lab news - novamedplus.rsnovamedplus.rs/pdf/lab news - br2 -nova laboratorije.pdf · to može biti...

Poštovane koleginice i kolege,

LAB NEWS

U SLEDEĆEM BROJU:

Kardiovaskularne bolesti

Lipidni status

Homocistein

Polimorfizam gena za

homocistein - M

THFR

...

VAŠ VODIČ KROZ SVET LABORATORIJSKE MEDICINE

M. Milankovića 25-b, N. Beograd, Tel./Fax 011 22 22 225E-mail: [email protected] www.novamedplus.rs

Diabetes mellitus Ivana Dostanić, Dipl.ph-med biohemičar

» str. 2

Uloga biohemijske laboratorije u dijagnostici i praćenju Diabetes mellitus-a • Glukoza • Oralni test tolerancije glukoze

(OGTT) • Glikozilirani hemoglobin (HbA1c) • Fruktozamin • Insulin, HOMA i C peptid• Mikroalbuminurija• Lipidni status• Markeri autoimunih procesa

Ivana Dostanić, Dipl.ph-med biohemičar

Stanislava Petrović, Dipl. ph-med biohemičar » str. 3-7

Adiponektin - unapređenje dijagnostike DM tipa 2• Izoforme adiponektina • Regulacija sinteze adiponektina • Fiziološka uloga adiponektina• Određivanje koncentracije

adiponektina u kliničkoj praksi

Stanislava Petrović, Dipl. ph-med biohemičar

» str. 8-15

Metabolički sindrom – interakcije gena i sredine • Genetička istraživanja

metaboličkog sindroma • Nutrigenetika

Ivana Buzadžić, Diplomirani molekularni biolog i fiziolog, spec. genetike

» str. 16-18

U OVOM BROJU:

NOVA LABORATORIJE

NOVA LABORATORIJE

BR. 2 / JUL 2015.

» str. 19-20

NOVA MEDL A B O R AT O R I J A Z A M E D I C I N S K U B I O H E M I J U L A B O R AT O R I J A Z A M I K R O B I O L O G I J U

NOVA MIKRO LAB

Kako smo sve češće izloženi stresu, neredovnoj i nepravilnoj ishrani, nedostatku sna, neaktivnosti, tako raste i učestalost metaboličih poremećaja koji se ogledaju u insulinskoj rezistenciji, abdominalnoj gojaznosti, višem nivou holesterola, povišenom krvnom pritisku. Prevalenca Diabetes mellitus-a

(DM) je u stalnom porastu. Procenjeno je da u Srbiji ima 500.000 registrovanih

pacijenata sa DM, a očekuje se da će se taj broj uvećati na 700.000 do 2030. godine. Iz tog razloga ovo izdanje Lab News-a posvećujemo Diabetes mellitus-u i metaboličkom sindromu.

S poštovanjem, Dr V. Kocić

DIJAGNOSTIKA I PRAĆENJE DIABETES

MELLITUS-a

Tel./Fax: 011 22 22 225 www.novamedplus.rs

Diabetes mellitus (DM) je grupa metaboličkih poremećaja čija je zajednička karakteristika hiperglikemija, koja nastaje kao posledica poremećaja lučenja i/ili dejstva insulina.

250 miliona ljudi u svetu danas boluje od Diabetes

mellitus-a

U Srbiji je broj obolelih preko 500.000 sa

tendencijom stalnog rasta.

Procenjuje se da oko 250 miliona ljudi u svetu danas boluje od DM, ali je prevalenca ove bolesti u stalnom porastu. Ovo se objašnjava modernim stilom života i povećanjem spo-ljašnjih uzročnih faktora među kojima najznačajnije mesto imaju

gojaznost i delimično ili potpuno odsustvo fizičke aktivnosti. U Srbiji je broj obolelih preko 500.000 sa tendencijom stalnog rasta. Najveći broj obolelih (90%) boluje od DM tipa 2, a procenjuje se da najmanje 50% pacijenata nema utvrđenu dijagnozu odnosno ne zna da boluje od DM. Duže trajanje bolesti, posebno ako nije pravovremeno i ade kva-tno lečena, dovodi do promene strukture i funkcije krvnih sudova, nerava, bubrega i drugih vitalnih organa i organskih sistema. Ranim prepozavanjem kompli-kacija i adekvatnim lečenjem može se u velikoj meri smanjiti invaliditet i stopa smrtnosti do kojih one dovode!

DIABETES MELLITUS

2

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E

..........

Ivana Dostanić,

Dipl.ph-med biohemičar

NOVA LABORATORIJE

Tip 1U ovom trenutku se ne može sprečitiRazvija se u mladosti

LečenjeInsulinska terapija

Tip 2U ovom trenutkuse može sprečitiRazvija se u kasnijim godinama života

LečenjeOralna terapijaKorigovana ishrana

11-22 mil.obolelih u svetu

10,5 mlrd.$godišnji troškovilečenja obolelih

90%svih slučajeva dijabetesa

285 milionaobolelih u svetu

Razlikuju se dva tipa bolesti:

DM tip 1

Nastaje kao posledica autoimune destrukcije β-ćelija pankreasa koja uslovljava potpuno odsustvo lučenja insulina.

DM tip 2

Izazvan je kombi nacijom periferne neosetljivosti na dejstvo insulina i neade kva tnim kompenzatornim lučenjem insulina iz pankreasa (“relativni nedostatak insulina”). Nastaje kao posledica interakcije genetičkih faktora i faktora sredine.

LAB

NEW

S /

02

Tel./Fax: 011 22 22 225 www.novamedplus.rs

Imajući u vidu da je Dijabetes mellitus široko rasprostranjeno oboljenje koje dovodi do niza komplikacija vitalnih organa, osnovni imperativ u terapiji ovih pacijenata je održavati bolest kontrolisanom. To je moguće postići pravovremenom dijagnostikom i praćenjem oboljenja kroz različite biohemijske analize.

Glukoza

ULOGA BIOHEMIJSKE LABORATORIJE U DIJAGNOSTICI I PRAĆENJU DIABETES MELLITUS-a

Poznato je da je glukoza glavni izvor energije za ljudski organizam i jedini izvor energije za mozak. Na njen nivo u krvi utiču brojni hormoni, pre svega hormoni pankreasa: insulin i glukagon. Posle obroka, nivo glukoze u krvi raste, što za posledicu ima lučenje insulina koji omogućava prelazak glukoze iz krvi u ćelije, zbog čega koncentracija glukoze u krvi pada. Između obroka ili posle napornog vežbanja, nivo glukoze u krvi je nizak što stimuliše lučenje glukagona. Glukagon mobiliše glukozu iz depoa u jetri, kao i sintezu glukoze iz različitih metaboličkih

intermedijera, usled čega koncentracija glukoze u krvi raste. Kako bi koncentracija glukoze u krvi ostala stabilna, neophodno je da mehanizam insulin/glukagon funkcioniše na pravi način. Krv za merenje koncentracije glukoze bi trebalo uzimati ujutru, nakon noćnog gladovanja (najmanje 8h bez unosa kalorija). Ustanovljena je dnevna varijacija glukoze našte i koncentracija je viša ujutru nego popodne, što može biti uzrok neotkrivanja DM ukoliko se merenje izvodi našte u poslepodnevnim satima.

33

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E

NOVA LABORATORIJE

Kriterijumi za klasifikaciju poremećaja tolerancije glukoze na osnovu koncentracije našte:

Klasifikacija tolerancije glukoze Koncentracija glukoze (mmol/L)

Normalna < 6,1

Smanjena 6,1 - 7,0

DM (uzorak našte) ≥ 7,0

DM (bilo koji uzorak) ≥ 11,1

Oralni test tolerancije glukoze (OGTT) Predstavlja serijsko merenje koncentracije glukoze u uzorcima krvi pre i nakon unosa 75 g glukoze (deca: 1,75g/kg TM, najviše 75 g).

