Broj 19/20 - letnji dvobrojISSN 2217-4486 (Online)

Tema broja:Slobodno vreme

Poslodavac meseca

Sezonski poslovi

Koje poslove nude o mladinske zadruge

Kako ete provesti leto?

Krenula je sezona godinjih odmora

Kari

jera

4

Kandidati6 Tema broja: Slobodno vreme8 Leto je...9 Iskoristite kvalitetno slobodno vreme

Istraivanje12 Kakoeteprovestileto?13 Stipendije.rspreporuuju...

Aktuelno14 Sezonskiposlovi15 Kojeposlovenudeomladinskezadruge?

Zaposleni17 Balansirajteprivatniiposlovniivot

Poslodavac meseca22 KompanijaU.S.Steel

Poslodavci24 Organizovanjegodinjihodmora25 Kolektivniiliindividualniodmori

IzuglaZakona27 Pravonagodinjiodmor

S A D R A J

Karijera

5

IMPRESSUM

Magazin Karijera je besplatan i moe se slobodno preuzimati u PDF formatu. Magazin Karijera se moe tampati i koristiti u obrazovne svrhe. Komercijalna upotreba bilo kog dela magazina Karijera nije dozvoljena.

Govor brojki28 Stanjenatriturada-BeogradiNoviSad

Vesti29 CentralaNSZ-aodsadauKragujevcu29 Podsticanjezapoljavanjausiromanimoptinama

HR trendovi30 Novozanimanje-Blogovanje32 Kodanaspieblogove

Zanimljivosti34 Kurszaljudebezhumora

S A D R A J

Izdava

Business Press d.o.o.Kralja Vladimira 21/211010 BeogradSrbija

Tel/Fax: +381 398 7871Email: karijera@poslovi.rsURL: www.poslovi.rs/karijera

Glavni urednik

Jelena Gaji

Marketing

Sneana pajak

FotoFotolia.com

Dvobroj: 19-20Godina: 2011.

ISSN: 2217-4486 (online)

Registarski broj: 60498

Zavod za intelektualnu

svojinu Republike Srbije

tema brojaKa

rije

ra

6

Slobodno

vreme

tema brojaKa

rijera

7

Dobro poznata izreka najbolje pokazuje ko-liko je vreme znaajno za na svakodnevni ivot. To je jedan od retkih resursa koji ne morate da plaate, ali to ne znai da ga moete rasipati kako poelite. Od vas zavisi da li ete vreme mudro iskoristi ili uzalud potroiti. Kako se organizujete i posvetite svojim ciljevima zavisie da li e vam vreme u ivoti biti saveznik ili najvei protivnik. Ali da biste se dobro organizovali potrebno je prvo da isplanirate svoj ivot, da znate ta elite da postignete, koje su vam namere,... to pre napravite svoj ivotni plan, manje ete vremena uzalud potroiti.

Planirajte svoj ivot i svoje vreme, jer ga nemate na pretek.

Veina nezaposlenih, odnosno mladih lju-di koji su tek zavrili kolovanje i jo uvek nemaju stalni posao, moda se nee sloiti sa ovom konstatacijom i rei e da imaju

previe slobodnog vremena koji bi vrlo rado zamenili za radni dan prepun

obaveza. Iako im je najvei izazov i jedi-ni cilj da to pre pronau posao i prekinu monotoniju, viak vremena na raspolaganju mladi mogu iskoristiti i na druge aktivnosti koje e doprineti proirivanju njihovih vidika, kao i usavravanju znanja i vetina u oblas-tima kojima ranije nisu mogli da se potpuno posvete svog redovnih obaveza u koli i na fakultetu. To je jedinstvena prilika kada mogu da poklone panju svim onim stvari-ma koje su zanemarili tokom kolovanja.

Ukoliko ste i vi neko ko trenutno raspolae za previe slobodnog vremena i sporo vam

prolaze dani, onda iskoristite ovaj najdui period u ivotu na kvalitetan nain, jer ga uskoro neete imati na raspolaganju. (Vie o tome na koji nain iskoristiti slobodno vreme moete proitati na strani 9). Zapoljavanjem e vae obaveze postatiti obimnije, zahtevni-je i pre svega imae prioritet u odnosu na ostale oblasti ivota.

Nedostatak slobodnog vremena najvie oseaju upravo zaposlani ljudi koji esto napominju kako bi eleli da urade odreene stvari samo kada bi imali malo vie vreme-na. Ipak, do manjka slobodnog vremena ne dolazi uvek zbog previe obaveza na poslu, ve i zato to ljudi esto ne organizuju svoj ivot tako da izdvoje u toku dana bar 15 minuta vremena koji e provesti kvalitetno i ba onako kako su poeleli. Ili se preter-ano posvete poslu i u potpunosti zanema-ruju svoju porodicu, ili oseaju stalni priti-sak da ispune sve obaveze kako na poslu tako i u kui, i onda u potpunosti zanemare svoje potrebne i lina zadovoljstva. Napra-viti balans izmeu posla i privatnog ivota je izuzetno vano, ali isto tako je bitno da se svaki minut ivota iskoristi svrsishodno i kvalitetno. (Detaljnije o balansiranju izmeu posla i privatnog ivota moete proitati na stra-ni 17).

Slobodno vreme - za nekoga nemogua misija, a neki bi rado menjali celokupno svoje slobodno vreme i monotoniju za posao koje e im ispuniti dan. I jedni i drugi se suoavaju sa istim izazovom - na pravi nain rasporediti aktivnosti i obaveze tako da u ivotu postignu sve to ele. Tano je da vreme uvek nedostaje kada najvie treba, ali isto tako injenica je da vreme ne koristimo kvalitetno kada ga imamo previe.

Nezaposleni = viak slobodnog vremena

Zaposleni = manjakslobodnog vremena

Vreme je besPlatNo, ali ima neprocenjivu vrednoSt

KandidatiKa

rije

ra

8

Leto je......ve stiglo, a njega nezaobi-lazno prate brojni planovi kako emo provesti leto i is-koristiti dragoceno slobodno vreme. Pred nama je period u kome, tas na vagici koji pripa-da zabavi, odmoru i relaksaciji, najee i jedini put u godini za nijansu prevagne u odnosu na nae svakodnevne obaveze.

Poznato je da sa dolaskom leta i lepog vremena, i raspoloenje kod ljudi se menja, pa tako ak i oni najumorniji od svih obaveza pronau u sebi dovoljno snage da ulepaju dan i zaine ga nekom interesant-

nom aktivnou. Samim tim to i dan due traje tokom leta, prua nam se mogunost da u toku dana uradimo vie nego to je to sluaj tokom zimskih meseci. Sunce osim to pozi-tivno utie na raspoloenje, takoe nam otvara vrata da vie vremena provedemo van svojih kua, kancelarija i uopte zatvorenog prostora.

