POVRTARSTVO

Prof. dr arko M. Ilin

LISNATO POVREFam. BrassicaceaeFam. AsteraceaeFam. ChenopodiaceaeFam. ApiaceaeFam. AmaranthaceaeKOD SVIH SE U ISHRANI KORISTE LISTOVI, A KODKUPUSNJAA I TITONOA SE U ISHRANI POREDLISTOVA KORISTE I DRUGI ORGANI.

TA SE TO JO KORISTI U ISHRANI?

LISTOVI KOD LISNATOG POVRA U ISHRANI SE KORSTE:

U SVEEM STANJU-KAO SLATA-KUPUS-GLAVIASTA I LISNATA SALATA-RADI-ENDIVIJA-BLITVA

ZAIN-LISNATI PERUN-LISNATI CELER

VARIVO-KUPUSNJAE-SPANA-NOVOZELANDSKI SPANA-BLITVA

Fam. Brassicaceae

-Najire gajene vrste sa veoma velikimarealom gajenja

-Zajednika karakteristika C4K4A6G1

-Evolucijom su nastale uljane i povrtarske vrste

-U povrtarstvu najvei znaaj imaju

Brassica oleraceaBrassica napusRaphanus sp.

U okviru vrste Brassica oleraceanajvei znaaj imaju kupusnjae:

Brassica oleracea var. capitata forma: albaforma: rubraBrassica oleracea var. sabauda

Brassica oleracea var. botrytisBrassica oleracea var. gemmiferaeBrassica oleracea var. gongylodesBrassica oleracea var. botrytiscymosa (var. italica)Brassica oleracea var. acephalaBrassica chinensisBrassica pekinensisBrassica napus var. napobrassicae broskvaBrassica rapa rapiferae repa ugarnjaaRaphanus sativus var. maiorRaphanus sativus var. radiculaArmoracia lapathifolia(Cochlearia rusticana) ren

POREKLO KUPUSNJAABrassica oleracea var. sylvestris

-Vodi poreklo sa obala Sredozemnog mora, Jadranskog,Egejskog kao i sa obala Atlanskog okeana, Francuske,jugozapadne Engleske, Irske i Severnog mora

Grupa najstarijih kulturaStari Grci, Rimljani i Egipani su gajili kupusStari Sloveni su zatekli gajenje kupusnjaa

Kupusnjae se dele na:Sredozemnu MediteraneaEvropsku EuropeaAzijsku Orijentalis

-Sredozemna i Evropska su nastale na obalamaSredozemnog mora i Atlanskog okeana(lisnati kelj, glav. kupus, kelj, karfiol, kelj pupar)

- Kupusnjae su dvogodinje i jednogodinje kulture

-Azijska grupa kupusnjaaNastala u Kini, Japanu i KorejiTo su jednogodinje ree dvogodinje biljke

- korienje pojedinih delova u ishrani (nain upotrebe)- lekovita svojstva (ir eludca) U vitamin- dekorativne svrhe- mineralne materije (fosfor, kalijum, sumpor)- eterina ulja (glukozid sinergin) ljut ukus- sok visoko baktericidno svojstvo

802,61,310,2PEKINKI KUPUS

101-200 *+1,8-3,62,4-3,9 *+13,9-23,1 *+LISNATI KELJ

912,3 *-1,58,4 *-KARFIOL

49-522,8-5,0 *+0,4-0,68,3-14,5KELERABA

57-1213,0-4,42,4-3,015,4-19,3KELJ PUPAR

54-773,6-4,30,6-0,99,8-10,8KELJ

65-813,6-4,20,410,0CRVENI G. KUPUS

41-53 *-3,9-4,50,2-0,4 *-8,9BELI G. KUPUS

VITAMIN C mg/100 g

EERISIROVI PROTEINI

SUVA MATERIJA %

VRSTA

HEMIJSKI SASTAV KUPUSNJAA

Energetska vrednost

Glaviasti kupus 1.415Crveni kupus 1.268Kelj 1.337Keleraba 1.704Karfiol 1.390Kelj pupar 1.939Lisnati kupus 2.951 dula

