B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 7

KRATAK %IVOTOPIS SVETOG AVE JUSTINA

Kad ivot blagodau Hristovom pre$e u svewtenoitije, onda se ne moe uhvatiti u rey - tako je pisao pre 80godina Prepodobni Otac Justin Novi +elijski o jednom, qemusliynom podviniku nawih gorkih dana - ocu SretenuVujiyiu, koji je, kao i Ava Justin, ro$en na Blagovesti ipreminuo na Blagovesti (1924).

Sasvim nedostojni, nespremni i nedorasli, pokuwali smoda oblagodaeni ivot Ave Justina, Novog Podvinika i Ugod-nika Bojeg u Crkvi nawoj i rodu nawem - u veri, vrlini, bogo-misliju - sroyimo u jedan kratak ivotopis, kratko Hristom i uHristu sinaksarsko %itije .

*Prepodobni i bogonosni Otac Justin Novi +elijski, po-

znati pravoslavni duhovnik i bogoslov svetootaykih veliyina iuzleta, ro$en je 25. marta 1894. godine, u srpskom Vraqu, od ocaSpiridona i majke Anastasije, licem na praznik Blagovesti, izato je na krwtequ dobio ime Blagoje .

Sve do dede mu svewtenika Alekse, porodica Popovia bi-la je kroz najmaqe sedam uzastopnih kolena svewteniyka. U kri-lu takve porodice mladi Blagoje je prowao wkolu domaeg hriw-anskog vaspitaqa i pravoslavne pobonosti. Kao deyak yestoje sa roditexima odlazio kod Svetog Oca Prohora Yudotvorca uPyiqski manastir i tamo bivao na molitvama i bogoslueqi-ma. Jednom prilikom kasnije, bio je liyni svedok yudesnog isce-xeqa Bojom, preko Svetitexa, celebnom silom majke mu Anas-tasije od neke tewke bolesti. O dubokoj pobonosti svoje majkei sam nam je Otac Justin kasnije yesto priyao, a u qegovim zaos-talim belewkama nalazi se potresni zapis o blaenom prestav-xequ pravedne sluwkiqe Boje Anastasije - Vaskrsnice , mojebesmrtne darodavke, kako ovaj zahvalni sin naziva svoju majku.

Drugi izvor unutrawqeg duhovnog obrazovaqa i pobonos-ti mladog Blagoja Popovia bilo je, od 14. godine do kraja zemnogivota, redovno yitaqe, podviniyko doivxavaqe i molitve-no promiwxaqe Jevan$exa Hrista Bogoyoveka. A on je Jevan$e-xem nazivao ceo Novi Zavet, a ponekad i celo Sveto Pismo.Mnogim mladim bogoslovima i studentima teologije, kad su kas-nije qegova dela yitali ili s qime razgovarali, najdubxi uti-sak ostavxalo je qegovo spontano iskazivaqe da je u Pravoslav-

8 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z I

xu - sve jevan$elsko : i vera, i molitva, i podviniwtvo, i de-latnost, i blagodatno iskustvo, i sveto bogoslueqe, i monaw-tvo, sva crkvenost i svetopredaqskost Pravoslavxa, sve SveteTajne i Svete Vrline, koje on nikada nije razdvajao. Wtaviwe,on je govorio, i u to je ivo verovao, da je i svaki yovek - ivohodee Jevan$exe Hristovo, a naroyito Svetitexi.

Dela Apostolska,- govorio je,- nastavak su Svetog Jevan$e-xa Hristovog, a %itija Svetih su nastavak Dela ApostolskihWta to znayi kada Sveti Jevan$elist Jovan kae, na kraju svogjevan$exa, da ima i mnogo drugo wto uyini Isus, koje kad bi se re-dom napisalo, ni u sami svet ne bi stale napisane kqige? To nijenikakva hiperbola, nego su to ivi Hristovi xudi, pre svihSvetitexi, koji svojim jevan$elskim likom, delom i ivotomdopisuju Jevan$exe Bogoyoveka Hrista. Jer, sve wto je Hristosyinio, to i Hristovi xudi yine blagodau Qegovom (sr. Jn.21,25;14,12).

Sav osamdesetpetogodiwqi ivot i rad Oca Justina u na-wem svetu i vremenu zaista je ovo dokazivao i potvr$ivao. Kas-nije je Otac Justin, u nawim Bogoslovijama i na Teolowkom fa-kultetu, predavao i tumayio Sveto Pismo, uglavnom Novog Zave-ta, i iza sebe je ostavio desetak tomova tih tumayeqa. (Jasno i sa-eto je svoj pristup i ivotni stav prema Svetoj Bojoj Kqizi izneo utekstu: Kako i zawto treba yitati Sveto Pismo). Ali je qegovo tuma-yeqe Jevan$exa i uopwte Svetog Pisma bilo pre svega sopstve-nim ivotom i bogougodnim podvizima, vrlinama i usmenom ipismenom propove$u Hrista.

Trei izvor nadahnua za hriwanski, podviniyki,bogougodni ivot Ave Justina bila su %itija i Dela SvetihOtaca Crkve, o yemu svedoyi svaki susret i razgovor sa OcemJustinom, i tako$e sva qegova napisana, objavxena i neobjavxe-na dela. Ava Justin je govorio i pisao: Pravoslavxe nije bi-blioteka, koja se moe studirati, nego ivot, koji se mora i-veti. Pravoslavxe je na prvom mestu - %itije, i to Sveto %iti-je, a na drugom mestu - nauka, i to ivotna, opitna, blagodatnanauka, u kojoj nema niyeg sholastiyki-mrtvog i protestantski-racionalistiykog. Pravoslavxe ima svoju metodiku i svoju peda-gogiku, wo su - %itija Svetih. U qima su izneti mnogovekovnivaspitni metodi pravoslavni, pomou kojih je Pravoslavxestvaralo od nesvetih xudi - Svetitexe, od greholikih duwa -Hristolike duwe. %itija Svetih sadre opitno opravdaqe dog-mata: u qima se dogmatika javxa kao opitna nauka, nauka doiv-xavana. %ivoti Svetitexa su izatkani od doivxavaqa pravo-slavnih dogmatskih i moralnih istina. U %itijama se nalazi isva pravoslavna etika, opitno predstavxena, izraena i oprav-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 9dana. %itija sadre u sebi ono wto Pravoslavxe yini pravo-slavnim. U qima se pokazuje i nepobitno dokazuje da je Pravo-slavxe - %ivot, a ne teorija, opitna nauka, a ne gomila bezi-votnih pravila. %itija Svetih stvaraju ube$eqe da je liynipravoslavni podvig i opit i iskustvo - jedini nayin da yovekpostane pravoslavan, da pozna Pravoslavxe i da propoveda Pra-voslavxe. U ovim reyima Ave Justina ima veoma mnogo autobio-grafskog svedoyeqa.

Po prirodi mudroxubiv (wto i znayi rey: filo-sofosxubo-mu-dar), gladan i edan boanskog i xudskog znaqa, pre svega pra-vog yovekopoznaqa i bogopoznaqa, mladi Blagoje-Justin je po-wao u Bogosloviju i prowao odliyne bogoslovske wkole svogavremena. Najpre zavrwava devetorazrednu beogradsku Bogoslovi-ju Svetog Save (1905-1914), gde ja za profesora imao gorostasnog iSvetog Nikolaja (Velimirovia). Yim je zavrwio Bogosloviju,poyeo je Prvi svetski rat, i Blagoje je uzet u Srpsku vojsku, u ye-tu mladih bolniyara, vrwqaka slavnih srpskih 1300 kaplara, i utom svojstvu se sa Srpskom vojskom povlayi preko Yakora, CrneGore i Albanije do Skadra, krajem 1915. godine. Ne mogui rani-je, zbog roditexa, da ostvari svoju davnawqu exu i nameru dase zamonawi, dvadesetogodiwqi Blagoje, po blagoslovu Mitro-polita izgnane Srbije Dimitrija, prima monawki postrig uPravoslavnoj crkvi u Skadru na Sv. Vasilija Velikog, na Novu1916. godinu, i uzima monawko ime Svetog Justina Muyenika iFilosofa. Izbor ovog hristonosnog dvoimenog Svetitexa - fi-losofa i muyenika - za svoga imeqaka i zawtitnika bio je izrazqegove, mladalayke i doivotne, duple xubavi prema Hristu:kroz filosofiju po Hristu i kroz muyeniwtvo za Hrista. Bog gaje udostojio prve xubavi u punoi, a i u drugoj je dostigao do is-povedniwtva i stradalniwtva voxom, savewu i suzama, dakledo svega ostaloga osim muyeniwtva krvxu, mada je i tu bio veomablizu ispuqeqa mere Svetog Justina Muyenika.

Sa grupom mla$ih darovitijih bogoslova Srpske Crkve budeupuen od Mitropolita Dimitrija, Srpskog kraxa i Vlade saKrfa 1916. godine na bogoslovske studije u Petrograd, odakleubrzo, zbog pribliavaqa u Rusiji boxweviyke revolucije, pre-lazi u Oksford (1917-19. g.), da bi se, po zavrwetku rata i studijau Engleskoj, vratio u Srbiju i postao nastavnik Bogoslovije uSremskim Karlovcima. Iz Bogoslovije je ubrzo otiwao na Atin-ski univerzitet da bi tamo uspewno doktorirao iz pravoslavnogsvetootaykog bogoslovxa.

U Rusiji, Engleskoj i Grykoj mladi i daroviti Justin dobroje upoznao raniju i savremenu zapadnu i istoynu filosofsku ibogoslovsku misao, ali iz qegovih tadawqih zapisa i kasnije

10 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z Iobjavxenih dela, vidi se da mu je ipak glavni uyitex bio Apos-tol Pavle, Sveti Oci Istoka i Dostojevski. Na ovim studijamaupoznao je i do kraja ivota iskreno voleo pravoslavni Ruski iGryki narod, a dobro je upoznao i shvatio savremenog yoveka Za-padne Evrope, qegovu kulturu i civilizaciju, evropski plitkii yesto licemerni humanizam, o kome je potom owtre reyi izre-kao, polazei pritom od dubxeg i humanijeg, pravoslavnog teohu-manizma , kako je sam govorio. Me$utim, Otac Justin je uvek dvo-jio yoveka od qegovih dela, razdvajao grewnika od greha, zato jei me$u zapadnim xudima prepoznavao prave muyenike i svedokevelike i yesto tragiyne yovekove tajne, pa je i me$u Evropxani-ma imao bliskih prijatexa. Treba rei da je dobro savladao i go-vorio viwe starih i modernih svetskih jezika: staroslovenski,gryki, latinski, ruski, novogryki, engleski, nemayki, francus-ki.

Svoju srpsku pravoslavnu xubav prema brai Rusima i Gr-cima projavxivao je bezrezervno do kraja ivota. Ruski duhov-nici su mu bili ispovednici, sa ruskim izbeglicama druio sedoivotno, a gryke posetioce doyekivao je kao dolaznike izapostolskih i svetootaykih vremena i krajeva. Mnogi od Grka,koji su ga liyno upoznali, postali su mu duhovna deca, dok je svo-ju srpsku duhovnu decu upuivao u Svetu Goru i Gryku da se tamonauye pravoslavnoj pobonosti i crkvenosti. U posledqim da-nima svog zemnog ivota, provedenog preko jedne treine u ma-nastiru +elijama kod Vaxeva, mnogo se obradovao kad su mu bo-lesniykoj postexi prilazili, pristiui da ga isprate, braaGrci i Grkiqe, pa nam je govorio: Brau Grke uvek da volitekao nawe duhovne roditexe i kumove i kao nawe svagdawqe uyi-texe u veri, pobonosti i crkvenosti. U svojoj duwi i srcu ni-je dvojio Slovene i Grke, a ni ostale pravoslavne narode.

Svoj stav prema evropskoj misli i civilizaciji izneo jeAva Justin najpre u svojoj studiji o Dostojevskom (Religija ifilosofija F. M. Dostojevskog), koju je podneo na Oksfordskomuniverzitetu kao doktorsku tezu, ali, kako nije hteo da meqasvoje, i Dostojevskoga, kritiyke stavove o Evropi i ZapadnomHriwanstvu, vratio se u Srbiju bez doktorske titule i, kaowto rekosmo, doktorirao zatim u Atini (1926) sa novom diserta-cijom iz patristike. Otac Justin je izloio owtroj kritici za-padnu filosofiju, teologiju, kulturu, koju je ponekad nazivaopoliturom, zapadni racionalizam i pozitivizam, psevdohuma-nizam, papizam, protestantizam, yitavu zapadnu egocentriynucivilizaciju.

Ipak, istine Boje radi, treba rei da kritika zapadnoghumanizma od strane Oca Justina nije poticala iz predube$eqa,neznaqa, ksenofobije ili drugog nekog maqkavog umnog ili du-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 11hovnog stava, nego iz proroykog, jeremijevskog, pavlovskog, dosto-jevskovskog, svetitexskog ivotnog i blagodatnog antropolow-kog iskustva: da za sloeno bie kakvo je yovek i rod xudski je-dini izlaz iz tragiynog bitijnog i egzistencijalnog bezizlazajeste: ne yovek (homo), niti humanizam (hominismus), nego - Bogo-yovek, jedini Spasitex sveta i yoveka Isus Hristos, Sin Bojii Sin Yoveyji, Jedini Yovekoxubac i Spasitex. Mi smo za Bo-goyoveka zato wto smo za yoveka, govorio je on i svedoyio krozceo svoj ivot i rad, kroz misao i rey, kroz svoj krstonosni jo-vovsko-pavlovski ivotni stav i monawki svetootayki podvig.To mu je bila i ostala glavna ivotna i misaona tema, zlatnanit qegovog bia i bitovaqa, stoer oko koga je sadenuta svaqegova ivotna filosofija i teologija, svaka qegova misao, isvaka usmena i pisana rey.

