo jednog jako bolesnog oveka." "Onda ga bolje odvedite do San Hozea", poe ona. San Hoze je bila prestonica, samo dvadeset minuta daleko vazduhom. "Rado, ali po ovakvom vremenu ne moemo preko planina. Morate mu ovde pomoi." Bobi je kaskala pored povreenog oveka dok su ga nosili u kliniku. Bio je jo dete, ne stariji od osamnaest godina. Kada je podigla krvlju natopljenu koulju, videla je veliku posekotinu du ramena, i jo jednu na nozi. "ta mu se dogodilo?" "Nesrea prilikom graenja", viknu Ed. "Pao je. Raonik je preao preko njega."

Deak je bio bled, u groznici, bez svesti. Manuel je stajao pored jarkih, zelenih vrata klinike i mahao rukom. Ljudi su uneli telo i spustili ga na sto u sreditu sobe. Manuel je ukljuio intravenoznu liniju, a Bobi je nadnela svetlo iznad deaka i sagla se da proui rane. Smesta je videla da nee izii na dobro. Deak e gotovo sigurno umreti. Velika razjapljena razderna rana vodila je od ramena niz torzo. Na ivici rane meso je bilo rascepkano. U sreditu, rame je bilo pomereno, blede kosti izloene. Druga razderotina vodila je kroz jake miie bedra, dovoljno duboko da otkrije pulsiranje femoralne arterije. Njen prvi utisak bio je da mu je noga rastrgnuta. "Ponovite mi kako je dolo do povrede", ree ona. "Ja nisam video", ree Ed. "Rekli su mi da ga je raonik vukao." "Zato to izgleda gotovo kao da je rastrgnut", ree Bobi Karter, istraujui ranu. Kao i veina lekara na prijemu u hitnoj pomoi, mogla je do detalja da se priseti svakog pacijenta koga je videla, ak i posle vie godina. Videla je dva slina sluaja. Jedan je bio dvogodinji deak koga je napao rotvajler. Drugi je bio pijani cirkuski posluitelj koji je imao susret s bengalskim tigrom. Obe povrede su bile sline. Postojao je karakteristian izgled napada ivotinja. "Rastrgnut?" ree Ed. "Ne, ne. Bio je to raonik, verujte mi." Ed je oblizivao usne dok je govorio. Bio je napet; ponaao se kao da je neto pogreno uradio. Bobi se pitala zato. Ako koriste neiskusne lokalne radnike prilikom gradnje odmaralita, mora da im se sve vreme deavaju nezgode. Manuel ree: "Hoete li pranje?" "Da", ree ona. "Poto zaustavi krvarenje." Nagnula se jo nie i prstima istraivala ranu. Da je maina koja pomera zemlju prela preko njega, prljavtina bi se duboko zarila u ranu. Meutim, prljavtine nije bilo; samo skliska, sluzava pena. A rana je odavala udan miris, nalik na zadah trulei, smrad smrti i raspadanja. Nikada nita slino nije osetila. "Pre koliko se ovo odigralo?" "Jedan sat." Ponovo je primetila da je Ed Redis napet. Bio je jedan od onih estokih, nervoznih ljudi. I nije liio na predradnika na gradilitu. Vie na izvritelja. Oigledno nije bio u svojim vodama. Bobi Karter se vratila povredama. Nekako nije verovala da vidi mehanike ozlede. Narosto nije tako delovalo. Nije bilo zagaenja zemljitem s mesta povrede, nije bilo komponente udara. Mehanike ozlede bilo koje vrste - automobilske nesree, povreda u fabrici - gotovo uvek imaju neku komponentu udara. Meutim, ovde nje nije bilo. Umesto toga, ovekova koa je bila rascepljena - razderana - preko ramena, a zatim i preko bedra. Zaista je delovalo kao da je rastrgnut. S druge strane, vei deo tela bio je bez tragova, to je neobino kod napada ivotinje. Ponovo je pogledala glavu, ruke, ake... ake. Prola ju je jeza kad je pogledala deakove ake. Na oba dlana imao je kratke posekotine i modrice na zglavcima i podlakticama. Dovoljno dugo je radila u ikagu da bi saznala ta to znai. "U redu", ree ona. "Saekajte napolju." "Zato?" ree Edi, uznemiren. Nije mu se to svialo. "Hoete li da mu pomognem, ili ne?" ree ona, izgura ga kroz vrata i zatvori mu ih ispred lica. Nije znala ta se dogaa, ali joj se nita nije svialo. Manuel je oklevao. "Nastavljam da perem?" "Da", ree ona. Posegnula je za svojim malim Olimpusom 'idiotom'. Napravila je nekoliko fotografija povrede, pomerajui se pomalo da ima bolji pogled. Zaista lii na ujede, pomisli

ona. Onda je deak zajeao i ona je odloila aparat i nagnula se nad njega. Usne su mu se pomerale, jezik bio odebljao. "Raptor", ree on. "Lo so raptor..." Na te rei Manuel se sledi, zakorai unazad zastraen. "ta to znai?" ree Bobi. Manuel odmahnu glavom. "Ne znam, doktorka. 'Lo so raptor' - no es espanol." "Nije?" Zvualo joj je kao panski. "Onda, molim te, nastavi da ga kupa." "Ne, doktorka." Nabrao je nos. "Loe mirie." I on se prekrsti. Bobi ponovo pogleda ljigavu penu koja se pruala du rane. Dodirnula ju je, protrljala izmeu prstiju. Delovala je gotovo kao pljuvaka... Usne povreenog deaka se pomerie. "Raptor", proapta on. Zastraenim glasom, Manuel ree: "Ujeo ga je." "Ko ga je ujeo?" "Raptor." "ta je to raptor?" "To znai hupia." Bobi se namrtila. Kostarikanci nisu preterano praznoverni, ali ve ranije je ula da u selu pominju hupia. Oni tvrde da su to noni duhovi, vampiri bez lica koji kradu malu decu. Prema verovanju, hupia su nekad iveli u planinama Kostarike, ali sada nastanjuju priobalna ostrva. Manuel je uzmicao, mrmljajui i krstei se. "Nije normalan, taj miris", ree on. "To je hupia." Bobi se spremala da mu naredi da se vrati na posao, kada je povreeni mladi otvorio oi i podigao se u sedei poloaj. Manuel zastraeno uzviknu. Povreeni deak je jeao i okretao glavu; gledao je levo-desno irom otvorenih oiju, a onda izbljuvao krv u mlazu. Smesta je poeo da se gri, telo mu je treperelo i Bobi ga je epala, ali on se strovalio sa stola na betonski pod. Ponovo je povratio. Svuda je bilo krvi. Ed je otvorio vrata i upitao: "ta se, kog vraga, deava?" a kada je video krv, okrenuo se s rukom na ustima. Bobi je pokuala da dohvati tap ne bi li ga stavila u deakove stisnute eljusti, ali jo dok je to radila znala je da nema svrhe; uz poslednji grevit trzaj on se opustio i ostao da lei. Sagla se da pokua usta-na-usta, ali Manuel ju je snano zgrabio za rame i povukao unazad. "Ne", ree on. "Hupia e prei." "Manuel, pobogu..." "Ne", streljao ju je pogledom. "Ne. Vi to ne razumete." Bobi pogleda telo na zemlji i shvati da i nije vano, da ga ne mogu oiveti. Manuel je pozvao ljude koji su uli i odneli telo. Ed se pojavio, obrisao usta nadlanicom i promrmljao: "Siguran sam da ste uradili sve to ste mogli", a onda je posmatrala kako ljudi odnose telo nazad do helikoptera i uz grmljavinu diu u nebo. "Bolje je tako", ree Manuel. Bobi je razmiljala o deakovim rukama. Bile su prekrivene posekotinama i modricama u karakteristinom obrascu odbrambenih rana. Bila je prilino sigurna da nije poginuo u incidentu prilikom graenja; bio je napadnut i rukama se branio od napadaa. "Gde se nalazi ostrvo sa koga su doli?" upita ona. "Na okeanu. Moda sto, sto dvadeset milja od obale." "Prilino daleko za odmaralite", ree ona. Manuel je gledao helikopter. "Nadam se da se nikada nee vratiti." Pa, pomisli ona, barem imam slike. Ali kada se okrenula nazad prema stolu, shvatila je da joj je aparat nestao. Kia je na posletku stala u toku noi. Sama u spavaoj sobi iza klinike, Bobi je preturala po svom pohabanom depnom reniku panskog. Deak je rekao 'raptor' i, uprkos Manuelovom pobijanju, ona je pretpostavljala da je re panska. Naravno, nala ju je u reniku. Znaila je: 'otima' ili 'oskrnavitelj'.

Tu je zastala. Bilo je sumnjivo to se smisao gotovo poklapao sa znaenjem rei hupia. Naravno, ona nije bila praznoverna. Nikakvi duhovi nisu isekli te ruke. ta je deak pokuavao da joj kae? Iz susedne sobe zaula je stenjanje. Jednoj od seljanki poinjao je poroaj i Elena Morales, lokalna primalja, pratila ju je. Bobi je ula u kliniku sobu i pokazala Eleni da izie na trenutak. "Elena..." "Si, doktorka." "Zna li ti ta je to raptor?" Elena je bila sedokosa ezdesetogodinjakinja, jaka ena praktinog, svrsishodnog duha. U noi, pod zvezdama, namrtila se i rekla: "Raptor?" "Da. Zna li tu re?" "Si." Elena je klimnula glavom. "To znai... osoba koja dolazi nou i odnosi decu." "Otima?" "Da." "Hupia?" Njeno celokupno dranje se promenilo. "Ne govorite tu re, doktorka." "Zato ne?" "Ne govorite sad o hupia", ree Elena kruto, klimajui glavom prema stenjanju porodilje. "Nije mudro sada govoriti tu re." "Ali da li raptor grize i razdire svoje rtve?" "Grize i razdire?" zbunjeno upita Elena. "Ne, doktorka. Raptor je ovek koji uzima novoroenu bebu." inilo se da razgovor nervira Elenu, da jedva eka da ga zavri. Krenula nazad prema klinici. "Doktorka, zvau vas kad bude spremna. Mislim za sat ili moda dva." Bobi podie pogled prema zvezdama i oslunu kako talasi spokojno zapljuskuju obalu. U tami, videla je obrise ribarskih brodova ukotvljenih na puini. Cela scena bila je mirna i tako normalna, da se osetila budalastom to pria o vampirima i otetim bebama. Bobi se vratila u svoju sobu i prisetila kako je Manuel navaljivao da to nije panska re. Iz znatielje, pogledala je u mali engleski renik i, sa iznenaenjem, nala je i tamo: raptor im. (izv. iz lat. raptor razbojnik, fr. raptus) ptica grabljivica PRVA ITERACIJA U najranijim crteima fraktalne krive moe se videti malo kljueva za otkrivanje njene matematike strukture. Jan Malkolm GOTOVO RAJ Majk Bouman veselo je zvidukao dok je vozio landrover kroz Bioloki rezervat Kabo Blanko na zapadnoj obali Kostarike. Bilo je predivno julsko jutro, a put pred njim velianstven: prijanjao je uz rub litice, nadnosei se nad dunglu i plavi Pacifik. Prema vodiima, Kabo Blanko bio je nedirnuta divljina, gotovo raj. Sada kada ga je gledao, Bouman je oseao da odmor ponovo poprima pravi tok. Bouman, tridesetogodinji slubenik na razvoju nekretnina iz Dalasa, doao je u Kostariku sa enom i erkom na dvonedeljni odmor. Putovanje je, u stvari, bila ideja njegove ene; nedeljama mu je Elen punila ui priama o predivnim nacionalnim parkovima Kostarike i kako e Tini dobro doi da ih vidi. A onda, kada su stigli, ispostavilo se da je Elen imala zakazano kod jednog plastinog hirurga u San Hozeu. Tada je Majk Bouman prvi put uo za odlinu i jeftinu pastinu hirurgiju u Kostarici i raskone privatne klinike u San Hozeu. Naravno, grdno su se posvaali. Majk je oseao da ga je slagala, to i jeste bio sluaj. On se usprotivio tom aranmanu s plastinom hirurgijom. U svakom sluaju, bilo je to smeno. Elen