Da li ste vi odluili ta ete ra-diti ovog leta? Razmislite ta je to to vas najvie interesuje i donesite odluku kako ete is-koristiti po mnogima najlepe godinje doba leto.

KandidatiKa

rijera

9

da li ste znali da...

... samo 5 posto mladih u Srbiji slo-bodno vreme iskoristi da se posveti kreativnom hobiju kao to su pisa-nje, slikanje i slino, kao i da poseti pozorite, bioskope i muzeje.

...preko 60 posto mladih u Srbiji slobodno vreme troi gledajui TV

...44 posto mladih svoje slobodno vreme najee provodi u druenju i izlascima sa prijateljima.

...svega 3 posto koristi slobod-no vreme za sopstveni napre-dak i usavravanje.

Jedini period u kome nae obaveze izostaju i imamo najvie slobodnog vremena je kada zavrimo kolovanje i ponemo da traimo posao. Tada nam se ini da nam je to previe slobodnog vre-mena i da ne moemo najbolje da ga ispunimo, meutim tek kasnije kad promenimo status bilo poslovni ili brani shvatamo dragocenost toga doba.

Zato ukoliko trenutno uivate u takvom bogatstvu slobodnog vre-mena, iskoristite ga i nemojte se preputati dosadi. Provedite vreme tako to ete neto novo nauiti, raz-vijati svoje kretivne potecijale, od-marati se, druiti se sa porodicom i prijateljima, zaraditi novac

Ako jo uvek ne znate kako da ispu-nite vreme i provedete leto kvalitetno, bilo bi dobro da to pre preuzemete neke korake kako se kasnije ne biste kajali zbog proputenih prilika i uza-lud potroenog vremena.

Mogunosti koje se danas nude su zaista raznovrsne, samo treba da saznate ta je to to biste eleli da ostvarite i onda da krenete u potragu

...skoro polovina mladih ne vodi rauna o svojoj kondiciji i zdravlju.

...samo 4 posto mladih u Srbiji deo svog slobodnog vremena odvoji za itanje

Iskoristite kvalitetno

slobodno vreme

Nastavak na strani 10 >>>

KandidatiKa

rije

ra

10

na koji nain ete svoje namere postii. Tako na primer, ukoliko elite da idete na more i roditelji nisu u prilici da vam to obezbede, a pritom ste tek diplomirali, moete pokucati na vrata neke od omladinskih zadruga. Osa-mostalite se kao to to ine mladi iz drugih zemalja, koji ak rade i dok idu u srednju kolu i tako zarauju deparac.

Omladinske zadruge su tu da vam pomognu i ukau na opcije koje vam stoje na raspola-ganju. Moete na taj nain poeti da radite na nekom od brojnih sezonskih poslova koji su tokom leta aktuelni i za samo par nedelja ili meseci doi do sredstava sa kojim ete sebi platiti letovanje.

Takoe moete se prikljuiti i nekim orga-nizacijama, koje su namenjene mladima i volontirajui uestvovati u projektima koje one sprovode. Na taj nain ete biti u prilici da ostvarite brojna poznanstva koja e vam moda kasnije koristiti pri realizovanju vaih karijernih planova.

Pored svega navedenog, u slobodno vreme moete se posvetiti i svojim hobijima, koji su esto u senci nekih obaveznih aktivnosti. Ne zaboravite da je ovo pravi trenutak da im poklonite panju.

Ako ste avanturista i volite da putujete, predstojee leto moete provesti i tako to ete se upoznati sa kulturom, obiajima, jezicima drugih naroda i tako spojiti dva zadovoljstva - nauiti neto novo i odmori-ti se daleko od svakodnevnice. Zapravo uenje i usavravanje na kom god to nivou bilo, trebalo bi da bude prioritetna aktivnost, jer kao i u svemu drugom prekid kontinuiteta uenja moe veoma negativno da se odrazi na razvoj vae karijere.

ta god da radite, pa i kad vam se ini da neete ugledati blagodeti toga, bolje je nego ne raditi nita i preputati se dosadi. I kako bi uvena Coco Chanel rekla Nema vreme-na za monotoniju. Postoji samo vreme za rad i vreme za ljubav. Vi odluite kako ete svoje vreme iskoristiti!

Kada uzalud potroite novac, to je jedino to ste izgubili.

Ako uzalud troite vreme, onda gubite deo svog ivota.

iStraiVanjeKa

rije

ra

12

ta radi u slobodno vreme, gde e provesti leto i odmor su trenutno na-jatraktivnija pitanja i odgovor na njih ini uvod skoro svake konverzacije. Mnogima se deava da ak vie puta u toku dana budu u prilici da odgovori ba na neka od ovih pitanja. A odgovori koji se pritom mogu uti su veoma raznovrsni - od od-mora i zabave do izuzetnog radnog leta. U zavisnosti od toga u kojoj poziciji se nalazi sagovornik najee i zavisi od-govor koji e se dobiti.

Studenti leto uglavnom koriste za odmor i predah o predavanja, sve do pred kraj avgusta kada veina kree sa sprema-njem ispita. Za one koji su, pak, zavrili kolovanje a nemaju druge obaveze, leto uglavnom ne donosi veliku promenu. Oni se svakoga dana bude sa istim pitanjem - kako da pronaem posao. Iako su tre-nutno nezaposleni to ne znai da oni ne mogu pronai neku aktivnost koja e im ispuniti dan.

Postoje brojni naini kako da to bolje iskoristite dan, mesec ili godinu. Kao i u poslu tako i u ivotu, najbitnije je da napravite planove koji su prilagoeni vaim eljama i mogunostima. Tako moete iskoristiti leto ili slobodno vreme da zaradite novac, da nauite neto novo ili da se usavrite u oblastima koje ranije niste najbolje poznavali. Takoe moete se druiti sa prijateljima, baviti se sportom, relaksirati se, odmarati...

Kako su na ovo pitanje odgovorili uesnici ankete na portalu Poslovi.rs, saznajte u nas-tavku.

Istraivanje:

Kako ete provesti leto?

iStraiVanjeKa

rijera

13

preporuuju...NO ISTRAIVAA 2011 je najvea i najza-bavnija promocija nauke i naunika na svetu. To je jednodnevni spektakl koji se odrava istog dana u celoj Evropi. Ove godine No istraivaa bie odrana u Novom Sadu, Zrenjaninu i Subotici, 23. septembra 2011. godine. Organizatori pozivaju istraivae i naunike iz Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, iz Vojvodine i cele Srbije da uzmu ak-tivno uee. Poziv je otvoren za sve zainteresovane istraivae, bez obzira na njihovo zvanje i mesto zaposlenja.

