1. Krivicno pravo i kriminalitet

Jedna od najstarijih grana prava je Krivicno pravo.Jos od prvobitne zajednice bilo je nuzno organizovati zivot pojedinca u zajednici, sto je podrazumevalo donosenje odredjenih pravila ponasanja clanova zajednice.Pravila su mogla biti: magijskog ili religijskog karaktera, moralna , obicajna a sa razvitkom drzave postaju pravna.Uobicajeni put upoznavanja pojedinca sa pravilima zajednice jeste vaspitanje tokom odrastanja.Medjutim ukoliko vaspitanje tokom odrastanja ne postigne svoj cilj, postovanje pravila se obezbedjuje prisilnim putem.Sto znaci da pojedinac koji se ne ponasa u skladu sa pravilima zajednice biva ubijen ili telesno kaznjen.Pojavom drzave razvija se krivicno pravo na praksi kaznjavanja pojedinca radi zastite najvaznijih interesa vecine clanova drustva. Ponasanje pojedinca koje odstupa od opsteprihvacenog modela ponasanja grupe nazivamo devijantno ponasanje. Njegovo ponasanje se procenjuje prema opsteprihvacenim merilima.Gde ostali clanovi zajednice najpre negativno vrednosno ocenjuju ponasanje pojedinca a potom preduzimaju odgovarajuce mere kako bi ga privoleli da ispravno postupa.Tezi oblici devijantnog ponasanja ispoljavaju se kao asocijalno i antisocijalno ponasanje. Asocijalno- je neprilagodjeno ponasanje i odstupa od drustvenih pravila.

Antisocijalno- usmereno je na povredu najvaznijih vrednosti i dobara pojedinaca i drustva.

Medjutim nisu sava antisocijalna ponasanja uperena protiv pravnih dobara.Samo najteza, kojima se povredjuju vazna pravna dobra ili vrednosti nazivaju se delikvencija ili kriminalitet.U nastojanju da spreci ovakvo ponasanje drzava primenjuje pravne mehanizme, te ovakva ponasanja propisuje kao krivicna dela, a prema uciniocima krivicnog dela primenjuje represivna sredstva- krivnu sankciju. Prema tome , predmet krivicnog prava jeste deo drustvene stvarnosti koji nazivamo kriminalitet i koji je samo jednim ( manjim delom obuhvacen pravom ) te ga izucavaju i druge nauke poput:

a) filozofijeb) medicinec) psihijatrijed) psihologijae) sociologijaf) kriminologija

I savaka od tih nauka kriminalitet posmatra iz svog aspekta, pa tako i krivicno pravo kriminalitet posmatra iz svog ugla odnosno definise dispoziciju i sankciju.To jest govori o drustveno neprihvatljivom ponasanju ( sta je krivicno delo ) to jest izucava represiju kriminalnog ponasanja. Sva ukupno izvrsena dela u odredjenom prostoru i vremenu cine kriminalitet. To je dinamicna i masovna socijalna pojava sto znaci da se on menja u skladu sa drustvenim, ekonomskim i politickim promenama u drustvu.Neprestano se nova dela u drustvu pocinju karakterisati kao krivicno delo a koja ranije nisu postojala- primer kompjuterski kriminal.Zbog velike opasnosti po drustvo tezi se pronalazenju i kaznjavanju ucinilaca krivicnog dela.No brojevi krivicnih dela i osudjenih ucinilaca nikada se ne poklapaju. Postoji takozvana tamna strana kriminaliteta – koja podrazumeva da krivcna dela ostaju neotkrivena.Sa druge strane je presudjeni kriminalitet koji podrazumeva ucinioce krivicnog dela koji su uhvaceni i kojima su krivicni sudovi izrekli krivicne sankcije. Sprecavanje kriminaliteta vrsi se kombinovanjem preventivnih ( ante delictum ) mera koje se primenjuju pre nego dodje do izvrsenja krivicnog dela i represivnih odnosno prinudnih mera ( post delictum ).Najvaznije preventivne mere su mere socijalne zastite dok represivna mera je primena krivicnog prava i kaznjavanje ucinilaca krivicnog dela.

1

2.Pojam, funkcija i mesto krivicnog prava u pravnom sistemu

Naziv krivicno pravo-Grana javnog prava koja se bavi krivicnim delima i kaznama uobicajenim za ta dela.Od sredine XX veka nosi ime krivicno pravo.U ostalim zemljama umesto naziva krivicno postoji naziv kazneno pravo ( penal law ). Naziv kazneno pravo je postojao i u Srbiji onosno Kraljevini SHS i Jugoslaviji sve do perioda izmedju dva rata kada menja naziv u krivicno pravo. Pojam- Pojam krivicnog prava nije jednoznacan, moze da oznacava granu vazeceg ( pozitivnog ) prava ili pravnu nauku koja izucava ovu granu prava. Krivicno pravo kao grana prava je sistem zakonskih propisa kojima se pojedina ponasanja ljudi odredjuju kao krivicna dela i za njih se propisuju kazne ili druge drzavne mere ( sankcije ) koje se primenjuju uciniocima tih dela. Nedopustena ponasanja ljudi opisuju se na dva nacina:

1) prohibitivnim- zabranjujucim normama , gde se od coveka trazi uzdrzavanje od nekog ponasanja (ne gazi travu )

2) imperativnim- ili zapovednim normamam kojima se coveku nalaze da se ponasa na odredjen nacin (roditelju se naredjuje da cuva svoje dete )

Ukoliko se gradjanin ne ponasa po pravilima on krsi pravnu normu i prema njemu tada moze biti primenjena drzavna prinudna mera odnosno sankcija. Krivicno pravo nas uci zasto i kada i kako nekoga da kaznimo i u savremenom drustvu kaznjavanje je moguce jedino na osnovu zakonite i pravilne sudske odluke donete u krivicnom postupku.Nije moguce da drugi vidovi drzavne vlasti donose krivicne sankcije ( pre svega uprava a sto je tekovina burzoaskih revolucija ) Za razliku od krivicnog prava kao grane pravnog sistema mozemo ga shvatiti i kao naucnu disciplinu.Predmet proucavanja ove naucne discipline jeste pozitivno krivicno zakonodavstvo i njegova primena.Otuda i krivicno pravo je shvaceno kao naucna disciplina i predstavlja sistem krivicnopravnih pojmova. U okviru krivicnog prava izdvajaju se dva osnovna pojma a to su krivicno delo i kazna. Teorija koja ovo zastupa naziva se Bipartitna ( dvodeobna ), dok postoji i takozvana tripartitna sistematika koja kaze da uz krivicno delo i kaznu imamo i treci element a to je krivac.

Funkcija-krivicno pravo se tokom istorije drzave postepeno izdvajalo u odnosu na druge grane prava zahvaljujuci svojoj zastitnoj funkciji.Za razliku od drugih grana prava koje uredjuju odnose u koje stupaju odredjeni pravni subjekti, krivicno pravo pruza zastitu najvaznijim drustvenim odnosima i vrednostima pretnjom primene sankcije prema onom ko te vrednosti svojim ponasanjem ugrozava ili povredjuje. Zastitna funkcija se ogranicava na zastitu najvaznijih vrednosti sto krivicnom pravu daje supsidijarni znacaj.Kako se krivicnopravna zastita ogranicava na delimicnu zastitu pojedinog dobra ili vrednosti ona ima i fragmentalni karakter.Sto znaci da se iz mnostva kaznjivih judskih ponasanja izdvajaju ona koja su posebno stetna po drustvo i pojedinca i zahtevaju krivicno kaznjavanje.Krivicno pravnim propisima odredjuju se okviri i granice formalno pravne krivicne reakcije na krivicna dela. Preventivna ili zastitna funkcija ( ex ante ) ispoljava se u propisivanju krivicnih dela i krivicnih sankcija sa ciljem da se zastrase potencijalni ucinioci krivicnih dela i da se utice na svest gradjana da treba da se uzdre od nedozvoljenih ponasanja.Krivicne sankcije prema uciniocima krivicnih dela primenjuju se kroz faze sudjenja, izricanja sankcije i njenog izvrsenja. Zastitna funkcija krivicnog prava propisana je u clanu 3. KZRS kojim se odreduje osnov i granice krivicnopravne prinude.Za krivicno pravo se kaze da je ono i autonomno, odnosno da raspolaze vlastitim normama koje ne postoje u drugim granama prava.

Mesto krivicnog prava u pravnom sistemu-U pravnom sistemu mesto KP je odredjeno njegovom zastitnom funkcijom.Razlikujemo odnos krivicnog prava prema drugim vrstama krivicnih propisa kojima se regulise primena KP . Materijalno, formalno i izvorno krivicno pravo –Krivicno pravo se obicno naziva materijalnim, ono sadrzi odredbe kojima se predvidjaju ponasanja koja predstavljaju krivicna dela, sankcije i uslove za njihovu primenu.Krivicno pravo se jos sa kraja 18 veka odnosno donosenja Francuskog krivicnog zakonika iz 1791 godine tradicionalno razdvaja na

2

opsti i posebni deo.Opsti deo koji se bavi pojmovima i institutima krivicnog prava koji se primenjuju u svim slucajevima, dok posebni deo izucava pojedina krivicna dela i grupe krivicnih dela. Formalno krivicno pravo ili krivicno procesno pravo sadrzi odredbe kojima se predvidja postupak u kome sud odlucuje da li je odredjena osoba pocinila krivicno delo ili ne i te odredbe se nalaze u zakonu o krivicnom postupku Izvrsn krivicno pravo ili pravo izvrsenja krivicnih sankcija sadrzi odredbe kojima se regulise nacin izvrsenja krivicnopravnih sankcija a narocito kazne zatvora.

Krivicno pravo u sistemu kaznenog prava-pripada grupi javnih prava ( ius publicum ) jer drzava preuzima na sebe kaznjavanje koje vrsi u interesu ostalih clanova drustva.Krivicna dela po svojoj tezini mogu biti stepenovana u razlicite kategorije.Pocevsi od francuskog KZ iz 1810 godine postoji tripartitna podela krivicnih dela, odnosno podela na zlocine , prestupe i istupe . Vec 1881 pod uticajem Holandskog krivicnog zakonika imamo i bipartitnu podelu odnosno podelu na krivicna dela i prestupe. U nasem pravu svi kazneni delikti za koje kaznjavaju drzavni organi mogu se svrstati u jednu od tri grupe :

a) krivicna dela- najteza kaznena dela cija se kazna propisuje iskljucivo zakonomb) Prekrsaji- povrede pravnih propisa koje podrazumevaju lakse sankcije nego kod krivicnog delac) Privredni prestupi-su osobenost naseg prava i ticu se kaznjivih drustveno stetnih radnji pocinjenih u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja.U pravni sistem Jugoslavije uvedeni su 1954 a sada su se zadrzali jedino u Srbiji.

Disciplinska dela ili disciplinski prestupi su u vezi su povredama pravila ponasanja u vezi sa odnosom u kome se gradjani nalaze.Primer zaposlenih u vojsci policiji, clanovi sportskih klubova i slicno.Postojanje disciplinske odgovornosti utvrdjuje disciplinski sud ili komisija a izrecene kazne ticu se samo odnosa iz koga proizilazi odgovornost.( razresenje funkcije, ukor, novxcana kazna , iskljucenje iz clanstva itd )

Visestruka kaznjivost- Podrazumeva situaciju kada istim protivpravnim ponasanjem ucinilac moze izvrsiti kaznjivu radnju koja odgovara opisu dvaju ili vise kaznenih delikata.Pa imamo primer baje koji iz firme ukrade telefon.On istovremeno cini i disciplinski prestup i krivicno delo kradje.Ili pocinilac koji je brzom voznjom povredio pesaka, cini prekrsaj ( nedopustena brzina ) i krivicno delo ugrozavanja bezbednosti saobracaja.U takvim slucajevima postavlja se pitanje da li ce ucinilac biti kaznjen samo za jedno ili za sva pocinjena dela.U gorenavedenoj situaciji ako se utvrdi da postoji krivicno delo , onda ono , kao najtezi oblik kaznenih delikata u sebe ukljucuje ( konzumira ) i odgovarajuci laksi delikt.Pa ce vozac biti kaznjen za krsenje bezbednosti u saobracaju a ne i za brzu voznju. U slucaju da je neko lice ranije kaznjeno za laksu vrstu izvrsenog kaznenog delikta, time se ne iskljucuje mogucnost da bude kaznjen za krivicno delo ugrozavanja bezbednosti saobracaja.U takvim slucajevima , zbog pravicnosti, kazna za laksi delikt uracunava se u kaznu koja se izrice za tezu vrstu delikta. Jedini izuzetak od pravila iskljucivanja visestruke kaznjivosti tice se odnosa krivicnog i disciplinskog dela.U tom slucaju moze da postoji paralnelna odgovornost za krivicno delo i za disciplinski delikt.Primer :blagajnica mune pare koje joj je firma poverila.Sudi joj se za krivicno delo nezakonitog prisvajanja love a u firmi disciplinski odgovara jer je drpila kesh.

Odnos Krivicnog i drugih grana prava

Krivicno i ustavno pravo- Krivicno pravo svoj osnov, granice i najvaznija nacela crpi iz ustavnog prava.Ustavne norme su pokazatelj sta krivicnim zakonikom treba da bude propisano kao krivicno delo.Drugi grupu pravila cine ustavne norme koje imaju neposrednu primenu jer propisuju nacelo zakonitosti, zabranu povratnog dejstva zakona, presumpciju nevinosti, zabranu izricanja smrtne kazne i sl.Zatim imamo norme ustava koje uredjuju organizaciju vlasti, ovo je bitno jer krivicno pravo svojim odredbama stiti taj poredak.

Krivicno i gradjansko pravo- Odnos izmedju ove dve grane prava je ocigledan.Krivicno pravo stiti odredjene gradjanskopravne odnose.Osim toga zajednicka stvar im je i naknada stete.

Krivicno pravo i ostale grane prava-Pre svega odnos sa upravnim pravom, zatim prekrsajnim poresko, finansijsko i slicno.Znaci u svakom onom delu prava gde je potrebna krivicnopravna zastita.

3

3.Medjunarodno krivicno pravo

Krivicnim pravom stite se se interesi i drustvene vrednosti konkretne zajednice.Zato je KP onaj deo pravnog sistema koji za sebe cuva najvise osobenosti nacionalnog zakonodavstva.Nacionalno je ono krivicno pravo koje vazi u pojedinoj zemlji i izraz je suverene drzavne vlasti. Medjunarodno krivicno pravo je skup medjunarodnih akata koji sadrze obavezu za drzave koje prihvate ova pravila da u svojim zakonodavstvima predvide odredjena ponasanja kao krivicna dela. Medjunarodno KP je mlada grana prava koja se narocito intezivira posle WW2 zahvaljujuci aktivnostima organizacije Ujedinjenih Nacija.I posle prvog svetskog rata pokusalo se suditi nemackom kajzeru za napadacki rat koji je vodjen, ali usled nedostatka upravo medjunarodnih akata Holandija je odbila izrucenje Kajzera uz obrazlozenje da nije po njihovom pravu.Vec po zavrsetku drugog rata ostvaruje se ideja o uspostavljanju Medjunarodnog vojnog suda.Te je 1946 sudjeno nacistima u Ninbergu a japanskim vojnim zapovednicima 1948 u Tokiju.Statutom medjunarodnog suda u Ninbergu odredjeni su funkcija, nadleznosti i satstav suda kao i vrste medjunarodnih krivicnih dela za koja ce se suditi:

a) zlocini protiv mirab) ratni zlocinic) zlocini protiv covecnosti

Krajem 1946 odredbama Londonskog ugovora i nacelima Statuta Medjunarodnog vojnog suda i Ninberske presude prihvacene su i proglasene rezolucijom generalne skupstine organizacije UN kao opsta pravila.Vec 1948 medjunarodno humanitarno pravo se razvija i donose se konvencije kojima se prosiruje lista medjunarodnih krivicnih dela u koje spadaju : terorizam, ropstvo, tortura , piratstvo , otmice aviona , krijumcarenje droga , trgovinu ljudima , falsifikovanje novca , korupciju, zloupotrebu dece u pornografske svrhe.Problem je u primeni jer nedostaju propisane sankcije.Da bi se norma primenila nacionalno zakonodavstvo mora imati propisanu sankciju za odgovarajuce krivicno delo. Medjunarodni krivicni sud-osnovan 1998 na konferenciji u Rimu , pod okriljem OUN donesen Statut medjunarodnog krivicnog suda.Savezna republika Jugoslavija je 2000-te godina potpisala medjunarodne dokumente kojima priznaje Statut ovoga suda.Inace sud ce biti ustanovljen kada sezdeset drzava clanica OUN potpise ovaj dokument.Usaglasavanje naseg Krivicnog zakonika sa medjunarodnim statutom iz Rima izvrseno je 2005-te godine donosenjem novog Krivicnog zakonika RS. Izvori-najpre su to bili ratni obicaji tzv ratno pravo, a sada su to cesce pisani pravni izvori.Mogu biti bilateralni ili multilateralni ugovori koji obavezuju drzave potpisnice kao sto su rezolucije,protokoli,sporazumi,statuti.U pokusaju da se pravila medjunarodnog prava kodifikuju 1980-te je donesen nacrt Medjunarodnog krivicnog zakonika sa popisom medjunarodnih krivicnih dela.

Corpus iuris- Od 2000-te godine intezivirane su aktivnosti na donosenju Krivicnog zakonika EU ( corpus iuris ). Trebao bi da ima dva dela, prvi u kome je sadrzano tzv materijalno krivicno pravo a u drugom delu krivicni postupak.Zasnovan na principima Amsterdamskog sporazuma Evropski parlament je 1999-te izglasao odgovaraqjucu rezoluciju.Njome se predvidja harmonizacija nacionalnih zakonodavstava a pre svega ona koja obuhvataju:

1) Krivicna dela protiv dece2) Trgovinu ljudima3) Trgovinu drogama4) Terorizam5) Korupciju i prevare6) Pranje novca7) Trgovina oruzijem8) Kompjuterski kriminal9) Krivicna dela zagadjivanja zivotne sredine10) Doping u sportu

Jedna od vaznijih aktivnosti predvidjena ovim kodexom jeste osnivanje institucije Evropskog javnog tuzioca, koji bi bio zaduzen da usmerava isledja za krivicna dela propisana Kodeksom.Ovaj organ bi se smenjivao na svakih 6 meseci.

4

4. Pojam, predmet i metod nauke krivicnog prava

Pojam- Krivicno pravo je pravna, normativna nauka.To je naucna disciplina koja ima svoj predmet, metode izucavanja i svoj sistemZa razliku od krivicnog prava kao grane pozitivnopravnog sistema nauka KP je disciplina koja upotrebom odgovarajucih naucnih metoda obradjuje krivicno pravo kao skup pravnih propisa.Nauka KP odredjuje osnovna nacela, pojmove i institute KP.

Predmet- Predmet su joj vazeci ( pozitivni ) krivicnopravni propisi.Deo nauke koji proucava vazece krivicnopravne propise nazivamo krivicnopravna dogmatika.Osim dogmatike, nauka krivicnog prava bavi se i istorijskim razvojem KP a takodje i kriticki preispituje postojece institute.

Metode-Kao i kod ostalih nauka osnovni metod je metod generalizujuce apstrakcije ili dogmatsko pravni metod.Ovim metodom se analiziraju pojedini konkretni slucajevii na taj nacin se izdvajaju njihove bitne zajednicke karakteristike i na taj nacin se stvaraju pojmovi karakteristicni za sve slucajeve.Nebitni elementi se pri tome apstrahuju, odnosno zanemaruju.Na primer kod kradje ( postoji provlna, dzepna, sitna kradja ) apstrahuju se razlike u nacinu izvrsenja i trazi zajednicki elementi a to je protivpravno prisvajanje tudje stvari.

Od grupnih i visih pojmova stvara se jedan naucni sistem koji obuhvata sve pojmove i institute krivicnog prava , pri cemu se kao pomocne logicke metode primenjuju metode induktivnog i deduktivnog logickog zakljucivanja.Zatim imamo komparativnu metodu, istorijsku metodu, deontolosku metodu ( kakvi bi propisi trebalo da budu u buducnosti).

5. Odnos nauke Krivicnog prava prema drugim naukama

Odnos prema drugim krivicnim naukama-Pre svega nauka krivicnog prava razlikuje se od nauke krivicnog procesnog prava u tome da druga proucava krivicni postupak.Takodje nauka krivicnog prava ima dodira i sa naukama prava o privrednim prestupima i prekrsajima, buduci da su se ove dve nauke izdvojile iz krivicnog prava.Takodjer specifican je i odnos KP sa naukom medjunarodnog KP.

Odnos Krivicnog prava prema naukama o kriminalitetu-Kriminalitet i socijalno-patoloske pojave su predmet izucavanja razlicitih nauka, bilo pravnih, bilo vanpravnih Dostignuca svih nauka koriste su u predupredjivanju kriminaliteta i sociolosko patoloskih pojava.

Kriminologija- Nauka koja se razvila krajem 19 i pocetkom 20 tog veka .Proucava kriminalitet kao pojavu.Dva osnovna dela su joj kriminalna etiologija koja proucava faktore vezane za nastanak kriminaliteta i kriminalna fenomenologija koja izucava pojedine oblike kriminaliteta, njegov obim itd.Neposredna veza izmedju KP i kriminologijeje jer KP odredjuje sta su krivicna dela koja cine kriminalitet pa time odredjuje i predmet kriminologije. Viktimologija- posebna naucna disciplina koja se bavi proucavanjem zrtve ( victim ) Kriminalna politika- za cilj ima da predlozi odredjene mere koje se propisuju kroz krivicno pravne propise kao i da ukaze na odredjena krivicnopravna resenja.

Penologija- Nauka o kazni,Ona izucava organizaciju toka izvrsenja kazne zatvora i ostalih kazni.

Kriminalna statistika-bavi se statistickim pokazateljima i nacinom statistickog prikazivanja pojavnih oblika kriminaliteta.

Kriminalistika- nauka i vestina koja sluzi za otkrivanje krivicnog dela i njegovih ucinilaca.Deli se na kriminalisticku tehniku,taktiku i metodiku.

5

Pomocne nauke-donose dopunska saznanjai olaksavaju primenu krivicnopravnih normi.Prva od takvih nauka je Sudska medecina ( tanatologija-uzrok i vreme smrti, traumatologija – telesne povrede i toksikologija- otrovi i njihovo dejstvo na coveka ).Druga medecinska nauka koja pomaze je psihijatrija koja izucava oboljenja i smetnje znacajne za procenu uracunljivosti i smanjene uracunljivosti lica.

6.Razvoj nauke krivicnog prava

Jos tokom razvoja prvih ljudskih zajednica, dolazi do razlicitih sukoba koji rezultiraju onim sto mi danas nazivamo krvana dela.Zlocinac se u tom vremenu obicno kaznjavao na isti nacin i to od ruke rodbine ubijenog.Neprekidni lanac krvne osvete mogao se prekinuti u slucaju da pocinilac krivicnog dela plati odstetu rodbini ubijenog.Uspostavljanje obicaja otkupnine prethodilo je uvodjenje taliona ( oko za oko zub za zub, istom merom ) Istrazivanja koja se inteziviraju pocetkom 20 tog veka pronalaze da se sistem otkupnine nezavisno jedan od drugog rasprostirao od Severne Amerike pa sve do Filipina ili Afrike.Ovaj sistem primenjivao se prema clanovima drugog roda sa kojim je rod imao dobre odnose.U slucaju krivicnog dela unutar jednog roda sprovodjeni su razni rituali religioznog i magijkog tipa.Jedino je u krajnjem slucaju , kada bi opstanak roda dolazio u pitanje, primenjivala se fizicka eliminacija ili iskljucenje iz zajednice. Nastankom drzave uspostavlja se trostrani odnos izmedju ucinioca krivicnog dela, drzave i zrtve.U ovom slucaju drzava preuzima na sebe da kazni ucinioca i da namiri stetu zrtvi.Na redu su prve robovlasnicke drzave koje i pored kodifikacije prava zadrzavaju i sistem taliona ( krvne osvete ). Postoje i neke razlike u zakonodavstvima tog vremena Egipat ili Vavilon.Uzecemo primer rimskog zakonika XII tablica iz V veka pne.On predstavlja nista drugo nego kodifikovanio obicajno pravo u kome se primenjuje princip taliona.Vec razvitkom drzave dolazi do feudalizacije zakona , ucinilac krivicnog dela moze da otkupi svoju krivicu, koju placa ostecenom ili njegovom zastupniku. Intiresantno je reci i to da se u staroj Grckoj sudili stvarima, recimo koplju na koje se neko povredi ili zivotinji koja bi povredila coveka. Sto se feudalizma tice on traje od pada zapadnog rimskog carstva pa sve do XVIII veka i razlikujemo epoxe 1) ranog feudalizma 2) srednjeg ( razvijenog ) 3) kasnog ( zadire u kapitalizam tzv novo doba )

U periodu ranog feudalizma na tlu Evrope egzistirajudrzave Franaka i Germana i njihov takozvani leges barbarorum kojio podrazumeva instutut mirenja kod krvne osvete, primena kompozicije i taliona.Ako neko nije u stanju da plati za proliveni krv , prema njemu se primenjuje teska fizicka kazna.Slobodnu sudsku vlast na svojim feudima vrse feudalci. Nesto drugacija slika je u Vizantiji u kojoj postoji corpus juris civilis koji se u IX veku dopunjuje Prohironom, Okolni narodi takodjer dobijaju svoje zakonike.Bugari u XV a Srbi u XIV veku ( Dusanov Zakonik ).Na istoku su sudovi svetovni dok na zapadu sudi crkva, cak papa Grgur IX osniva sud za jeretike( inkvizicija) Tokom razvijenog feudalizma , najvaznija pojava je partikularizam.Drzave su rasparcane na feude a feudalci su u medjusobnim odnosima vazala i sizerena.Postoje brojni zbornici prava iz tg vremena ) nemacka ogledala , zatim Moskovski i kijevski zbornik u Italiji imamo dejstvo glosatora i post glosatora. Kasni srednji vek obelezen je erom surovog kaznjavanja onih koji su se suprostavljali kralju , feudalcu ili crkvi.U 17 veku je katolicka crkva ubila na hiljade ljudi zbog bogohuljenja.Kazanjavalo se cak i za gresnu misao.Medjutim u kasnom feudalizmu na univerzitetima u Italiji,Francuskoj,Holandiji i Nemackoj pocinje da se izucava krivicno pravo.Prvi udzbenik KP objavljen je 1732 godine, prof. Bomer Elementa iurisprudentiae criminalis.Nove ideje prihvacene su tek izdavanjem Constitutio Criminalis Carolina ( karlo V-nemac ) koji zabranjuje osudjivanje coveka na osnovu priznanja izvucenog mucenjem a bez drugih dokaza.I sredinom 18 veka donose se krivicni zakonici Priske,Bavarske KZ Marije Terezije.

Kapitalizam-Promene u nacinu proizvodnje dovode do opsteg napretka i omogucuju razvoj humanizma i novih fiozofskih ideja u cijem sedistu je covek.Kaze se da kazna treba da utice na ucinioca i da dovede do njegovog popravljanja.Ovakve ideje zastupaju Tomas Mor, Frensis Bekon, Hugo Grocijus . Na osnovu ideja Dzona Loka, Rusoa,Voltera i Monteskjea prelazi se na kapitalisticke odnose u ekonomiji.Vec 1764 godine Cezare Bekarija objavljuje knjigu O zlocinima i kaznama u kojoj se zalaze za ukidanje smrtne kazne i za

6

uvodjenje kazne lisavanja slobode uz obavezu prinudnog rada.Njegove ideje su prihvacene prvo u Francuskom krivicnom zakoniku iz 1791 god.Ovaj zakonik prvi krivicno pravo deli na Opsti i posebni deo u kom su ukinute telesne kazne i uvedene kazne konfiskacije imovine i dozivotnog zatvora.Vec 1810 Napoleonovim krivicnim zakonikom uvode se rasponi kazni za pojedina krivicna dela. Ocem moderne krivicnopravne nauke smatra se nemac Anslem fon Fojerbah koji je osmislio teoriju psiholoske prinude.Teorija kaze da kazna ne sluzi da odvrati ucinioca od vrsenja krivicnog dela, nego da preventivno utice na druge clanove drustva.Fojerbah postavlja osnovno nacelo zakonitosti izrazeno maximom : nema zlocina, nema kazne ako nisu zakonom propisani ( nullum crimen, nulla poena sine lege ) Pocetkom 19 veka naucnici se sve vise interesuju za ucinioca krivicnog dela te je Cezare Lamborozo 1876 godine objavio rezultate svojih uistrazivanja kao teoriju rodjenog zlocinca koji kaze da se na osnovu izgleda coveka moze oceniti da li je on rodjeni zlocinac ili ne.Ideje ove antropoloske skole su na kraju odbacene. Sledeca se razvija Italijanska pozitivna skola( Feri, Garofalo) a pod njenim uticajem i socioloska skola krivicnog prava.prvi udzbenik krivicnok prava pod uticajem ove skole objavljen je i u Srbiji 1902 godine.Predstavnik ove skole Franc fon List smatra da se kazna ne izrice pravde radi, nego da ona ima poseban cilj, a to je da ucinioca kriv.dela vrati drustvu.Kazna mora biti prilagodjena samom delikventu to jest da li jeo slucajni ili hronicni krivac.U drugom slucaju popravljiv ili nepopravljiv.Za popravljive izricati vremensku kaznu zatvora u toku koje ce se prevaspitati i za one nepopravljive dozivotni zatvor. U prvoj polovini XX veka razvija se neoklasicna skola ciji prioritet je da spreci ponavljanje krivicnog dela od istog ucinioca.Krivicno pravo se razvija i posle WW2 ido dan danas.

Nacionalno krivicno pravo-Pre 12 veka nema podataka o postojanju krivicnog prava kod Srba a ni kod drugih Juznih Slovena.Umesto kazne postoji vražda-otkupnina za krvnu osvetu.Obicaj je da lice posle ubistva pobegne i da se posle izvesnog vremena vrati trazi oprost od porodice ubijenog i plati otkupninu. Kao izvori prava u srednjevekovnoj Srbiji su pre svega vizantijski zakonici Corpus juris civilis, prohiron a zatim Krmcija i Zakonopravila kao i digeste.Takodje trgovacki ugovori izmedju srpskih kraljeva i dubrovcana su izvori zakona.Medjutim najvazniji izvor srednjevekovnog prava je Dusanov zakonik iz 1349, dopunjen 1354 godine.Sam zakonik ima klasni karakteri on razlikuje nameru od nehata.Dugo po uspostavljanju turske vlasti na balkanu Srbi primenjuju svoje zakone za laksa dela za koje se turci ne interesuju. U toku ustanka 1804 godine krivicnopravne odredbe su predvidjene Zakonikom prote Mateje Nenadovica iz 1804 godine . Sledeci je Karadjordjev krivicni zakonik iz 1807. Zavreme ustavobranitelja 1850 donezen je kaznitelni zakon za policajne prestupe , pred kraj vladavine Milosa Obrenovica 1860 i Kriminalni zakonik za Knjazevstvo Srbiju pisan po uzoru na pruski KZ i u Srbiji vazi sve do 1929 kada biva zamenjen Krivicnim zakonikom Kraljevine Jugoslavije.Posle drugog rata 1947 donesen je krivicni zakonik nove Jugoslavije Krivicni zakonik Federativne Narodne Republike Jugoslavije koji vazi do 1977 kada pocinje da se primenjuje Krivicni zakon SFRJ.Poslednji krivicni zakonik je KZ republike Srbije donesen 2005 godine.

7.Osnovni principi krivicnog prava

Pravni principi ili nacela su rukovodeci odnosno vrhovni stavovi koji prozimaju odredjene grupe pravnih normi.Savremeno krivicno pravo se temelji na sledecim najvaznijim principima:

Nacelo zakonitosti Nacelo legitimnosti Nacelo individualne subjektivne odgovornosti Nacelo humanosti Nacelo pravednosti i srazmernosti

Nacelo zakonitosti

Uvedeno je u krivicna zakonodavstva delima prosvetitelja na prelasku iz feudalizma u kapitalizam i iskazano je sintagmom nema zlocina, nema kazne bez zakona ( nulum crimen, nula poena sine lege ). Nacelo zakonitosti sluzi

7

pravnoj sigurnosti gradjana koji treba da znaju sta je zabranjeno i koja sankcija ce se primeniti na njima ako zabranu ne postuju( preventivna funkcija kazne ) .Istovremeno ovim nacelom se odredjuje granica propisivanja i primene drzavnih prinudnih mera i na taj nacin se gradjani stite od samovolje drzave.Prvi akti kojima je nacelo prihvaceno je deklaracija o nezavisnosti i ustavi americih drzava iz 1776 godine a zatim i francuska deklaracija o pravima coveka igradjana iz 1789 godine.Komunisticki rezimi osporavaju ovo nacelo ali i uprkos tome ono je prihvaceno posle drugog rata u deklaraciji o pravima coveka iz 1948 OUN Evropskoj konvenciji o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. Ovo nacelo se pre svega odnosi na krivicna dela ( dok recimo kod prekrsaja ima uzi domasaj ) sto se zakljucuje pre svega iz clana 34 stava 1 Ustava RS koji kaze da niko nemoze biti kaznjen za krivicno delo koje u trenutku pocinjenja nije bilo deo zakona ili nekog drugog propisa, niti mu se moze odrediti kazna koja nije predvidjena zakonom.Sto se tice privrednih prestupa i prekrsaja , predvidjeno je da se oni mogu regulisati i podzakonskim aktima zasnovanim na zakonu , sto znaci da se ovo nacelo ne odnosi na njih.

Nacelo zakonitosti se konkretizuje kroz cetiri zahteva:

1) zakon mora biti u pisanoj formi2) zabrana retroaktivne primene krivicnog zakonika3) zahtev precizne odredjenosti ponasanja koje se predvidja kao krivicno delo4) zabrana stvaranja prava analogijom

Od ova cetiri zahteva najvazniji je onaj o retroaktivnom dejstvu zakona sto znaci da se na ucinioca krivicnog dela primenjuje onaj koji je vazio u trebutku krivicnog dela.Zahtev da se mora suditi na osnovu pisanih zakona i zabrana analogije, pravila su koja se ticu primene krivicnog prava i upucena su drzavnim organima zaduzenim za otkrivanje pocinilaca krivicnog dela i za sudjenje uciniocima krivicnog dela.Ovo ikljucuje primenu obicaja ili sudske prakse kao izvora krivicnog prava.Analogija podrazumeva restriktivno tumacenje normi i zabranjeno je analogijom popunkavati pravne praznine.Medjutim analogija unutar zakona je dopustena ( analogija inter legem )kada se prilikom nabrajanja konkretnih radnji izvrsenja nekog krivicnog dela koristi tzv generalna klauzula „ ili na drugi nacin” da bi se norma primenila na radnje izvrsenja slicne onim u zakonu.

Nacelo legitimnosti

Nacelo legitimnosti znaci da krivicnopravna represija i krivicno pravo moraju biti opravdani i nuzni da bi se zastitile covekove slobode i prava na zivot ljudi.Za odredjivanje onoga sto je legitimno ne postoji cvrst kriterijum nego se ona procenjujue prema vrednosnom i kulturnom sistemu koji vaze u konkretnom drustvu.Sto se Evrope tica a samim tim i R.Srbije sve zemlje Evrope su clanice saveta Evrope pa tako nacela legitimnosti su za evropske zemlje objedinjena.

Nacelo subjektivne odgovornosti

Nacelo subjektivne odgovornosti ili krivice izrazava se maximom da nema kazne bez krivice Nulum poene sine culpa .Poznato jos od rimskog prava Zla namera Dolus malus bila je svojstvena rimskom gradjanskom pravu a ne i krivicnom i tak od 19 veka to nacelo ostaje deo krivicnog prava.Ovo nacelo je i kod nas ustavu predvidjeno presumpcijom nevinosti da nioko nije kriv dok se njegova krivica na sudu ne dokaze.Krivica je subjektivni, negativni odnos ucinioca prema pravilu ponasanja koje mu je nalozeno pravnom normom.Krivica je individualna i svako odgovara samo za svoje postupke i kazna se upotrebljava samo u slucaju dokazane krivice i od stepena krivice zavisice i kazna. U nasem zakonodavstvu postoje izuzetci od nacela subjektivne odgovorrnosti, Primer : umesto autora texta ili snimatelja snimka odgovoran je urednik novina koji ih objavi.

Nacelo humanosti

Ovo nacelo je delimicno sadrzano u nacelu legaliteta ( u zahtevu za ogranicenje krivicnopravne represije )i moze se posmatrati u dva vida :

8

1) kroz humanisticku orijentaciju pri konkretizaciji zastitne funkcije krivicnog prava ( njome se stite najvaznija dobra coveka )

2) u odnosu na samog ucinioca krivicnog dela prama kome se preduzimaju humane krivicne sankcije i stiti se njegovo dostojanstvo.

