tapija o izvorima,4 - s1957.files.wordpress.com filetapija o izvorima bibliografija miroslava...

TAPIJA O IZVORIMA

[tampa se povodom 40 - godi{wicekwi`evnog rada Miroslava Luki}a

(1966 - 2006)

2

Kolekcija

Pre}utkivani pisciSkrivene vrednosti srpske

kwi`evnosti i kulture001

TAPIJA O IZVORIMA

Bibliografija Miroslava Luki}a (1950)

Izvodi iz kritikaTapija o izvoru - @ivotopis

PriredioIvan [i{man

Akademija alhemijeBeograd2006

4

Copyrigt 2006. by Ivan [i{manAkademija Alhemije

Edicija ZAVETINE


1965. - 2006.

5

a)Periodika: listovi, ~asopisi,

antologije, zbornici...

IPoezija

Tuga, BRANIÊVO, Poàrevac, januar - april, 1969, str. 157;Moj profesor ruskog, MLADOST, br. 649, 20 - 27. 3. 1969, str.26 ; Voz za more, TRA@EWA, Ni{, br. 1 - 2 / 1969, str. 26;Ku~evo, Isto, str. 26; Raso, KWI@EVNE NOVINE, Beograd,br. 352, 26. 4. 1969, str. 15; Vodeni~ni to~ak, Isto, str. 15; Monologsamrtnika, Isto, str. 15; Ispovest Sto}e Ciganina, STUDENT, br.8, 25 mart 1969;zbornik NAJLEP[I STIHOVI, Mladost, 1969,str.12 Homoqke, RE^ NARODA, Poàrevac, br. 1056, 9. 5. 1969,str. 7 ; Tre{win cvet Homoqa, Isto, br. 1064, 4. 7. 1969, str. 8 ;Sun~eva devica, MLADOST, Beograd, br. 687, 11 - 18. 12. 1969,str. 18 ; Grad na Peku, VESELI SVET, Novi Sad, br. 161, 26. 6.1969, str. 18 ; Vra}am se no}u zukvanskom bagremaru, Isto, br. 167,18. 9. 1969, str. 18 ;

Branka, MOSTOVI, Pqevqa, br. 5 / mart 1970, str. 61;Ju`ni vetrovi, BAGDALA, Kru{evac, br. 139, oktobar 1970, str. 22;

Rekvijem za Dimitrija Baxi}a, STIG, Malo Crni}e, br. 4 -5, 1971, str. 7 ; Sudbina raba Miroslava*, Isto, str. 7 ; Nokturno,Branko Miqkovi}, VIDICI, Beograd, br. 147 / januar 1971, str.10 ; Tri pesme, a u stvari jedna, MLADOST, Beograd, br. 795, 27. 1. 1972,

7

_____* Ove radove autor potpisuje imenom i prezimenom: Mirko Luki}. Luki} u po~etku

objavquje pod imenom Mirko, zatim Miroslav Mirko, da bi, objavqivawem romana"Dnevnik za Senkovi}a",1983, svoje radove potpisivao kao Miroslav Luki}...Jedan brojsvojih radova, Luki} je, devedesetih, potpisivao i pseudonimima. Neki su razre{eni, uBibliografiji M. Luki}a Sav. Ig. Mitrovi}a, objavqenoj u kw. “Pesme BoreMi{qenovi}a” (Beograd, 2003).

str. 22; Sudbina raba Miroslava, Kwièvna re~, Beograd, br. 1,1972.; Homoqke, Stara vlajna, Rusaqke, STIG, Malo Crni}e, br. 7,april 1972, str. 16 - 17.

Jedan privatni doìvqaj u Knez Mihailovoj, Kwièvna re~,br. 13/ mart 1973, str. 20; Ujkin dom, KWI@EVNA RE^, br. 20,novembar 1973, str. 14; Letwa sezona u paklu, Beograd, Isto, str. 14.Tri pesme, a u stvari jedna, Isto, str. 14; Stihovi o Beloj devi,ZNAK, Beograd, br. 4, novembar 1973, str. 80 (dodatak);

Preobraèwe, VIDICI, br. 162, april 1974, str. 16;Homoqski motivi, Isto, str. 16; Pogled na Rumuniju, Isto, str. 16 ;Saborna crkva, Isto, str. 16;

Gle: idem prema bregovima... STUDENT, Beograd, br. 2, 9.januar 1975, str. 7 .

Jesenska mese~ina ili u tragawu za izgubqenim vremenom,FRONT, Beograd, oktobar 1976, str. 14 ;

Savet br. 1, OKO, Zagreb, br. 195, 1979, str. 22 ; TRIPESME: Jedan privatni doìvqaj u knez Mihailovoj, Mali beliku}erci, Plastovi, plastovi, LETOPIS MATICE SRPSKE,Novi Sad, kw. 423, sv. 2, februar 1979, str. 283 - 284.

HOMOQSKI MOTIVI (2): Jaje; Veza, KWI@EVNARE^, Beograd, br. 327 / 10. septembar 1988, str. 22 ;

POVRATAK UJKINOM DOMU - Ovde je kqu~ koji samizgubio ; Kad sam razgovarao sa an|elima ; Kad ponekad razmi{qam otome, Shvatio sam ; Rano sam osetio da..., LETOPIS MATICESRPSKE, Oktobar 1990, kw. 446, sv. 4, str. 444 - 448.

Zmija bela kao sneg; Majstori Male magaze..., KWI@EVNARE^, Beograd, br. 444 - 446 / 1994, 10 septembar - 10 oktobar,str. 13 ; HOMOQSKI MOTIVI, Sveska VII, 1 - 13 : Bregovi,bregovi...; Od Vrela Mlave do Suvog Dola; Rekvijem za DimitrijaBaxi}a...;Ukorak sa kalendarom, a, b, v ; Nokturno, a, b; Skicaportreta umetnika u mladosti ; Bio je mart...; Bio je maj...; îji je togalop, SVESKE, Pan~evo, br. 22 / decembar 1994, str. 20 - 24;ZLATNI RASUDENAC: Zatim, prema svetlosti; Preko Peka,STVARAWE, Podgorica, novembar - decembar 1994, str. 910 - 911.

ZMIJA ÛVARKU]A - Otvorilo se vrelo, Jazovi naplaninskim brzavicama , Peglam crne pantalone, Godina ima trista{esdeset i pet dana, Putovawe ga gradu Jerusalimu , Vitlejem,Pustiwa, isku{ewa, Eva, Marija Magdalena, Bog se vratio ovde kaoruski vojnik , Za{titna poveqa Osniva~a Arhiva, Sveska TAMNOGVILAJETA No 1 , Posve}eno drvo - ZAPIS, SAVREMENIKplus, 30 - 32 / 1995, str. 102 - 108 SVESLOVENSKE PESME:2 Savla|ivawe o~iglednog, po Dostojevskom i po Lavu [estovu ; 3Kom. Un. Isti ; 4 Opet to isto, malo druk~ije, varijanta A ; 5 Opet

8

to isto, malo druk~ije, varijanta B , OVDJE, Podgorica, br. 319 -312 / jul - avgust - septembar 1995, str. 104.

Izgrej, mese~e, pun, pun; Oh, Majko Bo`ja; Basma; [umska~uma; Balada o Jani ; Nedoterani fragmenti pesama o qubavi i smrtiSto}e Ciganina; Duboka pesma nemogu}e qubavi ili Skrivawebosioka,monografija Sini{e Risti}a Davnina u pamtiveku, SpomenDom kulture, Ku~evo, 1997, str. 63 - 83 ; Zapis o uzi|ivawu qudskihsenki; Bog je proteran iz Bosiqkovca...; [UMSKA KRAQEVINA,1 - 13, Sini{a Risti} AN\EO SA LAMPOM. Antologija pesnikaBrani~eva, Beograd, Apostrof, 1997, 157 str. (Biblioteka [umvremena; kw. 76); str. 109 - 118.

[umska }erka sa ~e{qugarom, KN. 973 / 1998, str. 10;Homoqski motivi (1, 3, 4), Sveslovenske pesme (3,4,5), VladimirJagli~i} KADA BUDEMO TRAVA: antologija novijeg srpskogpesni{tva, Vrbas, Slovo, 1998, str. 204 - 209

SUDBINA RABA MIROSLAVA (Vaseqenski saborarhan|ela (1 - 5) Strasna drama , Dve uspavanke (1 - 2) , Osnovna{kola, Mi{qenovac (1 - 4), Drama ove mo}ne unutarwe pozadine,Pesma za moj 1050. ro|endan, Zapisi beskrajnog tugovawa (1 - 10) ,Vla{ka basma, Niz pesama, a u stvari jedna (1 - 4), Stihovi o BELOJDEVI, Neka kwièvni skotovi..., Detiwstva se rado se}amo..., Slikaotkupa gqiva u Neresnici, Inat, Pesma o smrti, Bele{ka o autoru;Napomene..., Savest), Almanah za ìvu tradiciju, kwièvnost ialhemiju, 1 / 1998, str. 415 - 426.

BR[QAN OKO MLADOSTI.(Rapsodija u belom,Bu|ewe prole}a (1 - 2), Koren, Paqevine, Leto na Paqevinama(1970), No} na Paqevinama, Vla{ka boranija, Putovati apostolski,Sentimentalno putovawe (1 - 4), Izlet na kraju leta, Br{qan okogimnazije, Duboke su veze izme|u.., Ove pesme su napisane... (Isto,str. 426 - 433).

DIJAMANTI I IVERJE . (Svetlost, In medias res, Motiv izDrugog dvori{ta (1 - 2) , Tog leta 1984. . . , Povratno kolo. . . ), (Isto,str. 385 - 386 ; 388 - 391).

ZMIJA ÛVARKU]A.-(I [UMSKA MAJKA . Brzalicao i{~ezlom, Gorunova gora, 1 - 10, Onaj drugi svet , [umska }erka sa~e{qugarom, Leto u Zvi`du, 1- 2, Zona prelivawa, 1- 6, Zapo~eto -verovatno - 1989...

II MALA MAGAZA. U tragawu za Malom magazom, Beluci,Fenomenalni belutak, Budu}i Muzej Nemogu}eg Ratara, Prvi putuspeh da {~epam..., Majstori male magaze, Zmija bela kao sneg, Himere,Tragaju}i za malom magazom... ,1 -12 , Mali ìvi kalem Male magaze, Ubiti ziminu, 1- 9, Zapis o }ubastoj koko{ki, Aran|elovdan,Pi{u}i Bitni esej, Izve{taj o Bitnom Rukopisu, Sablast kowa,

9

[tala, Kraj godine: ~udesni bleskovi, Zima u Mi{qenovcu,Pri~e{}e

III KU]A SVETIH RATOVA. Tamerlan, StefanLazarevi}, 1- 2, LAS VILAJET, 1- 4 , Krvni~ki ferman Kanun -i-raja, Iz Arhiva u osnivawu Srbina, koji je trgovao svetlo{}udalekom, dalekom, Razgovor umornoga od istorije i ìvota sa svojomdu{om

IV KRAQEVSKE INSIGNIJE. Doma}i pauk, 1- 7, Zonaprelivawa, 2 , Stihovi iz Bele`nica, 1- 13, Mrtvi dom, 1- 8, Va`nevesti, Vu~ica, Vu~ija bolest.

Kraqevske insignije . Bruno Barili, Duge wive, 1- 5, Otpad,1-2 , Infernalno istraìvawe, 1-2, Trgovci svetlo{}u, Du}ansvetlosti, Terazije, Fatamorgane, 1 , 1-3, Opsenarski kufer, 1- 3 ,U~iteqi pecawa , Fatamorgane, 2, Mese~ina, 1-3, Akademija Alhemije,1 - 14.

V ARHIV U OSNIVAWU. Otvorilo se vrelo, Jazovi naplaninskim brzavicama, Peglam crne pantalone, Godina ima trista{esdeset i pet dana, Putovawe ka gradu Jerusalimu, Vitlejem,Pustiwa, isku{ewa, Eva, Marija Magdalena, Bog se vratio ovde kaoruski vojnik, Sveska TAMNOG VILAJETA No 1, Posve}eno drvo- ZAPIS, Napomene ), Isto, str. 87 - 144.

LITIJE. Dnevnik stvari koje je nadìveo EsmerBelatukadruz: ne znam za{to; Mrtvi uglovi; Patwa; Haos; Sudbina;Zlokobni znaci; Sino}; Pedeseti ro|endan; Dnevnik stvari koje jenadìveo Esmer Belatukadruz; (Uz Moravu, niz Moravu); Sumwa;Raspitivawe > Pesma; NATALIJIN VRT, slutwa; Ve{tica;(Pre)rana jesen; Pe~at dara Duha Svetoga; Probudiv{i se malopre;NATALIJIN VRT; Bri{em podvu~enu crtu - ZAVETINE Plusultra, 1 - 4 / 2000, str. 33 - 57.

NEOBIÂN SUSRET. Dupqajska kolica. Povratakmrtvih. Fatamorgana Arhiva sa ìvu tradiciju, kwièvnost ialhemiju, 1 - 14, ZAVETINE, Mi{qenovac, 5 - 6 / 2000, str. 54- 61.

MUZEJ ODBIJENIH RUKOPISA (5. septembar 1994;Muzej pod vedrim nebom ; 1996; Pe~urke ; Bezdani vekova ;Justinijanov ribwak, Post Scriptum...), ZAVETINE, Mi{qenovac,11 - 12 / 2000, str. 187 - 196.

TAJNA: Tamo gde se seku Mese~eva linija i stabloPosve}enog drveta, Politika, Beograd, leto, 2001.

Majstori Male magaze, ALMANAH za 203/ 2004, Sombor,2003, str.193.

KRAQEVSKE INSIGNIJE (Velika magaza MihajlaLuki}a, 1925; Prepev; Jesen, kraj drugog milenijuma; Zrewe; Ivan

10

Kula. Izmornik. I magla. Gavranovi pamtiveka kru`e, 1 - 2; Vrisak.Princu Aleksandru Kara|or|evi}u III ), LIPAR, jesen, 9 / 2001,str. 19 - 20.