BalkanIDEA Novi Sad poziva srednjokolce/ke iz Novog Sada, Beeja, Apatina, Bake Topole, Zren-janina, Novog Kneevca, Vrbasa, Stare Pazove, Rume i Sremske Mitrovice zainteresovane za uee na treningu za vrnjake edukatore/ke za prevenciju elektronskog (sajber) nasilja organizovanog u okviru projekte Udrueni protiv elektronskog nasilja.Trening na temu elektronskog nasilja i zatite privat-nosti na Internetu, bie odran od 18. do 22.08. u Sremskoj Kamenici.

Hartefakt fond poziva zainteresovane da se pri-jave za uee u Letnjoj producnetskoj koli, koja e biti odrana od 19. do 26. avgusta. Ukoliko sma-trate da imate smisla, iskustva i elju da se bavite poslovima koji su vezani za produkciju, ovo je dobra prilika da uite od kvalitetnih i iskusnih producenata u Srbiji. Predavanja i praktine vebe obuhvatie produkciju festivala, pozorinih predstava, dogaaja i drugih umetnikih manifestacija i projekata.

I jo puno zanimljivih nagradnih konkursa, treninga za usavravanje, letnjih kola, stipendija, studentskih razmena,...Samo na STIPENDIJE.RS

sezonski posao 61,5%

dodatno usavravanje 19%

odmor i zabavu 19.5%

Prema podacima dobijenim u anketi koja je sprovedena to-kom juna meseca na Poslovi.rs, ak 61,5% ispitanika je odgovo-rilo da e leto iskoristiti za rad na sezonskim poslovima. Ovo je dobar nain da se korisno pro-vede slobodno vreme koje veina ima na raspolaganju tokom leta.

Sezonski poslovi, osim to pruaju mogunost mnogima da bar privremeno nau za-poslenje, takoe obezbeuju i veoma solidnu zaradu. Prema nekim procenama, na sezons-kim poslovima moe se zaraditi i do 1.000 evra meseno. Vie o sezonskim poslovima i ponu-di omladinskih zadruga u Srbiji moete proitati na strani 14.

Odmor tokom leta imae 19,5% uesnika istraivanja, koji e se prepustiti zabavi i provo-du, dok e priliku za dodatno usavravanje iskoristiti 19% ispitanika. Sada se vie nego ika-da ranije organizuju besplatne radionice, kursevi, seminari i letnje kole koje omoguavaju mladima da na kreativan nain iskoriste slobodno vreme tokom leta.

aKtUeLnoKa

rije

ra

14

Jun mesec svake godine tradicionalno oznai poetak ponude i potranje za sezonskim poslovima. Nepisano je pravilo da od poetka juna do kraja sep-tembra traje sezona privremenih poslova na kojima se zaposli i po nekoliko desetina hiljada ljudi kako u Srbiji tako i u susednoj Crnoj Gori.

Najei sezonski poslovi su radovi na graevini, utovar/istovar, pomoni poslo-vi, berai voa na plantaama, zatim pro-moterke, anketari, prodavci sladoleda, ko-nobari, kuvari, poslastiari, recepcionari, sobarice i drugi ugostiteljski poslovi.

Do sezonskih poslova se dolazi uglavnom preko omladinskih zadruga koje ove godine imaju pune ruke posla, jer je zainteresovanost kandidata znatno vea nego prethodne dve godine.

To je magazinu Karijera potvreno i u omladinskoj zadruzi Bulevar gde je najvee interesovanje za poslove operatera sa perfektnim znanjem engleskog jezika, a dosta se trae i pakeri, promoterke, prodavci sladoleda, berai vianja, anketari.

Prema reima Brede Mili direktorke OZ Bulevar, ove sezone najzainteresovaniji za privremene poslove su srednjokolci, koji ele da obezbede eparac i novac za letovanje. Mukarci mogu oekivati dnevnice od 1.600-2.000 dinara, izuzev teih graevinskih poslova za koje su dnevnice 3.000 dinara, dok devojke mogu zaraditi 200-250 dinara po satu na poslovima promocije koji se obino rade vikendom.

Ukoliko pak ele da pronau posao na due, tu su poslovi operatera u call centrima stranih kompanija koji se plaaju 33.000 meseno za 7 sati radnog vremena i 5 radnih dana u nedelji.

Sezonski poslovi

Koje poslove nude omladinske zadruge?

Najei sezonski poslovi: ugostiteljstvo i rad na graevini

aKtUeLnoKa

rijera

15

Poslodavci u Crnoj Gori najavili su da e tokom ove turistike sezone ponuditi posao za oko 15.000 rad-nika. S obzirom da Crna Gora ima problem manjka radne snage, ljudima iz Srbije se prua mogunost da leto provedu radno na primorju.

Srbi tradicionalno svake godine pohrle ka primorju, te

Da je berba voa posao koji e uposliti najvie mladih istakla je i Jelena Stefanovi iz omladinske zadruge Traga i dodala da je veliko interesovanje takoe i za deljenja flajera, promocije, pako-vanje i lepljenje deklaracija u hipermarketima.

Za sezonske poslove ove godine uglavnom su zainteresovani svreni srednjokolci i studenti iz unutranjosti, dok interesovanje za rad na dui vremenski period pokazuju najee studenti zavrnih godina ekonomske i pravne struke, koji posao trae u bankama i call centrima, navela je Stefanovi.

Prema reima Slavice Despotovi, direktorke om-ladinske zadruge Grof, najpopularniji poslovi ove sezone su branje i tehnika obrada voa, kao i deklarisanje robe na kojima se moe zara-diti i do 20.000 dinara meseno. Za pomone po-slove u proizvodnji zarada ide od 25.000-27.000 meseno, dok su dnevnice za studente uglavnom oko 1.400 dinara, odnosno oko 1.700 za promo-cije od 8 radnih sati, dodala je Despotovi. U OZ Grof vee interesovanje za sezonske poslove vlada meu srednjokolcima starosti od 16 do 19 godina koji su sa podruja Beograda.

ta je potrebno za ulanjenje u OZ?

Sezonski poslovi u Crnoj Gori

ne udi to skoro polovina od ukupnog broja sezonaca u Crnoj Gori (47 odsto) stie iz Srbije, drugi deo je iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova, ali ih ima i iz Rumunije, Bugarske, Maarske.