DINAMIKA RASTA I RAZVIA KUPUSNJAA

Klijanje i nicanjeRast listova (faza rasada)Intenzivno obrazovanje listova Obrazovanje organa koji se koriste u ishraniObrazovanje cvastiCvetanjePlodonoenjeSazrevanje semena

Karfiol, pekinki kupus ove faze prolazeu toku jedne godine, a ostale u toku dve godine

Dinamika rasta kupusnjaa

-intenzivni rast listova 20 40 dana nakon sadnje-maksimum 50 70 dana od sadnje

-maksimalan prenik rozete, kod kupusnjaa kojeobrazuju glavicu, dostiu za 70 100 dana

Obrazovanje organa koji se koriste za ishranu zapoinje 10 20 dana pre nego li se formira 50% od maksimalnemase listovaobrazovanje cvasticvetanjeobrazovanje plodova i sazrevanje plodova

BIOLOKE OSOBINE KUPUSNJAA

ZAHTEV KUPUSNJAA ZA TEMPERATUROM

KUPUSNJAE SU RELATIVNO OTPORNE NA NISKE t0C

OPTIMUM JE 18-200C I

NIU NA 2-30C, ALI SPORO

TADA NIU ZA 3-4 DANA

U FAZI KLICINIH LISTIA KUPUSNJAEPODNOSE KRATKOTRAJNE MRAZEVE I DO 50C

RASAD RASTE NA TEMPERATURI OD 5-80C,MADA JE OPTIMUM 12-170C,ODNOSNO KOD KARFIOLA 15-180C

KALJEN RASAD PODNOSI POSLE SADNJE 5 DO 60CLOE KALJEN RASAD STRADA VE NA 2 DO 30C

OPTIMALNA t0c ZA RAST KUPUSNJAA JE 15-180C

VISOKE t0c PREKO 250C NEGATIVNO UTIU NA RAST

U FAZI RAZVIJENE LISNE ROZETE KUPUSNJAE SUNAJOTPORNIJE NA NISKE TEMPERATURE

RANE SORTE KUPUSNJAA POSEBNO KARFIOLA UTEHNOLOJOJ ZRELOSTI SU OSETLJIVENA NISKE t0c 2 do 30CKASNE SORTE MOGU PODNETI MRAZEVE 5 DO 80C

A NEKE SORTE KUPUSA I DO 170C

OPTIMALNA TEMPERATURA ZA CVETANJE JE OKO 200C

ZAHTEV KUPUSNJAA PREMA SVETLOSTI

biljke dugog danaumereni zahtevinajevi zahtev u fazi rasada

ZAHTEV KUPUSNJAA PREMA VODI

visoki zahtevirane sorte 60 70 % PVKkasne sorte 70 80 % PVKoptimalna valanost vazduha 60 90%

ZAHTEV KUPUSNJAA PREMA ZEMLJITU

na svim zemljitima (izuzev izrazito lakih i peskovitih)najpogodnija srednje tekaneutralna reakcije zemljita kupus, karfiol pH 6,5keleraba blago kisela zemljita pH 5,5keleraba ima najmanje zahteve za zemljitimakarfiol i pekinki kupus imaju najvee zahteve

PROIZVODNJA KUPUSA

MONOKULTURAUTIE NA:

1.) FIZIKA, HEMIJSKA IBIOLOKA SVOJSTVAZEMLJITA

2.) KOROVI3.) TETOINE4.) BOLESTI

TROPOLJNIPLODORED

BAZIRA NA REAKCIJIBILJAKA PREMAUBRENJU STAJNJAKOM

KOD IZBORA PREDUSEVAVODITI RAUNA O:

PRIMENJENIMHERBICIDIMAPOSEBNO AKO SUPREDUSEVIRATARSKE KULTURE

ATRAZINSKI PREPARATIPIVOT...INTENZIVNI POVRTARSKIPLODORED:1. PREDKULTURA2. GLAVNA KULTURA3. NAKNADNA KULTURAVIEGODINJE POVRE

KOD IZBORA PREDUSEVAVODITI RAUNA DA:

KUPUS DOLZI NA PRVOMESTO U PLODOREDU

DOBRI PREDUSEVI SU:MAHUNARKEKRASTAVACKROMPIRTRAVE

ZA KASNU PROIZVODNJUPOGODNA SU:STRNA ITARANI KROMPIRLEGUMINOZEVIEGODINJE POVRE

OSNOVNA OBRADA JE NA DUBINUOD 20-25-30 cmZavisno od: 1-vremena izvoenja i

2-preduseva

PREDSETVENA PRIPREMA

UBRENJE KUPUSASA 10 t GLAVICA KUPUS IZNOSI:

UBRi SE SA 20-40 t/ha STAJNJAKA-ERNOZEM40-60 t/ha STAJNJAKA NA LAKIM ZEMLJITIMA

OBINO SE UBRI SA:

VREME I DINAMIKA UNOENJA

501550

Kg K2OKg P2O5Kg N

130-14080-100120-130

Kg K2OKg P2O5Kg N

KOD RANIH SORTI OVE KOLIINE SE MOGU UMANJITIZA 20-30 %

NAIN PROIZVODNJE KUPUSA

PROIZVODI SE IZ RASADAMOE I DIREKTNOM SETVOM SEMENA

ZATO IZ RASADA?

RASAD RANOG KUPUSA ZA SADNJU DOSPEVA ZA 45-70 DANASREDNJE RANI ZA 35-50 DANAKASNI ZA 30-40 DANA

RASAD KUPUSA SE SADI KADA IMA FORMIRANIH 5-6 LISTOVADOBRO RAZVIJEN KORENOV SISTEM

PROIZVODNJA KUPUSA IZ RASADA

mogunost rane proizvodnje kupusamoe se proizvoditi i u regionima sa kratkom vegetacijom

mali utroak semenalaka nega u fazi rasada

Kupus se kod nas moe proizvoditi itave godineRasad ranog kupusa za sadnju dospeva za 45 70 dana

Srednje rani rasad za sadnju dospeva za 35 50 danaRasad kanog kupusa dospeva za 30 40 dana

VI-VII

VIII

X-XII

III-IV

V

VI-VII

TOPLITUNELIMLAKITUNELIOTVORENOPOJE

I-II

III

V

KONTINENT

X-IIIV

VII-VIIIII-III

TUNELIMLAKITUNELI

VI-VIIXII-I

MEDITERAN

VREME POTRONJE

VREME RASAIVANJA

MESTO SETVE

VREME SETVE

VREME PROIZVODNJE I BERBE

Rasad se sadi kada ima 5 6 dobro razvijenih listova

Rane sorte se sade na 50 x 30-40cmSrednje rane sorte 60-70 x 50-60cmKasne sorte 60-70 x 50-60cm

AKO SE NE OSTAVE STALNI TRAGOVIZA SPROVOENJE REDOVNIH MERA NEGE I BERBEUSLED ESTIH PROHODA MOGU NASTATI TETE

STALNI TRAGOVI ZA PROLAZAK MEHANIZACIJE I PLATFORME ZA BERBU

NEGA KUPUSA

Pojava praznih mesta, ako nedostaje 10% biljakaMeuredna obrada

Navodnjavanje 20 40 mmZatita od korovaZatita od bolesti

Zatita od tetoina

BERBA KUPUSAPrinos ranih sorti kupusa 20 30 t/ha

Srednje kasnih sorti 35 40 t/haKasnih sorti 40 50 t/ha

PLATFORMA ZA BERBU KUPUSA

PLATFORMA ZA BERBU KUPUSA

BERBA KUPUSA

ISTOVAR KUPUSA

PRERADA KUPUSA

U 1 m3 stane oko400 kg kupusa

PROIZVODNJA KUPUSA DIREKTNOM SETVOM

Setva krajem aprila za srednje ranu proizvodnju Krajem maja poetkom juna za kasnu proizvodnju

Dubina setve 1 2 cmSeje se 1,5 kg semena/ha

Setva je na 60-70 x 50-60 cm

KELJ-Brassica oleracea var. sabauda

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE I MERE NEGE KAO KOD KUPUSA