Indikacije za izvođenje OGTT: 1. Granične koncentracije glukoze

• Povišena koncentracija glukoze našte• Nekonzistentan nalaz pri određivanju glukoze u dva

različita dana 2. Ranije utvrđena smanjena tolerancije glukoze našte 3. Nefropatija, retinopatija ili neuropatija neutvrđenog uzroka

OGTT (PRIPREMA PACIJENTA) tri dana pre izvođenja testa režim

ishrane treba da podrazumeva > 150 g ugljenih hidrata i fizičku aktivnost bez

ograničenja. Test se izvodi ujutro, našte (10 – 16h od poslednjeg obroka). Potrebno je isključiti

lekove koji utiču na toleranciju glukoze (hormoni, tiazidi,

difenilhidantoin, propranolol).

Interpretacija rezultata OGTT

Klasifikacija tolerancije glukozeOGTT

koncentracija glukoze (mmol/L) u 120 minutuNormalna < 7,8

Smanjena 7,8 – 11,1

DM ≥ 11,1

Ivana Dostanić,

Dipl.ph-med biohemičar

*Referenca: Nacionalni vodič dobre kliničke prakse Diabetes mellitus, Beograd, 2013

*Referenca: Nacionalni vodič dobre kliničke prakse Diabetes mellitus, Beograd, 2013.

LAB

NEW

S /

02

Stanislava Petrović,

Dipl. ph-med biohemičar

4

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E

Tel./Fax: 011 22 22 225 www.novamedplus.rsNOVA LABORATORIJE

Glikozilirani hemoglobin (HbA1c) Glikohemoglobin se formira neenzimskim procesom vezivanja glukoze za hemoglobin proporcionalno koncentraciji glukoze u krvi. Glavna komponenta glikoziliranog hemoglobina koja se pri tom stvara je HbA1c. HbA1c se određuje kod pacijenata sa DM u cilju procene kvaliteta, tj. stepena kontrole koncentracije glukoze u dužem vremenskom periodu. Koncentracija HbA1c je klinički koristan pokazatelj prosečne koncentracije

glukoze u toku 2-3 meseca pre određivanja. Iz tog razloga ova vrednost je jedinstven parametar koji omogućava kontrolu dijabetičara u dužem periodu vremena i ne zavisi od kratkotrajnih promena koncentracije glukoze u krvi. Koncentracija HbA1c je u direktnoj vezi sa rizikom od mikrovaskularnih komplikacija, tako da je npr. smanjenje HbA1c za 1% praćeno sa oko 45% manjim rizikom za nastanak i napredovanje dijabetične retinopatije.

Preporuke za praćenje DM merenjem koncentracije HbA1c : 1. Određivanje HbA1c dva puta godišnje kod pacijenata kod kojih je postignuta ciljna vrednost2. Određivanje HbA1c četiri puta godišnje ako nije postignuta ciljna vrednost ili ako je promenjena

terapija

ULOGA BIOHEMIJSKE LABORATORIJE U DIJAGNOSTICI DIABETES MELLITUSA

Procena prosečne koncentracije glukoze u plazmi u prethodna 3 meseca na osnovu HbA1c

The A1C-Derived Average Glucose(ADAG) Study:

Glukoza (mmol/L) = 1,59 HbA1c(%) - 2,59

HbA1c - koji period se procenjuje?

Test na kraju maja

Maj

6.25%Maj52%

April27%

Mart14.5%

April

Mart

Feb Mart

April

April

Maj

8.33%Maj

12.5%

Maj

25.0%

Februar Mart April Maj

Mesec stvaranja eritrocita(vek eritrocita 120 dana)

Ukupan uticaj glukoze u pojedinim mesecima na

HbA1c

Mes

ec st

vara

nja

eritr

ocita

HbA

1c

Feb6.5%

LAB

NEW

S /

02

55

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E


FruktozaminNastaje neenzimskim vezivanjem glukoze za albumin. Poluživot proteina plazme je kraći u odnosu na hemoglobin (albumin 20 dana). Kako se proteini plazme metabolišu posle 2 – 3 nedelje, koncentracija fruktozamina je parametar koji odražava prosečnu koncentraciju glukoze u plazmi u toku tog perioda. Zbog toga je određivanje fruktozamina korisno za praćenje metaboličke kontrole u DM u onim slučajevima gde je značajno da se otkriju promene kretanja koncentracije glukoze u krvi u kraćem vremenskom intervalu od onog na koji ukazuje HbA1c, pre svega kod promene terapije i kod gestacijskog dijabetesa. Određivanju fruktozamina se pribegava kad HbA1c ne daje pouzdane rezultate (hemolitičke i sideropenijske

anemije, hemoglobinopatije, uremije). Uzorak ne mora biti uzet našte, ali promena koncentracije serumskih proteina utiče na rezultat.

Prednosti i nedostaci za HbA1c

Preporuke za praćenje DM (ciljne vrednosti glikemije i HbA1c)

Prednosti Nedostaci• Ne treba uzorak našte

• Marker koncentracije glukoze u proteklom periodu

• Niska intra-individualna varijabilnost u poređenju sa glukozom

• Snižene vrednosti kod hemolitičkih anemija

• Povišene vrednosti (1-1,5%) kod sideropenijske anemije

• Uremija – karbamilHb povećava vrednost za HbA1c kod nekih metoda

Parametar Vrednost

HbA1c (%) < 7,0

Samokontrola glikemija (mmol/L)Preprandijalno

Postprandijalno< 7,0< 9,0


Insulin, HOMA i C peptidOdređivanje proinsulina, insulina i C peptida primarno je značajno u otkrivanju patogeneze kod osoba sa hipoglikemijom našte. Značaj merenja koncentracije ovih hormona jeste u proceni insulinske rezistencije, kao pomoć u odabiru najboljeg terapijskog sredstva, za uvodnu terapiju kod bolesnika sa DM tipa 2, kao i za otkrivanje bolesnika sa apsolutnim gubitkom funkcije β ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa, za šta

je bolji pokazatelj C peptid jer ga nema u terapijski unesenim oblicima. Određivanje koncentracije insulina može biti korisno kod izbora početne terapije, jer ukoliko je koncentracija insulina niska to može biti znak da je terapija insulinom bolji izbor. Povećanje koncentracije insulina može koristi za identifikaciju osoba kod kojih postoji mogućnost nastanka sindroma rezistencije na insulin.

*Referenca: Nacionalni vodič dobre kliničke prakse Diabetes mellitus, Beograd, 2013.

LAB

NEW

S /

02

6

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E


MikroalbuminurijaRana detekcija dijabetične nefropatije se zasniva na testovima kojima se dokazuje izlučivanje albumina urinom. Mikroalbuminurija se definiše kao ekskrecija 30-300 mg albumina/24h u dve od tri nezavisne porcije urina sakupljene u intervalima od tri do šest meseci. Velika intraindividualna varijacija brzine ekskrecije albumina zahteva ispitivanje mikroalbuminurije u tri nezavisno sakupljena uzorka urina. Značajne intraindividualne varijacije u brzini protoka urina se koriguju izražavanjem koncentracije albumina prema koncentraciji kreatinina, koji se može određivati u pojedinačnom uzorku urina, kao i u uzorku koji se sakuplja u određenom vremenskom intervalu. Dokazivanje mikroalbuminurije omo-

gućava da se interveniše na vreme kako bi se odložila pojava prvih simptoma dijabetične nefropatije, ali ona je i marker za povećani rizik za kardiovaskularne bolesti (KVB). Mikroalbuminurija ima i prognostički značaj, ona se pojavljuje za kratko vreme posle postavljanja dijagnoze DM tipa 1, dok je kod pacijenata sa DM tipa 2 situacija nešto drugačija, jer se često dešava da se simptomi pojave i nekoliko godina posle početka bolesti, pa je kod ovih pacijenata potrebno da se što pre proveri da li postoji mikroalbuminurija. Preporuka je da se jednom godišnje proveri postojanje mikroalbuminurije, a testiranje se ponavlja po dobijenom pozitivnom rezultatu kako bi se odpratila efikasnost primenjene terapije.