je imala tek trideset godina i bila predivna ena. Boga mu, bila je izabrana za lepoticu kad su bili apsolventi na Rajsu, a tome nije bilo ni deset godina. Meutim, Elen je naginjala nesigurnosti i brigama. A inilo se da se poslednjih godina najvie brinula da ne izgubi dobar izgled. To, i sve ostalo. Landrover je upao u rupu i blato je pljusnulo. Sa sedita pored njegovog Elen ree: "Majk, jesi li siguran da smo na pravom putu? Satima nismo nikog sreli." "Pre petnaest minuta proao je jedan auto", podsetio ju je. "Sea se, onaj plavi?" "U drugom smeru..." "Draga, elela si naputenu plau", ree on, "i to e i dobiti." Elen je sumnjiavo odmahnula glavom. "Nadam se da si u pravu." "Aha, tata, nadam se da si u pravu", ree Kristina sa stranjeg sedita. Imala je osam godina. "Verujte mi, u pravu sam." Jedan tren vozio je u tiini. "Predivno je, zar ne? Vidi taj pogled. Predivno je." "Dobro je", ree Tina. Elen je izvadila pudrijeru i pogledala se u ogledalce, pritiskujui se ispod oiju. Uzdahnula je i sklonila pudrijeru. Put je poeo da se sputa i Majk Bouman se usredsredio na vonju. Iznenada, mali crni oblik prolete preko puta i Tina uskliknu: "Vidi! Vidi! Zatim je nestao, u dunglu. "ta to bi?" upita Elen. "Majmun?" "Moda veveriasti majmun", ree Bouman. "Mogu li da ga raunam?" ree Tina i izvadi olovku. Kao kolski zadatak pravila je spisak ivotinja koje je videla na putovanju. "Ne znam", sumnjiavo ree Majk. Tina je proveravala fotografije u vodiu. "Mislim da to nije veveriasti majmun", ree ona. "Mislim da je to samo jo jedan drekavac." Ve su na putovanju videli nekoliko majmuna drekavaca. "Hej", ree ona veselije. "Ovde pie da 'plae Kabo Blanka vrve od divljih ivotinja, ukljuujui drekavce, belolike majmune, troprste lenjivce i koatimundise. Tata, misli li da emo videti troprstog lenjivca?" "Kladim se da hoemo." "Stvarno?" "Samo se pogledaj u ogledalo." "Jako smeno, tata." Put se sputao ka dungli, ka okeanu. Majk Bouman oseao se kao heroj kada su konano stigli na plau, polumesec od dve milje belog peska, potpuno prazan. Parkirao je landrover u senci palmi koje su oiviavale plau i izvadio lan-pakete. Elen se presvukla u kupai kostim i rekla: "Iskreno, na znam kako u da smram." "Srce, super izgleda." U stvari, mislio je da je previe mrava, ali je nauio da to ne pominje. Tina je ve trala niz plau. "Ne zaboravi na kremu", doviknu joj Elen. "Kasnije", viknu Tina preko ramena. "Idem da vidim ima li lenjivaca." Elen Bouman je pogledala oke sebe prema plai i drveu. "Misli li da sme?" "Duo, miljama unaokolo nema nikoga", ree Majk. "A ta je sa zmijama?" "O, pobogu", ree Majk Bouman. "Na plai nema zmija." "Pa, moda ima..." "Duo", kruto ree on. "Zmije su hladnokrvne. One su gmizavci. One ne mogu da kontroliu svoju telesnu temperaturu. Na pesku ima devedeset stepeni. Ako bi izile, skuvale bi se. Veruj

mi. Na plai nema zmija." Posmatrao je kerku kako odmie plaom, tamna mrlja na belom pesku. "Pusti je. Neka se zabavlja." Stavio je ruku eni oko struka. Tina je trala sve dok se nije umorila, a zatim se bacila na pesak i radosno otkotrljala do ivice vode. Okean je bio topao i gotovo da i nije bilo talasa. Sedela je tako neko vreme da doe do daha, a zatim pogledala nazad prema roditeljima i kolima da vidi koliko je daleko. Majka joj je mahnula da se vrati. Tina je veselo odmahnula i napravila se da ne razume. Tina nije elela da se namae kremom. I nije elela da se vrati i slua kako njena majka pria o mravljenju. elela je da ostane tu gde je i moda vidi lenjivca. Tina je videla lenjivca dva dana ranije u zoolokom vrtu u San Hozeu. Liio je na lutku iz Mapeta i delovao bezopasno. U svakom sluaju, nije mogao da se brzo kree; lako je mogla da pobegne. Sada ju je njena majka dozivala i Tina je reila da se skloni sa sunca, dalje od vode, u senku palmi. Na ovom delu plae palme su nadviavale vornovate zamraje korenja mangrova koji su spreavali svaki pokuaj da se prodre u unutranjost. Tina je sedela na pesku i utirala osueno lie mangrova. Primetila je mnotvo tragova ptica u pesku. Kostarika je uvena po svojim pticama. Vodii su tvrdili da u Kostariki ima triput vie ptica nego u celoj Americi i Kanadi. Neki od troprstih tragova ptica u pesku bili su mali i tako bledi da su se jedva primeivali. Drugi tragovi bili su veliki i dublje useeni u pesak. Tina je dokono gledala u tragove, kada je ula avrljanje koje je pratilo utanje u gustiu mangrova. Da li lenjivci avrljaju? Tina je sumnjala, ali nije bila sigurna. avrljala je verovatno neka okeanska ptica. ekala je u tiini i nije mrdala; ponovo se zaulo ukanje i na kraju je ugledala uzronika zvukova. Nekoliko jardi dalje, jedan guter iziao je iz korenja mangrova i zagledao se u nju. Tini je zastao dah. Nova ivotinja na spisku! Guter je stajao na stranjim nogama, drei ravnoteu na debelom repu, i netremice je posmatrao. Kada je tako stajao, bio je visok gotovo stopu; tamnozelen sa smeim prugama preko lea. Majune prednje noge zavravale su mu se guterastim prstiima koji su micali tamo-amo po vazduhu. Guter je naherio glavu dok ju je gledao. Tina je mislila da je sladak. Neka vrsta velikog dadevnjaka. Podigla je ruku i poela i sama da mie prstima tamo-amo. Guter se nije uplaio. Priao joj je, hodajui uspravljen na stranjim nogama. Jedva da je bio vei od pileta i, kao i piletu, dok je hodao glava mu se micala gore-dole. Tina je pomislila da bi bio prekrasan kuni ljubimac. Primetila je da guter ostavlja troprste tragove koji su potpuno liili na ptije. Guter je priao blie Tini. Ona se nije mrdala da ne uplai malu ivotinju. udila se to joj je i toliko priao, ali se setila da je ovo nacionalni park. Sve ivotinje u parku znaju da su zatiene. Ovaj guter verovatno je pitom. Moda ak oekuje da ga nahrani. Na alost, nije imala nita. Polako, Tina je ispruila ruku, otvorenog dlana, da pokae da nema nita za jelo. Guter je zastao, klimnuo glavom i zaavrljao. "ao mi je", ree Tina. "Nemam ba nita." A onda, bez upozorenja, guter je skoio na njenu ispruenu ruku. Tina je osetila kako je njegove noice bockaju po koi dlana i iznenadila se to teina tela ivotinje potiskuje njenu ruku nanie. A onda se guter uzverao uz njenu ruku, ka licu. Samo da mi je da je vidim", ree Elen Bouman, dok je mirkala prema suncu. "Samo to. Samo da je vidim."

"Siguran sam da je dobro", ree Majk i poe da pretura po lan-paketu iz hotela. Bilo je tu peeno pile koje nije budilo apetit i neka vrsta peciva sa mesom. Neto to Elen nee ni pipnuti. "Misli da nee otii sa plae?" "Ne, srce. Nee." "Oseam se ovde tako usamljenom", ree Elen. "Mislim da si to i htela", ree Majk Bouman. "Jesam." "E, pa, onda, u emu je problem?" "Samo da mi je da je vidim", ree Elen. A onda, iz daljine, uli su glas njihove kerke, donet vetrom. Vritala je. PUNTARENAS "Mislim da joj je sad dosta dobro", ree doktor Kruz i spusti plastini poklopac kiseonikog atora oko Tine dok je spavala. Majk Bouman je sedeo pored kreveta, blizu kerke. Majk je mislio da je doktor Kruz verovatno jako sposoban; govorio je odlian engleski, to je bilo rezultat prakse u medicinskim centrima Londona i Baltimora. Doktor Kruz je zraio kompetencijom, a Klinika Santa Marija, moderna bolnica u Puntarenasu, bila je besprekorana i delotvorna. Ali, ak i tako, Majk Boumen je oseao nervozu. Nije se mogla zaobii injenica da je njegova kerka ozbiljno bolesna i da se nalaze daleko od kue. Kada je Majk prvi put priao Tini, ona je histerino vritala. Cela njena leva ruka bila je krvava i prekrivena obiljem malih ugriza koji je svaki bio veliine otiska palca. A na njenoj ruci nalazile su se mrljice lepljive pene, nalik na penastu pljuvaku. Poneo ju je niz plau. Gotovo u trenu, njena ruka je poela da crveni i otie. Majk dugo nee zaboraviti mahnitu vonju nazad u civilizaciju, kako landrover sa pogonom na etiri toka proklizava i vrda sa blatnjavog puta koji vodi gore u brda, dok njegova kerka vriti od straha i bola, a njena ruka postaje sve podbulija i crvenija. Davno pre nego to su sigli do granica parka, otok joj se proirio na vrat, a onda su poeli problemi sa disanjem... "Sada e joj biti dobro?" upita Elen, zagledana kroz plastini kiseoniki ator. "Ja verujem da hoe", ree doktor Kruz. "Dao sam joj jo jednu dozu steroida i sada lake die. A vidite da se i edem na ruci u najveoj meri povukao." Majk Bouman ree: "A ti ugrizi..." "Jo ih nismo identifikovali", ree doktor. "Ja lino nikada ranije nisam video takve ugrize. Ali, primetiete da nestaju. Ve ih je teko razaznati. Sreom, napravio sam fotografije za identifikaciju. A obrisao sam joj ruku da prikupim neke uzorke lepljive pljuvake - jedan da ga ovde analiziramo, drugi da poaljemo u laboratorije u San Hozeu, a trei emo drati zamrznut, za svaki sluaj. Imate li slike koje je napravila?" "Da", ree Majk Bouman. Pruio je doktoru skicu koju je Tina nacrtala kao odgovor na pitanja prihvatnog osoblja. "Ovo je ivotinja koja ju je izgrizla?" upita doktor Kruz, gledajui u sliku. "Da", ree Majk Bouman. "Rekla je da je to bio zeleni guter, veliine pileta ili vrane." "Ne znam za takvog gutera", ree doktor. "Nacrtala ga je kako stoji na stranjim nogama..." "Tako je", ree Majk Bouman. "Rekla je da je hodao na stranjim nogama." Doktor Kruz se namrtio. Netremice je gledao u sliku jo neko vreme. "Ja nisam strunjak. Traio sam da nas poseti doktor Guitierez. On je stariji istraiva u Biolokom rezervatu Karare, koji se nalazi preko puta zaliva. Moda e nam on moi da prepozna ivotinju." "Zar nema nikoga iz Kabo Blanka?" upita Bouman. "Tu je izgriena."