Isticanje ovog nacela ima relativnu opravdanost, jer samim tim sto se na licu primenjuje represivna mera drustava ona znaci ponasanje koje nije humano.Medjutim u svakom slucaju znaci odustanak od smrtne kazne te kazne telesnog kaznjavanja.Smrtna kazna ukinuta sestim protokolom iz 1983 u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.Sto se tice sistema sankcija imamo zastupljene cetiri vrste sankcija ( kazne,mere bezbednosti,mere upozorenja i vaspitne mere ) Sto se tice humanosti veoma je bitan i institut rehabilitacije osudjenog kojom se postize olaksano ukljucivanje osudjenog lica u zivot zajednice.Nacelo pravednosti i srazmernosti

Nacelo pravednosti i srazmernosti ( individualizacija krivicnih sankcija ) prestavlja granice primene retribucije ( odmazde ) prema uciniocima krivicnog dela.Kao zlo koje se primenjuje na ucinioca krivicnog dela kazna mora biti pravedna i srazmerna ucinjenom krivicnom delu .

8.Izvori krivicnog prava

Izvori odredjene grane prava mogu biti izvori u materijalnom i formalnom smislu.U materijalnom smislu izvori prava su drustveni odnosi koji se regulisu krivicnopravnim odredbama. U formalnom smislu to su sve odrodbe koje se ticu krivicnog prava.Najvazniji izvor krivicnog prava je zakon.Izvori krivicnog prava mogu biti medjunarodni i nacionalni , osnovni i dopunski i neposredni i posredni. Medjunarodni izvori

Ovo su neposredni izvori krivicnog prava jer ih ustav smatra da ukoliko su u saglasnoscu sa njim predstavljaju sastavnim delom prevnog poretka Republike Srbije.Medjunarodni ugovori po pravilu nisu podobni za neposrednu primenu jer niti su odredbe dovoljno precizne, niti imaju propisane sankcije.Zatro kada medjunarodni ugovor predvidi neko delo kao krivicno, na scenu stupa domace zakonodavstvo koje donosi nove zakone, menja stare ili ih dopunjuje i na nacionalnom nivou regulise i ispunjava medjunarodnu obavezu. Najstarije vrste takvih medjunarodnih ugovora su Zenevska konvencija o sprecavanju i kaznjavanju zlocina genocida iz 1948 godine i cetiri zenevske konvencije o humanizaciji rata iz 1949 sa dopunskim protokolima iz 77 godine.Od onih za zastitu ljudskih prava najvaznija je odredba Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950 godine koju je SRJ potpisala kada je postala clan Saveta Evrope.

Nacionalni izvori

Najvazniji izvor je svakako ustav, koji sadrzi osnovna nacela i predvidja ponasanje zakonodavca prilikom kreiranja krivicnog zakonodavstva.U njemu su propisana nacela legaliteta, neprikoslovenosti zivota, fizickog i psihickog integriteta zatim presumpcija nevinosti.Ustavne nome se konkretizuju dalje kroz krivicnopravne norme, ustavne norme su posredan izvor krivicnog prava. U skladu sa proklamovanim nacelom legaliteta osnovni i neposredni izvor prava koji sud primenjuje jeste zakon.Krivicno pravne norme su sadrzane u krivicnom zakonu ili zakoniku..Za razliku os zakona azkonik je kodifikovan i u njemu su sistematizovane sve norme krivicnog prava. U skladu sa nacelom zakonitosti krivicna dela moraju biti unapred predvidjena zakonom.Krivicni zakon se obicno sadrzi u dva dela opsti i posebni gde u opstem stoje i opisani su opsti instituti, pojmovi, nacela krivicnog prava dok su u posebnom krivicna dela sistematizovana u grupe .Ovakvu sistematiku prihvata i krivicni zakonik iz 2005 godine kao najvazniji nacionalni izvor krivicnog prava. Pored krivicnog zakona i zakonika postoji tzv sporedno zakonodavstvo, gde svaki pojedini zakon regulise recimo poreze, bankarstvo,zabranu diskriminacije, poslovanje itd. Ovo zakonodavstvo moze u sebi sadrzati krivicnopravnu normu koja regulise odnose u datojj sferi zivota, sporedno zakonodavstvo treba da predstavlja izuzetak a ne pravilo jer zbog sigurnosti gradjana krivicnopravne norme treba da su sistematizovane na jednom mestu. Podzakonski akti ne mogu biti izvor krivicnog prava osim u slucaju da zakon upucuje na njihovu primenu.

9

Obicaji, odnosno obicajno pravo jesu pravila ponasanja prihvacena dugom praxom.Ipak u kontinentalnom pravu obcaji se ne smatraju izvorom prava ali postoji mogucnost preklapanja normi obicajnog i krivicnog prava. Sudska praxa ( judikatura) nije izvor krivicnog prava ali ima veliki znacaj na uskladjenu primenu ovog prava.Obicaj u Srbiji je da nizi sudovi prihvataju stavove visih sudova iako za to nisu pravno obavezni. Na kraju tu je i nauka krivicnog prava koja izgradjuje pojmove i institute krivicnog prava.

9.Tumacenje krivicnog prava

Tumacenje ( interpretacija krivicnog zakona je misaona delatnost kojom se utvrdjuju sadrzaj i pravni smisao odredjene krivicnopravne norme.Tumacenje, kao utvrdjivanje smisla norme, sprovodi se u vreme primene zakona.Nije moguce primeniti zakon u praxi ako se ne utvrde pravi tekst i smisao tog propisa.Ukoliko nije moguce odrediti pravi smisao propisa, zbog njegove nepreciznosti ili jasnoce zakonskih odredbi najpre se vrsi kritika texta ( pravi text zakona )a potom se tumaci propis (pravi smisao zakona)

Pravi text zakona

Uvek je onaj koji se objavljuje u ssluzbenom glasilu a u Republici Srbiji to je Sluzbeni glasnik Republike Srbije.Tekst zakona objavljen tu smatra se jedinim vazecim textom krivicnog zakonika.Stamparske greske cak se ispravljaju ispravkama zakona sto sledi u narednim brojevima glasnika.Samo u pojedinim slucajevima da zakon nije objavljen sud moze izvrsiti ispravku ako je u pitanju ocigledna greska.primer nedostaje jedno slovo.

Vrste tumacenja zakona

Prema subjektu

Tumacenje prema onom ko vrsi tumacenje zakona .Razlikujemo sledece vrste :

1) autenticno2) sudsko3) doktrinirano

Autenticno – Ili verodostojno tumacenje krivicnog zakona obavlja sam zakonodavac, bez ovlastenja jer telo koje je donelo zakon ima pravo i da ga interpretira.Sudsko tumacenje – vrsi sud .Ovo tumacenje nema obaveznu snagu i tice se uvek jednog konkretnog slucaja.Jer resavajuci sledeci slucaj sud nije vezan ranijim slucajem pa cak ni resenjem viseg suda.Doktrinirano tumacenje- obavlja se kroz naucnu delatnost u oblasti krivicnog prava.I ova tumacenja objavljena su u naucnim radovima teoreticara krivicnog prava.

Prema metodi

Prema metodi tumacenja mogu biti : gramaticko, logicko , sistemsko , uporedno ( komparativno ), istorijsko i ciljno ( telelosko ) .

Gramaticko – ili jezicko tumacenje jeste utvrdjivanje pravog smisla propisa pomocu gramatickih pravila odnosno sintaxe.To je najjednostavniji i najobjektivniji nacin tumacenja i pocetna metoda pri svakom tumacenju.Logicko – ili zakljucivanje je postupak kada se od vise misaonih sudova izvodi novi sud.To je visi stepen tumacanja gde se primenjuje logicko zakljucivanje pa tako pravilo kaze da se na ucinioca krivicnog dela primenjuje blazi zakon ( u slucaju da je menjan KZ ) a opet ako je norma koja odredjuje sankciju ista logicno je da ce se primeniti onaj zakon koji je vazio u trenutku cinjenja krivicnog dela.Ili zakljucivanje od veceg ka manjem kada kazemo da je dozvoljeno nesto teze i vece, logicno je da je onda i dozvoljeno nesto lakse i manje.Sistemsko tumacenje- Je tumacenje kod koga se smisao propisa utvrdjuje na osnovu mesta koje taj propis zauzima u sistemu.

10

Komparativno – ili uporedno tumacenje ukazuje na pravi smisao zakona na osnovu rezultata uporedjivanja zakonskih textova naseg i stranih zakonodavstava.Istorijsko – zasniva se na istorijatu razvoja krivicnopravne odredbe i uspitivanju uslova koji su prethodili njenom donosenju.Ciljno – ustanovljava smisao zakona pomocu njegove svrhe, odnosno sta zakonom zelimo postici.Ovo je najvaznija metoda tumacenja .

Prema obimu ili rezultatu

Prema obimu ili rezultatu tumacenje moze biti :

1) deklarativno2) restriktivno3) ekstenzivno

Deklarativno – je ono tumacenje kod koga se recima daje samo ono znacenje koje one imaju, ali se desava ponekad da zakonodavac ne koristi sasvim precizne reci nego izrazima u zakonu moze dati i sire znacenje.Restriktivno- ono tumacenje kada se odredjenom izrazu daje uze znacenje nego sto je uobicajeno.Ekstenzivno – kada se odredjenom izrazu daje sire znacenje nego uobicajeno.

Za popunjavanje praznina u pravnim propisima koristi se poseban metod zakljucivanja- pravna analogija.Za primenu analogije u pravu potrebna su dva uslova

1) da postoji slicnost izmedju dva slucaja2) da dodje do prosirenja primene nekog propisa

Treba razlikovati analogiju u tumacenju krivicnog prava i analogiju u stvaranju krivicnog prava.Jer u Krivicnom pravu analogija je iskljucena , ona se protivi nacelu zakonitosti.Smatra se da u krivicnom pravu nema praznina te nema ni primene analogije.

10.Vremensko vazenje krivicnog zakona

Vazenje zakona znaci njegovo postojanje i delovanje u odredjenom vremenu, prostoru i u odnosu na odredjena lica.Pa tako i imamo vremensko i prostorno vazenje zakona.

Vremensko vazenje

Krivicni zakoni se donose radi primene, tokom vremena se menjaju i ukidaju.Vremensko vazenje zakona podrazumeva primenu zakona prema vremenu izvrsenja krivicnog dela.Kao i savaki drugi i krivicni zakon se primenjuje u vremenskom razdoblju od dana stupanja na snagu pa sve do donosenja drugog zakona.Taj period se naziva period vremenskog vazenja zakona u kome on proizvodi pravna dejstva. Stupanje na snagu zakona,predhodi njegovo donosenje.Zakon,posto je izglasan u skupstinibiva proglasen ukazom predsednika republike,najkasnije u roku od 15 dana,ili u roku od 7 dana ,ako je donesen po hitnom postupku. Treca faza je objavljivanje zakona ,regulisana clanom 196 ustava u sluzbenom listu i to 8 dana od vremena objavljivanja ,u izuzetnim slucajevima moze stupiti na snagu i ranije.Nije ne uobicajeno da stupi kasnije na snagu pa i nekoliko godina posle ali je to u zavrsnim odredbama navedeno. Krivicni zakon prestaje vaziti donosenjem novog krivicnog zakona ili protekom roka na koji je donet(temporalni zakon). Na ucinioce krivicnog dela primenjuje se onaj zakon koji je vazio u vreme kada je krivicno delo ucinjeno . Iz toga proizilazi nacelo zabrane povratnog vazenja krivicnog zakona ,sto znaci da se krivicni zakon ne moze izvrsiti na

11

uciniocu krivicnog dela koji je delo izvrsio pre nego sto je zakon stupio na snagu. Retroaktivna primena je ipak moguca u slucaju da je novi zakon povoljiniji po ucinioca krivicnog dela od starog. Odredjivanje zakona koji ce se primeniti u konkretnom slucaju ima velik znacaj jer se nekd uciniocima sudi godinama .Kada ustanovi koji zakon je blazi po ucinioca sudija ga u celini mora primeniti , jer je najstroze zabranjeno kombinovati odredbe starog i novog zakona.

11.Prostorno vazenje krivicnog zakona

Pravilima o prostornom vazenju krivicnog zakona odredjuju se granice do kojih se prostire pravo kaznjavanja pojedine drzave.To je izraz suvereniteta svake drzave. U nasem pravu prostorno vazenje krivicnog zakona propisano je clanovima od 6 do 12 krivicnog zakonika . Primena naseg zakonodavstva odredjuje se primenom 4 principa :

1) Teritorijalnog 2) Personalnog3) Realnog (zastitnog)4) Univerzalnog

Osnovni princip od kog se polazi u proceni da li se moze primeniti krivicno zakonodavstvo Srbije jeste teritorijalni princip .Ovaj princip se uvek primenjuje i ima prosirenu primenu jer se dopunjuje principom zastave broda i vazduhoplova,tako da se zakonodavstvo Srbije moze odnositi i na ucinioce krivicnih dela koja su izvrsena van teritorija Srbije ali na brodovima i u vazduhoplovima koji voze pod srpskom zastavom . Primarni princip vaznja krivicnog zakonodavstva je teritorijalni princip .Znaci da se krivicno zakonodavstvo Srbije uvek primenjuje na svakoga ko na teritoriji drzave Srbije ucini krivicno delo .Ustanovi li se da je krivicno delo pocinjeno na teritoriji republike Srbije,obavezno se primenjuje nase zakonodavstvo ,bez obzira da li je ucinilac nas ili strani drzavljanin . Da bi se mogao primeniti ovaj princip potrebno je odrediti mesto izvrsenja krivicnog dela i sta sve obuhvata teritorija republike Srbije. Prema clanu 112 krivicnog zakona Srbija unutar njenih granica i vazdusni prostor iznad nje su sastavni deo teritorije . Ovaj princip je prosiren principom zastave broda i registracije aviona. Teritorijalni princip je primaran sto podrazumeva primenu zakona za sve ucinioce krivicnog dela.Ipak zakon dopusta izuzetke i prvi izuzetak je ucinjen u cilju postovanja maksime – ne dva puta o istoj stvari ,sto znaci da se izbegava duplo sudjenje o istoj stvari u dve zemlje.Drugi izuzetak je da se za krivicno delo koj eje ucinio stranac na teritoriji republike srbije moze ustupiti stranoj drzavi pod opstim uslovom uzajamnosti .I treci izuzetak odnosi se na lica koja se izuzimaju od vazenja teritorijalnog principa zbog postovanja pravila o imunitetu .( predsednik republike,predsednik vlade,ministri,poslanici ,ombudstman) Realni ili zastitni princip , podrazumeva primenu krivicnog prava jedne drzave na sva krivicna dela ucinjena protiv te drzave ili njenih gradjana u inostranstvu.Razlikujemo : 1)Primarni realni princip 2) Supsidijarni realni princip Primarni predvidja da se nase zakonodavstvo primenjuje prema svakom ko u inostranstvu ucini neko od krivicnih dela protiv ustavnih uredjenja Srbije. Realni princip se supsidijarno primenjuje kada je potrebno zastititi neka druga pravna dobra koja su povredjena izvrsenjem krivicnog dela u inostranstvu,primer,krivicno delo koje pocini stranac prema nasem gradjaninu u inostranstvu. Personalni princip koji predvidja da se domace krivicno zakonodavstvo primenjuje na drzavljanine srbije koji u inostranstvu ucini neko krivicno delo . Univerzalni princip (kosmopolitski ili princip svetskog krivicnog prava ) znaci da se domace zakonodavstvo primenjuje i prema strancu koji prema stranoj drzavi ili drzavljaninu ucini tesko krivicno delo za koje se po zakonu zemlje u kojoj je ucinjeno moze izreci kazna zatvora od 5 godina ili teza . Princip je usvojen zbog medjunarodne solidarnosti i suzbijanja teskih krivicnih dela,kako njihovi pocinioci svoje utociste ne bi pronalazili u drugim zemljama i u drugim zakonodavstvima.

12

12.Pojam i elementi krivicnog dela

Krivicnim delom smatramo covekovo ponasanje koje sa gledista drustva kao celine,ili grupe na vlasti smatra ne dopustenim,zabranjenim delom jer ugrozava osnovne drustvene odnose ili osnovne vrednosti coveka i drustva.Kako je krivicno delo opasno po drustvo i moralno ne dopusteno ,njegov cinilac zbog svog ponasanja ,zasluzuje prekor i kaznu drustva i zbog toga se krivicno delo uvek shvata kao antisocijalni akt koji neminovno izaziva odedjenu socijalnu reakciju.

Odrediti pravni pojam krivicnog dela znaci utvrditi bitne elemente svakog krivicnog dela koji se nazivaju opsti ili osnovni elementi i koji moraju da postoje kod svakog krivicnog dela.

Pri odredjivanju pojma moguca su dva teorijska pristupa

1) Formalni pojam – u prvi plan istice pravni element krivicnog dela2) Materijalni pojam –sadrzaj ponasanja koje cini krivicno delo

U okviru formalnog shvatanja krivicnog dela u teoriji takodje postoje sporovi oko toga da li je krivicno delo samo povreda norme ili pojava u spoljnjem svetu pa prema tome razlikujemo normativisticko shvatanje pojma po kome je osnovni element svakog krivicnog dela povreda norme i realisticka koncepcija pojma tvorca fon Lista po sadasnjoj teoriji vise pristalica ima realisticko shvatanje .

Prema materijalnoj definiciji nije dovoljno da je neko ponasanje propisano kao krivicno delo – potrebno je da je protivno najvaznijim drustvenim vrednostima koje se stite kao narocita znacajna pravna dobra.

Iako je pojam krivicnog dela kljucni za krivicno pravo retki su krivicni zakonici u kojima je sadrzana zakonska definicija krivicnog dela . U koliko je krivicno delo zakonom definisano,definicija obavezuje sa stanovista primene prava . U krivicnom zakoniku Srbije a ranije i Jugoslavije postoji zakonska definicija krivicnog dela i glasi : Krivicno delo je ono delo koje je zakonom predvidjeno kao krivicno delo ,koje je protivpravno i koje je skrivljeno .

Elementi

Krivicno delo se ostvaruje vojnom ljudskom radnjom koja je relevantna sa stanovista krivicnog prava. To je ono ne dopusteno ponasanje kojim se pobedjuju narocito vredna pravna dobra i zbog cega za takva dela krivicni zakon propisuje kaznu.Ovakva radnja je realna pojava u spoljasnjem svetu za to kazemo da je to materijalni i objektivni element krivicnog dela. Istovremeno ovaj element je sustinski ili supstancijski,jer se na njemu temelje ostali elementi pojma krivicnog dela.

Medjutim ,iskljucivo na osnovu elemenata radnje ne mozemo razlikovati krivicna od drugih javno-pravnih kaznjivih dela. Ova razlika je omogucena ako sustinskom elementu dodamo atributivne ili dopunske elemnte pojma krivicnog dela.Atributivni eelementi su formalni i njima se dopunjava ljudsko ponasanje kao materijalni element .

Pojam krivicnog dela bi osim radnje obuhvata odredjenost u zakonu protivpravnosti i krivicu i upravo su ti delovi navedeni i u krivicnom zakoniku u zakonskoj definiciji krivicnog dela .Koga sacinjavaju :

1) Ljudska radnja , prouzrokovanje posledice ljudskom radnjom2) Odredjenost krivicnog dela u zakonu 3) Protivpravnost 4) Krivica

Ljudska radnja podrazumeva da je covek svojim voljnim ponasanjem dosao u sukob sa normama pravnog poretka.Sto iz pojma krivicnog dela izkljucuje dejstvo prirodnih sila ili zivotinja.

13

Odredjenost krivicnog dela , predstavlja u zakonu izraz nacela zakonitosti po pravilu da nema krivicnog dela ako nije zakonom propisano.Ovo je formalni element koji ukazuje na formu u kojoj su propisana krivicna dela jer postovanje ovog pravila obezbedjuje precizno razgranicenje izmedju kaznjivih i ne kaznjivih ponasanja . Politicki znacaj ovog nacela jeste da garantuje prava gradjana postavljajuci granice samovolje drzavnih organa pri kaznjavanju i garantujuci slobodu delovanja gradjana u okviru zakona.Pravni znacaj ovog nacela jeste u tome da je zakon jedini izvor krivicnog prava.

Protivpravnost ukazuje da je krivicno delo ponasanje suprotno odredjenoj pravnoj normi i ne dopusteno sa gledista ustavnosti i pravnog poretka jer predstavlja povredu pravnog dobra,sto znaci da zakonodavac sme propisati kao krivicno delo samo ono ponasanje koje je sa stanovista pravnog poretka zabranjeno .

Krivica je jedini subjektivni element krivicnog dela i odnosi se iskljucivo na licnost onoga ko preduzima radnju krivicnog dela . Pod krivicom smatramo psihicki odnos ucinioca prema delu zbog koga mu se upucuje socijalno eticki prekor.Medjutim ,postoje i situacije u kojimane dopustena ponasanja opisana kao krivicna dela preduzimaju osobe koje zbog bioloskopsiholoskih i drugih razloga nisu kadre da svoje postupke usklade sa zahtevima iz pravne norme,kao kada dusevno obolelo lice ubije bez razloga slucajnog prolaznika za koga u bolesnoj uobraziji smatra da ga proganja .Postojanje krivice utvrdjuje se na posletku tek kada utvrdimo da su ostvareni svi objektivni elemnti pojma krivicnog dela.Znaci,posto smo konstatovali da je radnja ucinjena voljno da je krivicno delo propisano zakonom i da je protivpravno odredjujemo da li je ucinilac kriv za delo ili ne .

13.Radnja krivicnog dela

Krivicno delo odredjujemo kao radnju koja je krivicno delo odedjena u zakonu ,protivpravna i skrivljena.Radnja krivicnog dela je sustinski element pojma krivicnog dela.Radnja krivicnog dela mora iskljuciti ona ponasanja koja ne ispunjavaju osnovni uslov da budu smatrana radnjom krivicnog dela (primer,kada neko trci,saplete se i porusi drugog coveka).Radnja krivicnog dela se uvek sastoji u odredjenom ljudskom ponasanju koje moze biti odredjeno sa razlicitih aspekata: u antropoloskom ,prsiholoskom ili ono sto nas najvise interesuje krivicno pravnom smislu. Ljudsko ponasanje se ispoljava objektivno kao materijali cin u spoljnjem svetu i pri tome se ponasanjem coveka ostvaruju odgovarajuce posledice i za to kazemo da je radnja kauzalno povezana sa posledicom ( Uzrocnoposledicno). Za to je radnja krivicnog dela voljno ponasanje coveka kojim se ostvaruje bice krivicnog dela koja je protivpravna i skrivljena . Radnjama krivicnih dela ne smatraju se dejstva prirodnih sila i radnje zivotinja ,takodje to ne bi mogle biti ni radnje pravnih lica . Sto se tice ljudskog ponasanja u radnje krivicnog dela ne spadaju : misli,zelje, uverenja,radnje preduzete u bezsvesnom stanju ,refleksni pokreti i ponasanje pod uticajem neodoljive sile ( vis absoluta) ili vise sile ( vis maior). Medjutim ,postoje takozvani automatski pokreti koji su najpre voljni ,a vremenom su postali mehanicki .Ovakvi automatski pokreti kontrolisani su od strane nizih centara u mozgu i pri njihovom izvodjenju nije angazovana puna svest. Medjutim ,oni se smatraju voljnim pokretima u predstavljanju radnje u krivicnopravnom smislu sto podrazumeva impulsivne radnje ,neposredne reakcije pod uticaje afekta. Ove radnje su krivicno relevantne jer je preduzimaju svesno i pod trenutno stvorenoj odluci. Radnje krivicnog dela nisu pokreti izazvani neodoljivom silom, primer, kad neko gurne nekog na trece lice . Kako sve teorije o radnji vezuju radnju krivicnog dela za ljudsko ponasanje ,uobicajeno je da se iz pojma radnje krivicnog dela iskljucuju radnje pravnih lica . danas se to shvatanje napusta , cime se u osnovi dovodi u pitanje koncept radnje krivicnog dela.. Vrste radnji .Krivicno pravno je relevantna ona radnja koja odgovara radnji u zakonskom opisu pojedinog krivicnog dela to je radnja izvrsenja i njom se ostvaruju zakonska obelezja dela. U zavisnosti od toga da li se sastoje u aktivnom delovanju ili u propustanju radnje krivicnog dela dele se na cinjenje i ne cinjenje. Cinjenje je voljno aktivno delovanje kojim ucinilac krsi zabranjujucu normu cineci upravo ono sto mu zakon zabranjuje pod pretnjom primene kazne.Takva dela nazivaju se delikti cinjenja ili komisivni delikti. Necinjenje je pasivno drzanje (propustanje) kome zapovedna norma nalaze odredjeno cinjenje .Necinjenjem prema tome moze biti izvrseno krivicno delo samo onda kada je ucinilac bio duzan da nesto ucini a to nije uradio.Krivicna

14

dela necinjenja nazivaju se omisivni delikti .Primer,kada skretnicar nije pomerio skretnicu pa je zbog toga doslo do sudara vozova.

Prema doprinosu u procesu nastajanja posledoce k.d. Radnja može da bude:

1. Radnja izvršenja2. Radnja podstrekavanja3. Radnja pomaganja

14.Posledica krivicnog dela

Radnja krivicnog dela uvek prouzrokuje neku posledicu po zasticeno pravno dobro ( cast , ugled , slobodu , telo , zivot, imovinu ).Imajuci u vidu posledicu koja bi pogodila zasticeno pravno dobro da nema odgovarajuce inkriminacije, zakonodavac propisuje odredjeno ponasanje kao krivicno delo.Recimo ko ne prijavi ucinioca teskog krivicnog dela , kaznice se bez obzira na to da li to njegovo neprijavljivanje izazove neke posledice ili ne. Je rezultat čovekovog ponašanja kojim se ostvaruje biće krivicnog dela. To je proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu koje nastaje kao rezultat dejstva preduzete radnje izvršenja krivicnog dela.

Formalna krivicna dela Krivicna dela kod kojih se krivicno nepravo iscrpljuje u preduzimanju same radnje, bilo da se ona sastoji u zabranjenom delovanju ili u propustanju duznog cinjenja.Takva krivicna dela su lazni iskaz, neprijavljivanje ucinioca, kletva, uvreda.Ovakava dela su znaci dovrsena odmah posto su preduzeta.

Materijalna krivicna dela Fizički uočljiva posledica koja je sadržana u zakonskom opisu k.d. – ubistvo, telesna povreda .Posledica se moze shvatiti dvojako: dinamicki-kao promena na objektu dela, staticki-kao proizvedeno novo stanje na objektu dela.Kod ovih krivicnih dela zakonom se zahteva nastupanje tacno odredjene posledice da bi postojalo konkretno krivicno delo.Primer: u slucaju da neko nekoga tesko povredi ili mu tesko narusi zdravlje, potrebno je da radnjom prouzrokovana posledica bude teska telesna povreda.Ukoliko pak to ona nije, nego je radnjom izvrsenja doslo do smrti ili pak lakse telesne povrede nece se suditi za tesku telesnu povredu nego za sasvim druge stvari.Ovakva krivicna dela u cijem opisu je naveden objekat radnje, kao i posledica koju je neophodno radnjom krivicnog dela izvrsiti na tom objektu nazivaju se materijalni delikti ili posledicna krivicna dela. Opravdanost podele krivicnih dela na materijalna i formalna u danasnje vreme je sporna , jer svako krivicno delo u sirem smislu izaziva odredjenu posledicu.Medjutim ova podela danas bitna je sa stanovista sudske praxe , jer kod materijalnih krivicnih dela nastupanje posledice se mora dokazivati i utvrdjivati, dok se kod drugih krivicnih dela pretpostavlja da ce usled preduzete zabranjene radnje nastupiti posledica.

Vrste Posledica se moze ispoljiti u dva oblika .Kao povreda nekog zasticenog pravnog dobra –delikti povrede.Postoji promena u spoljnjem svetu uocljiva na objektu radnje.Ispoljava se u vidovima njegovog ostecenje ili unistenja. Prema vrsti posledice sva krivicna dela delimo na :

1) krivicna dela povrede2) krivicna dela ugrozavanja

Vecina krivicnih dela spada u krivicna dela povrede i neposredno se mogu zapaziti culima ( ubistvo, kradje, telesne povrede ) .Povreda se moze ispoliti na objektu koji je deo materijalne stvarnosti, poput zivota,tela,imovine ili na necijem pravu ili interesu.Da bi ova krivicna dela bila zavrsena potrebno je da nastane ostecenje objekta radnje.VRSTE POSLEDICA:POVREDE – se javlja u tri vida kao:

1. Uništenje;2. Oštećenje;3. Činjenje neupotrebljivim pravnog objekta

(liši života, prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja, tešku/laku telesnu povredu ili narušavanje zdravlja)

15

UGROŽAVANJA – kada se zaštićeno pravno dobro nalazi u OPASNOSTI (vanredna situacija kada prema iskustvu neposredno predstoji povreda pravnog dobra)

Sto se tice krivicnih dela ugrozavanja ona se mogu podeliti u dve grupe:

1) krivicna dela konkretnog ugrozavanja2) krivicna dela apstraktnog ugrozavanja

KONKRETNA – ako je usled preduzete radnje izvršenja opasnost stvarno nastupila po objekat,postojali verovatnoća nastupanja posledice (život, telesni integritet, imovinu, čast i slično).

APSTRAKTNA – kada usled preduzete radnje izvršenja opasnost nije nastupila za objekat, ali je postojala mogućnost da nastupi (ko poziva ili podstiče da se silom promeni ustavno uređenje).

15.Uzrocna veza

Pojam uzrocnosti, odnosno uzrocne ili kauzalne veze omogucava nam shvatanje dogsdjaja odnosno veza izmedju dogadjaja u spoljnjem svetu.Nema ni jedne pojave na svetu, pa tako i u krivicnom pravu a da joj nije prethodila neka druga pojava.Sto znaci nema posledice bez uzroka.

Da bi krivicno delo postojalo , radnju ucinioca i posledicu krivicnog dela mora da povezuje uzrocna veza.Ucinilac krivicnog dela odgovara sa za onu posledicu koju je prouzrokovao.Odgovarajuci kauzalni doprinos trazi se i kod saucesnickih radnji( pomaganja i podstrekavanja ).

Uzrocnost se kod tzv formalnog krivicnog dela u potpunosti iskljucuje, jer takvo delo je gotovo samim preduzimanjem radnje izvrsenja.Medjutim kod materijalnih delikata znacajna je uzrocna veza izmedju preduzete radnje i zabranjene krivicne posledice.Medjutim posledice i kod materijalnih dela izostaju ako ta dela ostaju u pokusaju ili u stadijumu kaznjivih pripremnih radnji.

U zakonskim opisima krivicnih dela radnja i posledica postavljene su tako da radnja izvrsenja mora biri uzrok zabranjene poseledice.Uzrocna veza je cinjenicno pitanje koja se resava na osnovu prirodnih zakona i iskustava. Iz iskustva nam je poznato da uzrocna veza znaci neposredni vremenski sled (supcesiju)izmedju radnje i posledice,tako da radnja predhodi posledici.

U vecini slucajeva u praksi utvrdjivanje uzrocnosti nece biti sporno jer se cinjenicno pitanje na osnovu iskustva moze zakljuciti( da li je neko ljudsko ponasanje uzrok neke posledice ili ne ).Postoje i problemi na koje se ukazuje u teoriji u situacijama prekida uzrocne veze i nastavkom novog uzrocnog lanca.Primer,kada je osoba tesko telesno povredjena radnjom ucinoca ,a potom se u bolnici zarazi i dobije zaraznu bolest od koje umre).Ili kada kasniji uslov predstavlja radnju treceg lica (dete pronadje pistolj koji otac nije sklonio pa igrajuci se njime rani druga ).

U ovakvim komplikovanim slucajevima retrogradno se ispituje sta je predhodilo nastanku odredjene posledice. Pri tome se u sudskoj praksi najpre polazi od objektivne,prirodne uzrocnosti izmedju radnje izvrsenja i posledice.Postojanje ovakve veze utvrdjuje se na osnovu rezultata sudskih vestacenja .Pri tome sud polazi od toga da li je postojala covekova voljna radnja ( cinjenje i necinjenje) koja je dovela do odgovarajuce krivicnopravne relevantne posledice u vidu ugrozavanja ili povrede.Drugo,bitno je ustanoviti da se odredjena posledica moze pripisati odgovarajucoj radnji ucinioca.

Krivicno pravne teorije cine pokusaj da usmere sudsku praksu nudeci kriterijume po kojima ce se pravilno proceniti postojanje uzrocne veze.narocito su znacajne dve teorije:

1)Teorija jednakosti uslova,ekvivalencije (conditio sine qua non )

16

2)Teorija adekvatnog uslova

Teorija jednakosti uslova je najsire prihvacena u nasoj sudskoj praksi .Ona se zasniva na prirodnom naucnom pristupu kauzaliteta. Teorija ekvivalencije objasnjava da je uzrok poledice samo ona radnja koja je nuzni uslov bez koga se ne moze, jer u odsustvu tog uslova posledica u konkretnom slucaju ne bi nastala.Slabosti ove teorije su pre svega zbog toga sto veoma prosiruje pojam uzroka.

Teorija adekvatnog kauzaliteta se zasniva hipotetickoj vezi izmedju dve pojave . Po teoriji adekvatnog kauzaliteta uzrokom se smatra ona radnja koja je po opstem ljudskom iskustvu podobna da proizvede odgovarajucu posledicu .

Problem uzrocnosti postavlja se na narocit nacin kod krivicnih dela necinjenja.Jer uzrocna veza pretpostavlja aktivno cinjenje coveka..Jer iz propustene radnje nemoze se stvoriti uzrocna veza, vec samo pretpostavljeni, hipoteticki kauzalitet.

Kod pravih krivicnih dela necinjenja nije od znacaja nastupanje posledice, nego upravo nenastupanje predvidjene posledice.

Kod nepravih krivicnih dela necinjenja radi se zapravo o voljnjom nesprecavanju posledice.Pojam necinjenja podrazumeva da bi nastala posledica bila sprecena blagovremenim cinjenjem koje je za ucinioca bilo moguce a ipak je propustio da ucini.Primer :Majka nije aktivno prouzrokovala smrt ostavljajuci dete na hladnoci, ali je kriva za njegovu smrt zato sto se posluzila odredjenim uzrocnim tokom.Iako nije sama kauzalno delovala njene postupke zakon izjednacava sa aktivnim prouzrokovanjem smrti.Prema tome kod nepravih necinjenja ucinilac se ne kaznjava zbog toga sto je prouzrokovao posledicu, nego zato sto je nije otklonio..

16.Odredjenost krivicnog dela u zakonu

Socijalno znacenje elemenata odredjenosti krivicnog dela u zakonu u tome je sto ovo nacelo sluzi kao jemstvo zastite sloboda i prava gradjana.Nacelom da niko ne moze biti kaznjen za krivicno delo koje, pre nego sto je ucinjeno, nije bilo zakonom predvidjeno kao takvo.Osigurava se i nacelo jednakosti gradjana pred zakonom. Sastav krivicnopravne norme. Krivicno pravna norma se sastoji od dispozicije i sankcije.Dispozicija je onaj deo krivicnopravne norme koji propisuje prootivpravna ponasanja.Uobicajena podela dispozicija je na jednostavne i slozene dispozicije.

Jednostavne dispozicije- mogu biti obicne ili opisne .Kod obicnih dispozicija naziv krivicnog dela ponavlja se u dispoziciji bez posebnog preciziranja,primer, ko uvredi drugog..Obicne dispozicije mogu biti odredjene i nekim kratkim i jasnim izrazima,primer ,ko drugog lisi zivota. Opisnim dispozicijama detaljinije se opisuje radnja,nacin ,vreme ili objekat izvrsenja,primer,ko prisvoji tudju pokretnu stvar. Nekada ovakve dispozicije mogu biti i upucujuce kad ase upucuje na primenu drugih propisa unutar krivicnog prava.Takav je primer krivicnog dela razbojnicke kradje cija dispozicija glasi: ko na delu kradje zatecen ,pa u nameri ukradenu stvar zadrzi,upotrebi silu protiv nekog lica ili pretnju da ce neposrdno napasti na zivot ili telo.... Slozene dispozicije se dele na alternativne i blanketne . Alternativne dispozicije su one po kojima je jedno ili vise obelezja dela alternativno odredjeno ili one kojima je obuhvaceno vise oblika jednog krivicnog dela ili vise bica krivicnog dela .Blanketne su one dispozicije koje samo delimicno odredjuju bice krivicnog dela ,jer sadrze njegov nepotpun opis .Za to one upucuju na primenu nekog propisa izvankrivicnog zakona koji dopunjuje dispoziciju krivicnog dela ,primer, opis krivicnog dela protiv pravnog prekida trudnoce. Sankcija je deo normi iz posebnog dela krivicnog zakona ukome je propisana kazna za ucinioce dela opisanog u dispoziciji. Sankcijom se propisuju vrsta i mera kazne ili druge sankcije predvidjene za pojedino krivicno delo.