Uhvativ{i za per~in prizor letwe vetrune; Sudbina drve}a navetru, zrewa, preobra`ewa pesnika, plodnih,LIPAR, leto 2002

LEGENDE O TAPIJAMA, OSTRVU RAKITA (Svetiapostol jevan|elist Jovan; Ki{a pada...; Sprud iz sna; Sawao sammajku...; Beskraj; Krajni potok; Putovao sam vozom kao nekada;Izbacio sam krevet...; Kona~ni raspored..., ZAVETINE Plus ultra,17 - 20 / 2002, str. 23 - 28

11

IIProza

Prvi tango, MLADOST, Beograd, br. 618, 15. 8. 1968, str.10;

Homoqski zapisi. BLAGINA KAFANA, STUDENT, 20/ 1969, str. 9;

Fascikla br. 2, PROSVETNI PREGLED, Beograd, br.1284 - 5 (15 - 16), 25. 4. 1979, str. 6;

Rokovnik, zbor. nagra|enih radova "Srce u izlogu",PROSVETNI PREGLED, 1980, str. 99 - 105;

Sudbina Filipa Senkovi}a, BRANIÊVO, Poàrevac,br. 5 - 6 / 1980, str. 598 - 599; ROKOVNIK, Isto, str. 600 -601; ROKOVNIK (1), Isto, str. 602 - 610 ; ROKOVNIK (2),BRANIÊVO, 1 - 2 / 1981, str. 128 - 136 ; ROKOVNIK (3),BRANIÊVO, br. 4 - 5 / 1981, str. 267 - 284.

HOMOQSKI MOTIVI (1), BRANIÊVO, 1-2/ 1989,str. 58 - 71;

Hiqadu godina samo}e, SAVREMENIK plus, 50 - 52 /1997, str. 104 - 105;

Emili Xons: OGWENI PAS (is - povest), Almanah zaìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, 1 / 1998, str. 213 - 248.

PERPIWANSKA STANICA. Vodi~ za (nepo)kolebqivei radoznale duhom, ZAVETINE, 5 - 6 / 2000, str. 5 - 40.

Biblioteka POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA,ZAVETINE, 5 - 6 / 2000, str. 40 - 43.

ARHIV ZA @IVU TRADICIJU, KWI@EVNOST IALHEMIJU, ZAVETINE, 5 - 6 / 2000, str. 44 - 46.

MOBAROV INSTITUT pi{~evih izdawa, ZAVETINE,5 - 6 / 2000, str. 46 - 48.

Bele{ka (uz stihove NEOBIÂN SUSRET), ZAVETINE, 5 -6 / 2000, str. 60.

Bele{ka o Majstoru ( Stanojku S. Spasi}u) , ZAVETINE,7 - 8 / 2000, str. 84 - 86.

(Bele{ka) Slobodan Truji}, ZAVETINE, 7 - 8 / 2000,str. 130.

Ovo je prvi objavqeni rad Gospodina Deli Jovana Peka...,ZAVETINE, 9 - 10 / 2000, str. 166 - 167.

Zvi`d BEOGRAD, ZAVETINE, 11 - 12 / 2000, str. 186 - 187.

12

RE^NIK PROTOTIPA (Umetnost mahagonija), LIPAR,Kragujevac, prole}e 2002, br. 11, str. 6 - 2 (ve}i odlomak istoimenog romana;kraj)

RE^NIK PROTOTIPA (Umetnost mahagonija),LIPAR, Na{ trag, Velika Plana, maj, 2 / 2002, str. 84 - 96 (veliki odlomak istoimenog romana; uvod)

TRUBE. HARMONIKE... Tre}a Srbija, Beograd, 1 - 3 /2002, str. 5 - 6

TRI SVADBE, Tre}a Srbija, Beograd, 1 - 3 / 2002, str. 6- 7

BELE[KE S PUTOVAWA, Tre}a Srbija, Beograd, 1 - 3/ 2002, str. 7 - 10

Anonim: O MAHERODUI MAHERIMA..., ZAVETINEPlus ultra, 17 - 20 / 2002, str. 29 - 33

Ako ka`em da u svakom narodu ima kukoqa... Komentar M.Luki}a. TRE]A SRBIJA, 4 - 7 / 2002, str. 4

Muzej Umetnost mahovine, TRE]A SRBIJA, 4 - 7 / 2002,str. 6

Amblem tajnog pisma sveta, TRE]A SRBIJA, 4 - 7 / 2002,str. 5

DELO I @IVOT. - ^itaoci, TRE]A SRBIJA, 4 - 7 /2002, str. 6 -7

Danilo Ki{. SEBI^NI MUZEJ. TRE]A SRBIJA, 4 - 7/ 2002, str. 7 -9

Zvi`d i Homoqe? TRE]A SRBIJA, 4 - 7 / 2002, str. 15-17

Nakon otkri}a streptomicina...TRE]A SRBIJA, 4 - 7 /2002, str. 30

Autor ove pesme (Memorijana) TRE]A SRBIJA, 4 - 7 /2002, str. 41

Vrednosti i vreme. TRE]A SRBIJA, 4 - 7 / 2002, str. 42- 43

Jedan neshva}eni poku{aj. TRE]A SRBIJA, 4 - 7 / 2002,str. 49

European heritage days. Dani evropske ba{tine. TRE]ASRBIJA, 4 - 7 / 2002, str. 5 8

Mali va{ar polovnih kwiga. TRE]A SRBIJA, 4 - 7 /2002, str. 58

“SUZ” “Cjelomudrenija ovog sveta”, DRVO@IVOTA 14 -19 (2004), str. 1-6

POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA, DRVO@IVOTA 14 - 19 (2004), str. 7- 17

13

IIIEseji. Kritika

Du{a, red i mit, BRANIÊVO, br. 1 - 2 / 1990, str. 39- 52;

DESTRUKTIVNA CRTA NEZAVISNE SLOVENSKEPROZE. Nekoliko neophodnih obja{wewa, SAVREMENIK plus,br. 1 / 1992, str 57 - 67 ;

Libertenska (is)povest, OSVIT, Leskovac, januar -februar 1992, str. 96 - 105 ;

Bezdu{nost, nered i istorija, SAVREMENIK plus, 4/5(5/6), 1993, str. 62 - 69 ;

Izve{taj o pe}ini, SAVREMENIK plus, 18 - 20 / 1994,str. 3 - 11;

(Ne)sebi~an muzej, SAVREMENIK plus, 21 - 22/ 1994,str. 8 - 21;

Rekvijem, BRANIÊVO, Oktobar 1994, str. 137 - 149 ;Dnevnik pisca N° 1, u kw. PRAZNIK ISPOD VE[ALA.Izabrane pesme Petra Jevtovi}a. Izbor i pogovor Miroslav Luki},BRANIÊVO, Poàrevac, 1994, Biblioteka AB OVO, kw. 1, 162str ; str. 151 - 161;

Svetski stub, BRANIÊVO, 1 - 2 - 3 / 1995, str. 106 -116;

O sinovi ri|e ilova~e... SAVREMENIK plus, 26 - 27 /1995, str. 39 - 49 ;

Re~nik Arhiva u osnivawu, SAVREMENIK plus, 30 - 32/ 1995, str. 108 - 121;

... Majmuni dolaze..., SAVREMENIK plus, 33 - 34 / 1995,str. 76 - 84;

Gligorije ponovo me|u nama, PROSVETNI PREGLED, br.1893, 23. maj 1995 ;

Slu~aj "vrdni~ke vile", PROSVETNI PREGLED, br.1901, 4. oktobar 1995 ;

Ku}a svetih ratova, PROSVETNI PREGLED, br. 1912...20 - 27. decembar 1995 ;

Tragom ìve tradicije, SAVREMENIK plus, 38 - 40 /1996, str. 137 - 140 ; Bez iluzija, Isti broj , str. 145 - 147;

Motiv zmije u poeziji Zorana Mili}a, SRPSKI

14

KWI@EVNI GLASNIK. Tre}a serija, Beograd , januar -februar, 1 - 2 / 1996, str. 108 - 122;

Bog nikom duàn ne ostaje, pogovor u kw. BOG NIKOMDU@AN NE OSTAJE, Beograd, Apostrof, 1996, Biblioteka [umvremena; kw. 47 ; str. 14 - 15;

Kako je izdaja stigla u Rusiju, SAVREMENIK plus, br. 35- 37 / 1996, str. 118 - 126;

Streme}i istini, onoj potpunoj, SAVREMENIK plus, 44 -45 / 1997, str. 75 - 78.

Dobici gubitnika, Isti broj ~asopisa, str. 90 - 92; Odjek jedne tragedije, SAVREMENIK plus, 47 - 49 /

1997, str. 111 - 113 ; Deset Andri}evih eseja, Isti broj, str, 115 - 117 ; Tema: izgnanstvo, Isti broj, str. 119 - 121; Stvarnost {este no}i, Isti broj, str. 124 - 126;"Mili} ludi - ko je to? 1976.", Isti broj, str. 132 - 137;

Dva zna~ajna izdawa Mihajlo Al. Popovi} Sa verom u Boga,Jugoslovenska kinoteka, Beograd, 1991, Edicija Srpski film 001 ;Aleksandar Petrovi} : Skupqa~i perja, Prometej - Jugoslovenskakinoteka, N. Sad - Beograd, 1993) , SAVREMENIK plus, 50 - 52/ 1997, str. 117 - 120 ;

Bezdu{nost, nered i istorija, u kw. Slavica Garowa, PODMESEÊVIM LUKOM, drugo izdawe, Biblioteka "Jovan Popovi}",Zemun, 1997 "tekst znatno skra}en, po voqi izdava~a" ( ? ) ; str. 92 - 101;

"Dok je du{a du{i tajna..." , RAZVITAK, Zaje~ar, br. 198- 199 / 1997, str. 94 - 96 ;

Muzej Nemogu}eg Ratara, monografija Sini{e Risti}a,posve}ena smotri narodnog stvarala{tva "Homoqski motivi",DAVNINA U PAMTIVEKU, Spomen Dom kulture, Ku~evo, 1997,str. 47 - 57;

U spomen na palmu u oazi Terer, SAVREMENIK plus, 58- 59 / 1998, str. 40 - 42 ;

An|eo }utawa, Isti broj, str. 63 - 78; Liga slobodne qubavi,SAVREMENIK plus, 60 - 62 / 1998, str. 99 - 104;

ûn od ~empresa, koji {iba morem bura, [KOLSKI ÂS,Beograd, 3 / 1998, str. 105 - 107;

An|eo s lampom, POLITIKA, subota, 7. mart. 1998, str.29; Lekovita poezija, POLITIKA, subota 18. april 1998, str. 30;

Rekvijem, kw. BO@JA KWIGA SRBOQUBA MITI]A(priredio S. Risti}), Apostrof, Beograd, 1998, 46 str; str. 31 - 46(kona~na verzija); isto, pre{tampano (bez dozvole autora) u kw. :LI^NA KARTA SRBOQUB MITI], Zavod za uxbenike inastavna sredstva, Beograd, 2001; 311 str.; str. 282 - 307.

15

IVAN-KULA (v. u kw. R. Sokolovi}: OGAW I ZEMQA,Beograd, 1999, Pin Elektronik, str. 94 - 123; isto i u kwigama:NEBESNICA i NEDOGLED );

Mit i metafora, SAVREMENIK plus, 75 - 76 / 2000,str. 45 - 59;

Orfej recenzent, isto, str. 81 - 83 ; Tamno i duboko , isto,str. 91 - 92...

ALMANAH ZA @IVU TRADICIJU, KWI@EVNOST IALHEMIJU, zbornik ili godi{wak, br 1, 1998 ; bro{irano. Format: A4 . 470 str. Osniva~i i urednici : Bra}a Luki}. Adresa : 11000Beograd, Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13. - Saop{tewe eventualnim~itaocima - str. 1

Alamanah alhemi~ara, str. 3 - 7)Temat : Stara i nova Evropa i Aleksandar Luki}:Du{a, red i mit, str. 8;Irska i Srbija.Pri~est , str. 9 - 10;Helenski ~arobni breg, str. 13 - 24;\avoli odlaze, STR. 24 - 43.Bele{ke povodom rukopisne zbirke Vla{kih basmi B.

Mladenovi}a - A. Luki}a : Dobro jutro, reko Jordanska!, str. 70 - 73.

Kolekcija ARHIV ZAKOPANOG BLAGA (reprint) : DrVojislav M. Suboti} : RUSAQE U SRBIJI. - Bele{kaprire|iva~a, str. 165 - 166.

Kolekcija MALA ZAVETINA : PRIÂ O JEDNOJPRIÎ (Mali{a Stanojevi} : OSENO DRVO @IVOTA -pripovest), str. 252 - 253)

Kolekcija NOMOKANON : (NE)SEBIÂN MUZEJ :1. METAFIZIKA U BELOM ODELU (eseji: Bog nikom

duàn ne ostaje; Sebi~ni muzej ; Umetnost radi du{e; Melanholija :Varijacije; Deset Andri}evih eseja; Du{a, red i mit; Destruktivnacrta nezavisne slovenske proze; Libertenska ispovest; Izve{taj ope}ini; Svetski stub; (Ne)sebi~ni muzej; Dru{tvo mrtvih pesnika;Motiv zmije u poeziji Zorana Mili}a;O sinovi ri|e ilova~e ilitragom metafizike; Napomena), str. 254 - 324;

IN CONTINUO, 1 (kwièvne kritike: Ni dana bez retka;ko{ava; Ku}a svetih ratova; Gligorije ponovo me|u nama; Slu~aj"Vrdni~ke vile"; Tragom ìve tradicije; Bez iluzija; Kratak te~ajpodse}awa; Po{ast gra|anskog rata; Jeka istorije' Kula na sedamvetrova ili o prirodi jurodivog; Dobici Gubitnika; Bezdu{nost,nered i istorija; Tema : izgnanstvo; Fusnote; Kristalizacija,dekristalizacija; Nobelova osmatra~nica; Bunar, bezdan, pla~ i Bog;Apokrifni motivi; Predavawe o Starijem krugu; Prazno poqe; Pisac

16

-kriti~ar- ~italac. Luki} pi{e o novim ili starim kwigama,pesnicima, proznim piscima,esejistima>Danilo Ki{, AdamPusloji}, Qubica ]orovi}, Jovan Pej~i}, Milica Stojadinovi}Srpkiwa, Miodrag Pavlovi}, Qiqan [op, Mihajlo Al. Popovi},Aleksandar Petrovi}, @arko Komanin, Milan Komneni}, Mili} odMa~ve, Dragomir Mati}, Slavica Garowa, Slavi{a Radovanovi},Dragan Veliki}, Milisav Savi}, Petar Zec, Artur Lundkvist, JonMilo{, Zoran Mili}, Sini{a Risti}, Dragoslav Srejovi}, ZlataKoci}, Bodler, ]osi}, str. 254 - 382).