"Na alost, nema", ree doktor Kruz. "Kabo Blanko nema stalno osoblje, a ve neko vreme nijedan istraiva tamo nije radio. Vi ste verovatno bili prvi ljudi koji su posle vie meseci hodali tom plaom. Ali siguran sam da ete se sloiti da je doktor Guitierez kompetentan." Ispostavilo se da je doktor Guitierez bradat ovek u kaki orcu i koulji. Iznenaenje se sastojalo iz toga da je on bio Amerikanac. Predstavili su ga Boumanovima, a on je rekao blagim junjakim naglaskom: "Gospodine i gospoo Bouman, kako ste, drago mi je da smo se upoznali", a onda objasnio da je on terenski biolog sa Jeila koji u Kostariki radi poslednjih pet godina. Marti Guitierez pomno je ispitivao Tinu; neno joj je podizao ruku, uz pomo svetiljke veliine nalivpera zagledao svaki ugriz, a onda ih merio malim, depnim lenjirom. Posle nekog vremena, Guitierez se povukao i klimao glavom sam sebi, kao da je neto shvatio. Onda je prouio polaroide i postavio nekoliko pitanja o pljuvaki, za koju mu je doktor Kruz rekao da se jo ispituje u laboratoriji. Na kraju, okrenuo se Majku Boumanu i njegovoj eni koji su napeto iekivali. "Mislim da e Tina biti dobro. Samo elim da raistim nekoliko detalja", ree on, pravei zabeleke razgovetnim rukopisom. "Vaa kerka kae da ju je ujeo zeleni guter, velik priblino stopu, koji je uspravljen doetao na plau iz movare mangrova?" "Da, tako je." "I guter je isputao nekakve glasove?" "Tina je rekla da je avrljao ili cijukao." "Kao mi, rekli biste?" "Da." "E, pa", ree doktor Guitierez, "onda znam koji je to guter." Objasnio je da od est hiljada vrsti gutera na svetu, ne vie od tuce vrsta hoda uspravno. Od tih vrsta, samo etiri ivi u Latinskoj Americi. A po boji, guter moe biti samo jedan od ta etiri. "Siguran sam da je taj guter bio Basiliscus amoratus, prugasti bazilisk guter, koji ivi ovde u Kostariki, a takoe i u Hondurasu. Kada stoje na stranjim nogama, ponekad su visoki i celu stopu." "Jesu li otrovni?" "Nisu, gospoo Bouman. Uopte nisu." Guitierez je objasnio da je otok na Tininoj ruci posledica alergijske reakcije. "Prema literaturi, etrnaest procenata ljudi izuzetno je alergino na gmizavce", ree on, "a izgleda da je vaa kerka jedna od njih." "Vritala je, kazala je da je jako boli." "Verovatno da jeste", ree Guitierez. "Pljuvaka gmizavaca sadri serotonin koji izaziva stranu bol." Okrenuo se Kruzu. "Krvni pritisak joj je pao od antihistaminika?" "Da", ree Kruz. "Odjednom." "Serotonin", ree Guitierez. "Nema sumnje." Elen Bouman je, i dalje bila nervozna. "Ali zato bi je uopte guter ujeo?" "Guteri esto ujedaju", ree Guitierez. "Hranioce u zoolokim vrtovima sve vreme grizu. A prekjue sam uo da je guter ugrizao bebu u jaslama u Amaloji, oko ezdeset milja daleko od mesta na kom ste bili. Znai, ujedi nisu retki. Jedino nisam siguran zato je vaa kerka toliko puta ujedena. ta je radila u to vreme?" "Nita. Rekla je da je sedela prilino mirno, jer nije elela da ga uplai i otera." "Sedela prilino mirno", ree Guitierez, namrten. Odmahnuo je glavom. "Dobro. Mislim da ne moemo da ba tano kaemo ta se dogodilo. Divlje ivotinje su nepredvidljive." "A ta je sa onom penastom pljuvakom na njenoj ruci?" upita Elen. "Neprestano razmiljam o besnilu..." "Ne, ne", ree doktor Guitierez. "Gmizavci ne prenose besnilo, gospoo Bouman. Vaa kerka je imala alergijsku reakciju na ujed gutera baziliska. Nita ozbiljnije." Majk Bouman je zatim pokazao Guitierezu Tinin crte. Guitierez je klimnuo glavom. "Ovo mogu da prihvatim kao crte gutera baziliska", ree on. "Naravno, neki detalji su pogreni. Vrat je predug, a na zadnjim nogama nacrtala je tri prsta umesto pet. Rep je predebeo i previe

visoko uzdignut. Ali, po svemu ostalom, to je savreno prihvatljiv guter vrste o kojoj govorimo." "Ali Tina je naglasila da mu je vrat bio dug", navaljivala je Elen Bouman. "I rekla je da je imao tri prsta na stopalu." "Tina dosta dobro zapaa", ree Majk Bouman. "Siguran sam da je tako", ree Guitierez, nasmejan. "Ali i dalje mislim da je vau kerku ujeo obini Basiliscus amoratus i da je imala estoku herpetoloku reakciju. Ako je leena, ona obino traje dvanaest sati. Ujutro e biti sve u redu." U modernoj laboratoriji u suturenu Kinike Santa Marija, proneo se glas da je doktor Guitierez identifikovao ivotinju koja je ugrizla malu Amerikanku kao bezopasnog bazilisk gutera. Smesta je prekinuta analiza pljuvake, iako je preliminarna fragmentacija pokazala prisustvo nekoliko belanevina izuzetno visoke molekularne teine i nepoznate bioloke aktivnosti. Meutim, noni tehniar bio je zauzet i ostavio je uzorke pljuvake na polici friidera. Sledeeg jutra, dnevni slubenik pregledao je policu i uporedio uzorke sa imenima otputenih pacijenata. Kada je video da je predvieno da BOUMAN, KRISTINA L. bude otputena tog jutra, bacio je uzorke pljuvake. U poslednjem trenutku, primetio je da se na jednom uzorku nalazi crvena etiketa, to je oznaavalo da ga treba proslediti univerzitetskoj laboratoriji u San Hozeu. Izvadio je epruvetu iz kante za otpatke i poslao je njenim putem. "Hajde. Kai hvala doktoru Kruzu", ree Elen Bouman i pogura Tinu napred. "Hvala, doktore Kruz", ree Tina. "Sad mi je mnogo bolje." Pruila je ruku i rukovala se sa doktorom. Onda je rekla: "Imate drugu koulju." Za trenutak, doktor Kruz se zbunio, a zatim se nasmeio. "Tako je, Tina. Kada cele noi radim u bolnici, ujutro promenim koulju." "Ali ne i kravatu?" "Ne. Samo koulju." Elen Bouman ree: "Majk vam je rekao da dobro zapaa." "Naravno da zapaa." Doktor Kruz se nasmeio i ozbiljno se rukovao s devojicom. "Uivaj u ostatku odmora u Kostariki, Tina." "Hou." Porodica Bouman se spremala da ode kada je doktor Kruz rekao: "Tina, izvini, sea li se gutera koji te je ujeo." "A-ha." "Sea li se njegovih nogu?" "A-ha." "Je li imao prste?" "Jeste." "Koliko je imao prstiju?" "Tri", ree ona. "Otkud zna?" "Zato to sam pogledala", ree ona. "Znate, sve ptice na plai ostavljale su otiske u pesku s tri prsta, ovako." Podigla je ruku i rairila tri srednja prsta. "A i guter je ostavljao takve otiske u pesku." "Guter je ostavljao otiske kao ptica?" "A-ha", ree Tina. "I hodao je kao ptica. Trzao je glavom ovako, gore-dole." Napravila je nekoliko koraka, diui i sputajui glavu. Kada su Boumanovi otili, doktor Kruz je odluio da o ovom razgovoru obavesti Guitiereza u njegovoj biolokoj stanici. "Moram da priznam da je devojicina pria zbunjujua", ree Guitierez. "I ja sam neto proveravao. Vie nisam siguran da ju je ujeo bazilisk. Uopte nisam siguran." "A ta je to moglo da bude?"

"E, pa", ree Guitierez, "da ne nagaamo pre vremena. Uzgred, jeste li u bolnici uli za jo neke ujede gutera?" "Ne, zato?" "Prijatelju, obavestite me ako ujete." PLAA Marti Guitierez sedeo je na plai i posmatrao kako se popodnevno sunce sputa na nebu, dok nije otro zaiskrilo po vodi zaliva, a njegovi zraci dosegli ispod palmovog drvea, do mesta gde je sedeo meu mangrovom, na plai Kabo Blanko. Koliko je najbolje mogao da odredi, sedeo je blizu mesta gde se pre dva dana nalazila mala Amerikanka. Iako je prilino tano, kao to je i rekao Boumanovima, da guteri esto ujedaju, Guitierez nikad nije uo da je bazilisk nekoga ujeo. A sasvim sigurno nije uo da je neko dospeo u bolnicu zato to ga je guter ugrizao. A zatim, i prenik ujeda na Tininoj ruci delovao je malo prevelik za baziliska. Kada se vratio u stanicu Karara, proverio je u tamonjoj maloj istraivakoj biblioteci, ali nije naao nikakav podatak u ujedima gutera baziliska. Zatim je proverio Meunarodni servis bionauka, kompjutersku bazu podataka u Americi. Meutim, nije naao nikakvih podataka o ujedima baziliska, niti o bolnikom leenju usled ugriza gutera. Onda je pozvao medicinskog slubenika u Amaloji koji je potvrdio da je bebu od devet dana, dok je spavala u jaslama, ugrizla za stopalo ivotinja za koju je njena baka - jedina osoba koja je ivotinju zaista videla - tvrdila da je guter. Kasnije, noga je otekla i dete umalo nije umrlo. Baka je opisala da je guter bio zelen sa smeim prugama. Ugrizao je dete nekoliko puta pre nego to ga je ena uplaila i oterala. "udno", rekao je Guitierez. "Ne, ba kao i ostali", odvratio je medicinski slubenik i dodao da je uo i za ostale sluajeve ugriza: jedno dete u Vaskezu, sledeem selu uz obalu, izgrieno je na spavanju. I jo jedno u Puerta Sotreru. Svi ti sluajevi dogodili su se u poslednja dva meseca. I uvek je u pitanju bilo dete ili beba na spavanju. Jedan takav nov i prepoznatljiv obrazac naveo je Guitiereza da posumnja da je u pitanju ranije nepoznata vrste gutera. Ovo se posebno moglo oekivati u Kostariki. Samo sedamdeset pet milja iroka na najuoj taki, ova zemlja manja je od drave Mejn. Pa ipak, unutar tog ogranienog prostora, Kostarika ima znaajnu raznolikost bilokih habitata: obale i na Atlantiku i na Pacifiku, etiri odvojena planinska venca, sa dvanaest hiljada stopa visokim vrhovima i aktivnim vuklanima, kine ume, oblane ume, temperaturne zone, movare i neplodne pustinje. Takva ekoloka raznolikost podrava zapanjujuu raznolikost biljnog i ivotinjskog sveta. Kostarika ima triput vie vrsta ptica od cele Severne Amerike. Vie od hiljadu vrsta orhideja. Vie od pet hiljada vrsta insekata. Nove vrste otkrivane su sve vreme, tempom koji je iz tunih razloga ubrzan poslednjih godina. Kostarika ostaje bez uma i vrste iz dungle gube svoje habitate, sele se u druga podruja i ponekad menjaju i ponaanje. Tako da su nove vrste savreno mogue. Ali uz uzbuenje zbog novih vrsta ide i zabrinjavajua mogunost novih bolesti. Guteri prenose virusne bolesti, ukljuujui i neke od kojih se i ovek moe razboleti. Najopasnija je centralni saurijanski encefalitis, ili CSE, koji uzrokuje neku vrstu spavae bolesti kod ljudi i konja. Guitierez je oseao da je vano da pronae ovog novog gutera, makar samo da ga testira na bolest. Dok je sedeo na plai, posmatrao je kako sunce pada i uzdisao. Moda je Tina Bouman videla novu ivotinju, a moda i nije. Sasvim sigurno, Guitierez nije. U ranu zoru, uzeo je vazduni pitolj, napunio arer ligaminskim strelicama i, pun nade, uputio se na plau. Ali dan je bio protraen. Uskoro e morati da poe sa plae; nije eleo da po mraku vozi uzbrdo tim putem.