Rezistencija na insulin - HOMA (najčešće korišćen surogat-test)


HOMAHOMA - HOmeostasis Model Assessment

Procena insulinske rezistencije: HOMA-IR

Za vrednosti glukoze 4,5 mmol/L i insulina 5µU/mL - HOMA-IR = 1, HOMA-B = 100Insulin (µU/mL ) x 6 = insulin (pmol/L)

Procena funkcije -ćelija: HOMA-B

HOMA-IR = [insulin (µU/mL)] x [glukoza (mmol/L)]______________________________

22,5

HOMA-B = 20 x [insulin (µU/mL)] _________________________

[glukoza (mmol/L)] - 3,5

LAB

NEW

S /

02

77

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E


Pošto su KVB glavni uzrok morbiditeta i mortaliteta kod pacijenata sa DM tipa 2 neophodno je kontrolisati lipidni profil barem jedanput godišnje. Za dijabetičare je karakteristična povišena koncentracija triglicerida i LDL-holesterola, a niska koncentracija

HDL-holesterola. Terapijski cilj za DM sa oštećenjem ciljnog organa (npr. mikroalbuminurija):

• LDL-holesterol < 1,8 mmol/L

• alternativa (ako nije moguće postići prvi cilj):

sniženje LDLholesterola za ≥ 50%

Nalaženje određenih autoantitela i određenog genotipa omogućava otkrivanje početka autoimune destrukcije β ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa. Određivanjem cirkulišućih antitela u krvi moguće je otkriti buduće bolesnike čak nekoliko godina pre pojave simptoma i postavljanja jasne dijagnoze DM tip 1.

Lipidni status

Markeri autoimunih procesa• ICA (islet cell antibodies) – su autoantitela usme-

rena na antigen prisutan u citoplazmi endokrinih ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa i sma-traju se najosetljivijim i najspecifičnijim testom za otkrivanje DM tipa 1.

• IAA (insulin autoantibodies) – su autoantitela na nativni insulin, a koriste se kao prediktivni marker DM kod dece (pozitivna su kod više od 90% dece koja razvijaju DM pre 5 godine života). Povišene vrednosti IAA uz već povišene vredno-sti ICA upućuju na razvoj DM tipa 1. Ova antitela se takođe stvaraju na terapijski unešeni insulin, čak i humani.

• GAD (glutamic acid dexarboxylase autoanti-bodies) – su autoantitela na dekarboksilazu glu-taminske kiseline koja se mogu detektovati u krvi čak 10 godina pre pojave kliničkih simptoma DM tipa 1. Kod odraslih osoba ova autoantitela su pokazatelj latentnog DM tipa 1, pošto ostaju prisutna u cirkulaciji mnogo duže nego ICA pa upućuju na postojanje autoimune šećerne bole-sti, kada bolesnik ne reaguje na oralnu terapiju ili propisanu dijetu. Znači ova autoantitela mogu biti detektovana kod pacijenata sa DM tipa 2 koji će posledično preći u DM tip 1.


LAB

NEW

S /

02

Do 70-tih godina XX veka vladalo je mišljenje da je masno tkivo pasivni depo triglicerida,

čija su osnovna svojstva skladištenje energije, toplotna izolacija i mehanička zaštita. Međutim, danas je dobro poznato da masno tkivo predstavlja izuzetno aktivan, zapravo najveći endokrini organ. Do sada je opisano preko 100 sekretornih proizvoda masnog tkiva, uključujući masne kiseline, prostaglandine, steroide i kompleksne proteine kao što su proinflamatorni citokini, faktori rasta i adipokini. Adipocitokini ili adipokini su

fiziološki aktivni peptidi koji imaju svojstva slična citokinima, a u većini slučajeva sekretuju se skoro isključivo na nivou adipoznog tkiva. Adipokini utiču na: apetit, energetski balans, osetljivost na insulin, homeostazu glukoze, metabolizam masti, krvni pritisak, angiogenezu i imunitet. U adipocitokine spadaju npr. leptin, rezistin, adiponektin, faktor nekroze tumora-α (tumor necrosis factor (TNF-α)), inhibitor plazminogen aktivatora (plasminogen activator inhibitor-1 (PAI-1)), interleukin 6 (IL-6), angiotenzinogen, itd.

Gojaznost se obično definiše kao povišeni indeks telesne mase (ITM), a odlikuje se prekomernom akumulacijom masti u organizmu. Dobro je dokumentovano da je gojaznost

povezana sa povećanim rizikom za razvoj kardiovaskularnih bolesti (KVB) i višom stopom mortaliteta. Gojaznost je takođe u korelaciji sa povećanim rizikom za razvoj Alchajmerove bolesti i mnogih malignih

bolesti. Procenjeno je da gojaznost može uticati na skraćenje životnog veka do deset godina, što se može uporediti sa efektom pušenja.

Masno tkivo je tip vezivnog tkiva koje se sastoji od ćelija tzv. adipocita i matriksa. Nalazi se uglavnom ispod kože (potkožno masno tkivo) i oko unutrašnjih organa (visceralno masno tkivo). Iako može da varira značajno, muškarci i žene normalne telesne težine imaju oko 15% i 30% masti, respektivno. Međutim, za zdravlje je važnija regionalna distribucija masti od ukupnog sadržaja masnog tkiva. Pokazano je da akumulacija masti oko unutrašnjih organa može biti više štetna po zdravlje nego akumulacije masti na drugim mestima u organizmu. Višak akumulacije masti oko unutrašnjih organa naziva se visceralna gojaznost. Iako je utvrđeno da žene obično imaju duplo više masnog tkiva nego muškarci, metaboličke komplikacije povezane sa gojaznošću mnogo su ređe kod žena nego kod muškaraca.

Akumulacija visceralnih masnoća je povezana sa insulinskom rezistencijom, visokim krvnim pritiskom, povišenom koncentracijom triglicerida i LDL-holesterola, a sa druge strane sniženom koncentracijom

HDL-holesterola, i povećanim rizikom za razvoj DM i KVB.

Za razliku od DM tipa 1, DM tipa 2 možemo sprečiti ili bar donekle usporiti njegovo nastajanje i napredak.

ADIPONEKTIN - UNAPREĐENJE DIJAGNOSTIKE DM TIPA 2

8

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E

Stanislava Petrović,

Dipl. ph-med biohemičar


GOJAZNOST

LAB

NEW

S /

02

Adiponektin je najzastupljeniji sekretorni peptid masnog tkiva. Kod ljudi, adiponektin cirkuliše u krvotoku pri relativno visokim koncentracijama u rasponu od 0,5 do 30µg/mL, i čini oko 0,01% ukupnih plazma proteina. Kao i u slučaju leptina koncentracija adiponektina se razlikuje između polova, znatno više koncentracije su prisutne kod žena nego kod muškaraca. Za razliku od drugih adipokina, koncentracija adiponektina je smanjena kod gojaznih osoba i povećava se nakon smanjenja

telesne težine, verovatno usled ushodne regulacije gena za adiponektin u potkožnom masnom tkivu. Zapravo adiponektin je jedini protein specifičan za masno tkivo koji je negativno regulisan u gojaznosti. Oslobađanje adiponektina je u pozitivnoj korelaciji sa veličinom masnih ćelija i u negativnoj korelaciji sa indeksom telesne mase (ITM). Shodno tome, referentne vrednosti za adiponektin mogu biti definisane u odnosu na jedan kriterijum (pol) ili dva (pol i ITM).