Kolekcija ZAPIS: M. Luki}: DUHOVI, 1. Du{a, red imit. Bezdu{nost, nered, istorija. (Prekwiàvawe. Uvod - str. 383 -386

Da je @ivan @ivkovi} umro i da je sahrawen..., str. 387REKVIJEM, str. 392 - 397DNEVNIK PISCA, str. 398 - 401DODATAK: Moderna vremena i starinski pesnik. PESME

BELE VRANE, str. 401 - 403BUMERANG, str. 404 - 414 SAVEST, str. 415 - 416MIROSLAVQEVO JEVAN\EQE, str. 416 - 418Ove pesme... (Obja{wewe pesnika uz dva odbijena rukopisa

pesama u mladosti), str. 430 - 434Kolekcija FENIKS: Antologija FENIKS/ NESEBIÂN

MUZEJ (str. 435 - 457). Bele{ke o autorima zastupqenim u prvom brojuAlmanaha : 458 - 462 str.

*ANTOLOGIJA : VINAVEROV DUBOREZ. Kratak uvod

(Svet izvire, Istraj,Tkaqa,Ma|ije, Jesi li, Izlo`ba LazaraVozarovi}a - Potop, Osvajawe sna, Tropar za Branu Petronijevi}a,Japanski - Hokseov drvorez, Leonardu, Igra~ka),VELIKAMAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002, str. 16 - 22

UMETNOST MAHAGONIJA, 2 . - Cepawe paweva sa~vorom . - I âr{ijsko ogledalo. - II Kwièvna istina, VELIKAMAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002, str. 32 - 129

Ko je M. Volo{in? , VELIKA MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 /1999 - 2002, str. 247

SAVESTI RADI... (o antologiji srpskih molitava J.Pej~i}a), VELIKA MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002, str.306 - 307

Kqu~evi VELIKE MAGAZE (o kriti~aru-pesniku),VELIKA MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002, str. 308 - 321

17

Izve{taj o dodeli kwièvne nagrade DRVO @IVOTAPrvi dobitnici kwièvne nagrade DRVO @IVOTAZa{titna poveqa 1; 2, VELIKA MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 /

1999 - 2002, str. 325 - 328

ZAVETINE Plus ultra.Kwièvno dru{tvo za ìvutradiciju, kwièvnost i alhemiju. PRAVILA DRU[TVA,ZAVETINE Plus ultra, 1 - 4 / 2000, str. 5 - 8.

Moderna vremena i starinski pesnik, ZAVETINE Plusultra, 1 - 4 / 2000, str. 64 - 65.

@IR POSVE]ENOG DRVETA. Zapis. Druga~ije.ZAVETINE Plus ultra, 1 - 4 / 2000, str. 66 - 74.

îtaocu ( uvodni tekst "programa" ~asopisa ZAVETINE),ZAVETINE, 5 - 6 / 2000, str. 2 - 4.

I za mene i za ~itaoca je zgodnije... - Kult mrtvih,ZAVETINE, 7 - 8 / 2000, str. 67.

Zbog pove}awa cene... - Rusiju je ubila kwièvnost... ,ZAVETINE, 9 - 10 / 2000, str. 141 - 142.

DOSIJE : kwièvno nagra|ivawe i podsticawe. -Kwièvne nagrade i kwièvne iluzije, ZAVETINE, 9 - 10 / 2000,str. 149 - 152.

Ovaj broj ~asopisa... ZAVETINE, 9 - 10 / 2000, str. 154- 159.

BOKSOVI PAKLA, ZAVETINE, 9 - 10 / 2000, str.168.

Univerzalna Biblioteka, ZAVETINE, 11 - 12 / 2000, str.171 - 172.

Seoska umetnost, ZAVETINE, 11- 12/ 2000, str. 173 - 174.@enidba Marka Kraqevi}a. - Povodom dva novinska ~lanka

objavqena u "Politici". Porodi~na stabla. Ostaci drevne kulture.Komentar, ZAVETINE, 11- 12 / 2000, str. 175 - 178.

Centar za mitolo{ke studije Srbije, ZAVETINE, 11 - 12/ 2000, str. 178 - 181.

Kanal FILTRA: Druga~ije, Zavetine, ZAVETINE, 13 -14 / 2000, str. 245.

OGROMNOST: Genealogija, Zavi~aj, Jezik, ZAVETINE,13 - 14 / 2000, str. 252 - 254.

Prilog kwièvnoj poligrafiji, ZAVETINE, 13 - 14 /2000, str. 256 - 257.

Ahiv NADE I VERE ( 1 ), ZAVETINE, 13 - 14 / 2000,str. 259 - 269.

21. VEK. GATALINKA I [QIVOV VIDIK (Legende

18

o kwièvnim iluzijama - jo{ jednom okwièvnoj poligrafiji) ,SAVREMENIK, Beograd, 95/ 2001 - 96/ 2002, str. 47 - 63

TUGA I OPOMENA :1845 - 2002. STARO I NOVO,VE^NO, Drvo ìvota, 3- 5 / 2002, str.2 - 3.

TAJNA @IVOTA : USAMQENO DRVO, 2, Drvoìvota, 3- 5 / 2002, str. 4 - 10

PREKUMANOVSKI INTELEKTUALAC I DEJTONSKI,Drvo ìvota, 3- 5 / 2002, str. 53 - 74

UMETNI^KA.KONFESIONALNA.LA@ MINULOGVEKA. VI[EDECENIJSKA LA@. NAGRADE I NAGRDE , Drvoìvota, 3- 5 / 2002, str. 75 - 76.

FRAGMENT O SVETLOSTI, DRVO @IVOTA,Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 5 - 7

KULTURA I PAROHIJA (I) , DRVO @IVOTA, Sveska6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 8 - 11

ATAR SRPSKE KULTURE I PAROHIJE : DRVO@IVOTA, DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002.,str. 27 - 29, Dolazim u isku{ewe da zapo~nem memoare, DRVO@IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 30 - 31

MUTANTI. Kodifikacija kwièvnog {pekulanta (kritikaantologije NOVO RASPE]E), DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 :leto - jesen 2002., str. 38 - 47

@IVA KWIGA POEZIJE OD BARAWE DO BOKEKOTORSKE(Zdravko Krstanovi} : ûdesni kladenac), DRVO@IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 48 - 50

PREVREDNOVAWE. Baksuzni dani... Miodrag Mrki} :PREVREDNOVAWE: Manifest prevrednovawa (Miroslav Luki}): Tri viteza restauracije (Dobrica ]osi}, Miodrag Bulatovi},Matija Be}kovi}): Juri{ metafizi~ara na poloàje:Pono}nisamoprotestnik, Feniks, Beograd, 2002, 139 str. 24 cm., DRVO@IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 51 - 59

KANAL FILTRA: DRUGAÎJE, Zavetine - plus ultraIZME\U REDOVA. NEÎSTI DUHOVI...(MiroslavTodorovi}: TAMNO I DUBOKO, Apostrof, Beograd, 2002),ZAVETINE Plus ultra, 17 - 20 / 2002, str. 68 - 76

IDEJA VOJNIKA @IVOTA I POBEDE (RankoSokolovi} : VOJNICI @IVOTA, Interpress, Beograd, 2002,108 str.), ZAVETINE Plus ultra, 17 - 20 / 2002, str. 76 - 79

IDEJA BOGONOSACA (Aleksandar Luki} : BRODLUDAKA, Narodna kwiga, 2001, Beograd, 83 str.) ZAVETINEPlus ultra, 17 - 20 / 2002, str. 80 - 83

PUT JEDINI...(Vladimir Jagli~i}:NEMOJ DA MEZOVE[. Stare i nove pesme, Prosveta, Savremena poezija 2002, 111

19

str. Tira` 300 pr.), ZAVETINE Plus ultra, 17 - 20 / 2002, str.83 - 89

Ranko Sokolovi} SVAGDA I SADA I UVEK I UVEKOVE. AMIN! -Objavqeno kao pogovor (v. kw. Ranko Sokolovi}: VOJNICI @IVOTA, Interpress, Beograd, 2002), str. 103 -105

UMETNOST MAHAGONIJA,Lipar, godina 5. Broj 15 -16, prole}e - leto 2003, str.13 - 16

Balkan, tj. Srbija... Tre}a Srbija, 4- 7/ 2002, str. 1Bogo~ove~anski realizam (Na{i u svetu: slikar Mikan

Ani~i}). TRE]A SRBIJA, 4 - 7 / 2002, str.31 -40Aleksandar Luki}: U DOLINI ZIDOVA (ocena kwige).

TRE]A SRBIJA, 4 - 7 / 2002, str. 55DEVET CRNIH OBLAKA (izme|u dva broja). TRE]A

SRBIJA, 8 - 10 / 2003, str. 1 Amblem tajnog pisma sveta.TRE]A SRBIJA, 8 - 10 / 2003,

str. 2; 45 -55Prototip OPUSA M. Luki}a. TRE]A SRBIJA, 8 - 10 /

2003, str. 20- 21 Patentno pismo. TRE]A SRBIJA, 8 - 10 / 2003, str. 22 -

26Kanal FILTRA. Napomene uz ovo prvo izdawe ove kwige,

kao posebne. TRE]A SRBIJA, 8 - 10 / 2003, str. 26 - 33Kako razumeti ovu Emersonovu misao?... TRE]A SRBIJA,

8 - 10 / 2003, str. 56Skriveni pesnici, ~uvari sveta. TRE]A SRBIJA, 8 - 10 /

2003, str. 57 - 59Profil tzv. duhovnog oca srpske nacije, TRE]A SRBIJA,

11-15/ 2004-2005, str. 1Dnevnik pisca. Uvodna napomena, TRE]A SRBIJA, 11- 15/

2004 - 2005, str. 7-8Pretek, TRE]A SRBIJA, 11-15/ 2004-2005, str. 37 - 38Svedo~anstvo, TRE]A SRBIJA, 11-15/ 2004-2005, str. 53Ne~ista Srbija, Umetnost mahagonija 16 - 19/ 2005, str. 1- 58Kwièvne iluzije. Raj i pakao, Umetnost mahagonija 16 - 19/

2005, str. 59 - 60Ne~ista Srbija, Umetnost mahagonija 20 - 23/ 2005, str. 1-55Kwièvne iluzije. (nastavak iz pro{log broja), Umetnost

mahagonija 20 - 23/ 2005, str. 56 - 60Ru{ewe kwièvnih iluzija (Aktuelnost Vinaverovog

nepriznavawa), Umetnost mahagonija 20-23/ 2005, str. 1- 2Ne~ista Srbija, Umetnost mahagonija 24-27/ 2005, str. 3 - 14Kwièvne iluzije. (nastavak iz pro{log broja), Umetnost

20

mahagonija24-27/ 2005, str. 15 - 60Kwi`evne iluzije. (Razarawe bastiona oficijelne literature

i kritike), Tre}a Srbija, 11- 15/ 2004 - 2005, str. 54-60

21

Autograf M. Luki}a. Odlomak iz dnevnika

IVDrama

KRAQICE I KRAQEVI (Zamka za ptice), Alamanh za `ivutradiciju, kwi`evnost i alhemiju, 1 / 1998, str. 167 - 192

22

M. Luki}, krajem veka, u Zvi`duFotografija I. [i{man

VBele{ke. Prevodi.

Intervjui. Pisma. Osvrti. Publicistika

Mili}a Stevi}a Mi{qenov~ani... Bele{ka o pesmamaseoskog pesnika M. Stevi}a, RASKOVNIK, prole}e 1971, br. 11,str. 46 - 47 ; Bele{ka o pesmama Zvi`da i Homoqa, STIG, MaloCrni}e, br. 7. april 1972, str. 6 - 7.

IZVORÎ] SA VODOM ZELENOM - Qubav,Pretvori me, Boè, u {ta ho}e{; Opustih se na krevetu ; Izvor~i}sa vodom hladnom ; Ajd, Marija, u {umu ; Ej, draga, Jona ; Vatra teizgorela, qubavi ; Ili umri, vojno, il ustani ; Kukavica ; Marinika.Rukovet izvornih vla{kih narodnih pesama koje je M. Luki}zabeleìo i preveo zajedno sa Ratomirom Markovi}em, STIG, MaloCrni}e, br. 7, april 1972, str. 4 - 7 ; Dositej Obradovi},[KOLARAC, Beograd, 13 / 1996, str. 5.

Posebna porodi~na zavetina ili golubice u sun~evom spektru,sa piscem razgovarala S. Garowa, Kwièvna re~, 10. 10. 1984 .

Kraj epohe hokus - pokusa, sa Miroslavom Luki}emrazgovarao Batri} Cerovi}, SAVREMENIK plus, 55 - 57 / 1998,str. 82 - 88... SVETIQKA U TMINAMA (Iz objavqenih ineobjavqenih razgovora sa Miroslavom Luki}em) B. Cerovi},ZAVETINE, 13 - 14 / 2000, str. 213 - 244.

Za{to Odojevski?... (bele{ka). ZAVETINE Plus ultra, 1- 4 / 2000, str. 31 - 32.