Guitierez je ustao i poao nazad na plau. Neto dalje, ugledao je taman lik majmuna drekavca koji je trupkao ivicom movare mangrova. Gutierez se sklonio, kreui ka vodi. Ako je tu bio jedan drekavac, verovatno su gore u drveu i drugi, a drekavci vole da mokre na uljeze. Ali ovaj majmun drekavac kao da je bio sam i hodao je polako; esto je zastajao da sedne na bedra. Majmun je imao neto u ustima. Kad se Guitierez pribliio, video je da jede gutera. Rep i stranje noge visile su iz majmunovih eljusti. ak i izdaleka, Guitierez je mogao da vidi smee pruge na zelenom. Guitierez se spustio na zemlju i naciljao pitolj. Drekavac, naviknut na ivot u rezervatu, znatieljno je gledao u njega. Nije pobegao ak ni kad je prva strelica bezopasno prozujala pored njega. Kada mu se druga strelica zabola duboko u stegna, drekavac je besno i iznenaeno kriknuo, i ispustio ostatke obeda dok je beao u dunglu. Guitierez je ustao i polako priao. Nije bio zabrinut zbog majmuna; doza omamljivaa bila je mala da bi ostavila nekakve druge posledice osim par minuta oamuenosti. Ve je razmiljao ta da uradi sa otkriem. Sam e napisati preliminarni izvetaj, ali ostaci, naravno, moraju da u Sjedinjene Drave na konanu pozitinu identifikaciju. Kome da ih poalje? Priznati strunjak bio je Edvard H. Simpson, poasni profesor zoologije na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Eleganti stariji ovek, zalizane sede kose, Simpson je bio vodei svetski autoritet za klasifikaciju gutera. Verovatno e, pomisli Marti, poslati svog gutera doktoru Simpsonu. NJUJORK Doktor Riard Stoun, upravnik Laboratorije za tropske bolesti Medicinskog centra Kolumbija univerziteta, stalno je tvrdio da njeno ime priziva neko vee mesto od onoga to je u stvari bila. Poetkom dvadesetog veka, kada je laboratorija zauzimala ceo etvrti sprat Zgrade biomedicinskih istraivanja, gomile tehniara radile su na uklanjanju epidemija ute groznice, malarije i kolere. Ali uspesi medicine - kao i istraivake laboratorije u Najrobiju i Sao Paolu - nainile su od Laboratorije za tropske bolesti mesto koje vie nije imalo nekadanji znaaj. Sada samo deli nekadanje veliine, zapoljavala je samo dva stalna tehniara, a i oni su, u prvom redu, bili zadueni da dijagnosticiraju bolesti Njujorana koji su putovali u inostranstvo. Ustaljena svakodnevica laboratorije nije bila spremna za ono to su dobili tog jutra. "Ah, ba lepo, ree tehniarka u Laboratoriji za tropske bolesti, dok je itala etiketu. "Delimino savakani ostaci neidentifikovanog kostarikanskog gutera." Naborala je nos. "Ovaj je va, doktore Stoun." Riard Stoun je preao preko laboratorije da proui pridolicu. "Je li to materijal iz laboratorije Eda Simpsona?" "Da", ree ona. "Ali ne znam zato su nama poslali gutera." "Nazvala je njegova sekretarica", ree Stoun. "Simpson leto provodi na terenu na Borneu, a poto je kod ovog gutera moda u pitanju prenosiva bolest, zamolila je nau laboratoriju da proveri. Dajte da vidimo ta smo dobili." Beli plastini cilindar bio je veliine kontejnera za mleko od pola galona. Imao je metalne kvaice i navojni ep. Bio je oznaen kao 'Meunarodni kontejner biolokih uzoraka' i oblepljen nalepnicama i upozorenjima na etiri jezika. Upozorenja je trebalo da spree da znatieljni carinici otvaraju cilindar. Oigledno, upozorenja su imala ploda; kad je Riard Stoun nadneo veliko svetlo, video je da su peati nedirnuti. Stoun je ukljuio kondicioner vazduha i navukao plastine rukavice i masku za lice. Najzad, laboratorija je u poslednje vreme identifikovala uzorke zaraene venecuelanskom konjskom groznicom, japanskim encefalitisom B, kjasanurskim umskim virusom, lagantovim virusom i majarom. Onda je odvrnuo vrh. ulo se utanje gasa koji je utekao i beli dim je ispario. Ispostavilo se da je cilindar ledeno hladan. Unutra je naao plastinu vreicu za sendvie sa rajsferlusom u kojoj se nalazilo

neto zeleno. Stoun je rairio hirurko platno na sto i istresao sadraj vreice. Komad zamrznutog mesa tupo je tresnuo o sto. "Uh", ree tehniarka. "Deluje pojedeno." "Da, deluje", ree Stoun. "ta od nas hoe?" Tehniar je pogledao u priloenu dokumentaciju. "Guter ujeda lokalnu decu. Pitaju za identifikaciju vrste i zabrinuti su zbog bolesti koje se prenose ujedom. Pokazala je deju sliku, s potpisom TINA na vrhu. "Jedno dete je nacrtalo gutera." Stoun je bacio pogled na crte. "Oigledno, mi ne moemo da potvrdimo vrstu", ree Stoun. "Ali lako moemo da proverimo za bolesti, ako iz ovog delia uspemo da dobijemo malo krvi. Kako zovu ovu ivotinju?" "'Basiliscus amoratus sa troprstom gentskom anomalijom'"", proita ona. "Dobro", ree Stoun. "Hajde da ponemo. Dok ekate da se otkravi, uradite rendgenski snimak i polaroide za evidenciju. Kada dobijemo krv, ponite testove antitela dok ne dobijemo neka poklapanja. Obavestite me ako bude problema." Pre ruka, laboratorija je imala odgovore na svoja pitanja: krv gutera nije pokazivala znaajniju reakciju na bilo koji virusni ili bakterijski antigen. Uradili su i profile toksinosti i naili na samo jedno poklapanje: krv je bila blago reaktivna na otrov indijske kraljevske kobre. Ali takva uzejamna reaktivanost bila je uobiajena meu gmizavcima i doktor Stoun nije smatrao za shodno da je ukljui u faks koji je te iste veeri njegova tehniarka poslala doktoru Martiju Guitierezu. Ni za trenutak se nije postavlilo pitanje identifikacije gutera; to e ekati na povratak doktora Simpsona. On je trebalo da doe tek za nekoliko nedelja i njegova sekretarica je zamolila Laboratoriju za tropske bolesti da u meuvremenu priuvaju ostatak gutera. Doktor Stoun ga je vratio u vreicu sa rajsferlusom i nabio u zamrziva. Martin Guitierez je proitao faks iz Kolumbija Medicinskog centra/Laboratorije za tropske bolesti. Bio je kratak: PREDMET: Basiliscus amoratus sa genetskom anomalijom (upueno iz kancelarije doktora Simpsona) MATERIJALI: stranji segment, ? delimino pojedena ivotinja IZVRENI POSTUPCI: rendgensko zraenje, mikroskopija, imunoloki RTX za virusne, parazitske, bakterioloke bolesti NALAZI: U ovom uzorku Basiliscus amoratusa nema histolokih ili imunolokih dokaza za bilo koju bolest prenosivu na oveka. (potpis) dr Riard A. Stoun, direktor Guitierez je na osnovu ove beleke nainio dve pretpostavke. Prvo, da je njegova identifikacija gutera kao baziliska potvrena od strane naunika sa Kolumbija univerziteta. I drugo, da odsustvo prenosivih bolesti znai da nedavne epizode sporadinih ugriza gutera ne predstavljaju nikakavu znaajniju zdravstvenu opsnost po Kostariku. ak nasuprot, osetio je da su njegove osnovne pretpostavke bile tane: da su primerci gutera isterani iz uma u nov habitat i da dolaze u dodir sa seljacima. Guitierez je bio siguran da e se za nekoliko nedelja guteri smiriti i da e epizode sa ujedima prestati. Tropska kia padala je u obliku mokrih arava, dobovala po talasastom limu krova klinike u Baja Anasku. Pribliavala se pono; u oluji nestalo je struje i primalja Elena Morales je radila pod svetlou baterijske lampe kada je ula cijukav, avrljajui zvuk. Poto je pomislila da je u pitanju pacov, brzo je stavila oblogu na elo majke i ula u susednu sobu da proveri novoroene. Kad je rukom dotakla loptastu kvaku, ponovo je zaula avrljanje i opustila se. Oigledno je to bila samo ptica, koja je doletela na prozor da se skloni od kie. Kostarikaci kau da kad ptica doleti da poseti novoroene, donosi sreu.

Elena je otovrila vrata. Beba je leala u pletenoj lealjci, povijena u lako ebe, i videlo joj se samo lice. Oko ivice lealjke uala su tri gutera, kao gargojle. Kada su ugledali Elenu, naherili su glave i zabuljili se u nju, ali nisu pobegli. Na svetlosti baterijske lampe videla je kako krv kaplje iz njigovih gubica. Blago avrljajui, jedan guter se sagnuo i brzim trzajem glave otkinuo iskrzano pare mesa sa bebe. Elena je pojurila napred, vritei, i guteri mugnue u tamu. Ali davno pre nego to je stigla do lealjke znala je da je dete sigurno mrtvo. Guteri su se razbeali u kinu no, avrljajui i cijuui; za sobom su ostavljali samo krvave, troprste tragove, nalik na ptiije. OBLIK PODATAKA Kasnije, kada se smirila, Elena Morales je odluila da ne prijavljuje napad gutera. Uprkos stravinom prizoru koji je videla, poela je da se brine da je ne optue to je bebu ostavila samu. Tako da je majci rekla da je beba umrla usled asfiksije i u obrascima koje je poslala u San Hoze napisala da je smrt posledica SIDS (sindroma iznenadne deje smrti). To je sindrom neobjanjive smrti jako male dece; nemogue ga je proveriti i njen izvetaj je proao bez ispitivanja. Univerzitetska laboratorija u San Hozeu koja je analizirala uzorke pljuvake sa ruke Tine Bouman nainila je nekoliko znaajnih otkria. Bilo je, kao to se i oekivalo, puno serotinina. Meutim, meu belanevinama iz pljuvake bio je i jedan pravi monstrum: molekulske mase 1 900 000; jedna od najveih poznatih belanevina. Bioloka aktivnost se i dalje prouavala, ali inilo se da je u pitanju neurotoksini otrov slian otrovu kobre, iako primitivnije strukture. Laboratorija je, takoe, detektovala tragove gama-amino-metionin hidrolaze. Poto ovaj enzim ukazuje na genetiki inenjering, jer se ne nalazi kod divljih ivotinja, tehniari su pretpostavili da je u pitanju laboratorijsko zagaenje i nisu ga spomenuli kada su pozvali doktora Kruza, zaduenog lekara u Puntarenasu. Delovi gutera leali su u zamrzivau u zamrzivaa na Kolumbija univerzitetu i ekali povratak doktora Simpsona, koji je trebalo da stigne tek za mesec dana. I stvari bi ostale takve, da nije tehniarka po imenu Elis Levin ula u Laboratoriju za tropske bolesti, videla crte Tine Bouman i rekla: "O, ije je dete nacrtalo dinosaurusa?" "ta?" upita Riard Stoun i polako se okrete prema njoj. "Dinosaurusa. Zar to nije to? Moj klinac ih sve vreme crta." "Ovo je guter", ree Stoun. "Iz Kostarike. Neka devojica ga je nacrtala." "Nije", ree Elis Levin, odmahujui glavom. "Pogledaj. Jasno je. Velika glava, dug vrat, stoji na stranjim nogama, debeo rep. To je dinosaurus." "Nemogue. Bio je visok samo stopu." "Pa ta? Bilo je tad i malih dinosaurusa", ree Elis. "Veruj mi, znam ja. Imam dvojicu deaka, strunjak sam. Najmanji dinosaurus bio je manji od stope. Tinisaurus, ili tako nekako, ne znam. Ta imena su nemogua. Ako ima vie od deset godina, nikad ih nee nauiti." "Ne razume", ree doktor Stoun. "Ovo je crte savremene ivotinje. Poslali su nam deo te ivotinje. Sad je u zamrzivau." Stoun je otiao, izvadio ga i istresao iz vreice. Elis Levin posmatrala je zamrznut komad noge i repa, i slegla ramenima. Nije ga dodirnula. "Ne znam", ree ona. "Ali meni to lii na dinosaurusa." Stoun odmahnu glavom. "Nemogue." "Zato?" upita Elis Levin. "Moda je ostatak ili relikt, ili kako ih ve zovu." Stoun je nastavio da vrti glavom. Elis je bila neiformisana; ona je bila samo tehniarka koja je radila u bakteriolokoj laboratoriji, nie niz hodnik. I imala bujnu matu. Stoun se prisetio vremena kada je mislila da je prati jedan od deurnih na hirurgiji... "Zna, Riarde", ree Elis Levin, "ako bi ovo zaista bio dinosaurus, bila bi to velika stvar." "To nije dinosaurus." "Je li neko proverio?"