17

Obelezja bica krivicnog dela .Pojedina krivicna dela se medjusobno rzlikuju po svojoj sadrzini,po svom narocitom pojmu ili po svom zakonskom bicu.Opisujuci po cemu se sastoji zabranjeno ponasanje,zakonodavac se sluzi razlicitim izrazima koji oznacavaju pojedine elemente,sastojke,ili obelezja konretnog krivicnog dela. Skup tih razlicitih obelezja koja opredeljuju pojam krivicnog dela i razlikuju ga od drugog krivicnog dela cini bice krivicnog dela ili zakonsko bice. Sva obelezja bica krivicnog dela mozemo podeliti na :

1)Deskriptivna-opisna,koja se mogu culno opaziti,odnosno razumeti opazanjem na osnovu iskustva,primer,oduzimanje kod kradje 2)Normativna-koja se odnose na neki pravni pojam ,primer,tudja pokretna stvar

Obelezja takodje mogu biti

1) objektivna(spoljasna)a to su : radnja,posledica ,objekt radnje,narocito sredstvo,nacin izvrsenja,vreme ili mesto izvrsenja krivicnog dela

2) subjektivna unutrasnja –ona u prvom redu ukljucuju posebne namere ili pobude iz kojih je delo ucinjeno ili postupanje u nekom narocitom cilju,a prema , savremenijim shvatanjima ,u subjektivna obelezja treba uvrdtiti i oblik krivice sa kojim postupa ucinilac(umisljaj ili nehat)

trece belezje krivicnog dela je da mogu biti :

1) osnovna2) dopunska

U zavisnosti od vrste pojedinih obelezja kojima zakonodavac moze dati narociti znacaj ,razlikuju se osnovni , kvalifikovani i pivilegovani oblik istog krivicnog dela . U osnovnom obliku zakonodavac opisuje osnovna ili konstitutivna obelezja tog krivicnog dela. Kada se ovom osnovnom obliku dodaju nova obelezja nastaju tezi kvalifikovani oblici istvrsnog krivicnog dela, za koje su propisane teze kazne,primer,lisavanje zivota na svirep nacin. Suprotno ovome kada se osnovnom obliku dodaju laksa (privilegujuca obelezja) onda se radi o privilegovanom krivicnom delu za koje su propisane nize kazne ,primer, ako je lisio zivota nekoga na njegov zahtev,postupajuci iz samilosti pored ovih postoje i posebni oblik krivicnog dela ili delictum sui generis ,koje se od osnovnog oblika razlikuje po svojoj prirodi . Propisivanje radnje krivicnog dela i tipovi bica krivicnog dela .Radnja krivicnog dela je ona radnja kojom se prouzrokuje posledica i koja u bicu krivicnog dela oznacena kao radnja izvrsenja .Ona krivicna dela kod kojih je radnja izvrsenja konkretno odredjena nazivamo delatnosna krivicna dela kojima odgovaraju sledece dispozicije ( ko oduzme,ko nabavi ,ko preda ). Nekada je moguce da radnja krivicnog dela bude odredjena samo propisanom posledicom ,primer ,ko drugoga lisi zivota . To su takozvane posledicne radnje koje obuhvataju svaku radnju cinjenje kao i necinjenje ,kojima je moguce ostvariti ili prouzrokovati navedeno posledice . Krivicna dela kod kojih je radnja odredjena na ovaj nacin nazivaju se posledicna krivicna dela . Kod konkretnog krivicnog dela zakonodavac moze predvideti jednu ili vise radnji izvrsenja.Na primer moze drugog coveka lisiti zivota tako sto ga ubode nozem u srce ili sa vise uboda noza u grudi . Iako svaki od nanetih udarca predstavlja zasebnu radnju izvrsenja krivicnog dela zbog svoje povezanosti one cine jednu celinu i kvalifikuju se kao radnja jednog krivicnog dela ubistva.Da bi vise ovakvih radnji moglo da se smatra jednom radnjom potrebno je da postoji njihova vremenska i prostorna povezanost , da su preduzeti kontinuirano sa umisljajem i prema istom objektu. Slozen opis postoji kada je u okviru zakonskog opisa jednog krivicnog dela predvidjeno vise medjusobno povezanih radnji izvrsenja.Kumulativno se povezuje vise radnji koje sve moraju biti izvrsene odredjenim redom da bi se smatralo da je ostvarena radnja konkretno krivicno delo .Primer: tako radnju izvrsenja krivicnog dela razbojnistva cine kumulativno povezane radnje prinude i kradje . Drugu vrstu slozenih krivicnih dela predstavljaju neprava slozena krivicna dela .Njihova je osobenost kumulativna povezanost radnje izvrsenja jednog krivicnog dela i ponasanja koje u redovnim okolnostima ne predstavlja radnju krivicnog dela . Primer: krivicno delo silovanja ,koje se izvrsava tako sto ucinilac prema drugom licu primeni silu ili pretnju ,(Krivicno delo prinude ) , a zatim izvrsi obljubu ili sa njom izjednacenu polnu radnju ( inace dozvoljeno ponasanje, ali ne pod prinudom) . Posebna podela jeste na trenutna,trajna krivicna dela stanja .Trenutna krivicna dela su ona koja se izvrsavaju odmah ili u veoma kratkom vremenskom

18

preiodu,primer,kradja,ubistvo, i td...Kod trajnog krivicnog dela ucinilac preduzimanjem radnje izvrsenja stvara odredjeno protivpravno stanje .Zakon kaze da krivicno delo traje sve dok ucinilac nekim svojim drugim radnjama odrzava takvo protivpravno stanje.Primer : bezpravno lisavanje slobode, ugrozavanje sigurnosti, izbegavanje vojne obaveze, bekstvo lica lisenog slobode.Slicna ktrajnim krivicnim delima jesu i brojna krivicna dela stanja i slicnost im je sto se radnjom izvrsenja ostvaruje protivpravno stanje.A razlika u tome sto je krivicno delo stanja gotovo preduzimanjem cinjenja ili pak necinjenja.Primer ovih krivicnih dela je : nanosenje povrede ( visestruko ) ostecenom, otudjenje tudje stvari, dvobracnost i druga. Zakon cesto koristi alternativno odredjene radnje u opisu jednog krivicnog dela.Primer krivicno delo protivpravnog prekida trudnoce bice ucinjeno ako je zapoceta jedna od radnji predvidjenih u dispoziciji, ako je zapoceto vrsenje prekida trudnoce, ako se vrsi, kao i ako se pomogne trudnici da ovo uradi.

Objektivni uslovi kaznjivosti i licni uslovi iskljucenja kaznjivosti. Kod pojedinih krivicnih dela postoje neka obelezja koja nisu oblezja samog bica dela . ali ih zakonodavac svrstava u zakonski opis za to sto su ta obelezja bila odlucujuci razlog da se propise kaznjavanje za to delo.U takvim slucajevima smatra se da konkretno krivicno delo postoji samo kad nastanu te posebne okolnosti koje zakon zahteva ,a koje sa radnjom ucinioca ne moraju da stojeu ne posrednoj vezi. Objektivni uslovi kaznjivosti predstavljaju zakonom propisan uslov pod kojim ce se neko kazniti za konkretno delo cija je ostala obelezja ostvario svojim ponasanjem .U nasem zakonodavstvu oni se javljaju u obliku :

1)delovanja treceg lica koje je usledilo pod uticajem ucinioca krivicnog dela .Primer,jeste krivino delo navodjenja na samoubistvo i pomoci pri samoubistvu .Samoubistvo nije kaznjivo ali onaj ko podstrekava drugog moze biti kanjen 2)kao pravna predpostavka za postojanje krivicnog dela –to su objektivni uslovi kaznjivosti propisani kod nekih krivicnih dela protiv pravosudja ili sluzbene duznosti .Primer: krivicno delo ne prijavljivanja krivicnog dela. 3) kao uslov koji se ispoljava kao neka vrsta dodatne posledice-ova posledica koja treba da bude ostvarena kroz objektivni uslov inkriminacije ,primer: za krivicno delo ucestvovanja u tuci odgovarace onaj ko je ucestvovao u tuci u kojoj je neko lisen zivota ili je nekom nanesena teska telesna povreda(pri cemu nije bitno ko je od vise ucesnika tuce prouzrokovao telesnu povredu ili smrt tog lica). Objektivni uslovi kaznjivosti su sporni institut u teoriji i praksi.Nije dovoljno jasna njihova pravna priroda.Takodje nije potpuno odredjen odnos prema krivici . Osim objektivnih uslova kaznjivosti mogu biti predvidjeni i neki dodatni uslovi kaznjivosti . To mogu biti licni uslovi iskljucenja koji iskljucuju kaznu za jednu osobu .Ovo se vezuje za blizak emotivni i rodbinski odnos sa uciniocem ovog krivicnog dela.Tako nece se kazniti lice kome je ucinilac bracni drug,vanbracni suprug ,srodnik po krvi ,po pravoj liniji,brat ili sestra .Kod krivicnog dela neovlascenog otkrivanja tajne nece se kazniti onaj ko tajnu otkrije u opstem interesu .

17.Objekt krivicnog dela

Kako se krivicnim delom povredjuju pravno zasticena dobra ,objekat krivicnog dela (zastitni objekt) jeste pravno zasticeno dobro protiv koga je krivicno delo usmereno.Pravno zasticena dobra su pravom zasticene vrednosti,interesi i dobra od zivotnog znacaja za pojedinca .U formalno materijalnom smislu obuhvata sve one interese i vrednosti garantovane ustavnim poetkom drzave ,pravnim sistemom,medjunarodnim standardima cija je zastita podignuta na nivo krivicnopravne zabrane.Pravno zasticena dobra su :zivot,casto,sloboda,svojina,brak porodica ,nepovredivost stana,privatnost i sl.

U teoriji se razlikuje zastitni objekt krivicnog dela u odnosu objekt radnje krivicnog dela .Zastitni objekt (ili ,pravilnije,objekt zastite)jeste apstraktni pravni pojam koji oznacava ono pravno dobro koje se stiti propisanim konkretnim krivicnim delom.Iz zastitne funkcije krivicnog prava proizilazi da svako propisano krivicno delo mora imati neki objekt zastite.Moguce je ,medjutim,da vise krivicnih dela ima isti objekt zastite,na osnovu ovog kriterijuma zastitne objekte delimo na opste,grupne i posebne( ili pojedinacne).Opsti zastitni objekt je ona najvisa vrednost koja u sebi obuhvata sve posebne objekte i stiti se generalno normama krivicnog prava ( to su osnovno dobro coveka i osnovne drustvene vrednosti ) Grupni zastitni objekt su odredjeni drustveni odnosi i vrednosti ili grupe srodnih

19

drustvenih odnosa i vrednosti koji su zajednicki za vise srodnih krivicnih dela ( primer,krivicna dela protiv tela i zivota, imovine ,casti ,privrede i sl.).Posebna specificnost su licna dobra(cast ,zivot ,ugled i telesni integritet).

Krivicnim delima protiv imovinestiti se privatna svojina kao grupni zastitni objekt .Moguce je da kod istog krivicnog dela postoje dva zastitna objekta(npr, razbojnistvo,razbojnicka kradja ,iznuda ....)Kod razbojnicke kradje imamo dva zastitna objekta ,slobodu gradjana i pravo na imovinu .

Od objekta zastite razlikuje se objekat radnje krivicnog dela .Za razliku od objekta zastite koji je nematerijalno pravno dobro ,objekat radnje je materijalni deo stvarnosti cija se povreda ili ugrozavanje propisuje kao posledica krivicnog dela.Objekat radnje moze biti stvar ili covek.Kod materijalnih krivicnih dela objekt radnje je obelezje bica kricinog dela ,jer se radnja krivicnog dela vrsi upravo na tom objektu.Takodje da bi se radilo o zavrsenom (konzumiranom) krivicnom delu propisani objekat radnje mora biri ugrozen , ostecen ili unisten.

Kada se radnja krivicnog dela ostvaruje na fizickom licu ,umesto reci objekat koristi se termin pasivni subjekt krivicnog dela.Dok pasivni subjekt krivicnog dela moze biti iskljucivo osoba ,koja je licno ugrozena ili povredjena krivicnim delom ,status ostecenog priznaje se i drugim licima koja su i posredno ostecena ( bliski srodnici ubijenog koji su njegovom smrcu izgubili izdrzavanje).Pojam ostecenog je slican ali ipak uzi od definicije zrtve krivicnog dela.

Zastitni objekt i objekat radnje uvek stoje u medjusobnom odnosu i retko kada su potpuno identicni ( primer , zastitni objekat kod kradje je imovina, a objekat radnje pokretna stvar,dok se kod prevare zastitni i objekat radnje preklapaju ,to je u oba slucaja imovina ).Dok svako krivicno delo mora imati zastitni objekt,dotle objekat radnje imaju samo materijalni delikti .Zastitni objekt nikad nije obelezja bica krivicnog dela .Medjutim ,kada postoji objekat radnje kod nekog krivicnog dela onda bi trebalo da je redovno objekt bica krivicnog dela.

18.Subjekt krivicnog dela

Covek kao subjekt krivicnog dela – subjekt krivicnog dela je ucinilac krivicnog dela . U skladu sa principom individualne i subjektivne odgovornosti ,ucinilac krivicnog dela moze biti samo fizicko lice (covek).za ucinjeno delo on podleze krivicnoj odgovornosti,ako je ispunjena predpostavka vezana za uzrast(prema licima koja u vreme izvrsenja nisu navrsila 14 godina).Ucinilac krivicnog dela je osoba koja neposredno preduzima radnju izvrsenja krivicnog dela ,ali svako drugo lice koje ucestvuje u ostvarivanju krivicnog dela(saucesnici –saizvrsilac,podstrekac,pomagac),i ova lica se smatraju subjektima krivicnog dela.

Krivicno delo ,po pravili moze uciniti samo fizicko lice ,izizetno se kod nekih dela predvidja da ih moze izvrsiti samo onaj ko raspolaze narocitim prirodnim ili pravnim svojstvima .Tada kazemo da se obelezja bica krivicnog dela odnose na licna svojstva ucinioca .

Po tome ko je subjekt krivicnog dela razlikjemo :

-opšta (delicta communia) -posebna ili vlastita krivicna dela (delicta propria)

Osta krivicna dela moze uciniti bilo koje lice dok posebna samo ono koje ima odredjeno licno svojstvo )vojno lice,sluzbeno lice,lekar,majka,roditelj,i sl..Posebna ili vlastita krivicna dela mogu biti prava i neprava.Prava su ona kod kojih je licno svojstvo ucinoca konstitutivno obelezje samog krivicnog dela (krivicno delo nezakonitog pretresa ili zlostavljanja u sluzbi).Neprava vlastita krivicna dela su ona kod kojih osnovni oblik dela moze uciniti bilo koji subjekt ,dok se narocito licno svojstvo ucinioca zahteva kod tezih oblika istog dela i predstavlja kvalifikatornu okolnost koja delo cini tezim (krivicno delo protiv pravnog lisavanja slobode ili zlostavljanja i mucenja)

20

Pravna lica kao subjekti krivicnog prava- prema teorijskom poju krivicnog dela i tradicionalnim ucenjima pravna lica ne mogu biti subjekti krivicnog dela ,jer se smatra da pravna lica nemaju deliktnu sposobnost( societas delinquere non potest)poslednjih decenija menjaju se shvatanja u ovoj oblasti uocen je porast privredno ekoloskog ,kompjuterskog kriminala ,organizovane korupcije ili pranja novca.

Za razliku od kontinentalnih drzava gde se krivicna odgovornost pravnih lica uvodi tek nekoliko poslednjih decenija (posebno za oblasti izbegavanja poreza i privrednog kriminala )u anglosaksonskom pravu krivicna odgovornost pravnih lica bila je i ranije moguca.

Kaznena odgovornost pravnih lica ne samo da je izuzetna ona je i specificna u odnosu na odgovornost fizickog lica .Po prirodi stvari na pravna lica ne mogu se odnositi a ne primeniti uslovi predvidjeni za zasnivanje odgovornosti fizickih lica( uzrast,uracunljivost,krivica).Ni sistem kazni (smrtna kazna ,zatvor)nije podoban kaznjavanju pravnih lica pa se tako krivicna odgovornost pravnih lica regu;ise posebnim zakonom.

19.Protivpravnost

Pojam –Najsire shvaceno ,protivpranost je protivljenje ljudskog ponasanja bilo kojoj pravnoj normi.Ona nije svojstvena samo krivicnom delu nego i drugim vrstama delikata ( privatnih ili javno pravnih),ali sa stanovista krivicnog prava protivpravno je u formalnom smislu ono ljudsko ponasanje kojim se povredjuje ona krivicno pravna norma kojom je propisano bice krivicnog dela. U nastojanju da potpunije istaknemo taj odnos ,smatramo da je protivpravno ono ljudsko ponasanje kojim se postupa suprotno propisanoj pravnoj normi(imperativnoj ili prohibitivnoj)i time povredjuje pravno dobro radi cije zastite je i propisana krivicno pravna norma.

U materijalnom smislu protivpravnost se shvata kao povreda narocito vrednih pravnih dobara koja su zasticena pravnim poretkom .U materijalnom smislu protivpravnost je nerazdvojivo povezana sa drustvenom opasnosti krivicnog dela .Drusvena opasnost se moze stepenovati od neznatne do izuzetno velike .iako krivicni zakonik ne prihvata elemnt drustvene opasnosti krivicnog dela,ipak predvidja odredbe o delu malog znacaja .

Izuzetno protivpravnost se propisuje kao posebno obelezje bica pojedinog krivicnog dela kao npr.kod protivpravnog lisavanja slobode ,protivpravnog prekida trudnoce i sl.U ovim slucajevima protivpravnost se predvidja kao obelezje krivicnog dela kako bi se razlikovale situacije kojima su ista ponasanja dopustena.kada je protivpravnost radnje predvidjena kao bitno oblezje bica krivicnog dela ,uvek se mora dokazivati.

Osnovi iskljucenja protivpravnosti- moguce je u odredjenim slucajevima iskljuciti protivpravnost krivicnog dela.Te okolnosti se nazivaju osnovni ili razlozi iskljucenja protivpravnosti .Osnovni se mogu podeliti u dve grupe .Prva kiju cine razlozi predvidjeni u opstem delu (delo malog znacaja ,nuzna odbrana,krajnja nuzda).U drugoj grupi nalaze se posebni ili precutni razlozi koji su u vidu izuzetaka predvidjeni u zakonu za pojedina krivicna dela ili su poznati u teoriji,ili postoje u nekim stranim zakonodavstvima.

20.Delo malog znacaja

Krivicno pravo uvazava cinjenicu da dato ponasanje ucinoca sa drustvenog stanovista nema takav znacaj da bi prema njemu trebalo primeniti krivicnu sankciju.Usled svog malog znacaja ovo delo iako sadrzi sva obelezja krivicnog dela ne smatra se krivicnim delom.

21

Institut dela malog znacaja treba da omoguci rasterecenje krivicnog sistema od slucajeva takozvanog bagatelnog kriminaliteta (kradja cigare,pakle sibica)gde kaznjavanje nema svrhe. Odredjujuci kada ce se raditi o deli malog znacaja ,zakon u clanu 18 stav 3, kaze da se ovaj institut moze primeniti samo kod krivicnih dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novcana kazna . Propisivanjem visine kazne zatvora za dela koja mogu biti dela malog znacaja ,zakon je pojasnio da pojedina dela nikad ne mogu spadati u dela malog znacaja s obzirom na svoju tezinu.To znaci da delo malog znacaja ne moze biti silovanje ,ubistvo ,genocid i sl..

Ako je zadovoljen osnovni formalni uslov u pogledu propisane vrste i visine kazne ,onda je moguce da se krivicnim delom malog znacaja u konkretnom slucaju smatra ono kod koga su kumulativno zadovoljeni sledeci dodatani objektivno-subjektivni uslovi:

1)da je stepen krivice ucinioca nizak 2) da su stetne posledice dela odsutne ili neznatne 3) da opsta svrha krivicnih sankcija ne zahteva izricanje krivicne sankcije

Ispunjenje ovih uslova ceni sud prema cinjenicnom stanju ,jer je to cinjenicno pitanje( questio facti).Prvi uslov ukazuje da je ucinilac postupio sa niskim stepenom krivice (svesni ili nesvesni nehat,bitno smanjena uracunljivost).kod drugog uslova,neznatnost ostvarenih posledica ilinjihovo odsustvo postavljeni su alternativno.Ako je posledica nastala(kod krivicnih dela povrede) potrebno je da je neznatna ,dok se kod krivicnih dela bez posledice (formalnih delikata)krivicnih dela u pokusaju i kod krivicnih dela ugrozavanja trazi da je ispunjen uslov odsutnosti stetnih posledica.Treci uslov vezan je za mogucnost ostvarnje opste svrhe propisivanja i izricanja krivicnih sankcija u konkretnom slucaju,a to je suzbijanje dela kojima se povredjuju ili ugrozavaju vrednosti zasticene krivicnim zakonodavstvom.

21.NUŽNA ODBRANA

Pravo dopuštajućom (permisivnom) normom doyvoljava pojedincu ODBRANU od PROTIVPRAVNOG NAPADA. Takva dozvoljena samoodbrana čini suštinu pravnog instituta nužne odbrane.

Nužna odbrana isključuje postojanje krivičnog dela, jer se smatra da delo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo. NUŽNA ODBRANA JE ONA ODBRANA KOJA JE NEOPHODNO POTREBNA DA UČINILAC OD SVOG DOBRA ILI DOBRA DRUGOG ODBIJE ISTOVREMEN PROTIVPRAVAN NAPAD.

Nužna odbrana ima dva elementa:- napad- odbranu

Ova dva elementa moraju zadovoljiti određene uslove da bi se smatralo da je krivično delo učinjeno u nužnoj odbrani.

NAPAD: (objektivno je protivan pravnom propisu) je protivpravna radnja kojom se neposredno ugrožava ili povređuje neko pravom zaštićeno dobro. Napad je isključivo ljudsko ponašanje, a napadač može biti samo čovek (ili pravno lice, jer se u zakon uvodi i krivična odgovornost pravnih lica).

Napad može biti izveden:- aktivno ili pasivno- neposredno ili posredno

Napad je objektivno usmeren na ugrožavanje ili povredu pravnog dobra. OBJEKT NAPADA može biti svako pravno dobro (život, fizički i psihički integritet, sloboda, imovina, čast i sl.) I pored tako široko određenog objekta napada, u praksi preovlađuje odbrana od napada na život, telesni integritet, slobodu i imovinu.

Po pravilu, nužnom odbranom štite se vlastita pravna dobra, ali međuljudski odnosi nalažu da se solidarnost prema drugom ispolji kroz postupak nužne pomoći, koja postoji kada učinilac odbija protivpravni napad od pravnih dobara drugog.

22

Napad NIJE PROTIVPRAVAN ako je radnja preduzeta po osnovu zakonskog ovlašćenja službenih lica (npr. hapšenje, pretresanje lica) ili radi izvršenja sudskog ili upravnog akta (npr. prinudno iseljenje, rušenje objekta i sl.). IZUZETNO, i tada lice stiče pravo na nužnu odbranu ako službeno lice postupa prekoračujući svoja službena ovlašćenja.

Napad treba da je ISTINIT i STVARAN.Napad je stvaran ako se njime objektivno ugrožava ili povređuje pravna dobra drugoga.Situacija kada se u zabludi preduzima odbrana od tobožnjeg napada nazivaju se PUTATIVNA NUŽNA

ODBRANA (pogrešno zamišljena nužna odbrana).

Napad mora biti preduzet ISTOVREMENO sa odbranom.

ODBRANA: mora da odgovara ponašanju koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo. Odbrana se mođe sastojati u odbijanju napada od sebe (samoodbrana) ili od drugog (nužna pomoć).

Odbrana se može preduzeti:- pasivnom odbranom- aktivnom odbranom- opasnom pretnjom

U svakom slučaju odbrana mora biti usmerena protiv napadača, ali ne sme biti usmerena na dobro trećeg lica ukoliko bi postojala krajnja nužda.

Odbrana je po pravilu aktivna odbrana (činjenja).Odbrana je nužna ako:- je NEOPHODNA (preko potrebna, nužna)- i ISTOVREMENA sa napadom

Drugi uslov da je odbrana nužna vezan je za SRAZMERU. Uslov srazmere između odbrane i napada ukazuje da nije dopuštena neograničena odbrana. Sud ceni sve objektivne okolnosti konkretnog slučaja (npr. fizičku snagu napadača i napadnutog, sredstva kojima se služe, posebne veštine kojima raspolažu, i sl.).

Ne zahteva se jednaka vrednost (ekvivalentnost) pravnih dobara, tako da se odbranom može povrediti i vrednije dobro od onog koje je napadom bilo ugroženo (npr. napad je bio usmeren na tešku telesnu povredu, a napadnuti je usmrtio napadača), međuti NE SME postojati VELIKA NESRAZMERA između ovih dobara.

Odbrana i napad su istovremeni ako se odbrana preduzima u trenutku kada napad neposredno predstoji, ili pošto je napad otpočeo, ili sve vreme dok napad traje. Napad je završen kada je napadač konačno prestao sa napadom (treba razlikovati privremeni prekid napada od prestanka), i u tom slučaju odbrana može da traje sve vreme.

Prekoračenje nužne odbranePostoji kada je odbrana bila intenzivnija od odbrane dovoljne za odbijanje istovremenog protivpravnog

napada.Kod prekoračenje nužne odbrane, napad se odbija na način koji nije neophodan ili se napad mogao odbiti

povredom manjeg napadnutog dobra. Takvo ponašanje napadnutog predstavlja krivično delo učinjeno u prekoračenju nužne odbrane, pošto je istovremeno postojao protivpravni napad na njega, zakon privileguje ovakvog učinioca tako što Sud ima ovlašćenje da blaže kazni onoga ko učini krivično delo u prekoračenju nužne odbrane (fakultativni razlog za ublažavanje kazne) ili čak i oslobodi od kazne zbog učinjenog prekoračenja koje je došlo usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom (fakultativni razlog za oslobađanje od kazne).

22. KRAJNJA NUŽDA

Krajnja nužda je treći zakonski osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela, jer zakon predviđa da krivičnog dela nema ako je učinjeno u krajnjoj nuždi.

23

KRAJNJA NUŽDA je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo, pri tom žrtvuje se manjevažno pravno dobro radi očuvanja vrednijeg (npr. ubijanje svih ovaca u jednom toru radi sprečavanja širenja zaraze u celom regionu).

Delo izvršeno u krajnjoj nuždi znači ostvarenje zakonskog bića nekog krivičnog dela, ali se smatra da nema krivičnog dela.

Uslovi delovanja u krajnjoj nuždi jesu:- opasnost- otklanjanje opasnosti

OPASNOST je vanredna situacija u kojoj neposredno postoji povreda bilo kog pravnog dobra. Izvor opasnosti može biti: čovek, životinja, tuđa stvar, prirodne sile i pojave, različiti fiziološki procesi (glad,

bolest, žeđ,...).Opasnost kod krajnje nužde mora biti STVARNA, ISTOVREMENA, NA DRUGI NAČIN

NEOTKLONJIVA I NESKRIVLJENA.

Verovatnoća od nastanka povrede mora biti NEPOSREDNA i STVARNA.

PUTATIVNA KRAJNJA NUŽDA postoji kada učinilac pogrešno smatra da je opasnost stvarna, ili pogrešno procenjuje dozvoljeni način otklanjanja opasnosti. Za delo učinjeno u tim okolnostima učinilac odgovara po pravilima o STVARNOJ ZABLUDI.

Otklanjanje opasnosti: po svom sadržaju odgovara izvršenju radnje krivičnog dela.

Otklanjanje opasnosti može biti:- defanzivno (usmereno na otklanjanje opasnosti povredom onog pravnog dobra od koga opasnost dolazi)- agresivno (nastaje povredom nekog drugog tuđeg pravnog dobra (posle zemljotresa da bi se prehranili, provale u prodavnicu i uzmu hranu).

Opasnost i otklanjanje opasnosti treba da postoje istovremeno. Otklanjanje opasnosti je moguće sve vreme dok opasnost traje.

Uslov neophodnog žrtvovanja tuđeg dobra je da je za stanje opasnosti jedini izlaz povreda dobra trećeg lica, te da se vrednije dobro nije moglo spasiti ni na koji drugi način. (npr. stan u zgradi gori, komšije proovale da bi spasli zgradu da ne izgori).

Poseban zakonski uslov jeste srazmera, zahteva se da je zlo koje je pričinjeno, manje od onog koje je pretilo.(nije sasvim izvesno da li krajnja nužda postoji ako su jednake vrednosti, npr, dva brodolomnika ubila trećeg da bi mu popili krv i tako se spasili. U takvim slučajevima se radi o tzv. IZVINJAVAJUĆOJ KRAJNJOJ NUŽDI).

Prekoračenje granica krajnje nužde: postoji ako je zlo koje je učinjeno radi otklanjanja opasnosti veće od zla koje je pretilo dobru učinioca, radilo bi se o INTENZIVNOM EKSCESU. Za ovakvo delo može se kazna ublažiti ili se osloboditi – olakšavajuće okolnosti fakultativan osnov.

23.SILA I PRETNJA

Sila i pretnja su posebni osnovi isključenja postojanja krivičnog dela, koji postoje kad učinilac ostvari obeležja nekog krivičnog dela pod dejstvom PRINUDE.

24

SILA I PRETNJA jesu načini ostvarivanja PRINUDE, i propisano je zakonom da su osnovi za isključenje postojanja krivičnog dela i reguliše se njihovo krivičnopravno dejstvo.

SILA se određuje kao primena snage prema nekom licu kako bi se ono prinudilo da preduzme radnju određenog krivičnog dela (činjenja ili nečinjenja).

Po svojoj prirodi sila može biti:- apsolutna (fizička, vis absoluta)- kompulzivna (psihička, vis compulsiva)

Fizička sila npr. neko zatvori skretničara kako ne bi pomakao skretnicu, ili vezivanje čuvara u banci kako bi se nesmetano pokrao novac.

Da bi apsolutna sila (fizička) isključila postojanje krivičnog dela potrebno je da bude neodoljiva, da se prisiljeni nije mogao suprodstaviti sili.

Kompulzivna sila je upotreba fizičke snage prema drugom licu sa ciljem da se ono prisili da izvrši određeno krivično delo, pri čemu se ne isključuje mogućnost voljnog delovanja prisiljenog lica. Ono se stavlja u situaciju da odluči hoće li preduzeti radnju krivičnog dela na koju ga prisiljavaju ili onu radnju koja bi odgovarala njegovoj pravoj volji (znači nije ga potpuno onemogućilo da donese vlastitu odluku, ali je takva odluka silom iznuđena).(npr. kada se neko drži zatvoren i izgladnjuje dok ne učini neku radnju, npr. potpiše nešto).

U zavisnosti prema kome je usmerena kompulzivna sila imamo:- neposrednu kompulzivnu silu (prema osobi koja se silom nastoji primorati na nesto)- posredna kompulsivna sila (usmerena prema trećem licu u bliskom odnosu sa osobom na koju se utiče)

PRETNJA je stavljanje u izgled pričinjavanja nekog zla osobi kojoj se preti kako bi se ta osoba prinudila da donese određenu odluku, odnosno da izvrši određeno ponašanje. U ovom slučaju ne deluje se na telo već na njegovu slobodu odlučivanja.

Takva osoba ima dve mogućnosti:- da izvrši traženo ponašanje ili- da prihvati zlo kojim mu se preti

Pretnja mora biti OZBILJNA I MOGUĆA.

Pretnje se mogu uputiti verbalno, pisano ili odgovarajućim konkludentnim radnjama.

Kao i kompulzivna sila, i pretnja može biti:- neposredna (preti se zlom, licu koje se želi prisiliti)- posredna ( preti se zlom, drugom njemu bliskom licu)

PSIHIČKA SILA i PRETNJA

SLIČNOST RAZLIKAObe vrste prinude ne isključuju mogućnost odlučivanja, nego utiču na stvaranje odluke

Zlo kod psihičke sile se već primenjuje, dok se kod pretnje tek stavlja u izgled neko zlo ako se ne postupi na zahtevan način.

Krivičnopravno dejstvo:- ako je počinilac postupao pod dejstvom apsolutne sile smatra se da ne postoji krivično delo (ne postoji volja kod takvog dela)

25

- kada se radi o kompulzivnoj sili ili pretnji tu je već drugačija situacija zbog toga što je to odoljiva sila, tako da lice može biti kažnjeno kao izvršilac određenog krivičnog dela ili može doći u obzir njegova odgovornost kao saučesnika, ovde se okolnosti mogu uzeti u obzir kao fakultativni osnov za ublažavanje kazne.

24.POSEBNI SLUČAJEVI ISKLJUČENJA PROTIVPRAVNOSTI

Od posebnih razloga isključenja protivpravnosti najznačajniji su:- pristanak povređenog- zakonita naredba pretpostavljenog- obavljanje službene dužnosti i druge situacije zakonitog vršenja profesije ili zanata- vršenje roditeljskih prava primenom vaspitnih i disciplinskih mera prema detetu

Moguće je da pristanak povređenog isključi protivpravnost napada na čast, ugled, dostojanstvo, imovinu. Neka krivična dela uprkos pristanku povređenog, zadržavaju svoju protivpravnost ako se napada na telo ili život drugog lica (čak i slučaj ubistva iz milosrđa), medicinski zahvati usmereni su na spasavanje ili poboljšanje zdravlja pacijenta, iako možda dođe do povrede telesnog integriteta, ovo su sve primeri u kojima pristanak povređenog isključuje protivpravnost preduzete radnje.

Npr. nisu protivpravne radnje koje preduzimaju ovlašćenja službena lica po osnovu svog službenog položaja (sudski izvršitelj, dželat ili službeno lice koja izvršavaju smrtnu kaznu, stražar u zatvoru koji lišava slobode osuđenog, milicioner koji hapsi osumnjičenog i sl. Kao i prilikom vršenja profesije: kada hirurg povređuje telo pacijenta pri operaciji, vatrogasac gaseći požar uništava tuđe stvari i sl.

25.ODNOS KRIVICE I KRIVIČNE ODGOVORNOSTI

Svaka pravna odgovornost ispoljava se kao obaveza određenog subjekta da izvršava obaveze propisane pravnom normom.Kada se radi o krivičnopravnoj odgovornosti, onda se ona ispoljava u obavezi subjekta da trpi krivične sankcije zbog svog ponašanja kojim je prekršio krivičnopravnu normu.U krivičnom pravu tradicionalno je prihvaćen koncept individualne i subjektivne odgovornosti učinioca, zasnovan na krivici učinioca.Krivična odgovornost se može odrediti kao kažnjavanje učinioca za učinjeno delo koje je u zakonu odredjeno kao KD, na osnovu ustanovljene njegove krivice i po ispunjenju dodatnih uslova kažnjivosti. Ovakav pojam krivične odgovornosti temelji se na krivici i primenljiv je isključivo na fizička lica kao učinioce KD.Međutim uz krivičnu odgovornost fizičkih lica u savremenom krivičnom pravu uspostavlja se i krivična odgovornost pravnih lica.Dok se krivična odgovornost fizičkih lica zasniva na krivici, odgovornost pravnih lica nužno se predviđa kao objektivna ili utemeljena na pretpostavljenoj krivici.Iz tog razloga je potrebno korišćenje termina ODGOVORNOST uz pojam KRIVICE.Početni, neophodni uslov krivične odgovornosti jeste kažnjivost radnje krivičnog dela. Drugi bitan uslov je krivica učinioca.Krivica uvek pretpostavlja prethodno ostvarenje protivpravnog dela, dok se uslovi da se neko može smatrati krivim za protivpravno delo procenjuju isključivo u odnosu na konkretnog pojedinca koji je preduzeo takvu radnju.

26

Krivica je osnov zbog kog društvo primenjuje sankciju prema učiniocu KD, zbog toga kažemo da je KRIVICA OSNOV KRIVIČNE ODGOVORNOSTI.

26. POJAM I ELEMENTI KRIVICE27. URAČUNLJIVOST28. NEURAČUNLJIVOST29. BITNO SMANJENA URAČUNLJIVOST30. SKRIVLJENA NEURAČUNLJIVOST

31.U M I Š LJ A J

Umišljaj je vrsta i stepen vinosti koji zahteva svesno i voljno preduzimanje radnje i ostvarivanje posledice, šo znači da je jedno lice odgovorno ako je predvidelo i htelo štetnu posledicu ili je nije htelo ali je posledicu stvarno predvidelo i svojom radnjom izazvalo.

Umišljaj je najviši i najizrazitiji oblik krivice kao svesne i voljne upravljenosti učinioca prema ostvaranju svog dela. To je svesno i voljno ostvarenje krivičnog dela.Ovakav pojam umišljaja izražava psihički odnos učinoca prema delu.Zakonska definicija umišljaja, sadržana u članu 25. Krivičnog zakonika određuje šta je umišljaj tako što navodi sadržinu dve vrste umišljaja: direktni umišljaj i eventualni umišljaj.