Uz ovaj ~etvorobroj, VELIKA MAGAZA. Pismohrana,pismara. Arhiv za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, 2 - 3 -4 / 1999 - 2000 - 2001- 2002, str. 3 - 6

Lanac sre}e, VELIKA MAGAZA. Pismohrana, pismara.Arhiv za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, 2 - 3 - 4 / 1999- 2000 - 2001 - 2002, str. 7 - 9

DUH MRTVOG PESNIKA, Tre}a Srbija, 1 - 3 / 2002,str. 15 - 17

Mrki} nije oficijelni kriti~ar..., Tre}a Srbija, 1 - 3 /2002, str. 41 - 42

TRE]A SRBIJA, Tre}a Srbija, 1 - 3 / 2002, str. 46 - 47IZJAVA MIROSLAVA LUKI]A, autora Opusa UMETNOST

23

MAHAGONIJA, data specijalno za Tre}u Srbiju, po zavr{etkuKonferencije za {tampu, 10. oktobra 2002. godine, Tre}a Srbija, 1 -3 / 2002. str. 61 - 63

KAMUFLA@NO PERJE, Tre}a Srbija, 1 - 3 / 2002. str.64 - 72

DRVO @IVOTA. Dobitnici kwièvne nagrade za 2001.,Tre}a Srbija, 1 - 3 / 2002. str. 94 - 99

ÊLNI SUDAR SA SLEPIM SOKACIMASRPSKE (NE)KULTURE. Prepiska Redakciji POLITIKEUredniku KULTURNOG DODATKA SUBOTOM POVODOMTRE]EG IZDAWA kratkog romana "POD MESEÊVIMLUKOM" (Pismo Qiqani [op, urednik SR ... Odboru zakwièvnu stipendiju B. Peki} (UNAKRST DIVQINOMPAM]EWA) PREPISKA (JEDNOG KRUGA). DRVO@IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 12 - 17

PREPISKA (JEDNOG KRUGA) > M. Luki} : MiqurkuVukadinovi}u; Mikanu Ani~i}u; Peru Jakobzenu; V. Jagli~i}u; opetJagli~i}u; dva pisma R. Popovi}u, novinaru; Prof. B. Dimitrijevi}u;Zoranu M. Mandi}u, DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen2002., str.18 - 26

Redakciji POLITIKE, Makedonska 29, 11000 Beograd,Privremenom Uredni{tvu Kulturnog dodatka, DRVO @IVOTA,Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 31- 32

VRISAK. Moj pravi ujak. BESKONA^NO IKONA^NO. Intimni dnevnik o kurvi i androginu, DRVO@IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 32 - 35

Vladimiru Jagli~i}u. - REPUBLIKA SRBIJA,MINISTARSTVO KULTURE, Nemawina ulica, Beograd, 9.februar 2001. god. , DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen2002., str. 35 - 36

Bele{ka - upu}ena redakciji Polit. - uz pesmu posve}enu mommla|em sinu Ivanu, DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen2002., str. 37

VE^NA USPOMENA (Povodom smrti pesnikove majkeNatalije Luki}), DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen2002., str. 91 - 92

DOSIJE Kwièvno nagra|ivawe i podsticawe. Sjaj i bedasrpskog izdava{tva, istinite laì (2) ANKETA Kakvi su medijidanas u Srbiji?... Osvrt, ZAVETINE Plus ultra, 17 - 20 / 2002,str. 61 - 62

UNIVERZALNA BIBLIOTEKA Arhiv nade (3) :SRBIJOM UNAKRST, PE[KE, ZAVETINE Plus ultra, 17- 20 / 2002, str. 63 - 67

24

Pukla quska, kona~no. TRE]A SRBIJA, 8 - 10 / 2003,str. 60

HIMERE. IZ JEDNOG NEDOVR[ENOG RAZGOVORASA PESNIKOM, DRVO @IVOTA, 14 - 19 (2004), str. 17 - 35

NOVI MARTIRI. IZ DOSIJEA (Osvrt) M. Luki},DRVO @IVOTA, 14 - 19 (2004), str. 39-40

- - - - - -

25

Autopoortret: S. Ig. Mitrovi}a

b)

KWIGE (1965 - 2005)

Poezija:

Lakomica (stihovi; plaketa, 1965, 32 str., Mi{qenovac) Homoqski motivi (pesme, Ku~evo,1969, 60 str.) Zukvansko jevan|eqe (bibliofilsko izdawe, Poàrevac,

1975, 24 str.) Zemqa Nedo|ija (Beograd, 1993), Flora de la mun}e (Beograd,1993, 50 str.;pre{tampana kao

posledwe poglavqe romana UJKIN DOM, 1997)Sveska HOMOQSKI MOTIVI (Beograd, 1996; bibliofilsko

izdawe; format A4, 43 str.) Zlatni Rasudenac (Beograd,1996; bibliofilsko izdawe;

format A4; 40 str.) ARHIV U OSNIVAWU, 1 - 2, Beograd, 1998) ( novo,

drugo, i tre}e pro{ireno,bibliofilsko izdawe kw. SveskaHOMOQSKI MOTIVI, ZLATNI RASUDENAC, Beograd,1998, veliki format, A4, 134 str.)

RAJSKA SVE]A: Opus Miroslava Luki}a 1968 - 1998(Beograd, 1998, 342 str, 24 cm.;tekstovi sloèni dvokolonalno.Rasko{no, retko, bibliofilsko izdawe!).

Vrata Zvi`da (Beograd, 1999; retko bibliofilsko izdawesa puno fotografija! 156 str.)

Rusaq (Sectio Caesarea, Pariz, 1999; vrlo retko bibliofilskoizdawe. - 100 str.).

Kraqevske insignije (bibliofilsko izdawe pesnikovihprijateqa u rasejawu; Pariz - Frajburg - Beograd, 2000; 118 str. ; drugo izdawe 2001).

Metla drvene Marije, 1 (Beograd, 2002; bibliofilskoizdawe; 76 str.).

KRAQEVSKE INSIGNIJE .Odabrane pesme MiroslavaLuki}a. - êtvrto, srpsko izdawe (Beograd, 2003, 208 str.)

26

FATALNI ORTODOKSNI USKRS (Beograd, 2004,102 str. ) (Sa studijjom Miodraga Mrki}a: “Sfera posledwe mistike:eshatolo{ki realizam poeme...)

PESME IZ ROMANA (Ujkin dom,Va{ari Hiperboreje,Dnevnik za Senkovi}a, Vla{ka gozba):Hiqadugodi{wipquskovi (Beograd, 2004, 196 str.)

DUBOKE PESME NEMOGU]E QUBAVI (Prvo izdawe:Posebno izdawe ~asopisa Tre}a Srbija, Beograd, 2005, 98 str.98 str.- Drugo, ne{to izmeweno izdawe, Beograd, 2006, 116 str. DigitalnaBiblioteka Identitet)

Antologija FENIKS.Peto, izmeweno izdawe, Beograd, 2006, 116str. Digitalna Biblioteka Identitet)

Romani: Dnevnik za Senkovi}a (Beograd, 1983, 176 str.). Liturgija (Beograd, 1997, 227 str. velikog formata A4;

tekst slo`en dvokolonalno).Ujkin dom (Beograd, 1997, 192 str). Trgovci svetlo{}u (Beograd, 1998, 246 str.),Mese~eva svadba (Beograd, 1999, 178 str.).Ku}a svetih ratova (Beograd, 2000, 88 str.; najava Luki}evog Opusa

UMETNOST MAHAGONIJA na koricama reprodukcija. Detaqitriptihona Isku{ewa H. Bo{a;).

DOKTOR SMRT (Po`raevac,,2003, 184 str.)LEGURA FRMOSA (Beograd, 2003)VAMPIRXIJA (Beograd, 2003)U DRU[TVU PUSTIWSKIH LISICA I AN\ELA

(Beograd, 2003)U DRU[TVU PUSTIWSKIH LISICA (roman

trilogija; Beograd, 2005, 326 str.)

Proze:DERT, SEVDAH I KARASEVDAH. Antiroman, Beograd,

2003, 96 str.DRUGA SRBIJA. PRIPOVETKE (Beograd, 2003)UMETNOST [KARTA. Rane i druge kratke pri~e.

(Beograd, 2003)

27

Kwige eseja :Muzej Nemogu}eg Ratara (Beograd, 1996, 89 str. vel.

formata ;tekst sloèn dvokolonalno.Novo, drugo, izmeweno ipro{ireno izdawe, objavqeno kao bibliofilsko; predstavqa retkostBeograd, 1998.

Metafizika u belom odelu (Beograd, 1998, pilot izdawe,retkost);

In continuo, 1 (Beograd, 1998; pilot izdawe, retkost; 160str.);

Duhovi, 1 (Beograd, 1998, pilot izdawe, retkost ; 148 str. ),Religija poezije (Beograd, 1999,str. velikog formata;

bibliofilsko izdawe, {tampano u malom broju primeraka, 172 str. ). Antologija FENIKS (Beograd, 1998, 206 str. velikog

formata; bibliofilsko izdawe; retkost, 206 str. )... NESEBIÂN MUZEJ: Antologija poezije 1938 - 1998

(Beograd, 1998, 504 str. velikog formata. Tekst sloèn dvokolonalno.Bibliofilsko izdawe, raritet).

NESEBIÂN MUZEJ: Antologija poezije 1938 - 2000(Beograd, 2000, drugo, dopuweno izdawe, 850 str.)

UMETNOST MAHOVINE: o srpskoj kulturi i poeziji20. veka (Poàrevac, 2003, 174 str.)

Studija o nametnom veku, Beograd, 2003TITONIK,Beograd, 2004, 172 str.

28

Opus 1 : UMETNOST MAHAGONIJADELA Miroslava Luki}a u 32 kwige*

I Zlatni presek (Poezija). 1. Br{qan oko mladosti. 2. Arhiv u osnivawu,

1 - 5. 3. Povratno kolo.

II (Ne)sebi~an muzej (Eseji. Kritike. Antologije). 4. Nesebi~an muzej Plus ultra (tre}e dopuweno, 2002). 5. Antologija FENIKS (drugo dopuweno izdawe, 2002). 6. Religija poezije (drugo dopuweno izdawe, 2002).7. Duhovi, 1. 8. Metafizika u belom odelu. 9. In continuo, 1

III FATAMORGANA JEDNE NEMOGU]E KWIGE.(Ciklus romana I ).

10. Zemqa Nedo|ija ( 2. izdawe, 2002). 11. Liturgija (2. izd. dosta izmeweno, 2002). 12. Ujkin dom (2. izd. 2002). 13. Re~nik prototipa (1. izd., 2002)

IV HIPERBOREJCI. (Ciklus romana II ). 14. Dnevnik za Senkovi}a (2. izd.; pro{ireno, 2002.).15. Mese~eva svadba (2. izd.; prera|eno, 2002.). 16. Vla{ka gozba, 1 - 3

V MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOT BEZSMRTI. (Ciklus romana III).

17. Trgovci svetlo{}u, drugo, prera|eno izdawe. 18. Ku}a svetih ratova.19. Opus ober, oberlight (Deseta simfonija) (novi roman

trilogije!)

29

_______* Ne mali broj Luki}evih dela, tu je prvi put {tampan, kao i ~itav

niz dela koja su pre{tampavana po drugi i tre}i put - dopuwena, pro{irena,prera|ena.

VI FRAGMENTARIUM (Iz Nedovr{enog porodi~nogciklusa).

20. Va{ari Hiperboreje (nova kwiga proze, poezije) 21. RUSAQE (Zamka za ptice).22. Tuga golema ( sasvim prera|eni roman - is - povest:

Emili Xons : OGWENI PAS ) 23. ISTO^NIK. Odlomci; godovi, pawevi i strugotina...

VII FINIS OPERIS (Eseji. Dnevnici. Poetika ).24. Muzej Nemogu}eg Ratara (tre}e, dopuweno, izmeweno u

mnogo ~emu izdawe). 25. Usamqeno drvo, I.

VIII UMETNOST MAHAGONIJA.26. Japanski drvorez27. Posve}eno drvo. ZAVETINE, 1 - 2.

28. [QAKA ISTORIJE. [kart, 1. 29. USPON U EMPIREJ u Vi|ewima onog sveta.

Sablasti.Detaqi. 30. Metla drvene Marije, 1 - 2. 31. Prozor(~i}).32. Dug pogled unazad.Isku{ewa. Detaq...

30

CD ARHIV TRGOVACA SVETLO[]U

Na samom kraju 2003. godine objavqen je - Prototip Opusa M.Luki}a, drugo elektronsko izdawe skoro ve}ine objavqenih delaMiroslava Luki}a.

CD ARHIV TRGOVACA SVETLO[]U sadr`i: DELA Miroslava LUKI]A UMETNOST MAHAGONIJA

OPUS N° 1 (1968 - 2003)Patetntno pismo. Prototip OPUSA M. Luki}a. I

Zlatni presek (Poezija) 1. Br{qan oko mladosti 2. Arhiv uosnivawu, 1 - 5 3. Povratno kolo . II II (Ne)sebi~an muzej (Eseji.Kritike. Antologije) 4. Nesebi~an muzej Plus ultra 5. KanalFILTRA 6. Antologija FENIKS 7. Religija poezije 8. Duhovi,1 9. Metafizika u belom odelu 10. In continuo, 1. IIIIIIFATAMORGANA JEDNE NEMOGU]E KWIGE (Ciklusromana I ) 11. Zemqa Nedo|ija 12. Liturgija 13. Ujkin dom14.Re~nik prototipa IVIV HIPERBOREJCI (Ciklus romana II) 15. Dnevnik za Senkovi}a 16.Mese~eva svadba 17 - 18 -19. Vla{kagozba 1- 3. V MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOT BEZSMRTI (Ciklus romana III ) 20. Trgovci svetlo{}u 21. Ku}asvetih ratova 22. Opus ober, oberlight (Deseta simfonija) VIFRAGMENTARIUM (Iz Nedovr{enog porodi~nog ciklusa) 23.Va{ari Hiperboreje 24. RUSAQE (Zamka za ptice) 25. Tugagolema 26.. ISTO^NIK. Odlomci; godovi, pawevi i strugotina...VII FINIS OPERIS ( Eseji. Dnevnici. Poetika ) 27. MuzejNemogu}eg Ratara 28. Usamqeno drvo, I VIII UMETNOSTMAHAGONIJA 29. Japanski drvorez 30. Posve}eno drvo.ZAVETINE, 1 - 2 31. [QAKA ISTORIJE. [kart 32.USPON U EMPIREJ 33. METLA DRVENE MARIJE, 1 - 2 34.Prozor(~i}) 35. DUG POGLED UNAZAD Kolekcija PAUN :36.UMETNOST [KARTA, 37. DRUGA SRBIJA, 38.DERT,SEVDAH I KARASEVDAH, 39. LEGURA FRMOSA,40. VAMPIRXIJA, 41. STUDIJA O NAMETNOM VEKU...

POSVE]ENO DRVO (bibliofilska, pilot izdawa,pojedina~ne kwige): Lakomica, Zukvansko jevan|eqe, Pesme BoreMi{qenovi}a, Sveska HOMOQSKI MOTIVI, Rusaq, RAJSKACVE]A, KRAQEVSKE INSIGNIJE ( 1. izd.), Drugo izdaweKRAQEVSKIH INSIGNIJA, Kona~no izd. KRAQEVSKIHINSIGNIJA (4-to), VRATA ZVI@DA, Metla drvene Marije, 1,RELIGIJA POEZIJE, 1 izd., Muzej nemogu}eg ratara, 2. izd, 3.

31

izd. MESEÊVA SVADBA, pilot izd. PASIJA PO EMILI...(Almanah), Pasija po Emili (2. pilot izd.)