"Nije", ree Stoun. "E, pa, odnesi ga u Muzej istorije prirode, ili tako negde", ree Elis Levin. "Stvarno bi trebalo." "Bilo bi me sramota." "Hoe li da to ja uradim umesto tebe?" upita ona. "Ne", ree Riard Stoun. "Neu." "Nee nita da uini?" "Ba nita." Stavio je vreicu natrag u zamrziva i zalupio vrata. "To nije dinosaurus, to je guter. A i ta je da je, moe da saeka da se doktor Simpson vrati sa Bornea da ga identifikuje. To je zadnja, Elis. Guter ne ide nigde." DRUGA ITERACIJA U svakom narednom crteu fraktalne krive mogu se pojaviti iznenadne promene. Jan Malkolm OBALA UNUTRANJEG MORA Alan Grant je uao, nosa nekoliko palaca od zemlje. Temperatura je bila via od sto stepeni. Kolena su ga bolela, uprkos pantalonama s jastuiima koje je nosio. Plua su mu gorela od otre alkalne praine. Sa ela mu je kapao znoj na zemlju. Meutim, Grant je bio navikao na neudobnost. Celokupna panja bila mu je usredsreena na kvadrat zemlje od est palaca ispred njega. Raei paljivo etkicom za zube i slikarskom etkicom od kamilje dlake, otkrio je majuni deli viline kosti u obliku slova L. Bio je palac dugaak i ne iri od njegovog malog prsta. Zubi su predstavljali niz takica i bili karakteristino koso postavljeni. Parii kosti ljutili su se dok ga je iskopavao. Grant na trenutak zastade da obloi kost gumenim cementom pre nego to nastavi da je otkopava. Bila je to, bez sumnje, vilina kost bebe dinosaurusa mesodera. Njen vlasnik umro je pre sedamdeset devet miliona godina, u dobu od oko dva meseca. Ako bude imao sree, Grant e moda pronai i ostatak skeleta. Ako to bude sluaj, bie to prvi potpuni skelet bebe mesodera... "Hej, Alane!" Alan Grant podie pogled i zakilji od sunca. Spustio je naoari za sunce i nadlanicom obrisao elo. uao je na erodiranom brdu u pustarama blizu Zmijske Vode, u Montani. Ispod velike plave inije neba zaravnjena brda, izbili slojevi zdrobljenog krenjaka, pruali su se miljama na sve strane. Nije bilo ni drveta, ni buna. Niega osim gole stene, vrelog sunca i zavijanja vetra. Posetioci su smatrali da su pustare depresivno sumorne, ali kada je Grant posmatrao ovaj pejza, on je video neto sasvim drugo. Ova gola zemlja bila je podsetnik na jedan drugi, jako razliit svet, koji je nestao pre osamdeset miliona godina. Okom uma, Grant je video sebe tamo nazad u toplom, movarnom rukavcu koji je oblikovao obalnu liniju velikog unutranjeg mora. Ovo unutranje more bilo je iroko hiljadu milja i prualo se od novoizdignutih Stenovitih planina, pa sve do otrih, goletnih vrhova Apalaa. Ceo ameriki Zapad bio je pod vodom. U to vreme, gore na nebu nalazili su se tanuni oblaci, zatamnjeni dimom oblinjih vulkana. Atmosfera je bila gua, bogatija ugljen-dioksidom. Biljke su brzo rasle du obala. U tim vodama nije bilo riba, ali bilo je koljaka i zmija. Pterosaurus se obruavao da zagrebe alge sa povrine. Nekoliko dinosaurusa mesodera unjalo se movarnim obalama jezera, meu palmama. A na puini nalazilo se ostrvce, veliko oko dva jutra. Ovieno gustom vegetacijom, ovo ostrvo tvorilo je zatieno utoite gde su krda biljodernih kljunastih dinosaurusa polagala jaja u zajednika legla i podizala mladunce koji su pitali. Tokom miliona godina koje su sledile, bledozeleno alkalno jezero postalo je plie i na kraju nestalo. Izloena zemlja nabirala se i pucala pod egom. I ostrvo na puini sa jajima

dinosaurusa postalo je erodirana brdska padina u severnoj Montani, na kojoj je Alan Grant sada vrio iskopavanja. "Hej, Alane!" Ustao je; etrdesetogodinjak irokih grudi, bradat. Zauo je tektanje portabl-generatora i udaljen klepet malog automatskog ekia koji je sekao jedru stenu sledeeg brda. Video je da mlaarija radi oko ekia i sklanja u stranu velike komade stene poto bi proverili da u njima nema fosila. U podnoju brda video je est vigvama svog kampa, leprav ator kantine i prikolicu koja je sluila kao poljska laboratorija. Video je i Eli kako mu mae iz senke poljske laboratorije. "Posetilac!" viknula je i pokazala na istok. Grant je ugledao oblak praine i plavi ford sedan kako im prilazi, poskakujui po izrovanom putu. Bacio je pogled na sat: tano na vreme. Na drugom brdu, mlaarija je sa zanimanjem posmatrala. U Zmijsu Vodu stizalo je malo posetilaca i bilo je mnogo nagaanja zbog ega bi pravnik iz Agencije za zatitu ivotne sredine eleo da se sretne s Alenom Grantom. Meutim, Grant je znao da paleontologija, nauka o istrebljenom ivotu, poslednjih godina poprima neoekivani znaaj za savremeni svet. Savremeni svet se brzo menja i izgleda da je na preka pitanja o klimi, unitavanju uma, globalnom otopljavanju ili ozonskom omotau mogue, barem delimino, dati odgovor na osnovu informacija iz prolosti. Informacija koje mogu pruiti paleontolozi. U poslednjih nekoliko godina njega su dvaput zvali da svedoi kao strunjak. Grant je krenuo nizbrdo da se sretne s kolima. Bela praina naterala je posetioca na kaalj dok je zatavrao vrata kola. "Bob Moris, Agencija za zatitu ovekove sredine", ree on, pruajui ruku. "Ja sam iz ogranka u San Francisku." Grant se predstavio i rekao: "Delujete kao da vam je vruina. Hoete pivo?" "Isuse, 'ou." Moris se bliio tridesetoj, nosio kravatu i pantalone iz poslovnog odela. Nosio je aktovku. picaste cipele krckale su mu po kamenju dok je iao ka prikolici. "Kada sam preao preko brda, pomislio sam da je ovo indijanski rezervat", ree Moris i pokaza na vigvame. "Nije", ree Grant. "Samo je najbolji nain da se ovde ivi." Grant je objasnio da su se 1978, prve godine iskopavanja, pojavili sa najmodernijim okrtaedarskim Nort Sloup atorima. Meutim, atore je neprestano odnosio vetar. Pokuali su sa ostalim vrstama atora, sa istim rezultatom. Na kraju, poeli su da grade vigvame, koji su vei iznutra, udobniji i stabilniji na vetru. "Ovo su vigvami Crnih Stopala, podignuti oko etiri stuba", ree Grant. "Vigvami Sijuksa imaju tri stuba, ali ovo je bilo podruje Crnih Stopala, pa smo mislili..." "Aha", ree Moris. "Ba prikladno." mirnuo je prema pustom pejzau i odmahnuo glavom. "Koliko ste ve ovde?" "Oko ezdeset pakovanja", ree Grant. Poto je Moris delovao zbunjeno, on je objasnio: "Mi merimo vreme u pivu. Ponemo u junu sa sto pakovanja. Ve smo dogurali do oko ezdeset." "ezdeset tri, da budemo tani", ree Eli Setler, kad su prili prikolici. Granta je zabavljalo da posmatra Morisa kako zuri u nju. Eli je nosila seene farmerke i radnu koulju vezanu preko stomaka. Imala je dvadeset etiri godine i bila jako preplanula. Plava kosa bila joj je vezana pozadi. "Eli nas odrava", ree Grant, predstavljajui je. "Ona je jako dobra u svom poslu." "ime se bavi?" upita Moris. "Paleobotanikom", ree Eli. "A takoe obavljam i standardne terenske pripreme." Otvorila je vrata i ula unutra. Erkondin u prikolici spustio je temperaturu samo na osamdeset pet stepeni, ali i to se inilo hladnjikavim posle podnevne ege. U prikolici nalazio se niz dugakih drvenih stolova, sa briljivo poloenim majunim uzorcima kostiju, prikaenim i obeleenim. Neto dalje, nalazile su se keramike posude i upovi. Oseao se jak miris kiseline.

Moris je bacio pogled na kosti. "Mislio sam da su dinosaurusi bili veliki", ree on. "Bili su", ree Eli. "Ali sve to ovde vidite potie od beba. Zmijska Voda je prvenstveno znaajna zbog broja legla dinosaurusa. Dok mi nismo poeli naa istraivanja, gotovo da se i nije znalo za mladunce dinosaurusa. Znalo se za samo jo jedno leglo u pustinji Gobi. Mi smo otkrili dvanaest razliitih legla, sa sve jajima i kostima mladunaca." Dok je Grant prilazio friideru, ona je pokazala Morisu kupke sa siretnom kiselinom koje su koristili da rastvaranjem uklone krenjak sa tananih kostiju. "Lie na kosti pileta", ree Moris, zagledan u keramike posude. "Da", ree ona. "One jako lie na ptije." "A ta je s ovima?" upita Moris, pokazujui napolje kroz prozor prikolice na gomilu velikih kostiju zamotanih u teku plastiku. "Otpaci", ree Eli. "Kosti suvie rasparane u trenutku kad smo ih izvadili iz zemlje. Pre bismo ih naprosto bacili, ali danas ih aljemo na genetiko ispitivanje." "Genetiko ispitivanje?" upita Moris. "Evo", ree Grant i gurnu mu pivo u ruku. Eli je dao drugo. Ona zaloka svoje, zabacujui dugaak vrat. Moris je buljio. "Ovde se prilino leerno ponaamo", ree Grant. "Hoete li u moju kancelariju?" "Naravno", ree Moris. Grant ga je poveo do kraja prikolice, gde su se nalazili pocepan leaj, ulegnuta stolica i pohaban niski stoi. Grant se spustio na leaj, koji je zakripao i izbacio oblak kredaste praine. Zavalio se i nabio izme na stoi. "Raskomotite se." Grant je bio profesor paleontologije na Denverskom univerzitetu i jedan od najistaknutijih istraivaa u svojoj oblasti, ali nikad se nije srodio s drutvenim normama. Sebe je smatrao ovekom za napolje i znao je da se sav vaan rad u okviru paleontologije obavlja napolju, spostvenim rukama. Grant nije imao mnogo strpljenja za akademike i kustose muzeja, one koje je zvao 'ajnim lovcima na dinosauruse'. A i sam se trudio da se oblaenjem i ponaanjem razlikuje od 'ajnih lovaca na dinosauruse', pa je, ak, i predavanja drao u farmerekama i patikama. Grant je posmatrao kako Moris prvo brie sedite stolice pre nego to e da sedne. Moris je otvorio aktovku, preturao po papirima, a zatim bacio pogled na Eli, koja je na drugom kraju prikolice pincetom vadila kosti iz kupki, ne obraajui panju na njih. "Verovatno se pitate zato sam ovde." Grant je klimnuo. "Dug je put dovde, gospodine Moris." E, pa", ree Moris, "onda da odmah preem na stvar. Agencija za zatitu ivotne sredine je zainteresovana za aktivnosti Hamondove zadubine. Vi od njih primate neku pomo." "Trideset hiljada dolara godinje", ree Grant, klimajui glavom. "Poslednjih pet godina." "ta znate o zadubini?" upita Moris. Grant slegnu ramenima. "Hamondova zadubina je cenjeni izvor akademske pomoi. Oni potpomau istraivanja irom sveta, ukljuujui i nekoliko istraivaa dnosaurusa. Znam da potpomau Boba Kerija, tamo kod Tajlera u Alberti, kao i Dona Velera na Aljaski. Verovatno jo njih." "Znate li zato Hamondova zadubina toliko pomae istraivanje dinosaurusa?" upita Moris. "Naravno. Zato to je stari Don Hamond lud za dinosaurusima." "Jeste li se sreli s Hamondom?" Grant slegnu ramenima. "Jednom ili dvaput. On nas nakratko obie. Znate, prilino je mator. I ekscentrian, kako to bogati ljudi ponekad znaju da budu. Ali uvek jako poletan. Zato?" E, pa", ree Moris, "Hamondova zadubina je, u stvari, jedna prilino tajanstvena organizacija." Izvadio je fotokopiranu kartu sveta, obeleenu crvenim takicama, i pruio je Grantu. "Ovo su iskopavanja koja je zadubina prole godine finansirala. Primeujete li neto udno u vezi njih? Montana, Aljaska, Kanada, vedska... Sva mesta su na severu. Nema niega ispod etrdeset pete paralele." Moris je izvadio jo karata. "Iz godine u godinu je isto.