Tako umišljaj postoji ako je učinilac bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje ili kada je bio svestan da može učiniti krivično delo pa je na to pristao.Direktni umišljaj postoji kada je učinilac bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, čine ga dva elementa: - Svest o delu to znači da je učinilac svestan, da ima pravilno i potpuno saznanje ili predstavu o radnji i posledici u prirodnom smislu, o uzročnoj vezi između njih, te o svim stvarnim okolnostima koje čine obeležja bića krivičnog dela:mesto, vreme, način i sredstvo izvršrnja krivičnog dela, protivpravnost postupanja. - Htenje dela je želja da se upravo preduzimanjem radnje prouzrokuje posledica krivičnog dela. Učinilac je hteo delo kada je upravo i preduzeo radnju sa ciljem da ostvari nastupanje posledice koja je obeležje bića tog dela.

Eventualni umišljaj postoji kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo, pa je na to pristao. Eventualni umišljaj čine dva elementa kod kojih su svest i volja slabije iozraženi:Svest o mogućnosti dela – svest o mogućnosti nastupanja posledice usled preduzete radnje izvršenja. Ona se satoji u mogućnostima učinioca da predvidi da usled preduzete radnje može da nastupi zabranjena posledica . Ovde ne postoji u pogledu posledice sigurnost i izvesnost njenog nastupanja, već samo mogućnost. Svest o mogućnosti nastupanja posledice obuhvata stvarne (fizičke i pravne) okolnosti koje čine obeležja bića krivičnog dela, ali je ta svest manjeg inteziteta . Učinilac krivičnog dela ne predviđa nastupanje posledice svoje radnje kao sigurnu, izvesnu i neminovnu već samo kao moguću, verovatnu i izglednu.Do eventualnog umišljaja dolazi zbog nesdostatka u uzročnom odnosu između preduzate radnje i posledice, tako da učinilac nije siguran u pogledu nastajanja posledice, već samo predpostavlja da ona može nastupiti ili da postoji takva mogućnost.Pristajanje na delo –učinolac ne želi nastupanje posledice , već na nju samo pristaje, odnosno saglašava se sa njenim mogućim nastupanjem.Kod eventualnog umišljaja učinilac radnju ne preduzima sa ciljem da prouzrokuje posledicu krivičnog dela, već vrši nekim drugim ciljem (koji može biti dozvoljen ili nedozvoljen) pri čemu je svestan da može

27

prouzrokovati i posledicu krivičnog dela, pa tu mogućnos prihvata neodustajući od radnje izvršenja jer se ona javlja kao mogući nuzproizvod , kao rizik visokog stepena sa kojom se izvršilac miri budući da želi da ostvari ciljanu i željenu posledicu.

Krivični zakonik ne pravi razliku u kažnjavanju zavisno od toga da li je krivično delo izvršeno sa direktnim ili eventualnim umišljajem. Za umišljaj se uvek odgovara u zakonu propisanom kaznom.

POSEBNE VRTE UMIŠLJAJA

Osim ova dva umišljaja koja postoje u našoj sudskoj praksi u teoriji su poznati i neki drugi oblici umišljaja, kao što su predumišljaj, momentalni umišljaj, određeni i neodređeni umišljaj, dopunski ili naknadni i alternativni umišljaj.Predumišljaj postoji kada odluku o izvršenju krivičnog dela učinilac donosi posle zrelog razmišljanja uz detaljno planiranje.Momentalni umišljaj postoji kod krivičnih dela učinjenih na mah, u magnovenju, bez predhodnog razmišljanja, pri čemu učinilac deluje isprovociran nekim događejam koji tome neposredno predhodi i naglo, u afektu donosi odluku o izvršenju krivičnog dela, bez dovoljnog promišljanja.Određeni umišljaj i neodređeni umišljaj, neopredeljeni (opšti) umišljaj razlikuju se u pogledu određenosti predstave učinioca o sadržini posledice koju svojim delom ostvaruje.Neodređeni umišljaj postoji kada neko napada drugog kako bi ga povredio, bez razlike da li hoće da izazove običnu ili veoma tešku telesnu povredu. Dopunski ili naknadni umišljaj postoji ukoliko počinilac prihvata posledice nehatnog dela (prisvoji tuđi kaput koji mu je gardaroberka greškom dala).Alternativni umišljaj postoji kada počinilac svojom radnjom može da ostvari posledice na dva ili više objekata, ali njeno nastupanje na jednom objektu isključuje mogućnost povređivanja na drugom (učinilac ima jedan metak, pa puca u grupu lica, te će samo nekog povrediti, ali ne može sve). U tom slučaju smatra se da je ostvarijo jedno teže delo čak i ako je ono ostalo u pokušaju, ako je promašio.

32. N E H A T

Nehat je oblik i stepen vinosti kojim se izražava svesno i voljno preduzimanje radnje i nemar u pogledu psledice. Lice će u ovom slučaju biti odgovorno iako nije želelo posledicu ako je bilo svesno mogućnosti njenog nastupanja olako nadajući se da neće nastupiti ili da će moći sprečiti ili ako nije bilo svesno mogućnosti nastupanja posledice, ali je moglo i zato moralo biti brižljivo u pogledu predviđanja i izbegavanja njenog nastupanja.

Nehat jeste lakši oblik krivice za koji je propisana blaža kazna, ukoliko je uopšte predviđena kažnjivost. Psihološki odnos učinioca prema ostvarenom delu ispoljava se samo kroz jednu komponentu, kroz svest o mogućnostima nastupanja neželjene posledice ili kroz mogućnost postojanja svesti. Nehatna odgovornost je najčešće vezana za nastupanje posledice krivičnog dela, pa se nehatna dela najčešće smatraju materijalnim krivičnim delima. U tom slučaju se nehat može odrediti prema povređivanju, odnosno prema ugrožavanju zaštićenog dobra.Krivično delo je učinjeno iz nehata kada je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti krivično delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći da spreči, ili kad nije bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti. Ta zakonska definicija se odnosi u prvom delu na svesni a u drugom delu na nesvesni nehat. To su dve posebne vrste nehata.

28

Svesni nehat (obest, razuzdanost, lakomislenost) postoji kada je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti krivično delo ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti. Svesni nehat čine dva elementa: svest o mogućnosti da se učini delo i olako držanje.Svest kod svesnog nehata obuhvata sve stvarne okolnosti koje čine biće krivičnog dela. Ova svest po sadržini podudara se sa sadržajem cvesti kod eventualnog umišljaja. A ono po čemu se razlikuju svesni nehat i eventualni umišljaj jeste upravo nedostatak voljnog odnosa na strani učinioca u slučaju nehatnog prouzrokovanja posledice krivičnog dela.Kod eventualnog umišljaja učinilac dela ne želi posledicu, ali pristaje na njeno nastupanje, dok kod svesnog nehata on ne pristaje na njeno nastupanje, već samo olako drži da ona neće nastupiti ili da će on sam moći otkloniti odnosno sprečiti njeno natupanje.Upravo zbog sličnosti svesnog nehata i eventualnog umišljaja određen je kriterijum za razganičenje ova dva instituta zato što se umišljaj uvek kažnjava, a za nehat samo ako zakon izričito predvidi i to po pravilu blaže. Taj kriterijum utvrdio je Rajnhard Frank pod nazivom ''Frankova formula'', prema njoj sud uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja koje su postojale u vreme izvršenja krivičnog dela procenjuje da li bi se učinilac uzdržao od preduzimanja radnje izvršenja da je bio siguran da će posledica dela nastupiti ili ce ne bi uzdržao od izvršenja radnje čak i da je bio siguran da će posledica nastupiti tad postoji pristajanje odnosno eventualni umišljaj.Ali ako se ne može utvrditi da li bi se učinilac dela uzdržao ili ne u vreme preduzimanja radnje, tada se uzima da je na strani učinioca postojao svesni nehat shodno principu '' U sumnji blaže za okrivljenog''. Svesni nehat se jevvlja u dva oblika: samopouzdanje i pouzdanje.Samopouzdanje postoji kad učinilac krivičnog dela predviđa mogućnos nastupanja posledice usled preduzete radnje izvršenja ali olako drži veruje da će delo odnosno posledicu on sam svojim naporom otkloniti.Pouzdanje postoji kada učinilac krivičnog dela predviđa mogućnost nastupanja posledice ali olako drži da ona neće nastupiti usled dejstva neke objektivno postojeće, ali nesigurne stvarne okolnosti čije dejstvo pogrešno procenjuje.Nesvesni nehat (nemar, nepažnja, bezbrižnost) pstoji kad učinilac nije bio svestan da svojom radnjom može učiniti krivično delo iako prema okolnostima pod kojima je delo učinjeno prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti. Kod nesvesnog nehata nema nikakvog psihološkog odnosa učinioca prema ostvarenom krivičnom delu, pa se u teoriji ozbiljno razmatra da li je to uopšte olik krivice.Nesvesni nehat čine dva elementa od kojih je jedan negativno , a drugi pozitivno određen.Negativni element nesvesnog nehata je nepostojanje svest, predstave kod učinioca da može učiniti krivično delo.Pozitivni element nesvesnog nehata je da učinilac prema okolnostima pod kojim je delo učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan mogućnosti nastupanja posledice krivičnog dela.Profesionalni nehat je nehat lica koje je u vršenju delatnosti iz okvira svog poziva, zanimanja ili profesije dužno da bude pažljivije od drugih prosečnih ljudi, upravo zbog toga što poseduje specijalna znanja i veštine ili dodatnih znanja. Sticaj nehata koji inače ne poznaje Krivični zakonik , ali ga razmatra sudska praksa i teorija, postoji u slučaju izvršenja jednog krivičnog dela od strane više učinilaca koji su pri prduzimanju svojih delatnosti postupili sa nehatom.To su situacije kada je sam oštećeni svojom predhodno prduzetom nehatnom radnjom provocirao, izazvao nehatnu radnju učinioca koji je ostvario obeležja bića nekog od krivičnih dela predviđenih u zakonu.

33 SVEST O PROTIVPRAVNOSTI34 STVARNA ZABLUDA35 PRAVNA ZABLUDA

29

36.POSEBNI SLUČAJEVI KRIVIČNE ODGOVORNOSTI

Odgovornost za težu posledicuKD kvalifikovano težom posledicom jeste zakonska konstrukcija opisa KD koje postoji kada je iz jednog osnovnog dela proizašla teža Zakonom predviđena posledica. Za ovaj oblik dela predviđa se teža kazna nego za osnovno delo. Predviđena konstrukcija svojstvena je materijalnim deliktima, mada ima proimera i formalnih Kdiskorišćena (kleveta-dovela do teških mater.posledica). Kod KD sa posledicom u vidu povrede, teža posledica po kvantitetu prevalzilazi posledicu koja se zahteva za postojanje osnovnog oblika KD. Teža posledica se može ispoljiti kao smrt, teška telesna povredas nekog lica , prouzrokovanje štete preko određenog iznosa ili druge posledice specifične za pojedina KD. Ako se već ostvarenje teže posledice proistekle iz osnovnog oblika tretira kao teži oblik dela , potrebno je opredeliti uslove po kojima se procenjuje odgovornodžst učinioca za težu posledicu . Zahteva se utvrđivanje krivice ne samo u odnosu na osnovno del, nego i u odnosu na težu posledicu koja je prouzrokovana osnovnim delom koju Zakon propisuje kao težu kaznu.Odgovornost za težu posledicu regulisana je članom 27.KZ – kada je iz KD proizašla teža posledica zbog koje Zakon za to delo propisuje težu kanu, ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umišljajem ...

Odgovornost za težu posledicu može se zasnovati pod sledećim uslovima: 1.da je Zakonom propisana kombinacija u vidu osnovnog oblika dela kvalifikovanog težom posledicom 2.da postoji uzročna povezanost osnovnog oblika dela i teže posledice i 3.da u odnosu na ežu posledicu postoji nehat (izuzetno umišljaj) učinioca;

Uzročna povezanost mora biti neposredna i svojstvena izvršenom KD. U nekim slučajevima teža posledica nastaje iz radnje same žrtve. Osnovno KD može biti učinjeno s umišljajem ili iz nehata. Teža posledica se može pripisati svesnom ili nesvesnom nehatu učinioca. Teškoće u pogledu utvrđivanja postojanja nehata u odnosu na težu posledicu vezane su za činjenicu da je umišljaj ili nehat učinocaveć bio usmeren na osnovno delo i njegovu posledicu. U odnosu na težu posledicu učinilac može postupati sa svesnim ili nesvesnim nehatom. Postojanje nehata u odnosu natežu posledicu ne može se pretpostavljati, nego se mora utvrđivati u svakom onkretnom slučaju. Prema načelu krivice, ako se nastala posledica ne može pripisati ni nehatu učinioca , on će odgovarati samo za osnovno delo. U sudskoj praksi je prihvaćeno da KD može ostati u pokušaju a da ipak postoji odgovornost za težu posledicu. Kombinacija osnovnog KD i teže posledice ostvarene sa umišljajem predstavlja izuzetak.

Odgovornost za KD učinjena putem štampe odgovornost za KD učinjena putem štampe predstavlja poseban vid odgovornosti regulisan odredbama čl.38-41. KZ. Ona zadržava iyvesne odlike odgovornosti za drugog, jer omogućava da se kriv.odgovornost proširi sa neposrednog autora informacije na urednika i druge učesnike u objavljivanju takve informacije. Umesto odgovornosti autora, može se ustanoviti odgovornost odgovornog urednika za KD učinjena putem sredstava javnog informisanja . Uslovi za postojanje ove odgovornosti jesu:1.ako je autor datog teksta ostao nepoznat do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom ,2.ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora,3.ako u vremeobjavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora, koje i dalje traju .

30

I drugi učesnici u publikovanju infrmacija (izdavač, štampar i proizvođač) mogu odgovarati za izdavanje ili proizvodnju informacija kojima se čine KD(čl. 39). Odgovaraju pod istim uslovima kao i odgovorni urednik, ali za druge vrste delatnosti. Odredba o posebnoj odgovornosti za dela učinjena putem štampe primenjuju se SUPSTIDIJARNO opštim pravilima: tek ukoliko odgovorna lica ne mogu da odgovaraju zato što su preduzeli radnju zvršenja KD ili su bili saučesnici u KD autora. Regulisana je zaštita izvora informacija posebnom odredbm.

Odgovornost pravnih lica za KD

Dosledno principu individualne subjektivne odgovornosti, za KD mogu da odgovaraju samo fizička lica . od devedesetih godina prošlog veka se prihvata krivična odgovornost pravnih lica (dela protiv životne sredine, KD protiv industrijske svojine, KD na štetu potrošača..) Preporuka Saveta Evrope – da se uvede kriv.odgovornost pravnih lica. Preporukom se naglašava da se KD učinjenim u okviru delatnosti pravnih lica mogu prouzrokovati velike štete kako pojedincima tako i društvu u celini.Predviđa se odgovornost pravnih lica zasnovana na krivici fizičkog lica koje odlučuje u ime pravnogh lica. To licese naziva odgovorno lice. Prema čl.5.stav2., to je fizičko lice kome je pravno ili faktčki poveren određen krug poslova u pravnom licu , kao i lice ovlašćeno , odnosno za koje se može smatrati da je ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica. Odgovornost pravnog lica postoji ako je odgovorno lice učinilo KD u okviru svojih poslova ovlašćenja (a u nameri da za pravno lice ostvari korist) ili nevršenjem nadzora kontrole omogućilo da drugo fiz.lice ukorist pravnog lica učini KD. Za KD mogu odgovarati svi privredni sbjekti i uz to druga lica u statusu pravnog lica (ustanove, udruženja, zadruge, sindkati , pol.stranke).

37. VREME I MESTO IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA

Krivično delo se uvek izvršava u nekom vremenu I prostoru, a radnja izvršenja KD I posledica su u nekim slučajevima fizički povezane dok postoje slučajevi kada posledica KD I radnja budu prostorno I vremenski odvojene I potrebno je utvrditi mesto I vreme izvršenja KD.

Vreme izvršenja KDNa osnovu vremena izvršenja dela utvrđuje se koji zakon treba primeniti u konkretnom slučaju, ocenjuje se da li je ili nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja I koje sankcije se mogu izreći učiniocu.Vreme izvršenja je obično faktičko pitanje međutim kod TEMPORALNIH DELIKATA ne postoji neposredni vremenski sled, već postoji vremenska razdvojenost radnje I posledice (npr. Ubica žrtvi da otrov koji deluje tek posle nekoliko sati). Postoje dve teorije za određivanje vremena izvršenja KD: teorija delatnosti I teorija posledice ili rezultata.

U Krivičnom Zakoniku, vreme izvršenja KD određuje se prema teoriji delatnosti: KD je izvršeno u vreme kada je izvršilac radio ili bio dužan da radi, bez obzira na to kada je posledica KD nastupila, a kod nečinjenja kada je izvršilac propustio dužno činjenje, bez obzira na to kada je posledica nastupila.Kod dvoaktivnih ili višeaktivnih KD (npr. Silovanje koje se sastoji od prinude I obljube) vreme izvršenja se uzima vreme izvršenja poslednje učiniočeve radnje.Trajna KD (npr. Dvobračnost) smatraju se das u učinjena u momentu stvaranja protivpravnog stanja, ali za primenu zakona bitan element je moment prestanka protivpravnog stanja.Produžena ili kolektivna dela smatraće se da je KD učinjeno u vreme izvršenja svake radnje u sastavu produženog ili kolektivnog dela, ali za primenu prava smatraće se merodavno vreme poslednjeg dela ili radnje koja je u sastavu tog dela.

31

Mesto izvršenja KDOdređivanje mesta izvršenja KD ima značaj za utvrđivanje teritorijalnog (prostornog) važenja krivičnog zakonodavstva.Postoje PROSTORNO DISTANCIONIH KD kod kojih je veoma teško odrediti mesto radnje KD.Postoje tri teorije:

1. po teoriji delatnosti (mesto izvršenja je ono u kome je učinilac preduzeo radnju ili propustio dužno činjenje, bez obzira gde je posledica nastupila)

2. po teoriji posledica (smatra se merodavnim samo mesto gde je nastupila posledica)3. PO TEORIJI UBIKVITETA teorija jedinstva dela obuhvata kao celovit događaj preduzimanje radnje kao I

ostvarenje posledice, pa se zato svako to mesto smatra mestom izvršenja.U našem KZ u članu 17. Stav 1., mesto izvršenja KD određeno je prihvatanjem teorije ubikviteta, smatra se da je KD izvršeno kako u mestu gde je izvršilac radio ili bio dužan da radi, tako I u mestu gde je posledica u celini ili delimično nastupila.Kada se radi okažnjivom pokušaju KD, kada delo nije dovršeno ili nije nastupila posledica, mesto izvršenja je kako ono mesto gde je učinilac radio ili bio dužan da radi, tako I svako ono mesto u kome je posledica prema umišljaju učinioca trebalo da nastupi, ili je objektivno mogla da nastupi.Kada su KS sastavljena od više radnji, trajna ili produžena, svako mesto gde je preduzeta bilo koja radnja koja ulazi u sastav KD, smatra se mestom izvršenja tog KD.

38. STADIJUMI IZVRŠENJA KD

Jedno krivično delo se može pripremati na vrlo različite načine. Reč je o radnjama koje mogu biti u daljoj ili bližoj vezi sa radnjom izvršenja.Pripremanje po samoj svojoj prirodi podrazumeva postojanje umišljaja.Upravo u umišljaju se može videti jedino opravdanje za kažnjavanje i za samo pripremanje krivičnog dela12. Od kada učinilac donese odluku da izvrsi krivično delo pa sve dok tu odluku svojim radnjama ne realizuje, krivicno delo koje on cini prolazi kroz nekoliko faza. Prva faza (stadijum) koja je obavezna , bez koje uopšte nema ni krivičnog dela jeste donošenje odluke za izvršenje krivičnog dela(iter criminis)3. Zatim se odmah pristupa i izvršenju – preduzimanju delatnosti (koja je u zakonu određena kao element bića krivčnog dela). Posle donošenja odluke je potrebno preduzeti određene pripremne radnje kojima se krivično delo omogućava ili olakšava. Moguci stadijum izvrsenja krvičnog dela Stvaranje odluke da izvrši krivično delo

1. Pripremanje krivičnog dela2. Pokušaj3. Svršeno ili dovršeno krivično delo

Dva su stadijuma koja prethode preduzimanju radnje izvršenja krivičnog dela. Jedan od njih je obavezan –donošenje odluke za izvršenje krivičnog dela . Drugi stadijum je moguć ,ali nije obavezan –pripremne radnje.Donošenje odluke za izvršenje krivičnog dela predstavlja psihološki, misaoni,svesni i voljni proces koji se sastoji u uočavanju, prosuđivanju različitih mogućnosti a i odabiranju jedne od njih i usmerenosti volje u cilju njenog ostvarenja.Drugi stadijum izvršenja krivičnog dela jesu pripremne radnje. Pripremne radnje po svom karakteru predstavljaju čitav niz različitih delatnosti koje se nalaze van bića krivičnog dela, prethode radnji krivičnog dela i ne ulaze u njen sastav. Preduzimanje pokusaja je treći stadijum izvršenja krivičnog dela . Učinilac započinje izvšenje pa ne dovršava radnju ili je dovrši ali iz nekog razloga ne nastupe posledice. Različiti razlozi mogu doprineti da krivično delo ostane u stadijumu pokušaja

1

2

3

32

39. PRIPREMNE RADNJE

Delatnosti kojima se omogućava ili olakšava izvršenje krivičnog dela nazivamo pripremne radnje (ante portas delicti). Preduzimanjem pripremnih radnji nije još ostvareno nijedno obeležje krivičnog dela, već se njima omogućava ili olakšava kasnije izvršenje krivičnog dela. Karakter pripremnih radnji imaju one kojima se nabavljaju ili osposobljavaju sredstva za izvršenje dela, postiže dogovor sa saučesnicima. Tim radnjama ostvaruju se uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela . One vremenski i funkcionalno predhode izvršenju dela i uzročno su povezane sa njim. Drugi uslov koji je neophodan da bismo neku delatnost smatrali pripremnom radnjom jeste to da ta radnja nije radnja izvršenja.Pripremne radnje su svrstane u četiri grupe na osnovu određenih kriterijuma. Te četiri grupe pripremnih radnji su:

1. nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje krivičnog dela2. otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela3. dogovaranje, planiranje ili organizovanje sa drugima izvršenje krivičnog dela

druge radnje na kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela, a koje ne predstavljaju radnju izvršenja Pripremne radnje su vremenski udaljene od izvršenja krivičnog dela i čak i kad su preduzete, samo stvaraju uslove za neposredno izvršenje krivičnog dela do koga ne mora uopšte doći, kažnjavanjem za samo pripremanje dela bio bi stavljen u nepovoljnu situaciju učinilac koji odustane od krivičnog dela. Krivično pravo bi izgledima na nekažnjavanje trebalo da podstakne one koji su kolebljive volje da odustanu od izvršenja krivičnog dela još prilikom njegovog pripremanja. Svi ovi razlozi govore u prilog nekažnjavanju za pripremne radnje, što je i prihvaćeno u našem zakonodavstvu.

40. POKUŠAJ KRIVIČNOG DELA

Jedan od stadijuma u ostvarenju krivičnog dela jeste pokušaj. Kod pokušaja na subjektivnom planu uvek mora postojati umišljaj, a na objektivnom planu se zahteva da je izvršenje krivičnog dela započeto. Delo je započeto onda kada je došlo do preduzimanja radnje izvršenja, ali krivično delo nije dovršeno. Pokušaj krivičnog dela je nepotpuno ostvarenje bića krivičnog dela.Od načelnog stava da se za pripremne radnje ne kažnjava ipak postoje izuzeci, kada će se zakonodavac opredeliti da proširi zonu kažnjivosti i propiše kažnjavanje za pripremne radnje .To se čini iz dva razloga:

1. zbog značaja zaštićenog pravnog dobra, kada propisivanje kažnjivih pripremnih radnji omogućava da se kazni učinilac za radnje preduzete u ranijim stadijumima, pošto bi kasnije kažnjavanje bilo nemoguće (kod KD protiv ustavnog uređenja države), ili

2. kada opasni karakter same pripremne radnje bez sumnje ukazuje na to da je radnja preduzeta upravo radi izvršenja krivičnog dela (nabavljanje laboratorijske opreme za proizvodnju opojnih droga, nabavka sredstva za falsifikovanje novca).

Pokušaj - (nedovršeno krivično) delo postoji kada učinilac sa umišljajem započinje izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši. Smatra se da je izvršenje krivičnog dela započeto kada je delimično ili u celini preduzeta radnja krivičnog dela, ali ono još nije dovršeno. U zavisnosti od razloga zbog kojih započeto krivično delo nije dovršeno, u KZ se posebno propisuje pokušaj, nepodobni pokušaj i dobrovoljni odustanak.

Vrste pokušaja :1. nedovršeni 2. dovršeni

Nedovršeni (nesvršeni) pokušaj postoji kada je učinilac započeo radnju izvršenja preduzevši deo te radnje, ali je nije dovršio, pa stoga nije ni prouzrokovao zabranjenu posledicu.Dovršeni pokušaj podrazumeva da je učinilac u celosti preduzeo radnju izvršenja, ali iz nekog razloga posledica nije nastupila.

33

Objektivni kriterijum po delimično ili u celosti preduzetoj radnji izvršenja jeste polazna osnova za razgraničenje nedovršenog od svršenog pokušaja. Sa subjektivnog stanovišta bitno je prema planu učinioca i njegovoj predstavi proceniti da li je učinilac preduzeo sve što je smatrao neophodnim za dovršenje dela ili je smatrao da bi trebalo da preduzme još neke radnje. Subjektivni kriterijum je bitan da bi se uspešnije razdvojio nedovršeni od dovršenog pokušaja, što je važno za primenu odredbi o obrovoljnom odustanku od izvršenja krivičnog dela i odmeravanju kazne.

1. nepodobni 2. kvalifikovani

Nepodoban pokušaj postoji kada i pored toga što je sproveden po planu učinioca i što su uklonjene sve prepreke izvršenju, ne dovodi nikada do izvršenja dela usled toga što je upotrebljeno nepodobno sredstvo izvršenja ili je napad usmeren na nepodoban predmet. Nepodoban pokušaj znači da je izvršenje krivičnog dela pokušano, ali delo nije svršeno zbog nepodobnosti sredstva kojim je pokušano izvršenje ili nepodobnosti objekta na kome je radnja pokušana. Nepodoban pokušaj ne isključuje krivicu, ali može biti uslov za ublažavanje kazne ili oslobađanje od nje. Nastupanje posledice isključuje pokušaj. Izostanak posledice ne znači uvek i postojanje pokušaja krivičnog dela.Nepodoban pokušaj može istovremeno da bude nepodoban i prema sredstvu i prema predmetu .Za postojanje nepodobnog pokušaja nije značajno da li je sredstvo ili objekat apsolutno ili realtivno nepodoban. Znači nepodoban pokušaj postoji i u uslovima relativne nepodobnosti sredstva ili predmeta. Bitno je da u konkretnom slučaju, pod datim uslovima pod kojima koristi određeno sredstvo, učinilac nije mogao da izvrši krivično delo u odnosu na određeni predmet.Nepodobni pokušaj treba razlikovati od putativnog (imaginarnog) delikta, koje postoji kada neko pogrešno smatra da ono što čini predstavlja krivično delo, a to nije propisano kao krivično delo.Kvalifikovani pokušaj postoji kada učinilac započne radnju jednog krivičnog dela pa takvim delom koje ostaje u pokušaju ostvari zakonska obeležja drugog samostalnog (lakšeg) krivičng dela (pokušaj ispaljivanja metka u žrtvu - rani je, a ne nastupi smrt).Kvalifikovani pokušaj treba razlikovati od pokušaja kvalifikovanog krivičnog dela, gde učinilac preduzimajući radnju izvršenja (ostane u pokušaju), ostvari i neku nekvalifikatornu okolnost (u pogledu načina,sredstva izvršenja, teže posledice ili subjekt.obeležja).Po objektivnoj teoriji, za pokušaj se kažnjava jer predstavlja prelazak na delo, učinilac sa umišljajem napada na pravom zaštićeno dobro pri čemu ugrožava objekt radnje. Njegovim radnjama stvara se bliska opasnost od nastanka zabranjene posledice - pošto izostaje posledica dela pokušaj bi trebalo kazniti za dovršeno delo. Pri razgraničenju pokušaja od pripremnih radnji i dovršenih krivičnih dela moraju se koristiti objektivni kriterijumi. Prema subjektivnoj teoriji za pokušaj se kažnjava jer je učinilac u radnjama koje je preduzeo ispoljio zločinacku volju istog značaja kao i da je delo izvršio. Zbog toga ga treba kazniti kao da je i delo dovršen.Postoji i treća mešovita teorija koja sjedinjuje stanovišta objektivne i subjektivne teorije posmatrajući u jednistvu element radnje i element (zločinačke) volje. Primenom mešovite teorije naglašava se da je razlog kažnjavanja za dela koja ostaju u pokušaju to sto se zločinačka volja vec ostvarila objektivno u radnji izvršenja koja je započela iako nisu nastale posledice dela. Razgraničenje pokušaja od dovršenog dela značajno je zbog opredelenja granica ulaska u kažnjivu zonu (krivično delo je uvek kažnjivo).U KZ RS upravo je prihvaćena mešovita teorija.(čl.30. KZ).Da bi postojao pokušaj potrebno je da su ispunjena sledeća obeležja:1.da je započeto izvršenje KD – da bi postojao pokušaj delo mora biti započeto; Delo je započeto kada je učinilac preduzeo jednu ili više delatnosti koje prema zakonskom opisu čine radnjuizvršenja krivičnog dela.2.da postoji umišljaj učinioca da određeno delo izvrši – delo je preduzeto sa umišljajem ako je prethodno postojala odluka učinioca da pristupi njegovom izvršenju i preduzimanje delatnosti koja ima za cilj da prouzrokuje posledicu .3.da zakonsko biće nije do kraja ostvareno – odsustvo posledice krivičnog dela nezavisno od okolnosti koje su vezane za ličnost učinioca dela.Za pokušaj teškog krivičnog dela, za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, uvek se kažnjava, a za pokušaj drugih krivičnih dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje za pokušaj.Kazna zatvora od pet godina može se izreći za ona krivična dela kod kojih je to donja ili gornja granica propisane kazne. Kažnjiv je pokušaj onih krivičnih dela čiji raspon uključuje pet godina. Kada se radi o lakšim krivičnim delima za koja se ne može izreći kazna do pet godina, pokušaj se kažnjava samo kad to zakon izričito propisuje. Kada je u pitanju nepodobni pokušaj, učinilac se može fakultativno osloboditi od kazne (čl.31.).

34

41. DOBROVOLJNI ODUSTANAK

Dobrovoljni odustanak je kada sam učinilac, koji je započeo ostvarenje krivičnog dela, odustane od daljeg preduzimanja radnje izvršenja ili spreči nastupanje posledice.Prema teoriji „ZLATNOG MOSTA“ dobrovoljni odustanak omogućava učiniocu da se nekažnjeno vrati na stranu prava zahvaljujući tome što odustaje od daljeg izvršenja dela, iako ga je mogao dovršiti . Prema teoriji PREMIJE naglašava se da je učinilac bio svestan da nesmetano može dovršiti delo, prema svojim zamislima, ali – od toga odustaje. Krivično delo ostaje u fazi pokušaja samo zahvaljujući volji učinioca krivičnog dela, potrebno ga je nagraditi nekažnjavanjem.Treće objašjenje zasniva se najviše na ciljevima kazne i kažnjavanja, polazeći od toga da je usled dobrovoljnog odustanka značajno smanjena društvena opasnost dela u toj meri da izostaju razlozi da se učinilac kazni.Obeležja dobrovoljnog odustanka su :

1. čin odustajanja (objektivni element)2. dobrovoljni odustanak(subjektivni element)

ČIN ODUSTAJANJA se može ispoljiti na različite načine, u zavisnosti od toga da li se radi o nesvršenom ili svršenom pokušaju.Kod nesvršenog pokušaja kod koga je započeta radnja izvršenja ali nije svršena, postoje veće mogućnosti za dobrovoljni odustanak. Učinilac odustaje time što konačno obustavlja svoju dalju delatnost. Dobrovoljni odustanak u takvim slučajevima podrazumeva pasivnost subjekta.Kod svršenog pokušaja mogućnost doborvoljnog odustanka je mnogo manja. Da bi postojao dobrovoljni odustanak u takvom slučaju, potrebno je da učinilac sprečio nastupanje posledice svojom aktivnom radnjom, direktno ili posredno(npr.da sam žrtvi protivotrov ili pozove druge da je spasu).DOBROVOLJNOST postoji ako je učinilac sam doneo odluku da odustane od izvršenja krivičnog dela iako je bio svestan da nesmetano može završiti započetu radnju i ostvariti posledicu. Potrebno je da je odluka o odustanku njegova vlastita, autonomna odluka. Dobrovoljnost ne postoji ako je učinilac odustao zbog nekih okolnosti zbog kojih bi izvršenje dela bilo teško ili onemogućeno (nailazak policajca).Ovaj uslov traži se kod nedovršenog pokušaja. Ako je učinilac učinio sve što je prema njegovom planu bilo neophodno potrebno za ostvarenje krivičnog dela, radi se o dovršenom pokušaju. Dobrovoljni odustanak od dovršenog pokušaja moguć je samo kod materijalnih delikata (učinilac puca i teško rani čoveka, a potom zove lekara).Od dobrovoljnog odustanka treba razikovati situacije kada učinilac pošto je formalno dovršio krivično delo, preduzima aktivnosti radi sprečavanja nastupanja posledice. U takvim slučajevima se radi o tzv.stvarnom kajanju. Aktivne radnje koje preduzima učinilac treba da su usmerene na otklanjanje posledice ili na popravljaje štete.Stvarnim kajanjem se ne smatra samoprijavljivanje ili izjava da se namerava obeštetiti oštećeni.Krivičnopravno dejstvo – Dobrovoljni odustanak čini da delo ostaje u pokušaju jer posledica izostaje, i to upravo zbog svesnog delovanja učinioca na njenom sprečavanju . Dobrovoljni odustanak predstavlja fakultativni razlog za oslobađanje od kazne.

DOVRŠENO KRIVIČNO DELO Krivično delo je dovršeno kad je ostvareno njegovo zakonsko biće (kada se konkretno učinjeno delo poklapa sa zakonskim opisom dela propisanog krivičnopravnom normom). Kada će se delo smatrati dovršenim, zavisi od toga da li zakon propisuje to krivično delo kao tzv.materijalno ili formalno krivično delo. Kod materijalnih krivičnih dela za dovršenje dela traži se nastupanje zabranjene posledice u vidu povrede, oštećenja,uništenja objekta radnje ili nastupanja konkretne opasnosti po zaštićeni objekat (KD ugrožavanja). Kod formalnih krivičnih dela, delo će biti dovršeno već kada je preduzeta zabranjena radnja kojom su ostvarena zakonska obeležja tog dela. Postoji i dovršenost krivičnog dela u materijalnom smislu, koja nastaje onda kada je povređen objekt krivičnog dela ili je prestala posledica prouzrokovana radnjom izvršenja. Momenat dovršenja krivičnog dela u materijalnom smislu ne mora se uvek poklapati sa formalnim dovršenjem, jer moguće da zakonodavac vezuje momenat formalnog dovršenja za neku raniju fazu koja prethodi stvarnoj povredi objekta.

35

Ovakvo nepoklapanje postoji kod krivičnih dela kod kojih se kao posebno subjektivno obeležje predviđa ostvarenje neke naočite namere, kod trajnih krivičnih dela, krivičnih dela stanja, krivičnih dela sa objektivnim uslovom inkriminacije, dvoaktnih i višeaktnih krivičnih dela i produženog krivičnog dela. Zbog mogućeg nepoklapanja formalnog i materijalnog momenta dovršenog krivičnog dela ponekad imamo problema da jasnije opredelimo kada se radnja krivičnog dela smatra dovršenom. To može imati poseban značaj kod instituta saučesništva. Postoje znatne teškoće pri određivanju momenta dovršenosti kod krivičnih dela sa objektivnim uslovom kažnjivosti i trajnih krivičnih dela. Kod krivičnih dela sa objektivnim uslovom inkriminacije delo je dovršeno u formalnom smislu sa ispunjenjem zakonskih obeležja dela, ali se u materijalnom smislu smatra dovršenim tek kada su ispunjeni i objektivni uslovi kažnjivosti . Slično je i sa trajnim krivičnim delima kod kojih se smatra da delo nije dovršeno sve vreme dok se takvo, radnjom izvršenja nastalo, protivpravno stanje kasnijim radnjama održava i produžava. Delo je dovršeno samim ostvarenjem tog stanja, iako posledica dela, protivpravno stanje još traje.