Otac Justin je viwe od jedne decenije bio profesor i vas-pitay yitavog niza generacija u Karlovaykoj, Prizrenskoj i Bi-toxskoj bogosloviji. Ostao je u seaqima svojih uyenika kao vi-sokoobrazovani predavay, ozbixan bogoslov, strog i praviyanvaspitay, iskusni duhovnik, nadahnuti besednik. Iz toga vreme-na potiyu duhovne veze Ave Justina sa brojnim potoqim Jerar-sima Srpske Crkve, od kojih su neki bili od qega liyno zamona-weni. Godine 1930-31, iz Bitoxske bogoslovije poslat je od Srp-ske Crkve, zajedno sa Mitropolitom Josifom (Cvijoviem), uYehoslovayku, gde je u Prikarpatskim krajevima celu godinu da-na radio misionarski na organizovaqu crkvenog parohijskog imonawkog ivota me$u pravoslavnim Slovacima i Karpatoru-sima, koji su se tih godina vraali u Pravoslavxe iz ranije imnasilno nametnute unije. I do danas su tamo ive uspomene oqemu, pa se yak i piwu studije o qegovom tamowqem radu.

Po povratku sa misionarskog rada, vratio se u Bitoxsku bo-gosloviju, gde je tokom 1932-35. godine napisao i objavio dva to-ma svoje yuvene Dogmatike (Pravoslavna filosofija Istine), ko-ja mu je uskoro donela izbor na katedru Dogmatike Bogoslovskogfakulteta Univerziteta u Beogradu. (Trei i najobimniji, za-vrwni tom Dogmatike objavio je tek pred smrt, 1978. godine; sva3 toma prevedena su na francuski, a sada se prevode i na gryki iengleski jezik). Dogmatika Oca Justina se smatra do danas najbo-xom u Pravoslavxu (wto sam Otac Justin ne bi iz smireqa ni-kada priznao), jer ona sleduje dogmatsko bogoslovxe Svetih Ota-ca, naroyito Svetog Jovana Damaskina, pred kojim se, kao i predsvima Svetim Apostolima i Svetim Ocima Crkve Hristove,Justin beskrajno smiravao, kao i pred Srpskim Svetitexima:Svetim Savom i Svetim Nikolajem.

Justin je bio po prirodi filosof i bogoslov, xubitex mud-rosti i bogopoznaqa, u onom najpotpunijem i najdubxem znayequ

12 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z Itih reyi: muyenik i podvinik bia, misli i ivota xudskog -umom, srcem i voxom. Za qega se, kao i za Svetog Makarija Veli-kog, inaye qegovog duhovnog uyitexa (na kojem je i doktorirao uAtini, sa bogoslovsko-filosofskom i asketskom temom: Problemliynosti i saznaqa po Sv. Makariju Egipatskom) moe s pravomrei da je bio istinski filosof Duha Svetoga. A to znayi damu je ivotna filosofija bila pre svega u jevan$elskim i mo-nawkim, pred Bogom i xudima iskrenim podvizima: vere, molit-ve, posta, bogomislija, istinoxubxa, pravdoxubxa, smirenoum-xa, xubavi, prawtaqa, pokajaqa - jednom reyju: istinskog yove-koxubxa i bogoxubxa, istinske yovekomudrosti i bogomudrosti.On je zaista bio hriwanski filosof i bogoslov, kakvi su biliveliki Oci Crkve na Istoku od Svetog Justina Muyenika i Fi-losofa i Svetog Grigorija Bogoslova do Svetog Maksima Ispo-vednika i Svetog Jovana Damaskina.

Ali, Justin nije bio zaneseni filosof i suvi intelektua-lac, nego je qega, kao yoveka Bojeg i narodnog, kao biblijskogproroka i crkvenog pastira, ivo interesovala sudbina svoganaroda i sudbina sveta, te se zalagao za boxi i dostojniji, is-tinski xudski i hriwanski, crkveni i duhovni ivot xudi, iza nacionalnu i duhovnu sudbinu Srpskog naroda. Ponekad jeproroyki i kritikovao nexudske i nehriwanske postupke svogaili drugih naroda, a naroyito lowih narodnih vo$a.

Iako je bio biran za episkopa (za Eparhiju Srpske Crkve uZakarpatju u Yehoslovaykoj), iz skromnosti se nije tada, 1931.godine, prihvatio episkopskog yina, mada je posle dolaska ko-munizma nama, qegovim uyenicima i duhovnoj deci, govorio dane treba izbegavati slueqe Crkvi Hristovoj u bilo kom yinu,pa i episkopskom, pogotovu u tewkim vremenima. Zato je i prei posle rata duhovno odgajio i u episkopsku slubu uputio dese-tinu svojih uyenika, a u svewteniyku slubu i monawki podvigna stotine i hixade mladih duwa.

Kao yovek i duhovnik, Otac Justin je inaye uvek bio otvo-ren, pun xubavi za svako xudsko bie, za iskreno traeu i ed-nu istine inteligenciju, a osobito za omladinu i studente. Qe-gova su univerzitetska i sva druga predavaqa uvek bila rado po-seena, a mladi su ga poseivali i u najtea vremena komunis-tiykog progona i samog Justina i pravoslavne vere i SrpskeCrkve, yega smo i sami bili svedoci.

U mutno predratno vreme, naroyito u doba konkordatskeborbe on je, kao i uvek, bio jasan i nedvosmislen branilac Sve-tog Pravoslavxa, zbog yega se ne jednom zamerio mnogim poli-tiykim i dravnim velikawima, i yak izvesnim crkvenim dos-tojanstvenicima.

Pred sam Drugi svetski rat imao je vi$eqe Raspetoga Hris-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 13ta (o yemu je ostao qegov liyni zapis), vaxda zato wto je ivo isa bolom oseao tragediju naweg naroda, koja se pribliavala iuskoro nas zadesila - od spoxqeg i unutrawqeg neprijatexa. Bi-la je to, kao wto je poznato, gorka nemayka okupacija 1941-45. go-dine i strahoviti genocid izvrwen nad pravoslavnim Srbimaod rimokatolika Hrvata i delom muslimana u zloglasnojNDHrvatskoj, i tako$e od Wiptara na Kosovu i Metohiji.

Ratno vreme okupacije proveo je uglavnom po nawim manas-tirima, i delom u Beogradu, pomaui desetkovanoj SrpskojCrkvi i raspetom narodu. Uyestvovao je u sastavxaqu poznatogMemoranduma Srpske Crkve o stradaqu Srpskog naroda u zloglas-noj i za Srbe genocidnoj NDHrvatskoj. Kako Univerzitet za vre-me nemayke okupacije nije radio, nego su od 1942. g. samo obav-xani ispiti, to je i profesorska komisija Bogoslovskog fakul-teta bila izabrala za profesora Oca Justina da obavxa ispite,ali su nemayke vlasti dugo odbijale da mu to odobre, verovatnozato wto je i pre rata i tokom rata kritikovao Zapadnu nehriw-ansku i neyoveynu civilizaciju. Yuvena su qegova predavaqa uBeogradu, na Kolarcu, tokom 1944. g. o Svetosavxu (koja su veimdelom sastavxana iz ranije objavxivanih tekstova), dranasrpskoj wkolskoj omladini i studentima u porobxenoj Srbiji. Zaova predavaqa je Sv. Vladika Nikolaj rekao:

Ovo najnovije delo dr Justina Svetosavxe kao filosofijaivota nadmawa sve ostalo wto je ovaj veliki duhovnik do sadanapisao, kako nacionalnom svewu i crkvenowu, tako i mono-litskom orijentalskom jednostavnowu sa bujiynom reyitowu,i - wto je najvanije - beskompromisnim hriwanskim ube$e-qem i mladikim arom, wto prosto magnetiwe. Justin je tunepowtedan u kritici Evrope, jer, kako on sam kae, Evropa jeminirana vulkanskim protivreynostima, koje ako se ne otklonemogu uskoro eksplodirati zavrwnim uniwteqem evropske kultu-re. Naw autor,- veli daxe Sv. Nikolaj za Oca Justina,- u stvarine predvi$a uniwteqe evropske kulture, nego playe suhim pla-yem nad qenim grobom, kao i veliki Dostojevski. Sveti Vladi-ka Nikolaj je duboko cenio Oca Justina, ali je i ovaj Nikolajasmatrao i powtovao kao Svetitexa Bojeg.

Uopwte, treba rei da je Otac Justin bio i ostao retka,svetootayka pojava u nawem dvadesetom veku, skrivena ali ne-umitna savest Srpske Svetosavske Crkve i yitavog jevan$elskog,apostolsko-svetootaykog Pravoslavxa u svetu. To su mu priznava-li jow za zemaxskog ivota, a posle blaenog prestavxeqa qe-gov ugled i uticaj sve viwe raste, bar kod onih koji imaju oyi davide i uwi da yuju, kako veli Gospod u Jevan$exu.

Tokom rata i nemayke okupacije Otac Justin je delio sud-

14 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z Ibinu svoga stradalnoga Srpskog naroda i Crkve, a iveo je vei-nom po siromawnim manastirima Srbije, koju je neizmerno vo-leo, kao i sve ostale Srpske zemxe Svetoga Save i Srpskih Mu-yenika i Novomuyenika. I u tom dobu uspeva da prevodi patris-tiyke i hagiografske tekstove i da piwe svoja egzegetska tuma-yeqa na Jevan$exa i Poslanice, wto je posle rata prowirivao(tek nedavno su ta dela objavxena u 19 veih tomova, u izdaquManastira +elija kod Vaxeva: 12 kqiga %itija Svetih i 7 kqi-ga Tumayeqa Novog Zaveta).

Po dolasku nove komunistiyke vlasti u Jugoslaviju, 1945.godine, Justin je prognan sa Beogradskog Univerziteta (zajednosa jow 200 srpskih profesora), a zatim je i uhapwen i zatvoren.Malo je trebalo da bude i strexan kao narodni neprijatex odtotalitarnog reima Josipa Broza Tita i srpskih komunista, odmarksistiyke antibone i antixudske pagubne ideologije, odneyoveynog komunistiykog totalitarnog reima, koji je tada kr-vavo nastupao i me$u Srbima, a sada se tako tragiyno raspada uv-layei svojim krahom opet u vrtlog stradaqa Srpski narod i qe-govu ivu Crkvu, u kojoj je Otac Justin radio i stradao u tew-kim uslovima punih 35 godina.

Uhapwen je 1946. g. u manastiru Sukovu kod Pirota i spro-veden u beogradski zatvor, zajedno sa svojim duhovnim yedom, je-romonahom dr Vasilijem (Kostiem), koji e kasnije, kao Vladi-ka Baqaluyki, biti prognan, a zatim kao Episkop %iyki jowjednom biti u komunistiykom zatvoru. Iz zatvora su tada, 1946.godine, Otac Justin i jeromonah Vasilije spaweni dolaskom uto vreme (novembra 1946) iz izgnanstva Patrijarha Srpskog Gav-rila (Doia), koji se konayno vraao iz robovaqa u nemaykomlogoru Dahau, gde je bio oboleo, pa se po oslobo$equ 1945. g. nekovreme leyio u Karlovim Varima u Yewkoj. Odmah po povratkuPatrijarh Gavrilo je od komunista traio osloba$aqe Justina iVasilija, pa, kako su i komunisti tada hteli da pokau pred sve-tom i pred Patrijarhom, kako su, eto, oni demokrati, ubrzo suJustin i Vasilije oslobo$eni iz zatvora, mada su mnogi srpskisvewtenici i daxe ostali zatvoreni i utamniyeni.

Prognan sa Univerziteta i bez penzije, liwen xudskih,verskih i gra$anskih prava, Otac Justin je iveo praktiyno uzatoyequ u malom srpskom enskom manastiru Svetih Arhan$e-la, zvanom +elije, kod Vaxeva, sve do kraja svog zemaxskog ivo-ta, 25. marta/7. aprila 1979. godine. Ni tu nije ostavxan na miruod komunistiykih vlasti, jer je yesto pozivan na sasluwaqa uOznu i Udbu u Vaxevo, naroyito kako su se pojavile u inostran-stvu qegove teolowko-filosofske kqige Filosofske urvine iSvetosavxe kao filosofija ivota. Dewavalo se viwe puta dasu elijske sestre monahiqe, videi da se Otac Justin ne vraa

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 15sa sasluwaqa, odlazile u veoj grupi (bilo ih je tada oko 40 u ma-nastiru), na yelu sa igumanijom Sarom i monahiqama Justinomi Glikerijom, i stajale satima utke u redu pred Udbom u Vaxe-vu, wto je vlasti prinu$ivalo da Justina ipak puste, jer su se bo-jali revolta vaxevskih Srba, koji su mahom bili anti-komunis-ti, kao uostalom i velika veina svih Srba svuda. Isto tako bi-vao je yest sluyaj da beogradske komunistiyke vlasti proterajuOca Justina iz Beograda, trpajui ga nasilno u kola i odvozeina voz za Lajkovac ili autobus za Vaxevo, bojei se qegovog uti-caja na srpske Episkope u Patrijarwiji, osobito prilikom zase-daqa Svetog Arhijerejskog Sabora. U vreme nekih vanijih crk-venih doga$aja u Beogradu, qemu je bio zabraqivan izlazak izmanastira +elija na dva-tri meseca, wto je praktiyno znayiloqegovu konfinaciju i kuni pritvor.

Ovaj Ispovednik Pravoslavxa i po proizvoxequ MuyenikHristov, Ava Justin je sve te progone podnosio hriwanski imonawki, wto nikako ne znayi da je samo utao, ili jow maqeklimao glavom, nego je svetootayki svedoyio svagda i pred svimaIstinu Hristovu i slobodni i yestiti svetosavski karaktersrpski, osobito u svojim besedama, narodu u manastiru +elijamai po crkvama Vaxevskog kraja, posebno u Leliu, rodnom seluSvetog Nikolaja Ohridskog i %iykog, koga je smatrao i powto-vao kao Svetitexa Bojeg i govorio da nam je on Bogom darovanposle Svetoga Save kao novi srpski Prosvetitex i Uyitex, crk-veno-narodni Vo$a i Arhipastir. Zato su Srbi, a i braa Grci idrugi hriwani sa Zapada, rado yitali i sluwali Oca Justina,pa i dolazili da ga posete, iako je to bilo uvek spojeno sa opas-nostima, jer komunisti to nikako nisu eleli. Oni su se bojaliJustinovog uticaja na pojedince i na narod, kao i qegovih vezasa inostranstvom.