KELERABA-Brassica oleracea var. gongylodes

KORISTI SE ZADEBLJALO STABLO-VARIVO ILI DODATAK JELIMA10-12 % S.M.6-7 % UGLJENIH HIDRATAVISOK SADRAJ EERA VISOK SADRAJ VITAMINA C

KVALITET ZAVISI OD SADRAJA CELULOZNIH VLAKANA

SLINIH JE ZAHTEVA ZA USLOVIMAUSPEVANJA DRUGIM KUPUSNJAAMAOSETLJIVIJA JE NANISKE TEMPERATURE

KELERABA JE KRATKE VEGETACIJE, GAJI SE KAO PREDKULTURA,MEUKULTURA I NAKNADNA KULTURADUINA VEGETACIJE JE 65-100 DANAGAJI SE IZ RASADA A MOE I DIREKTNOM SETVOM SEMENAOSNOVNE AGROTEHNIKE MERE KAO KOD OSTALIH KUPUSNJAAIZUZETAK JE UBRENJE ORGANSKIM UBRIVIMA JERDOLAZI DO PUCANJA ZADEBLJALOG STABLA,ZATO SE UBRI MINERALNIM UBRIVIMA

UBRENJE KELERABE

80-10070-8080-100

Kg K2OKg P2O5Kg N

TOKOM CELE JESENI

JULJUNJESENJA PROIZVODNJA

JULI-AVGUSTMAJAPRILLETNJA PROIZVODNJA

MAJKRAJ MARTAPOETAK FEBRUARA

RANA PROIZVODNJA

BERBASADNJA RASADASETVA SEMENAVREME PROIZVODNJE

PROIZVODNJA KELERABE

RASAD SE SADI U FAZI 3-4 DOBRO RAZVIJENA LISTA RASAD SE SADI NA MEUREDNO RASTOJANJE:RANE SORTE NA:25 x 25 cm ili30 x 25 cmRASTOJANJE ZA KASNE I KRUPNE SORTE KELERABE JE:35 x 30 cm ili40 x 30 cmKOLIINA SEMENA KOD RANIH SORTI JE 800-1000 gKOLIINA SEMENA KOD KASNIH SORTI JE 400-1500 gKELERABA SE MOE PROIZVODITI DIREKTNOM SETVOM SEMENAKAO SREDNJERANA I ZA KASNU PROIZVODNJU (NEMA RANE PROIZVODNJE)RAZMACI IZMEU REDA KAO KOD PROIZVODNJE IZ RASADA, A U REDU GUSTO,S TIM DA SE PROREDI NA 10 cmPOTREBNO JE 1,5-2,0 kg SEMENA/ haOSTALE MERE NEGE KAO KOD DRUGIH KUPUSNJAA

PRINOS RANIH SORTI 10-30 t/haPRINOS KASNIH SORTI 40-60 t/ha

PROIZVO

DNJA SE

MENA K

ELERAB

E

LJUSKA ILI SILIKVA I SEME

KARFIOL-Brassica oleracea var. botrytis

KARFIOL JE BOTANIKI JEDNOGODINJA BILJKADUGE VEGETACIJE 200-330 DANA, ZATO SE GAJI KAO DVOGODINJA VRSTAZA PROIZVODNJU SEMENAIZUZETNOG JE KVALITETADIJETALNA HRANA ZA BOLESNIKE, STARIJE OSOBE I DECUSPRAVLJAJU SE RAZLIITA VARIVA ILI ZA MARINIRANJE, SUENJE I ZAMRZAVANJE

ZAHTEV KARFIOLA ZA USLOVIMA USPEVANJA

U ODNOSU NA OSTALE KUPUSNJAE KARFIOL IMA IZRAENE ZAHTEVESEME KARFIOLA KLIJA VE NA 1COPTIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE SEMENA JE20-25OC I TADA NIKNE ZA 5-8 DANAOPTIMUM ZA RAST JE 18CZAHTEVA VISOKU VLANOST VAZDUHA 85 % ZAHTEVA VISOKU VLANOST ZEMLJITA 80 % PVKVISOKE TEMPERATURE PREKO 25C UZ SUUNEGATIVNO UTIU NA KVALITET CVASTI