Dinosauruski projekti na jugu, u Juti, Koloradu ili Meksiku nikad ne dobijaju novac. Hamondova zadubina pomae jedino iskopavanja u hladnim klimatskim zonama. eleli bismo da saznamo zato." Grant je brzo prelistao karte. Ako je zaista istina da zadubina pomae samo iskopavanja u hladnim klimatskim zonama, onda je to udno ponaanje, jer najbolji istraivai dinosaurusa rade u toplim klimatskim zonama, a..." "Postoje i druge zagonetke", ree Moris. "Na primer, kakva je veza izmeu dinosaurusa i ilibara?" "ilibara?" "Da. To je ona tvrda uta smola od isuenog drvenog so..." "Znam ta je", ree Grant. "Ne znam zato to pitate?" "Zato to je", ree Moris, "u poslednjih pet godina Hamond kupio ogromne koliine ilibara u Americi, Evropi i Aziji, ukljuujui i vei broj dragulja muzejske vrednosti. Zadubina je potroila sedamnaest miliona dolara na ilibar. Sada, od privatnika, imaju najveu zalihu ovog materijala na svetu." "Ne shatam", ree Grant. "Ni bilo ko drugi", ree Moris. "Koliko znamo, to nema nikakvog smisla. ilibar se lako moe sintetisati. On nema nikakvu komercijalnu ili odbrambenu vrednost. Nema razloga sakupljati ga. Meutim, Hamond to ve godinama ini." "ilibar", ree Grant, odmahujui glavom. "A ta je s njegovim ostrvom u Kostariki?" nastavio je Moris. "Pre deset godina Hamondova zadubina zakupila je od vlade Kostarike jedno ostrvo. Toboe da napravi bioloki rezervat." "O tome ne znam nita", ree Grant, namrten. "Nisam mmogao da mnogo toga otkrijem", ree Moris. Ostrvo je udaljeno sto milja od zapadne obale. Jako je krevito i nalazi se u delu okeana gde je zbog kombinacije vetrova i struja gotovo neprestano prekriveno maglom. Zovu ga Maglovito ostrvo. Isla Nublar. Oigledno je da su Kostarikanci bili zapanjeni to ga neko trai." Moris je neto traio po aktovci. "To sam pomenuo", ree on, "zato to vam je, prema podacima, plaen honorar za savetnike usluge u vezi ovog ostrva." "Je li?" Moris je Grantu pruio list papira. Bila je to fotokopija eka koga je Ingen Inc., Faralon roud, Palo Alto, Kalifornija, izdala marta 1984. godine. Naslovljenog na ime Alana Granta, na iznos od dvanaest hiljada dolara. U donjem uglu, ek je bio oznaen SAVETNIKE USLUGE/KOSTARIKA/HIPERPROSTOR MLADUNADI. "A, da, naravno", ree Grant. "Seam se toga. Bilo je avolski udno, ali seam se toga. Meutim, to nije imalo nikakve veze sa nekim ostrvom." Alan Grant je 1979. godine u Montani otkrio prvu skupinu jaja dinosaurusa, a u sledee dve godine jo njih; meutim, sve do 1983. nije stigao da objavi svoja otkria. lanak, zajedno sa izvetajem o krdu od deset hiljda dinosaurusa kljunaa koji su iveli du obala beskrajnog unutranjeg mora, pravili zajednika legla jaja u blatu i podizali krda svojih mladunadi, proslavio je preko noi Granta. Pominjanje majinskih nagona kod divovskih dinosaurusa - i crtei ljupkih beba kako guraju njuke iz jaja - naili su na odziv u svetu. Grant je bio obasut zahtevima za intervjue, predavanja, knjige. On ih je, to je svojstveno za njega, sve odbio, jer je jedino eleo da nastavi svoja iskopavanja. Ali, tokom tih mahnitih dana sredinom osamdesetih, korporacija Ingen ponudila mu je savetnike usluge. "Jeste li pre toga uli za Ingen?" upita Moris. "Nisam." "Kako su stupili u vezu s vama?" "Telefonom. Bio je to ovek po imenu enaro ili enino, neto tako." Moris klimnu glavom. "Donald enaro", ree on. "On je pravni zastupnik Ingena."

"Bilo kako bilo, eleo je da sazna ime su se dinosaurusi hranili. I ponudio mi je honorar da mu napiem izvetaj." Grant je ispio pivo i spustio limenku na pod. "enara su posebno zanimali mladi dinosaurusi. Bebe i mladunad. ta su jeli. Pretpostavljam da je mislio da ja to znam." "A jeste li?" "Ne ba. Rekao sam mu to. Mi smo nali puno skeletnog materijala, ali jako malo podataka i ishrani. Meutim, enaro je rekao da zna da nismo sve objavili i da eli sve to imamo. Ponudio je jako veliki honorar. Pedeset hiljada dolara." Moris je izvadio kasetofon i spustio ga na stoi. "Nemate nita protiv?" "Ne. Samo nastavite." "Pa", ree Grant. "Vidite ovu nau operaciju. Pedeset hiljada dolara dovoljno je za dva leta iskopavanja. Rekao sam mu da u uiniti sve to mogu." "Znai, pristali ste da mu pripremite izvetaj." "Da." "O ishrani mladunadi dinosaurusa?" "Da." "Sreli ste se s enarom?" "Ne. Samo preko telefona." "Da li je enaro rekao zato su mu potrebne te informacije?" "Jeste", ree Grant. "Planirao je muzej za decu i eleo je da prikae bebe dinosaurusa. Rekao je da je unajmio jedan broj akademskih savetnika i naveo njihova imena. Bilo je paleontologa poput mene, jedan matematiar iz Teksasa po imenu Jan Malkolm i par ekologa. Jedan sistem-analitiar. Dobra grupa." Moris je klimao glavom i beleio. "I tako ste prihvatili ulogu savetnika?" "Jesam. Sloio sam se da im poaljem saet prikaz naeg rada: ta smo saznali o navikama hadrosaurusa kljunaa koje smo otkrili." "Kakve ste im informacije poslali?" upita Moris. "Sve: ponaanje u leglu, opsezi teritorija, ponaanje pri ishrani, ponaanje u zajednici. Sve." "A kako je enaro na to odgovorio." "Nastavio je da zove i zove. Ponekad usred noi. Da li bi dinosaurusi jeli ovo? Da li bi jeli ono? Da li da u bi u prikaz trebalo ukljuiti ovo? Nikako nisam mogao da razumem emu panika. I ja mislim da su dinosaurusi znaajni, ali nisu toliko znaajni. Mrtvi su ve ezdeset pet miliona godina. Nema razloga zbog koga poziv ne bi mogao da saeka zoru." "Shvatam", ree Moris. "A pedeset hiljada dolara?" Grant odmahnu glavom. "Umorio sam se od enara i otkazao stvar. Nali smo se na dvadeset hiljada. To mora da je bilo negde sredinom '85." Moris je pribeleio. "A Ingen? Neki drugi ugovor s njima?" "Nita od 1985." "A kada je Hamondova zadubina poela da prua novanu pomo za vaa istraivanja?" "Morau da pogledam", ree Grant. "Ali bilo je to tu negde. Sredinom osamdesetih." "I Hamonda znate samo kao bogatog zaluenika za dinosauruse?" "Da." Moris je nainio jo jednu beleku. "Vidite", ree Grant, "ako Agenciju za zatitu prirodne sredine toliko zanima Don Hamond i njegovi poslovi - iskopavanja dinosaurusa na severu, kupovina ilibara, ostrvo u Kostariki zato ga naprosto ne upitate o tome?" "U ovom trenutku ne moemo", ree Moris. "Zato ne moete?" "Zato to nemamo nikakav dokaz da neto nezakonito radi", ree Moris. "Ali, ja lino mislim da je oigledno da Don Hamond kri zakon."

"Prvo je sa mnom stupilo u kontakt", obajsnio je Moris, "Odeljenje za transfer tehnologije. OTT prati slanje amerike tehnologije koja bi mogla da ima vojni znaaj. Nazvali su da kau da Ingen radi na dva podruja mogueg ilegalnog transfera tehnologije. Prvo, Ingen je poslao tri Kreja XMP u Kostariku. Ingen je to nazvao kao transfer unutar granica korporacije i tvrdio da oni nisu namenjeni daljoj prodaji. Ali OTT ne moe ni da zamisli emu bi, kog avola, nekom u Kostariki bila potrebna tolika snaga." "Tri Kreja", ree Grant. "Je li to neka vrsta kompjutera." Moris klimnu glavom. "Jako monih superkompjutera. Da to slikovito prikaem, nijedna privatna kompanija u Americi nema jau kompjutersku mo od ta tri Kreja. A Ingen je poslao maine u Kostariku. Morate se zapitati zato?" "Predajem se. Zato?" upita Grant. "Niko ne zna. A Hudovi predstavljaju jo veu brigu", nastavi Moris. "Hudovi su automatski sekvenceri gena - maine koje same izraunavaju genetiki kod. One su tako nove da jo nisu dospele na listu zabranjenih. Ali svaka laboratorija za genetiki inenjering verovatno e nabaviti jednu, ako bude mogla da odvoji pola miliona dolara." Preleteo je po belekama. "Pa, ini se da je Ingen poslao dvadeset etiri Hudova sekvencera na svoje ostrvo u Kostariki. Oni, opet, kau da je to transfer unutar odeljaka, a ne izvoz", ree Moris. "OTT tu ne moe mnogo toga da uradi. Njih po dunosti ne zanima njihova upotreba. Ali Ingen oigledno osniva jednu od najmonijih svetskih ustanova za genetiki inenjering u jednoj mutnoj centralnoamerikoj dravi. Dravi bez propisa. To se ve dogaalo." Ve je bilo sluajeva da se amerike kompanije za bioinenjering premetaju u druge zemlje da im ne bi stajali na putu razni propisi i zakoni. Najoitiji, objanjavao je Moris, bio je sluaj Biosinovog besnila. Godine 1986, Genetika Biosin korporacija iz Kupertina testirala je na jednoj farmi u ileu vakcinu protiv besnila. O tome nisu obavestili vladu ilea, a ni farmere koji su u to bili ukljueni. Naprosto su pustili vakcinu u promet. Vakcina se sastojala od ivih virusa besnila, genetiki tako oblikovanih da postanu nevirulentni. Ali virulentnost nije bila testirana; Biosin nije znao da li virus jo moe da izazove besnilo ili ne. Jo gore, virus je bio izmenjen. Obino besnilo nije mogue dobiti ako vas ne ugize neka ivotinja. Ali Biosin je izmenio virus besnila tako da moe da proe kroz plune alveole; mogue je bilo zaraziti se njegovim udisanjem. Osoblje Biosina donelo je dole u ile te ive viruse besnila u runom prtljagu komercijalnim avionskim letom. Moris se esto pitao ta bi se dogodilo da se tokom leta kapsula polomila. Svi u avionu mogli su da se zaraze besnilom. Bilo je to neuveno. Bilo je to neodgovorno. Bilo je to kriminalno nemarno. Meutim, protiv Biosina nije pokrenut nikakav postupak. ileanski farmeri koji su nesvesno rizikovali ivote bili su neuki seljaci, vlada ilea borila se protiv ekonomske krize, a amerike vlasti nisu bile ovlaene da bilo ta preduzmu. I tako Luis Dodson, genetiar odgovoran za test, jo radi kod Biosina. Biosin je i dalje bezobiran. A druge amerike kompanije hitaju da otvore postrojenja u drugim dravama koje malo znaju o genetikim istraivanjima. Dravama koje smatraju da je bioloki inenjering isto to i bilo koji drugi vid visoke tehnologije, pa je, kao takav, dobrodoao u njihovu zemlju; drave koje nisu svesne moguih opasnosti. "Zato smo i poeli istragu o Ingenu", ree Moris. "Pre oko tri nedelje." "I ta ste, u stvari, otkrili?" upita Grant. "Malo toga", priznao je Moris. "Kad se vratim u San Francisko, verovatno emo morati da obustavimo istragu. A mislim da sam i ovde zavrio." Poeo je da pakuje aktovku. "Uzgred, to to zaista znai 'hiperprostor mladunadi'?" "To je samo moderna etiketa za moj izvetaj", ree Grant. 'Hiperprostor' je termin za viedimenzionalni prostor " kao trodimenzionalni iks-oks. Ako hoete da uzmete u obzir celokupno ponaanje neke ivotinje, njenu ishranu, kretanje i spavanje, morate da smestite