Liyno smo bili svedoci da i pored svih komunistiykih za-brana i progona (znamo primere sasluwaqa i pretqe ili yakoduzimaqe pasowa nekim, naroyito mla$im xudima, iz Beogradakoji su poseivali Oca Justina u +elijama), qemu su dolazilimnogi xudi iz zemxe i inostranstva, da ga vide i yuju, da ga pi-taju za duhovni savet ili zamole za qegove bogougodne molitve.Naroyito je Ocu Justinu dolazio bogomoxni narod na molitve ibogoslueqa, znajui da dolazi Bojem Ugodniku i yovekoxubi-vom Molitveniku, velikom narodnom Suzniku i Sapatniku, ka-kav je bio Prorok Jeremija ili Sveti Sava. U manastiru +elija-ma je ovaj apostolski Sluga Boji, pravoslavni Monah i narod-ni Pastir, svakodnevno sluio Slubu Boju, postio potpunosvakoga petka tokom godine i Yiste i Strasne sedmice VelikogPosta, a uzimao je na se i druge postove, mimo 4 propisana Crk-vom posta. Po vekovnom crkvenom manastirskom Ustavu drao je

16 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z Isva dnevna i nona bogoslueqa i svakodnevno neumorno slu-io Boansku Liturgiju (reyi Oca Justina o znayaju Svete Li-turgije mogu se nai u pogovoru qegovog prevoda Sluebnika , nasrpskom jeziku, izd. Man. +elije-Beograd, 1978).

Na svakom bogosluequ molio se sa obilnim suzama. Yestose na molitvi u crkvi, pa i u besedama, toliko rasplakao, da seponekad i zagrcnuo, wto smo svi prisutni u hramu primeivali,mada je on nastojao da taj dar suza prikriva. Bivalo je da se u svo-joj keliji molio po svu no sa tihim i toplim suzama, wto smoujutro po oyima i licu primeivali, ali o tome ga nismo pita-li. Ponekad je bivalo da Ocu Justinu i u razgovoru udare bujnesuze na oyi, kad se razgovor doticao bolnih tema stradaqa naro-da i pojedinih xudskih liynih nesrea. Ovaj srpski Jeremijamolio se za sav rod xudski, naroyito za stradalni pravoslavninarod Srpski, i spomiqao je na Svetim Liturgijama na stotineimena koja su mu powixana, liyno ili pismima, od xudi sa mno-gih strana, koji su ga molili da se moli za ive i upokojenesrodnike i poznanike. Uz ova imena xudi su yesto davali ilislali i novac, pa je to bio jedan od izvora prihoda za manastir+elije, a i za qegove liyne trowkove, koji su uglavnom iwli naputovaqe i nabavku papira za pisaqe i kucaqe mnogobrojnihradova, nastalih u tom elijskom periodu ivota i rada ovog ne-umornog Podvinika, Mislioca, Bogoslova i Duhovnika, u srp-skoj hriwanskoj hixadugodiwqici svakako jednoga od najveih.Mnogi su xudi po molitvama i Sv. Liturgijama Oca Justina do-bijali blagodatnu pomo i iscexeqa od Boga, i o tome zahvaxi-vali Ocu Justinu i Manastiru (koji o tome ima sayuvana pismai zapisana yuda, uyiqena Duhom Svetim preko Oca Justina).

Ava Justin se u ovo elijsko vreme svoga monawkog i svew-teno-bogoslovskog ivota i rada, od 1948. do 1979. godine, vebio proyuo kao duboko podviniyki i blagodatno iskusni duhov-nik, wto je zaista i bio, ne samo monahiqama, monasima i svew-tenicima, nego i mnogim bogoslovima, studentima i pobonimvernicima, kao i brojnim intelektualno i duhovno sloenim,zalutalim pa probu$enim, xudima naweg smuenog sveta i veka(dostojevskovskim likovima, kako bi on govorio). On je u tovreme istovremeno bio i skrivena savest Srpske i yitave Pra-voslavne Crkve i naroda (kako je za qega rekao atinski teolog iakademik Jovan Karliris, u predgovoru Justinove kqige Yovek iBogoyovek , na grykom, koja je prevedena i na francuski). OtacJustin je bio veliko ohrabreqe i ukrepxeqe mnogim Episkopi-ma, svewtenicima, bogoslovima da istrajno i do kraja slueBogu i narodu u nawoj Crkvi u vreme bezbonog reima, kada jeto bilo skopyano sa velikim tewkoama i yesto brutalnim go-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 17qeqima. On je, tako$e, odlazio u druge Eparhije, manastire iparohije, kao napr. u %iyku eparhiju i na Kosovo i Metohiju,posebno u manastir Deviy, gde je qegovo prisustvo bilo pravoosnaeqe i nadahnue.

U manastiru +elijama Ava Justin je nastavio svoj monaw-ko-bogoslovski podvig ivxeqa i stvaralawtva iz oblasti bi-blijske egzegeze, patristike, liturgiykog i dogmatskog bogoslov-xa. Kao retko ko u novije vreme, on je u sebi sjediqavao celovi-tost (katoliynostsabornost) svetootaykog podviga ivota imisli, molitve i liturgisaqa, pastirstvovaqa i bogoslovstvo-vaqa, te je zato, po svojim duhovnim i bogoslovskim dometima,jow za ivota jednoduwno smatran novim Ocem PravoslavneCrkve Hristove. Paralelno sa svim tim, Ava Justin je uspevaoda liynim primerom, reyju i delom neustrawivo propoveda na-rodu, u kojem je ro$en i iveo i sa kojim je stradao, Jevan$exeHrista Bogoyoveka o spasequ sveta i yoveka, izlazei yesto iz-van manastirskih zidina u izvesne parohije i episkopije po Sr-biji, ali i doivxavajui zato mnoge neprilike, progone i sa-sluwavaqa od strane komunistiykog reima. Istine radi trebarei, da izvesni svewtenici i episkopi nisu mu ni smeli upu-titi poziv da ih poseti ili da na crkveno-narodnom skupu govo-ri, jer su se bojali posledica. Ipak, izvestan broj svewtenika iepiskopa dolazili su mu yewe u posetu, ne gledajui na komu-nistiyke zabrane, ometaqa i pretqe.

Justin nikada nije mogao biti vraen na Univerzitet, nasvoju katedru Dogmatike, ali su kod qega tajno dolazili mnogiuniverzitetski profesori, ne samo teolozi, nego i sa drugih fa-kulteta, naroyito lekari i psiholozi, a jow yewe pojedinipesnici i kqievnici, na razgovore i savete. (Jedan od pisaca,advokat Milan. D. Mileti, nedavno je objavio predivnu maqukqigu liynih svedoyeqa i Svetom Avi Justinu, pod karakte-ristiynim naslovom Zaxubxen u Hrista). Pogotovo mu je dolazi-la studentska omladina, koja se interesovala liynim i opwte-xudskim ivotnim problemima savremenosti. Zato je imao isticao sve vei broj uyenika. Imao je dosta prijatexa po Evropii Americi, koji su ga tajno snabdevali onom najvanijom novomteolowkom i filosofskom literaturom, tako da je bio sasvimupuen u tokove savremenog Zapadnog sveta i posebno ZapadnogHriwanstva.

O qegovom monawko-podviniykom, molitveno-liturgij-skom, pastirsko-narodnom i bogoslovsko-filosofskom ivotu iradu u ovom drugom, elijskom periodu qegovog zemnog ivotamoe se napisati yitava kqiga (kao svedoci i oyevidci tog pe-rioda qegovog svetitexskog ivota i podviga, polako pripre-mamo takvu kqigu), ali emo opwirnije pisaqe qegovog %itija

18 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z Iostaviti za kasnije. Ovde emo samo ponoviti qegove reyi kaza-ne za Sv. Patrijarha Ruskog Tihona, novog Ispovednika Pravo-slavxa: Qegov ivot na zemxi bio je wirok i dubok kao Crkva,a blagodatan kao Duh Sveti.

Za sve to vreme, ovaj Boji Ugodnik i veliki Molitvenik,udostojen je bio, blagodau Hristovom, da mu se u snu javi SvetiJovan Zlatoust, koga je on inaye celog ivota mnogo voleo i qe-gova dela cenio, koji mu je, u tom vi$equ, yitao molitve nad gla-vom iz svoga Trebnika, kako je zapisao sam Otac Justin olov-kom na stranicama svog liynog Molitvenika (koji se yuva u ma-nastiru +elijama, gde su i ostale qegove kqige i rukopisi). Ta-da je napisao jednu nadahnutu Molitvu Sv. Jovanu Zlatoustu, atako$e je napisao i Molitvu Sv. Arhan$elu Mihailu, Zawtit-niku manastira +elija, i Molitvu Sv. Velikomuyeniku KraxuStefanu Deyanskom, kada je preveo qegov Akatist (uz prevod iostalih Akatista, izdatih kasnije u jednoj kqizi). Ava Justin jemnogo voleo i Sv. Savu i Sv. Vladiku Nikolaja i qima se mnogomolio i posvetio im vei broj svojih beseda i tekstova. No iz-nad svega je voleo Gospoda Hrista, Spasitexa i Bogoyoveka, takoda je svo qegovo bie, srce, duwa, um, sva dela u ivotu i sve re-yi u pisanim delima - bili i ostali posveeni Hristu Gospodu.

*Ava Justin je poyinuo u miru Gospoda svoga Hrista licem

na praznik Blagovesti, u svojoj 85. godini ivota (25. marta/7.aprila 1979. godine), na isti dan kada je i voxom Boijom ro$eni dowao na ovaj svet, ome$ivwi tako Blagoveweqem (Jevan$e-xem) svoj zemaxski i zapoyevwi veyni ivot u Carstvu Nebes-kom. Bili smo svedoci posledqe sedmice dana qegove bolesti(sryani udar), koja mu nije, Bogu hvala, pomutila razum, nego, na-protiv, jow viwe ga je usredsredila i ustremila ka Nebu i Gos-podu. Tih dana se vidxivo usrdno molio. Kad je dowao sebi od sr-yanog udara, koji se dogodio u utorak, rekao nam je da se molioSv. Jovanu Bogoslovu (yije je tumayeqe Jevan$exa tih dana na-stavxao i yiji mu je lik bio na ikoni Raspea iznad kreveta),da me oblagovesti, wto se zatim pokazalo da znayi: da mu poda-ri da doivi do skorog praznika Blagovesti, wto se i dogodilo.Potom se u toku sledeih dana sa svima u manastiru, domaima inama dowavwima, izmirio i oprostio; svojoj duhovnoj deci daosavete i duhovna uputstva za daxi ivot i podvig, kao wto nasje, uostalom, i tokom svih ranijih godina savetovao i upuivao.Svi su se, maqe-viwe, qegovi saveti i uputstva svodili nakratku rey: Sve za Hrista, a Hrista nizawta! Kako se ranije, dok jebio zdrav i pokretan, priyewivao svakodnevnim slueqem Sv.Liturgije, traio je i ovih posledqih nedexu dana u postexi da

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 19ga svakodnevno priyewujemo, wto je i yiqeno.

Po mirnom upokojequ posle Liturgije, Priyewa i nawegruyka (popodne oko 1 i 40) na Blagovesti, a one su te godine bileu subotu, obuyen je u svewteniyke odede i prenet u manastir-sku crkvu Sv. Arhan$ela, gde je qegovo miomirno telo lealosve do utorka, kada je opevani i pogrebeno u novi grob na junojstrani manastirskog hrama. Ispraen je svenarodno od nekolikoEpiskopa, na yelu sa nadlenim Episkopom Wabaykovaxevskimg. Jovanom (Velimiroviem), mnowtva srpskog svewtenstva i na-roda i od veeg broja pravoslavnih: Grka, Rusa, Francuza i dru-gih, jer je od mnogih qih, a naroyito od Svetogorskih monaha,jow za ivota smatran za Svetitexa. Mnogi su tada, a neki odtada i do danas, osetili prijatni blagouhani miris od qegovogtela pri pogrebu, ili potom u qegovoj sobi i na qegovoj poste-xi, ponekad i na qegovom grobu, koji je otada veoma yesto pose-ivan od pobonih hriwana, i na kojem se doga$aju spasonosnayudesna iscexeqa.

Do danas ve ima preko deset ikona sa Justinovim svetimlikom, u Srbiji, Grykoj, Francuskoj, Americi, a Svetogorski mo-nasi i drugi pravoslavci napisali su mu i tropar, kondak i dru-ge delove Slube . Qegov grob kraj manastirske crkve u +elijamapostao je mesto pokloniwtva za mnoge pobone duwe, za pravo-slavne wirom Balkana, Evrope i Amerike. Blagodatna preporo-$ajna yuda na qegovom grobu i po qegovim molitvama ve su za-beleena, a oyekuje se i qegovo skoro sveyano unoweqe u kalen-dar Svetih Srpske i vascele Pravoslavne Saborne Crkve.