99

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E


ADIPONEKTIN

• Disfunkcija masnih ćelija je češća kod visceralnog nego kod potkožnog masnog tkiva. U viscer-alnom tipu gojaznosti dolazi do poremećaja u proizvodnji adipokina, hiperprodukcije štetnih

adipokina i hipoprodukcije odbrambenih adipokina poput adiponektina.

• Koncentracija adiponektina je posebno niska kod osoba sa visceralnim tipom gojaznosti.

Pol Koncentracija adiponektina (µg/mL)

MuškarciPreporučene vrednosti:

Granične vrednosti: Visokorizične vrednosti:

> 107 – 10

< 7

ŽenePreporučene vrednosti:

Granične vrednosti: Visokorizične vrednosti:

> 139 – 13

< 9

Indeks telesne mase (ITM) Koncentracija adiponektina (µg/mL)

ITM < 25 Muškarci: Žene:

4 – 265 - 37

ITM 25 - 30 Muškarci: Žene:

4 – 205 - 28

ITM > 30 Muškarci: Žene:

2 – 204 - 22

Adiponektin utiče na metabolizam ugljenih hidrata i lipida, homeostazu telesne energije i vaskularnu funkciju posredstvom dva tipa receptora: adiponektin receptora 1 (AdipoR1) i adiponektin receptora 2 (AdipoR2). AdipoR1 je prevashodno pri-sutan u skeletnim mišićima, dok je AdipoR2 pretežno eksprimiran u jetri. Kliničke studije spro vedene na osobama sa normalnom te le snom težinom su pokazale da je koncentracija adi ponektina u krvi u negativnoj korelaciji sa ITM, sistolnim i dijastolnim krvnim pritiskom, ko ncentracijom glukoze, insulina,

ukupnog i LDL-holesterola, triglicerida i mokraćne kiseline, a sa druge strane u pozitivnoj korelaciji sa koncentracijom HDL-holesterola. Ovi podaci sugerišu da je niska koncentracija adiponektina povezana sa dobro poznatim faktorima rizika za aterosklerozu, kao što su niska koncentracija HDL-holesterola ili hipertrigliceridemija. Adiponektin povećava osetljivost tkiva na dejstvo insulina i stimuliše oksidaciju masti, što rezultuje smanjenjem koncentracije slobodnih masnih kiselina u cirkulaciji i intacelularnih depoa triglicerida u jetri i mišićima.

Referentne vrednosti za adiponektin u odnosu na

jedan kriterijum (pol)

Referentne vrednosti za adiponektin u odnosu

na dva kriterijuma (pol i ITM).

LAB

NEW

S /

02

10

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E


Izoforme adiponektina

ADIPONEKTIN

Humana forma adiponektina se sastoji iz jednog polipeptidnog lanca od 244 amino kiselinska osta tka, koji karakteriše strukturna homologija sa komponentom komplementa C1q i kolagenom VIII i X. U okviru polipeptidnog lanca adiponektina razlikuju se četiri domena: N-terminalna signalna sekvenca, varijabilni domen, kolagenu sličan

domen i C-terminalni globularni domen. Transla-cionim modifikacijama, kroz procese glikozilacije i hidroksilacije na globularnom i kolagen sličnom domenu, adiponektin gradi tri oligomerne forme: trimer niske molekulske mase, heksamer srednje molekulske mase i multimer visoke molekulske mase koji sadrži 12-18 subjedinica.

Regulacija sekrecije različitih adiponektin komplek-sa iz masnog tkiva nije u potpunosti razjašnjena. Sadržaj adiponektina visoke molekulske mase unutar masnog tkiva je viši nego u cirkulaciji, što sugeriše da je nivo sekrecije osnovni mehanizam za regulisanje distribucije adiponektin kompleksa. Utvrđeno je da su izoforme adiponektina stabilne u cirkulaciji (poluživot oko 15h) i da najverovat-nije in vivo ne dolazi do transformacije ovih oligo-mernih formi. Smatra se da je adiponektin visoke molekulske mase biološki najaktivnija forma uključena u homeostazu glukoze, koja u najvećoj meri povećava osetljivost perifernog tkiva na de-jstvo insulina. Sprovedena su ispitivanja da li je u poređenju sa koncentracijom ukupnog adiponek-tina u krvi, koncentracija adiponektina visoke molekulske mase bolji prediktor insulinske rezi-stencije. Studije sprovedene na ljudima potvrđuju da adiponektin visoke molekulske mase bolje refle-

ktuje metaboličke abnormalnosti gojaznosti i da je bolji prediktor razvoja metaboličkog sindroma nego ukupni adiponektin. Takođe, značajno niža koncentracija ukupnog adiponektina u DM tipa 2 i kardiovaskularnim bolestima (KVB) u poređenju sa zdravim osobama potiče od niže koncentracije adiponektina visoke molekulske mase dok se koncentracije drugih izoformi praktično ne razli-kuju. Većina do sada sprovedenih studija pokazuje da je uvećanje ukupnog adiponektina praćeno sma njenjem telesne mase i to upravo na račun uvećanja adiponektina visoke molekulske mase. Potrebna su dodatna istraživanja kojim će se ispi-tati veza izoformi adiponektina i njihove biološke aktivnosti, odnosno različite fiziološke uloge. Do sada je utvrđeno da forma adiponektina visoke moleku lske mase utiče na metabolički proces glu-koneogeneze u jetri, a adiponektin niske moleku-lske mase stimuliše β-oksidaciju masti u mišićima.

LAB

NEW

S /

02

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E

11Tel./Fax: 011 22 22 225 www.novamedplus.rsNOVA LABORATORIJE

Regulacija sinteze adiponektina

Fiziološka uloga adiponektina

Mehanizmi odgovorni za kontrolu sinteze adi-ponektina još nisu u potpunosti razjašnjeni. Ekspresija gena za adiponektin je aktivirana u toku adipogeneze, ali je sistem povratne inhibici-je sa uticajem na njegovu sintezu povezan sa raz-vojem gojaznosti. Pored toga, TNF-α značajno utiče na smanjenje ekspresije gena za adiponektin. TNF-α je vrlo bi-tan modulator funkcije adipocita, sa direktnom ulogom u nekoliko metaboličkih procesa posre-dovanih insulinom, uključujući homeostazu glu-koze i metabolizam lipida, sa najvećim dopri-nosom razvoju insulinske rezistencije na nivou masnog tkiva. Pretpostavlja se da se adiponektin i TNF-α međusobno antagonizuju suprotnim funk-

cijama na nivou adipoznog tkiva i krvnih sudova. Insulin smanjuje nivo iRNK za adiponektin na dozno i vremenski zavisan način. Dakle, ekspre-sija gena za adiponektin je reverzibilno nishodno regulisana pod dejstvom insulina i TNF-α. Takođe, β-adrenergički agonisti i glukokortikoidi inhibira-ju ekspresiju gena za adiponektin, iz čega se može zaključiti da smanjena proizvodnja adiponektina može imati važnu ulogu u insulinskoj rezistenciji indukovanoj dejstvom kateholamina ili glukokor-tikoida. Takođe, testosteron smanjuje sekreciju adiponektina, tako da hipoadiponektinemija us-lovljena androgenima može biti povezana sa vi-sokim rizikom za razvoj insulinske rezistencije i ateroskleroze kod muškaraca.