ivotinju u viedimenzionalni prostor. Neki paleontolozi odnose se prema ponaanju neke ivotinje kao da se ono odigrava u ekolokom hiperprostoru. 'Hiperprostor mladunadi' odnosilo bi se naprosto na ponaanje mladunadi dinosaurusa " ako biste eleli da budete to je mogue pretenciozniji." Na drugom kraju prikolice zazvonio je telefon. Eli se javila. Rekla je: "Sad je na sastanku. Moe li on vas da pozove?" Moris je kljocanjem zatvorio aktovku i ustao. "Hvala na pomoi i pivu", ree on. "Nema problema", ree Grant. Grant je hodao uz Morisa du prikolice do vrata na drugom kraju. Moris ree: "Da li je Hamond ikada traio od vas nekakav fiziki materijal s vaeg mesta iskopavanja? Kosti, ili jaja, ili neto slino?" "Ne", ree Grant. "Doktorka Satler je pomenula da ovde vrite nekakve genetike poslove..." "Pa, ne ba", ree Grant. "Kada odbacimo fosile koji su slomljeni ili iz nekog drugog razloga nepodesni za muzejsko uvanje, aljemo kosti u laboratoriju koja ih melje i pokuava da za nas izvue belanevine. Belanevine se onda identifikuju, a izvetaji se alju nazad nama." "Koja je to laboratorija?" upita Moris. "Medicinski bioloki servisi u Solt Lejku." "Kako ste ih izabrali?" "Na osnovu ponuda." "Ta laboratorija nema nikakve veze sa Ingenom?" upita Moris. "Koliko ja znam, nema", ree Grant. Doli su do vrata prikolice. Grant ih je otvorio i osetio nalet vrelog vazduha spolja. Moris je zastao da stavi naoari za sunce. "Jo samo jedna stvar", ree Moris. "Pretpostavimo da Ingen, u stvari, ne pravi muzejsku postavku. emu bi jo mogle da poslue informacije iz izvetaja koji ste im predali?" Grant se nasmejao. "Jasno. Mogli bi da nahrane bebu hadrosaurusa." I Moris se nasmejao. "Bebu hadrosaurusa. To bi bila prava stvar da se vidi. Koliko su bili veliki?" "Otprilike ovoliko", ree Grant i rairi ruke est ina jednu od druge. "Kao veverica." "A koliko im je trebalo da postignu krajnju veliinu?" "Tri godine", ree Grant. "Manje-vie." Moris je ispruio ruku. "E, pa, jo jednom hvala na pomoi." "Srean put", ree Grant. "Ne urite." Za trenutak je posmatrao Morisa, koji je prilazio svojim kolima, a zatim zatvorio vrata prikolice. Grant ree: "ta misli?" Eli slegnu ramenima. "Naivko." "Je l' ti se svideo deo u kome je Don Hamond glavni zloa", nasmeja se Grant. "Don Hamond je opak ba kao i Volt Dizni. Uzgred, ko je zvao?" "O", ree Eli, "neka ena " Elis Levin. Ona radi u Kolumbija medicinskom centru. Zna li je?" Grant odmahnu glavom. "Ne." "Pa, neto je u vezi identifikacije nekakvih ostataka. eli da joj se odmah javi." KOSTUR Eli Setler je sklonila pramen plave kose sa lica i upravila panju na kiselinske kupke. Imala ih je est u nizu, molarne jaine od 5 do 30 postotaka. Morala je jae rastvore da dri na oku, jer bi progrizli krenjak i poeli da erodiraju kosti. Kosti beba-dinosaurusa tako su krhke. Divila se to su uopte bile sauvane, posle osamdeset miliona godina. Dokono je sluala kako Grant pria: "Gospoica Levin? Ovde Alan Grant. ta je to sa... ta imate? ta?" Poeo je da se smeje. "U to jako sumnjam, gospoice Levin... Ne, stvarno nemam vremena, ao mi je... Pa, mogu da pogledam, ali gotovo sigurno mogu da vam

garantujem da je to guter bazilisk. Ali... da, moete da to uinite. U redu. Poaljite odmah." Grant je spustio slualicu i odmahnuo glavom. "Ti ljudi." Eli upita: "O emu je re?" "Nekom guteru koga pokuava da identifikuje", ree Grant. "Poslae mi faksom rendgen." Priao je faksu i saekao da se prenos zavri. "Uzgred, imam za tebe novo otkrie. Jedno dobro." "Da?" Grant klimnu. "Naao sam ga neposredno pre nego to se momak pojavio. Na Junom brdu, etvrti horizont. Beba velociraptora: eljust i celo zubalo, tako da nema sumnje o identitetu. A mesto deluje netaknuto. Moda bi mogli dobiti i ceo sklelet." "Fantastino", ree Eli. "Koliko je mlada?" "Mlada", ree Grant. "Dva, moda najvie etiri meseca." "I bez sumnje je velociraptor?" "Potpuno", ree Grant. "Moda se kolo sree konano okrenulo." Poslednje dve godine u Zmijskoj vodi, ekipa je iskopavala samo hadrosauruse kljunae. Ve su imali dokaza o bezbroznim krdima ovih dinosaurusa biljodera, kako tutnje poljima krede u grupama od deset ili dvadeset hiljada, kao to e bizoni kasnije tutnjati." Meutim, sve ee se postavljalo pitanje: gde su grabeljivci? Naravno, oekivali su da e grabeljivci biti retki. Prouavanja populacija grabeljivci/plen u lovnim parkovima u Africi i Indiji sugerisala su da, grubo reeno, na jednog grabeljivca mesodera dolazi etiri stotine biljodera. To znai da bi krdo od deset hiljada kljunaa opskrbljavalo samo dvadeset pet tiranosaurusa. Tako da je bilo malo verovatno da e nai ostatke velikog grabeljivca. Ali da li je bilo manjih grabeljivaca? Zmijska voda imala je desetine legala " na nekim mestima zemlja je bukvalno bila prekrivena deliima ljusaka od jaja dinosaurusa " a mnogi mali dinosaurusi jeli su jaja. ivotinja kao Dromeosaurusa, Oviraptora, Velociraptora i Koelurusa " grabeljivaca visokih tri do pet stopa " moralo je ovde biti u izobilju. Meutim, do sada nisu otkrili nijednu. Moda je ovaj skelet velociraptora zaista znaio da se kolo njihove sree okrenulo. I to beba! Eli je znala da je jedan od Grantovih snova bio da prouava podizanje beba dinosaurusa mesodera, kao to je to ve uinio s biljoderima. Moda je ovo bio prvi korak ka tom snu. "Mora da si prilino uzbuen", ree Eli. Grant nije odgovorio. "Rekla sam, mora da si uzbuen", ponovila je Eli. "Boe", ree Grant. Buljio je u faks. Eli je pogledala preko Grantovog ramena rendgenski snimak i polako ispustila vazduh. "Misli li da je to amasikus?" "Da", ree Grant. "Ili trijasikus. Skelet je tako lak." "Ali ovo nije guter", ree ona. "Ne", ree Grant. "Ovo nije guter. Ve dve stotine miliona godina nijedan troprsti guter nije hodao ovom planetom." Eli je u poetku mislila da gleda neku podvalu " genijalnu, veto izvedenu podvalu, ali svakako podvalu. Svaki biolog zna da je pretnja podvalom uvek prisutna. Najpoznatija podvala, piltdaunski ovek, nije otkrivena etrdeset godina, a njen poinitelj i dalje je nepoznat. U skoranje vreme, ugledni astronom Fred Hojl je tvrdio da je fosilni krilati dinosaurus, Arheopteriks, izloen u Britanskom muzeju, prevara. (Ispostavilo se da je ipak pravi.) Sutina uspene podvale sastoji se u prikazivanju naunicima onoga to oekuju da vide. A, Elinom oku, rendgenski snimak gutera bio je potpuno ispravan. Troprsto stopalo bilo je dobro uravnoteeno, sa najmanjom sredinjom kandom. Kotani tragovi etvrtog i petog

prsta bili su smeteni blizu metatarzalnog zgloba. Golenica je bila jaka, i znaajno dua nego bedrena kost. U kuku, acetabulum je bio ceo. Rep je imao etrdeset pet prljenova. Bio je to mladi Prokompsognatus. "Moe li rendgen da bude krivotvoren?" "Ne znam", ree Grant. "Ali gotovo da je nemogue krivotvoriti rendgenski snimak. A Prokompsognatus je jedna opskurna ivotinja. ak i ljudi koji poznaju dinosauruse nikad nisu uli za njega." Eli je proitala beleku. "Uzorak prikupljen na plai Kabo Blanko, 16. jula... Oigledno je majmun drekavac jeo ivotinju, a ovo je sve to je preostalo. Oh... kae da je guter napao jednu devojicu." "Sumnjam", ree Grant. "Ali, ko zna. Prokompsognatus je bio tako mali i lak da smo pretpostavljali da mora da je bio leinar, da se hranio samo mrtvim stvorenjima. A vidi se da je do bokova imao..." na brzinu je odmerio... "oko dvadeset centimetara, to bi znailo da je cela ivotinja bila visoka oko stope. Kao pile. ak bi i dete moralo da joj izgleda prilino zastraujue. Mogla bi da ugrize bebu, ali ne i dete." Eli se namrtila na rendgenski snimak. "Misli li da bi ovo moglo da bude legitimno ponovno otkrie?" upita ona. "Kao celakant?" "Moda", ree Grant. Celakant je bila pet stopa duga riba za koju se mislilo da je izumrla pre ezdeset pet miliona godina, sve dok jedan primerak nije izvaen iz okeana 1938. godine. Ali bilo je i drugih primera. Australijski planinski pigmejski oposum bio je poznat samo na osnovu fosila sve dok jednog nisu pronali u kanti za ubre u Melburnu. A deset hiljada godina star fosil vonog imia sa Nove Gvineje opisao je zoolog koji je nedugo zatim primio potom iv primerak. "Ali da li je mogue da je stvaran?" bila je uporna. "ta je sa starou?" Veina ponovo otkrivenih ivotinja bili su prilino skoranji dodaci fosilnim podacima: deset ili dvadeset hiljada godina stari. Neki su bili stari pola miliona godina; u sluaju celakanta, ezdeset pet miliona godina stari. Ali uzorak koji su posmatrali bio je mnogo, mnogo stariji od toga. Dinosauri su izumrli u periodu krede, pre oko ezdeset pet miliona godina. Procvat su doiveli i postali dominantan oblik ivota na planeti u juri, pre 190 miliona godina. A prvi put su se pojavili u trijasu, otprilike pre oko 220 miliona godina. Prokompsognatus je iveo u ranom trijasu - vremenu toliko dalekom da ak ni naa planeta nije izgledala isto. Svi kontinenti su bili spojeni u jednu kopnenu masu, zvanu Pangeja, koja se pruala od Severnog do Junog pla - beskrajni kontinent paprati i uma, sa nekoliko velikih pustinja. Atlantski okean bio je usko jezero izmeu onoga to e postati Afrika i Florida. Vazduh je bio gui. Zemljite je bilo toplije. Postojalo je na stotine aktivnih vulkana. I to je bilo okruenje u kome je Prokompsognatus iveo. "E, pa", ree Eli. "Znamo da su ivotinje preivele. Krokodili su, u sutini, ivotinje iz trijasa koje ive u sadanjosti. Ajkule su iz trijasa. Tako da znamo da se to ve dogaalo." Grant je klimnuo glavom. "A postavlja se pitanje", ree on, "kako bi se to drugaije moglo objasniti? Ili je to podvala - u ta sumnjam - ili je ponovno otkrie. ta bi drugo moglo da bude?" Telefon je zazvonio. "Ponovo Elis Levin", ree Grant. "Hajde da vidimo moe li nam poslati pravi uzorak." Javio se i iznenaeno pogledao Eli. "Da, saekau gospodina Hamonda. Da. Naravno." "Hamond? ta on hoe?" upita Eli. Grant je odmahnuo glavom, a onda rekao u slualicu: "Da, gospodine Hamond. Da, i meni je drago da vam ujem glas... Da... " Pogledao je Eli. "O? O, da? Je li tako?" Rukom je prekrio mikrofon i rekao: "Zaluen je kao to je i bio. Mora da uje ovo." Grant je pritisnuo dugme zvunika i Eli je zaula staraki, hrapav glas kako brzo govori: "... avolskih neprijatnosti sa nekim tipom iz Agencije za zatitu ivotne sredine, koji, izgleda, na