Zarade se kreu od 300 do 1.500 evra u ugostiteljstvu i turizmu, a za fizike po-slove, u graevinarstvu i poljoprivredi, dnevnica je od 25 do 35 evra.

za uenike - aka knjiica ili potvrda iz kole, doku-ment sa matinim brojem ili zdravstvena knjiica

za studente - lina karta, indeks ili uverenje da su stu-denti, overen semestar

za nezaposlena lica radna knjiica i lina karta.

lanarine: OZ Bulevar 300 dinara OZ Traga 300 dinara OZ Grof 350 dinara

1992 - 2011

Moping d.o.o. je privatno porodino preduzee osnovano 1992 godine. Delatnost preduzea je: PROJEKTOVANJE , ISPORUKA I UGRADNJA : - hidromainske i elktro opreme pumpnih stanica pitke i otpadne vode, - sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje , - opreme za tretman vode za pie i otpadnih voda, - opreme za fontane i bazene za kupanje , - opreme za ribnjake IZRADA UPRAVLJAKIH SISTEMA I APLIKATIVNIH SOFTVERA SISTEM INTEGRATOR SCHNEIDER ELECTRIC GENERALNI ZASTUPNIK , SERVISER I MONTAER: Proizvoaa pumpi: HOMA - Nemaka ZENIT , CALPEDA , CADOPPI - Italija

Proizvoaa posuda pod pritiskom: VAREM Proizvoaa opreme za tretman otpadnih voda na farmama: CRI - MAN

REMONT I REKONSTRUKCIJA hidromainske i elektro opreme pumpnih postrojenja SERVISIRANJE svih vrsta pumpi za vodu i elektro motora

Moping d.o.o. je privatno porodi~no preduze}e osnovano 1992 godine. Delatnost preduze}a je:

- PROJEKTOVANJE , ISPORUKA I UGRADNJA - hidroma{inska i elktro oprema - sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje , - oprema za tretman vode za pi}e i otpadnih voda, UV ure|aji za sterilizaciju - oprema za fontane i bazene za kupanje , - oprema za ribnjake

- IZRADA UPRAVLJA^KIH SISTEMA I APLIKATIVNIH SOFTVERA

-SISTEM INTEGRATOR SCHNEIDER ELECTRIC

-OVLA[]ENI DISTRIBUTER , SERVISER I MONTA@ER

pumpnih stanica pitke i otpadne vode,

zapoSLeniKa

rijera

17

privatni i poslovn

i ivot

1992 - 2011

Moping d.o.o. je privatno porodino preduzee osnovano 1992 godine. Delatnost preduzea je: PROJEKTOVANJE , ISPORUKA I UGRADNJA : - hidromainske i elktro opreme pumpnih stanica pitke i otpadne vode, - sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje , - opreme za tretman vode za pie i otpadnih voda, - opreme za fontane i bazene za kupanje , - opreme za ribnjake IZRADA UPRAVLJAKIH SISTEMA I APLIKATIVNIH SOFTVERA SISTEM INTEGRATOR SCHNEIDER ELECTRIC GENERALNI ZASTUPNIK , SERVISER I MONTAER: Proizvoaa pumpi: HOMA - Nemaka ZENIT , CALPEDA , CADOPPI - Italija

Proizvoaa posuda pod pritiskom: VAREM Proizvoaa opreme za tretman otpadnih voda na farmama: CRI - MAN

REMONT I REKONSTRUKCIJA hidromainske i elektro opreme pumpnih postrojenja SERVISIRANJE svih vrsta pumpi za vodu i elektro motora

Moping d.o.o. je privatno porodi~no preduze}e osnovano 1992 godine. Delatnost preduze}a je:

- PROJEKTOVANJE , ISPORUKA I UGRADNJA - hidroma{inska i elktro oprema - sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje , - oprema za tretman vode za pi}e i otpadnih voda, UV ure|aji za sterilizaciju - oprema za fontane i bazene za kupanje , - oprema za ribnjake

- IZRADA UPRAVLJA^KIH SISTEMA I APLIKATIVNIH SOFTVERA

-SISTEM INTEGRATOR SCHNEIDER ELECTRIC

-OVLA[]ENI DISTRIBUTER , SERVISER I MONTA@ER

pumpnih stanica pitke i otpadne vode,Koliko puta ste ostali na poslu dugo nakon kraja radnog vremena, i izneverili lanove svoje porodice ili prijatelje kojima ste obeali da ete sa njima otii na veeru, u bios-kop, etnju ili organizovati neki drugi vid zabave?

Proitajte na stranama 18 i 19 kako moete pronai balans izmeu privatnog i poslovnog ivota >>>

Balansirajte

zapoSLeniKa

rije

ra

18

Pored svih obaveza koje posao nosi, ljudi se najee odriu druenja sa prijateljima. Prezauzetost na poslu, ali i puno obaveza kod kue, ne ostavlja mnogo vremena zaposlenima da se posvete nekim drugim stvarima u ivotu zbog ega se neretko deava da potpuno neprimetno eliminiu jednu po jednu stavku iz svog slo-bodnog vremena.

Da li se ovo i vama deava? Setite se kada ste poslednji put priali sa starim prijateljima iz kole, sa fakulteta ili iz detinjstva. Mno-gi e rei da nakon zaposlenja jednostav-no nisu uspeli da odre kontakt sa starim prijateljima, to i nije nita neuobiajeno naroito ako se zna da ljudi sa zaposlenjem dolaze u kontakt sa novim licima, upoznaju kolege i saradnike i sklapaju nova prijateljst-

va. Ipak, zabrinjavajue postaje onda kada se nemogunost balansiranja prenese i na porodicu, koju zaposleni svesno ili nesves-no mogu postaviti u drugi plan.

Kao razlog za ovakvu situaciju zaposleni uglavnom navode previe obaveza na po-slu koje pravdaju eljom za napredovan-jem i veom zaradom. Meutim, da bi se postigla efikasnost i posveenost poslu na dugoronom planu, neophodno je napraviti uspenu ravnoteu izmeu privatnog i po-slovnog ivota.

Ukoliko provodite dosta radnih sati na rad-nom mestu, to ne znai da ne moete uticati na to da slobodno vreme koje vam preostane provedete na najkvalitetniji nain i da se u relativnom kratkom vremenskom periodu efektivno odmorite. Kako to moete postii? Dobro planirajte svoje vreme, veto organi-zujte svoje obaveze, postavite prioritete, vebajte i praktikujete druge aktivnosti koje vam najbolje pomau da se relaksirate.

obaveze

porodica

Tek kada postignete ravnoteu u privatnom ivotu, moete se posvetiti poslu i graenju uspene karijere.

zapoSLeniKa

rijera

19

Organizovanje - Trudite se da izbegavate aktivnosti koje vam oduzimaju vreme i energiju. esto troimo vreme radei stvari koje moda ne bi trebalo da budu u prvom planu ili bar ne pomau da delot-vorno iskoristimo vreme. Zato i slui organizacija, da s vremena na vreme sagledate koje obaveze imate svakodnevno i da ih na adek-vatan nain rasporedite. Isto je i u privatnom ivotu. Ljudi ni ne primeuju da je mnogo efektnija etnja parkom sa prijateljima, nego vreme koje provodu na interentu ili gledajui televizor. Ali navika na odreeni nain ivota moe doprineti da manje uoavamo ovakve stvari.