Fiziološka uloga adiponektina još uvek nije u pot-punosti razjašnjena. Eksperimentalni podaci studija sprovedenih na životinjama sugerišu da je sma-njenje ekspresije gena za adiponektin povezano sa nastankom gojaznosti i insulinskom rezistencijom. Hronična insuficijencija bubrega, anorexia nervosa i DM tipa 1 su stanja povezana sa povećanom kon-centracijom adiponektina u krvi. Suprotno, smanje-na koncentracija adiponektina u krvi je prisutna u insulin-rezistentnim stanjima, kao što su gojaznost, DM tipa 2 i KVB. Pored toga, utvrđeno je da prvu liniju srodstva sa osobama koje imaju DM tipa 2 karakteriše smanjena ekspresija iRNK adiponektina u masnom tkivu u poređenju sa zdravim osobama iako one imaju normalnu koncentraciju adiponekti-na u krvi, što ukazuje na poremećaj ekspresije gena

za adiponektin kod ovih osoba. Mehanizam dejstva adiponektina na metabolizam glukoze za sada nije u potpunosti razjašnjen. Farmakološki efekat adi-ponektina na smanjenje insulinske rezistencije je povezan sa smanjenjem koncentracije masnih kise-lina u cirkulaciji i depoa triglicerida u jetri i mišićima. Uticaj adiponektina na metabolizam lipida može biti objašnjen povećanom ekspresijom gena uključenih u β-oksidaciju masti i potrošnju energi-je, kao što je acil-CoA oksidaza. Takođe, adiponektin pojačava metabolički proces insulinom-stimulisane fosforilacije tirozina signalnih molekula, uključujući receptor za insulin u skeletnim mišićima. Posredo-vanjem u brojnim metaboličkim reakcijama adi-ponektin smanjuje količinu molekula uključenih u proces glukoneogeneze u jetri.

ADIPONEKTIN

LAB

NEW

S /

02

12

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E


ADIPONEKTIN

Adiponektin ispoljava dejstvo na nivou krvnih sudova direktnom sti-mu lacijom sinteze NO posredstvom endotelne NO sintaze (eNOS), što re-zultuje vazodilatatornim dejstvom i sveukupno povećanjem protoka krvi. Tako adiponektin imitira vaskularno kao i metaboličko dejstvo insulina. Činjenica da insulin i adiponektin re-gu lišu aktiviranje eNOS minimalno različitim mehanizmima, sugeriše da terapija usmerena na povećanje konce ntracije adiponektina može biti korisna u tretmanu insulinske rezistencije, DM, vaskularnih ko mpli -kacija i ateroskleroze. Adiponektin suzbija ekspresiju adhezivnih mole-kula za vezivanje monocita na površini vasku-larnih endotelnih ćelija i produkciju citokina na nivou makrofaga, čime inhibira inflamatorni pro-ces u ranoj fazi razvoja ateroskleroze. Zapravo pri oštećenju zidova krvnih sudova adiponektin ima sposobnost da se vezuje za subendotelni kolagen (kolagen V, VIII, X). Pored toga, adiponektin inhibira

ekspresiju receptora hvatača na makrofagama što rezultuje smanjenim preuzimanjem oksidovanog LDL-holesterola i inhibicijom formiranja penastih ćelija. Adiponektin takođe inhibira proliferaciju i migra ciju glatkih mišićnih ćelija. Shodno tome, hipo adiponektinemija bi barem delimično mogla biti veza između hiperinsulinemije i vaskularnih poremećaja u metaboličkom sindromu.

LAB

NEW

S /

02

Negativan Pozitivan

Negativan TDVNegativan TDV TDV

CUSNegativan PozitivanDijagnostički algoritam baziran na određivanju plazma D-dimera i CUS proce-

dure

1313

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E


ODREĐIVANJE KONCENTRACIJE ADIPONEKTINA U KLINIČKOJ PRAKSI

ADIPONEKTIN

Određivanje adiponektina je do sada uglavnom bilo ograničeno samo na klinička ispitivanja. Međutim, brojni podaci do sada sprovedenih studija ukazuju na opravdanost rutinske primene određivanja koncentracije adiponektina u kliničkoj praksi. U sažetoj formi navedeni su rezultati sprovedenih ispitivanja, koji ukazuju na indikacije za određivanje koncentracije adiponektina:

º Snižena koncentracija adiponektina je povezana sa povećanim rizikom za razvoj DM tipa 2 i KVB. Prospektivnom studijom Lindberg i sar. koja je obuhvatila preko 5000 zdravih osoba praćen je razvoj DM i KVB u periodu 8,5 godina. Koncentracija adiponektina je određena na početku studije i daljim praćenjem vrednosti utvrđeno je da su osobe sa povišenom koncentracijom adi-ponektina imale smanjen rizik za razvoj DM tipa 2. Čak i kad je statističkom analizom uklonjen uticaj drugih faktora rizika (starost, pol, ITM, fizička aktivnost, konzumiranje alkohola, konce-ntracije glukoze, HbA1c, lipida, hs-CRP, krvni pritisak, brzina glomerularne filtracije) koncen-tracija adiponektina se pokazala kao nezavisan faktor rizika za razvoj DM tipa 2. Kod tih osoba je i rizik razvoja KVB je bio duplo veći. (Lindberg S, Jensen JS, Bjerre M, et al. Adiponectin, type 2 diabetes and cardiovascular risk. European Journal of preventive cardiology 2015;22:276-283.)

º Utvrđeno je da gojazne žene sa sniženom koncentracijom adiponektina pre trudnoće i u prvom trimestru trudnoće imaju znatno uvećan rizik za razvoj gestacijskog DM, čak sedam puta. (Hedderson MM, Darbinian J, Havel JP, et al. Low pre-pregnancy adiponectin concentration are associated with a marked increase in risk for development of gestational Diabetes Mellitus. Diabetes care - American Diabetes Association 2013.)

º Značajna negativna korelacija je utvrđena između koncentracije adiponektina u krvi i srednjeg sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, što sugeriše da niska koncentracija adiponektina dopri-nosi razvoju hipertenzije. Nedavno objavljena studija Peer i sar. je pokazala da koncentracija adiponektina može poslužiti kao prediktor razvoja hipertrofije leve komore kod osoba sa hiper-tenzijom kod kojih je isključena dijagnoza DM. Utvrđena je negativna korelacija koncentracije adiponektina i mase leve komore. (Peer M, Mashavi M, Matas Z, et al. Adiponectin as an independent predictor of left ventricular hyper-trophy in nondiabetic patients with hypertension. Angiology 2015;66:219-224)

º Utvrđena je interakcija adiponektina sa endokrinim sistemom i inflamatornim reakcijama u orga-nizmu. Adiponektin utiče na funkciju štitne žlezde, kroz interakciju C-terminalnog kraja mole-kule adiponektina i receptora u mitohondrijama ćelija štitne žlezde vrši se regulacija sinteze hormona tireoidee. Pretpostavlja se da adiponektin reguliše telesnu temperaturu i bazalni metabolizam. (Soltys BJ, Kang D, Gupta RS. Localization of P32 protein (gC1q-R) in mitochondria and at specific extramito-chondrial locations in normal tissues. Histochem Cell Biol 2000;114:245-255.)

º Kliničko stanje masne jetre je uobičajeno među osobama sa problemima gojaznosti, i ono može povećati rizik za nastanak ciroze i raka jetre. Masna jetra je povezana sa niskom koncentracijom adiponektina, pri čemu je utvrđen visok stepen korelacije niske koncentracije adiponektina sa težinom akumulacije masti u jetri. Eksperimentalne studije su potvrdile da adiponektin antago-nizuje deponovanje lipida u jetri. (Finelli C, Tarantino G. What is the role of adiponectin in obesity related non-alcoholic fatty liver disease? World J Gastroenterol 2013;19:802–812.)