ZAHTEVA SREDNJE TEKA, BOGATA ZEMLJITADOLAZI NA PRVO MESTO U PLODOREDUOBRADA DUBOKA DO 30 cm, POSTRNO 25 cm

UBRI SE SA 40-50 t/ha STAJNJAKASA 10 t PRINOSA IZNOSI:

UBRENJE KARFIOLA

702560

Kg K2OKg P2O5Kg N

130-14080-100120-130

Kg K2OKg P2O5Kg N

UBRI SE KAO KUPUS OSETLJIV NA NEDOSTATAK MIKROELEMENATA I AZOTA

OD MIKROELEMENATA OSETLJIV JE NA NEDOSTATAK B I Mo

NA SLABO OBEZBEENIM ZEMLJITIMA HRANIVIMA IZA PLANIRANI PRINOS OD 15-30 t/ha UBRI SE SA:

18-25170-200200-26065-100160-210

Kg MgOKg CaOKg K2OKg P2O5Kg N

PROIZVODI SE IZ RASADAKVALITETAN RASAD SE PROIZVEDE ZA 5-6 NEDELJA

OD OKTOBRADO MARTA

AVGUST I SEPTEMBAR

JULZIMSKA PROIZVODNJAMEDITERAN

SEPTEMBAR I OKTOBAR

JUNU I JULUMAJ I JUNKASNA PROIZVODNJA

JUN I JULKRAJ APRILAMARTSREDNJE RANA PROIZVODNJA

JUNAPRILFEBRUARRANA PROIZVODNJA

BERBASADNJASETVAVREME PROIZVODNJE

SADNJA KARFIOLA

60 cm X 40 cm50 cm X 50 cm

MERE NEGE

KAO KOD OSTALIH KUPUSNJAASPECIFINE MERE NEGE-VEZIVANJE

-ZALAMANJE

BERBA KARFIOLA

PRINOS KARFIOLA JE 20-50 t/ha

PAKOVANJE KARFIOLA

RAZRASTANJE CVASTI ILI RUE

RAZRASTANJE CVASTI ILI RUE

BROKOLA-Brassica oleracea var. botrytis-cymosa (italika)

RAZRASTANJE CVASTI ILI RUE

RAZRASTANJE CVASTI ILI RUE

KELJ PUPAR-Brassica oleracea var. gemmiferae

PROIZVODNJA SEMENA KUPUSA

Prostorna izolacija 2000mPrinos semena 500 1.200 kg/ha

SALATA-Lactuca sativa L.

Salata je jednogodinja zeljasta, dikotiledona, lisnatapovrtarska vrsta iz familije Asteraceae-Glavoika.

Spada meu najstarije povreprvi pisani podaci su iz III veka pre nae ere.

Salata vodi poreklo od divlje vrste Lactuca scariola

iji je geocentar porekla:-Srednja Azija-Evropa-Severna Afrika

Veliki proizvoai i potroai su:-SAD,-Holandija,-Francuka

Kod kulturnih formi salate razlikujemo 5 varijeteta:

1. Lisnata salata-Lactuca sativa sub.sp. sekalina sa 3 var.var. foliosavar. acephalavar. crispa

2. Salata za rezanje-Lactuca sativa var.acephala3. Glaviasta salata-Lactuca sativa var. capitata4. Salata marula ili Rimska salata

-Lactuca sativa var. romana sub.var. longifolia5. parglasta salata-Lactuca sativa var. angustana sub.var.

asparagina

Kod nas se najvie gaje glaviaste forme salate

Zbog ega se salata gaji?

Gde se danas salata gaji?