svoju ruku, napola sumanuto, parta zemljom i obavlja razgovore; neto muti. Pretpostavljam da kod vas u tu nedoiju niko nije dolazio?" "U stvari", ree Grant, "neko nas je posetio." Hamond je frknuo. "Toga sam se i plaio. Neki pametnjakovi po imenu Moris?" "Da, zvao se Moris", ree Grant. "Namerava da se sretne sa svim naim savetnicima", ree Hamond. "Prekjue je bio kod Jana Malkolma - znate, matematiara iz Teksasa? On je bio prvi za koga znam. Vraki se muimo da iziemo na kraj s tim; to je tipian nain na koji vlada radi - nema pritubi, nema optubi, samo maltretiranje od strane nekog momka koga niko ne nadgleda i koji na raun poreskih obveznika jurca unaokolo. Je li vas gnjavio? Prekinuo u poslu?" "Ne, ne, nije me gnjavio." "Pa, na neki nain, to je teta", ree Hamond, "jer da jeste, ja bih pokuao i uspeo da dobijem sudski nalog da ga zaustavim. Kako stvari sada stoje, moji pravnici zovu irom Agencije da otkriju gde je, kog vraga, zakripalo. Upravnik tvrdi da ne zna ni za kakvu istragu. Procenite to. Sve je to prokleta birokratija. Do avola, mislim da momak pokuava da doe dole u Kostariku, pronjuka unaokolo, stigne na nae ostrvo. Znate da imamo ostrvo tamo dole?" "Ne", ree Grant i pogleda Eli. "Nisam znao." "O, da. Kupili smo ga i zapoeli nau operaciju pre, ovaj, etiri ili pet godina. Zaboravio sam tano. Zove se Isla Nublar - veliko ostrvo, sto milja od obale. Postae bioloki rezervat. Predivno mesto. Tropska dungla. Znate, morate da ga vidite, doktore Grant." "Zvui zanimljivo", ree Grant, "ali sada..." "Gotovo je zavreno, znate", ree Hamond. "Poslao sam vam neke materijale o njemu. Jeste li dobili moje materijale?" "Ne, ali mi smo prilino daleko od..." "Moda e danas stii. Pregledajte ih. Ostrvo je upravo prekrasno. Ima svega. Izgradnja ve traje trideset meseci. Moete da zamislite. Veliki park. Otvara se u septembru sledee godine. Morate da ga vidite." "Zvui predivno, ali..." "U stvari", ree Hamond, "insistirau da ga vidite, doktore Grant. Znam da ete zakljuiti da se nalazi upravo na vaoj stazi. Da ete biti oduevljeni njime." "Nalazim se usred..." "Vidite, znate ta", ree Hamond, kao da mu je ta ideja tek sada pala na pamet. "Ovog vikenda vodim dole neke ljude koji su nam pruali savetnike usluge. Provedite par dana i razgledajte ga. Naravno, na na raun. Bie sjajno ako biste nam dali vae miljenje." "Nikako ne bih mogao", ree Grant. "O, pa samo za vikend", ree Hamond, uz nervirajuu, veselu upornost starog oveka. "To je sve to elim. Ne bih voleo da prekidam va rad. Ja znam koliko je on vaan. Verujte mi, znam to. Nikad ne prekidajte va rad. Ali mogli biste ovog vikenda da skoite dole i vratite se u ponedeljak." "Ne, ne bih mogao", ree Grant. "Upravo sam naao novi skelet i..." "Da, dobro, ali ipak mislim da bi trebalo..." ree Hamond, ne sluajui ga previe. "A upravo smo dobili nekakav dokaz o veoma zbunjujuem i znaajnom otkriu. Izgleda da je u pitanju ivi prokompsognatid." "ta?" ree Hamond, usporavajui. "Nisam ba shvatio. Rekli ste, ivi prokompsognatid?" "Tako je", ree Grant. "To je bioloki uzorak, deli jedne ivotinje prikupljen u Centralnoj Americi. ive ivotinje." "Ma nemojte rei", ree Hamond. "ive ivotinje? Ba udno." "Da", ree Grant. "I mi tako mislimo. Dakle, vidite, ovo nije vreme da idem..." "Centralnoj Americi, kaete?" "Da."

"Znate li odakle iz Centralne Amerike?" "Sa jedne plae po imenu Kabo Blanko. Ne znam tano gde..." "Shvatam." Hamond je proistio grlo. "I kad je taj, ah, uzorak dospeo u vae ruke?" "Ba danas." "Danas, znai. Danas. Znai. Da." Hamond je ponovo proistio grlo. Grant je pogledao Eli i ustima oblikovao: ta se deava? Eli odmahnu glavom. Zvui uznemireno. Grant ustima oblikova: Vidi da li je Moris jo tu. Prila je prozoru i pogledala napolje, meutim, Morisovih kola nije bilo. Okrenula se nazad. Iz zvunika dopro je Hamondov kaalj. "Ah, doktore Grant. Jeste li ve nekom priali o tome?" "Nisam." "Dobro. To je dobro. E, pa. Dobro. Da vam pravo kaem, doktore Grant, imam jedan mali problem u vezi s tim ostrvom. Ovo sa Agencijom dolazi ba u najgore vreme." "Kako to?" upita Grant. "Pa, imamo i mi naih problema i malih kanjenja... da kaemo da sam ovde malo pritisnut i da bih voleo da za mene pogledate to ostrvo. Da mi date vae miljenje. Platiu vam uobiajenu savetniku tarifu za vikend od dvadeset hiljada dnevno. To e iznositi ezdeset hiljada za tri dana. A ako biste mogli da odvojite doktorku Satler, i ona bi ila po istoj tarifi. Potreban nam je botaniar. ta kaete?" Eli je posmatrala Granta dok je govorio: "Pa, gospodine Hamond, toliko novca potpuno e pokriti sve trokove nae ekspedicije za sledea dva leta." "Dobro, dobro", Hamond ree blagostivo. Sada se inio pometenim; misli su mu bile negde drugde. "eleo bih da ovo bude lako... A sad u poslati mlaznjak korporacije da vas pokupi na onom privatom aerodromu istono od otoa. Znate na koji mislim? To je samo dva sata vonje od mesta gde ste sad. Budite tamo sutra u pet popodne i ja u vas saekati. Odveu vas pravo dole. Moete li vi i doktorka Satler da stignete na taj avion?" "Pretpostavljam da moemo." "Dobro. Nemojte puno stvari da nosite. Ne trebaju vam pasoi. Jedva ekam da se sretnemo. Vidimo se sutra", ree Hamond i on spusti slualicu. KAUEN, SVEJN I ROS Podnevno sunce strujalo je u pravnike kancelarije Kauena, Svejna i Rosa u San Francisku i davalo sobi veselost koju Donalad enaro nije oseao. Sluao je na telefonu i gledao u efa, Danijela Rosa, koji je u crnom odelu sa sitnim prugama delovao hladno kao pogrebnik. "Razumem, Done", ree enaro. "A Grant je pristao da doe? Dobro, dobro... da, to mi odgovara. estitam, Done." Spustio je slualicu i okrenuo se prema Rosu. "Vie ne moemo da verujemo Hamondu. Suvie je pritisnut. Agencija za zatitu ivotne sredine ga proverava, kasni sa kostarikanskim odmaralitem, a investitori postaju nervozni. Suvie se uka o problemima tamo dole. Previe radnika je umrlo. A sad i to sa tim ivim prokompsit-kako se ve zove na kopnu..." "ta to znai?" upita Ros. "Moda nita", ree enaro. "Ali Hamai je jedan od naih glavnih investitora. Prole nedelje dobio sam izvetaj od Hamaijeog predstavnika u San Hozeu, prestonici Kostarike. Prema izvetaju, neka nova vrsta gutera ujeda decu na obali." Ros je zatrptao. "Novi guter?" "Da", ree enaro. "Ne moemo vie da se zajebavamo s tim. Moramo smesta da pregledamo to ostrvo. Zatraio sam od Hamonda da organizuje nezavisne obilaske terena svake nedelje u sledeih tri nedelja." "A ta Hamond kae?" "On insistira da je sa ostrvom sve u redu. Tvrdi da je preduzeo sve mere predostronosti."

"Ali mu ne veruje", ree Ros. "Ne", ree enaro. "Ne verujem." Donald enaro je doao u Kauen, Svejn iz bankarskih investicija. Visokotehnolokim klijentima Kauena, Svejna esto je bio potreban kapital i enaro im je pomagao da nau novac. Jedan od prvih njegovih zadataka, jo tamo 1982. godine, bio je da prati Dona Hamonda dok je starac, tada ve sedamdesetogodinjak, sklapao finansijsku konstrukciju da zapone Ingen korporaciju. Na kraju su sakupili gotovo milijardu dolara, a enaro se seao toga kao besomune trke. "Hamond je sanjar", ree enaro. "Potencijalno opasan sanjar", ree Ros. "Nije trebalo da se umeamo u to. Kakav je na finansijski poloaj?" "Firma", ree enaro, "poseduje pet procenata." "Opteg ili ogranienog?" "Opteg." Ros je odmahnuo glavom. "Nije trebalo da to radimo." "U to vreme se inilo mudrim", ree enaro. "Do avola, bilo je to pre osam godina. Uzeli smo to umesto nekih honorara. A, ako se sea, Hamondov plan bio je izuzetno spekulativan. On zaista ide do krajnjih granica. Niko nije ozbiljno mislio da on to moe da postigne." "Ali oigledno jeste", ree Ros. "U svakom sluaju, slaem se da je inspekcija zakasnila. ta je s tvojim terenskim strunjacima?" "Poinjem sa strunjacima koje je Hamond ve unajmio kao savetnike, jo na poetku projekta." enaro je bacio spisak na Rosov sto. "Prvu grupu ine paleontolog, paleobotaniar i matematiar. Oni ovog vikenda idu dole. Ja idem s njima." "Hoe li ti rei istinu?" upita Ros. "Mislim da hoe. Niko od njihe nema puno veze s ostrvom, a jedan od njih - matematiar, Jan Malkolm - od poetka otvoreno je neprijateljski nastrojen prema projektu. Neprestano je tvrdio da to nee uspeti, da ne moe da uspe." "I ko jo?" "Samo tehniko osoblje: kompjuterski sistem-analitiar. Da pregleda kompjutere parka i ispravi neke zakoljice. Trebalo bi da stigne tamo u petak ujutro." "Lepo", ree Ros. "Ti si se dogovarao