*Mnogobrojna su Justinova pisana dela. Celokupni opus Oca

Justina obuhvatie oko 40 tomova, a od toga je do sada objavxenona srpskom oko 30, na grykom 4, na francuskom 7 i 1 na engleskomjeziku. U rukopisima i na trakama ostalo je posle qega jow oko10 veih radova, od yega su nedavno skinute sa magnetofonsketrake, prepisane i wtampane qegove Besede (u 3 toma: Nedexne,Prazniyne i Velikoposne-Pashalne, u izdaqu Man. +elija, 2000-1), a ostaje materijala bar jow za jedan tom qegovih Beseda, hva-tanih ruynim brzopisom ili snimano magnetofonski od qego-vih uyenika i sestara monahiqa. Otac Justin je radio do posled-qih dana svoga duhovnim i fiziykim podvigom ispuqenog zem-nog ivota. Pred sam kraj ivota zavrwio je i trei tom svojeDogmatike (wtampane u Beogradu 1978), a potom je uspeo da na-stavi, ali ne i da dovrwi svoje prowireno Tumayeqe JovanovogJevan$exa (objavxen je prvi deo opwirnijeg i drugi deo ranijegskraenog tumayeqa na Jovana u jednoj kqizi, Beograd 1987, kao

20 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z I

i posebno Tumayeqe na Jovanove Poslanice, 1984).Brojni teolowki radovi Ave Justina, osim dogmatike i eg-

zegetike, obuhvataju oblasti patristike, asketike, liturgike,kao i teme iz hriwanske filosofije i posebno iz pravoslavneantropologije. Temi o yoveku - a Justina je sveivotno okupira-la za qega jedina veyna xudska tema: yovek i Bogoyovek - posve-ena je i qegova druga studija o Dostojevskom, jer se na Dostojev-skom Justin dugo muyio i uyio i qega je smatrao za modernogbiblijskog Jova. Jovovsko-dostojevskovska problematika yovekauvek je bila bliska Ocu Justinu, ali je i on kao i oni, jedino re-weqe ambisnog problema yoveka nalazio samo u Hristu Bogoyo-veku.

Uvek je govorio i svedoyio: Mi smo za Bogoyoveka, zatowto smo za yoveka Bez Bogoyoveka Hrista nema ni yoveka, vesamo neki potyovek, yoveyuxak, tragiyno bie bez smisla i vey-nog sadraja. A sa Hristom Bogoyovekom, yovek je bog po blagoda-ti, bogoyovek po blagodati.

Posebno treba istai zbornik ylanaka Oca Justina: Yoveki Bogoyovek , naslov koji bi mogao biti karakteristiyan i za svoqegovo bogoslovxe, jer u te dve teme, ili jow taynije i Justinuvernije: u toj dvojedinoj temi BOGOYOVEKA obuhvaena je svaJustinova bogoslovska misao i ivotna filosofija, i viwe odtoga: sva qegova duboka i sloena liynost, pavlovskih i dosto-jevskovskih dimenzija. To je ujedno i sveivotna Justinova mi-sija muyenika xudskog bia i misli, Proroka i Blagovesnika unawem veku i nawem narodu, a ona se sastoji u krsnom, tunora-dosnom, raspeto-vaskrsnom svedoyequ o Bogu i Yoveku, susretnu-tim i sjediqenim, bez slivaqa, umaqeqa i gubxeqa, u HristuBogoyoveku, Veynom Boanskom Logosu i Tvorcu, ali i Spasite-xu i Osmislitexu yoveka i roda xudskog i svega sveta.

Za Justina Popovia bilo je kxuyno ono jevan$elsko mestoApostola Pavla u Poslanici Efescima (4,12-13), gde izraz dosti-i do savrwenog yoveka, u meru rasta punoe Hristove, predstavxasmisao svih xudskih, i liynih i opwteyoveyanskih napora, re-ligioznih i filosofskih, humanih i humanistiykih. Otac Jus-tin, paralelno sa novozavetnim antropocentrizmom, ili tayni-je Hristocentrizmom , istiye jedan puniji i humaniji humani-zam, taynije Bogohumanizam (Teohumanizam), tako da je i svuhriwansku filosofiju, svu pravoslavnu teologiju i antropolo-giju spajao u jedinstvenu Teantropologiju. Jer sav odnos i rewe-qe pitaqa Boga i Yoveka on sagledava, rewava i doivxava sa-mo u Hristu Bogoyoveku, koji je od svega novoga Najnovije i Je-dino Novo pod suncem, shodno izrazu Svetog Jovana Damaskina,kada ovaj parafrazirajui ispravxa Premudrog Solomona (Prop.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 211,9). Ili shodno reyima Svetog Maksima Ispovednika: Hristosje merilo svih i svega, i ne treba Hrista meriti ili objawqava-ti neyim ili nekim, nego je Hristos merilo i objawqeqe svega.

Ava Justin se javxa kao verni ali stvaralayki nastavxayapostolske kirigme i ivog predaqa i dogmata Svetih Otaca,kako veli Sv. Vasilije Veliki, pronetih, proivxenih i pro-miwxenih kroz svoj liyni i saborno-crkveni, uvek savremeniproblematizam, te zato aktualizovan trajnom jevan$elskom i-votnom temom o bogolikosti yoveka, o qegovom grehu i palosti,smrtnosti i bogoudaxenosti, ali istovremeno i o realnom spase-qu svecelog yoveka i roda xudskog u Hristu Bogoyoveku i blago-datnom preporodu i proslavxequ u Crkvi kao BogoyoveyanskojZajednici Boga i yoveka u Hristu, xubavnom blagodau i svet-losnim nestvorenim energijama Duha Svetoga Utewitexa. I usvojim besedama je Otac Justin yesto naglawavao da, i poredsveg tragiynog staqa naweg xudskog sveta i istorije, ipak uovom i ovakvom svetu i vremenu postoji spaseqe za yoveka i svet,jer postoji Spasitex, a to je jedino Hristos Bogoyovek.

Moemo, na kraju, slobodno rei da je Otac Justin, SvetiNovi Bogoslov Srpski, ve od poyetka nawao i do kraja ivotasledio u podvigu ivota, misli i reyi pravilnu meru i merilosvega, kao nekada Apostoli Filip i Natanail: Jevan$elskogIsusa Hrista, Jovanovog i Pavlovog Boga Logosa i Spasitexa,svetootaykog i svetosaborskog Bogoyoveka, svetoliturgijskog Ve-likog Arhijereja i %rtvu, veyno Jagqe Boje, predveynog Xub-xenog Sina Bojeg Jedinorodnog i istorijskog novozavetnog Si-na Yoveyijeg, Prvoro$enog me$u mnogom braom (Rim.8,29).

Hristolika i svetolika liynost, i sveukupno bogoslovxeAve Justina Novog jeste jedna ranohriwanska, ali i savremenahimna i doksologija Hristu Bogoyoveku, Ovaploenom i prisut-nom u Crkvi, u Qemu spasenom, preporo$enom i oboenom yove-ku i yoveyanstvu, xudskom rodu Adamovskom, koji u svim svojimgresima i bogoudaxavaqima ipak ostaje vapajno bogoyeqiv ihristocentriyan. U tome je istinski pravoslavni humanizam -Bogohumanizam Oca Justina Novog.

Prepodobni Oye Justine, moli Boga za nas.

Umirovxeni Ep. ZHP Atanasije

22 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z I

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 23

DEO

24 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z I

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 25

1EVAN&EXE NEBA I ZEMXE

(Boina razmiwxaqa)

Na Boi: Bog Logos postade telo (Jn.1,14). To je prva i po-sledqa blagovest, najvea blagovest koju je Bog mogao dati yovekui nebo zemxi. Ako hoete, celokupno Evan$exe neba i zemxe sa-stoji se iz tri reyi: Logos postade telo. Bez qih i mimo qih ne-ma blage vesti za yoveka ni u ovom ni u onom svetu. U qima je svewto je veyito potrebno biu xudskom, u svima svetovima.

***Logos postade telo, postade Bogotelo, pri yemu niti Bog

prestaje biti Bogom, niti telo prestaje biti telom.Logos postade telo, znayi: Logos postade duwa, Bogoduwa,

ali pri tome Bog ostaje Bogom i duwa duwom.Logos postade telo, znayi i ovo: Logos postade oseaqe, Bo-

gooseaqe. Pri tome Bog ne prestaje biti Bogom iako je postaoxudsko oseaqe, ali i oseaqe ostaje xudskim oseaqem.

Logos postade telo, znayi jow i ovo: Logos postade tvar, Bo-gotvar. U tome priroda Boga ne gubi svoja boanska svojstva kaowto i priroda tvari ne gubi svoja yoveyanska svojstva.

Logos postade telo, na kraju svih krajeva znayi: Logos po-stade yovek, potpun yovek, Bogoyovek. Pri tome Bog ostaje u svo-jim granicama i yovek u svojim, iako su najprisnije i nerazde-xivo sjediqeni.

***Bog Logos je postao yovek da bi yoveka vratio qegovom ori-

ginalu, qegovom Tvorcu, jer je yovek u prapoyetku bio stvorenBogom Logosom sa svima odlikama logosnosti (Post.1,26-27; sr. Jn.1,9). Bog Logos je postao telo da bi telo vratio qegovoj prvobit-noj logosnosti, jer sve wto je postalo, postalo je kroz Boga Logosa(Jn.1,3; Kol.1,16). Powto je Bog Logos tvorac svih tvari, to je On itemex celokupne kozmiyke gra$evine. Greh i zlo sayiqavaju yo-vekov tragiyni pokuwaj i besmisleni pothvat da se Bog Logosodstrani iz temexa vasexene.

Bog Logos se ovaplotio da tvar vrati Tvorcu koji je qenpravi temex i osnov. Stoga je u boanskom pravu sveti apostolkada blagovesti da je Bogoyovek Hristos jedini trajni i nerazo-rivi temex i da drugoga temexa niko ne moe postaviti (sr.

26 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z I1.Kor.3,11). Ko zida na Qemu, na tom nepokolebxivom kamenustancu vasexene, mudar je yovek, liynost je qegova ologosena, iostaje nerazoriva u svima burama i olujama xudskih haosa i po-tresa (sr. Mt.7,24-25; Rim.8,35-39).

Svojim oyoveyeqem Bog Logos je pokazao da je logosnostpriroda nawe prirode, temex yovekovog bia, osnov xudskog i-vota i postojaqa. Nawe poreklo je od Boga, zato i bie nawe iivot naw i postojaqe nawe zavise svecelo od Boga (sr. Dap.17,28; Kol.3,1-4). U samoj stvari, po svom originalu i po svojoj naj-unutrawqijoj suwtini sva je tvar od Logosa i radi Logosa (sr.Kol.1,16-17). Sa Qim, kroz Qega i Qime sve se vraa svome logos-nom postanku i postojaqu: svojoj prvobitnoj yistoti, krasoti isili, svome neka bude, i bi.

***Oseaqe! Recite, kakva je to tajna u meni: oseaqe. U ono-

me wto mi nazivamo oseaqem Bog je sjedinio, stopio i slio kozna kakve zagonetke i ko zna kakva tajanstva. Oseaqe - divan istrawan dar. Qime je raj - raj, i pakao - pakao; qime je bol - bol,i blaenstvo - blaenstvo; qime je tuga - tuga, i radost - radost;qime je oyajaqe - oyajaqe, i ushieqe - ushieqe. Logosnost jeprvobitna odlika oseaqa. Odstranite qu iz oseaqa, i ono sepretvara u pakao. Jer, wta je pakao? Oseaqe bez Boga Logosa;oseaqe iz koga je potisnut Bog. A raj? Oseaqe Boga, oseaqeproniknuto i ispuqeno Bogom Logosom. U stvari: pakao je obez-boeno, yisto oseaqe, a raj je ologoseno, ohristoseno, obogo-yoveyeno oseaqe.

Bog Logos je postao yovek da bi yovekovo oseaqe vratioprvobitnoj logosnosti koja je potisnuta grehom. U oyoveyenomBogu Logosu nawe se oseaqe vraa svome logosu, svome smislu,svome svesmislu. Vraa se svojoj bogolikosti, hristolikosti iduholikosti. Najintimnijom tajnom svojom xudsko oseaqeiwyezava u ponornim dubinama Trosunyanog Boga i Gospoda. Ato znayi da je ono potpuno i savrweno samo onda kada sepreobrazi u Bogooseaqe, u Hristooseaqe, u Duhooseaqe. BogLogos je i postao yovek da ologosi xudsko oseaqe. Vraajui selogosnosti, xudsko se oseaqe osloba$a greha, bezumxa, ludila,smrti. I time dolazi sebi, svojoj prasuwtini. Tada jesamooseaqe ispuqeno bogooseaqem, hristooseaqem.

Xudsko oseaqe je u pravom smislu oseaqe jedino Bogom,Hristom, tj. Bogooseaqem, Hristooseaqem. Bez Boga Logosaono ludi, gryi se i umire u strastima, u grehu, u bunilu, u be-smislu, u oyajaqu, u sebiynosti, u veynom postajaqu i nikadne-postalosti. Uvek postaje, a nikad ne postoji stvarno, integral-no. Obezboeno, obezlogoseno xudsko oseaqe uvek umire, i ni-

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 27kako ne moe da umre. To je onaj evanelski crv koji ne umire, iogaq koji se ne gasi - pakao.

***Misao! Kakva se neshvatxiva tajna taji u prirodi yovekove

misli! Jedno znamo: ona je toliko neshvatxiva da yoveka jeza po-dilazi yim stane misliti o misli. U tragaqu za postankom iprirodom xudske misli duh yoveyji zaludi ako ne pribegne Logo-su, Bogoyoveku Hristu, u kome je qena tajna jedino slatka. Otki-nuta od Boga Logosa, xudska misao nema svoj smisao, svoj logos.Jer je misao u prasuwtini svojoj logosnog karaktera.

Za mene je misao, svaka misao, najvea muka pod nebom, dokse ne izvije u Bogomisao, u Hristomisao, tj. dok se ne ologosi,osmisli. Iskreno: misao je pakao ako se ne preobrazi u Hristo-misao. Bez Logosa xudska je misao stalno u alogosnom deliriju-mu, u satanskom besmislenom samopotvr$ivaqu, u satanskom: mi-sao radi misli, sliyno onom: l'art pour l'art [umetnost radi umetnosti].

Xudska misao ludi grehom. Kao i oseaqe. Jedini lek i le-kar od tog ludila jeste Bogoyovek, jer je On oyoveyeni Bog Logos.U Qemu i Qime je omogueno i zagarantovano xudskoj mislibeskrajno boansko usavrwavaqe. On je i postao yovek da se ovaplaneta, vo$ena golom, yistom miwxu xudskom, ne bi konaynoi nepovratno pretvorila u sveopwtu ludnicu. Primeujete: yimse evropski kontinent udaxi od ovaploenog Logosa, tone u ne-yoveynost, u bezumxe, u kulturno xudoderstvo, u sveubilaykeratove. Yovek prodire yoveka, nacija naciju, rasa rasu.

