D O B R O T O X U B X E 1

DOBROTOXUBXE tom

2 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

HILANDARSKI PREVODIBr. 49

Prevod sa ruskog:

Dobrotolbetom pt

Russki Panteleimonov monastr na AonMOSKVA 1890.

[sa dopunama iz Grykog dobrotoxubxa]

Prevod:Hilandarski monasi

Slika na koricama:Pustiqska Kelija svetog Jovana Krstitexa

na padinama Skita svete AneFotografija: Zoran Purger

Wtampano po blagoslovu igumanaManastira Hilandara

Pomeni Gospode sluwkiqu svoju JelenuUpokoj Gospode slugu svoga Sretena

MANASTIR HILANDAR, Sveta Gora Atonska 2007.

D O B R O T O X U B X E 3

HILANDARSKI PREVODI

DOBROTOXUBXE tom

M A N A S T I R H I L A N D A R

2007.

4 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

D O B R O T O X U B X E 5

JEDNA REY O BIBLIOTECIHILANDARSKI PREVODI

Kao mesto u kome se blagosixa i slavi Gospod i koje je i samo blagosloveno iproslavxeno Qime, Hilandar je vekovima, od svoga postanka do danawqih vremena,bio svetilnik svome narodu i to ne samo ivotom svojih monaha, nego i pisanom iprevo$enom reyju jevan$elske blagovesti i poruke, ohrabrujue i podstiyue lekti-re, kadre da udahne preobraavajui i preporodni duh pokajaqa. Da je prevodilaykadelatnost bila od posebnog znayaja u manastiru Hilandaru, uverava nas i sam svetiSava sopstvenim radom na prevo$equ vizantijskih kanona, na yemu je kasnije ute-mexena i nawa Crkva i nawa sredqevekovna Drava. Tom utemexivaykom poyetkusledili su zatim mnogi hilandarski prevodioci svetootayke kqievnosti, znani ibezimeni, od kojih je najpoznatiji starac Isaija sa svojim prevodom inaye veomatewko prevodivog svetog Dionisija Areopagita.

Budui pustiqski univerzitet koji je ra$ao plodove svetitexstva a ne pred-stavnike yovekougodniyke mudrosti, Hilandar nastavxa svoju vekovnu tradiciju uvremenu bremenitom udaxenowu od Boga, ali i zrelom za povratak na bistre izvorejedinoosmiwxavajueg ivota po Bogu, zasnovanog na veri u vaskrslog i yovekoxubi-vom lepotom predivnog Hrista Bogoyoveka. Namera, dakle, ove nawe edicije je (kaoi kod nawih prethodnika i bogoxubivih otaca) da, pruajui yitaocu reyi veynogivota iz usta svetitexa i ugodnika Boijih, te bogoslova i drugih poslenika du-hovne qive, omoguimo da se plodovi duhovne zrelosti i vrlinoxubxa i danasdonose, da se izgra$uje istinski i bogoliki yovek, onakav kakvim ga Bog eli i kak-vome se xudi raduju. Takvi xudi su za yoveyanstvo nasuwna potreba budui da su sozemxi i qima se ona opire trulenosti i pogubnosti bogozaborava i utonulosti uzemaxskost ovoga sveta.

Premda svesni svoje nemoi i oskudnosti u umeu i spremi, no u isto vremei svoje obaveze i pozvanosti, mi kreemo sa objavxivaqem novih hilandarskihprevoda u nadi na Boiju pomo i zastupniwtvo Presvete Bogorodice, Svetogorskei Hilandarske Igumanije, oyekujui ujedno da e nam se i drugi poslenici slovapridruiti u nawem naporu.

Svetozarni put liyne svetosti prepodobnog Simeona starca (koji je u dubokojstarosti bio dovoxno mlad da u sebi porodi exu za jevan$elskim savrwenstvom) irodoxubiva usmerenost svetitexa Save (koji je u plamenu bogoyeqe i omixenupustiqu bio spreman da rtvuje da bi u rodu svome porodio hristoxubivost) i namasu, dakle, bili pouka, nadahnue i potpora. Qihove molitve neka i nas ukrepe naovom delu xubavi, a yitaocu neka daju radost duhovnog preporoda i snani oseajiskonske sveine sveoivxavajueg Duha Boijeg, kojim su oni tako bogato bili na-dahnuti.