LAB

NEW

S /

02

14

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E


ADIPONEKTIN

º Gojaznost je povezana sa povećanim rizikom za nastanak malignih bolesti. Nekoliko studija je ukazalo na to da adiponektin može imati važnu ulogu u razvoju karcinoma. Niska konce-ntracija adipone ktina je povezana sa razvojem karcinoma dojke, endometrijuma, prostate i kolorektalnog karcinoma. Međutim, za sada nije poznato da li nedostatak adiponektina ima uzročnu ulogu kada je u pitanju rizik od nastanka karcinoma. Pored toga, nije dokazano da se povećanjem nivoa adiponektin može smanjiti rizik od nastanka malignih bolesti. (Davoodi SH, Malek-Shahabi T, Malekshahi-Moghadam A, et al. Obesity as an Important Risk Factor for Certain Types of Cancer. Iran J Cancer Prev 2013;6:186–194.)

º Administracijom rekombinantnog adiponektina u farmakološkim studijama je postignuto smanjenje koncentracije glukoze u krvi bez stimulacije sekrecije insulina. Aktuelna su istraživanja u cilju razvoja agenasa koji mogu da poboljšaju sekreciju adiponektina iz masnog tkiva ili da simuliraju efekat adiponektina na njegove receptore. Statini, tiazolidindioni (TZD), inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima i blokatori angiotenzin II receptora su lekovi za koje je do sada utvrđeno da povećavaju koncentraciju adiponektina. Sprovedene kliničke studije su po-kazale da se i ishranom može uticati na povećanje koncentracije adiponektina. Riblje i sunco-kretovo ulje, ekstrakt semena grožđa i zelenog čaja povećavaju koncentraciju adiponektina. Smanjenje telesne težine, kontrola unosa kalorija i fizička aktivnost mogu povoljno uticati na koncentraciju adiponektina.

º Određivanje adiponektina takođe može biti od koristiti za praćenje tretmana. Tako je sugeri-sano da se koncentracije adiponektina mogu koristiti za praćenje efikasnosti intervencija kod bolesnika sa metaboličkim sindromom. Druge studije sugerišu da se koncentracije adiponek-tina mogu koristiti za praćenje antiinflamatornog dejstva statina. Promene koncentracije adi-ponektina takođe mogu da odražavaju metaboličke efekte terapije za kontrolu DM. (Lim S, Quon MJ, Koh KK. Modulation of adiponectin as a potential therapeutic strategy. Atheroscelerosis 2014;233:721-728.)

ODREĐIVANJE KONCENTRACIJE ADIPONEKTINA U KLINIČKOJ PRAKSI

º Adiponektin je hormon adipoznog tkiva sa antidijabetičnim, antiinflamatornim i antiaterogenim svojstvima.

º Niska koncentracija adiponektina reflektuju disfunkciju masnog tkiva među gojaznim osobama praćenu inflamacijom, dislipid-emijom, rezistencijom na insulin i povećanim rizikom za razvoj DM tipa 2, KVB i karcinoma.

LAB

NEW

S /

02

Negativan Pozitivan

Negativan TDV Negativan TDV TDVCUSNegativan PozitivanDijagnostički algoritam baziran na određivanju plazma D-dimera i CUS proce-dure

1515

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E


Poslednjih godina čovek se suočava sa prehrambenim izobiljem, kome je teško odoleti, a bez prevelike potrebe za fizičkom aktivnošću. Vremenom se taj višak kalorija i zasićenih masti okreće protiv čoveka kroz niz funkcionalnih poremećaja.

METABOLIČKI SINDROM – INTERAKCIJE GENA I SREDINE

Ivana Buzadžić, Diplomirani molekularni biolog i fiziolog, spec. genetike

Sve je očiglednije da savremeni način života naplaćuje danak kroz jedno kompleksno stanje,

medicinskim rečnikom nazvano metaboličkim sindromom (MetS), koje signalizira neizbežnu posledičnu pojavu nekoliko najučestalijih bolesti savremene civilizacije, pre svega KVB, DM tipa 2, što pogađa 20-25% svetske populacije. Osobe sa metaboličkim sindromom imaju tri puta veći rizik da dožive srčani ili moždani udar, i dva puta veći rizik da ih to usmrti.

Zbog uloge koju ima u povećanju rizika od gore navedenih bolesti, metabolički sindrom je rastući globalni zdravstveni problem. Čini ga skup

promenljivih faktora rizika uključujući hipertenziju, abdominalnu gojaznost, dislipidemiju i insulinsku rezistenciju, udruženih sa nepromenljivim faktorima rizika kao što su starosna dob, pol i genetičko nasleđe. Premda je prepoznata važnost nasleđivanja u razvoju MetS, uloga pojedinačnih gena i njihove međusobne interakcije uz varijabilne faktore sredine još nije sasvim jasna. Postoje neslaganja epidemiologa i genetičara oko pitanja postoji li MetS kao odvojen sindrom i kako bi ga trebalo definisati. Prema kliničkoj definiciji, osobe sa MetS imaju najmanje pet puta povećan rizik za razvoj DM tipa 2 i dva puta veći rizik za KVB.

Genetička istraživanja metaboličkoga sindroma

Istraživanja koja su se bavila genetičkom osnovom MetS ukazuju da je MetS poligenski i multifaktorije-lni poremećaj koji nastaje složenim međusobnim delovanjem brojnih gena i faktora sredine. Stoga istraživanje njegove genetičke podloge još uvek predstavlja velik izazov. Postoje neslaganja oko specifičnih definicija MetS, stoga postoje predlozi treba li istraživati sindrom kao specifičan entitet mimo istraživanja pojedinačnih njegovih delova. Neki naučnici drže pod znakom pitanja vrednost dijagnoze MetS, nasuprot nespornoj vrednosti di-jagnostifikovanja i lečenja pojedinih poremećaja, poput dislipidemije, hipertenzije i insulinske rez-istencije. Često se ističe da MetS ne treba shvatati u patofiziološkom smislu, već više kao pragmatični pristup, za postizanje boljeg kliničkog ishoda. Međutim, ono što je sigurno je to da je koncept MetS upozorio i lekare i javnost na važne intera-kcije kao što je veza između gojaznosti i bolesti kao i povoljnog efekta fzičke aktivnosti na sve kompo-nente MetS. Koncept MetS snažno je podstakao na

istraživanje ovih odnosa. Razu mevanje genetičkih fa ktora koji po vezuju pojedine ko mpo nente MetS i njihove međusobne odnose u MetS klinički je vrlo važno jer su sva obeležja MetS pod snažnom genetičkom kontrolom. Ipak procene nasleđivanja su aproksimativne i često ne uzimaju u obzir interakcije gena i okoline, prvenstveno prehrambenih navika, gena i pola i naravno međusobne interakcije gena, jer ih je u humanoj populaciji teško razdvojiti. S obzirom na skromnu ulogu koju pojedinačni polimorfizmi gena imaju kao marker složenih poremećaja i bole-sti, ispitivanje interakcija gena može dati kompleme-ntarne informacije koje mogu biti klinički značajne.