Zbog male energetske vrednosti ivisokog sadraja bioloko vrednih izatitnih materija i to:

Mineralnih materija: K, Ca, P, Mg, Fe, Mn, Mo, Zn

Vitamina C, B1, B2, beta karoten, vitamin K

Proteina i niskog sadraja ugljenih hidrataPored toga salata sadri i tetne materije NO3 i NO2Laktucin i Laktukopikrin

Jabune, Limunske i Oksalne kiseline

Hemijski sastav glaviaste salate

0,8-1,30,6-0,90,1-2,30,3-0,60,6-2,94,6-11,6

Mineralne materije

CelulozaUgljeni hidrati

MastiSirovi proteini

Suva materija

Sadraj u % na sveu materiju

Sadaj vitamina (mg/kg svee materije)

2,02,7-16,00,25-1,240,25-2,04,9-90,0K-karotenB2B1C

Botanike osobine i sorte salate

Duina vegetacije je 30-60-90 danaNie za 6-8 danaMorfoloke oznake

Do danas je registrovan velik broj sortiza gajenje na otvorenom polju i u razliitimtipovima zatienog prostora

Domae sorte-Novosadska majska maslen-Vuka-Univerzal-Safir

Po vremenu proizvodnje razlikuju se:

Sorte za ranu proizvodnju sa neposrednim prekrivanjemSorte za prolenu proizvodnju bez neposrednog prekrivanjaSorte za letnju proizvodnjuSorte za jesenju proizvodnjuSorte za zimsku proizvodnjuSorte za jesenje-zimsku proizvodnju u zatienom prostoru

Po kvalitetu listova razlikuju se:

Maslenke ili putericeKristalke ili ledenke

BIOLOKE OSOBINE

Zahtev salate prema temperaturi

Bioloki minimum za nicanje salate je na temperaturi 2-30C

Optimum je znatno vii i to:-u toku dana 18-200C-nou 8-120C

Vegetativni organi 12-150CGenerativni organi 20-250C (vazduha) i zemljita 18-200CKritina minimalna t0C za vegetativi rast je 20C,a kritina maksimalna t0C je 300CMlade biljke dobro podnose niske t0C, 1-20C,

kratkotrajne mrazeve i do 80C,sa starou biljke raste otpornost na niske temperature

Salata ne podnosi visoke temperature

Stadijum jarovizacije prolazi na 2-50C

Salata ne podnosi visoke temperature

Stadijum jarovizacije prolazi na 2-50C

U kontrolisanim uslovima kakve prua zatieni prostortreba obezbediti:-za nicanje 12-150C

-u fazi sadnje i ukorenjavanja 12-140C-do kraja vegetacije t0 vazduha do 150C

i temperaturu zemljita do 80C

Rane sorte stadijum jarovizacije prolaze za 10 dana

Letnje i kasne sorte stadijum jarovizacije prolaze za 20 dana

Zahtev salate prema svetlosti Biljka dugog danaZahteva puno svetlosti i duinu dana od 10-12 h,kod letnjih i kasnih sorti salata zahteva 12-16 h

Zahtev salate prema vodi

Optimum je 60-70 % od PVK i 70-80 % R.V.V.

Proizvodnja salateZahtev salate za zemljitem

Salata zahteva srednje laka do srednje teka zemljitaneutralne do slabo kisele reakcije pH 5,8

Plodored

II mesto, najee je prethodna, naknadna ili meukultura

Obrada zemljitaZa ranu proizvodnju, osnovna obrada je u jesenna dubinu od 25-30 cm.

Za jesenju i ozimu proizvodnju osnovna obrada jepo skidanju prethodne kulture

UBRENJE SALATESa 10 t prinosa salata iznosi:

ubri se sa:

Nain proizvodnje

1.Direktnom setvom semena

2. Iz rasada i to kaoprolena,jesenja iozima kultura

771333

Kg K2OKg P2O5Kg N

100-12060-10060-100

Kg K2OKg P2O5Kg N

Seje se na 20-30 cm X 10-20 cmili u 4-rede trake 50-60 X 10-20 X 10 cmDubina setve 1-2 cmPotrebno 2-3 kg semena/ha

1. Direktnom setvom semena

Setva je u razliitim tipovima zatienog prostoratokom februara-marta meseca

-kontejneri-hranjive kocke-jifi saksije

sa 2-3 g/m2 semena ako se rasad proizvodi bez pikiranja ilisa 5-6 g/m2 semena ako se rasad proizvodi sa pikiranjemZa 1 ha potrebno je 0,5-0,7 kg semena

2. Preko rasada

Sadnja je za 25-30 dana nakon setve za proizvodnju rasada

Za jesenju proizvodnju-setva je kraj jula, poetak avgusta,sadnja je u septembru, a berba je u novembru