Planiranje - Planirajte unapred neku aktivnost sa prijateljima ili porodicom. To moe biti izlazak, utakmica, etnja parkom, od-lazak u bioskop, restoran ili neto drugo to volite da radite. Ovo e vam omoguiti da kvalitetno iskoristite slobodno vreme, umesto da ono proe neopaeno, ali i da se radujete danima unapred sas-tanku koji vas eka. Sa druge strane, biete motivisani da posao zavrite na vreme jer vas nakon toga eka druga obaveza koju ste ranije isplanirali.

Deleiranje - Pokuajte da pronaete racionalniji i ekonominiji nain da obavljate neke od svakodnevnih poslova. Ne ustruavajte se da angaujte ljude iz vae okoline koji vam mogu pomoi da brze i efikasnije uradite odreene rutinske poslove (npr. da pokose travnjak ili donesu odeu sa hemijskog ienja). Takoe, postarajte se da sve poslove koje moete ura-diti onlajn ne zavravate lino odlaskom na alter (npr. plaajte raune ele-ktronskim putem, kupujte onlajn sve to ne morate da probate...). Priznaete da je mnogo bolje da vreme provedete u razgovoru sa svojim najbliima nego da satima obilazite radnje ili ekate u redu na kasi, alteru...

Vebanje Iako je teko baviti se sportskim aktivnostima kada imate popunjen raspored, svaki vid vebanja pomae da se ljudi opuste i eliminiu stres. Ono to je sigurno jeste da ete na-kon vebanja biti fiziki umorni, ali ete zato imati sveije misli, vei elan za rad i samim tim biete mnogo efikasniji na poslu.

Odmaranje - Napravite kratke pauze u toku dana. - Ne morate odvo-jiti puno vremena da biste se opustili; dovoljno je da odvojite pola sata ili sat vremena da odete u etnju, uivate u toploj kupki ili proitate zanimljivu priu. Nemojte misliti da samo velike promene u ivotu mogu uticati na vae zadovoljstvo. Kratki odmori i uivanja pomoi e vam da obnovite energiju za rad.

KandidatiKa

rije

ra

20

KandidatiKa

rijera

21

PoSlodavac MESEcaKompanija U. S. Steel Serbia

Ljudi su naa najvea vrednostTradicija poslovanja korporacije U. S. Steel duga je vie od 110 godina. Danas U. S. Steel Korporacija proizvodi elik na etiri lokacije u svetu - u SAD, Kanadi, Slovakoj i Srbiji.

Vodei se sloganom Nai ljudi su naa najvea vred-nost kompanija U. S. Steel je u prvoj polovini 20. veka uve-la brojne beneficije za svoje zaposlene, meu kojima je bilo i osmoasovno radno vreme. Kodeks poslovne etike postao je jedan od prvih uspeno primenjenih programa koji su kasnije poele da koriste skoro sve svetske kompanije. Bila je i meu prvim kompanijama u svetu koje su uspeno primenile Program bezbednosti, koji je danas naa kljuna vrednost.

S obzirom da su ljudi najvea vrednost kompanije - nita nije pree od bezbednih uslova rada. Zbog toga je kompanija U. S. Steel Serbia fokusirana na poboljanje radnih uslova, edukaciju zaposlenih za bezbedan rad, kao i na obezbeivanje i obaveznu upotrebu linih zatitnih sredstava.

Ulazak u kompaniju U. S. Steel Serbia zaposlenima otvara vrata ka brojnim mogunostima od usavravanja, pohaanja strunih akademija u okviru Korporacije, napredovanja u pos-lovima kojima se bave do anse da svoje znanje podele sa kolegama u jednoj od zemalja u kojoj U. S. Steel Korporacija posluje. Internacionalno iskustvo i praksu koju steknu u Sjedin-jenim Amerikim dravama, Slovakoj ili Kanadi zaposleni U. S. Steel Serbia kasnije prenose na svoje kolege u Srbiji.

U. S. Steel Serbia konstantno tei ka unapreenju procesa rada i zbog toga traga za novim, mladim kadrovima spremnim da svoje znanje nadograuju kroz praksu i doprinose inovativnim procesima u kompaniji koja je meu 10 najveih proizvoaa elika u svetu. Rezultat te tenje je i Program stipendija i prak-si Postani USSpean. Namenjen je studentima Tehnoloko Metalurkog fakulteta sa smerova: Metalurko inenjerstvo, Hemijsko inenjerstvo i Inenjerstvo u zatiti ivotne sredine. Cilj je kolovanje kadrova koji su neophodni kompaniji, a sti-pendistima je obezbeena mesena stipendija i dvomesena praksa u kompaniji.

Po ugledu na konkurs koji U. S. Steel Korporacija, sprovodi od 1995. go-dine, kompanija U. S. Steel Serbia je 2007. godine ustanovila i program stipendija Sinovi i erke U. S. Steel Serbia. Dodeljujui ove stipendije, kompanija eli da pomogne porodi-cama zaposlenih u U. S. Steel Ser-bia tako to e im olakati ne mali teret trokova obrazovanja dece.

Kao deo U. S. Steel Serbia, zapo-sleni su i deo drutveno odgovor-ne kompanije koja posebnu panju posveuje zajednicama u kojima po-sluje. Osim bezbednosti na radu, jed-na od najveih vrednosti kompanije U. S. Steel Serbia je i zatita ivotne sredine. U projekte koji za cilj imaju ouvanje prirodnog okruenja kom-panija je od dolaska u Srbiju uloila vie od 100 miliona dolara. Strate-gija kompanije je i da podri lokalne zajednice u kojima zaposleni ive sa svojim porodicama, a u projekte drutvene odgovornosti do sada je uloeno vie od 13 miliona dolara.

Bogata i duga tradicija poslovanja u kombinaciji sa savremenim tren-dovima u industriji elika ine U. S. Steel Serbia jednim od najpoeljnijih poslodavaca u Srbiji.

poSLodaVciKa

rije

ra

24

eto je uveliki poelo, a i sezona godinjih odmora je na pragu. I dok se sa jedne strane zaposleni raduju slobodnim danima i svu panju usmeruju na to da to bolje iskoriste letnji period za uivanje, odmaranje i beg od svakodnevnice, dotle poslodavci razmiljaju o tome na koji nain organizo-vati odmore a da posao ne trpi. Da li odabrati kolektivni ili individualni odmor, odrediti smene ili prepustiti zaposlenima da se sami organizuju,... Nedoumica mora brzo biti reena jer nema mnogo vremena, leto je ve stiglo.