***Duwa yoveyija! O, tajne nad tajnama; o, yuda nad yudima!

Polomiwe se srca svih haija veynosti oko qe. Xudi iveduwom a ne znaju wta je duwa. Zar to nije muka duha? Muka, svedok Bog Logos ne postade yovek, a time i duwa. I tajna nam seduwe otkri: Logos. Od Qega je qen postanak, qeno bie, qenoriginal; i u Qemu qen smisao, qeno blaenstvo, qenaveynost, qen raj. Stoga je ona u najintimnijem tajniku svomhristoyeqiva, bogoyeqiva. U oyoveyenom Bogu Logosu duwaje nawla sebe i svoga Tvorca, zbog yega je yudesni Bogoyovek iobjavio blagovest: Ko izgubi duwu svoju mene radi, nai e je(Mt.16,25). To jest: nai e qenu suwtinu, qen smisao, qenuvrednost, qen raj, qenu veynost, qeno blaenstvo. Nesjediqenasa Bogom Logosom, duwa je van sebe, u veynom lu$equ ibesmislenom kruequ iz greha u greh, iz muke u muku, iz strastiu strast.

28 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z I

***Telo yoveyje! Da yudotvorne radionice, koja vodu pretvara

u krv, vazduh u kosti, hleb u meso, bixe u minerale, minerale uteynost! Nevi$ena radionica yudesa. Prirodnih, jelte? Ta wtau prirodi nije yudo! Neki nevidxivi mehaniyar, neki yudotvor-ni majstor upravxa ovom neobiynom radionicom koju mi naziva-mo telom. On je u telu, a mi ga ne vidimo. Dela qegova vidimoj,ali qega ne. Kao da mu je namera da se wto potpunije sakrije izadela svojih.

Telo! Bog je zadao bezbroj zagonetki stvorivwi ga ovakvimkakvo je. U qegovo blato zavio je svoje boansko zlato. I ostavioga na ovoj poya$aloj zvezdi. I yudo dodao yudu: Logos postade te-lo! I time uzveliyao telo iznad an$ela i arhan$ela. Obasjao gai objasnio objavivwi: I telo je za Gospoda (1.Kor.6,13). Dokaz? Gos-pod se uzneo na nebo sa telom, i vavek e boraviti sa qim i uqemu. Zalog? Vaskrseqe tela Hristovog, i nawih, na dan Suda. Asvevrednost i logosnost tela baw je u tome wto Logos postade te-lo , i veyno ostaje u telu.

***Yovek! Sva stvoreqa neme pred ovim najneobiynijim yudom

u svima svetovima. Kao da je Bog sabrao yudesa iz svih svojih sve-tova, pa ih stopio u jedno i dobio se: yovek. Duwom ga je vezao zaduhovni svet a telom za vewtastveni svet, i pustio ga kroz ovajivot. I yoveka podjednako mame tajanstva duhovnog sveta i ya-ri vewtastvenog sveta. Razapet svim biem izme$u dva sveta, yo-vek je kao razapeto ue izmeu qih. Stoga je tajna yovekovog bi-a pretvarala misao xudsku o yoveku u jauk, u gry, u lelek, u playi naricaqe nad yovekom. Sve tako dok Logos ne postade yovek.Postavwi yovek, Bog Logos je objasnio yoveka yoveku i osmislioqegov ivot i u ovom i u onom svetu.

Yovek je tek Bogoyovekom vraen sebi. Jer je na dnu svogamnogostrukog bia logosan. Nema yoveka koga ne obasjava Logospri ulasku u ovaj svet i ovaj ivot (sr. Jn.1,9). Sve wto je yoveko-vo, dok se ne vrati Bogoyoveku, dok se ne ologosi, ne obogoyoveyi,besmisleno je i u osnovi neyoveyno. Jer je yovek pravi yovek je-dino Bogoyovekom i u Bogoyoveku. Krajqi cix Logosovog oyove-yeqa i sastoji se u tome da yoveka ologosi i oboi u vascelombiu qegovom. Bog Logos postade yovek da bi ologosio yoveka, iduwu qegovu, i telo qegovo, i misao qegovu, i oseaqe qegovo, isve wto yoveka yini yovekom. Bez toga uas su, yudoviwta su,strawile su i nawa duwa, i nawe telo, i nawa misao, i naweoseaqe. Nawto nam oni? Da trnemo, da nemimo, da obamiremo

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 29na dogledu smrti i svekolikog haosa ivotnog?

***Zbog svega toga, dan ro$eqa Boga Logosa u telu, Boi, jes-

te praznik divan i yudesan po veliyini, po tajanstvenosti, posvesmislu. Praznujui Boi mi u stvari priznajemo i proslav-xamo jedini pravi smisao xudskog bia, xudskog duha, xudskemisli, xudskog oseaqa, xudskog ivota. Jer na Boi zablis-ta svetu svetlost razuma, zablista svetu svetlost boanskograzuma, boanskog znaqa, boanskog smisla, i zali sav ovaj svets kraja na kraj. Zali, i obasja nam, i otkri nam veyni smisao ovo-ga sveta i yoveka u qemu.

Na Boi nam je otkrivena i osmiwxena i tajna yoveka, itajna zemxe, i tajna neba nad zemxom. I yovek nam je mio, jer jeLogosov; i duwa yovekova nam je mila, jer je Logosova; i misao yo-vekova nam je mila, jer je Logosova; i oseaqe yovekovo nam jemilo, jer je Logosovo; i ivot yoveyji nam je mio, jer je Logosov;i svet nam je mio, jer je Logosov; i nebo nam je milo, jer je Logoso-vo.

Ro$eqem Logosa u telu ro$en je na ovaj svet sav Bog, sva Is-tina Boja, sva Pravda Boja, sva Xubav Boja, sve Dobro Bo-je, zato svi gladni i edni Boga i qegove Pravde u slatkom pod-viniykom ushiequ dovikuju svima biima i svima tvarima:

Hristos se rodi!

a iz hristoyeqivih dubina bia i tvari odjekuje burno:

Vaistinu se rodi!

1935.

30 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z I

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 31

2NAD TAJNOM MLADENCA ISUSA

Mladenac Isus je ne maqe yudo od Isusa vaskrslog i pro-slavxenog. Qegovo ra$aqe na svet zasuto je neobiynim pojavama.Ra$ajui se na svet, On je probudio sve tajne, i one su se slegleoko Qega kao roj oko matice. Svaka je nawla svoje mesto u Qemu;svaka je nawla svoju hranu u Qemu. Vekovima se yoveyanstvo mu-yilo prokletim jovovskim pitaqem: Zawto se yovek ra$a nasvet? I prokleto pitaqe rasipalo se u bezbroj pitaqa; sa Qimse rasipala i jadna duwa yoveyanstva. Vekovima je solomonovskioyaj lomio i duwu i telo yoveyanstva i rigao anateme na yoveka,na ivot, na tajne ivota. Oyaj se izvijao u buncaqe; na straw-no poviwenoj temperaturi oyajaqa yoveyanstvo je buncalo, ibuncaqem odgovaralo na prokleto pitaqe. I nije odgovorilo.Pred prokletim pitaqem bankrotirao je sav yovek. Opsednutuasima ivota zamirao je u inerciji nemoi, i nepomiyno irezignirano primao strahote ivota. I kada su xudi od oyajaqai uasa ne stajali ve sedeli u tami i seni smrtnoj (Mt.4,16), ro-dio se Isus na svet. Ra$aqem svojim na svet Isus je odgovorio naprokleto pitaqe: Zawto se yovek ra$a na svet? Odgovorio je iodgovorom dokazao da je ne yovek ve Bogoyovek. Yovek je pitaqe;Bogoyovek je odgovor, Bogoyovek sa svima svojim boanskim i yo-veyanskim svojstvima, mislima, oseaqima, delima. Ra$ajui sena svet, Bogoyovek je yudesnom liynowu svojom odgovorio zawtose yovek ra$a na svet. Bog se ra$a kao yovek, da bi yovek po-stao1). Hristos se ovaplotio da bi yovek utoliko postao Bog uko-liko je Bog postao yovek2). Oboeqe xudske prirode prirodna jeposledica Bojeg ovaploeqa. Da je Bog postao yovek, to se izra-ava reyju ovaploeqe. No ako je Bog postao yovek, onda je i yo-vek postao Bog3). Ta yiqenica se izraava reyju oboeqe (qw-si). Ovaploeqe Boga je sredstvo kojim se objavxuje cix i smi-sao yoveyjeg bia - oboeqe, i daju sredstva za qegovo ostvare-qe. To je smisao bogoovaploeqa; to i cix. Bogoyovek Hristos ga

1) Tako otac Pravoslavxa - Atanasije Sveti i Veliki definiwe cix

Hristovog ovaploeqa, De incar. i Conctra Arian. 8, Mgn. P. gr. t. 26 . col.996; Sr. AdEpict. 6; ib., col. 1060-1061.

2) Tako piwe Sveti Grigorije Bogoslov (Oral. HHH, 19, Mgn. P. gr. t. 36, col.

100A), yovek koji je sa Sv. Jovanom Bogoslovom i Atannasijem Velikim najdubxepronikao u tajnu Bogoyovewtva Hristovog. Sr. Maksima Ispovednika, Centuria, 62.Mgn. P. gr. t. 90, col. 1204A, i col. 285B-D.

3) Sr. Sv. Jov. Damaskin, De fide orth. 11.

32 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z Ije dao, i ostvario. Postavwi yovek - dao je cix yoveku; uwavwi utelo - dao je cix telu; uwavwi u materiju - dao je cix materiji.Postavwi yovek - osmislio je sve wto je yoveyje: i ra$aqe, i i-vot, i smrt. Do Qega - sve je bilo besmisleno; od Qega - sve jeosmisleno. Do Qega - xudi su bili sleporo$eni i mrtvoro$eniza smisao ra$aqa, ivota i smrti; nawa jadna planeta bila jekrtiyqak; od Qega - xudi su progledali i vaskrsli za smisaoivota i smrti. Do Qega - oko je bilo slepo; od Qega - ono jeprogledalo; do Qega - uvo je bilo gluvo da Boga yuje; od Qega -ono je proyulo; do Qega - um je bio bez-uman; od Qega - on je uraz-umxen; do Qega - yovek je grehom bio otkinut od Boga: nepremos-tiva provalija zjapila je izme$u qih: xudi nisu mogli da do-misle Boga, da do-osete Boga, da do-gledaju Boga; od Qega - prova-lija je premowena: Bog je uwao u telo, i osposobio ga da moedo-misliti i sagledati Boga; vreme se orodilo s veynowu; yo-vek se orodio s Bogom; Bog je postao uyesnik u xudskoj prirodi,da bi yovek postao uyesnik u Bojoj prirodi (2.Pt.1,4). Bogoova-ploeqem yovek nadrasta sebe: od konaynog postaje beskonayan,od vremenog - veyan, od siuwnog - ogroman. Yovek prevazilazisvoju sopstvenu prirodu: od smrtnog postaje - besmrtan, od pro-laznog - neprolazan, od vremenog - veyan; jednom reyju: od yoveka- Bog - Qe ex nqropou4).

Kao Bogoyovek, Hristos je ne samo savrweno otkrio Boga,ve i yoveka. Bogoyovewtvom Qegovim rewen je konayno i za-vrwno i problem Boga i problem yoveka. Zato je BogoyovewtvoHristovo krajeugaoni kamen hriwanstva. Spaseqe je u Bogoyo-veku, ne u yoveku. Yovek je newto od yega se treba spasavati - Bo-goyovekom. Ro$eqe Bogoyoveka na svet - to je prva yiqenica, odkoje se mora poi da bi se uwlo u tajnu bia Bojeg i bia yo-veyjeg. Ko qu obi$e - ne moe ui u misteriju hriwanstva iliynosti Hristove. Hristos je Bogoyovek - to je polazna taykahriwanstva; od qe mora poi svaki, svaki bez izuzetka. Od qepolaze evan$elisti i apostoli, muyenici i ispovednici, sv.oci i yudotvorci. To je osnovna dogma hriwanstva: iz qe se iz-vode sve ostale dogme i sva ostala fakta.

Hristos je istiniti yovek - to je zakxuyak do koga se moradoi ispitivaqem Qegovog rodoslova (Mt.1,1-17) i Qegovog i-vota u telu. No, kakav je Qegov duhovni rodoslov? - Duh Sveti sa-yiqava sav Qegov duhovni rodoslov - to je odgovor enan$elistana postavxeno pitaqe (Mt.1,18; Lk.1,35). Mati Isusova Marija na-$e se da je trudna od Duha Svetoga (Mt.1,18). Ne idi daxe, ne tra-i viwe od reyenoga, ne pitaj: kako je Duh Sveti to uyinio u De-vi? Jer kada je nemogue objasniti nayin na koji se vrwi zayee

4) Sv. Grigorije Niski, De Beatitud. Orat. , Mgn. P. gr. t. 44, col. 128D.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 33i razvie deteta pri prirodnim uslovima, kako moemo ondaobjasniti kada ono biva yudesnim dejstvom Duha? Da ne bi uzne-miravao evan$elista i dosa$ivao mu yestim pitaqem o tome, onje sebe oslobodio toga, naimenovavwi Onoga koji je uyinio toyudo. Niwta viwe ne znam, veli on, osim da je to uyiqeno od Du-ha Svetog. Neka se postide oni koji ele da objasne uzviwenoro$eqe Jer niti je arhan$eo Gavril niti Matej mogao newtoviwe rei osim da je ro$eqe od Duha Svetog; no kako i na kojinayin je to uyinio Duh Sveti, niko od qih nije mogao objasniti,jer nije bilo mogue5).