Ozima proizvodnja salate-setva je u avgustu,sadnja je u oktobru, a berba u martu i aprilu

III-IVXVIIIOZIMA

XIIXVII-VIIIJESENJA

V-VIIII-IVII-IIIPROLENA

BERBASADNJASETVAPROIZVODNJA

Prolena sadnja rasada je krajem marta poetkom aprila,berba salate je u maju i junu

Sadnja je na 20-30 cm X 10-20 cm ili u

4-rde pantlike 50 cm X 20 cm X 10 cm

20-30 cm10-2

0 cm

50 cm 50 cm

20 cm10 c

m

Nega salate1-2 kultiviranjazalivanje sa po 20-30 mm vode2-3 puta

Fungicidi protiv plamenjae

Berba salate

Prinos-ozimih sorti 15 t/ha-prolenih sorti 20-30 t/ha-jesenjih 25-40 t/ha

Herbicidi protiv korova-Kerb 50 wp 3-4 kg/ha,-karenca 42 dana

Proizvodnja salate u zatienom prostoruVreme proizvodnje salate u zatienom prostoru

25.XI-24.XII15.I-15.II

5-10.X25.XI-25XII

5-10.IX10-25. X

Objekti sa grejanjem

20.X10.XI25.XII25.iV

15.IX25.IX

5. X25.III

20.VIII30.VIII10.IX1.III

TuneliiPlastenicibez grejanja

SadnjeSetveBerbaVremeObjekat

PROIZVODNJA SEMENA SALATE

Fakultativno je samooplodna biljkaProstorna izolacija 300 mPrinos semena 500-800 kg/ha

SPANA-Spinacea oleracea L.

Spana je jednogodinja biljka kratke vegetacijeTehnoloku zrelost dostie za 35-60 dana, aFizioloku zrelost za 120-300 dana

Belanevine 2,28 %Fe, Ca, Kbeta karotenOksalna kiselinaNO2 i NO3

Salata, varivo, prerada

Vodi poreklo iz Irana i Avganistana,po drugima vodi poreklo oddivlje forme Spinacea tetranda,divlji spana koji raste na Kavkazu.U zapadnu Evropu je dospeo u XII veku.

Bioloke osobine spanaaZahtev spanaa za temperaturama

Nie na 3-40C, optimum je 200C.Optimum za razvoj vegetativnih organa je 13-160C,a generativnih 250C.Kritina minimalna t0C je 10C, a maksimalna 300CU fazi prvih listova biljka podnosi 6 do 80CPod snegom i do 200C

Zahtev spanaa za svetlouNema velike zahteve, spada u biljke dugog dana

Zahtev spanaa za vodomIma velike zahteve, visok transpiracioni koeficient

Optimalna vlanost zemljita je 60-70 % od PVK,a vazduha 80-85 %

Proizvodnja spanaa

Zahtev spanaa prema zemljitu

Zahteva srednje teka, propustljiva strukturna i plodna zemljita.Stari povrtari su pomou spanaa odreivaliplodnost zemljita. Zahteva 6,5-7 pH

PlodoredDolazi na drugo mesto u plodoredu

Obrada zemljitaJesenja duboka ili po skidanju predkulture plitko oranje,predsetvena priprema

ubrenje spanaaSa 10 t spana iznosi:50 kg N 20 kg P2O5 40 kg K2O i 20 kg CaCO3Zbog opasnosti od nakupljanja NO3 ubri se sa:80-100 kg N, P2O5, i K2O

Proizvodi se direktnom setvom semena-Prolena-Jesenja-Ozima proizvodnjaSeje se na 20-25 cm X 3-6 cm ili u trake40-50 cm X 15 cm X 3-6 cmPotrebno je 25-30 kg semena po ha

Tehnoligija proizvodnje spanaa

Nega spanaaRoneet 4-5 l/ha+Venzar 0,5 kg/haNavodnjavanje

Berba spanaaPrinos 10-25 t/ha

Semenska proizvodnja spanaa-prostorna izolacija 1000-1500 m.Prinos semena 800-1200 kg/ha