Organizovanjegodinjih odmora

L

poSLodaVciKa

rijera

25

Razlika izmeu kolektivnih i individualnih godinjih odmora se ogleda u tome to kod kolektivnih odmora poslodavac odreuje vremenski period korienja odmora. Iako zaposleni u ovom sluaju nemaju mnogo izbora, olakavajua okolnost je to una-pred znaju termin i shodno tome planiraju odlazak na letovanje.

Sa druge strane, organizacija individualnih godinjih odmora je potpuno drugaija. Sva-ki zaposleni ili odreena grupa njih odreuje datum kada e iskoristiti pravo na odmor. Planiranje odmora u ovom sluaju radi se na bazi meusobnog dogovora poslodavca i zaposlenih, kao i u dogovoru samih zapo-slenih unutar odreene organizacione je-

dinice kako bi se izbegla preklapanja to bi moglo da utie na redovan tok poslovanja.

Za zaposlene u organizacijama kao to su kole, univerziteti, skuptina nema mnogo dvoumljenja - koristi se kolektivni godinji odmor i to u tano propisanom vremen-skom perodu. Meutim, pored ovih instituci-ja kolektivne godinje odmore u poslednje vreme praktikuju i neke privatne kompanije, u cilju racionalizacije poslovanja i smanje-nja trokova, kao i zbog nedostatka ili sma-njenog obima posla.

Kolektivne odmore primenjuju i privatne firme u brojnim zemljama, kao to je na primer Italija gde postoji tzv. Ferragosto

Organizovanjegodinjih odmora

Kolektivni ili individualni odmor

Nastavak na strani 26 >>>

poSLodaVciKa

rije

ra

26

kada gotovo 3/4 Italijana ne radi. ak su i bolnice u tom periodu zatvorene, a radi samo hitna pomo.

Ipak, postoje preduzea i institucije, ije je poslovanje takvo, da je gotovo nemogue primeniti kolektivni odmor. To su ug-lavnom firme koje se bave takvom delatnou da je nezamis-livo u potpunosti stopirati poslovanje na odreeni vremenski

period zbog korienja kolektivnog odmora (banke, pote,...).

To vai i za one institucije koje imaju veliki znaaj za funcionisanje drutva i gde bi od-lazak njihovih radnika na kolektivni odmor mogao da ugrozi odreene grupe ljudi (kao to su Centri za socijalni rad, Crveni Krst, zdravstvene ustanove...). Zamislimo samo kako bi izgledalo kad bi policija otila na kolektivni odmor ili da se zatvore bolnice zbog odlaska radnika na kolektivni godinji odmor. Isto je i za komunalna preduzea i prehrambenu industriju.

Zato zaposleni u ovakvim institucijama ug-lavnom imaju na raspolaganju individualni godinji odmor koji je kod nekih organizo-

van tako da mogu sami odabrati datum kada e otii na od-mor (pod uslovom da to odobri poslodavac) ili se pak odluiti za odreeni termin/smenu koju je unapred precizirao poslo-davac.

Prema istraivanju sajta PoslovnoJutro.com firme u Sr-biji daju prednost individualnim odmorima u odnosu na kole-ktivne. Skoro polovina poslo-davaca u Srbiji organizuju in-dividualne godinje odmore sa rasporedom po smenama. Neto manje od 1/3 poslodavaca ima individualne odmore bez una-pred utvrenih smena, dok je najmanje firmi koji se odluuju da svoje zaposlene poalju na kolektivni godinji odmor.

U SAD nema godinjih odmora

Zanimljivo je da u svetu postoje drastine razlike u duini trajanja godinjih odmora. Tako na primer godinji odmori u dravama Dalekog istoka (Tajvan, Hong Kong i Juna Koreja) traju od 7 do 10 dana, dok sa druge strane godinji odmori u Franuskoj, Tunisu, Velikoj Britaniji i Saudijskoj Arabiji traju ak 6 do 7 nedelja.

Ima i onih koji ne predviaju postojan-je godinjih odmora, bar ne u smislu obaveznog plaenog godinjeg odmora kao to su Sjedinjene Amerike Drave.

Ove razlike u duini trajanja godinjih od-mora temelje se na mentalitetu i navikama zaposlenih u navedenim dravama, a zna-tan je i uticaj stepena industrijalizacije zem-lje, uslova rada, kao i toga na kom sektoru privrede dotina zemlja stavlja akcenat.

iz UGLa zaKonaKa

rijera

27

Svako ko je zaposlen po osnovu ugo-vora o radu ima pravo na godinji od-mor, predvia Zakon o radu u kome se takoe navodi da zaposleni ne moe da se odrekne prava na godinji odmor, niti mu se to pravo moe uskratiti.

Poslodavac koji uskrati zaposlenom zako-nom garantovano pravo na godinji odmor, mora da naknadi tetu u visini prosene za-rade iz tri prethodna meseca. Istovremeno, poslodavac moe biti kanjen novanom kaznom u iznosu od 100.000 do 600.000 dinara, odnosno odgovorno lice u pravnom licu moe biti kanjeno u iznosu od 20.000 do 40.000 dinara.

Pravo korienja odmora se smatra uskraenim ukoliko poslodavac nije uruio zaposlenom reenje o korienju godinjeg odmora najkasnije 15 dana pre datuma koji je utvren kao poetak odmora. Ako posao to zahteva, poslodavac moe da iz-meni svoju odluku ali to mora da uini na-jkasnije pet radnih dana pre predvienog poetka odmora.

Duina odmora - U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana. Zakonski minimum uveava se u skladu sa godinama staa, radnim iskust-vom, strunom spremom zaposlenog i dru-gih kriterijuma koji su utvreni zakonom ili ugovorom o radu.

Pri utvrivanju duine odmora, rauna se da jedna kalendarska nedelja sadri pet radnih dana, to znai da je zakonski mini-mum etiri radne nedelje. U godinji od-mor ne raunaju se praznici, kao ni dani koji se provedu na plaenom bolovanju

Korienje odmora u delovima - Po zakonu, godinji odmor se moe koristiti u delovima ali delova moe biti najvie dva, i ne mogu biti korieni tokom iste kalendarske godine. Pritom prvi deo mora trajati najmanje tri radne nedelje (ili 15 rad-nih dana), a drugi deo se moe iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine.

Pravo na godinji odmor

GoVor brojKiKa

rije

ra

28

Zvanina statistika Nacionalne slube za zapoljavanje trenutno pokazuje da ima neto manje od 800.000 nezaposlenih.

Na evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje trenutno ima 47.801 visokoobra-zovanih (sa estim i sedmim stepenom strune spreme). Meu njima ima 8.106 diplomiranih ekonomista, 4.947 pravnika, 850 mainskih inenjera.

Od visokoobrazovanih koji su na evidenicji NSZ-a najdue ekaju na posao profe-sori optenarodne odbrane i drutvene

samozatite, stomatolozi opte prakse, lekari opte medicine, istoriari umetnosti, diplomirani inenjeri prerade i obrade drveta i politikolozi.