ODBIJENI RUKOPISI: Nesebi~an muzej - od drugog katre}em izdawu, 1 - 7; Bela antologija; Justinijanov ribwak,NESEBIÂN MUZEJ Plus ultra, 4 izdawe; PRODAVNICAVAZDUHA (Antologija opalog li{}a); TRE]A SRBIJA, eseji

Periodika ZAVETINA I âsopis ZAVETINE Plusultra Br. 1- 4 / 2000.Br. 5 -6; 7 - 8; 9 - 10; 11 - 12; 13 - 14/ 2000.Br. 15 - 16 / 2001. 17 - 20 / 2002. 23 - 24 / 2003. 25 - 30 / 2003.âsopis DRVO @IVOTA Br.1 - 2 / 2001.Sveska br. 3 - 5 / 2002.Br. 6 - 9 / 2002. Br. 10 - 11 / 2002.Br. 12 - 13 / 2002 -2003.âsopis UMETNOST MAHAGONIJA Br. 1 - 2 / 2001. Br. 3 - /2002. Br. 7 - 9; 10 - 11 / 2002 - 2003. (Posebno izdawe; ~asopisnaverzija romana E. Belatukadruza DOKTOR SMRT ) âsopisTRE]A SRBIJA Br. 1 - 3/ 2002. Br. 4 - 7 / 2003. Almanah za ìvutradiciju, kwièvnost i alhemiju (zbornik) VELIKA MAGAZABr. 2-3-4/1999-2000- 2001. DVADESETOGODI[WICA(Zavetina)(Bogojavqewe, 2003) (Identitet izdava~a)

32

Miroslav Luki}DELA

SSaabbrraannii rraaddoovviiMM.. LLuukkii}}aau 22 toma

CD

VE^ITI^UDESNI KORENOVI

Beograd:Akademija alhemije - Edicija ZAVETINE, 2006- 2007

1.STAROBALKANSKA TETRALOGIJA. Sabrane pesme. Kona~noizdawe. - 700 str. ]ir.

2.PU[TAWE VODE MRTVIMA ZA DU[U (poezija, drame, poeme). -160 str. ]ir.

3.NESEBI AN MUZEJ Plus ultra.Antologija srpske poezije20. veka. 6. kona~noizdawe. - 488. str. ]ir.

4. Kanal FILTRA. (Dodatak ili Arhiv Nesebi~nog muzeja). - 228 str.]ir.

33

5. Kanal FILTRA I. Kwièvne kritike. - 284. str. ]ir.6. NEÎSTA SRBIJA I. Eseji - 204 str. ]ir.7. RU[EWE DU]ANA [email protected] - 212 str. ]ir.8. UMETNOST MAHOVINE. Eseji. - 148 str. ]ir.9. POSLODAVAC KEOPS I. Polemi~ka kwiga. - 216 str. ]ir.10. Antologija FENIKS. Tre}e, kona~no izdawe. - 180 str. ]ir.11. ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A. Drugo, sa~uvano izdawe. - 432

str. ]ir.12. UMETNOST MAHAGONIJA I - II. Fatamorgana jedne nemogu}e

kwige. (Romani:Zemqa nedo|ija, Liturgija, Ujkin dom, i Re~nikprototipa). - oko 800 str. ]ir.

13. DOKTOR SMRT I - II (Romani: Dnevnik za Senkovi}a, Mese~evasvadba, Tuga golema, Doktor smrt). - oko 700 str. ]ir.

14. PASIJA PO AMARILISU. (Roman). - 336 str. ]ir.15. MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOT BEZ SMRTI. (Romani:

Trgovci svetlo{}u, Ku}a svetih ratova, Deseta simfonija). - 276 str. ]ir.16. U DRU[TVU PUSTIWSKIH LISICA. (Romani: Vampirxija,

Legura frmosa, U dru{tvu pustiwskih lisica). - oko 320 str. ]ir.17. KOVÊG BEZRAZLO@NIH USPOMENA. Proze. - 216 str. ]ir.18. TRE]A SRBIJA. Odabrana mesta. - oko 160 str. ]ir.19. KULT NEMOGU]EG ALHEMIÂRA - oko 160 str. ]ir.20. NOVA OSE]AJNOST I.- oko 280 str. ]ir.

34

Literatura o Miroslavu Luki}u

35

a)Publikovani tekstovi u listovima,~asopisima

ili na drugim mestima

1. P. M. : Oni koji dolaze, Beograd, Prosvetni pregled, april1969.

2. Vuli}, Qubi{a : Mirko Luki} - "ve~ito èdni Tantal"poezije, v. u kw. Mirko Luki} : Homoqski motivi, Ku~evo, Odbor zaorganizaciju "Homoqskih motiva", 1969, str. 5 - 7

3. Milatovi}, Vuk: Dnevnik za Senkovi}a je kwiga strepwei nesnalaèwa..., ocena, v. u kw. M. Luki}: Dnevnik za Senkovi}a,Posebna porodi~na zavetina, Beograd, 1983 (klapna).

4.Milatovi}, Vuk: Romansirani dnevnik, Prosvetni pregled,25. oktobar 1983, str. 11

5.Pej~i}, Jovan: Posmatrano ànrovski, rukopis M. Luki}amoè se, i pored mogu}ih ograda, ozna~iti kao roman...ocena, v. u kw.M. Luki}: Dnevnik za Senkovi}a, Posebna porodi~na zavetina,Beograd, 1983 (klapna)

6. Stojanovi}, Jovica: Dnevnik za Senkovi}a je proza punalirskih momenata... v. u kw. M. Luki}: Dnevnik za Senkovi}a,Posebna porodi~na zavetina, Beograd, 1983 (klapna)

7.Ikoni}, Mirko: Tragawe za smislom ìvota, Pribojskenovine, br. 173, 23. mart 1984.

8. @ivkovi}, @ivan : Dnevnik ili poetski roman, VENAC,br. 3 / 1984, str. 13 - 14

9 Jagli~i}, Vladimir: Evo su ~im!, POGLEDI, Kragujevac,br. 168 / 16 - 30. januar 1995, str. 43.

10. Luki}, Aleksandar: Napomene Urednika uz ovo izdawe, v.u kw. Miroslav Luki} : ARHIV U OSNIVAWU, 1 - 2, Beograd,Zavetine, 1996, str. 96 - 97.

11. Jagli~i}, Vladimir: Jedan bogat arhiv, Kragujevac,Pogledi, br. 195, 13. - 27. 1. 1997, str. 19

12. Jagli~i}, Vladimir: Miroslavu Luki}u, Beograd,Kwièvne novine, br. 964 / 1997, 15. 9. 97, str. 9

13. Jagli~i}, Vladimir: Predgovor, kw. KAD BUDEM TRAVA: antologija novijeg srpskog pesni{tva, Vrbas, Slovo, 1998, str. 7 - 8

37

14. Risti}, Sini{a: Carstvo podzemnih duhova ili o ZemqiNedo|iji, v. u kw. êtvrta dimenzija pesme, Beograd, Apostrof, str.41 - 44.

15. Todorovi}, Miroslav: Vreme i sudbine, BORBA, Svetkwige, 13. novembar 1997.

16. Uskokovi}, Mirjana Mitrovi} : Stvarnost je san koji sedoga|a, SAVREMENIK plus, 50 - 52 /1997

17. Luki}, Aleksandar: Bio - bibliografska bele{ka oMiroslavu Luki}u, k. LITURGIJA, Zavetine, Beograd, 1997, str.225 - 227

18. Uskokovi}, Mirjana Mitrovi}: U kontrapunktu,SAVREMENIK plus, 55 - 57 / 1998, str. 129 - 131

19. Mitrovi}, Savatije Ig.:Let krupnih `dralova, Politika,Boì}ni broj 1998 ( redakcijski skra}ena verzija)

20. Mitrovi}, Savatije Ig.: Let krupnih `dralova,SAVREMENIK plus, br. 55 - 57 / 1998, str. 131 - 134 (potpunaverzija)

21. Garowa, Slavica : Kwièvni "slu~aj" Miroslava Luki}a,Beograd, SAVREMENIK plus, br. 55 - 57 / 1998, str. 96 - 101

22. Cerovi}, Batri}: Obrazloèwe: roman-liturgija,SAVREMENIK plus, 55 - 57 / 1998, str. 101 - 112

23. Mitrovi}, Savatije Ig.: PESNIK MIROSLAV LUKI].Svaka rana je izvor, objavqeno kao pogovor kw. M. Luki}a RAJSKASVE]A, Beograd, Zavetine, 1998, str. 345 - 378

24. Mitrovi}, Savatije Ig.: MIROSLAV LUKI].Hronologija, objavqeno na kraju kwige M. Luki} , RAJSKA SVE]A,Beograd, Zavetine, 1998, str. 379 - 383

25. Luki}, Aleksandar: NAPOMENA IZDAVAÂ IUREDNIKA (u drugom, pro{irenom i dopuwenom izdawu ARHIVAU OSNIVAWU, 1 - 2, u tre}em , Beograd, Zavetine, 1998, str. 1 -2; u kwizi RAJSKA SVE]A, Zavetine Beograd, 1998, str. 1 - 3)

26. Pavlovi}, Miodrag: Pismo POVEQI, Poveqa, oktobar, 3 /1998, Neuo~ene (i zapostavqene) kwièvne vrednosti, str. 59 - 60 ; 60.

27. @ivkovi}, @ivan: Miroslav Luki}: POVRATNOKOLO, Beograd, 1985. Almanah za ìvu tradiciju, kwièvnost ialhemiju, 1, 1998, str. 386 - 387 (kwièvna ocena rukopisaistoimenog romana, koji M. Luki} nikada nije objavio!)

28. Paovica, Marko: Ako bismo tematsku ravan prethodnogLuki}evog romana...Almanah za ìvu tradiciju, kwièvnost ialhemiju, 1, 1998, str. 387 - 388 (kwièvna ocena rukopisaistoimenog romana, koji M. Luki} nikada nije objavio!)

38

29. V.P.M.: POUZDANO ULO ZA POETSKO I ESTETSKO,DANAS, Beograd, br. 612 / petak, 12. mart 1999, str. 12

30. Garowa - Radovanac, mr Slavica: BALKANSKABAJKA, [kolski ~as, Beograd , 2 / 1999, str. 100 - 103

31. Mitrovi}, Savatije Ig.: IZVE[TAJ IZ ZBEGA, pog.kw. Miroslava Luki}a VRATA ZVI@DA, 1999.

32. Luki}, Aleksandar: RAZRADA NENAPISANEDESETE BETOVENOVE SIMFONIJE, v. u kw. RUSAQ, 1999.

33. Mitrovi}, Savatije Ig.: PEPEQUGA SAVREMENESRPSKE POEZIJE..., pog. kw. M. Luki}a RUSAQ, Sectio Caesarea,Pariz, 1999.

34. Jagli~i}, Vladimir: ZADATA GRANICA KOJU TREBAPREKORAÎTI, Poveqa, Kraqevo , 3 / 1999, str. 74 - 76 ; 74(Predmet POVEQE : Glasovi devedesetih u srpskoj kwièvnosti)

35. R. Z.: Stvoreno u potaji. ZAÂRANI SVET. Noviroman Miroslava Luki}a "Trgovci svetlo{}u"... Politika, 5.februar 1999, str. 24

36. K. J. : BALKANSKABAJKA ("Trgovci svetlo{}u"...),BORBA, 5. februar 1999. str. 8

37. Simi}, Z.: Iz kwièvne radionice Bra}e Luki}:MIROSLAVQEV "NESEBIÂN MUZEJ",Politika,14. mart 1999,str. 24

38. Mandi}, Zoran M.: ANTOLOGIJA ANTOLOGIJA,Dnevnik, Novi Sad, 25. avgust 1999, str. 15

39. @ivkovi}, @ivan : Pesnik i esejista Miroslav Luki}...Almanah za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, 1 / 1998, str.437 - 438 (ocena prvog izdawa antologije NESEBIÂN MUZEJ)

40. Pej~i}, Jovan: Zapawuje obim antologije Nesebi~nimuzej...Almanah za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju, 1 / 1998,str. 438 - 439 (ocena prvog izdawa antologije NESEBIÂNMUZEJ)

41. Todorovi}, Miroslav : ROMAN NA[IH DANA (Mese~evasvadba, Zavetine, 1999) , BORBA, Svet kwige, 27. januar 2000.

42. Garowa - Radovanac, mr Slavica: DVE ANTOLOGIJESRPSKOG RELIGIOZNOG PESNI[TVA (Miroslav Luki}:Nesebi~an muzej : srpsko pesni{tvo 1938 - 1998, Zavetine, Beograd1999; Pavle Zori} : Srpsko religiozno pesni{tvo dvadesetog veka,Prosveta, Beograd, 1999), [KOLSKI ÂS, Beograd, 1 / 2000,str. 104 - 108.

43. Luki}, Aleksandar: Povodom Rajske sve}e i zaokruèwaOpusa N° 1 : UMETNOST MAHAGONIJA , ZAVETINE, 5 -14 / 2000, str. 248 - 252.

39

44. Jagli~i}, Vladimir : U SMERU VRTLOGA ( MiroslavLuki}: Mese~eva svadba...), ZAVETINE, 13 - 14 / 2000, str. 252- 256.

45. Mandi}, Zoran M.: ROMAN KAO SLIKA U@ASA(Mese~eva svadba), DNEVNIK, sreda 31. maj 2000, str. 18

46. Z. M. M. (Mandi}, Zoran M.) : ZAVETINE, Dnevnik,sreda 6. septembar 2000, str. 18

47. Sokolovi}, Ratka:Nagrada knez Pavle Kara|or|evi},Beograd 11001, P. fah 99.Predlog. DESET LUKI]EVIH KWIGA U 1999.GODINI.[est u 1999., ZAVETINE Plus ultra 5 - 14/ 2000 ; str. 152- 154

48. Luki}, Aleksandar: ROMAN O MESEÎNI, pogovoru kw. TUGA GOLEMA, ZAVETINE: Mobarov institut, DELA,kw. 22, Beograd, 2000, 148 str.; str. 141 - 146.

49.Luki}, Aleksandar:Bogo~ove~anski realizam: DUBOKEPESME NEMOGU]E QUBAVI. Tuga,svetlost i beskrajnost... ,Drvo ìvota, 1 - 2 / 2001, str. 46.

50. Luki}, Aleksandar: KWIGA O APSOLUTU ("Ku}asvetih ratova", Mobarov institut/Zavetine, Beograd, 2000),BORBA, 4. januar 2001.