Razlikovanje formalnog i materijalnog dovršenja dela ima značaja i kod drugih krivičnopravnih instituta, npr.kod odgovornosti za težu posledicu ( koja može biti prouzrokovana posle formalnog dovršenja dela) ili zastarelosti gonjenja (koja počinje da teče od momenta materijalnog dovršenja dela).

42. SAUČESNIŠTVO

Saučesništvo postoji kada dva ili više lica učestvuje u izvršenju jednog ili više krivičnih dela. Podrazumeva fakultativno ili dobrovoljno saučesništvo, odnosno više lica svesno i voljno odlučuje na zajedničko izvršenje krivičnog dela. Saučesništvo se ne sme poistovetiti sa svakom situacijom kada je više lica povezano sa ostvarenjem krivičnog dela. Sporno je da li je uopšte učinilac svojim radnjama ušao u kriminalnu zonu ili da li se radi o izvršilaštvu ili saučesništvu, npr psihičko sudelovanje ili nužno saučesništvo ili nužno saizvršilaštvo. Saučesništvo određujemo u širem smislu, tako da obuhvata saizvršilaštvo, podstrekavanje i pomaganje ili u užem smislu, pri čemu se saučseništvo ograničava samo na radnje podstrekavanja i pomaganja. Naš KZ prihvata i propisuje tri vrste saučesništva po restriktivnom shvatanju izvršilaštva ( o čemu ima u knjizi, ali smatram da nije presudno, ako neko želi veću ocenu neka pogleda 192. str.) i to:

Saizvršilaštvo – kada više lica zajednički preduzima radnju izvršenja ili drugom radnjom preduzetom sa umišljajem bitno doprinose izvršenju dela

Podstrekavanje – kada neko kod drugog izaziva odluku da izvrši krivično delo, a sam ne izvršava krivično delo Pomaganje kada neko pomaže drugom koji krivično delo izvršava

U skladu sa objektivno-subjektivnom koncepcijom neophodno je postojanje subjektivne i objektivne veze između saučesnika. Subjektivna veza izražava se kroz svest svakog saučesnika ponaosob o poovezanom delovanju s drugim saučesnicima i oni moraju znati za glavnog izvršioca ili za drugog saizvršioca, moraju imati takođe i odgovarajući subjektivni odnos i prema K.D. što uključuje i krivicu i druga subjektivna obeležja (namere, pobude). Objektivno su delatnosti saučesnika tako povezane da čine prirodnu i logičnu celinu, jer je krivično delo jedan rezultat njihovih zajedničkih aktivnosti. Konkretno Subjektivni element saučesništva ispoljava se u svesti lica da zajednički sudeluju u izvršenju k.d, a objektivni u zajedničkom ostvarenju bitnih obeležja k.d. Saizvršilaštvo se smatra posebnom vrstom izvršilaštva pa je zato i najteži oblik saučesništva. Podstrekavanje je teži oblik saučesništva od pomaganja, koje se smatra najlakšim oblikom saučesništva jer se pomaganjem doprinosi li omogućava izvršenje radnje krivičnog dela koje bi i bez tih radnji izvršilac mogao da ostvari. Pretpostavke za postojanje saučesništva u užem smislu su: postojanje glavnog izvršioca dela, uzročna veza između radnje podstrekavanja ili pomaganja i izvršenog dela i krivica podstrekača ili pomagača. Radnje takvih saučesnika uvek zavise (akcesorne su) od radnji glavnog izvršioca. Potrebno je da je glavni izvršilac ušao u kriminalnu zonu izvršenjem kažnjivih pripremnih radnji , započinjanjem izvršenja k.d.

36

ili njegnovim dovršenjem. Saizvršilaštvo – početni osnov za razlikovanje saučesništva i izvršilaštva je zakonski opis radnje izvršenja pojedinog krivičnog dela. Prema tome razlikujemo učinioce koji su neposredno učestvovali u radnji izvršenja krivičnog dela (centralna uloga u ostvarenju k.d. pripada izvršiocu ili saizvršiocima koji preduzimaju radnju izvršenja k.d.) od drugih učiniladaa (podstiču na izvrešnje dela ili samo u tome pomažu, samo doprinose ostvarenju krivičnog dela).

43. SAIZVRŠILAŠTVOBitno zbog pravnog položaja jednih, odnosno drugih. U teorijska objašnjenja razlika između izvršilaštva i

saučesništva se neću udubljivati u knjizi je na strani 195 i 196 koga zanima. Po članu 33. KZ, saizvršilaštvo postoji: kada više lica zajednički učestvuju u radnji izvršenja ili kada više lica iz nehata izvrše k.d. ili kada ostvarujući zajedničku odluku sa umišljajem preduzimaju neku drugu radnju kojom bitno doprinesu

izvršenju k.d.Saizvršioci imaju zajednički zločinački plan na osnovu koga deluju, zajednički preduzimaju aktivne rednje

(činjenja), ali moguće je i saizvršilaštvo nečinjenjem. Kako saizvršilaštvo podrazumeva zajedničko izvršenje krivičnog dela, uvek mora postojati zajednička odluka (subjektivni element/komponenta znači da saizvršioci imaju svest i volju o zajedničkom izvršenju dela na osnovu dogovorene podele uloga) i zajedničko učešće u izvršenju dela (objektivni element). Kada se saizvršilac pridruži drugom u toku izvršenja krivičnog dela postoji tzv. sukcesivno (naknadno) saizvršilaštvo koje je moguće sve dok krivično delo nije dovršeno u materijalnom smislu. Nehatno saizvršilaštvo kosi se sa činjenicom da saizvršilaštvo podrazumeva svest o zajedničkom preduzimanju radnje i odluku o zajedničkom izvršenju dela. U slučaju nehatnog izvršenja k.d. nema zajedničke odluke o izvršenju dela, te preostaje samo objektivni element saizvršilaštva.

Prema članu 33. KZ-a moguće je da postoji saizvršilaštvo iz nehata. Razlikovanje od pomaganja: Ako je kod saizvršioca postojala izvršilačka volja, a odgovarajuću radnju preduzima na osnovu zajedničke odluke i dogovora o podeli rada. Objektivno, njegove radnje treba bitno da doprinose izvršenju k.d. Potrebno je da takvom radnjom dat ključni doprinos izvršenju k.d. Zbog moguće podele poslova i različitog karaktera radnji koje saizvršilac preduzima, a koje bi mogle pod drugačijim uslovima da budu smatrane radnjama pomaganja ili podstrekavanja, moguće je da saizvršilaštvo postoji i kada učinilac ne prisustvuje fizički izvršenju k.d. ili kada je od tog mesta prostorno veoma udaljen. Saizvršilac odgovara u granicama svoga umišljaja ili nehata i svaki odgovara samostalno. Bitan je institut ekscesa – neslaganja umišljaja saizvršilaca (kvantitativni – ostvarenje različitih oblika istog osnovnog dela i kvalitativni – ostvarenje bitno različitog od dogovorenog).

Saizvršilac može biti samo onaj ko može biti izvršilac dela i stoga mora imati sva potrebna svojstva kao i izvršilac. Isključeno je saizvršilaštvo kodtzv svojeručnih k.d. koja može učiniti samo jedan izvšilac svojim samostalnim delovanjem. Kada više lica učestvuje u ostvarenju istog dela u svojstvu izvršioca bez svesti i odluke o zajedničkom delovanju postoji slučajno, nepravo ili prividno saizvršilaštvo ili paralelno izvršilaštvo. Nužno saizvršilaštvo postoji kada u radnji izvršenja mora učestvovati više lica, a svaki od učesnika samostalno svojim radnjama ostvaruje zakonska obeležja konkretnog krivičnog dela. Zato se svako od njih kažnjava kao da je delo sam izvršio. Interesi mogu biti usklađeni da učesnici deluju u istom pravcu (tzv. konvergentni delikti), usklađeni iako lica deluju u suprotnim pravcima (dvobračnost npr) ili međusobno suprotstavljene interese (tzv. divergentni delikti, npr učestvovanje u tuči).

Posredno izvršilaštvo postoji kada jedna osoba koristi drugu kao sredstvo pomoću koga će neposredno ostvariti radnju krivičnog dela. Neposredni izvršilac izvršava krivično delo koje drugi hoće. Posredni izvršilac sve drži u svojim rukama i pod svojom kontrolom, jer ima odgovarajući uticaj na neposrednog izvršioca. Zloupotrebljava neznanje, zabludu, nezrelost drugog lica i koristeži to lice kao dolozno sredstvo izvršava svoje zamisli. Neposredni izvršilac je uvek u odnosu podređenosti prema posrednom izvršiocu putem sile ili neznanja. Kod posebnih krivičnih dela koja mogu izvršiti samo lica sa naročitim ličnim svojstvom potrebno je da i posredni i neposredni izvršilac imaju lično svojstvo koje zakon nalaže. Posredno izvršilaštvo nije moguće kod svojeručnih krivičnih dela i ne sme se poistovetiti sa saizvršilaštvom jer ovde nema svesti i volje o zajedničkom izvršenju, niti je uspostavljen odnos između glavnog izvršioca i saučesnika. U našem krivičnom pravu odgovornost saučesnika zasniva se na teoriji limitirane akcesornosti.

Pri tome je u pogledu izvršilaštva prihvaćeno restriktivno shvatanja. Otuda u srbijanskom krivičnom zakonodavstvu ne postoji potreba za odredbama o posrednom izvršiocu, jer se kažnjavanje onog ko se koristi drugim

37

kao doloznim sredsvom može postići po posrojećim odredbama o saučesništvu, ali trebalo bi uvažiti argument da bi pojam posrednog izvršioca omogućio tačnije razlikovanje između ovih različitih učinilaca, a time doprineo pravilnijoj pravnoj kvalifikaciji i odmeravanju kazne.

44. PODSREKAVANJE

Podstrekavanje JE jedan od oblika saučesništva u užem smislu regulisan članom 34. KZ-a. Podstrekavanje je oblik saučesništva kojim se umišljajno kod drugog lica izaziva ili učvršćuje odluka da izvrši krivično delo. Sastoji se u psihičkom uticaju na izvršioca kako bi doneo odluku da izvrši krivično delo. Podstrekač ne učestvuje u radnji izvršenja, nego svojim radnjama stvara ili izaziva odluku kod drugog o izvršenju krivičnog dela ili ga učvršćuje u takvoj odluci.

Ako je kod izvršioca već postojala čvrsta odluka da izvrši krivično delo, podstrekavanje ne postoji već se radi o jednom obliku neuspelog podstrekavanja ili o psihičkom pomaganju. Radnja podstrekavanja može biti molba, nagovaranje, obećanje nagrade, naredba, pretnja, ukazivanje na povoljnu priliku, ismevanje, obmana...

Podstrekavanje može biti neposredno (kada podstrekač sam svojim radnjama navodi izvršioca na izvršenje k.d.) i posredno (podstrekavanje na podstrekavanje). Ako više lica neposredno podstreka glavnog izvršioca postoji tzv. sapodstrekavanje. Radnja podstrekavanja se mora odnositi na određenu osobu i na određeno k.d. što znači da se mora odnositi na određenu osobu koja bi trebalo da bude budući izvršilac k.d.

Radnja podsterakavanja se može odnositi i na điri krug lica iz kog će se jedna od osoba odlučiti na izvršenje k.d. pod uticajem podstrekača. Podstrekač mora znati da preduzima radnju podstrekavanja prema odreređenom licu, dotle podstrekavani ne mora uopšte biti sveestan da ga je drugi podstrekao na izvršenje dela. Podstrekač odgovara samo ako je postupao sa umišljajem. Umišljaj podstrekača mora imati dvostruki sadržaj, budući da i radnja podsticanja ima dvostruki cilj. Prvo, podstrekač hoće ili pristaje na to da kod izvršioca stvori ili učvrsti odluku o izvršenju k.d. (psihička posledica podstrekavanja) i kao drugo, podstrekač hoće ili pristaje na to da izvršilac izvrši konkretno k.d. (materijalna posledica podstrekavanja).

Podstrekavanje postoji kada izvršilac koji nije krivično odgovoran nema nikakav subjektivni odnos prema delu, tj. kada je poslužio kao dolozno sredstvo za izvršenje dela koje je planirao podstrekivač i nema prepreka za podstrekavanje na izvršenje posebnih k.d. ili svojeručnih k.d. Podstrekač se kažnjava kaznom propisanom za to krivično delo jer je on moralni tvorac tog dela, a radnja podstrekavanja se ponekad predviđa i kao samostalno k.d. (samoubistvo). Neuspelo podstrekavanje postoji onda kada podstreknuti nije delo ni pokušao, zato što glavni izvršilac i pored podstrekavanja nije stvorio odluku o izvršenju k.d. ili je podstrekač uspeo u nastojanju da izazove odluku neposrednog izvršioca, ali je izostala materijalna posledica podstrekavanja pošto izvršilac nije uspeo da pokuša ili da dovrši k.d. ili kada neposredni izvršilac učini neko k.d. potpuno različito od onog na čije ga je izvršenje navodio podstrekač ili ako je izvršilac doneo čvrstu odluku da izvrši k.d. i pre nego što je podstrekač uticao na njega. Neuspelo podstrekavanje ne spada u saučesništvo nego ima samostalnu pravnu prirodu. Kažnjava se za neuspelo podstrekavanje zato što on svojom radnjom ugrožava zaštićena pravna dobra. Za neuspelo podstrekavanje kažnjava se ako se podstrekava na izvršenje k.d. čiji je pokušaj po zakonu kažnjiv, a to će biti k.d. za koja se može izreći kazna od 5 godina zatvora ili teža.

45. POMAGANJE

38

Pomaganje je oblik saučesništva koji se sastoji u umišljajnom doprinosu izvršenju tuđeg k.d. Prema karakteristikama preduzete radnje pomaganja, razlikujemo fizičko (kada pomagač pre ili za vreme izvršenja dela nabavi ili stavi na raspolaganje sredstva za izvršenje k.d. ili preduzima radnje kojima uklanja prepreke izvršenju dela ili kada izvrši neku drugu radnju koja drgom olakšava izvršenje dela, npr čuva stražu) i psihičko pomaganje (uglavno verbalnim putem, pre ili za vreme izvršenja dela i sastoji se u davanju saveta ili uptstava kako da se izvrši krivično delo, davanju psihičke podrške ili u unapred obećanom prikrivanju k.d., izvršioca, tragova k.d. ili obećanom prikrivanju predmeta pribavljenih k.d. Radnja pomaganja je po pravilu činjenje, mada je moguće i nećinjenje kojim se olakšava drugom izvršenje k.d. U tom slučaju pomagač mora biti osoba dužna da preduzme određeno činjenje. Sa stanovišta načina kako se radnja pomaganja preduzima, razlikuju se i neposredno (pomagač pomaže izvršiocu direktno) i posredno (pomaganje pomagaču) pomaganje.

Pomaganje je moguće samo pre ili tokom izvršenja k.d. Ako pomagač preduzme takve radnje posle izvršenja k.d. zato što je takvu pomoć obećao izvršiocu pre nego što je delo izvršeno postojaće psihičko pomaganje. Između pomagača i izvršioca mora postojati makar jednostrana subjektivna veza.

Pomagač mora znati da svojim delovanjem pomaže izvršenje krivičnog dela drugog lica, iako ne mora lično poznavati tog izvršioca. Pomagač odgovara za umišljajno postupanje, dok nehatno pomaganje nije kažnjivo.

Pomaganje se odnosi na određenog učinioca i konkretno k.d. umišljaj pomagača je dvostruki i mora da obuhvati svest da svojim delovanjem potpomaže ostvarivenje tuđeg k.d. i svest o tom k.d. koje će se izvršiti. U pogledu voljnog elementa potrebno je da pomagač ima volju da pomaže izvršenju tuđeg k.d. kako bi to delo bilo dovršeno.

Radnja pomaganja može biti predviđena i kao radnja izvršenja samostalnog kd. Npr. navođenje na samoubistvo, pomaganje u samoubistvu, nedozvoljeni prekid trudnoće... Neuspelo pomaganje postoji u nekoliko slučajeva, ali nije kažnjivo sem ako takve radnje ne čine biće nekog samostalnog k.d.

46. GRANICE ODGOVORNOSTI I KAŽNJIVOSTI SAUČESNIKA

Granice odgovornosti i kažnjivosti saučesnika određene su članom 34-36. KZ, u skladu sa sistemom LIMITIRANE AKCESORNOSTI.Odgovornost saučesnika postoji ako su umišljajno preduzeli radnje saučesništva, dok saizvršilac može biti odgovoran i za nehatno preduzetu radnju izvršenja.Saučesnici odgovaraju prema stepenu svoje krivice, nezavisno od stepena krivice glavnog izvršioca.Za izvršeno delo saizvršioci odgovaraju u granicama svog umišljaja i nehata.I podstrekač i pomagač odgovaraju u granicama svog umišljaja, ali ne moraju znati sve pojedinosti i detalje izvršenja krivičnog dela.Postoje mogući ekcesi kada dolazi do neslaganja između umišljaja izvršioca i umišljaja saučesnika i tada je bitno da se tačno utvrdi na šta se umišljaj saučesnika odnosio.KVALITATIVNI EKCES postoji kada glavni izvršilac učini krivično delo potpuno drugačije prirode u odnosu na delo na koje je bio podstreknut ili koje je imao u vidu njegov pomagač.U tom slučaju saučesništvo ne postoji, pa samim tim se ne postavlja pitanje odgovornosti saučesnika.U pogledu kažnjavanja postoji razlika između saučesnika.Saizvršilac se kažnjava kao i svaki izvršilac, kaznom propisanom za konkretno delo.Podstrekač je idejni tvorac ili moralni autor dela i u pogledu kažnjavanja se izjednačuje sa izvriocem, pa će se kazniti kao da je i sam uradio to delo.Pomaganje je lakši oblik saučesništva, pa se iz tog razloga pomagač može blaže kazniti, ali je to uvek FAKULTATIVNI osnov za ublažavanje kazne.Saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja u okviru stadijuma izvršenog krivičnog dela.Po naročitom osnovu, član 32. Stav 3 KZ, saizvršilac, podstrekač i pomagač mogu se osloboditi od kazne, ukoliko dobrovoljno spreče izvršenje krivičnog dela (izjednačuje se sa izvršiocem koji dobrovoljno odustane od izvršenja KD), a potrebno je da saučesnik dobrovoljno deluje i da uspešno spreči izvršioca pre nego što dovrši krivično delo.

39

Važan izuzetak od teorije akcesornosti je opdgovornost podstrekača. Reč je o pokušaju podsticanja na izvršenje teškog krivičnog dela (kazna zatvora od 5 i teža), za koji se kažnjava kao za pokušaj delana koji se podsticanje odnosilo (postoji mogućnost blažeg kažnjavanja).

47. STICAJ KRIVIČNIH DELA

Institut STICAJ KRIVIČNOG DELA otvara mogućnost da se krivično gonjenje preduzme samo za jedno ili samo za neka od više krivičnih dela izvršenih u sticaju, ako se oceni da bi moguća jedinstvena kazna zatvora bila u skladu sa razlozima pravičnosti, čime bi se znatno olakšao dokazni postupak i ubrzalo donošenje odluke suda. Takođe, u slučaju lakših krivičnih dela nudi mogućnost ne preduzimanja krivično gonjenje protiv lica koje je izrazilo stvarno kajanje, pa bi gonjenje bilo necelishodno.

“Sticaj krivičnih delačlan 60.(1) Ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio višekrivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, sud će prethodno utvrditi kazne zasvako od tih dela, pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu.(2) Jedinstvenu kaznu sud će izreći po sledećim pravilima:1) ako je za neko od krivičnih dela u sticaju utvrdio kaznu zatvora odtrideset do četrdeset godina izreći će samo tu kaznu;2) ako je za krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, povisićenajtežu utvrđenu kaznu, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenihkazni, niti preći dvadeset godina zatvora;3) ako su za sva krivična dela u sticaju propisane kazne zatvora do trigodine, jedinstvena kazna ne može biti veća od deset godina zatvora;4) ako je za krivična dela u sticaju utvrdio samo novčane kazne,izreći će jednu novčanu kaznu u visini zbira utvrđenih kazni, s tim da ona ne smepreći osamnaest miliona dinara, a ako je utvrdio samo novčane kazne u određenimiznosima (član 50), ona ne sme preći milion dinara odnosno deset miliona dinara kadsu jedno ili više krivičnih dela izvršeni iz koristoljublja;5) ako je za krivična dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnominteresu, izreći će jednu kaznu zatvora u javnom interesu u visini zbira utvrđenihčasova rada, s tim da ona ne sme preći tristašezdeset časova, a vreme u kome serad mora obaviti ne sme biti duže od šest meseci;6) ako je za neka krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, a zadruga dela novčane kazne, izreći će jednu kaznu zatvora i jednu novčanu kaznu poodredbama tač. 2. do 4. ovog stava.(3) Novčanu kaznu kao sporednu kaznu sud će izreći ako je utvrđenamakar i za jedno krivično delo u sticaju, a ako je utvrdio više novčanih kazni, izreći ćejednu novčanu kaznu u skladu sa odredbom stava 2. tačka 4. ovog člana. Ako sudutvrdi novčanu kaznu kao glavnu kaznu, a utvrdi i novčanu kaznu kao sporednukaznu, izreći će jednu novčanu kaznu primenjujući pravila iz stava 2. tačka 4. ovogčlana.(4) Ako je sud za krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora imaloletničkog zatvora, izreći će kaznu zatvora kao jedinstvenu kaznu primenompravila predviđenih u stavu 2. tačka 2. ovog člana.”

* Krivični zakonik (“Sl.glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009 I 111/2009)• Sticaj krivičnih dela potoji onda kada učinilac jednom ili sa više radnji (činjenja ili nečinjenja) učini više

krivičnh dela za koja mu se istovremeno sudi.• Svrha sticaja je isključivo u vezi sa odmeravanjem kazne

40

U pravnoj teoriji postoji podela jedinstva radnje u prirodnom i u pravnom smislu.

U prirodnom smislu postoji kada se ljudska radnja sastoji samo jedne delatnosti bez obzira da li je ona dovela do jedne ili više posledica ili od dve ili više delatnosti koje su prostorno i vremenski tako usko povezane da predstavljaju prirodno jedinstvo. (npr. Okrivljeni rukom razbijeulazna vrata na stanu privatnog tužioca i ošteti vrata – oštećenje tuđe stvari, pa zatim uđe u stan - narušavanje nepovredivosti stana, a nakon toga oštećenom uputi uvredljive reči – uvreda).

U pravnom smislu jedinstvo postoji kod KD kod kojih je za ostvarenje posledice potrebno preduzimanje više različitih radnji i postoji kod trajnih KD, jer su ona moguća samo ako učinilac preduzima niz različitih radnji. (npr. Optuženi u svom dvorištu proizvodi opojnu drogu – marihuanu, suši, koristi za svoje potrebe, ali u kafiću u kom je radio u više navrata je većem broju lica davao drogu na uživanje, izvršio je u sticaju KD neovlašćene proizvodnje opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga).

OBELEŽJA STICAJA1. Da je učinilac sa jednom ili više radnji učinio više KD2. Da mu se za sva ta KD istovremeno sudi

Npr. Okrivljeni u isto vreme licu prsujući mu majku nanese laku telesnu povredu čime je izvršio uvredu u sticaju sa lakom telesnom povredom.

VRSTE STICAJA1. IDEALNI –lice je jednom radnjom učinilo više KD, može biti: homogen-jednom radnjom učini više KD iste

vrste, ili heterogen-jednom radnjom prouzrokuje više KD različite vrste. Idealni sticaj postoji bez obzira da li su ostvarena svršena KD ili su ostala u pokušaju. Npr. Kada lice puca prema trojici mladića u pravcu donjih ekstremiteta I teško telesno povredi jedno lice , a drugoj dvojici nanese lake telesne povrede, izvršeno je delo teške telesne povrede u sticaju sa dve lake telesne povrede.

2. REALNI – lice je sa više radnji učinilo više KD (najmanje dva KD sa posebnim radnjama) za koja mu se istovremeno sudi, donosi se jedna presuda i izriče jedna glavna kazna. Vremenski period, mesto izvršenja i da li su sva dela svršena ili nesvršena u realnom sticaju nisu bitna. Takođe može biti: homogen-učinilac sa više radnji ostvari više KD iste vrste i heterogen-učinilac sa više radnji izvrši više različitih KD. Npr. Kada lice oduzme tuđe motorno vozilo I upotrebi ga za vožnju kojom prilikom sleti sa puta, pa ga tada polije benzinom I zapali izvršio je oduzimanje vozila u sticaju sa oštećenjem tuđe stvari.

48. PRIVIDNI STICAJ

Pravni sticaj (NEPRAVI) je pravna konstrukcija kod koje izgleda da postoji više KD u STICAJU, a NE POSTOJI.VRSTE

• PRIVIDNI IDEALNI = kada jednom radnjom ostvari bića više KD, ali se smatra da je učinjeno samo jedno KD (npr. Prevara i falsifikovanje novca – nem idealnog sticaja jer dugo delo sadrži krivično delo prevare koje konzumira)

• PRIVIDNI REALNI = kada preduzme više radnji, ali ostvaruje samo jedno KD (npr. „bavljenje” kontinuirano, sukcesivno vršenje krivičnih dela trgovine ljudima predstavlja oblik prividnog realnog sticaja, a sadrži niz radnji kao što su: sila ili pretnja, dovođenje u zabludu ili održavanje u zabludi, zloupotreba ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanje ličnih isprava ili davanje ili primanje novca ili druge koristi, vrbovanje, prevoz, prodaja, kupovina, posredovanje u prodaji, sakrivanje ili držanje drugog lica, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa.)

PRIVIDNI ( IDEALNI) STICAJ

41

- specijalitet: kada je KD poseban oblik nekog drugog, opšteg KD primenjuje se posebno KD (npr. iznuda kao poseban oblik prinude, pronevera kao poseban oblik utaje, teško ubistvo kao teži oblik ubistva) –primenjuje se pravilo da posebni propis isključuje primenu opšteg propisa (lex specialis derogat legi generali)

- supsidijaritet: kada je KD prethodni stadijum drugog KD, primenjiće se norma samo ako nisu ispunjeni uslovi za drugo KD (npr. kažnjivo pripremanje, kažnjiv pokušaj dela, pomaganje, podstrekavanje) – primenjuje se pravilo da primarno delo isključuje postojanje supsidijarnog (lex primaria derogat legi supsidiarie), posledica, ako je nastala kvalifikuje se kao primarno KD. Može biti formalni i materijalni supsidijaritet.

- konsumpcija: kada je jedno KD sadržano u drugom (teže konzumira lakše, ubistvo konzumira TTP, ukrade ključ kojim kasnije izvrši provalnu krađu) – ovaj oblik se naziva „nekažnjivo prethodno delo“ , KD ostvaruje svoja obeležja bića kroz neko drugo teže KD, s tim što je prethodno delo sitno, bagatelno, gotovo malog značaja, pa se zbog niskog stepena neprava zanemaruje pri kvalifikovanju težeg KD.

- alternativitet: kada postoje dva oblika istog KD iste težine, - kada je jedna posledica propisana kao KD u dva ili više opšta propisa delo se kvalifikuje po propisu koji sadrži kriminalnopolitičke razloge radi kojih je ono izvršeno ili kada se KD pojavljuje u više oblika (ubistvo na svirep i podmukao način)

- inkluzija: prateće KD zanemarljive težine u odnosu na učinjeno (oštećenje tuđe stvari kod ubistva) odnosno kada je jedno delo bagatelno u odnosu na teže.

PRIVIDNI REALNI STICAJ• Slučajevi zakonskog jedinstva više KD:

1. složeno KD2. produženo KD3. kolektivno KD

SLOŽENO KRIVIČNO DELO : biće KD sadrži u sebi bića dva ili više KD (na primer, razbojništvo: prinuda + krađa ili silovanje: prinuda+akt obljube), zakon povezuje dva ili više KD stvarajući novo, teže KD.KOLEKTIVNO KRIVIČNO DELO: više ponovljenih činjenja istog KD smatra se jednim KD zbog posebnog psihičkog odnosa učinioca prema vršenju tih KD (iz navike, zanata ili zanimanja)- KD nadrilekarstva.PRODUŽENO KD = u vremenskom kontinuitetu vrši ista ili istovrsna KD koja se zbog najmanje dve okolnosti koji ih povezuju pojavljuju kao jedinstveno KD (npr. Kada lice u kraćem periodu izvrši pet teških krađa na štetu raznih trgovačkih kuća, radi se o jednom produženom KD teške krađe). Zakonom zahtevane OKOLNOSTI:

1. Istovetnost oštećenog,2. Istovrsnost predmeta KD,3. Korišćenje iste situacije ili trajnog odnosa,4. Jedinstvo mesta ili prostora,5. Jedinstveni umišljaj učinioca

KOD KD UPRAVLJENIH PROTIV LIČNOSTI MORAJU BITI UČINJENA PROTIV ISTOG LICA.

49. POJAM I SISTEMI KRIVIČNIH SANKCIJA

Izvršenjem krivičnog dela učinilac krši krivičnopravne norme, remeti društvene odnose i nanosi štetu najvažnijim društvenim interesima.Formalna reakcija društva na krivična dela ispoljava se kroz delatnost naročitih državnih organa (policija, tužilaštvo, sud) nadležnih da otkriju, krivično gone i sude učiniocima krivičnog dela.Odlučujuća faza za postizanje zaštitne funkcije krivičnog prava jeste izricanje mera prinude sadržine prema učiniocu krivičnog dela. Te prinudne mere nazivamo krivične sankcije.

42

Njstarija vrsta krivičnih sankcija su kazne, tek u novije doba od kraja 19 veka razvijaju se i druge vrste prinudnih mera, mere bezbednosti i mere upozorenja.Mere bezbednosti imaju cilj da spreče ponovno izvršenje krivičnih dela za učinioce koji nisu urančunljivi, za povratnike ili za učinioce krivičnih dela iz navike ili zanimanja.Mere upozorenja kojima se želi uticati na učinioca samo upozorenjem ili pretnjom primenom kazne.Krivične sankcije su prinudne mere koje preduzima država prema učiniocu zbog izvršenog krivičnog dela. Krivičnim sankcijama se učinilac uskraćuje ili ograničava u svojim pravima, one se izriču sudskom odlukom donetom u zakonitom sprovedenom postupku.Krivične sankcije moraju biti predviđene u krivičnom zakonu, u skladu sa načelom zakonitosti.Krivične sankcije se po pravilu izriču samo krivično odgovornom učiniocu dela, ipak postoje izuzeci, jer sankcije imaju izrazito preventivnu – zaštitnu funkciju mogu izreći i neurančunljivim učiniocima krivičnog dela (mere bezbednosti), dok su posebne sankcije namenjene maloletnim učiniocima krivičnog dela, koji nisu dostigli punu psihičku zrelost, pa se ne mogu u pogledu svoje krivice izjednačiti sa punoletnim licima. Poslednjih decenija na savremene sisteme krivičnih sankcija veoma utiče koncept sloboda i prava čoveka. U odnosu na konkretnog učinioca i krivično delo koje je učinio krivične sankcije moraju biti pravične i humane.Uprkos mnogim razlikama među pojedinim zakonodavstvima u Evropi, Savet Evrope utiče na izvesno usklađivanje sistema .

Monistički, dualistički i pluralistički sistemi

Sve do kraja 19 veka kao jedina krivična sankcija prema učiniocima krivičnih dela primenjivala se kazna (monistički sistem sankcija). Monistički sistem je u međuvremenu u zakonodavstvima prevaziđen, iako se i kasnije povremeno javljaju shvatanja da bi trebalo prihvatiti upravo takav sistem krivičnih sankcija, iako ne više zasnovan na kazni. Od početka 20 veka pod uticajem pozitvističke i socijološke škole u krivičnom pravu, sistem krivičnih sankcija se reformiše iz monističkog u dualistički sistem. Uz kazne su uvedene i mere bezbednosti kao krivičnopravne mere specijalno-preventivnog karaktera, kojima se postiže lečenje ili popravljanje učinilaca krivičnog dela (učinioci krivičnog dela koji su delo učinili u neuračunljivom stanju), primena kazni prema njima nema nikakvog efekta, jer oni nisu svesni značaja svog ponašanja. Prema njima bi trebalo primeniti mere medicinskog lečenja.S druge strane primena kazne nije dovoljna prema učiniocima krivičnih dela koja vrše iz navike, njih treba sprečiti u daljem vršenju krivičnih dela kako bi se društvo zaštitilo od njihovog budućeg kriminalnog ponašanja.Uvođenjem mera bezbednosti u sistem krivičnih sankcija uspostavljen je tzv. dualistički sistem krivičnih sankcija.Prilikom izricanja kazni, sud uvek ima na umu krivično delo koje je učinilac izvršio. Prilikom određivanja mera bezbednosti, sud se pre svega rukovodi težinom izvršenog dela, stepenom opasnosti učinioca i prognozom da li bi učinilac u sličnim uslovima ponovio krivično delo. Zbog toga je merama bezbednosti svojstveno da su neodređenog trajanja, tj. da traju dok postoji potreba za otklanjanjem opasnog stanja.U okviru dualističkog sistema kombinuju se retribucija i prevencija, kako bi se potpunije ostvarila preventivna funkcija krivičnog prava. Kazne i mere bezbednosti postoje u takvom sistemu kao dva osnovna , sadržinski i funkcionalno potpuno različita tipa krivičnih sankcija. Kaznama se postiže cilj odmazde, moralne opomene i zastrašivanja, a merama bezbednosti ciljevi popravljanja i lečenja učinioca.Odnosi između kazni i mera bezbednosti u dualističkom sistemu mogu biti na različite načine uređeni. Ako su ispunjeni uslovi za izricanje kazne i mere bezbednosti u konkretnom slučaju one se mogu kumulativno izreći, ali se sukcesivno primenjuju (njpre kazna, pa mere bezbednosti ili obrnuto). Ponekad jedna sankcija isključuje primenu druge. U zakonodavstvima anglosaksonskog tipa primenjuje se i tzv. vikarijski sistem kazne gde se kazne i mere bezbednosti mogu međusobno zamenjivati,(učiniocu krivičnog dela se izrekne kazna koja se odmah zamenjuje merom bezbednosti koja podrazumeva lišavanje slobode, zbog toga što su obe mere povezane lišenjem slobode, sud ne bi mogao da istovremeno izrekne obe nego samo jednu od njih).Od poslednjih decenija 20 veka, prvo u anglosksonskim a kasnije u evropskim zakonodavstvima, prihvaćene su nove, alternativne sankcije. To su sankcije u najvećoj meri lišene kaznenih svojstava. One imaju karakter vaspitnih ,obrazovnih ili medicinskih mera koje se primenjuju prema učiniocu, kako bi pod dejstvom takvih sankcija promenio svoj nekadašnji stil života. Ove sankcije trebalo bi da posluže kao zamene kaznama kratkotrajnog zatvora (do 6 meseci ili do 1 godine). Upravo je pojava ovih novih sankcija doprinela da se danas sve češće govori o pluralističkom sistemu krivičnih sankcija u kome se uz kazne, mere bezbednosti, mere upozorenja i vaspitne mere javljaju alternativne sankcije.

43

50.KAZNA

Je najznačajnija i najstarija krivičnopravna sankcija ,koju drtžava primenjuje prema učiniocu K Dna osnovu svog prava kažnjavanja (ius puniendi). Predstavlja uzvraćanje zlom učiniocu KD zbog učinjenog KD. Kazna treba da postigne socijalno korisne ciljeve, da je srazmerno težini učinjenog KD i krivici učinioca. Sastoji se u uskraćenu ili ograničenju određenih prava učinioca KD (npr.prava na život,imovinu,slobodu).Mora biti primenjena samo kao krajnje sredstvo zaštite društva individualizovana prema konkretnom delu i učiniocu i izrečena u javnom interesu.Postoje 1.apsolutne(retributivne) teorije o svrsi kazne – prema ovim teorijama kazna je izraz apsolutne pravičnosti i sama je sebi cilj. Učinilac treba da trpi kaznu kao iodmazdu za zlo koje je učinio drugome . da bi kazna delovala kao negacija zločina bitno je da je zaslužena i pravična. Zaslužena=retribitivna (dati nekom ono što mu pripada).2relativne(preventivne) teorije su one terorije po kojima se primenom kazne mogu ostvariti i drugi ciljevi ,osim retributivnih. Umesto shvatanja da je kazna cilj sama po sebi ističe se da njome treba postići socijalno koristan cilj prevencije(sprečavanja) kriminaliteta. Razvija se shvatanje da kazna ne treba da se koristi kao odmazda, već treba da predstavlja sa stanovišta društva koristan mehanizam koji se primenjuje racionalno u svrhu generalne i specijalne prevencije. Generalna prevencija se postiže zastrašivanjem građana –potencijalnih učinilaca KD (zastrašivaje, opomena ili psihološka prinuda). Specijalna prevencija ostvaruje se primenom kazne preme samom kažnjenom učiniocu KD, koji bi posle toga trebalo da promeni odnos prema društvu i popravi svoje ponašanje. Kazna treba da bude primenjena isključivo u svrhe popravljanja učinioca KD.3.mešovite teorije – zbog nemogućnosti da se odredi kojem cilju kazne treba dati prioritetno mesto pošetkom XX veka su nastale mešovite teorije (ELEKTIČKE teorije). Ove teorije mire suprotstavljena stanovišta apsolutnih i relativnih teorija tako što kombinuju zahteveza retribucijom i prevencijom. Kazna se primenjuje kako bi se uputio moralno etički prekor učiniocu uz uzvraćanje zlom srazmernim težini KD i kako bi se sprečilo izvršenje KD u budućnosti. Mešovita teorija – zalaže se za pravesdnu i zasluženu kaznu, pri čemu se primenom kazne postižu i ciljevi specijalne i generalne prevencije, ali na uravnotežen način u skladu sa okolnostima konkretnog slučaja. Ciljevi generalne i specijalne prevencije jednako su važni, a pri propisivanju kazne i njenom izvršenju daće se prednost ostvarenju i jednog ili drugog cilja. Propisivanjem kazne zakonodavac nastoji da postigne ciljeve generalne prevencije(zastrašivanje). Izricanjem kazne u kon. slučaju postižu se ciljevi uzvraćanja pravičnim zlom(retribucije) i resocijalizacije, dok se izvršenje kazne usmerava na ciljeve specijalne prevencije(onemogućavanje učinioca ili njegovo popravljanje).RS – primenjuje se generalna i specijalna prevencija.