Beograd - Na evidenciji Filijale za grad Beograd registrovano je 96.358 nezaposlenih osoba, a vei broj su ene, ak 52.812. Meu nezaposlenima mladih je vie od treine. U Beogradu je uee mladih do 30 godina u ukupnom broju ne-zaposlenih 25,8 odsto, dok je uee nezaposlenih od 30 do 34 godine 13 odsto. U prestonici Srbije do posla najbre dolaze ekonomisti, farmaceuti, a traeni su i trgovci, zanatlije i ugostitelji.

Novi Sad - Na birou u Novom Sadu trenutno je 30.910 nezaposlenih lica, od kojih je 17.294 ena. Uee mladih do 30 godina u ukupnom broju ne-zaposlenih u ovom gradu je 25,5 odsto, dok je 13,2 odsto nezaposlenih od 30 do 34 godina. Prema podacima filijale Nacionalne slube za zapoljavanje u Novom Sadu, najlake do posla dolaze lekari specijalisti (akueri, radiolozi, oftalmolozi i anesteziolozi), komercijalisti, informatiari-programeri, defektolozi i ovlaene raunovoe.

- Beograd i Novi Sad -

Stanje na tritu rada

VeStiKa

rijera

29

Aktuelnosti u Srbiji

U Kragujevcu je u ponedeljak 20. juna otvorena Direkcija Nacionalne slube za zapoljavanje koja je, odlukom Vlade Srbije i izmenama Zakona o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, izmetena u taj grad. Otvaranje Di-rekcije slube u Kragujevcu trebalo bi da doprinese daljem razvoju tog grada, umadijskog okruga i centralne Srbije.

U Kragujevcu e uskoro biti otvoren i Centar za zapoljavanje i profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom ime e

se zapoljavanje ove kategorije lica ubrzati.

NSZ je moderan javni servis koji prua usluge i servisira vie od 750.000 neza-poslenih osoba i poslodavaca u Srbiji. Ovu slubu ine direkcija, dve pokrajinske slube, 34 filijale, 21 sluba i 120 ispostava u svim okruzima u Srbiji.

Prema Vladinom programu oivljavanja velikih industrij-skih centara, podsticaji investitorima za otvaranje novih radnih mesta ubudue e biti davani u 15 gradova Sr-bije, ali i u 40 siromanih optina. Podsticaji e iznositi od 2.000 do 10.000 evra.

Cilj je da se dvostruko veim podsticajima za investitore smanje nezaposlenost i velike regionalne razlike. Lane

su podsticaji za privlaenje investitora davani u Niu, Kraljevu, Zajearu i Novom Pazaru. Sada e podsticaje od 2.000 do 10.000 evra dobijati i investitori u Loznici, Leskovcu, Kruevcu, Jagodini, Sremskoj Mitrovici, Aleksincu, Parainu, Bakoj Palanci, Rumi, Vrcu, Boru, ali i u 40 devastiranih optina, u kojima ivi vie od 50.000 stanovnika u kojima je stopa nezaposlenosti vea od 20 odsto. Pirot, Kragujevac i Zrenjanin u kojima postoje slobodne carinske zone izuzeti su iz ovog programa, jer se smatra da su dovoljno atraktivni za ulaganja.

Centrala NSZ-a od sada u Kragujevcu

Podsticanje zapoljavanja u siromanim optinama

hr trendoViKa

rije

ra

30

NOVO ZANIMANJEB LO G O VA N J E

hr trendoViKa

rijera

31

NOVO ZANIMANJE

Kako je internet postao nesumnjivo najvei medij u oblasti oglaavanja, tako je i blog dobio sve znaajniju ulogu u poslovanju. Od svoje pojave, kada je predstavljao samo skup informacija iz odreene teme na jednom mestu, blog prerasta u jedan od veoma unosnih naina zarade na internetu.

Nastanak bloga

Pretvaranje ljudske potrebe za pisanjem linog dnevnika u elektronskom formatu dovo-di do nastanka dananjeg bloga. Najpoznatiji kreator neeg tako linog a opet tako javnog je Dastin Hol koji se danas vodi kao jedan od prvih blogera.

U ovim dnevnicima su ko-risnici mogli da piu podatke iz svog privatnog ivota a do podataka je mogao da doe svako ko je umeo da krstari internetom. Sledei korak u razvoju karakterie interakcija izmeu blogera i njegovih itaoca tako to je ostvarena mogunost pisa-nja komentara ispod teksta ili fotografije postavljene na tadanjem web log-u. Ovu

tako znaajnu karakteristiku bloga su iskoristili mnogi; poev od amerikih politiara do novinara ute tampe, to je dovelo do sve veeg broja korisnika koji su otvarali svo-je naloge kako bi mogli da komentariu tue sadraje kao i da piu sopstvene.

Usled velike poseenosti, neki blogovi su poeli sa svojim prvim zaradama, a u poslednjih nekoliko go-dina se pojavljuje sve vie profesionalnih blogera koji zarauju iskljuivo od pisa-nja bloga.

Zarada od bloga

Da biste poeli da zaraujete piui blog, najvanije je da imate veliku poseenost. Kako da doete do velikog broja zainteresovanih za itanje vaih sadraja?

Najpre izaberite temu koju dobro poznajete i zanim-ljivo vam je da piete o njoj. Ako ste dobro upueni u tu oblast, brzo ete stei poverenje drugih. Vodite rauna da ona bude traena i potencijalno profitabilna. Svaku temu mozete uiniti neiscrpnom ukoliko stalno

Blog - zabava ili posao?

istraujete odreenu oblast o kojoj piete i ako u konti-nuitetu dopunjujete svoj blog relevantnim informacijama.

Veliki doprinos poveanju poseenosti bloga ima prisustvovanje na raznim drutevnim mreama i foru-mima gde se okupljaju ljudi koje biste eleli da imate na svom blogu.

Vremenom, poseenost e rasti ali treba se potruditi da to vise ljudi poseuje vau internet stranu. Dobar nain za to je redovno podseanje na injenicu da va blog postoji, tako to ete kreirati mailing listu i periodino slati novosti sa vaeg sajta regis-trovanim korisnicima. Na taj nain ih podseate da pos-tojite.

Imajte na umu injenicu da osim zanimljivih tema pruite itaocu i neku vrste ugodnog mesta na kojem e provoditi svoje slobodno vreme. Inter-net je postao toliko interakti-van da ljudi uivaju da kreira-ju, diskutuju i pripadaju nekoj vrsti zajednice istomiljenika na vaem blogu.