LAB

NEW

S /

02

16

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E


Metabolički sindrom – interakcije gena i sredine

NutrigenetikaDugo već postoje saznanja o individualnim razlika-ma u odnosima gena i nutrijenata, međutim tek je završetak Projekta Humanog Genoma značajno una predilo naše znanje o recipročnim odnosima gena i nutrijenata i time uticao na pojavu nove disci-pline, nutrigenomike. Interakcije između ishrane i gena treba posmatrati na dva načina: uticaj nutri-cionih faktora na gensku regulaciju i ekspresiju (pre-dmet istraživanja nutrigenomike). Sa druge strane, nutrigenetika analizira na koji način varijante gena predodređuju nutritivne potrebe i preferencije po-jedinca u fiziološkim, ali i određenim patofiziološkim uslovima. Uticaj ishrane na tok genetičkih info-rmacija može se dešavati na različitim regulatornim mestima. Napredak u genomici, transkriptomici, proteomici, metabolomici i epigenomici omogućio je brže i sveo-buhvatnije razumevanje procesa kojima bioaktivni sastojci hrane mogu uticati na ljudsko zdravlje. Tako je pokazano da već in utero, nutricioni poremećaji mogu na epigenetičkom nivou modulisati imprint-ing - utiskivanje na tkivno specifičan način. Anomali-je u procesu utiskivanja se povezuju između ostalog sa razvojem karcinoma, debljine, DM i poremećaja ishrane.

Genomske informacije uz primenu tehnologija ‘omik’ donose nova saznanja i bolje razumevanje intera-kcija gena i nutijenata, a sa ciljem razvoja person-alizovanog pristupa za pravilnu ishranu koja može doprineti održavanju zdravlja i prevenciji bolesti.Genetičke varijante menjaju osetljivost na razvoj bolesti preko modulacije efekta modernog urbanog okruženja na fiziološke procese pojedinca.

Studije GWAS (engl. Genome – Wide Association Study) su otkrile brojne gene povezane sa debljinom, centralnom gojaznošću, krvnim pritiskom, disli pi-demijom, glikemijskim svojstvima od kojih neki pokazuju značajan efekat na više osobina.

PPAR-γ je ligandom aktiviran nuklearni receptor koji učestvuje u regulaciji ekspresije gena i u diferencijaciji adipocita. Ligandi ovog receptora su masne kiseline, iz čega proizilazi uloga u homeostazi lipida. Jedan od prirodnih liganada je i FMOC-L-leucin. Pokazalo se da se najviše koncentracije PPAR-γ iRNA nalaze u adipocitima i debelom crevu; u bubrezima, jetri i tankom crevu su srednje koncentracije iRNA, dok su nivoi u mišićnom tkivu minimalni. Postoje tri izoforme gena PPAR-γ: PPAR-γ 1 i PPAR-γ 2. PPAR-γ 1 je mnogo zastupljeniji u tkivima od PPAR-γ 2. PPAR-γ 3 je zastupljen isključivo u masnom tkivu i debelom crevu. Nivo PPAR-γ 1 i PPAR-γ 2 u adipocitima varira među pojedincima.

Promene u PPAR-γ dovode se u vezu sa gojaznošću, brzinom metabolizma, DM tip 2, kao i sa osetljivošću na insulin. Lekovi koji modulišu funkciju PPAR-γ spadaju u grupu TZD - oralni antidijabetici. Pretpostavlja se da deluju na insulinsku osetljivost podstičući unos slobodnih masnih kiselina u masno tkivo, štiteći tako ostala tkiva od štetnog delovanja njihove povećane koncentracije u krvi (AlSaleh A, Frost GS, Griffin BA, i sar.

OMIK tehnologija

• Otkrivanje biomarkera genske ekspresije mogu da odrede nutritivni fenotip koji može biti “zdrav” ili oblik koji može upućivati na predispoziciju za određene bolesti.

• U takvim slučajevima mogu se razviti specifične nutritivne ili farmako intervencije, koje odgovaraju individualnoj ishrani

LAB

NEW

S /

02

1717

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E



PPARγ2 gene Pro12Ala and PPARα gene Leu162Val single nucleotide polymorphisms interact with dietary intake of fat in determination of plasma lipid concentrations. J Nutrigenet Nutrigenomics 2011;4(6):354-66).

Apo E - Apolipoprotein E pripada grupi apo li-poproteina, proteina koji zajedno sa lipidima stvaraju lipoproteine i tako učestvuju u njihovom metabolizmu. Funkcija ApoE je važna za metabolizam hilomikrona i VLDL – a (very low density lipoprotein), jer omogućava njihovo vezivanje za receptore hepatocita i perifernih ćelija.

Gen za ApoE može imati tri varijante alela: e2, e3 i e4 koje kodiraju tri izoforme apolipoproteina E u plazmi. Najzastupljenija je E3 izoforma praćena povišenim nivoom ukupnog holesterola i beta lipoproteina. E2 je u korelaciji sa smanjenim afinitetom vezivanja za ćelijske receptore i sa sniženim nivoom holesterola i beta lipoproteina. E4 je u korelaciji sa povećanim koncentracijama LDL holesterola u serumu.

Prisustvo Apo-e2 i Apo-e4 alela povezuje se sa učestalijom incidencom KVB, metaboličkih bolesti u smislu hiperlipoproteinemija kao i velikog broja neuroloških bolesti uključujući Alzheimerovu demenciju, Guillian – Barreov sindrom autoimuni neuritis, kompleksne parcijalne epilepsije i njihov odgovor na terapiju, multiplu sklerozu (Anoop S, Anoop M, Meena K, Luthra K. Apolipoprotein E polymorphism in cerebrovascular & coronary heart diseases. Indian J Med Res 2010; 132: 363-378).

LPR1 protein-protein srodan receptoru lipo-proteina niske gustine. Pr i s u t n a m u t a c i j a odgo vorna za razvoj Alzheimerove demencije, cerebralne amiloidne angiopatije, povišenog nivoa FVIII u plazmi i riziku za razvoj venskog tromboembolizma. Utiče na ekspresiju markera za diferencijaciju adipocita i održavanje nivoa lipida unutar zrelih adipocita, a ima i ključnu ulogu u metabolizmu lipida (Masson O, Chavey C, Dray C, Meulle A, Daviaud D, Quilliot D, Muller C, Valet P, Liaudet-Coopman E. LRP1 Receptor Controls Adipogenesis and Is Up-Regulated In Human and Mouse Obese Adopose Tissue. PLoS ONE 2009; 4(10):e7422).

Dokazan je značaj apoE gena i LRP1 gena u metabolizmu lipida i ispitivanih antropometrijskih i biohemijskih parametara i značajan uticaj e4 alelne forme apoE gena i T alelne forme LRP1 gena pojedinačno, kao i uticaj kompozitnog genotipa dva pomenuta gena na pojavu i razvoj MetS-a. Utvrđeno je da je najčešća alelna forma apoE gena e3, zatim e4 pa e2, dok je najčešća alelna forma LRP1 gena C. Kod pacijenata sa MetS-om češća je frekvenca e4 alela apoE gena i T alela LRP1 gena, što potvrđuje negativan uticaj pomenutih alela na antropometrijske i biohemijske parametre, dok T alel LRP1 gena povećava šansu za gotovo 5 puta u odnosu na nosioce C alela.

eNOS – endotelna azot oksid sintaza, u endotelnim ćelijama proizvodi azot monoksid (NO), moćni vazodiletator koji inhibira agregaciju trombocita. NOS i matriksna me -ta lo proteinaza (MMP) su značajni regulatori kardiovaskularnog tonusa na nivou samih krvnih sudova. Renin-angiotenzin sistem (RAS) zauzima značajno mesto u regulaciji krvnog pritiska, preko regulacije homeostaze telesnih tečnosti održanjem elektrolitnog balansa na nivou bubrega. Stoga su polimorfizmi u genima koji kodiraju osnovne komponente RAS-a i endotelijalni NOS i MMP3 značajni markeri nastanka hipertenzije i ateroskleroze u populaciji Srbije (T Djurić, M Živković, A Stanković, S Mečanin, D Alavantić. Journal of clinical laboratory analysis 19 (6), 241-246).