51. Milanovi}, Miroqub: SVETLOSNI EFEKAT IDOWI SVET U ROMANU KU]A SVETIH RATOVAMIROSLAVA LUKI]A, Savremenik, Beograd, br. 86-87-88/2001, str. 107-108

52. Jagli~i}, Vladimir: RANI ARHIV (Miroslav Luki}:"Br{qan oko mladosti"; Sabrane rane pesme, Zavetine, Beograd,2000), BORBA, Svet kwige, 13. septembar 2001. VELIKAMAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002, str. 304 - 305

53.Mitrovi}, Savatije Ig.:Miroslav Luki}: KRAQEVSKEINSIGNIJE, Sectio Caesarea, Paris - Freiburg - Be~ (bibliofilskoizdawe pesnikovih prijateqa u rasejawu), 2001. godina, str. 116,Umetnost mahagonija, 1 - 3 / 2001, str. 106

54. Mitrovi}, Savatije Ig.: RESUME, Umetnost mahagonija,1 - 3 / 2001, str. 108

55.Jagli~i}, Vladimir:KA BOGOÔVEKU (Miroslav Luki}:Nesebi~an muzej, antologija srpske poezije, 1938 - 2000, drugo izdawe,izdava~ ZAVETINE, 2000), Lipar, Kragujevac, br. 8, leto 2001.godine, str. 38 - 39

56. Prevalez, Valtazar: PARALELE (10) "[umska ~uma"M. Luki}a ( 10) Pesma o mrtvom bratu (gr~ka narodna pesma), Drvoìvota, 1 - 2 / 2001, str. 14

57. T.D.B.D.S.B.:Nevidqivi saveznik, ~italac, Umetnostmahagonija, 1 - 2 / 2001, str. 110 - 117

40

58. Mandi}, Zoran : Arhiv ose}awa Mobarovog institutapi{~evih izdawa: WEGOVA NEVIDQIVOST OSE]AWE ilimali priru~ni esej o nesvodivosti, ZAVETINE Plus ultra, 15 - 16/ 2001, str. 103 - 106

59. Mitrovi}, Savatije Ig.: KQU : KWIGA SITNOGINVENTARA (Miroslav Luki} : Usamqeno drvo, 1) , ZAVETINEPlus ultra, 15 - 16 / 2001, str. 107 - 108.

60.Savati}, Lazar: STVARALA^KA KRITIKA (MiroslavLuki} : Metafizika u belom odelu; In continuo, 1; Duhovi, 1, Beograd,Mobarov institut / ZAVETINE), ZAVETINE Plus ultra, 15 -16 / 2001, str. 109 - 112)

61. Mrki}, Miodrag: AVETIWSKA METAFIZIKAROMANA - ESEJA (Ogled o romanu UJKIN DOM Miroslava Luki}a),Drvo ìvota, 3 - 5 / 2002

62. DU[MANI], Velimir BU]URKO: @ENA I GROBQE,Drvo ìvota, 3 - 5/ 2002.

63. AN\ELKOVI], Petar -BOJNATOVAC : TRI PESME(Paralele, esej; fragmenti) , Drvo ìvota, 3 -5 / 2002

64.GRINVALD, Viktor: TRI ODE DOSTOJEVSKOG ITRI SONETA M. LUKI]A, Drvo ìvota, 3 -5 / 2002

65. GRINVALD, Viktor: BRA]A LUKI]: PARALELA,Drvo ìvota, 3 - 5 / 2002.

66. Luki}, Aleksandar : NESEBIÂN MUZEJ Plus ultra.Antologija poezije 1900 - 2001. Tre}e srpsko izdawe, dopuwenio ine{to izmeweno, VELIKA MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002,str. 322 - 324

67. Mendeles, Dijana Ramzina: Traìte carstvo bo`je, a sveostalo }e vam se dati, Umetnost mahagonija, 3 - 6 / 2002, str. 103 -111

68. Ivawska, Koli [ole: Korali za odabrane, Umetnostmahagonija, 3 - 6 / 2002, str. 112 - 116

69. Kukqan, Bojana: PLUS ULTRA (Sve daqe), Umetnostmahagonija, 3 - 6 / 2002, str. 117 - 119

70. Kukqan, Bojana: VELIKA MAGAZA, Umetnostmahagonija, 3 - 6 / 2002, str. 119 - 121

71.Sokolovi}:Neostvareni izdava~ki poduhvat. JUSTINIJANOVRIBWAK. Odabrane pesme, i ndovoqno poznata lirika iz romana idrugih kwiga Miroslava Luki}a, Umetnost mahagonija, 3 -6 / 2002,str. 122 - 123

72. Kukqan, Bojana: Ddva nova kwièvna ~asopisa, Umetnostmahagonija, 3 - 6 / 2002, str. 124 - 125

41

73. Jagli~i}, Vladimir: HRONIKA TRAGEDIJE, BORBA,Svet kwige, 28. mart 2002.

74. Luki}, D. : KWI@EVNI DOGA\AJ. Konferencija za{tampu.... TRE]A SRBIJA, 1 - 3 / 2002, str. 51 - 60

75. Mrki}, Miodrag: Manifest prevrednovawa (MiroslavLuki}), v. u kw. PREVREDNOVAWA (Feniks, Beograd, 2002, 139str.; uvodno poglavqe), str. 5 - 12

76. Manojlovi}, Svetozar Toza: Pismo jednog ~itaoca.Reagovawe. TRE]A SRBIJA, 4 - 7 / 2002, str. 2 - 4

77. Ruì}, Miqana: Jevan|eqe umetnika, (Prikaz kwige:“Uspon u Empirej...”).TRE]A SRBIJA, 4 - 7 / 2002, str. 51 -5 2

78. Orfelin, Roman: BEZDANA UMETNOST. KWI@EVNIIDEALI NALI^JE (o kwizi “Japanski drvorez”), TRE]ASRBIJA, 4 - 7 / 2002, str. 5 2- 55

79. Mrki}, Miodrag: Tri pisca (tri odlomka) (Sremac,Luki}, Koeqo). TRE]A SRBIJA, 8 - 10 / 2003, str. 7 - 9; 14 - 19

80.Jovanovi}, Slavica:”Miroslav Luki}:Trgovci svetlo{}u”Brani~evski glasnik 2, 2003 (2004), str. 161-164

81. Radoj~i}, Sa{a: Antologije i vrednosti:NAÎNIOGRANIÂVAWA: ANTOLOGIJA KAO REGULATORVREDNOSTI, 2005. 09. 12, Veb “Metafora”

_ _ _ _ _

42

b)Posebne kwige o stvarala{tvu

Miroslava Luki}a

1. Aleksandar Luki}, Savatije Ig. Mitrovi}, Batri}Cerovi} NA VETRU NA ^ISTINI NA VISINI : Mit imetafora: Opus Umetnost mahagonija Miroslava Luki}a Izdava~iEdition Sectio Caesarea, Paris, Mobarov institut Beograd, 2000.260 str. 21 cm. ) Bele{ke o autorima, str. 217. Hronologija: str. 233- 234. Bibliografija objavqenih radova Miroslava Luki}a: 1968 -1999 (2000): str. 207 - 213. Bibliografija objavqenih radova o MiroslavuLuki}u: (selektivna): str. 214 - 216.

(Digitalna verzija ove kwige publikovana je na CD “Arhivtrgovaca svetlo{}u”, Beograd, 2003.)

2.Luki}, Aleksandar JEVAN\EQE MIROSLAVQEVO:studija o bogo~ove~nskom realizmu (Beograd, 2001, 119 str.)

3. Mrki}, Miodrag: AVETIWSKA METAFIZIKA UROMANU - ESEJU (Ogled o "Ujkinom domu" Miroslava Luki}a) (2002).

4. Mrki}, Miodrag: PREVREDNOVAWA, Feniks,Beograd, 2002...

5. Mrki}, Miodrag: SENKE BUDU]NOSTI, CD “Zonaprelivawa”, 2003.

6. Mrki}, Miodrag: KOMPARATIVNI OGLED(Sremac, Luki}, Koeqo), CD “Zona prelivawa”, 2003.

7. Mrki}, Miodrag: SFERA POSLEDWE MISTIKE,Ne{i}ev memorijal, Posebna porodi~na zavetina, Mrki}, Beograd,2004.

8. Mrki}, Miodrag: SENKE TI[INE (Ogledi opoeti~koj drami “Pesama iz romana” Miroslava Luki}a), Ne{i}evmemorijal, Posebna porodi~na zavetina, Mrki}, Beograd, 2004.

43

9. Mrki}, Miodrag: SFERA POSLEDWE MISTIKEESHATOLO[KI REALIZAM POEME. Drugo, ne{toizmeweno izdawe. Beograd, Biblioteka Identitet, 2006, 60 str.

10. Mrki}, Miodrag: SENKE BUDU]NOSTI:: tri ogleda, Beograd,Biblioteka Identitet, 2006, 48 str.

11. Mitrovi}, S. Ig.: PEPQUGA: ili Slu~aj MiroslavaLUKI]A, Beograd, Biblioteka Identitet, 2006, 66 str.

12.Luki}, Aleksandar: LEGENDA. Studija o umetnostibudu}nosti, Beograd, Biblioteka Identitet, 2006, 88 str.

44

Izvodi iz kritikao M. LUKI]U

***1.(...)Velikoposve}eni~ki udar muwe. Luki}eva kwiga Ujkin dom je svojevrstan put ka bqesku

muwe, ka gromu. Put mistika kroz ìvotnu praksu i kroziskustvo drugih, umnih, iskustvo o svetu u biranim citatima. Tajput nije stilizovan tematski i motivski, nije uobli~en kaotakav, put prosvetqewa do udara groma, muwe, vi|ewa boànskog.On je vi{e neki utisak op{te slike o delu, koji se name}e netendencijom pisca, namerom - ne tezom. Utoliko boqe... Svojevrsnootkrivawe, otkrovewe. / Taj put kao i put lestvica i o~i{}ewa,naravno ide i kroz erotsko iskustvo, i kroz surovo mu~ewe telaqudskog. Oba ta iskustva idu kroz svoj lirski doìvqaj tananevisoke liri~nosti realno-metafizi~ke. Te`wa da se bude - lagan iprozra~an, oslobo|en svih teìna i konflikatata" (GastonBa{lar).

Wegov put ide i kroz ideolo{ko ~i{}ewe, i filozofsko-religiozno, i kroz surovu, i sirovu realnost i kroz prizemno isocijalno; ali istovremeno i kroz fantazmagoriju. Ide i kroznarodni duh... / (...) ... Izdanak balkanskih `reca i {amana, vra~ara,gatara, vidovwaka koji vide istinu pre pojavne istine. / Jednostavan utome i bolno uporan... Bolno samouveren boluje vreme, svet i sebe.. /Vidim i vidi me: mo`da mu je dobro, kao i mnogima u senci neke javnenepoznatosti iz koje se vide istine i svet vi{e no iz xambasko-poetskehalabuke ispostava vlasti. Xambasi poetski koji - mesto pendrekadrè pero. U estetskim rukavicama dubokoumqa, ~ovekoqubqa drè -pesnici - pisci sveta./ A mi?! A mi da vidimo {ta radi Luki}? (...)/ (...)Sve ovo o ~emu govorimo, ama ba{ ni{ta u romanu Ujkin dom nemadah kwi{kosti, dah kwiga iz druge ruke, kwiga uticaja, trivijalnostiitd. U tome je, pre svega, veli~ina Luki}eve kwige. Uteha je ~itatiovakvu kwigu. Eto, u trenucima kada se i u Francuskoj i u Rusiji ...o umetnosti govori iskqu~ivo sa trì{nog aspekta. (...) (MiodragMrki}, odlomak iz ogleda AVETIWSKA METAFIZIKAROMANA - ESEJA....)

2.... LITURGIJA, koja je skoro dvostruko obimnija odUJKINOG DOMA, komponovana je druk~ije : kao roman - liturgija.Potka romana LITURGIJA prepletena je sa izvornimliturgijskim tekstom (istaknut kurzivom), koji uop{te ne gu{i

47

pri~u koju je trebalo ispri~ati. .(...) To je po mnogo ~mu dobrakwiga, i ona te{ko da se moè porediti sa bilo kojom drugom uovogodi{woj romanesknoj produkciji , a bogami i sa romanimaobjavqenim minulih decenija... (POLITIKA, subota. 3. januar1998 - S. Ig. M. )

3. STVORENO U POTAJI. ZAÂRANI SVET. Noviroman Miroslava Luki}a TRGOVCI SVETLO[]U... - Luki}evapri~a se naslawa na znawa Frojda, Junga, Ji \inga, vitezova alhemijei trgovaca svetlo{}u. Kwiga se ~ita kao kontinuirana bajka. Luki} je,re~eno je, autenti~an ma{tar ovog podnebqa, na{ pandan Markesu,Borhesu, Kastanedi i Koequ. Wegov novi roman TRGOVCISVETLO[]U nalikuje na veliku bajku koja je nadahnuta legendamai mitovima Balkana, Stare Evrope. Vraxbine i ~ini, magije i rituali,susretawe paganskog s hri{}anskim - ~inioci su Luki}evog za~aranogsveta... (POLITIKA, po~etkom 1999. - Z. R. )

4.KWIGA O APSOLUTU... Ku}a svetih ratova je jedanod najkra}ih Luki}evih romana: osamdesetak stranica! Luki}s duvr} poredili sa Borhesom, ali to tek sa pojavom ove kwige imasmisla. Luki} je ovom kwigom dokazao da je mukotrpan iosiroma{uju}i zanos koji se sastoji u pisawu debelih kwiga, urazvijawu na pet stotina stranica jedne misli koja bi se usmenomogla savr{eno izloìti u nekoliko minuta. Kudikamo je boqionaj postupak koji se sastoji u zami{qawu da te kwige ve}postoje, i da se onda da wihov izvod, wihov komentar. / Ovo deloje, dakle, u najboqem zna~ewu te re~i vrstan komentar o jednojmisterioznoj temi - putovawu du{e kroz posmrtni svet.

To nije kwiga napisana pod uticajem Tibetanske KWIGEMRTVIH. To je svebalkanska kwiga mrtvih... (BORBA, Svetkwige, 2001)

5. Povodom najnovijih Luki}evih kwiga, romana, presvega : MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOT BEZ SMRTI,roman, trilogija.