Nastavak na strani 32

hr trendoViKa

rije

ra

32

I na kraju, eksperimentiite sa razliitim nainima da naplatite svoj trud. Danas postoje brojne mogunosti koje vam pruaju priliku da zaradite blogova- njem. Najea inicijalna opcija za koju se vlasnici sajtova odluuju je Google AdSense koji je potpuno besplatan i koji omoguava prikazivanje Google oglasa na vaem sajtu a vi zaraujete tako to omoguujete svim posetiocima vaeg sajta da vide Google oglase!

Osim Google oglasa, na svom blogu moete postaviti i regularne oglase kao i reklame. Ali da biste doli to tog nivoa potrebno je da obezbedite veli-ku posenost sajta i dobro listiranje na pretraivaima. U tome dosta pomau kljune rei i tagovi, te stoga iskoriste prednosti koje prua Google AdWords preko koga moete definisati kljune rei koje e internet korisnike upuivati ba na va sajt, odnosno blog.

Osim preko reklama, postoje i drugi naini koji vam mogu doneti prihod. Pokuajte da prodate pruanje svojih usluga kao strunog konsultanta, organi-zujte voenje razliitih obuka, pokrenite zonu sa plaenim lanstvom i slino. Sve vie blogera otkriva proizvode i sadraje koje mogu prodati svojim itaocima.

Naa zemlja je na vodeem mestu po broju blogova u regionu. Jo 2009. godine bilo je zabeleeno preko 50.000 blogova na samo-stalnim web adresama. Iskoris-tite ovoliku popularnost i zainite je nekom dobrom idejom koja e osvojiti interesovanje velikog broja ve registrovanih blogera!

U proseku, svake pola sekunde u svetu se kreira novi blog. Ovo pokazuje koliko su blogovi

Ko danas pie blogove?

postali prisutni na internetu i njihova popu-larnost nastavlja da raste.

Od pre nekoliko godina, kada se njiho-va zastupljenost izjednaila sa veb saj-tovima, broj blogova u svetu je poeo drastino da raste u odnosu na klasine veb sajtove, i po svemu sudei situacija se nee bitno menjati u budunosti. Razlog za to je, izmeu ostalog, i to to su oni jednostavniji i jeftiniji za odravanje nego veb sajtovi.

Blogovi obrauju najrazliitije teme i oblas-ti, od novih tehnologija, preko kulturnih neobinosti i zanimljivosti, finansijskih skandala i korupcije u politici, drutvenih mrea, kunih ljubimaca, slavnih linosti, tema iz kulinarstva i recepata, pa sve do onih blogova koji pomau drugim blogeri-ma da zarade novac, nudei im savete i vesti.

Zanimljivost i aktuelnost tema na blogo-vi-ma privlai veliki broj posetilaca, to utie na to da se blogovi mnoe velikom brzi-nom. Ako je tako i blogovi su toliko popu-

larni, postavlja se pitanje ko su njihovi kreatori, ko stoji iza svih ovih zanim-ljivih i popularnih sadraja?

Technorati.com, jedan od najveih i najcenjenijih pretraivaa za blogove, doao je do nekih zanimljivih statistikih podataka o tome ko su sve blogeri i koliko oni zarauju blogovanjem. Istraivanje pokazuje da je veina onih koji piu blogove visoko obrazovana, ak 75 odsto njih ima univerzitetsku diplomu. Zanimljivo je da su vie od polovine blogera roditelji i da isto toliko njih ivi u branoj zajednici.

Da se blogovanjem moe i dobro zaraditi, pokazuje po-datak da jedan od tri blogera imaju godinji prihod od 75.000 dolara, a jedan od etiri blogera ak 100.000 dola-ra godinje zarade. I pored toga, polovina njih ima zapo-slenje koje podrazumeva puno radno vreme.

Moda nam se ini da bloguje samo mali broj entuzijasta koji tako izraavaju svoju strast prema nekoj oblasti. Meutim, ovi podaci pokazuju sasvim drugaiju sittuaciju: danas blogove piu ljudi koji nas svakodnevno okruuju to su nae kolege, prijatelji, poznanici...Sve vie ljudi se opredeljuje da svoje ideje, miljenje, znanja podele sa drugima, i na ovaj nain ostvare neku dodatnu zaradu, ili se ak opredele da im ovo postane profesija i glavni izvor prihoda.

hr trendoViKa

rijera

33

Ko danas pie blogove?

zanimLjiVoStiKa

rije

ra

34

Institut za humor

U nemakom gradu Lajpcigu 2005. godine osno-van je prvi Institut za humor koji ima za cilj da pomogne ljudima da unesu humor u sva-kodnevni ivot. Ovaj jedinstveni institut osnovala je Eva Ulman, koja ve sedam godina dri teajeve hu-mora.

Kurs za ljude bez humora

zanimLjiVoStiKa

rijera

35

Dvodnevni seminari koje organizuje lajpciki Institut za humor pod naslovom Humor kao resurs u radnoj svakodnevnici polaznici plaaju 400 evra.

Oni koji su ve proli ovaj kurs izuzetno su zadovoljni postignutim rezultatima, jer sma-traju da su konano nauili da budu duho-viti ili su bar svoj negde zaboravljeni humor ponovo vratili. Naroito je to primetno kod zaposlenih Nemaca, koji su usled stroge dis-cipline esto bili prinueni da svoj humor os-tave po strani.

Zato je danas sve vie zaposlenih ljudi koji se odluuju da pohaaju ovaj kurs, a nije mali ni broj firmi koje namenski alju svoje zapo-slene na takve treninge kako bi uticali na nji-hovu produktivnost.

Naime, poslednja istraivanja su pokazala da je duhovitost na radnom mestu u uskoj vezi sa efikasnou zaposlenih. Strunjaci veruju da humor, izmeu ostalog, moe pomoi u reavanju konfliktnih situacija na radnom mestu i da pobolja radnu atmosferu, to na kraju rezultira produktivnijim radom.

S obzirom na to da se Nemci tradicionalno smatraju izuzetno vrednim i pouzdanim lju-dima ali bez smisla za humor, onda je sasvim logino to se ovaj institut pojavio upravo u Nemakoj.

Eva Ulman je oduvek bila fas-cinirana humorom i to je bio glavni motiv za pokretanje ovih specifinih kurseva. Ona smatra da se svakodnevni ivot ne moe zamisliti bez humora, ali isto tako je neophodno znati dokle treba ii sa humorom.

Ono emu je posebno poklonila panju jeste humor u ozbiljnim situacijama: koliko ga sme biti, gde je granica koju ne bi trebalo prekoraiti? Uopte ono to je njena velika preokupacija jeste da naui ljude koliko je humora zdravo na radnom mestu, gde je on primeren, a gde neumesan.

Od septembra u novom izdanju!

Sa novim rubrikama i jo zanimljivijim sadrajem

Va magazin

Uivajte tokom leta!