Iguman manastira Hilandaraarhimandrit Mojsije

6 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

D O B R O T O X U B X E 7

NEKOLIKO REYI O DOBROTOXUBXUJevan$exe Boije je poslanstvo Boije xudima kroz Sina

ovaploenog, koji onima koji mu veruju daruje nagradu - veyno oboe-qe. Ovim reyima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti GrigorijePalama izraavaju sadraj Jevan$exa Hristovog: veyno dobro,blage i radosne vesti za svakog od nas xudi i za yitav rod yove-yanski. To i takvo Jevan$exe doiveli su i u sebi ostvariliSveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola doSvetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Pala-me, i do nawih dana ga ive i ostvaruju svi istinski pravoslav-ni Hriwani, svaki po meri vere svoje, po meri dara Hristo-va.

Kao wto su Dela apostolska nastavak Jevan$exa Hristovog,tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevan$exa i Dela i Po-slanica Apostolskih. A sve wto su Sveti Oci napisali, najpresu sami ispunili i ispuqavajui onda druge nauyili, kako kaeSveti Simeon Novi Bogoslov, potvr$ujui jevan$elsku rey Spa-sitexevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: Nemaveeg bezobrazluka i drskosti nego traiti od drugih ono wtosam nisi ispunio. Stoga su Sveti Oci pisali samo ono wto susami u liynom i sabornom iskustvu doiveli i praktiyno nadelu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, na-wi stalni uyitexi i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju.

Kqiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoxubxe (gryki:Filokala), jeste produetak i ostvareqe Svetog Jevan$exaHrista Yovekoxupca, jedinog Spasitexa roda xudskog i veynogOboitexa yoveka. Wta sadri Dobrotoxubxe? Evo odgovorajednoga od prevodilaca Dobrotoxubxa na ruski jezik, SvetitexaTeofana Zatvornika: Dobrotoxubxe sadri u sebi izjawqeqe(izlagaqe i tumayeqe) skrivenoga u Gospodu Isusu ivota (Kol.3,3).Skriveni u Gospodu nawem Isusu Hristu istinski hriwanskiivot zayiqe se, raskriva se, i do savrwenstva dohodi, u svojojza svakoga meri, po blagovoxequ Boga Oca, dejstvom prisutne uHriwanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vo$stvomsamoga Hrista Gospoda, koji je obeao da e biti sa nama u svedane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoxubxu je izneto i izraenosve wto se zbiva u duhovnom ivotu Hriwanina: $avolski na-padi i iskuweqa, borbe i odolevaqa (pobede), padovi i ustaja-qa, zayiqaqa i utvr$ivaqa razliyitih projava duhovnog ivo-ta, stupqevi opwteg napredovaqa i svojstveno svakom stupqustaqe uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovaqe slobode xudske i

8 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

blagodati Boije, oseaqe blizine i udaxenosti Boije, osea-qe promisaonog svedritexstva Boijeg i svoga predavaqa -konayno i nepovratno - u desnicu Gospodqu, sa odlagaqem svihsvojih nayina dejstvovaqa, a pri stalnom, usixenom dejstvovaqu(podvizavaqu).