51.KAZNENI SISTEM I SVRHA KAZNE

Pod kaznenim sistemom podrazumevamo vrste kazni , njihov međusobni odnos, način određivanja kazni u zakonu i pravila o sudskom odmeravanju kazni.1.princip INDIVIDUALIZACIJE – znači da izrečena kazna treba da odgovara konkretnoj opasnosti dela i učinioca po zajednicu i potrebama njegove resocijalizacije. U Krivičnom zakoniku najpre su propisana opšta pravila o vrstama kazni i uslovima za njihovu primenu , dok u posebnom delu Zakonika (opisi pojedinih KD) za svako delo propisana je kazna koju je moguće izreći. 2.princip ZAKONITOSTI U IZRICANJU KAZNE-propisan u članu 1. KZ –sud može izricati samo one kazne ili kriv.sankcije koje su za određeno KD propisane zakonom. Pravilo je da kazna mora biti propisana za određeno KD za glavne kazne vredi bez izuzetka. Da bi kazna mogla da ostvari svoju svrhu mora biti zakonom propisana za svako pojedino delo i da je njeno izricanje regulisano zakonom.Karakteristike sistema kazni kr.zakon. RS su-da je jednostavan, jer sadrži mali broj vrsta kazni -da se zasniva na sistemu relativno određenih kazni-da glavne i sporedne kazne mogu biti izrečene jedino kada su predviđene zakonom -da se za KD može izreći samo jedna kazna kao glavna a druga kao sporedna.

44

Prema članu 43.KZ postoje samo 4 vrste kazni 1.kazna zatvora2.novčana kazna3.rad u javnom interesu4.oduzimanje vozačke dozvoleKrivično zakonodavstvo RS prihvata sistem RELATIVNO ODREĐENIH KAZNI – za svako KD propisana je kazna u određenim okvirima, pri čemu je opredeljena donja granica(minimum) i gornja granica (maksimum) kazne. Određivanje gornje i donje granice kazne u skladu je sa načelom zakonitosti propisivanja kazne.Prema Zakoniku kazne se dele na GLAVNE I SPOREDNE. Glavne su one koje same mogu ostvariti funkciju kažnjavanja pa su zato osnovna mera kažnjavanja. Izriču se samostalno za pojedino KD. Sporedne kazne su one koje se izriču samo uz glavnu kaznu , jer su dopunska mera kažnjavanja. Njihovim izricanjem se postiže da dejstvo da sedejstvo glavne kazne dopuni i li pojača. Svrha kažnjavanja:1.sprečavanje učinioca da čini KD i uticanje na njega da ubuduće nne čini KD2.uticanje na druge da ne čine KD3.izražavane društvene osude za KD, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona.Retribucija podrazumeva srazmernost između izvršeno KD i izrečene kazne.Specijalna prevencija se ostvaruje kroz sprečavanje učinioca da čini KD i uticanje na njega da ubuduće ne čini KD.Generalna prevencija se postiže kroz uticanje na druge da ne čine KD i izražavanje društvene osude za KD, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona .

52. KAZNA ZATVORA

Kaznom zatvora učiniocu se oduzima za određeno vreme osnovno ljudsko pravo na slobodu kretanja. Kazne koje podrazumevaju lišenje slobode mogu se upotrebljavati samo kao krajnje sredstvo, a sloboda kretanja mora biti uskraćena u najkraćem neophodnom periodu.Neefikasnosti kazne zatvora:1.zahtev da se osuđenik prilagodi društvenim normama ne može se postići njegovom izolacijom2.oduzimanje slobode „kida“ sve socijalne veze osuđenika sa okolinom 3.kod osuđenika se stvara navika na zatvor i druge osuđenike pa zato slučajni krivci postaju krivci iz navike.Prednosti kazne zatvora ogledaju se u tome što onemogućava učinioca da izvesno vreme iučini KD, opoziva je , može se izricati u različitom trajanju i tako opredeliti prema težini učinjenog KD i ličnosti učinioca a organizacija izvršenja ove kazne može se prilagoditi različitim karakterima osuđenih lica.OBLICI KAZNE ZATVORA: u većini današnjih evropskih zakonodavstava postoji samo jedna kazna takve vrste- kazna zatvora. Izuzetak rusko i francusko krivično zakonodavstvo –nekoliko različitih vrsti kazni lišenja slobode.Dve glavne kazne –kazna zatvora i novčana kazna. KZ predviđa zatvor isključivo kao glavnu laznu koja može biti izrečena krivom punoletnom učiniocu KD. Kazna zatvora je vremenski ograničena – ne može biti kraća o d 30 dana (opšti minimum) niti duža od dvadeset godina (opšti maksimum) čl.45.stav 1. Kazna zatvora se odmerava i izriče na pune godine i na pune mesece , uslučaju kratkog trajanja može i na dane (do 6 meseci).Najteža KD –može se propisati i izreći kazna zatvora u trajanju od 30 godina do 40 godina (zamena za smrtnu kaznu), ne može se izreći licu koje u vreme izvršenja KD nije navršilo 21 godinu.

53.USLOVNI OTPUST45

Uslovni otpust je puštanje na slobodu pre isteka vremena izrečene kazne zatvora, zbog postignutog uspeha u resocijalizaciji . Primenom uslovnog otpusta postiže se skraćenje kazne zatvora (slično amnestiji i pomilovanju), ali konačan ishod zavisi od kasnijeg ponašanja lica uslovno otpuštenog na slobodu.Osim „običnog“ uslovnog otpusta , kod koga se osuđeno lice pušta na slobodu ukoliko se dobro vladalo tokom većeg dela izvršenja kazne, postoji i i uslovni oprost kazne ili uslovni otpust uz jemstvo o dobrom vladanju osuđenog na slobodi. U kontinentalnim evropskim državama većinom je bio prihvaćen uslovni otpust bez posebnog zaaštitnog nadzora.U krivičnom zakonodavstvu RS uslovni otpust regulisan je članom 46.KZ.Zakonikom su predviđeni samo opšti uslovi za uslovni otpust koji je uvek fakultativan. Reč je o diskrecionom sistemu otpusta jer se propisuje koji je deo kazne potrebno da je učinilac izvršio pre nego što bude pušten na uslovni otpust uz dopunski uslov da su tokom tog perioda postignuti ciljevi resocijalizacije. Osnovni vrem. Uslov je da je osuđeno lice izdržalo najmanje polovinu izrečene kazne zatvora. Potrebno je da je ispunjen i dodatni uslov da se u toku izdržavanja kazne osuđeni tako popravio da se može očekivati da će na slobodi sse dobro vladati.Podnosi se zahtev sudu za uslovni otpust.Tokom daljeg boravka na slobodi osuđeno lice ima obavezu da ne izvrši novo KD. Ako osuđeno lice ispuni taj uslov, istekom preostalog vremena na koje glasi kazna smatra se da je osuđeni kaznu izdržao. Ukoliko osuđeno lice izvši novo KD na UO za koje mu je uzrečena kazna zatvora može doći do opoziva UO.U zavisnosti od težine izvršenog KD, primeniće se pravila o obaveznom ili fakultativnom opozivu UO. Sud će obavezno opozvati UO. Fakultativno, sud može opozvati UO ako je za jedno ili više KD koje je osuđeni učinio tokom UO sud izrekao kaznu zatvora do jedne godine.(ako se sud ne odluči za opoziv UO on se produžava za vreme koje je osuđeni proveo na uzdržavanju te kazne).Pošto opozove UO, sud će primenom odredaba o odmeravanju kazne za dela u sticaju odrediti jedinstvenu kaznu, s tim što se u tu novu kaznu uračunava onaj deo kazne koji je osuđeni izdržao po ranijoj osudi.Opoziv UO moguć je sve vreme dok traje preostali deo kazne koja je osuđenom licu bila izrečena .

54.NOVČANA KAZNA

Je imovinska kazna koja se sastoji u prinudnom plaćanju određenog novčanog iznosa u korist države. Za razliku od naknade štete, obaveza plaćanja novčane kazne isključivo je u korist države i ne može se izvršiti na drugi način.Osnocne prednosti NK vezane su za mogućnost njenog odmeravanja u skladu sa težinom KD i za njeno efikasno izvršenje. Pogodna je za kažnjavanje učinilaca lakših i srednje teških KD. Pogodna je da koristi kao alternativa kratkotrajnom zatvoru . nedostatci- Ista NK predstavlja sasvim nejednak teret za ljude različitog imovinskog stanja. Sa NK se nemože ostvarivati resocijalizacija (popravljanje)učinioca KD. Trebalo bi da NK predstavlja ličnu obavezu učinioca KD. NK može biti glavna i sporedna. Kao glavna kazna, NK se uobičajeno primenjuje alternativno sa kaznom zatvora. Isključivo NK kao glavna predviđena je za mali broj KD (kleveta, uvreda). NK se određuje kao sporedna kazna u slučajevima kada je Zakonikom propisano da se izriče kumulativno sa kaznom zatvora , kao kod KD zelenaštva.Postoji više sistema propisivanja NK, od kojih su najšire prihvaćena dva:1.propisivanje novčanih iznosa u fiksnim iznosima – primenivan u vidu apsolutno određenih kazni po visini (tarife), a potom u relativno određenim kaznama(rasponima). To je sistem usvojen u našem zakonodavstvu. Kod ovog sistema utvrđuje se raspon NK u okvirima fiksno opredeljenog najnižeg i najvišeg iznosa kazne koja se može odrediti u svakom slučaju.2.sistem dani /NK ili dnevnih iznosa – NK se izražava određenim brojem dana .U KZ RS u čl.48-50. Prihvaćena su oba odmeravanja NK.Da bi se prema sistemu dani/NK opredelio visinu NK, sud mora prvo utvrditi broj dnevnih iznosa kojima kažnjava učinioca, a potom visinu jednog dnevnog iznosa NK. Iznos NK odmerava se množenjem utvrđenog broja dnevnih iznosa sa vrednošću dnevnog iznosa. Pri tome broj dnevnih iznosa ne može biti manji od 10, niti veći od 360.Visina jednog dnevnog iznosa određuje se tako što se razlika između ostvarenih prihoda i nužnih rashoda učinioca KD u protekloj kalendarskoj godini podeli sa brojem dana u godini .Jedandnevni iznos ne može biti manji od 500,00, niti veći od 50.000 dinara.

46

Broj dnevnih iznosa se NK utvrđuje se u okviru sledećih raspona :1.do 60 dnevnih iznosa za KD za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca,2.od 30-120 dnevnih iznosa za KD –kazna zatvora do 6 meseci3.od 60-180 dnevnih iznosa za KD- zatvor do 1 godine,4.od 120-240 dnevnih iznosa za KD –kazna zatvora do 2 godine5.najmanje 180 dnevnih iznosa za KD –kazna zatvora do 3 godine i6.u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za KD zas koja je jedina kazna propisana NK.

Odmeravanje KN u okviru raspona:Ukoliko nije moguće utvrditi visinu dnevnog iznosa Nkni na osnovu slobodne procene suda –sud će izreći NK u određenom iznosu u okviru propisane najmanje i najveće mere NK. Opti minimum utvrđen je na 10.000dianra , a opšti maksimum na 1.000.000 dinara.Uspostavljene su sledeće proporcije:1.do sto hiljada dinara za KD za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca,2.od 20.000.- 200.000 dinara za KD-kazna zatvora do 6 meseci,3.od 30.000-300.000dinara za KD –kazna zatvora do 1 godine,4.od 50.000-500.000dinara za KD –kazna zatvora do 2 godine,5.najmanje 100.000dinara za KD-kazna zatvora do 3 godine i6.u okviru propisanog iznosa za KD za koja je kao jedina kazna propisana NK.Izvršenje NK:Odredbama čl.51. reguliše se način izvršenja NK. Sud je dužan u presudi da odredi rok u kome osuđeni treba da plati kaznu. Rok ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 3 meseca od dana pravosnažnosti presude.Sud možer dozvoliti otplatu u ratama –najduže u roju jedne godine.Nenaplaćena NK može biti zamenjena jednom od dve kazne:1.kaznom zatvora (supletorni zatvor)- ukoliko se kazna ne plati u roku(svakih započetih hiljadu dinara zamenjuje se jednim danom zatvora- ne može biti duži od 6 meseci)2.kaznom rada u javnom interesu – ako učinilac nema sredstava da plati novčanu kaznu (sprovodi se tako što hiljadu dinara zamenjuje 8 sati rada u javnom interesu – ne može trajati duže od 360 časova,).

55. RAD U JAVNOM INTERESU I ODUZIMANJE VOZAČKE DOZVOLE Je nova kazna uvedena KZ koja može izreći isključivo kao glavna kazna. Rad u javnom interesu može se izreći za KD za koja je propisan zatvor do tri godine ili NK. Osnovnu prepreku češćem izricanju ove kazne u praksi predstavlja to što je zakonodava propustio u posebnom delu KZ da je predvidi kod pojedinih KD.Smisao ove sankcije je da konstruktivnim radom utiče na učinioca da promeni svoje ponašanje i prestane da vrši KD. Zakonikom je određeno da je rad u u javnom interesu svaki onaj društveno korisni rad kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i koji se ne vrši sa ciljem sticanja dobiti.Sud odmerava kaznu u rasponu :rad u javnom interesu ne može trajati kraće od 60 časova niti duže od 360 časova.Rad u javnom interesu trebalo bi da se obavlja u slobodno vreme kojim osuđeno lice raspolaže i ne sme da utiče na njegove radne obaveze i status zaposlenog. Upravo zbog toga rad u javnom interesu može mesečno da traje najviše 60 časova, a sud opredeljuje i u kom periodu će biti izvršen rad(mora biti obavljen za vreme koje ne može biti kraće od mesec dana , niti duže od 6 meseci).U slučaju da učinilac ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu , sud može dužinu izrečene kazne umanjiti za jednu četvrtinu. U suprotnom ako ne izvršava svoje obaveze sud će kaznu zameniti kaznom zatvora (svakih započetih osam časova –jedan dan zatvora). ODUZIMANJE VOZAČKE DOZVOLE:

47

Ova kazna se može izreći učiniocu KD u vezi sa čijim izvršenjem ili pripremanjem je korišćeno motorno vozilo ( nedozvoljen promet opojnih droga,u slučaju razbojništva olakšava kretanje okrivljenog do mesta izvršenja dela i napuštanje tog mesta,prenošenje sredstava za izvršenje KD..). Kazna je ipak usmerena na učinioca i zato se sastoji u oduzimanju vozačke dozvole.Zbog velike sličnosti sa drugom merom bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom isključena je mogućnost istovremenog izricanja zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne oduzimanja vozačke dozvole. Razlika je u tome što se odlukom suda vozačka dozvola učiniocu oduzima na određeno vreme, dok se mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom , njemu zabranjuje na određeno vreme upravlja motornim vozilom određene kategorijei ta zabrana se upisuje u vozačku dozvolu.Kazna oduzimanja VD može se izreći kaoglavna za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine. Može se izreći i kao sporedna uz kaznu zatvora ili NK. Izriče se za period koji ne može biti kraći od 1 godineniti duži od 3 godine, ralunajući od dana pravosnažnosti odluke , stim ukoliko je kazna izrečena kao sporedna uz kaznu zatvora, vreme provedeno u zatvoru ne uračunava se u vreme trajanja kazne oduzimanja vozačke dozvole.Ako osuđeni kome je izrečena kazna oduzimanja VD upzavlja motornim vozilom za vreme dok mu traje kazna , sud će ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će se za jednu godinu oduzimanja VD odrediti jedan mesec zatvora.

56. ODMERAVANJE KAZNI

Načelo individualizacije, čijom se primenom postiže prilagođavanje kazne težini KD i ličnosti učinioca , obavezuje kako zakonodavca tako i sud. Zakonodavac mora propisati vrste kazni koje sud može izreći i predvideti opšte uslove za izricanje pojedinih vrsta kazni. U Zakoniku se mora propisati za svako pojedinačno KD odgovarajuća kazna. Propisani rasponi kazne čine zakonski okvir za sudsku individualizaciju , tj,za sudsko odmeravanje kazne.Sud je obavezan da u svakom konkretnom slučaju kada izriče kaznu učiniocu , oceni vrstu i težinU izvršenog KD, krivicu učinioca i okolnosti koje se tiču njegove ličnosti. Sudija bira najpogodniju sankciju i opredeljuje njenu visinu- to se naziva SUDSKO ODMERAVANJE KAZNE. Odmeravanje kazni je izbor odgovarajuće kazne po vrsti i visini, u zakonskim okvirima i prema okolnostima konkretnog slučaja. Odmeravanje kazne u našem krivičnopravnom sistemu je isključivo sudsko.Postoji razlika između sudskog odmeravanja kazni u užem i širem smislu ili po opštim i posebnim pravilima o odmeravanju kazni..Sudsko odmeravanje kazni u užem smislu ili po opštim pravilima odnosilo bi se na odmeravanje kazne u okviru zakonom propisanih raspona.U širem smislu odmerava se kazna primenom odredaba o ublažavanju , oslobođenju od kazne ili o izricanju uslovne osude umesto kazne zatvora. Odmeravanje kazne posebnim pravilima uključuje sve ove slučajeve odmeravanja kazne u širem smislu uz odredbe o povratu , odmeravanju kazne za dela u sticaju , uračunavanju lišenja slobode i ranije kazne u novu izrečenu ili o kažnjavanju osuđenog lica.Odmeravanje kazne po opštim pravilima primenjuje se u svakom slučaju i znači da se sudija opredeljuje da odredi učiniocu za određeno Kd veću ili manju kaznu u okviru propisanog raspona kazne. Ukoliko sud odmeri bilo koju kaznu u rasponu koju zakona propisuje za to KD svaka kazna biće zakonita .Postupak odmerravanja kazne podleže mogućem preispitivanju po osnovu žalbe. Osnovni kriterijumi za odmeravanje kazne:1.odmerava se kazna u okviru raspona kazne propisane za konkretno delo 2.sud ima pri tome na umu da se odabranom vrstom i odmerenom visinom kazne postiže svrha kažnjavanja u konkretnom slučaju 3.vodi računa o svim okolnostima koje u konkretnom slučaju utiču da kazna bude manja(olakšavajuće okolnosti) ili teža(otežavajuće okolnosti).Odmeravajuću kaznu u konkretnom slučaju , sud se pridržava zakonskih raspona propisanih za pojedino KD. Određivanje minimuma i maksimuma kazne može da se primeni samo kod onih kazni koje mogu da se odrede u dužem ili kraćem trajanju(zatvor, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole).Sud mora voditi računa o tome da je u konkretnom slučaju potrebno postići SVRHU KAŽNJAVANJA.Okolnosti koje utiču na na meru izrečene kazne mogu biti po svom dejstvu dvojake:1.olakšavajuće –koje utiču da kazna unutar propisanog raspona bude bliža posebnom minimumu2.otežavajuće-utiču da kazna u okviru propisanog raspona bude bliža posebnom maksimumu

48

Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti se mogu podeliti na 3 osnovne grupe:-jednu grupu bi činile one okolnosti koje utiču na kažnjavanje a neposredno se odnose na izvršeno KD (podmuklost kod ubistva,visina ostvarene protvpravne koristi,visina pričinjene štete);-druga grupa okolnosti tiče se krivice – težine prekora mora se uskladiti sa stepenom krivice učinioca;Podela okolnosti koje utiču na meru kazne jeste prema njihovoj prirodi :-objektivne (ako se odnose na KD i njegova objektivna obeležja-vreme,mesto,način ,sredstvo izvršenja.-subjektivne prirode-ako se tiču učiniočeve krivice ili njegove ličnosti ..U Krivičnom zakoniku je promenjen pravnotehnički pristup po kome se preciziraju samo najvažnije ,tipične okolnosti koje mogu uticati na to da sud odmeri manju ili veću kaznu u okviru zakonskih raspona propisanih za određeno KD.Pri odmeravanju kazne sud će naročito voditi računa o sledećim okolnostima:1.stepenu krivice-kao subjektivna okolnost ceni se kroz stepen težine KD,stepen uračunljivosti i oblik krivice. Veći stepen krivice zahteva veću kaznu i obrnuto. Elementi krivice se mogu stepenovati te postaju okolnosti važne za odmeravanje kazne (uračunljivost –olakšavajuća okolnost koja smanjuje stepen krivice, stepen poremećenosti ustanovljen kod bitno smanjene uračunljivosti, oblik krivice –tazlika između direktnog i eventualnog umišljaja, upogledu voljnog elementa kod umišljaja ,kod nehata –stepen iskazane nepažnje...)2.pobude iz kojih je KD učinjeno ili motivi za izvršrnjr KD su takođe subjektivna okolnost koje ne moraju biti predviđene kao obeležje KD, a objašnjavaju razloge zbog kojih je učinilac izvršio KD i time ukazuju na ličnost učinioca.Motivi –negativni (nemoralni-zloba, pakost, mržnja, koristioljublje) i pozitivni (samilost, sažaljenje, osećaj odgovornosti).3.jačina povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra je okolnost o kojoj zakonodavac vodi računa već prilikom propisivanja pojedinog KD. Visinom propisane kazne zakonodavac je vrednovao značaj povrede zaštićenog pravnog dobra. Sud konkretizuje ovu okolnost tako što ustanovljava stvarni stepen povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra u konkretnom slučaju. Ova se okolnost procenjuje isključivo objektivno, prema ostvarenoj posledici KD.4.okolnosti pod kojima je delo učinjeno su različite objektivne i subjektivne okolnosti koje se tiču dela ili učinioca i ukazuju na manji ili veći značaj konkretnog KD. Mogu nastati pre ili u vreme izvršenja KD ali je bitno da nisu obuhvaćene bićem KD. U okviru okolnosti pod kojima je delo učinjeno procenjuje se način,sredstvo ,mesto ,vreme izvršenja doprinos žrtve i drugo.Bitne su okolnosti vezane za oštećenog , odnos učinioca i oštečenog i doprinos oštećenog izvršenju KD (ceni se ko je oštećeni dete, bolesnik) da li su žrtva i učinilacu nekom posebnom odnosu, da li je oštećeni bio u zavisnom položaju prema učiniocu.5.raniji život učinioca pokazujr odnos učinioca prema zakonu i društvu. Ova okolnost je subjektivna –odnosi se na ličnost učinioca.6.lične prilike učinoca su okolnosti koje se tiču samog učinioca i prilika u kojima učinilac živi (starost, bračni status, porodične prilike, imovinske, stambene,zdravstveno stanje,,)7.držanje učinioca posle učinjenog KD obuhvata različite okolnosti koje se mogu odnositi na period neposredno posle izvršenja delaili znatno kasnije. Ove okolnosti su subjektivne pripode ne ukazuju samo na odnos prema učinjenom KD i oštećenom , nego i na veće ili pak manje mogućnosti da se uspešno postigne resocijalizacija učinioca.8.druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca su sve subjektivne okolnosti koje niszu obuhvaćene ličnim prilikama , a mogle su doprineti izvršenju dela(pol,godinestarosti, psihofizičke osobone,emotivnost,stepen obrazovanja..).Prilikom odmeravanja kazne sud mora ceniti svaku pojedinu okolnost u međusobnoj povezanosti sa svim drugim okolnostima koje utiču na odmeravanje kazne. Svaka okolnost koju sud uzme u obzir prilikom odmeravanja kaznemora biti dokazana te je sud u obavezi da u obrazloženju presude navede okolnostikoje je uzeo kao olakšavajuće ili otežavajuće.Prilikom odmeravanja kazne sud se mora rukovoditi pravilom zabrane dvostrukog vrednovanja iste okolnosti .Sud ne može istu okolnost kiju je zakonodavac uzeo u obzir kao obeležje dela ili kvalifikatornu , odnosno privilegujuću okolnost tretirati još i kao olakšavajuću ili otežavajuću.Postoji izuzetak od prethodnog pravilakada sud nije vezan zabranom dvostrukog delovanjačl.54.stav 3. to je slučaj kada okolnost prelazi meru koja je potrebna za postojanje KD ili određenog oblika KD ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnostia samo je jedna dovoljna za postojanje težeg (lakšeg) oblika KD .Pri odmeravanju novčane kazne u određenom iznosu , sud posebno uzima u obzir imovinsko stanje učinioca.

57. POVRAT

49

Činjenica da je delo učinjeno u povratu, ukazuje da prethodana kazna nije ostvarila odgovarajuće ciljeve .(strože kažnjavanje povratnika u krivičnom zakonodavstvu).O povratu govorimo kada učinilac koji je ranije osuđivan učini novo KD. Pravi se razlika između -običnog povrata –postoji kada ranije osuđivani učinilac učini novo KD i -višestrukog povrata koji može biti generalni i li specijalni . Višestruki povratnici su lica osuđivana više puta za izvršenje KD. Po pravilu su delikventi iz navike ili profesionalni delikventi .ako je višestruki povratnik osuđivan više puta za različita KD, reč je o opštem (generalnom)povratu . ukoliko je višestruki povratnik više puta osuđivan za istovrsno ili srodno KD smatra se da je reč o specijalnom (posebnom) povratu.Povrat je u KZ predviđen kao FAKULTATIVNA OTEŽAVAJUĆA OKOLNOST. Pri odmeravanju kazne učinioca za novo KD, koje je učinio posle izdtržane kazne, sud može okolnost da je u pitanju učinjeno delo u povratu uzeti kao otežavajuću okolnost. Značajno je upoređenje ranijeg i novog Kdpo težini ,vrsti i pobudama , jer ove okolnosti ukazuju na to da je po sredi specijalni povratnik na koga ranije kazne nisu delotvorno uticale.

58. UBLAŽAVANJE KAZNE

Je odmeravanje kazne ispod posebnog minimuma kazne predviđene za određeno KD ili izricanje blaže vrste kazne od one koja je propisana . To je izuzetak od opšteg pravila da sud odmerava kaznu u granicama koje su zakonom propisane za pojedino KD.Ublažavanje kazne mora biti zakonsko (neograničeno) ili sudsko (ograničeno). Podela je uslovna jer se i sudsko ublažavanje kazne zasniva na zakonu , koji ovlašćuje sud da pod određenim uslovima primeni ovakav poseban način odmeravanja kazne. Ublažavanje kazne može biti preduzeto u slučajevima kada postoji neki od osnova propisanih učl.56 stav.1 :1.kada zakona predviđa da se kazna može ublažiti – zakonsko ublaž.2.kada zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne- zakonsko ublažavanje i 3.kada sud utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti i oceni da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja – sudsko ublažavanje-Zakonsko ublažavanje postoji onda kada sam zakon izričito propisuje u kojim situacijama se učinilac može blaže kazniti. Osnovi za ublažavanje mogu biti propisani u opšten delu KZ-ka(odnose se na svako KD) ili u posebnom delu kada se tiču samo pojedinog KD kod kog du propisani. U opštem delu su propisani kao FAKULTATIVNI osnovi za ublažavanje kazne :prekoračenje nužne odbrane,prekoračenje granica krajnje nužde,izazivanje opasnosti iz nehata...Za razliku od zakonskog ublažavanja koje se primenjuje samo onda kada zakona takvu mogućnost pšredviđa, sud može po osnovu čl.56. stav1. tačka3. uvek ublažiti kaznu učiniocu. Za ovakvo sudsko ublažavanje kazne potrebno je da sukumulativno ispunjena dva uslova:1.da u konkretnom slučaju postoje dve ili više osobito olakšavajućih okolnosti i2.da one ukazuju da se i sa ublaženom kaznom u konkretnom slučaju postiže svrha kažnjavanja.Ovim pravilom je sud generalno ovlašćen da u prisustvu navedena dva uslova može uvek ublažiti kaznu , u okviru granica propisanih zakonom.Granice ublažavanja kazne –sudu nije ostavljena potpuna sloboda da pri ublažavanju odredi novu kaznu.Granice određuju nove , niže posebne minimume kazne zatvora i nov.kazne , osim u jednom slučaju kada se umesto kazne zatvora može izreći i po vrsti drugačija kazna(NK ili rad u javnom interesu).Sud je vezan sledećim granicama:1.ako je za KD kao najmanja mera kazne (poseban minimum) propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina , kazna se može ublažiti do 2 godine zatvora2. ako je za KD kao najmanja mera kazne (poseban minimum) propisan zatvor u trajanju od 3 godine , kazna se može ublažiti do jedne godine zatvora3. ako je za KD kao najmanja mera kazne (poseban minimum) propisan zatvor u trajanju od 2 godine , kazna se može ublažiti do6 meseci zatvora4. ako je za KD kao najmanja mera kazne (poseban minimum) propisan zatvor u trajanju od 1 godine , kazna se može ublažiti do3 meseca zatvora

50

5. ako je za KD kao najmanja mera kazne (poseban minimum) propisan zatvor u trajanju ispod 1 godine , kazna se može ublažiti do 30 dana zatvora6. ako je za KD propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere , umesto zatvora se može izreći NK ili rad u javnom interesu 7. ako je za KD propisana NK sa naznačenjem najmanje mere ,kazna se može ublažiti do deset hiljada novih dinara.

59.OSLOBAĐANJE OD KAZNE

Je zakonom predviđena izuzetna mogućnost da se učinilac koji je oglašen krivim osuđujućom presudom , oslobodi od svake kazne. Oslobađanje od kazne moguće je samo u slučajevima kada to zakon izričito predviđa. Veoma retko se ptrimenjuje u praksi. Iskorišćavanje ove mogućnosti predstavlja najviši domet sudskih ovlašćenja.Oslobađanje od kazne pretpostavlja donošenje OSUĐUJUĆE PRESUDE :učinilac se proglašava krivično odgovornim , ali se oslobađa od kazne. Uz oslobađanje od kazne moguće je da učiniocu budu određene pojedine mere bezbednosti i oduzimanje imovinske koristi. Pošto je presuda kojom se lice oslobađa od kazne osuđujuća , unosi se u kaznenu evidenciju i briše se ako osuđeni u roku od jedne godine od dana pravosnažnosti sudske odluke ne učini novo KD.

U našem pravu oslobađanje od kazne je samo fakultativno . fakultativni osnovi za oslobađanje od kazne propisani su uopštem delu KZ, to su slučajevi :prekoračenje granica nužne odbraneusled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, prekoračenje granice krajnje nužde učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima,nepodoban pokušaj, dobrovoljni odustanak,dobrovoljno sprečavanje izvršenja KD radnjama saizvršioca, podstrekača ili pomagača.Sud može osloboditi od kazne učinioca koji KD učini iz nehata, ukoliko posledice dela teško pogađaju učinioca. Ovaj osnov najčešće postoji kod dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja ili kod KD protiv života i dela uičinjenih iz nehata. Da bi mogao da bude primenjen ovaj osnov zahteva se ada kumulativno budu osunjeni sledeči uslovi:1.da posledice dela teško pogađaju učinioca dela iz nehata- Učinilac je postipio iz nehata , a to znači da nije hteo. Ipak svojim nepažljivim delovanjem prouzrokovao je posledicu koja pogađa teže samog učinioca nego kazna koju bi mu izrekao sud , i 2.da izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja –trebalo bi da olakša primenu naknade štete kao alternativne krivične sankcije. Naknada štete kao građanska sankcija podobna je za primenu prema učiniocu KD upravo zbog toga što pogađa njegove imovinske interese.

Pored ovih osnova za oslobađanje od kazne propisanih u opštem delu KZ, u posebnom delu predviđeni su fakultativni osnovi za oslobađanje od kazne kod pojedinih KD. Većinom se u ovom slučajevima oslobađanje od kazne predviđa kao nagrada za ponašanje učinioca koje često ima karakteristike dobrovoljnog odustanka od dela , stvarnog kajanja ili daradnje sa nadležnim organima na otkrivanju kriminala.

60. ODMERAVANJE KAZNE ZA K.D. U STICAJU

- SISTEM ASPERACIJE – Sud će izreći jedinstvenu kaznu koja mora biti veća od svake pojedine utvrđene kazne, ali nesme dostignuti zbir utvrđenih kazni.

- “Prilikom odmeravanja jedinstvene kazne u okviru raspona koji se dobija primenom principa asperacije ne bi bilo opravdano ponovo uzimati u obzir i procenjivati sve one okolnosti na osnovu kojih je odmerena svaka pojedinačna kazna. Ipak, nije moguće potpuno razdvojiti okolnosti koje su relevantne samo za odmeravanje pojedinačnih kazni i one koje treba uzimati u obzir prilikom odmeravanja jedinstvene kazne. Neke od okolnosti koje su uzete u obzir prilikom odmeravanja pojedinačnih kazni mogu dobiti jedan novi kvalitet, odnosno mogu se drugačije posmatrati ako se imaju u vidu i ostala učinjena krivična dela. U svakom slučaju prilikom odmeravanja jedinstvene kazne u prvom planu jeste ukupna ocena o svim učinjenim krivičnim delima

51

na osnovu značaja i težine koju one zajedno imaju, njihov međusobni odnos u vezi sa tim njihova veća ili manja samostalnost, a takođe i odnos učinioca prema svim delima. Za odmeravanje jedinstvene kazne nije merodavna propisana kazna. Raspon u okviru koga se kazna odmerava određen je isključivo principom asperacije i gornja granica tog raspona može biti znatno viša od propisane kazne za pojedinačna krivična dela, tako da bi se moglo reći da je u pitanju svojevrsno pooštravanje kazne, tj. jedinstvena kazna može biti znatno viša od propisanog posebnog maksimuma za pojedina krivična dela. Ta gornja granica je ograničena opštim maksimumom. Jedinstvena kazna može ići sve do zbira svih pojedinačnih kazni umanjeno za mesec dana (s tim da se ne pređe opšti maksimum od 20 godina). Krivični zakonik ipak predviđa jedno ograničenje u tom pogledu. Cilj tog ograničenja jeste da se kod lakših krivičnih dela otkloni mogućnost izricanja dugih kazni zatvora koja ne bi bila adekvatna za takva krivična dela i njihove učinioce. Ograničenje se sastoji u tome da ako su za sva krivična dela u sticaju propisane kazne zatvora do 3 godine, jedinstvena kazna ne može preći 10 godina zatvora.”

- SISTEM APSORPCIJE – kada je za jedno KD izrečena kazna od 30 do 40 godina zatvora, ona apsorbuje ostale kazne

- “Prema odredbama člana 60. stav 2. Krivičnog zakonika princip apsorpcije primenjuje se onda kada je za jedno delo u sticaju utvrđena kazna zatvora od 30 do 40 godina u kom slučaju ona apsorbuje druge kazne. Naprimer, ako je sud za jedno delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 33 godine a za drugo pet godina izreći će jedinstvenu kaznu zatvora od 33 godine. Takođe apsorpcija se primenjuje i onda ako je za neko krivično delo u sticaju utvrđena kazna zatvora od 20 godina. Postoji i tzv. nužna apsorpcija u slučaju da je za jedno krivično delo utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 dana, a za drugo u trajanju od 6 meseci ili duže, jer se kazna zatvora preko 6 meseci ne može izricati na dane, što je propisano u članu 45. stav 2. KZ, a prema principu apsorpcije jedinstvena kazna mora biti manja od zbira pojedinačih kazni.”

OGRANIČENJA:1. krajnja granica je 20 godina zatvora,2. za više KD za koja su izrečene kazne do 3 g. jedinstvena kazna ne sme biti viša od 10 g.