Detektovani su broji polimorfizmi koji se osim sa KVB-a dovode u vezu i sa razvjem ateroskleroze, DM tip 2, insuinskom rezistencijom, visokim vrednostima LDL-a tokom akutne faze infarkta miokarda (Imamura et al. The effects of endothelial nitric oxide synthase gene polymorphisms on endothelial function and metabolic risk factors in healthy subjects: the significance of plasma adiponectin levels.Eur J Endocrinol. 200;158(2): 189-195.)

Interleukin 6 – IL-6 je multifunkcionalni citokin koga sintetišu različite ćelije poput endotelnih, keratinocita, osteoblasta, miocita, adipocita, β-ćelije pankreasa, monocita, makrofaga, kao i brojna druga tkiva uključujući i neke tumore. Ovaj citokin ima važnu ulogu u

LAB

NEW

S /

02

18

LAB

NEW

S /

02

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E



Analiza načina ishrane je utvrdila da su ispitanici čija je ishrana bila kontinentalna imali statistički značajno veću šansu za razvoj MetS u odnosu na ispitanike koji su konzumirali mediteransku ili mešovitu ishranu.

Ispitanici sa MetS čija je ishrana bila kontinentalna imali su četiri puta veću šansu za pojavu gojaznosti u odnosu na one čija je ishrana bila mediteranska ili mešovita.

U multivarijatnom predviđanju mediteranski ili mešoviti tip ishrane bio je povezan sa nižim vrednostima triglicerida, obima struka i krvnog pritiska.

Nosioci alela niske aktivnosti, PPARγ 12Ala i LPL PvuII (+), odnosno kombinacije genotipova LPL PvuII (-/-) i PPARγ Pro12Ala ili Ala12Ala bili su podložniji razvoju MetS u odnosu na ispitanike koji nisu bili nosioci tih alela.

Ispitanici sa MetS koji su bili nosioci kombinacije genotipova IL6 -174GG i PPARγ Pro12Ala ili Ala12Ala imali su manje šanse za visoke nivoe glukoze našte u poređenju sa nosiocima genotipa PPARγ Pro12Pro.

Ispitanici sa MetS, nosioci kombinacije genotipova PPARγ Pro12Ala ili Ala12Ala i ACE I/D ili I/I imali su manje šanse za razvoj gjaznosti u odnosu na ispitanike sa genotipom ACE D/D.

Osobe bez MetS sa genotipom PPARγ Pro12Ala ili Ala12Ala imali su veće šanse za povećan obim struka u odnosu na nosioce genotipa PPARγ Pro12Pro.

Zdravi ispitanici čija je ishrana bila kontinentalna imali su veće šanse za povišen krvni pritisak u odnosu na one čija je ishrana bila mediteranska ili mešovita.

Slučaj Singapur:Različite etničke grupe sa istim faktorima okoline i ishrane imaju različiti stepen incidencije metaboličkog sindroma i kardiovaskularnih bolesti(Fenech et al. Viewpoints on the Current Status of Nutrigenetics and Nutrigenomics. J. Nutrigenet Nutrigenomics 2001;4;69)

Analiza uticaja načina ishrane na ekspresiju gena i razvoj MetS-a

smanjenju upalnih procesa podsticanjem stvaranja protivupalnih citokina i negativnom regulacijom upalnih ciljeva. Stoga se ovaj protein klasifikuje i kao pro- i protivupalni; do određenog nivoa može delovati kao obrambeni mehanizam, ali u hroničnoj upali ima uglavnom proupalna svojstva. Kod ljudi, visoke koncentracije IL-6 u serumu se povezuju sa debljinom i nakupljanjem visceralnog masnog tkiva, povećanim rizikom poremećaja tolerancije glukoze, DM tip 2 i visokim krvnim pritiskom. IL-6 je prisutan u najranijoj fazi upale, značajan je posrednik

upalnog odgovora, stimuliše ćelije jetre na stvaranje reaktanata akutne faze, a među njima i C reaktivnog proteina (CRP). Visceralno masno tkivo uz to što luči oko dva do tri puta više IL-6 nego potkožno tkivo, podstiče i lučenje drugih molekula koje utiču na dalje stvaranje IL-6. Osim toga IL-6 smanjuje aktivnost LPL u masnom tkivu, što dovodi do smanjenog unosa triglicerida (Berthier MT, Paradis AM, Tchernof A, iet al. The interleukin 6-174G/C polymorphism is associated with indices of obesity in men. J Hum Genet 2003;48:14-19).

1919

LAB

NEW

S /

02

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

E



NOVA MIKRO LAB

BIOHEMIJA• PREGLED URINA• HEMATOLOGIJA• KOAGULACIJA• REGULACIJA ŠEĆERA• LIPIDNI STATUS• ENZIMI• ELEKTROLITI• ANEMIJE• IMUNOLOGIJA• HORMONI• TUMOR MARKERI• GENETIKA

MIKROBIOLOGIJA• BAKTERIOLOGIJA• VIRUSOLOGIJA• MIKOLOGIJA• PARAZITOLOGIJA

NOVA LABORATORIJE

NOVA MED PLUSBul. M. Milankovića 25b, II sprat, 11070 N. Beograd Tel/fax: 011/ 22 22 225 Mobilni: 064/ 87 20 200 E-mail: [email protected], www.novamedplus.rs

NOVA MIKRO LABBul. M. Milankovića 25b, II sprat, 11070 N. Beograd Tel/fax: 011/ 22 22 245 Mobilni: 064/ 87 20 201 E-mail: [email protected], www.novamikrolab.rs

45, 65, 71, 72,82, 601

71STANICA

TOŠIN BUNAR

STUDENTSKI GRAD

izlaz sa Autoputa

Toši

n bu

nar

Narod

nih

hero

ja

Om

ladi

nskih

brig

ada

Bulevar Milutina MIlankovića

Toši

n bu

nar

AIRPORT CITY

BLOK 37

Autoput

O. Š

. ”Đ

uro

Stru

gar“

Red Stripe

O. Š. Škola”Ratko

Mitrović“

BLOK 38

GENEX zapadnakapijaB

EŽA

NIJ

SK

A K

OS

A

OPŠTINA N. BEOGRAD

SAV

A C

EN

TAR

6571

NOVA MIKRO LABNOVA MED +

NO

VA

LA

BO

RA

TOR

IJE


NOVA MIKRO LAB

20

VAŠ

VOD

IČ K

ROZ

SVET

LA

BORA

TORI

JSKE

MED

ICIN

ELA

B N

EWS

/ 0

2

BIOHEMIJA - DIABETES MELLITUSGlukoza 80,00OGTT 790,00HbA1C 750,00Fruktozamin 1300,00Insulin 900,00C-peptid 900,00Adiponektin 4000,00Anti Insulinska At 1700,00IA-2-At 2500,00GAD At 2100,00IGFBP3 1200,00Mikroalbuminurija 600,00

GENETIKA - METABOLIČKI SINDROMDetekcija mutacije APOE 3000,00Detekcija mutacije LRP1 3000,00Detekcija mutacije ENOS 3000,00Detekcija mutacije IL-6 3000,00Detekcija mutacije LPL 3000,00

AKCIJSKA PONUDA !Pošto je ovo izdanje Lab News-a posvećeno Diabetes mellitus-u i metaboličkom sindromu odobravamo 10% popusta za analize

navedene u tabeli tokom perioda od 1.7.2015. do 30.9.2015.

lab news - novamedplus.rsnovamedplus.rs/pdf/lab news - br2 -nova laboratorije.pdf · to može biti...

Documents