Hristos je istiniti Bogoyovek - to je fakt na koji nepre-stano ukazuju evan$elisti. U samom bogoposlanom imenu Isus(Mt.1,21) sadri se sav obim i sva sadrina Hristove misije nazemxi. Spasti xude od greha - to je cix Hristovog dolaska. On jesvoje ime opravdao svojim ivotom, svojom smru i vaskrseqem.On se bezgrewno zayeo da bi mogao oyistiti xude od greha, uyi-niti ih bezgrewnima. On se zayeo od Duha Svetog da bi spasaoxude od duhova nesvetih, od duhova zlih i grewnih. U tome je no-vina i Qegovog imena i Qegovog dela; u tome i dokaz QegovogBoanstva, jer samo Bog moe oprawtati grehe; u tome je srQegovog blagovewa, jer jedino time moe oblagovestiti zagor-yenu grehom prirodu xudsku.

Isus se zayeo od Duha Svetog - to svedoye i arhan$eo i evan-$elist, ali da e de roditi od devojke - to svedoyi sam Bog usti-ma proroka Isaije. Roditi se od devojke nije maqe yudno i tajan-stveno od zayea Duhom Svetim. I jedno i drugo je natprirodno,nadxudsko; i za jedno i za drugo neophodno je neposredno Bojeuyewe i dejstvo. Jedno objavxuje Bog preko an$ela, drugo prekoproroka; uyestvuju i bestelesna i telesna bia. Ustima IsaijeGospod govori: Gle, devojka e zatrudneti i rodie sina, i nadenu-e mu ime Emanuil, koje znayi: s nama je Bog (7,14; Mt.1,23). - Izuya-vajui liynost Hristovu, yovek mora govoriti sebi: vaistinu, snama je Bog, Bog je sa nawim telom i u nawem telu, Bog je sa na-wim duhom, sa nawim srcem, sa celokupnom prirodom nawom;vaistinu, Bog se ovaplotio u yoveka, u celog yoveka, ne u qegovoparye, ne u qegov um samo, ili duwu, ili telo. S nama je Bog snama je Hristos, jer je u bogoyoveyanskoj liynosti svojoj najin-timnije zbliio, najprisnije zdruio, najyudesnije sjedinioBoga sa yovekom. Do Hrista - xudi su imali malo razloga da govo-re: s nama je $avo. Grehopad je intimizirao yoveka s $avolom. Bogje bio dirka na krugu xudskog ivota, a $avo - centar. Zato jerealno i originalno bogopoznaqe bilo nemogue u starom svetu.Bog je bio s xudima kroz kamene tablice, kroz zakon, kroz proro-

5) Sv. Jov. Zlatoust, Im Matth. Homil IV2, Mgn. P. gr. t. 57, col. 42.

34 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z Ike. Mojsej i Jov, Isaija i Jezekix imali su vi$eqa Boga, vi$eqau vihoru i oluji, u oblaku i simvolima. Platon je uyio da je s xu-dima ne Bog, ve kopije Boga. On je bio u pravu; kroz tu qegovuispovest ispoveda sebe ceo paganski svet.

Tako do Hrista; no od Hrista: s nama je Bog u telu - zborexudi; s nama je Bog - zbore ivotiqe i boxe; s nama je Bog - zboresva bia; s nama je Bog - zbore minerali. S nama je Bog, no neprivremeno, ve na svu veynost. Bog Rey postade telo (Jn.1,14) dabi telu kazala i otkrila Boga; postade telo da bi telu vratilabesmrtnost izgubxenu grehom. Glavno je da Rey postade telo. Ka-da je to mogue, onda nema niyeg nemogueg u tome da telo posta-ne besmrtno, da xudi postanu sinovi Boji.

Hristos je Spasitex zato wto je Bogoyovek. To je osnovnablagovest, koja sintezuje sav Novi zavet. Ona je uwla u svet nadan ro$eqa Hristovog. Qu yovek mora uvek nositi uza se i predase na celom duhovnom putu kroz Evan$exa. Qu neprekidno u sebinosi i qome ivi Bogoyoveyansko Telo Crkve. No Boi je na-royito vreme, kada Crkva osobito silno i mono slavoslovi tublagu vest. Danas Bog na zemxu do$e i yovek se pope na nebo6).Slava i hvala na zemxi Ro$enome, koji je oboio prirodu zem-norodnih7). Ra$ajui se, Hristos donosi bogatstvo oboeqa8),donosi neiskazanu radost, zato Crkva priziva ne samo xude, vesvu tvar da se raduje. Hristos se javio nadumno kao Bogoyovek sadvostrukom prirodom9).

Boi je no preimustvu dan radosti, dan u koji se rodilaVeynost na izmuyenoj planeti nawoj, dan u koji se rodio Bogoyo-vek, dan u koji je cix ivota prenesen iz tvari u Tvorca, iz yo-veka u Boga. U bogomudrom boiqem pozdravu: Hristos se rodi!i otpozdravu: Vaistinu se rodi! sadri se kratko izraena svateologija. U tom pozdravu je formula spaseqa i lozinka spaseqa.Nad slatkom tajnom sladyajweg mladenca Isusa, koji prua ru-yice i zove nas k sebi, mi priklaqamo glave svoje, i molitvenoi radosno pozdravxamo sve i svakoga:

Hristos se rodi!

Vaistinu, vaistinu se rodi!

1924.

6)

Stihira na litiji.7)

Sjedalen.8)

Kanon, 6. pesma.9)

Kanon na poveyerju, 1. pesma.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 35

3DVERI BESMRTNOSTI(Uskrwqa razmiwxaqa)

Niwta strawnije od yoveka u svima svetovima. Jer niwtabeskrajnije. Vrtoglavica spopada sva stvoreqa koja imaju moida misle o yoveku. Filosofija o yoveku tewka je i za an$elskeumove, tuna i za heruvimska srca. Nigde kraja yovekovom biu.Ako pak ima kraja, onda je taj kraj: beskrajnost. Sa svih stranayovek je opkoxen beskrajnostima. Granice yovekovog bia? Oh,sve same beskrajnosti. Wta je yovek? Vrea krvavog blata, i u qojkvasac svih beskrajnosti. Povede li sebe u visinu, yovek iwye-zava u boanske beskrajnosti; nagne li u dubinu, tone u demon-ske beskrajnosti. Yovek? Mali bog u blatu, pokatkad - demon uraskownom ornatu. Nema prirodnijeg nayela od ovog: Budite sa-vrweni kao Bog! Jer nema strawnije stvarnosti od yovekove za-xubxenosti u zlo i qegove bezdane.

***Gorke su beskrajnosti yovekove. Ko se nije otrovao od qih

yim ih je osetio, i oseaqem saznao? Jesi li sa mnogostradalnimJovom posetio yovekove beskrajnosti, moralo se srce tvoje rasto-piti od bola. Jesi li ih posetio sa Wekspirom, morao si u buni-lo pasti, i izmuyenu duwu svoju nasloniti - na yije krilo? Ot-rovne su beskrajnosti yovekove. Da ih nije zasladio Jedini Slad-yajwi, zar bi iole osetxiv, iole misaon yovek mogao ne izvrw-iti samoubistvo? Da, samoubistvo, kojim bi ubio sve te bezbrojnebeskrajnosti i oslobodio sebe otrovne i besmislene egzistenci-je.

***Budimo iskreni do kraja: da yudesni Gospod Hristos nije

vaskrsao, i svetlowu vaskrseqa svog obasjao i osmislio yoveko-ve beskrajnosti, ko ne bi Tvorca ovakvog bia kakvo je yoveksmatrao prokletim tiraninom? A Jedini Sladyajwi krotkoide od srca do srca xudskog i boanskom nenowu zasla$ujegorku tajnu yovekovog bia, i sobom ispuquje qegove beskrajnos-ti. Zato su Hristovom yoveku mile sve beskrajnosti yovekove. Zaqega nema straha u qima, jer su sve ispuqene Boanskim Logo-som, Boanskim Smislom, Boanskim Svesmislom.

36 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z I***

Vaskrseqe Hristovo je najvei potresu sferi xudskog i-vota. Qime je centar ivota xudskog prenesen iz smrti u be-smrtnost, iz vremena u veynost. Od geocentriynog, yovek je po-stao uranocentriyno bie. Zemxa je postala privremeno obita-liwte yovekovo, a nebo - veyno. Ali i na zemxi Hristov yovekivi nebom, i po zakonima neba. U besmrtnost xudi ulaze jedi-no kroz dveri vaskrseqa Hristovog.

Gde je centar yovekovog bia? U vaskrslom i vaznesenomGospodu Hristu, koji sedi s desne strane Boga (sr. Kol.3,1). Sa vas-krslim Bogoyovekom veynost je postala nova kategorija xudskogivota. Hriwani su time hriwani wto ive silom vaskrse-qa i po zakonima vaskrseqa (sr. 1.Kor.15,29-34). A to znayi: iveveynowu i radi veynosti, jer su i telo i duwa sazdani za vey-nost, za bogoyoveynost. To je najskupoceniji dar rodu xudskom yu-desnog Spasitexa: sticaqe veynosti vremenskim ivotom, sa-vla$ivaqe smrti besmrtnowu.

Vera u Gospoda Hrista daje yoveku sile da u ovom svetu gre-ha i smrti svetowu savla$uje greh i smrt, i ispuquje sebe be-smrtnowu i veynowu. Evan$elska vera saovaplouje yovekaHristu, yini ga zajedniyarem svega Hristovog, i on doivxujekao svoje sve wto je Hristovo: i Qegovo ro$eqe, i Qegovo preob-raeqe, i Qegovo stradaqe, i Qegovo vaskrseqe, i Qegovo vaz-neseqe. I na qemu se ispuquje yudesna blagovest: Ja viwe ne i-vim, nego meni ivi Hristos (Gal.2,20). U svakom hriwaninu pro-duuje se bogoyoveyanski ivot Hristov. Hriwanin se blago-dau izjednayuje sa Hristom: u ivotu, u mislima, u exama, udelima; on, po reyima Svetoga Zlatousta, ima ono wto i Hris-tos1).

Hriwaninova je osnovna dunost: u svetu vremena i pro-stora iveti Hristovom besmrtnowu i veynowu. Misli limisao, on je silom vaskrslog i veynoivog Gospoda pretvara uhristomisao; a oseaqe pretvara u hristooseaqe. Svim biemsvojim on jedno trai: da bude onde gde i vaskrsli Gospod. Po re-yima svetog apostola: Ako vaskrsnuste s Hristom, traite onowto je gore, gde Hristos sedi s desne strane Boga (Kol.3,1). I mis-lima, i oseaqima, i exama diite se iznad sveta, iznad svihnebesa, iznad svih an$ela i arhan$ela - gde Hristos sedi s desnestrane Boga. Sve yoveyje spasava se prolaznosti i smrti Bogoyo-veyjim.

1)

In Coloss. homil. 7,2; P. gr, t. 62, col. 345.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 37***

Koja je misao yovekova besmrtna, koja exa, koje oseaqe?Samo hristovska misao, samo hristovska exa, samo hristovskooseaqe. Yovek je hriwanin ako Hristom misli, ako Hristomosea, ako Hristom hoe (sr. Flb.2,5). U hriwaninovim examai oseaqima i mislima nema niyeg smrtnog i neyistog, jer ispu-quje evan$elski savet: misli o onome wto je gore a ne wto je nazemxi (sr. Kol.3,2).

Ukoliko yovek oivxuje sebe Hristom, utoliko umire sti-hijama sveta (sr. Kol.2,20), to jest: gresima, strastima i porocima.Hriwanin ubija smrt u sebi i oko sebe ivei Hristovim dob-rom. Ko Hristovom besmrtnowu ivi s desne strane Boga, kakoga mogu mamiti zemaxske slasti, i poyasti, i strasti? Prxavozrno peska - to je zemxa gledana okom Hristove veynosti. Savmnogostrani i beskrajni ivot hriwaninov glavnom tajnomsvojom sakriven je s Hristom u Bogu (sr. Kol.3,3).

***%ivei silom vaskrslog Gospoda Isusa, hriwanin umrt-

vxuje u sebi ne samo sve strasti i grehe, ve i sve grehoyeqivemisli, grehoyeqive exe, grehoyeqiva oseaqa. Nema sum-qe, daleko je od sveyistog Gospoda Hrista yovek koji ivi u ne-yistotama. Dodir sa Sveyistim neminovno uvodi yoveka u nepo-wtednu borbu sa svima gresima i strastima. I on se do krvavogznoja bori sa sobom umrtvxujui u sebi r$ave misli, zle exe,sladostrasna raspoloeqa (sr. Kol.3,5). Nema beskrajnosti u qemuiz koje on ne izgoni fantastiyne fatamorgane sablaqivihslasti zemaxskih i ne satire yudoviwta odomaenih strasti.Sve u qemu bori se neustrawivo: da umrtvi yequ za r$avim.

***Telo je Bog dao yoveku da ga oboi - Bogom, da ga obesmrti -

Besmrtnim, da ga oveyni - Veynim. Yula su data telu da poslueqegovom oboequ i obesmrequ. A to se postie neboyeqi-vom delatnowu duwe u telu. Kada oko ne gleda na prolazno ismrtno, ve na neprolazno i besmrtno, ono ispuquje telo besmrt-nowu; kada sluh ne obraa paqu ni na wta zemaxsko i prxa-vo, ve na nebesko i yisto, on ispuquje telo veynowu; kada ustane govore ni o yemu runom i sablaqivom, ve samo o veynom ineprolaznom, ona ispuquju svoje boansko naznayeqe; kada rukane yini niwta r$avo, ve samo dobro i pohvalno, ona doprinosiyovekovom obesmrequ i oboequ.

Hriwaninov je poziv: ne dopustiti gresima i strastimada budu stvaralayka sila u qegovim mislima, oseaqima, exa-ma i delima. Gospod Hristos daje sile yoveku ne samo da iz svih

38 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z Ibezdana bia svog potisne sve grehe i strasti, nego da ih sa sebelako skine, kao odelo. To znaye apostolove reyi: svucite starogayoveka sa delima qegovim (Kol.3,9). A dela su qegova: gnev, xuti-na, pakost, huxeqe, sramotne reyi, la, blud, neyistota, slado-strawe, lakomstvo, idolopoklonstvo (Kol.3,8; sr. Ef.4,22). Potis-nuvwi iz sebe sve grehe, yovek je potisnuo sve smrti, jer je svakigreh - mala smrt.