- SISTEM KUMULACIJE – kod novčane kazne i kazne rada u javnom interesu (gornja granica opšti maksimumi: 18 miliona, 1 milion, odn. 10 miliona za dela iz koristoljublja, 360 časova izvršivo u roku od 6 meseci)

ODMERAVANJE KAZNE ZA DELA U STICAJU

Uslučaju prulariteta krivečnih dela za koje istovremeno sudi jednom učiniocu, sud primenjuje posebna pravila o odmeravanju kazne u sticaju. U odsustvu ovakvih posebnih pravila za svako izvršeno krivično delo učiniocu bi bila izrečena pojedinačna kazna, a osuda za sva krivična dela odgovarala bi zbiru kazni.U zakonodavstvima u kojima postoje posebna pravila za odmeravanje kazne za dela u sticaju, primenjuju se u tom pogledu različiti sistemi, u zavisnosti od kncepcije sticaja ( da li se prihvata jedinstveni pojam sticaja ili se razlikuju realni i idealni sticaj).Sistem koji je prihvaćen u našem zakonodavstvu, za svako učinjeno delo učiniocu najpre se utvrđuje pojedinačna kazna, a potom se odmerava jedinstvena kazna koja će obuhvatiti sva dela obuhvaćena u sticaju. Na odmeravanje kazne za dela u sticaju odnosi se posebno pravilo.Krivični zakonik u članu 60. stav 1. pravi razliku između idealnog i realnog sticaja, ipak u stavu 2. istog člana na isti način određuje odmeravanje jedinstvene kazne. Moguće je da budu predviđeni različiti načini odmeravanja kazne za dela učinjena u realnom ili idealnom sticaju, pri čemu za idealni sticaj blaže nego za realni.Prilikom utvrđivanja jedinstvene kazne mogu se primeniti sledeći metodi:

1. metod kumulacije- gomilanje ili zbir svih kazni koje su utvrđene za pojedina krivična dela,2. metod apsorcije- po kome jedinstvenu kaznu predstavlja najteža od pojedinačno utvrđenih kazni,

pa se tako učinilac kažnjava praktično za najteže krivično delo, dok za ostala ostaje nekažnjen i

52

3. metod asperacije- po kome se jedinstvena kazna određuje na osnovu najteže utvrđene kazne za pojedinačno delo, koja se povećava, ali tako da nesme dostići zbir svih pojedinačnih kazni (prešlo bi se u sistem kumulacije), niti se sme preći opšti maksimum te vrste kazne.Pravila za odmeravanje jedinstvene kazne u sticaju propisana članom 60. stav 2. KZ predviđaju primenu navedenih metoda zavisno od vrste i visine pojedinačnih kazni koje se izriču učiniocu krivičnog dela.U koliko je sud za pojedinačna dela utvrdio kazne zatvora, jedinstvena kazna se odmerava po principu asperacije. Jedinstvena kazna mora biti veća od svake pojedinačnoutvrđenekazne.Utvrđuje se tako što se povisi najteža od pojedinačnih kazni, ali tako da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir svih pojedinačnih kazni, niti preći opšti maksimum od dvadeset godina.

Sa ciljem sprečavanja izricanja dugih kazni zatvora u slučaju sticaja više krivičnih dela, predviđeno je ograničenje: ako su za sva krivična dela izvršena u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna, utvrđena po predhodnom pravilu, ne može preći deset godina zatvora. Metod asperacije propisan za odmeravanje zatvorskih kazni primenjuje se i kada sud za neka dela izrekao kaznu zatvora okrivljenom, a za druga kaznu maloletničkog zatvora.Trebalo bi da kroz jedinstvenu kaznu dođe do izražaja ocena posebne kriminalne situacije u kojoj učinilac najčešće čini više međusobno povezanih krivičnih dela.Opredeljujući se hoće li odmeriti jedinstvenu kaznu bliže najvišoj od pojedinih utvrđenih ili zbiru kazni, odnosno opštem maksimumu, sud bi trbalo naročito da vodi računa o srodnosti izvršenih krivičnih dela, činjenici da li su dela učinjena u realnom ili idealnom sticaju i ličnosti učinioca. Razlika između realnog i idealnog sticaja je važna zbog toga što učinilac kod realnog sticaja ponavlja izvršenje radnji krivičnog dela, pa bi zbog toga trbalo da jedinstvena kazna bude veća nego u situaciji idealnog sticaja, naročito kada je jednom radnjom izazvao samo jednu posledicu, ali je ostvario biće više krivičnih dela. Ipak postoje slučajevi u kojima nije opravdano praviti takve razlike između dela učinjenih u realnom i idealnom sticaju, na primer, kada je neko ubio više lica pucajući više puta ili ispalivši samo jedan rafal.Kad sud za sva dela u sticaju utvrdi novčanue kazne, odmeriće jedinstvenu kaznu po sistemu kumulacije utvrđenih kazni, stim što jedinstvena kazna ne sme preći opšte maksimume novčane kazne. Znači, jedinstvena novčana kazna odmerena po sistemu kumulacije nesme preći 18.000.000,00 dinara, a ako je utvrdio samo novčane kazne u određenim iznosima ona nesme preći 1.000.000,00 dinara odnosno 10.000.000,00 dinara kad su jedno ili više krivičnih dela izvršenih iz koristoljublja.U slučaju da je za sva krivična dela u sticaju sud utvrdio rad u javnom interesu, odmeriće jedinstvenu kaznu takođe po sistemu kumulacije, stim što zbir utvrđenih časova rada ne sme preći opšti maksimum (trista šezdeset časova), a rad ne sme trajati duže od šest meseci.Ako je sud za neka krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, a za druga novčane kazne, izreći će jednu kaznu zatvora i jednu novčanu kaznu prema pravilima koja važe za odmeravanje kazne zatvora, odnosno novčane kazne kod dela učinjenih u sticaju.

61.ODMERAVANJE KAZNE OSUĐENOM LICU

Pravila o odmeravanju kazne za dela u sticaju primenjuju se i u slučajevima kada posle donošenja osuđujuće presude nastanu takve situacije u kojima je osuđenom licu potrebno ponovo izreći kaznu zbog krivičnog dela koje nije bilo obuhvaćeno ranijom osudom. Ova pravila primenjuju se u dva slučaja:

1. Ako se osuđenom licu sudi za dlo koje je učinilo pra nego što je započelo izvršenje kazne po ranijoj osudi ili2. Ako mu se sudi za krivično delu učinjeno za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora.

53

U oba slučaja slud uzima ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu, odmerava kaznu za nova ili novootkrivena krivična dela i primenom pravila o odmeravanju kazne za dela učinjena u sticaju odmerava jedinstvenu kaznu. Krivični zakonik u članu 62. st. 2. i 3. propisuje dva odstupanja od ove redovne situacije.

Ova odstupanja se odnose samo na slučaj kada osuđeno lice koje se nalazi na izvršenju kazne učini jedno ili više krivičnih dela. Ako osuđeno lice učini novo krivično delo tokom izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora, pri čemu težina tog krivičnog dela i neizdržani deo ranije kazne isključuju ostvarivanje svrhe kažnjavanja. U ovom slučaju osuđeno lice će samostalnu kaznu po novoj osudi nastaviti da izvršava po isteku kazne na koju je ranije bilo osuđeno. Drugo odstupanje se odnosi na osuđeno lice koje učini krivično delo za koje zakon propisuje novčanu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine kada je reč o lakim krivičnim delima, a osuđeno lice se već nalazi na izdržavanju kazne. Iz praktičnih razloga je predviđeno da se umesto kaznom, osuđeni može kazniti disciplinski, što treba da isključi nepotrebnu krivičnu represiju za laka krivična dela.

62.URAČUNAVANJE PRITVORA I RANIJE KAZNE

Učinilac krivičnog dela može biti lišen slobode u toku pretkrivičnog postupka. Ovakvo zadržavanje podrazumeva lišenje slobode osumljičenog i može da traje do 8 časova ili najduže do 48 časova, a tokom krivičnog postupka zadržavanje može biti u obliku pritvora, upućivanja na psihijatrijsko posmatranje za potrebe medicinskog veštačenja u krivičnom postupku ili boravak u ekstradicionom pritvoru.

Vreme provedeno u pritvoru i trajanje svakog drugog lišenja slobode u vezi sa krivičnim delom uračunava se u kaznu zatvora, novčanu kaznu ili kaznu rada u javnom interesu (regulisano članom 11. Krivičnog zakonika, dopunski odredbama iz člana 63.), ukoliko je ispunjen uslov da je pritvor ili drugo lišenje slobode bilo u vezi sa krivičnim delom zbog kog je učiniocu izrečena kazna. Pritvor ili drugo lišenje slobode uračunavaju se u izrečenu kaznu zatvora tako što se izjednačava jedan dan pritvora ili drugog lišavanja slobode sa jednim danom zatvora, dok se jedan dan lišenja slobode ili pritvora poistovećuje sa hiljadu dinara u slučaju da se uračunava u novčanu kaznu, odn. 8 časova rada u javnom interesu u slučaju da se uračunava u ovaj vid sankcije.

Pitanje uračunavanja lišenja slobode ili pritvora u izrečenu uslovnu osudu se rešava tako što u sudskoj odluci sud ustanovi da uračunava ovo vreme za koje je lice bilo lišeno slobode u uslovnu osudu, s tim što će se takvo uračunavanje praktično primeniti samo u situaciji ako dođe do opoziva uslovne osude. Učinilac krivičnog dela može svojom radnjom ostvariti istovremeno obeležja različitih javnopravnih delikata (prekršaja, privrednih prestupa, disciplinskih prestupa, krivičnih dela). U skladu sa pravilom ne dva puta u istoj stvari (non bis in idem) izdržana kazna zatvora ili plaćena novčana kazna za prekršaj ili za privredni prestup ili izdržana disciplinska kazna, odn. disciplinska mera koja podrazumeva lišenje slobode biće mu uračunate u kaznu zatvora ili novčanu kaznu ili sankciju rada u javnom interesu koja mu je izrečena za izvršeno krivično delo.

63.USLOVNA OSUDA54

Uslovna Osuda je samostalna krivična sankcija koja se sastoji u upozorenju učinioca i pretnji primenom kazne ukoliko natavni da vrši krivična dela. U našem pravnom sistemu prihvaćen je sistem frankobelgijske uslovne osude, što podrazumeva da sudija najpre utvrdi učiniocu odgovarajuću kaznu za izvršeno delo, a potom određuje da se ta kazna neće izvršiti ukoliko učinilac u određenom periodu (vremenu proveravanja) ne učini novo krivično delo. Učiniocima koji su učinili lakše krivično delo i koji nisu bili ranije osuđivani.

Funkciju sličnu uslovnoj osudi u angloameričkom zakonodavstvu ostvaruje tzv. probacija. Postoji i treći, mešoviti sistem uslovne osude sa zaštitnim nadzorom koja je u jugoslovenskom

krivičnom zakonodavstvu od 1977. godine, pod upravo tim nazivom. Dosledno usvojenom frankobelgijskom konceptu uslovne osude, u KZ-u RS-e uslovna osuda ima karakter samostalne sankcije čija se suđtina ispoljava u uslovnom odlaganju izricanja izvršenja kazne.

Uslovna osuda ima sledeće osnovne elemente:1. Utvrđivanje kazne za izvrđeno delo (prema opđtim pravilima o odmeravanju kazne)2. Određivanje vremena proveravanja (perioda u kom osuđeni ne sme da izvrđi novo krivično delo).

Kod uslovne osude kazna se ne izriče, nego se samo utvrđuje. Rok proveravanja (član 65. stav 1. KZ) iznosi od jedne do pet godine računajući od dana pravosnažnosti presude. Osnovna obaveza učinioca jeste da tokom opredeljenog vremena unutar roka proveravanja ne izvrši novo krivično delo. uz ovu obavezu, sud može postaviti i druge, dopunske obaveze osuđenom (član 65. stav 2), npr. da u određenom roku vrati imovinsku korist ostvarenu krivičnim delom.

Da bi mogla biti izrečena uslovna osuda (član 66. KZ-a) predviđeni su sledeći uslovi:1. Formalni (objektivni) uslov koji se tiče kazne propisane za konkretno krivično delo. Najpre važi opšte pravilo

da se uslovna osuda ne može izreći onda kada je u kokretnom slučaju učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju do dve godine (uključujući tu i dve godine). Utvrđivanje kazne zatvora znači prethodno njeno odmeravanje u skladu sa opštim pravilima. Za izricanje uslovne osude bitna je sudski utvrđena, a ne zakonom propisana kazna. (OVO JE FORMULACIJA IZ KNJIGE KOJU JA APSOLUTNO NE KONTAM ŠTA JE PISAC HTEO DA KAŽE TIME). Postoje i dopunska pravila: da se za krivična dela za koja se može izreži kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teža kazna, uslovna kazna ne može izreći i da uslovna osuda ne može biti izrečena čak ni za dela u pogledu kojih je opšti formalni uslov zadovoljen, ukoliko nije prošlo više od 5 godina od pravnosnažnosti ranije osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno učinjeno krivično delo.

2. Materijalni (subjektivni) uslov koji se odnosi na mogućnost postizanja svrhe uslovne osude u konkretnom slučaju. Procenju se prema okolnostima slučaja, koje ukazuju da će primenom uslovne osude biti postignuta njena svrha. Naročito se vodi računa o ličnosti učinioca, njegovom ranijem životu, ponašanju posle izvršenja krivičnog dela, stepenu krivice i drugim okolnostima pod kojima je delo učinjeno.

Lice kome je izrečena uslovna osuda ima status osuđenog lica. Uslovna osuda se upisuje u kaznenu evidenciju.

Opozivanje uslovne osude znači ukidanje uslovne osude i njenu zamenu onom kaznom zatvora koja je utvrđena u sudskoj odluci kojom je učiniocu izrčena uslovna osuda.

Do opozivanja uslovne osude može doži u tri slučaja:1. Ako lice kažnjeno uslovnom osudom izvrši novo krivično delo tokom vremena proveravanja. U ovom slučaju

sud mora opozvati uslovnu osudu ukoliko je za novo krivično delo koje je učinio u vremenu proveravanja osuđen na kaznu zatvora od dve godine ili više (tzv. obavezno opozivanje uslovne osude). Ako je osuđen na blažu kaznu postoji (tzv. fakultativno opozivanje uslovne osude), gde sud može opozvati uslovnu osudu vodeći

55

računa o okolnostima slučaja, ali nije obavezan. Sud ne sme izreći novu uslovnu osudu ako bi za ranije delo utvrđeno u uslovnoj osudi i za nova krivična dela po pravilima o odmeravanju kazne za dela u sticaju trebalo da izrekne jedinstvenu kaznu preko dve godine zatvora.

2. Zbog ranije učinjenog krivičnog dela (za koje se nije znalo u momentu izricanja uslovne osude), (član 68. KZ-a). U ovom slučaju sudu se prepušta da oceni hoće li ili ne opozvati uslovnu osudu, a glavna smernica će biti da li bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se u vreme njegnog donošenja znalo za to delo

3. Zbog neispunjenja dodatnih obaveza koje su naložene uslovnom osudom (član 69.) Ako učinilac nije ispunio neku obavezu koja mu je uz uslovnu osudu određena kao dopunski uslov, sud može postuputi na jedan od sledeća četiri načina: može produžiti rok za ispunjenje te obaveze u oviru opšteg roka proveravanja, može opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja mu je bila utvrđena, može osloboditi osuđenog nametnute obaveze ili odrediti drugu obavezu propisanu zakonom koju osuđeni treba da ispuni umesto prethodne. Da bi sud mogao da donese odgovarajuću odluku potrebno je da prethodno ustanovi zašto osuđeni nije ispunjavao te dodatne obaveze i da li ih je u kokretnom slučaju mogao ispuniti ili nije mogao.

Uslovna osuda se može opozivati samo u toku sudski određenog vremena proveravanja. Izuzetno u dva slučaja, kada se opoziva uslovna osuda zbog novog krivičnog dela ili u slučaju neispunjenja naložene obaveze u roku od jedne godine od dana proteka vremena proveravanja. Odluka o opozivu uslovne osude se donosi u formi presude.

Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom (član 71. KZ) je vrsta uslovne osude koja sjedinjuje elemente frankobelgijske uslevne osude i angloameričke probacije i ima za cilj pojačani uticaj na učinioca tokom vremena proveravanja. Zaštitni nadzor određuje sud u presudi kojom izriče uslovnu osudu i određuje ere zaštitinog nadzora, njihovo trajanje i način njihovog ispunjavanja. Sdržinu zaštitnog nadzora, kojim se nastoji što potpunije resocijalizovati osuđeno lice, čine sledeće obaveze (član 73): javljanje organu nadležnom za izvršenje zaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi, osposobljavanje učinioca za određeno zanimanje, prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima učinioca, ispunjavanje obaveza izdržavanja porodice, čuvanja i vaspitanja dece i drugih porodičnih obaveza, uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala ili priredbi, ako to može biti prilika ili podsticaja za ponovno vršenje krivičnih dela, blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka, sdrese ili radnog mesta, uzdržavanje od upotrebe droge ili alkoholnih piće, lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova i postupanje po njihovim uputstvima i otklanjanja ili ublažavanje štete pričinjene krivičnim delom, a naročiti izmirenje sa žrtvom učinjenog krivičnog dela. Ukoliko osušeni tokom zaštitnog nadzora ne izvršava obaveze koje su mu određene, sud ga može opomenuti, zameniti obavezu nekom drugom, produžiti trajenje zaštitnog nadzora ili opozvati uslovnu osudu.

64.SUDSKA OPOMENA

Sudska oponema je posebna krivična sankcija koja se primanjuje prema punoletnim učiniocima krivičnih dela u slučaju kad se svrha kažnjavanja može postići samim upozorenjem, bez izricanja kazne. Sudska opomena je istovremeno najlakša krivična sankcija kojom se izdržava opšte neodobravanje i moralno osuđuje učinilac krivičnog dela.

Svrha sudske opomene (član 64. stav 2. KZ-a) je da omogući da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna ako se može očekivati da će samo upozorenje dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.

Da bi u konkretnom slučaju sudska opomena mogla da bude izrečena, potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva zakonska uslova:

56

1. formalni(objektivni) koji se odnosi na težinu izvršenog krivičnog dela – Predviđen je u članu 77. stav 1. KZ-a:sudska opomena može se izreći za krivično delo za koje je propisan zatvor do jedene godine ili novčana kazna. Izuzetno za krivična dela za koja je zakonom predviđena kazna zatvora do tri godine ako je mogućnost izricanja sudske opomene izričito zakonom propisana za pojedino krivično delo.

2. Materijalni(subjektivini)uslov koji se odnosi na subjektivne i objektivne okolnosti izvršenja dela i koji ukaju na to da je krivično delo učinjeno pod takvim olakšavajućim okolnostima koje delo čini naročito lakim. sud mora posebno da uzme u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponađanje posle izvršenja krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno. Primena sudske opomene je uvek fakoltativne, što znači da je sud ne mora izreći čak ni kad su svi predviđeni zakonski uslovi ispunjni. Sudska opomena podrazumeva osudu za učinjeno delo i zato učinilac koji je kažnjen sudskom opomenom ima status osuđenog lica. Sudska opomena izriče se rešenjem i retko se primenjuje u praksi našeg sudstva.

65.MERE BEZBEDNOSTIMere bezbednosti su posebne vrste krivičnih sankcija kojima se postiže otklanjanje odrđenog opasnog stanja

koje proističe iz ličnosti učinioca ili nekih stvarnih okolnosti. Odlikuju se naročitim pravnim osnovom i posenom funkcijom. Osnov za izricanje mera bezbednosti jeste opasnost učinioca krivičnog dela, koga je potrebno sprečiti da ne ponovi krivično delo radi zaštite društva. Kod mera bezbednosti najveći značaj imaju isključivo okolnosti koje se tiču ličnosti učinioca na osnovu kojih se može sa visokim stepenom verovatnoće pretpostaviti da će on nastaviti da vrši krivična dela.

Mere bezbednosti su prihvaćene uz kazne kao druga najvažnija vrsta sankcija koje su namenjene bezbedonosnoj zaštiti društva kroz sprečavanje vršenja krivičnih dela, a njima se i omogućuje adekvatna individualizacija krivičnih sankcija i ostvarenje ciljeva specijalne prevencije. Svrha je delovanje na planu specijalne prevencije, otklanjanjem stanja ili uslova koji mogu da utiču na to da učinilac ubuduće ne vrši krivična dela. Nije značajna težina izvršenog krivičnog dela pri izricanju mere bezbednosti kada sud mora proceniti da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi koji se najpre tiču postojanja opasnosti učinioca.

Merama bezbednosti se zadire u osnovna ljudska prava, zbog toga sud može izreći samo one koje su zakonom propisane ukoliko su za to ispunjeni zakonom predviđeni (načelo zakonitosti).

66.ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI

Niko ne može zadržati korist stečenu krivičnim delom propisano je i u članu 91. stav 1. KZ-a. Merom oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivičnog dela: novac, predmeti od vrednosti, kao i svaka druga korist pribavljana krivičnim delom. Imovinska korist podrazumeva svaki imovinski efekat koji predstavlja protivpravnu dobit za učinioca, čak i obavljanje usluga, korišćenje predmeta bez naknade, ostvarene uštede i slično.

Pravna priroda mere oduzimanja koristi nije dovoljno jasna. Smatra se posebnom merom, bez posebnog svrstavanja uz neke druge sankcije ili mere. Nije sankcija, ne zadire ni u kakve slobode i prava učinioca krivičnog dela, a nije ni mera bezbednosti, jer ne otklanja opasnost učinica.

Način oduzimanja – Zakonom je predviđeno da se oduzima na dva načina: realno ili vrednosno. Prvi način ima prednost dok se drugi samo supsidijano primenjuje. Po realnom načinu oduzima se od učinioca novac, predmeti od vrednosti, kao i svaka druga korist pribavljena krivičnim delom kroz fizičko oduzimanje stvari ili poništenje odgovarajućih pravnih poslova i prava.

57

Kada neposredno oduzimanje imovinske koristi nije moguć primenjuje se vrednosni način oduzimanja imovinske koristi. Imovinska korist pribavljena krivičnim delom može se oduzeti i od trećih lica na koja je prenesena, ali pod posebnim uslovima: da je na njih prenesena bez naknade ili ispod stvarne vrednosti.

Ukoliko oduzimanje nije moguće, učinilac će se obavezati da plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi

67.KRIVIČNOPRAVNA REAKCIJA NA KRIVIMALITET MALOLETNIKA

Kriminalitet maloletnika je sastavni deo maloletničke delikvencije koja kao điri pojam, obuhvata i različite oblike asocijalnog i antisocijalnog ponašanja dece i maloletnika. U savremenom krivičnom pravu i u našem krivičnom zakonodavstvu, maloletnici imaju poseban status(specijalne krivičnopravne odredbe kojima se reguliše taj status), koji se sve više izdvaja iz oblasti krivičnog prava. Stvara se i poseban sistem krivičnopravnih normi koje sistematizuju u jednu celinu uslove za odgovornost i primenu sankcija prema maloletnicima. Sistem sankcija, koga karakteriše postupnost, usmeren je na ličnost maloletnog učinioca krivičnog dela, rehabilitaciju i reintegraciju maloletnika u društvenu sredinu.

Ovakav sistem je postupno razvijan od početka XX veka kada su najpre u krivičnim zakonodavstvima prema maloletnim učiniocima uvedene posebne krivične sankcije – vaspitne mere. Smisao jeste da se prioritetno obezbedi vaspitanje, tačnije prevaspitanje maloletnog učinioca (tzv. resocijalizacija), uz što manju primenu elemenata prinude.

Reakcija na kriminalitet maloletnika izdvaja se iz krivičnopravnog sistema u zakonodavstvu RS reformama krivičnog zakonodavstva i donošenjem Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Ujedinjene norme materijalnog, procesnog i izvršnog zakonodavstva koje se odnose na maloletne učinioce krivičnih dela i oštećene krivičnim delom. Prihvaćena su neka nova rešenja u pogledu sankcionicanja krivičnih dela maloletnih lica, koja naginju konceptu korektivnog razrešenja krivičnopravnog slučaja.

* 1. Pojam maloletničkog krivičnog prava

Maloletničko krivično pravo je segment krivičnog prava jedne države koje zbog obilja specifičnih rešenja u poslednje vreme u nizu evropskih država dobija karakter samostalne pravne, ali i naučne discipline. Maloletničko krivično pravo je skup zakonskih propisa kojima se određuje krivičnopravni položaj maloletnih lica, kao učinilaca krivičnih dela ili kao žrtava istih. To je pravo koje propisuje poseban tretman prema maloletnim učiniocima krivičnih dela.Drugim rečima to je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se određuje sistem krivičnih sankcija za maloletne učinioce krivičnih dela a pod određenim uslovima i za punoletne učinioce, te postupak za izricanje i izvršenje ovih sankcija od strane nadležnih državnih organa.Stoga se može reći da maloletničko krivično pravo prelazi okvire krivičnog prava jer obuhvata ne samo krivičnopravne odredbe materijalne sadržine, već i odredbe procesnog i iyvršnog krivičnog prava na način, u meri i obimu koji se odnosi na maloletne učinioce krivičnih dela.Ove odredbe se odnose na :

1. pojam i vrste maloletnika kao subjekata krivičnoh prava ( aktivni i pasivni subjekt)2. pojam, vrste, svrhu, uslove i način propisivanja i izricanja krivičnih sankcija prema maloletnim učiniocima krivičnih dela.3. postupak za izricanje krivičnih sankcija za maloletnike4. postupak izvršenja izrečenih maloletničkih krivičnih sankcija.

Osnovni izvor maloletničkog krivičnog prava u Republici Srbiji je pored Krivičnog zakonika, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ( ZOMUKD ).

2.Karakteristike maloletničkog krivičnog prava

58

U našem krivičnom pravu Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika FNR Jugoslavije iz 1959. godine izdvojene su odredbe o kažnjavanju maloletnih učinilaca krivičnih dela u posebno poglavlje. Tako je stvoreno maloletničko krivično pravo sa sledećim karakteristikama:

1. Krivično pravo se ne odnosi na lice koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 14 godina ( član 2. ZOMUKD ).Takva lica se nazivaju deca i oni nisu aktivni subjekt krivičnog prava.2. Jezičkim i gramatičkim tumačenjem pojam „Maloletnog učinioca krivičnog dela“ nije moguć, jer krivičnog dela nema bez postojanja krivica na strani njegovog učinioca.Takođe je pojam krivice nespojiv sa pojmom maloletnika.Stoga i Krivični zakonik upotrebljava formulaciju „maloletnik koji je izvršio protivpravno delo koje je u zakonu predvidjeno kao krivično delo“Isključeno je postojanje i utvrdjivanje krivice maloletnih učinilaca krivičnoh dela u krivičnom postupku.3. Maloletničko krivično pravo je lišeno brojnih pojmova i instituta koje poznaje „klasično, standardno“ krivično pravo koje se primenjuje prema punoletnim licima: krivica, kazna, kazneni i retributivni sistem, srazmernost kazne stepenu opasnosti učinioca i težini učinjenog krivičnog dela, odmeravanje kazne za dela u sticaju.4. Maloletničko krivično pravo je podređeno kriminalopolitičkim ciljevima, a to je vaspitanje maloletnog učinioca krivičnog dela i njegovo prevaspitanje. Na taj način je istaknut specijalno preventivni karakter ove grane prava čime je napušten njegov dotadašnji „terapeutski karakter“.5. Među krivičnim sankcijama koje se primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela primat imaju vaspitne mere nad kaznom koja predstavlja izuzetak izražen u primeni kazne maloletničkog zatvora. Maloletničkim zatvorom se može kazniti izuzetno i stariji maloletnik ako je izvršio teško krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora preko pet godina. Dakle vaspitne mere su osnovni oblik reagovanja društva prema maloletnim učiniocima krivičnih dela.6. pored i umesto krivičnih sankcija moderna krivična zakonodavstva ( Nemačka, Francuska, Makedonija, Slovenija, Hrvatska,Bosna i Hercegovina) poznaju različite mere alternativnog karaktera čija se primena preporučuje prema „teoriji neintervenisanja“ kad god je moguće izbegavanje krivičnog pravosuđa preko skretanja krivičnog postupka – diverzionog postupka . To su različite mere sui generis u vidu vaspitnih naloga, upustava, zabrana ili preporuka čiji je cilj da se izbegne ili odloži vođenje krivičnog postupka prema maloletnom učiniocu krivičnog dela.7. Novi zakonski propisi predviđaju sudsku zaštitu maloletnika u postupku izvršenja izrečenih maloletničkih krivičnih sankcija umesto ranije postojeće zaštite u upravnom sporu.8. Nove su i odredbe o nadzoru nad izvršenjem vaspitnih mera. Sudija za maloletnike koji je izrekao vaspitnu meru i javni tužilac za maloletnike vrši nadzor nad sprovođenjem izrečenih vaspitnih mera. U tom smislu dužni su da prate:

prate rezultate izvršenja izrečene vaspitne mere obilaze maloletnika smeštenog u zavodu ili drugoj ustanovi vrši neposredan uvid i razmatraju izceštaje o toku izvršenja izrečene vaspitne mere.

I uprava zatvora ili druge ustanove u kojoj je maloletnik smešten je dužna da svakih šest meseci sudu i javnom tužiocu za maloletnike dostavlja izveštaj o rezultatima primene izrečene vaspitne mere.

9. Pomoć maloletniku posle izvršenja zavodskih vaspitnih mera i kazne maloletničkog zatvora. Organ starateljstva za vreme trajanja izvršenja izrečenih maloleetničkih krivičnih sankcija institucionalnog karaktera održava stalnu saradnju i kontakt ne samo sa ustanovom u kojoj se maloletnik nalazi, već i sa maloletnikom i njegovom porodicom kako bi se ona pripremila i osposobila za vraćanje maloletnika u raniju socijalnu sredinu i njegovo uključenje u normalan i društveno koristan život i aktivnosti.

I u oblasti maloletničkog procesnog prava uneto je niz rešenja koja treba da doprinesu uspešnosti i efikasnoosti krivičnog postupka prema maloletnim učiniocima krivičnog dela.Među karakteristikama maloletničkog krivičnoprocesnog prava naročito se ističu:

1. U našem pravnom sistemu postoje posebni organi maloletničkog krivičnog pravosuđa, posebna odeljenja za maloletničku delikvenciju u policijskim upravama, poseban javni tužilac i poseban sudija za

59

maloletnike, odnosno veća pri višem sudu.Veće je uprvom stepenu sastavljeno od sudije i dvojice sudija porotnika različitog pola koji imaju iskustva u vaspitnom radu sa maloletnicima.

2. Krivični postupak prema maloletnim učiniocima krivičnih dela vodi stvarno nadležan viši sud, dok se mesna nadležnost suda određuje prema mestu prebivališta, odnosno mestu boravišta maloletnika.

3. U krivičnom postupku prema maloletnicima organi krivičnog gonjenja i suda imaju široka diskreciona ovlaštenja u pogledu pokretanja, vođenja ili okončanja shodno načelu portuniteta.Tako javni tužilac za maloletnike, odnosno sudija za maloletnike mogu da izreknu maloletniku jedan ili više vaspitnih naloga umesto da pokrenu krivični postupak.

4. U krivičnom postupku obavezna je odbrana od strane advokata za sva krivična dela maloletnika.

5. Isključena je mera „policijskog zadržavanja“ prema maloletnom učiniocu krivičnog dela, kao što je redukovana primena krivičnoprocesne mere pritvora.

3.Pojam i vrste maloletnika

Maloletničko krivično pravo se bavi utvrđivanjem krivičnopravnog položaja maloletnih lica.Tako se kao maloletno lice smatra lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 14. godina, anije navršilo 18 godina.Lica do 14 godina nazivaju se deca i prema njima se ne mogu primeniti krivične sankcije, niti druge krivičnopravne mere.Maloletnici se kao učinioci krivičnih dela dele u dve kategorije, to su:

Mlađi maloletnici – lica od navršenih 14. do 16. godina života Stariji maloletnici – lica sa navršenih 16. do 18. godina života. Mlađa punoletna lica – su lica koja su u vreme izvršenja krivičnog dela navršila 18. godina, a u vreme suđenja nisu navršila dvadeset jednu godinu.

68.VASPITNI NALOZI

Najznačajnija novina maloletničkog krivičnog prava jeste uvođenje alternativnih (diverzionih ) mera koje vode skretanju krivičnog postupka na druge grane prava. To su vaspitni nalozi ( preporuke, zabrane i upustva ). Cilj ovih pravila je da se društvena zajednica više uključi u upravljanje krivičnim pravosuđem, a posebno u tretman maloletnika. Ovakav je sistem poznat i kao „sistem restorativne pravde“ gde se prema maloletnom učiniocu krivičnog dela primenjuju mere koje su alternativa krivičnim sankcijama. Vaspitni nalozi su posebne mere koje nemaju karakter krivične sankcije. Prema maloletnom učiniocu krivičnog dela za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina moze se izreči jedan ili više vaspitnih naloga. Svrha

60

naloga je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku. Vaspitne naloge izriču javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike ako su ispunjena dva kumulativna uslova: da je maloletnik priznao izvršenje krivičnog dela i da postoji odredjeni odnos maloletnika prema krivičnom delu ali i prema oštećenom licu. Vaspitni nalozi se mogu izreći samo maloletnim učiniocima krivičnog dela. Pri izboru vaspitnih naloga nadležni organ uzima u obzir u celini interes maloletnika i oštećenog lica vodeći računa da se primenom jednog ili više vaspitnih naloga ne omete proces redovnog školovanja ili zaposlenja maloletnika. Naše maloletničko krivično pravo poznaje više vrsta vaspitnih naloga:

Poravnanje sa oštećenim Redovno pohadjanje škole ili redovan odlazak na posao Uključivanje bez naknade u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja Podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga Uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj ustanovi ili savetovalištu

Karakteristike krivičnih sankcija za maloletnike

Maloletničko krivično pravo predvidja dve osnovne vrste sankcija. To su: Vaspitne mere Kazna maloletničkog zatvora

To su zakonom predvidjene mere društvene reakcije prema maloletnim učiniocima krivičnog dela koje izriču zakonom odredjeni organi ( viši sud-sudija za maloletnike i veće za maloletnike) . Vaspitne mere su osnovna vrsta maloletničke sankcije koje se izriču redovno i mogu se izreći svim maloletnim učiniocima. Sud može starijem maloletniku izreći posebnu vrstu kazne – kaznu maloletničkog zatvora. Ova se kazna može izreći starijem maloletniku kao počiniocu teškog krivičnog dela. Znaci, kazna maloletničkog zatvora se :

Ne izriče obavezno Ne može se izreći svakom maloletnom licu Ne može se izreći za svako krivično delo

Vrste krivičnih sankcija za maloletnike

Osnovne vrste krivičnih sankcija koje naše zakonodavstvo predvidja za maloletne učinioce krivičnih dela, jesu devet vrsta vaspitnih mera sistematizovanih u tri grupe. To su :

Mere upozorenja i usmeravanja Mere pojačanog nadzora Zavodske mere

Iako zakon ne pravi razliku u teriji vaspitne mere se dele na lakše i teže, tako se kao lakše vaspitne mere smatraju upozorenje i usmeravanje, dok u teške spadaju zavodske mere. Prema maloletnicima se pod odredjenim uslovima predvidjenim Krivičnim zakonikom mogu izreci i sve mere bezbednosti, osim zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti. Mere bezbednosti se mogu izreći kao sporedna sankcija uz vaspitnu meru ili kaznu maloletničkog zatvora. Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi se može izreći samostalno ako su ispunjeni zakonski uslovi. Pri tome je zakon ograničio primenu mera obaveznog lečenja alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana koje se ne mogu izreći uz vaspitnu meru upozorenja i usmeravanja. Od ostalih krivičnih sankcija koje se ne mogu izreći su kazne, sudska opomena i uslovna osuda. Predpostavka za primenu kazne je postojanje krivice na strani učinioca krivičnog dela a budući da maloletstvo isključuje subjektivni element logično je da nema kazne. Zakon poznaje posebnu meru upozorenja i usmeravanja pod nazivom „sudski ukor“ koja po sadržini , načinu primene i cilju odgovara sudskoj opomeni koja se se izriče punoletnim učiniocima krivičnog dela.

*

61

Prema maloletnim učiniocima krivičnih dela mogu se primeniti i sve mere bezbednosti osim zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti. Maloletnim učiniocima ne može biti izrečena sudska opomena ili uslovna osuda.

Svrha primene vaspitnih naloga, kao osnovnih sankcija za maloletnike je osobena – da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi postupak, odn. da se primenom vaspitnog naloga utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela.

Vrste vaspitnih naloga, propisane članom 7. ZMU, jesu:1. Poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u

celini ili delimično, štetne posledice dela,2. redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao,3. uključivanje, vez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog

sadržaja,4. Podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića

ili opojnih droga i 5. Uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odovarajućoj zdrastvenoj ustanovi ili savetovalištu.

Vaspitne naloge izriče sudija za meloletnike ili javni tužilac, a mogu da traju najduže šest meseci. U toku tog vremena jedan nalog se može zameniti drugim ili ukinuti.