Kako to biva, tj. kako se hriwanski istinski ivi ipodvizava, i kako taj ivot napreduje i usavrwava se do mererasta i visine Hristove shodno Dobrotoxubxu? - Pre svega: ve-rom i molitvom, podvigom i dugotrpxeqem, smelom nadom ismernom xubavxu, umrtvxeqem u sebi i svlayeqem sa sebe staro-ga paloadamovskog yoveka i oivxavaqem u sebi bogolika i ob-layeqem u novog yoveka koji se obnavxa po liku Hristovom (Kol.3,5; 9,10), blagodau Duha Svetoga Utewitexa, koji se u nama moliuzdasima neiskazanim (Rim.8,26). Niwta silnije od vere, niwtaravno molitvi, veli Sveti Jovan Zlatousti. Vera je, veli istiSvetitex, poyetak i temex naweg novog bia i ipostasi u Hris-tu, budui da smo qome postali u Hristu i sjedinili se sa Qi-me, a to sjediqavaqe i jeste istinski hriwanski ivot - i-vot sa Hristom i u Hristu. Hristos je Nayalnik (Zayetnik) i Sa-vrwitex vere nawe (Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoxubxu , ispo-xava kao ivot i ivxeqe, kao delo i delaqe po Hristu i uHristu, budui da je bez podviniykog ivxeqa i delaqa veramrtva (Jak.2,17-20).

Vera, pak, po Dobrotoxubxu , ispoxava se prvenstveno krozmolitvu, kao ivot u molitvi i molitvom. Moliti se Bogu tre-ba vema negoli disati, veli Sveti Grigorije Bogoslov. A qe-gov kasniji imeqak, poznati uyitex i duhovni vo$ pravoslavnihisihasta^ na Balkanu u 14. veku (kada je i nastao zbornik sveto-otaykih tekstova koji danas zovemo Filokalija Dobrotoxubxe),Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje wta je molitva Isusova,poznata u Dobrotoxubxu kao umnosrdayna molitva: Molitva jekod poyetnika^: kao ogaq radosti koji izbija iz srca, a kodsavrwenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molit-va je propoved Apostola^, energija (delovaqe) vere, ili boxereisama neposredna vera, osnova i stvarnost onoga u wta se nadamo(Jev.11,1), dejstvujua xubav, pokret an$elski, snaga BestelesnihSila, qihova delatnost i radost, Jevan$exe Boije, uvereqe iispuqenost srca, nada spaseqa, znameqe osveeqa, obelejesvetosti, poznaqe Boga, projava svetog Krwteqa, baqa oyiw-eqa, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, vesexe duwe, milostBoija, znak pomireqa (s Bogom i xudima), peyat Hristov, zrakduhovnog Sunca, zvezda Zorqaya u srcu, potvrda Hriwanstva,znameqe izmireqa sa Bogom, blagodat Boija, premudrost Bo-ija, ili boxerei poyetak samomudrosti, Boije javxaqe, de-

D O B R O T O X U B X E 9

latnost i zanimaqe istinskog Hriwanina, a osobito monaha^,nayin ivxeqa tihovatexa^ (usamxenika, isihasta ), povod molit-venog samovaqa i tihovaqa, dokaz an$elskog ivota na zemxi. Iwta jow treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, koji yini sveu svemu (1.Kor.12,6), i koji sve deluje u Hristu Isusu, budui da jejedna energija i dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha (Dobrotoxub-xe, Glave o molitvi, 113).

Sastavxay i izdavay gryke Filokalije , Sveti NikodimSvetogorac, naziva Dobrotoxubxe riznicom duhovnog bdeqa itrezvxeqa, yuvarem yistote uma, mistiykom wkolom umne mo-litve, kqigom obrazaca prakse i podviga, neobmanxivim vo$omduhovnog sagledavaqa, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicomsvetih vrlina^, kqigom prepunom Isusovog radovaqa i uivaqa,trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i zbirno reyeno: samimorganom oboeqa - blagodau Duha Svetog (Predgovor Filokaliji).

Sveti pisci Dobrotoxubxa naglawavaju svuda u svojimspisima, sabranim u ovom yudesnom Saborniku-Zborniku rajskihcvetova i plodova: da je vera i molitva, prava (pravoslavna) verai iskrena umnosrdayna molitva istovremeno delatnost reyju imiwxu, srcem i umom, duwom i telom, voxom i snagom, teori-jom (duhovnim sagledavaqem i prozreqem) i praksom, tj. samortve-nim ivxeqem i podvizavaqem, liynom askezom i delatnom xu-bavxu, on