***Zlo se potiskuje dobrom, mrqa - xubavxu, gordost - smire-

nowu, gqev - krotowu, blud - postom, sladostrawe - molit-vom. Jednom reyju: poroci se potiskuju vrlinama. U toj borbi sagresima i porocima hriwanin dobija svepobednu silu od Gos-poda svepobeditexa, obnavxa sebe Qime, dok se najzad ne javikao novi yovek, hristoliki yovek, yije je bie izatkano od dobro-te, milosr$a, smirenosti, krotosti, trpxeqa, velikoduwnosti,svexubavi (sr. Kol.3,10-14). Taj novi, hristoliki yovek ne stari,ve wto viwe ivi, sve je mla$i. Ukoliko due ivi, utolikose viwe pribliava ne starosti ve mladosti (pr nethta), kojaje boxa od pre$awqe mladosti2). Novi yovek se obnavxa po ob-liyju onoga koji ga je sazdao, tj. po obliyju Hrista. A GospodHristos ne stari, jer greha ne uyini. Greh je jedina sila koja, poreyima blaenog Teofilakta, sastaruje yoveka i kvari (palaioka fqere). I mi, koji smo od Hrista stvoreni po Qegovom obliy-ju, duni smo izbaciti iz sebe pokvarenost i ostarelost (fqornka palaosin)3). %ivot u vrlini uvek se podmla$uje; i ako izgledada telesno stari, ali duhovno cveta4).

Praktikujui Hristove vrline yovek se postepeno ohristo-liyuje, postepeno obnavxa i obesmruje, jer svakom vrlinom onpomalo vaskrsava sebe iz smrti u besmrtnost, dok sav ne utone uivot veyni, koji je sakriven s Hristom u Bogu (sr. Kol.3,3). Po-sredi je jedan podvig: obezgreweqe, a kroza qega oivotvoreqe,vaskrseqe, obesmreqe, ohristoliyeqe. Svim strujama svoga bi-a hriwanin ulazi u bogoyoveyanski sveivog Gospoda Hrista.Ovaj bogoyoveyanski vitalizam nema niyeg zajedniykog sa suwi-yavim filosofskim vitalizmom ili hekelovsko-vulgarnim zo-ologizmom. U qemu je trosunyani Bog izvor sveivota.

2)

In Coloss. homil. 8,2; P. gr, t. 62, col. 353.3)

Expositio in epist. ad Collos. cap. vers. 10: P. gr. t. 124, col. 1257B.4)

Ekumenije, Comment, in epist. ad Coloss. cap. 3,8-11; P. gr. t. 119, col. 44C.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 39***

Sve nam svedoyi: vaskrseqe Hristovo je sveobuhvatni etiy-ki podvig i princip. Hriwanin sav ulazi u podvig sebevaskr-seqa Hristom. Qegovo se samooseaqe postepeno razrasta u sve-oseaqe, koje hristolikom xubavxu obuhvata sve svetove, i svabia u svima svetovima. I radosno im u beskrajnom ushiequkliye:

Hristos voskrese!

dok svi svetovi potresno tutqe:

Vaistinu voskrese!

1936.

40 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z I

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 41

4VASKRSEQE BOGOYOVEKA HRISTA

Neka kozmiyka zavera postoji protiv nawe planete, jer senigde u vasexeni ne umire osim na Zemxi1). Ostrvo smrti, jedi-no ostrvo na kome se umire, eto to je sumorna zvezda nawa. A iz-nad qe, oko qe, i ispod qe krue milijarde zvezda na kojima ne-ma smrti, na kojima se ne umire. Sa svih strana bezdan smrti op-koxava planetu nawu. Koji to put koji polazi sa Zemxe a ne sur-vava se u bezdan smrti? Koje je to bie koje moe izbei smrt naZemxi? Svi umiru, sve umire na ovom jezovitom ostrvu smrti.Nema tunije sudbe od Zemxine, nema oyajnije tragedije od yo-vekove. Zawto daje ivot yoveku kada je odasvud opkoxen smru?Zamke smrti razapete su svuda; na staze yovekove metnut je mrak.Kao ogroman i yudoviwtan xigavi pauk smrt je isplela gustemree oko poya$ale zvezde nawe, i u qih hvata xude kao bespo-mone muve. Sa svih strana xudoderske strahote vijaju yoveka,i on nema kud, jer ga je smrt zatvorila odasvud. Zawto se dajesvest yoveku kada ona svuda u svemu nailazi na smrt? Zawto sedaje oseaqe yoveku; da li zato da oseti kako mu je grob - otac acrvi - braa? Kroz napaenog Jova svaki od nas dovikuje grobu:ti si otac moj, a crvima: vi ste mati moja, vi ste braa moja.

Svest je tuan i strawan dar yoveku; no mnogo tuniji imnogo strawniji dar je - oseaqe. A yula? Zawto su data yula yo-veku; da li zato da mu budu pipci, pomou kojih e on na svakomkoraku u istoriji roda xudskog napipati smrt? Powaxite misaosvoju po ovom ostrvu smrti da vam prona$e smisao yovekovom po-stojaqu, i ona e vam se vratiti oja$ena i tuna, sva posutahladnim pepelom smrti; powaxite oseaqe svoje, i ono e vamse vratiti izranavxeno i izgruvano po neprolaznim guduramasmrti; pruite jedno yulo svoje do kraja ma kog bia u istoriji,i ono e kao kraj qegov, kao zavrwetak qegov nesumqivo napipa-ti smrt.

Gospodo, smrt je najoyiglednija i najuniverzalnija stvar-nost u svetu. U samoj stvari, posledqa, zavrwna stvarnost xud-skog ivota na zemxi jeste smrt. Recite, zar smrt nije posledqastvarnost i moja i vawa? Svi smo mi zaraeni smru, svi bezizuzetka zaraeni smru, svi bez izuzetka; bacili smrti proje-li su sva tkiva bia naweg; svaki od nas nosi u sebi hixade smr-

1)

Predavaqe odrano na Kolaryevom narodnom univerzitetu.

42 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z Iti. Nawu planetu stalno pustowi hroniyna epidemija smrti;nema medicine koja nas moe spasti ove epidemije; nema karan-tina gde bi se xudi mogli oyistiti od mikroba smrti. Wta jexudski ivot na zemxi ako ne: stalno gryevito otimaqe od smr-ti, borba sa smru, i najzad - poraz od smrti? Jer mi u medicini,u nauci, u filosofiji pobe$ujemo ne samu smrt, ve qene prete-ye: bolesti i slabosti. I to ih pobe$ujemo delimiyno i privre-meno. Wta su trijumfi nauke, filosofije, tehnike pred stra-hotnim faktom sveopwte smrtnosti svega xudskog? Niwta drugodo graja zbuqene i preplawene dece. Ako ima tragike u svetovi-ma, onda je centrala qena - yovek. Tragiyno je biti yovek, o! ne-sravqeno tragiynije nego biti tigar ili ovca, zmija ili ptica,pu ili komarac. Ma koliko se yovek naprezao da prevazi$e tra-giku xudskog ivota, on mora i oseati i saznavati da stalnoostaje zatvorenik u neotvorxivoj tamnici smrti, tamnici kojanema ni prozora ni vrata. Ra$ajui se na svet, yovek je od prvogmomenta kandidat za smrt; i ne samo to, nego yim se - ve je osu-$en na smrt. Utroba koja nas ra$a nije drugo do ro$ena sestra gro-ba. Izlazei iz majyine utrobe yovek ve stupa na put koji vodiu grob. Ma kojim putem iwao po ovom ostrvu smrti, yovek se naj-zad mora iskrcati u - grob. Svaki yovek je zalogaj koji, na krajukrajeva, proguta nenasitna smrt, svejadica smrt2). Wta namostaje, o kukavni zarobxenici smrti? Jedino: pobuna gorkog os-mejka i gry nemonog srca.

Gospodo, na dugom i strawnom putu kroz istoriju u yovekuse toliko naslagalo i nagomilalo smrti da je smrt postala jedi-na kategorija u kojoj se kree i biva sav ivot xudski, u kojoj onnastaje, ostaje, pa moda i prestaje. Kroz istoriju se u yoveku iz-radilo jedno ube$eqe: ako u ovom svetu ima iyeg neophodnog, on-da je to smrt. To ube$eqe postalo je dogmom svake istorijske epo-he. Jezovita realnost smrti primorala je yoveyanstvo da to ube-$eqe formuliwe u dogmu: smrt je neophodnost. Tu nemilu dogmupredavao je u nasledstvo otac sinu, yovek yoveku, pokoleqe poko-lequ. Ako yovek bez predrasude zagleda u istoriju ovog yudnogsveta, mora priznati da je ovaj svet - ogromna vodenica smrti,koja neprekidno mexe nepregledne povorke xudi, od prvog yove-ka pa sve do posledqeg. I mene mexe, i tebe mexe, prijatexu, isve nas mexe, dok nas jednog dana ili jedne noi ne samexe. Re-cite, moe li yovek spokojan biti, i bez bunta ovaj svet primi-ti, kada je u ovoj vodenici smrti priklewten izme$u dva vode-niyna kamena, koji e ga dotle mle ti dok ga sasvim ne samexu?moe li muva biti spokojna u paukovoj mrei, i miw u miwo-lovci? Od uasa - yovek osea da je ovaj ivot neko strawno

2) Tako Crkva naziva smrt: Petak Cvetne [nedexe], ujutru.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 43privi$eqe i mrayno zatoyeqe. Izgleda, neko nas je poslao na za-toyeqe odvratnom privi$equ; poslao je nas koji smo i sami odiste materije od koje i privi$eqe. Dovoxno je i jedno oko yovekupa da vidi da je nawa planeta - trkaliwte privi$eqa, trkaliw-te kaldrmisano lobaqama xudskim. A vasexena? nije li toogromna, hermetiyki zatvorena grobnica, po kojoj xudi kao oyaj-ne krtice neprestano riju, i nikako da je proriju?

Svekolika istorija roda xudskog nije drugo do zagluwnaafirmacija smrti. Sve qene bure i oluje, zatiwja i podvizi, sviqeni tvorci i borci, svedoye jedno, samo jedno: smrt je neophod-nost; svaki je yovek neizostavno i neminovno smrtan. To je fi-nale svakog xudskog bia, to testament koji za sobom neizostav-no ostavxa svaki itex nawe planete. Taj testament su svakomeod nas ostavili preci nawi. U qemu stoje samo ove tri reyi:smrt je neophodnost. - Recite, gospodo, moe li yovek sa takvimtestamentom biti spokojan i srean u ovoj vodenici smrti? Jeli potreban, je li opravdan, je li logiyan ivot u svetu u komeje smrt - najneophodnija neophodnost? A to pitaqe znayi: Imali smisla ovakav svet, ovakav ivot, ovakav yovek? Posrednoili neposredno, svi se problemi svode na problem smrti. Ko re-wi problem smrti, rewio je glavne probleme xudske svesti i sa-vesti. Na ovom problemu probaju se svi bogovi i svi xudi. Akoiko rewi ovaj problem, onda je to Bog naw, i nema drugih bogova,i - ne trebaju nam.

Suoyite problem smrti sa savremenom pozitivistiykomnaukom. Da bi rewila problem ivota i smrti, nauka je mobili-sala sve svoje sile, ali se svi qeni napori slivaju u jedan zakxu-yak: u svetu vladaju prirodni zakoni koji su neophodni i neiz-menxivi; i smrt je prirodni zakon, zato je neophodan i neizmen-xiv; u ovakvom svetu i ovakvom yoveku: smrt je neophodnost. -Eto, svoj odgovor na strawni problem smrti nauka uvija u tajan-stvenu rey: neophodnost. Ali, ona time ne rewava problem vega samo konstatuje i afirmiwe. Ovakvim odgovorom nauka potvr-$uje yiqenicu da je smrt neophodnost. No, gospodo, ta baw yiqe-nica i jeste najvee prokletstvo za rod xudski. Ja moram izvuikonsekvence iz ovog dogmata savremene nauke: ako je smrt neop-hodnost, onda xudski ivot nema smisla; neophodnost ostaje ne-ophodnowu: yoveyanstvo je osu$eno na permanentni status quoante [staqe kao pre], tj. osu$eno na permanentnu smrt, powto je smrtneophodnost za sve xude. Verujemo, izjavio je nedavno yuveniastronom ems ins, profesor Kembriskog univerziteta, davasiona nije stalna, nepromenxiva sklopa. Ona ivi svojimivotom, putuje, kao i svi mi, putem koji vodi od ro$eqa ka smr-ti. Jer nauka ne zna ni za kakvu promenu sem promene koja se sa-stoji u starequ, i ni za kakav napredak izuzev napretka ka grobu.

44 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z IU svetlosti naweg sadawqeg znaqa, primorani smo da verujemoda je cela materijalna vasiona samo jedan primer za ovo, mada naogromnoj skali3).

Powto je smrt jedini prirodni zavrwetak yoveka, pa i sa-me vasione, onda je pravi progres u osnovi nemogu; ne samo ne-mogu ve i nepotreban. Jer nawta mi progres kada se sastoji utome da me sveyano isprati od kolevke do groba? To je kao kad teosude na smrt pa elat premae may medom da bi ti bilo sla$ekad ti qime odrubi glavu Nawta mi ivot, nawta mi savtrud, i rad, i dunost, i xubav, i mrqa, i kultura, i civiliza-cija, kad umirem sav, bez ostatka? Sve to pred yime se xudi kla-qaju: progres, kultura, civilizacija, rad, dunost, moral - sve suto vampiri koji mi krv siwu, siwu, siwu Prokleti bili! -Gospodo, treba biti iskren: ako je smrt neophodnost, onda je ovajivot - najpodrugxiviji dar, najodvratniji podsmeh, i glavno:uas, neizdrxiv uas Neophodnost smrti za nauku je ne-uklonxiva i nepobediva; to znayi: nauka ne moe ni pronaini dati smisao ivotu. Pred problemom smrti izdiwe i samanauka. Mnogi govore: nauka je sila, nauka je mo. No recite: zarje sila koja je besilna pred smru, u samoj stvari sila? zar je mokoja je nemona pred smru, u samoj stvari mo? Nema sile mimoonu koja pobe$uje smrt; nema moi mimo tu mo Vele: nauka jeyovekoxubiva. No kakvo mi je to yovekoxubxe kada ona ostavxayoveka u smrti? kada je nemona da ga odbrani od smrti? Yoveko-xubxe je: pobediti smrt. I nema drugog.