(...)Rastu}i i razvijaju}i se na granama velikih stabalasvetske kwièvnosti (Dante, Svedenborg, Gete, Jung...) Luki} jenalik na nebeski br{qan, ~iji su se vrhovi i li{}e zapleli uoblake i muwe... Zasluìo je najvi{e pohvale, vi{e od svih srpskihpisaca 20. veka, shvativ{i smisao izdvojenosti, rasipni{tva izajednice. "Zajedni{tvo je dubina. Izdvojenost je visina. Pravamera zajednice pro~i{}ava i ~uva. /Prava mera izdvojenostipro~i{}ava i uve}ava. Zajednica nam pruà toplinu, izdvojenost

48

-svetlost"./Luki}a su posledwih godina hvalili zbogizdvojenosti. Me|utim, treba ga pohvaliti zbog prave mere iizdvojenosti i zajednice. Ali ono zbog ~ega }e ovaj pisac bitinezaboravan, nalazi se izme|u korica kwiga wegove vanrednetrilogije. Luki} nije napisao bajke - srpski kriti~ari nisushvatili u prvi mah {ta je ovaj pisac stvorio. Ali to se de{avaloi ranije i u drugim kwièvnostima i kulturama...Luki} je ovomtrilogijom otkrio ili stvorio ~itav jedan svet prodrev{i unesvesno, polaze}i od nepoznatog, koje se sastoji od svega onoga {tone znamo. Mnogo toga neznamo i u spoqa{wem i u unutra{wemsvetu. Luki}eva trilogija MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOTBEZ SMRT maestralno je prodrla na teritoriju nepoznatog uunutarwem svetu, koju Jung naziva nesvesnim. Luki} je pisac kojise ne odupire vlastitoj sudbini : on je ispuwava. îwene su mu, kaopiscu, razne nepravde, pre svega ona prva: onemogu}avano je izlaèwewegovih kwiga, ne od strane reìma zemqe u kojoj ìvi, ve} presvega od amoralnih urednika i kolega, koji su napisali i po nekuuspelu kwigu, ali koji su u su{tini mali qudi, potro{eni kao iepoha s kojom su na{li "zajedni~ki jezik". Bili su inteligentni,bili su u pravu, spre~avaju}i ovog pisca, koji svojim delom,onim najboqim {to je napisao, remeti ve} ustaqeneunapred postavqene proporcije, kanonizacije, i td. I onikriti~ari, koji su ~inili komplimente Luki}u, smatraju}i da jeposle preranih smrti regionalnih pisaca @. Pavlovi}a, Xuni}a,popunio wihovo mesto, ~inili su nepravdu ovom romanopiscu,kriti~aru, esejisti, antologi~aru i izvanrednom pesniku : on jeostvario, kao kwièvnik vi{e od svih wih, i kao esejista, pesniki romanopisac, upleo se u svetsku kwièvnost u pravom trenutku.Luki} je napisao kwige, koje se mogu ~itati i razumeti ne samo uzemqi i na jeziku na kome pi{e, ve} i {irom ovog sveta. Luki} jeshvatio nenapisani amanet pokojnoga Danila Ki{a, i vi{e odtoga. Izdava~i, ovde i u svetu, koji to na vreme budu razumeli,ima}e i izvesnu vajdu od toga. Luki} je shvatio i osetio dubokoda ovde u ovom ìvotu , ve} imamo vezu sa beskona~nim - i wegovadela to izraàvaju. U krajwoj liniji, ona onoliko vrede i uokvirima nacionalne srpske, a i evropske i svetske kwièvnostisamo zbog su{tine koju otelovquju, i Luki}ev ìvot nijeproma{en zato {to je otelovquje. Kada je re~ o odnosima Luki}asa drugim pesnicima i umetnicima, mrtvim i ìvima,nacionalnim , evropskim i svetskim, najva`nije je pitawe tihodnosa izraènost elementa beskona~nosti i nesvodivosti.Figura Ben|ujkinog u posledwem romanu trilogije je ne samoizvanredni oma` muzi~kom geniju Ludviga van Betovena, ve} i

49

muzici, najsavr{enijoj me|u umetnostima... (...)...Riznici svetskekwièvnosti pridodate su tri Luki}eve kwige, napisane ugodinama razmaha wegovog stvarala~kog razvoja i pune zrelosti,kwige o junacima, èni i ~oveku, koji su razdvojili svoje puteve, dabi se oni ukrstili u ve~nosti. Luki} nije napisao kwigu ovarqivoj i |avolskoj duhovnosti - mu{koj i ènskoj, naprotiv!Ba{ zato {to se iz ovih kwiga vidi kako postaju i op{te an|eli,Luki} je veliki svetski pisac, svedenborske jednostavnosti iuverqivosti.(Aleksandar Luki}, kw. NA VETRU, NA ÎSTINI,NA VISINI)

6. HRONIKA TRAGEDIJE. Vla{ka gozba, 1 - 3. - Akobi me ko pitao da li je Luki}eva trilogija VLA[KA GOZBAroman, kwiga se}awa, dnevnik ili ogled - ne bih mogao da odgovorim.Sve to, i vi{e. (...) Luki}ev kwièvni rukopis je izraz jednogmedijuma kroz kojeg se olak{ava nekakvo, profetsko optere}ewe, odsuvi{ka onoga {to sa sobom nose karavla{ko o~ajawe, barbarskagenijalnost i jurodiva prozorqivost spleteni ujedno. / VLA[KAGOZBA je arhiv jedne epohe.(...) / Miroslav Luki} je, eto, takavpisac. Pisao pesme, oglede ili prozu - on postupa na isti na~in,traì onu svakodnevnu bodlerovsku groznicu i prepu{ta sestihiji ( Pisac mora da stvara bez obzira na potowu sudbinusvojih dela.) Ma kakva bila sudbina wegovih dela, Miroslav Luki}ju je do kraja ispunio. (BORBA, 2002, Vladimir Jagli~i})

7.DELA Miroslava Luki}a. - (...) Kao glavni urednik iizdava~, prvi sam u Srbiji u veoma mu~na vremena shvatio zna~ajobjavqivawa sabranih radova M. Luki}a : shvatio sam dubokikwièvni, kulturnoistorijski, religiozno poetski zna~aj i zna~eweLuki}evog stvarawa u celini. Zahvaquju}i toj okolnosti bilo je imogu}e usuditi se i krenuti u izdava~ki podvig ove vrste. [tampa,kriti~ari, javnost ne vidi {ta im se doga|a ispred nosa ~inomobjavqivawa celine opusa M. Luki}a, kakva je to dobit za srpskukulturu i kwièvnost, ali svaki ~ovek, pismen, svaki kwièvnik kojiume da misli, koji je svojim delom dokazao ne{to vi{e nego {to jepri~awe pri~a ili opevawe du{evnih {timunga, svaki stvaralacrespektivnog formata, osobito ako mu je delo, kao Luki}evo, zama{noi u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, svaki }e po{ten ~ovek ipo{ten kwièvnik (nisu primerci te retke vrste svi izumrli),uroniti u bogatu kwièvnoumetni~ku riznicu M. Luki}a, u gotovonepoznatu i neobi~nu zonu starobalkanskoga nasle|a, u unutra{wugeografiju, duhovni i simboli~ni, subjektivni zemqopis severoistokaSrbije, Dunava i Crnog mora, i kolevke staroevropske kulture, mita,

50

iz ~ije se ogromnosti ovaj, pre svega pesnik, i pisac, ve} decenijamauporno, strpqivo i majstorski probija ka vrhovnom i najvi{em, kane~em univerzalnom - zadatku umetnosti budu}nosti : pomirewu Starei Nove Evrope... (A. L.)

" (....) Luki} se uzdigao do najve}e mogu}e rtve, do rtvekada se vi{e ni{ta ne pita i ne meri! (...) @rtva je najve}e inajvi{e ushi}ewe. Li~nost se potpuno izdigla iz sebe. Duh jepotpuno zaboravio na svoju qu{turu. Sve je u transu koji jeizabran i sa kojim se ho}e da izvr{i zamena. [to je vi{i trans,`rtva je lak{a. @rtvuje se lak{e jer se ose}a da se zamewuje goreboqim..." ." (odlomak iz studije Luki}a Mla|eg o bogo~ove~anskomrealizmu M. Luki}a)

8. ... U Luki}a ima, katkad, stihova kakvih se ne bi zastideonijedan pesnik na svetu. A ako su oni ostali nerazvijeni i skororazbacani, to je zato {to ovaj pesnik èli da bude samo prostor krozkoji huji vetar, zato {to uop{te ne teì wihovom ograni~ewu, zato{to je apsolutan pesnik, koji vi{e mari za sopstvenu punotu, no zautisak punote u drugima....(V. Jagli~i} , 2000.)

9. “Kada se sredinom 1993. godine pojavila kwiìca od 50. -ak stranica FLORA DE LA MUN]E (kraq homoqa), svi su tihdesetak objavqenih pesama, ~itali kao pesme Bore Mi{qenovi}a (1919- 1977), koje je samo sakupio, sredio i na svet izdao Miroslav Luki}(1950), u to vreme autor samo tri kwige, nepoznate naj{iroj ~itala~kojjavnosti.(...) Kasnije su Pesme Bore Mi{qenovi}a sa kratkombele{kom bile pre{tampane, kao posledwe poglavqe Luki}evogromana UJKIN DOM (Beograd, 1997). Luki} (je) (ovom kwiìcom)najavio jedan stra{ni karneval razistorije na Balkanu, ali i sebekao velikog pesnika.... Pesme Bore Mi{qenovi}a (...) tih desetpesama su sasvim dovoqne da se stekne prvi i glavni dojam o ...pesniku... Sa tim pesmama, Luki} stoji rame uz rame, sa najve}imsrpskim pesnicima 20. veka.... Luki} nije pateti~an, kao RastkoPertovi}, ne govori nekim ~udnim cincarsko - srpskim jezikom kaoNastasijevi}; nije sentimentalan kao Crwanski. Po{teniji je isavesniji od Pope, Pavlovi}a i Rai~kovi}a, Rakiti}a, Noga,Maksimovi}a... (S. Ig. Mitrovi}, 2001. )

10. ...Ja bih radije rekao da pesnik Luki} ne “umawuje ovo nara~un onog”; no da i “ovo” i “ono” dobijaju ne{to drugo, a ono u puno}islika “ovog” i “onog”, ili bar u intezitetu zagonetke “blaènog stawa”i estetskog doìvqaja. ... On u nekim trenucima misti~nim najvi{eg

51

nadahnu}a dolazi i do stawa nekog saznawa da iza postoji iza, dapostoji, kao {to stalno govorimo - “tajna tajne i opet tajna”, ili “tajnanad tajnama” (kako govore u nekim mistikama). Na takve sam trenutketokom rada ukazivao. (.....) Iako je Luki}evo misti~no spoznawe vi{euzgredno, (...) ono je ipak neki sistem koji zra~i svojom spontano{}u,neposredno{}u, i {to je najva`nije - poetskom ubedqivo{}u.(Miodrag Mrki}, 2005.)

11. Luki}ev pesni~ki opus nikao je i ni~e (~eznu}i zakwièvnim podvizima trajnijega umetni~koga dejstva) iz izvoraumetni~koga stvarala{tva u {irokim slojevima naroda, dubokih ineiscrpnih, iz ìve tradicije, potiskivane na razne na~ine,bogatih riznica - ~udesnih. Niko, ~ini nam se, u HH veku, u srpskojkwièvnosti, i kao pesnik, i kao romanopisac i esejist, nijeshvatio tako duboko podsticajne izazove duha starobalkanskognasle|a, kao Luki}. Miroslav Luki} je iskqu~iva, a mo`da ijedinstvena manifestacija srbovla{kog ili starobalkanskog duha.(Alekandar Luki}, 2001.)

12. ...Miroslav Luki} je, eto, takav pisac. Pisao pesme,oglede ili prozu - on postupa na isti na~in, traì onu svakodnevnubodlerovsku groznicu i prepu{ta se stihiji (Pisac mora da stvara bezobzira na potowu sudbinu svojih dela.) Ma kakva bila sudbinawegovih dela, Miroslav Luki} ju je do kraja ispunio. (VladimirJagli~i}, 2002.)

13."(...) Kriti~ari su ga, pre svega - srpski, kao zla ma}eha,sakrili pod korito. îtali su oni ili slu{ali u detiwstvu bajku oPepequgi, mo`da i prolili koju suzu; i znaju kraj bajke i pouku. Jerna Balkanu mnogi prolaze kroz epsku poeziju, mit. Mnogi dolaze izmita i zavr{avaju u wemu.

Da je mit na po~etku knjièvnosti, kako je tvrdio Borhes, kaoi na wezinu kraju, najboqe pokazuje i slu~aj Miroslava Luki}a.Luki}ev Opus je "skriven" uz pomo} tzv. troglave mo}i oficijelnesrpske kwièvne kritike, koja, ìlavija od pirevine, jo{ uvek, opstajeu plodnom humusu bastiona oficijelne literature. Na kraju, ili napo~etku: verujem i nadam se, da }e ova nevelika kwiga, podi}i zavesukoja je spu{tena, i otkriti jednog zna~ajnog i bitnog pisca, Dichtera.(...)

(...)Postoji i kritika kwièvnih dela: ona prava i mo}na,nadmo}na, koja iz dela zra~i kroz vreme. Nadmo}nost te knjièvnekritike, ~ije dejstvo niko vi{e ne moè zaustaviti, te kritike kojazra~i iz Opusa Umetnost mahagonija, bi}e, verujemo veoma plodotvorna

52

za daqi razvoj mnoderne srpske kwièvnosti, i ne samo srpske...Kona~no: Miroslav Luki} je, verujemo, me|u retkima, od

osamdesetih naovamo, uspeo stvarno da ostvari ono o ~emu pri~aju,pi{u i saware tzv. postmodernisti.