69. VASPITNE MERE

U dosadašnjem sistemu maloletničkih sankcija uz maloletnički zatvor, jedine krivične sankcije koje se prema njima mogu primeniti. Pri izboru vaspitne mere sud će posebno uzeti u obzir uzrast i zrelost maloletnika, svojstva njegove ličnosti i stepen poremećaja u društvenom ponašanju, težinu dela, pobude iz kojih je delo učinio, sredinu i prilike u kojima je živeo, ponašanje posle učinjenog krivičnog dela, da li je sprečio ili pokušao da spreči nastupanje štetne posledice, nadoknadio ili pokušao da naknadi pričinjenu štetu, da li je prema maloletniku ranije bila izrečena krivična ili prekršajna sankcija.

Vrste vaspitnih mera su: mere upozorenja i usmeravanja, mere pojačanog nadzora i zavodske mere. Mere upozorenja i usmeravanja čine sudski ukor i posebne obaveze. Sudski ukor je vaspitna mera, neka vrsta

sudske opomene namenjene maloletnicima.

Sud može izreći obavezu:-da se izvini ošetećenom-da u okviru sopstvenih mogućnosti naknadi štetu koju je prouzrokovao-da redovno pohađa školu ili ne izostaje sa posla-da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima-da se bez naknade, uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog

sadržaja,-da se uključi u određene sportske aktivnosti,-da se podvrhne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili

opojnih droga-da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu i da

postupa po programima rada koji su za njega sačinjeni u tim ustanovama,-da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno

znanje-da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta, bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa

starateljstva.

Nadzor nad izvršenjem posebnih obaveza vrši sud, uz izveštaj i mišljenje organa starateljstva.

62

Mere pojačanog nadzora su vaspitne mere srednje težine od kojih je najblaža mera pojačanog nadzora od roditelja, usvojioca ili staraoca, a istovremeno i najčešća mera koja se izriče u sudskoj praksi. Obavlja se uz pratnju centra za socijalni rad, može da traje od 6 meseci do 2 godine i uz meru se mogu izreći i neke od posebnih obaveza maloletniku.

Mera pojačanog nadzora u drugoj porodici zbog toga što roditelji, odnosno staralac nisu u mogućnosti da vrše potreban nadzor niti se to od njih može očekivati. Može da traje od 6 meseci do 2 godine, izvršenje mere prati organ starateljstva, a uz meru se mogu izreći i neke od posebnih obaveza maloletniku. Pojačan nadzor organa starateljstva je najteža vaspitna mera u okviru mera pojačanog nadzora. Primenjuje se kada nema uslova za primenu prethodne dve mere i može da traje od 6 meseci do 2 godine, a uz meru se mogu izreći i neke od posebnih obaveza maloletniku.

Posebna vrsta vaspitne mere koja se može odrediti uz neku od navedenih mera pojačanog nadzora jeste pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika. I ova mera može trajati od 6 meseci do 2 godine, a polu insitucionalnog je karaktera.

Mere zavodskog karaktera su najteže vaspitne mere institucionalnog tretmana koje u strukturi izrečenih sankcija prema maloletnicima u Srbiji iznose svega 7%. Najlakša od njih je mera upućivanja u vaspitnu ustanovu, kada je nadzor stručnih vaspitača nad ponašanjem maloletnika. Može trajati od 6 meseci do 2 godine, uz pratnju realizacije suda za maloletnike.

Druga mera zavodskog karaktera jeste upućivanje u vaspitno-popravni dom. Vaspitno-popravni dom je specijalna ustanova za maloletne učinioce krivičnih dela, u slučaju da sud oceni da prema maloletniku treba primeniti pojačane mere nadzora i posebnestručne programe vaspitanja. Sud vodi računa o težini i prirodi izvršenog krivičnog dela, okolnosti da li je maloletnik ranije vršio krivična dela i da li su mu ranije izvricane vaspitne mere ili maloletnički zatvor. Ova mera može trajati od 6 meseci do 4 godine i kod nje može doći u obzir primena uslovnog otpusta tokom koga se maloletniku može odrediti neka od mera pojačanog nadzora i naročite obaveze.

Specifična zavodska vaspitna mera koja se primenjuje prema maloletnim učiniocima ometenim u psihofizičkom razvoju ili sa psihičkim poremećajima jeste upućivanje u specijalnu ustanovu. Može da traje do 3 godine, pri čemu se na svakih 6 meseci preispituje potreba za njenim daljim trajanjem.

*

Pojam i vrste

Vaspitne mere su osnovna vrsta krivičih sankcija koje se mogu izreći maloletnim učiniocima krivičih dela a pod odredjenim uslovima i mladjim punoletnim licima. To su zakonom odredjene mere koje imaju za cilj suzbijanje dela kojima se povredjuju ili ugrožavaju zaštićene vrednosti uticanjem za razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnog učinioca krivičnog dela na njegovo vaspitavanje i pravilan razvoj. Novo maloletničko krivično pravo predvidja devet vaspitnih mera sistematizovanih u tri grupe. To su :

1. Mere upozorenja i usmeravanja Sudski ukor Posebne obaveze

2. Mere pojačanog nadzora Pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staratelja Pojačan nadzor u drugoj porodici Pojačan nadzor od strane organa starateljstva Pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika

3. Zavodske mere Upućivanje u vaspitnu ustanovu Upućivanje u vaspitno-popravni dom Upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje

Sud je ovlašten da pri odlučivanju da li će i koju meri izreći u konkretnom slučaju maloletnog učiniocu krivičnog dela, primeni meru kojom će najbolje ostvariti svrhu propisivanja vaspitnih mera. Pri tome je dužan da u obzir uzme sledeće okolnosti :

1. Uzrst i zrelost maloletnika 2. druga svojstva ličnosti maloletnika3. stepen poremećaja maloletnika u društvenom ponašanju 4. težinu učinjenog krivičnog dela 5. pobude iz kojih je krivično delo učinjeno

63

6. sredinu i prilike u kojima je maloletnik živeo7. ponašanje maloeltnika posle učinjenog krivičnog dela8. da li je prema maloletniku ranije izricana krivična ili prekršajna sankcija9. sve druge okolnosti

Mere upozorenja i usmeravanja

Prvu i najlakšu vrstu vaspitnih mera u Republici Srbiji čine mere upozorenja i usmeravanja. Izriču se kada je potrebno i dovoljno da se takvim merama utiče na ličnost maloletnika i njegovo ponašanje kako ne bi nastavio sa vršenjem krivičnih dela. Zakon predvidja dve mere upozorenja i usmeravanja :

Sudski ukor Posebne obaveze

Sudski ukor

Sudski ukor je najblaža vaspitna mera koja se sastoji u prekoru koji sud u ime društva upućuje maloletnom uciniocu zbog izvršenja krivičnog dela. Pri iziricanju sud maloletniku ukazuje na neprihvatljivost,štetnost njegovog postupanja i predočava mu da mu može biti izrečena druga, teža krivična sankcija ako ponovo izvši neko krivično delo. Samim momentom izricanja, sudski ukor se i izvršava.

Posebne obaveze

Posebne obaveze su druga vrsta mera upozorenja i usmeravanja. Sud može maloletniku da izrekne jednu ili više posebnih obaveza ako proceni da je odgovarajućim zahtevima ili zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponašanje.Nadzor nad izvršenjem posebnih obaveza vrši sudija za maloletnike suda koji je doneo odluku u prvom stepenu. Sud može maloletniku da izrekne sledeće posebne obaveze:

1. Da se izvini oštećenom 2. da u okviru sopstvenih mogućnosti nadoknadi štetu koju je prouzrokovao3. da redovno pohadja školu ili da ne izostaje sa posla 4. da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima5. da se bez naknade uključi u rad humanitarnih organicja6. da se uključi u odredjene sportske aktivnosti7. da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkohola i droga8. da se uključi u pojedinačni i grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu 9. da pohadja kurseve za stručno osposobljavanje 10. da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta bez saglasnosti suda ili odobrenja organa starateljstva

Prilikom izbora posebnih obaveza sud vodi računa da one budu prilagodjene ličnosti maloletnika, prilikama u kojim živi i spremnosti da saradjuje u ostvarivanju izrečenih mera.

Mere pojačanog nadzora

Druga vrsta vaspitnih mera jesu mere pojačanog nadzora. Ovo su najpopularnije mere i gotovo svaki drugi osudjeni maloletnik u Srbiji je bio podvrgnut primeni ovih mera. Izriču se maloletniku kada je za njegovo vaspitanje i razvoj potrebno preuzeti trajnije mere uz odgovarajući stručni nadzor i pomoć, a pri tome nije potrbno maloletnikovo potpuno izdvajanje iz dotadašnje sredine. Mere pojačanog nadzora su :

Pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca Pojačan nadzor u drugoj porodici Pojačan nadzor organa starateljstva

64

Pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika

Pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staratelja Pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staratelja sud izriče ako su roditelji, usvojilac ili staralac prpustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom a u mogućnosti su da ovakvu brigu i nadzor vrše i to se od njih sa osnovom može očekivati. Ova mera može da traje najkraće šest meseci a najduže dve godine s tim što sud naknadno odlučuje o njenom prestanku.

Pojačan nadzor u drugoj porodici

Pojačan nadzor u drugoj porodici je vaspitna mera uvedena u naše krivično zakonodavstvo novelom Krivičnog zakonika FNRJ iz 1959. godine. Ona se izriče ako roditelji, usvojilac ili staralac maloletnika nisu u mogućnosti danad njim vrše nadzor ili se to od njih sa osnovom ne može očekivati, pa se maloletnik smešta u drugu porodicu koja je voljna da ga primi i koja ima realne mogućnosti da nad njim vrši pojačani nadzor. Pri izricanju ove mere sud odredjuje da organ starateljstva proveravanjeno izvršenje te da ukazuje pomoć porodici u kou je maloletnik smešten. Mera traje najmanje šest meseci, a najduže dve godine i sud odlučuje o njenom prestanku. Izvršenje mere se može obustaviti kada roditelji,usvojilac ili staralac steknu mogućnost da nad njim vrše pojačani nadzor.

Pojačan nadzor organa starateljstva

Pojačan nadzor organa starateljstva se izriče kada roditelji, usvojilac ili staralac maloletnika nisu u mogućnosti da nad njim vrše pojačani nadzor, na postoje uslovi za izricanje mere pojačanog nadzora u drugoj porodici. Mera traje najmanje šest meseci ,a najduže dve godine s tim da sud odluči o njenom prestanku. Dok traje mera, maloletnik ostaje kod svojih roditelja ili drugih lica koja ga izdržavaju, odnosno koja se o njemu staraju, a pojačan nadzor nad njim neposredno vrši odredjeno sužbeno lice organa starateljstva. Organ starateljstva brine o školovanju maloletnika, njegovom zaposlenju, odvajanjem od sredine koja na njega štetno utiče.

Pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika

Ovo je vaspitna mera koja je u primeni u našem pravu od 1. januara, 2006. godine. Ova mera traje najmanje šest meseci, najduže dve godine i sud odlučuje o njenom prestanku.Dok traje mera maloletnik ostaje kod svojih roditelja ili lica koja se o njemu staraju, a u toku dana odredjeno vreme provodi u ustanovi za vaspitavanje i o brazovanje maloletnika, ali tako da to ne ometa njegovo školovanje ili redovno odlaženje na posao. Dnevni boravak može da traje najduže četiri sata u toku radnog dana.

Posebne obaveze uz pojačani nadzor

Uz neku od vaspitnih mera pojačanog nadzora, sud može da izreken jednu ili više posebnih obaveza. Pri izricanju posebnih obaveza kao suplementarnih sankcija uz neku od mera pojačanog nadzora sud posebno ukazuje maloletniku i njegovim roditeljima, usvojiocu ili staraocu da se u slučaju od neispunjenja nekih od postavljenih obaveza izrečena mera pojačanog nadzora može zamenti drugom težom vaspitnom merom.

Zavodske mere

65

Ovo je najteža vrsta vaspitnih mera. Izriču se kada je prema maloletniku potrebno preuzeti trajnije mere vaspitavanja, lečenja i osposobljavanja uz potpuno odvajanje iz dotadašnje sredine radi vršenja pojačanog uticaja na maloletnika. Ove se mere izriču maloletnicima čija je vaspitna zapuštenost dostigla takav stepen da se njihovo vaspitanje i prevaspitanje može ostvariti samo primenom dugotrajnih mera uz potpuno izdvajanje maloletnika iz dotadašnje sredine. Zakon predvidja tri zavodske mere:

Upućivanje u vaspitnu ustanovu Upućivanje u vaspitno-popravni dom Upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osoposobljavanje

Upućivanje u vaspitnu ustanovu

Ovu meru sud izriče kada maloletnika treba izdvojiti iz dotadašnje sredine i obezbediti mu pomoć i stalni nadzor od strane stručnih lica. Ovu meru izvršava organ starateljstva upućivanjem maloletnika u vaspitnu ustanovu za maloletnike opšteg tipa, a to je ustanova koja obezbedjuje smeštaj i zadovoljavanje vaspitnih, zdravstvenih, obrazovnih, sportskih i drugih razvojnih potreba maloletnika. U vaspitnoj ustanovi maloletnik ostaje najmanje šest meseci , a najduže dve godine s tim što sud svakih šest meseci razmatra da li postoje uslovi za obustavu izvršenja. U ovoj ustanovi malolentik ostaje najduže do navršene 21. godine života.

Upućivanje u vaspitno-popravni dom

Ovu meru sud izriče maloletniku prema kome pored izvajanja iz dotadašnje sredine treba primeniti pojačane mere nadzora i posebne stručne programe vaspitavanja. Vaspitno-popravni dom je posebna vrsta ustanove sa utvrdjenim režimom za popravljanje teže vaspitno zapuštenih učinilaca krivičnih dela. Pri odlučivanju da li će izreći ovu najtežu vaspitnu meru, sud u obzir uzima sledeće okolnosti:

Raniji život maloletnika Stepen poremećaja ponašanja maloletnika Težinu i prirodu učinjenog krivičnog dela Okolnost da li je prema maloletniku bila ranije izrečena prekršajna ili krivična sankcija.

U vaspitno-popravnom domu maloletnik ostaje najmanje 6 meseci , a najduže četiri godine s tim što sud svakih šest meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvršenja mere ili njenu zamenu drugom merom. U vaspitno-popravnom domu maloletnik može da ostane od navršene 23. godine.

Upućivanje u posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje

U ovu ustanovu sud može da pošalje maloletnika koji je ometen u psiho-fizičkom razvoju (gluv, slep, gluvonem) ili maloletniku sa psihičkim poremećajima. Ova se mera može izreći i umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi pod uslovom da se u posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje može obezbediti čuvanje i lečenje maloletnika i na taj način postići zakonom predvidjena mera bezbednosti. Izrečena vaspitna mera traje sve dok je potrebno.Maloletnik u ovakvoj ustanovi može da ostane najduže tri godine, s tim što sud razmatra svakih šest meseci da li postoje osnovi za obustavu izvršenja mere ili njenu zamenu drugom.

Obustava izvršenja i zamena izrečene vaspitne mere

Kod izricanja vaspitnih mera pojačanaog nadzora i zavodskih mera sud odredjuje samo vrstu mere ali ne i njeno trajanje jer ne može unapred da zna koliko je vremena potrebno radi postizanja njihove svrhe. To znači da je zakonom predvidjeno ovlaštenje suda za maloletnike da može obustaviti izvršenje izrečene vaspitne mere ili da može izrečenu vaspitnu meru zameniti drugom merom u sledećim slučajevima:

66

1. Ako se posle donošenja odluke o izricanju posebne obaveze mere pjačanog nadzora ili zavodske mere pojave nove okolnosti kojih nije bilo u vreme donošenja odluke ili se za njih nije znalo

2. Ako se odluka o donešenoj vaspitnoj meri ne može izvršiti usled odbijanja maloletnika, njegovih roditelja, usvojioca ili staroca da postupe po izrečenoj meri ili po nalogu onoga ko meru izvršava

3. Ako nastupe druge okolnosti predvidjene zakonom

70. MALOLETNIČKI ZATVORKazna maloletničkog zatvora

Maloletnički zatvor je jedina vrsta kazne u sisitemu maloetničkih krivičnih sanckija u Republici Srbiji. To je posebna vrsta kazne koja se satoji u oduzimanju slobode kretanja starijem maloletnom učiniocu težeg krivičnog dela za u sudkoj odluci odredjeno vreme. Osnovne karakteristike kazne maloletničkog zatvora su:

1. To je najteža vrsta maloletničke krivične sankcije i jedina vrsta kazne koja se može izreči maloletnom učiniocu krivičnog dela2. To je sankcija kojom se ostvaruju ciljevi specijalne i generalne prevencije3. Dva su uslova za izricanje maloletničkog zatvora , iyvršeno krivično delo i krivica učinoca ispoljena u visokom stepenu to je jedina situacija kada sud utvrdjuje stepen krivice učinoca4. Maloletnički zatvor se odmerava po posebnim pravilima 5. Kazna maloletničkog zatvora se izriče u trajanju od 6 meseci do 5 godina.Uvek se izriče na pune godine i mesece.Zakon poznaje i maksimum od 10 godina. Maloletnički zatvor u trajanju od deset godina se izriče u dva slučaja, kada je učinjeno krivično delo za koje je u zakonu propisana kazna zatvora od 20 godina ili teža, ili kada su učinjena u sticaju najmanja dva krivična dela za koja je u zakonu propisana kazna zatvora teža od deset godina6. Za krivična dela u sticaju maloletnički zatvor se izriče po posebnim pravilima:

Ako stariji maloletnik učini više krivičnih dela u sticaju Ako sud nadje da za neko krivično delo koje je učinio stariji maloletnik treba izreći vaspitnu meru, a za neko delo kaznu maloletničkog zatvora, sud će za sva dela u sticaju izreći samo jednu kaznu maloletničkog zatvora Ako sud za dela u sticaju utvrdi kaznu zatvora i kaznu maloletničkog zatvora, izriče jedintvenu kazu zatvora shodno pravilima za odmeravanje kazne za dela u sticaju učinjena od punoletnih lica Ako sud nadje da za neko delo u sticaju treba izreći vaspitnu meru a za neko delo kaznu zatvora, tada izriče samo kaznu zatvora

7. Kazna maloletničkog zatvora ne povlači pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odredjenih prava8. Lice kome je izrečena kazna maloletničkog zatvora sud može uslovno pustiti pod sledećim uslovima , ako je izdržap trećinu izrečene kazne, ali ne pre nego što je proteklo šest meseci, i druga situacija ako se na osnovu postignutog uspeha u izvršenju kazne može očekivati da će se na slobodi dobro ponašati i da neće vršiti krivična dela.9. Zastarelost izrečene kazne maloletničkog zatvora nastupa akoje proteklo :

Deset godina od osude na maloletnički zatvor u trajanju od pet godina Pet godina od osude na maloletnički zatvor u trajanju od tri godine Tri godine od osude na maloletnički zatvor u trajanju do tri godine

10. Podaci o osudi na kaznu maloletničkog zatvora mogu se dati samo : Sudu , javnom tužiocu i policiji Organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja i rehabilitacije Organu starateljstva

67

11. Ako za vreme trajanja vaspitne mere sud izrekne starijem maloletniku kaznu maloletničkog zatvora, vaspitna mera prestaje kada osuđeni započne sa izdržavanjem izrečene kazne12. Lice kome je izrečena kazna maloletničkog zatvora, ne može za vreme njenog izvršenja da vrši izborne funkcije u državnimorganima, organima teritorijalne autonomije, organima lokalne samouprave13. evidenciju o izrečenim kaznama maloletničkog zatvora vodi viši sud koji je sudio u prvom stepenu 14. osuda za kaznu maloletničkog zatvora podleže rehabilitaciji na isti način , pod istim uslovima i u identičnom postupku kao i osuda punoletnom licu .

Uslovi za izricanje kazne maloltničkog zatvora

Kazna maloletničkog zatvora je hibridna krivčna sankcija koja je po formi kaznena mera sa izraženim elementima represije , ali je po sadržini, suštini i cilju koji treba da ostvari vaspitna mera. Ova kazna se može izreći samo ako su ispunjeni zakonom predvidjeni kumulativni uslovi:

da je učinilac krivičnog dela stariji maloletnik da je maloletnik učinio krivično delo zakoje je u zakonu propisana kazna zatvora preko 5 godina da je maloletnik izvršio krivično delo sa visokim stepenom krivice da je sud došao do uverenja da zbog prirode i težine učinjenog krivičnog dela i visokog stepena krivice nije opravdano izreći vaspitnu meru

Kazna maloletničkog zatvora se izvršava u kazneno-popravnom domu za maloletnike. Osudjena lica kaznu izdržavaju zajedno, a odvojeno samo kada to zahteva zdravstveno stanje osudjenog ili potreba osiguranja bezbednosti i održavanja reda. Kazna izrečena ženskim licima se izvršava u posebnom odeljenju kazneno-popravnog zavoda za žene. U ovim zavodima osudjeno maloletno licemože ostati do navršene 23. godine života. Izuzetno, osudjeni starij maloletnik koji je navršio 23. godine života može ostati u kazneno-popravnom zavodu za maloletnike:

ako je to potrebno radi završavanja školovanja ili stručnog osposobljavanja ako mu je do potpunog izdržavanja kazne ostalo manje od 6 meseci ,ali najduže do 25. godine života

Maloletnički zatvor je jedina kazna namenjena starijim maloletnicima, izriče se fakultativno, pod uslovom da je stariji maloletnik učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora teža od pet godina, ako zbog visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. Kazna maloletničkog zatvora ne može biti kraća od jedne niti duža od 5 godina, izuzetno maloletnički zatvor može trajati 10 godina. Prilikom odmeravanja kazne maloletničkog zatvora sud će imati u vidu svrhu maloletničkog zatvora i sve okolnosti iz člana 54. KZ-a koje utiču na visinu kazne, a naročito stepen zrelosti maloletnika i vreme koje je potrebno za njegovo vaspitanje i stručno osposobljavanje. Maloletnik kaznu izdržava u posebnom vaspitno-popravnom domu za maloletnike, a kad navrši 23 godine nastavlja izvršenje u kazneno-popravnom domu za punoletna lica. Uslovni otpust moguć je posle trećine izdržane kazne, ali ne pre šest meseci izdržane kazne. Uslov za to je postignut uspeh izvršenja zbog koga se opravdano može očekivati da će se na slobodi dobro ponašati i da neće vršiti krivična dela. Uz uslovni otpust sud može odrediti neku od mera pojačanog nadzora uz mogućnost primene jedne ili više posebnih obaveza.

71. SANKCIJE ZA PRAVNO LICE

Izriču se krivične sankcije predviđene Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.Krivične sankcije koje se mogu izricati pravnom licu su: kazne (novčana kazna i prestanak pravnog lica), uslovna osuda i mere bezbednosti. Novčana kazna je najvažnija sankcija koja se može izreći pravnom licu i ne može biti manja od 100 hiljada dinara, niti veća od 500 miliona dinara. Prilikom odmeravanja kazne sud će iati u vidu svrhu kažnjavanja i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti (Npr. stepen odgovornosti pravnog lica za učinjeno krivično delo, veličina pravnog lica, položaj i broj odgovornih lica koja su učinila krivično delo, mere koje je pravno lice preduzelo sa ciljem sprečavanja i

68

otkrivanja k. d. i mere koje je nakon učinjenog k.d. preduzelo prema odgovornom licu. Iz zakona proizilazi još i da će sud voditi računa o imovinskom stanju okrivljenog pravnog lica. Ublažavanje kazne i oslobođenje od kazne je fakultativno uz slučaju ispunjenja uslova za ovako nešto. Prestanak pravnog lica ima značaj „smrtne“ kazne za pravna lica, ako je delatnost pravnog lica u celini ili u znatnoj meri bila u funkciji vršenja krivičnih dela, ako su ona isključivo bila osnovana da bi svojom delatnošću omogućila ili „pokrila“ vršenje k.d. kao i u slučaju pretežnog iskorišćavanja delatnosti preduzeća za vršenje k.d., iako je ono osnovano da bi vršilo odgovarajuću zakonitu delatnost i vrši je, ali u znatno malom obimu. Prestanak pravnog lica izvršava se tako što se posle pravnosnažnosti presude kojom je izrečena takva kazna sprovodi postupak likvidacije, stečaja ili na drugi način u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o stečajnom postupku. Briše se iz registra koji vodi nadležni organ i time ono prestaje da postoji. Uslovna osuda se fakultativno može izreći pravnom licu kada se uslovno suspenduje novčana kazna, u slučaju kada sud pravnom licu utvrdi novčanu kaznu do 5 miliona dinara. Opšti rok proveravanja iznosi od 1 do 3 godine. Osim ovih formalnih uslova za izricanje uslovne osude neophodno je da su ispunjeni i aterijalni uslovi: sud vodi računa o stepenu odgovornosti pravnog lica za učinjeno krivično delo, merama koje je pravno lice preduzelo sa ciljem sprečavanja ili otkrivanja krivičnog dela i merama koje je nakon učinjenog k.d. preduzelo prema odgovornom licu. Uz uslovnu osudu pravnom licu se mogu odrediti i posebne mere zaštitnog nadzora i to jednu ili više između:

organizovanje kontrole sa ciljem sprečavanja daljeg vršenja k.d. uzdržavanje od poslovnih aktivnosti, ako to može biti prilika ili podsticaj za ponovno vršenje krivičnih dela otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene krivičnim delom obavljanje rada u javnom interesu dostavljanje periodičnih izveštaja o poslovanju organu nadležnom za izvršenje zaštitnog nadzora

U slučaju da pravno lice u određenom roku proveravanja ponovo izvrši k.d. za koje bude oglašeno odgovornim ili ne izvrši obaveze koje su mu određene u okviru zaštitnog nadzora zakonom je napravljena razlika u vezi sa uslovima za fakultativni i obavezni opoziv uslovne osude. Mere bezbednosti koje se pravnom licu mogu izreći:

zabrana obavljanja određenih registvoravnih delatnosti ili poslova može trajati od 1 do 3 godine od dana pravnosnažnosti presude

oduzimanje predmeta odnosi se na predmete koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje krivičnog dela ili koji su nastali izvršenjem krivičnog dela, uvek se izriču fakultativno, osim ako se zakonom ne odredi da se primenjuje obavezno uz novčanu kaznu ili uslovnu osudu se mogu i najčešće se izriču

javno objavljivanje presude može se izreći ako sud smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, doprinelo bi da se otkoloni opasnost po život ili zdravlje ljudi ili da se zaštiti opšti interes. Izriče se fakultativno prema značaju dela i potrebi obaveštavanja javnosti, a zakonom je predviđen način izvršenja mere bezbednosti.

Svrha mera bezbednosti je da otkloni uslove koji pogoduju izvršenju krivičnoh dela. Kada su ispunjeni zakonom propisani uslovi, pravnom licu se mogu izreći sve ili samo jedna od predviđenih mera bezbednosti.

72. PRAVNE POSLEDICE OSUDE

Pravne posledice osude su posebne mere koje nastupaju automatski, po sili zakona (ex lege) posle osude za određena krivična dela ili na određene kazne. Nisu krivičnopravne sankcije, ali automatski prate sudsku osudu.

Pravnim posledicama osuda ograničavaju se određena prava osuđenih lica ili im se nameću pojedine zabrane radi dopunskog dejstva na osuđeno lice i otklanjanja opasnih situacija u kojima bi ono moglo ponovo da učini k.d. Dve vrste pravnih posledica osude su: prestanak, odnosno gubirak određenih prava i zabra sticanja određenih prava. Pravne posledice osude mogu biti predviđene samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviđene. Mogu nastati samo ako je izrečena kazna zatvora, u pogledu izricanja drugih kazni postoji pravna praznina. Vrste pravnih posledica osude koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su: prestaka vršenja javnih funkcija, radnog odnosa ili prestak vršenja određenog poziva ili zanimanja i gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnog organa ili organa lokalne samouprave.

Vrste pravnih posledica osude koje se odnose na zabranu sticanja određenih prava su: zabrana sticanja određenih javnih funkcija, zvanja, poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi, čina vojnog staređine ili zabrana

69

dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnog organa ili organa lokalne samouprave. Pravne posledice koje se izpoljavaju u prestanku ili gubitku određenih prava nastupaju danom pravnosnažnosti presude, ne sadrže i zabranu sticanja tih prava, a prestaju rehabilitacijom.

Pravne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava nastupaju danom pravosnažnosti presude, ali traju zakonom propisano vreme (opšti max je 10 godina), a vreme koje osuđeni provede na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme trajanja pravne posledice osude. Prestaju protekom roka predviđenog zakonom, a izuzetno i ranije na osnovu sudske odluke, a pravne posledice u vidu zabrane mogu prestati i rehabilitacijom.

73. REHABILITACIJA

Rehabilitacija je postupak uspostavljanja ranijeg statusa neosuđivanog građanina koji je osuđeno lice imalo pre krivične osude, dakle, pravo osuđenog da, pod određenim uslovima, prema njemu budu ukinute pravne posledice osude i da sama krivična osuda bude brisana iz kaznene evidencije. Značajna je za postizanje ciljeva resocijalizacije i ponovne integracije osuđenog lica u društvo.

Postoje dve vrste rehabilitacije koje se razlikuju po načinu na koji se rehabilitacija ostvaruje, u pogledu uslova koji se traže za jednu i dugu rehabilitaciju i zakonska rehabilitacija kao jedna vrsta iste je obavezna, dok je sudska rehabilitacija kao druga vrsta iste uvek fakultativna.

Zakonska rehabilitacija nastupa po sili zakona protekom određenog roka od osude u korist lica koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim, uz zslov da u tom periodu lice nije učinilo novo krivično delo.

Zakonska rehabilitacija nastupa: u roku od godinu dana od pravnosnažnosti presude u slučaju kada je lice oglašeno krivim, a oslobođeno od

kazne ili kad mu je izrečena sudska oponena, odnosno u roku od godinu dana od isteka roka proveravanja kod uslovne osude

u roku od tri godine od izvršene, zastarele ili oproštene kazne ako je lice bilo osuđeno na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole ili kaznu zatvora do 6 meseci

u roku od 5 godina od izvršene, zastarele ili oproštene kazne ako je lice bilo osuđeno na kaznu zatvora preko 6 meseci do jedne godine i

u roku od 5 godina od izvršene, zastarele ili oproštene kazne ako je lice bilo osuđeno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine.

Ne može nastati ako sporedna kazna još nije izršena ili ako još traje primena mera bezbednosti koje su osuđenom licu izrečene.

Sudska rehabilitacija je rehabilitacija ostvarena na osnovu sudske odluka na zahtev osuđenog lica. Uvek je fakultativna, a zakon propisuje sledeće uslove pod kojima osuđeno lice može podneti zahtev:

da je lice bilo osuđeno na kaznu zatvora preko tri do pet godina (nije moglo da podleže zakonskoj rehabilitaciji)

da u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izdržana, zastarela ili oproštena nije učinilo novo krivično delo i

da je izvršena i sporedna kazna ili da ne traju mere bezbednosti prema tom licuSudska regabilitacija takođe može da se odnosi i na raniji prestanak pravnih posledica osude u vidu zabrane

sticanja određenih prava posle proteka tri godine od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne. Potpuna rehabilitacija znači prestanak svih negativnih pravnih posledica koja naspubaju po osuđenog zbog

krivične osude, kao i brisanje same osude iz kaznene evidencije koje se preduzima po posebnim procesnim pravilima.

70

74. ZASTARELOST

Zastarelost je način gašenja kazne odnosno prestanak prava države na primenu krivičnih sankcija usled proteka određenog vremena.

Razlozi koji govore u prilog primene zastarelosti se nabrajaju na 334. strani knjige...msm da je to teoretisanje i da nije od prevelikog značaja. Krivični zakonik propisuje zastarelost krivičnog gonjenja (pokretanja krivičnog postupka) i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija.

Jedini izuzetak u našem pravu u pogledu zastarevanja predstavljaju krivična dela propisana u čl. 370-375. KZ (genocid, zločina protiv čovečnosti, ratni zločin kao i organizovanje ovih k.d.) i k.d. za koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi.

Zatarelost krivičnog gonjenja je prestanak prava države na pokretanje krivičnog postupka za učinjeno krivično delo usled proteka zakonom predviđenog roka zastarelosti koji onemogućava izricanje kazne ili druge krivičnopravne sankcije i procesna je smetnja.

U članu 103. KZ predviđeni su rokovi za zastarelost gonjenja, u zavisnosti od maximuma propisane kazne za učinjeno krivično delo. Rokovi počinju teći od vremena izvršenja krivičnog dela. Tokom roka zastarelosti može doći do njegovog prekida ili obustave.

Prekid zastarelosti nastupa kada iz određenih razloga rok zastarelosti prestaje da teče, a po prestanku tih razloga rok se ne nastavlja nego počinje iznova da teže. Usled preduzimanja bilo koje procesne radnje radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog k.d. ili kada učinilac u toku roka zastarelosti učini novo k.d. koje je iste težine ili teže od onog u pogledu kog teče rok zastarelosti krivičnog gonjenja.

U slučaju obustave, rok zastarelosti prestaje da teče, ali se, po prestanku zakonom predviđenih razloga, ponovo nastavlja. Razlog za obustavu zastarelosti može biti stvarne ili pravne prirode. Stvarni razlozi su vezani za neke događaje zbog kojih državni organi nisu u mogućnosti da preduzmu ili nastave započeto krivično gonjenje,a pravne smetnje su okolnosti pravno relevantne usled kojih se ne može preduzeti ili nastaviti krivično gonjenje.

Zastarelost izvršenja krivičnih sankcija je prestanak prava države na izvršenje krivičnih sankcija zbo proteka zakonom predviđenog roka. Učinilac je otkviven i osuđen pravnosnažnom sudskom odlukom mu je izrečena krivična sankcija koja se zbog proteka roka zastarelosti neće izvršiti.

Za ove rokove značajna je izrečena kazna i počinju teći od dana pravosnažnosti sudske odluke kojom je izrečena kazna ili određena primena mera bezbednosti. Zakon posebno određuje i rokove zastarelosti izvršenja novčane kazne kao sporedne.(2 godine) Zastarelost izvršenja mera bezbednosti medicinskog karaktera i oduzimanja predmeta je 5 godina od dana pravosnažnosti odluke kojom su izrečene te mere.

Zatarelost mera bezbednosti zabrana i proterivanje stranaca iz zemlje nastaje kad protekne vreme na koje su određene. Moguće je da dođe do obustave ili prekida zastarelosti. Zastarevanje ne teče za vreme za koje se po zakonu ne može preduzeti izvršenje.

Rok zastarelosti se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne ili mera bezbednosti, i sa svakim prekidom, rok iznova počinje da teče. Apsolutna zastarelosti izvršenja krivične sankcije, bez obzira na prekide i obustave nastupa kada protekne dva put onoliko vremena koliko zakon propisuje za zastarelost izvršenja kazne.

75. AMNESTIJA I POMILOVANJE

Amnestija jeste lex specialis kojim se voljom zakonodavca ukida ili ograničava državno pravo na gonjenje ili izvršenje kazne prema neodređenom krugu lica. Sadržina amnestije može biti: oslobođenje od krivičnog gonjenja (abolicija), potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamena izrečene kazne blažom kaznom, brisanje osude, ukidanje pravne posledice osude.

Amnestija se donosi u postupku koji se odnosi na svaki zakon, političko je sredstvo. Posledice amnestije su gašenje prava na kaznu ili zaborav učinjenog krivičnog dela.

Davanje amnestije odnosi se samo na državno pravo na krivično gonjenje, odnosno na opraštanje kazne, ali se ne tiče zahteva trećih lica proisteklih iz izvršenja krivičnog dela.

71

Pomilovanjem, kao pojedinačnim aktom milosti šefa države, menja se dejstvo sudske odluke u pogledu izrečene sankcije ili se sprečava donošenje te odluke u slučaju da do krivičnog gonjenja još nije došlo u pojedinačnom slučaju. Ima dejstvo samo prema poimmenično određenom licu.

Rešenjem o pomilovanju postižu se sledeća dejstva: oslobođenje od gonjenja (abolizija), potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamena izrečene kazne blažom kaznom ili uslovnom osudom, određivanje rehabilitacije, ukidanje svih ili nekih pravnih posledica osude i ukidanje mera bezbednosti zabrana ili proterivanja stranca iz zemlje.

U odnosu na izvršenje kazne može biti potpuno ili delimično, a u odnosu na krivično gonjenje, rehabilitaciju, pravne posledice osude ili mere bezbednosti može biti samo potpuno. Daje ga predsednik Republike Srbije u postupku koji pokreće molbom osuđeno lice ili po službenoj dužnosti, a sve je to regulisano Zakonom o pomilovanju. Davanje pomilovanja takođe ne zadire u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi.

Odluka o pomilovanju se ne može osporavati, niti lice nadležno da odlučuje o pomilovanju u pogledu svogodlučivanja podleže drugim vidovima odgovornosti, izuzev političkoj odgovornosti i kontroli skupštinskih organa.

72