Gospodo, suoyite problem smrti sa ma kojom filosofijom,starom ili novom. Gle, sva se logika svih filosofija sliva u je-dan princip: kategorije xudskog miwxeqa dokazuju nemogunostpobede nad smru; smrt je logiyka posledica trownosti yovekovabia, stoga je smrt neizbena neophodnost Ovakav odgovorpodstiye me na pitaqe: Kako filosofija moe dati smisao yo-vekovom ivotu kada tako rewava kobni problem smrti? U samojstvari, razne filosofije i nisu drugo do aritmetika pesimiz-ma. Kada yovek sa ivice groba posmatra svet, onda mu nijednafilosofija ne moe zasladiti gorku tajnu smrti.

Suoyite problem smrti sa evropskom humanistiykom kultu-rom. Mnoge je naivne evropska nadom okrilila. No slaba su tokrila da bi yoveka mogla dii iznad smrti. Smrt ih nemilosrd-no saseca u korenu. I kulturni se yovek osea tragiyno nemoanpred strawilnim faktom smrti. Stani na ivicu svoga groba iizmeri kulturu na terazijama svoje savesti; gle, lakwa je odniwta. Pred smru ona se savija u zgryenu nulu. Sve qene teko-vine smrt polako nagriza i otiskuje u svoj mrayni ambis. Zar

3) The stars in their courses, Cambridge 1931.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 45kultura koja nije u staqu da smrt, predstavxa silu koja joj se odmnogih pripisuje? Kakva je korist yoveku od toga wto je kultu-ran, kulturan u vodenici smrti, koja e danas-sutra samleti iqega i qegovu kulturu?

Gospodo, sva delatnost roda xudskog kroz istoriju svedoyi itvrdi jedno: yoveku je nemogue pobediti smrt. Ali, ako je to po-sledqi i zavrwni zakxuyak, yega radi onda iveti? yega radistvarati istoriju, uyestvovati u qoj, lomiti se po qoj? Istorijaroda xudskog, koja nije drugo do nemilosrdna, tiranska diktatu-ra smrti, nije li podsmeh nad xudskim biem i qegovim progre-som? Ne varajmo sebe: smrt je trijumf tiranije i tragizma, i avaj- pir ironije i komizma Jadno i komiyno je bie yovek kada muje su$eno da ivi u vodenici smrti gledajui kako ona nemilo-srdno mexe yoveka za yovekom, narawtaj za narawtajem i oseaju-i kako i qega samog postepeno mexe, dok ga sasvim ne samexeNesrenom i ismejanom biu wto se yovek zove nemogue je, ap-solutno nemogue pobediti smrt. Wta onda? Ima li izlaza? - Da,ima. Ono wto je nemogue yoveku, pokazalo se mogue kome? Jedi-no Bogoyoveku. Da, Bogoyovek Hristos je pobedio smrt. Yime? -Svojim vaskrseqem I tom pobedom rewio prokleti problem smr-ti; rewio ga ne teorijski, ne apstraktno, ne aprioristiyki, vedoga$ajem, doivxajem, faktom, istorijskim faktom vaskrseqasvog iz mrtvih.

Gospodo, nema doga$aja, ne samo u Evan$exu ve i uistoriji roda xudskog, koji je tako silno, tako ubedxivo, takoneporeyno posvedoyen kao vaskrseqe Hristovo. U celokupnojsvojoj istorijskoj stvarnosti i moi, hriwanstvo je zasnovanona faktu vaskrseqa Hristovog. Svojom svepobednom silom ono jenametnulo sebe za centar hriwanstva. Ako se hriwanstvomoe svesti na doga$aj, onda je taj doga$aj - vaskrseqe Hristovo.Ako hriwanstvo ima poyetak u vremenu, onda ono poyiqe ne odVitlejema ve od vaskrseqa. Temex hriwanstva je vaskrseqeHristovo. To je osnovni fakt; ne po$e li se od qega, ne moe seodgonenuti zagonetna liynost Isusa Nazareanina. Vaskrseqemsvojim Gospod Hristos je objasnio svetu sebe, svoju Bogoveyanskuliynost. Do vaskrseqa svog On je uyio o veynom ivotu, ali jetek vaskrseqem dokazao da je On zaista ivot veyni. Dovaskrseqa svog On je uyio xude pobedi nad smru, ali je tekvaskrseqem pobedio smrt i dao xudima sile da i oni pobe$ujusmrt i u duwi i u telu svom. Jednom reyju: celokupno uyeqeHristovo tek u vaskrsequ Qegovom dobija svoju opitnu,eksperimentalnu potvrdu i objawqeqe.

Bez vaskrseqa Hristovog hriwanstvo se apsolutno ne mo-e objasniti. Molim vas, yime ete objasniti neustrawivu pro-poved apostola o vaskrslom Hristu, onih apostola koji su se, po-

46 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z Iraeni i preplaweni golgotskom smru Hristovom, kukaviykibili razbegli od Qega? Yime ete objasniti, yime? - Jedino vas-krseqem Hristovim. Da je Hristos umro, a ne i vaskrsao, ko bi seusudio da ga propoveda kao Boga i Spasitexa? Ko bi za Qim po-wao, ko u smrt za Qega iwao? Da Hristos nije vaskrsao, ko biapostole, te nemone oyajnike i preplawene begunce, oduwevioda propovedaju jednoga mrtvaca; i kakvu su nagradu mogli oyeki-vati od mrtvaca, kakvu poyast? Ta oni su pobegli i od Qega i-voga yim je bio uhvaen; a posle smrti Qegove zar bi mogli sta-jati onako smelo za Qega da On nije vaskrsao? Ne, ne! Oni nisuni mogli ni smeli izmisliti vaskrseqe Hristovo da se ono nijedesilo. Mnogo puta Spasitex im je za ivota svog govorio osvom vaskrsequ, ali oni od svega toga nisu niwta razumeli. Sto-ga, da Hristos nije vaskrsao, oni bi, goqeni od celog naroda,proterivani iz grada u grad, morali najzad odustati od Qega iprestati da wire glasove o nekakvom vaskrsequ Qegovom. Da sevaskrseqe Hristovo nije stvarno desilo ve da su ga izmisliliapostoli, u wta bi se oni mogli uzdati propovedajui jednu tak-vu izmiwxotinu? Da li u silu svoje reyi? Ta oni su bili vrloneuki xudi. Da li u bogatstvo? Ta oni nisu imali ni torbe, niwtapa, ni obue. Da li u znatnost porekla? Ta oni su bili siro-mawni, i ro$eni od siromawnih. Da li u znamenitost zaviyaja?Ta oni su dolazili iz neznatnih sela. Da li u svoju mnogobroj-nost? Ta qih je bilo svega jedanaest. Da li u obeaqa Uyitexe-va? Ali, da On nije vaskrsao, onda ni ostala obeaqa Qegova nebi za qih bila verodostojna. I kako bi oni mogli ukrotiti na-rodni bes? Kada se hrabri Petar od straha odrekao Hrista predsluavkom, i svi ostali, videvwi ga vezana, kukaviyki razbegli,kako bi onda oni smeli pomisliti da idu u sve krajeve sveta isvuda usa$uju izmiwxenu propoved o vaskrsequ? Kada se jedanprepao od sluavke, a ostali i od samog pogleda na uze, kako suse onda oni mogli odrati pred carevima, vladarima i narodi-ma, gde su mayevi, uareni kazani, usijane pei, bezbrojne vrstesvakodnevne smrti, kako ako ne tako wto ih je boanskom silomsvojom krepio vaskrsli Gospod Hristos? Da, da, sve je to yinilasila vaskrsloga Bogoyoveka4).

No, bez vaskrseqa Hristovog se ne bi moglo objasniti ne sa-mo apostolstvo apostola ve ni muyeniwtvo muyenika, ni ispo-vedniwtvo ispovednika, ni svetitexstvo svetitexa, ni yudo-tvorstvo yudotvoraca, ni vera verujuih, ni xubav xubeih, ninada nadajuih se, niti ikoji hriwanski podvig uopwte. Da ve-ra hriwanska nije vera vaskrslog, i stoga veyno ivog i ivo-tvornog Bogoyoveka Hrista, ko bi kroz tolike vekove milione i

4) Sv. Jovan Zlatoust, In Math. Homil. 89,1; P. gr. t. 58, col. 782-783.

B O G O N O S N I H R I S T O S L O V 47milione xudi oduwevxavao na veru u Hrista, na xubav premaQemu, na ivot u Qemu, i vodio ih kroz svete evan$elske vrli-ne i podvige? Jednom reyju: da nije vaskrseqa Hristovog, hriw-anstva ne bi bilo; Hristos bi bio prvi i posledqi hriwanin,koji je izdahnuo i umro na krstu, a sa Qim i Qegovo uyeqe i Qe-govo delo. Tada bi bila istinita rey nesrenog Niyea: Prvi iposledqi hriwanin raspet je na Golgoti.

Gospodo, stvarnost i istinitost vaskrseqa Hristovog pro-verena je najkritiykije od samih oyevidaca, svetih apostola.Oni nisu olako poverovali u vaskrseqe; naprotiv, podvrgli suga nemilosrdnom kriticizmu. Moe se smelo tvrditi: apostolisu se nasumqali u vaskrseqe Hristovo ne samo za sebe, nego i zasve xude svih vremena, za svu xudsku prirodu uopwte. Prema pr-voj vesti o Spasitexevom vaskrsequ, koju su yuli od Marije Mag-daline - koja je prva videla vaskrslog Gospoda - apostoli se odno-se s kritiykim neverjem: yuvwi da je iv i da ga je ona videla,oni ne verovawe. Ovom prvom neverju dodaje se drugo: vaskrsliGospod javxa se dvojici uyenika na putu za Emaus, i oni dowav-wi javiwe uyenicima; i ni qima ne verovawe. Tada vaskrsliGospod, da bi svoje neverne uyenike uverio u svoje vaskrseqe,prua najopipxiviji, najoyigledniji i najnesumqiviji dokaz:pokazuje im ruke svoje i noge, i jede pred qima. Sv. evan$elistto ovako opisuje: Sam Isus stade me$u qih i reye im: Mir vam. Aoni se uplawiwe i poplaweni budui, miwxahu da vide duha. I reyeim: Wto se plawiwe? i zawto se javxa sumqa u srcima vawim? Vi-dite ruke moje i noge moje: ja sam glavom. Opipajte me i vidite: duhnema tela i kostiju kao wto vidite da ja imam. I kad to reye, po-kaza im ruke i noge. A kako oni jow ne verovahu od radosti i yu$ahuse, reye im: Imawe li ovde wto za jelo? A oni mu dadowe komad pe-yene ribe i meda u sau. I uzevwi pojede pred qima (Lk.24,36-43). - Vr-hunac apostolskog nemilosrdnog kriticizma u proveravaqustvarnosti i istinitosti vaskrseqa Hristovog predstavxa slu-yaj apostola Tome. Kada ostali apostoli kojima se vaskrsli Gos-pod javio saopwtavaju Tomi: videsmo Gospoda, on im skeptiykiodgovara: Dok ne vidim na rukama qegovim rane od klinaca, i nemetnem prsta svoga u rane od klinaca, i ne metnem ruke svoje u reb-ra qegova, neu verovati. - I exu ovako upornog neverja vaskrs-li Gospod ispuquje. Evan$elist priya: Posle osam dana opet be-hu uyenici qegovi unutra, i Toma s qima. Do$e Isus kad vrata behuzatvorena, stade na sredinu i reye: Mir vam. Zatim reye Tomi:Prui prst svoj ovamo i vidi ruke moje; i prui ruku svoju i metniu rebra moja, i ne budi neveran, nego veran. - Uveren na tako oyigle-dan i nesumqiv nayin u stvarnost vaskrslog Gospoda, Toma sa ve-rom uzvikuje: Gospod moj i Bog moj (Jn.20,25-28).

Gospodo, vaskrseqe Bogoyoveka Hrista je prevrat, prvi ra-

48 H I L A N D A R S K I P U T O K A Z Idikalni prevrat i revolucija u istoriji yoveyanstva. Do qega uistoriji je vladala deviza: smrt je neophodnost; od qega poyiqeda vlada deviza: besmrtnost je neophodnost. Iz fakta vaskrseqaHristovog rodila se filosofija vaskrseqa, koja nepobitno poka-zuje i dokazuje da je neophodnost ne smrt ve besmrtnost, ne po-beda smrti, ve pobeda nad smru. Praktiyno ube$eqe i filo-sofska dogma: smrt je neophodnost, vrhunac je i punoletstvo pe-simizma. Ta dogma ima svoje postulate u principima: greh je ne-ophodnost, zlo je neophodnost. Ali i filosofija vaskrseqa imasvoje postulate; evo qih: bezgrewnost je neophodnost, dobro jeneophodnost. Kada je vaskrseqe Bogoyoveka Hrista - fakt, doga-$aj i doivxaj, onda nema nijedne bogoyoveyanske vrline i oso-bine koja u ivotu xudskom ne bi mogla postati fakt, doga$aj,doivxaj.

Fakt vaskrseqa Hristovog nije ograniyen ni vremenom niprostorom; on je sa svake strane beskrajan i beskonayan kao i sa-ma liynost Bogoyoveka Hrista. To je fakt i doga$aj sveyoveyan-skog znayaja i zamaha; on se razrasta u mnogomilioni ivot svihhriwana, jer su hriwani time hriwani wto verom u vaskrs-log Gospoda Hrista postaju Qegovi sute