Naravno, ambicije Miroslava Luki}a su bile iznadsvrstavawja ma koje vrste. Delo koje je stvorio i stvara nalik je nasrebrni titravi sprud ti{ine, na most koji vitim, belim lukovimavezuje Luki}eve kwièvne mnogostrukosti. Ali i - staro i novo,drevno i ovovekovno, Gvozdeni i Zlatni vek. To Delo se uzdiè iznadnereda malih sredina, iznad ekstrema, iznad ru{evina precvetalih ipotonulih kultura, kwièvnih pravaca i poku{aja, uobraènosti,pseudo - hijerarhija, eksperimenata i luksuza slepih ulica umetnosti,zaraslih u grmqe ili napola utonulih u pustinjski pesak...Stvarala~kirazvoj ovoga pisca je bio, ponavljamo, poèljan : jer taj razvoj mu je daopored isku{ewa i mudrosti i hrabrosti. I ma kuda i{ao i lutao, ovajpisac na kraju nije izvan harmonije Gospodwe : njegovo delo izvire izmita, upu}eno je na metafore kao na~in saznavawa, i govora. Kao i naan|ele i nauku an|eosku i drevnu, koji su u njegovom opusu vi{e odmetafora... Naprosto, ovaj pesnik u svojim rukama ima oru|e kojeeksplodira snagom vizija, ali ono njega ne ubija ve} stvara po njegovojvoqi : on je tim oru|em i opasnostima za{ti}en, deluju}i iz samognjihovog sredi{ta..." (Odlomci iz knjige NA VETRU, NAVISINI, NA ÎSTINI, iz jednog od poslednjih poglavqa :Miroslav Luki} i srpska kwièvnost na kraju 20. veka)

14. Kraqevske insignije. - “...Kakva je to kwiga? Takvekwige su retke. Takvu knjigu nije napisao nijedan drugi srpski pesnikdruge polovine HH veka. To je knjiga duboke qubavi prema ìvotu iSveìvotu, ~oveku i Sve~oveku, vremenu i Svevremenu, skoro - delovere.

Ova knjiga nije samo jedna od istorija jednog pesnikovogludila, ona izraàva totalno bunilo Balkana; ~ini nam se da onaposeduje sve mogu}e pejsaè pakla, da dolazi iz alhemije re~i. Tek {tose ideja o propadanju Druge Srbije nataloìla krajem drugogmilenijuma, zahvaljuju}i pre svega mo}nicima i protagonstima oneprokaène Srbije, ovaj pesnik se jednostavno, prirodno, kao zeczaustavio u crvenoj detelini i me|u njenim listovima i cvetovima krozpau~inu nesanice, mnogih bdenja izrekao svoju Molitvu Mesecu iMese~ini, Dugi, Budu}nosti, Slobodi i ~ergarima demokratskeSrbije. U ovoj kwizi otkucava jedan ~asovnik, i nije te{ko pogoditikome on otkucava...” (S. Ig. Mitrovi})

53

15. “...Kao neki azbu~nik, uvodnik u vla{ki ìvot i obi~aje(ova kwiga) opisuje istinu koja }e u~initi atraktivnim ovaj svet ionima koji za wega nisu ni znali... Pisac Miroslav Luki} za sobomima vi{e od trideset objavqenih kwiga, ànrovski vrlo razli~itih,od poezije, do romana, drama, studija i eseja. Za razliku od miloradaPavi}a koji je svoju mitologiju morao da izmi{qa, miroslav Luki}imao je tu sre}u da je samo razotkrije, prona|e u ba{tini svojiho~eva...” (Slavica Jovanovi}:”Miroslav Luki}:Trgovci svetlo{}u”Brani~evski glasnik 2, 2003 (2004), str. 161-164)

16. “...Koliko ima smisla ozbiqno govoriti o modernizmu usrpskoj kwièvnosti, kad jo{ nisu publikovana SABRANA DELAVinavera?... Ne radi se u ovoj zemqi i wenoj kwièvnoj parohiji (opetprimeren Luki}ev izraz!) o lewosti kwièvne kritike, ve} o dubokojnemoralnosti.Susre{}ete je na svakom koraku. Na velikom kwièvnomOtpadu, koji savremena srpska kwièvnost ispuwava brdimastrugotine i pusulama kwièvnih mutanata, dodequju se hrisovuqe izloupotrebqavaju se svetla imena sredwevekovne pro{losti zaradkratkoro~nih partikularnih i klansko partijskih sebi~nih interesa...”(Miqana Ruì}: Jevan|eqe umetnika, TRE]A SRBIJA, 4 - 7 / 2002,str. 51 -5 2)

(.....)

54

Tapija o izvoru @ivotopis

HRONOLOGIJA

(Hronologija je kqu~ za razumevawe - tvrdi Marina Cvetajeva)

U Mi{qenovcu1, selu na Peku, sreza Zvi{kog, okrugapoàreva~kog, u ku}i Stanka Luki}a ro|eno je, 1950. 30. juna, oko 2:00 ~., prvo mu{ko dete posle Drugog svetskog rata. Dali su mu prvoime Lazar, a zatim ga je kum krstio po pravoslavnom obi~aju u crkvi idao mu ime Miroslav.

57

_______1 “Mi{qenovac leì na izlazu klisure i izvan zvi{kog basena, ali administrativno

pripada Zvi`du i ekonomski je upu}en na Ku~evo. Selo je starijeg postanka, ali u ìvotuwegovom nema neprekidnosti.Raseqeno je po~etkom XVII veka i ponovo naseqeno krajem istogveka, ali je opet raseqeno oko 1720 godine. Mi{qenovac se ubrzo po~eo ponovo naseqavati, ave} 1733 godine u wemu je bilo 17 domova Srba i Vlaha. Obnovili su ga Srbi i u porodiciCrnostokinaca (slave sv. \ur|a) o~uvalo se ìvo predawe o wihovom pretku Crnom Stokikoji se doselio u Mi{qenovac krajem XVII veka iz polimskih Vasojevi}a.Crni Stoka se nijedugo zadrào u mi{qenovcu, ve} je kao sto~ar ~esto mewao mesto.Prvo se preselio u bliskomesto Du{mani}, a odatle je pre{ao u susedno selo Klewe, zatim u Rabrovo, pa u Tribrod inaposletku se zadrào u Velikom Gradi{tu. Ovde se zavadio sa spahijom i pobegao u hajduke.Hajdukovao je neko vreme po okolini sa hajdukom Jankom iz susednog sela Mustapi}a; kad suse austrijskom okupacijom prilike promenile vratio se ponovo u Mi{qenovac. PreciMarinkovi}a (slave sv. Nikolu), doseqeni su s Kosova izme|u 1720. i 1733. godine. U istovreme doselilo se i nekoliko vla{kih porodica iz Banata;wihovi potomci su dana{wiSreji}i, Ko~i}i, Joji}i,Markovi}i (svi slave sv. ]irika), Raki}i (slave sv. Petra) iGolubi}i (slave sv. \ur|ica). Ove su vla{ke porodice upale u srpsku sredinu i pome{ale sesa srpskim ìvqem, {to je uticalo na wihov karakter, obi~aje i na~in ìvota. Postepeno supreina~avali svoje osobine i prilago|avali se na~inu ìvota i obi~ajima srpskog ìvqa.Primili su prvo slavu da bi i oni mogli pozivati i gostiti svoje susede Srbe a postepeno suusvajali i druge srpske obi~aje.Kroz generacije su zaboravili svoj materwi jezik, te im je timei{~ezla najkarakteristi~nija osobina; danas jedino predawe, vezano za ove porodice, ukazujena wihovo vla{ko poreklo. Sa istom strujom vla{kog stanovni{tva doselilo se dosta isrpskih porodica iz Banata, a naselilo po mestima gde je pored prostora za stoku bilo i zemqeza obra|ivawe. Vlasi su re|e birali ovakva mesta, jer su se bavili vi{e sto~arewem, naro~itoov~arstvom, a slabije zemqoradwom; oni su zbog toga radije i{li uz Pek u planinske krajevei birali sredinu sli~nu svom starom kraju. U to doba su se doselili iz Banata i preci srpskihporodica Josi}a i Popovi}a (slave sv. Aran|ela), i pop Jova, predak Popi}a (slave sv.]irika). Posle austrijske okupacije, zatim krajem XVII i po~etkom XIX veka, kada je nastalovrewe u Srbiji i pobuna protiv jani~ara, pojavila se jaka struja doseqavawa iz isto~nihkrajeva Srbije.Pohod protiv Pazvan-Oglua u Vidinu, koji nije uspeo, izazvao je tako|edoseqavawe mnogih porodica iz okoline Vidina, Krajine i Timoka. Ovo su bili vi{ezemqoradnici, koji su se radije naseqavali na mestima gde je bilo vi{e zemqe za obra|ivawe,dok su re|e i{li uz Pek u planinske krajeva.U to su se doba doselili iz okoline Zaje~arapreci Luki}a (slave sv. Aran|ela) i naselili prvo u mestu Neresnici, gde ih je priroda{titila od turskog zuluma. Docnije su se preselili u Mi{qenovac, gde je bilo vi{e zemqeza obra|ivawe i gde je priroda sli~na prirodi wihovog starog kraja. Iako su pobegli od tur-

U ku}i Stanka Luki}a, u to vreme ìve: wegova druga ènaQuba, unuka Ratiborka (}erka starijeg sina @ivote;poginuo krajem1944 u okolini Kraqeva), mla|i sin Mihailo i snaja Natalija (ro|.Ranisavqevi} - Stevi}). Ku}a je u àlosti.

Stanko Luki}, imao je vrlo teàk ivot. Nije hteo da bude ni pop niu~iteq. Otac mu, narodni poslanik, poginuo je na samom po~etku Prvog svetskograta u blizini Mi{qenovca. Po povratku sa Solunskog fronta, nije poslu{aosvog ratnog druga i prijateqa dr Vladu Stanojevi}a da nastavi ìvot uBeogradu; vratio se u svoje rodno mesto...

Grozda, Dimitrije i Stanko Luki} (kao de~ak; - prababa, pradeda ideda pesnika. Fotografija je snimqena u rumunskom pograni~nom gradu,posledwih godina 19. veka). Stanko Luki} pri kraju ìvota sa unukomRatiborkom. Mihailo Luki}, pesnikov otac kao vojnik. I prva pesnikovafotografija.

1955.U novembru mesecu umire Stanko Luki}. Ubrzo dolazi do

deobe, duge parnice;raspad porodice.

1958.Miroslav polazi u prvi razred, u mesnoj osnovnoj {koli. Kao u~enik sedmog razreda objavquje prve pesme.Prvu bibliofilsku plaketu stihova objavquje 1965.

58

_______skog zuluma iz svog starog kraja, on ih je ovde na{ao i naterao jednog ~lana ove porodice, Rajka,da se odmetne i da hajdukuje po majdanpe~kim planinama.Zbog toga su Luki}i morali mewati~esto mesta, da bi zavarali trag Turcima; vratili su se u Mi{qenovac tek po{to su Turciuhvatili hajuka Rajka i obesili ga nedaleko od Majdan-Peka. I danas se mesto gde je obe{enRajko zove Rajkovo, a re~ica u blizini Rajkova reka.Precdi Crveniki}A, Voji}a iRajkov~i}a (slave sv. Lazara) doselili su se tako|e u isto doba iz sela Jasenice u Krajini.Od Crvenki}a je bio hajduk Stanko koji je hajdukovao zajedno sa Rajkom;wega aje izdala sestrai Turci su ga obesili u Gorwoj Kru{evici (Ku~evu)..” (....) (Ant. Lazi}: Naseqavawe irazvitak naseqa u sredwem i gorwem Peku, Poseban otisak Glasnika Geografskog dru{tvau Beogradu, sv. XXV, Beograd, 1939.

U toj plaketi postoji i ova pesmaSIMVOL MOJE VERE

Verujem u ono iza bregova, u ìvot koji }e do}i.Verujem u indijanske pra{ume i xinovska stabla sekvoja, idrve}e kraj Amazona...

U te{ke snove iz detiwstva, u kojima se~esto pojavquje jedan lagum sa mrtvom sviwskomglavom...

Verujem u ìvot bez smirewa, u putovawa okosveta. U dobrotu i iskrenost...

Verujem u }utawe onih, koji }e tek progovoriti.Verujem u sprudove Lakomice, titrave i zlataste, na

avgustovskoj jari.Verujem u duge raspuste. U tapete, {to se odlepquju od zida

resko. Tako i moj duh raskida tajanstvenu veridbu sa stegama, koje druginazivaju raznim imenima.

1966. Juna meseca, polaè prijemni ispit u poàreva~koj gimnaziji.

Upisuje prvi razred u isturenom odeqewu ove gimnazije, u Ku~evu.

1968. Ve} ima zbirku pesama, Pokislo cve}e. Nudi je SKZ, ali je

odbijaju.U Ku~evu je pesnikov ro|ak, Dragoslav Luki} - potpresednik

op{tine, sa drugim entuzijastima, pokrenuo veliku foklornu smotrunarodnog stvarala{tva Homoqski motivi.

1969. Napisao je pesme Branka, Ispovest Sto}e Ciganina, i preko

no}i, po~etkom februara, postao poznat.Organizacioni odbor Homoqskih motiva, objavquje mu prvu

zbirku stihova “Homoqski motivi”, u 800 primeraka,rasprodata zatri dana...

Debituje kao pesnik. Osvaja Prvu nagradu, na velikomjugoslovesnkom kwièvnom konkursu redakcije lista "Borba" iFONDA MLADIH TALENATA - jednogodi{wu studijskustipendiju. Umesto na Columbia univerzitetu, u Americi (zbogneznawa engleskog; u {koli je u~io ruski), tro{i je u Beogradu. Kaostudent Pravnog fakulteta.

59

1970. Prelazi na Filolo{ki fakultet u Beogradu i upisuje se na

Grupu za jugoslovenske i svetsku kwi`evnost.Objavquje pesme u Mladosti, Studentu, Delu, Vidicima...

1972. Kada je pokrenuta Kwi`evna re~, objavquje u prvom broju

Sudbinu raba Miroslava... Krajem leta predaje rukopis kwige pesamaSudbina raba Miroslava, beogradskoj Prosveti. Kwigu mu vra}aju -odbijaju (urednici: Miodrag Pavlovi}, Stevan Rai~kovi}).

60

Korice prve zbirke M. Luki}a.Diploma Fonda talenata za osvojeno 1.mesto. Fotografija M. Luki}a sa klapnewegove prve zbirke. Sa drugovina iz gimnazije, i profesorom P.Brki}em.Najava pesnika u “Prosvetnom pregledu”

Iste i slede}e godine, ~asopis Kwièvnost mu odbijarukovet pesama Br{qan oko gimnazije (videti pesnikovo se}awe - esej"Savest", u novom drugom dopuwenom izdawu ARHIVA UOSNIVAWU, 1 - 2, 1998)

1974. Apsolvira na beogradskom Filolo{kom. Putuje, po~etkom leta, sa prijateqima u Krakov , Prag i Be~, Putuje, tokom jeseni, u Budimpe{tu, Sent Andreju, \ur,

Kormoran, Be~, Zagreb.

1975 - 1976. U Mi{qenovcu. êka poziv za odlazak na odsluèwe vojnog

roka. Zimi, provodi dane u Istorijskom arhivu u Poàrevcu; prikupqa

gra|u za romane.Beleì kazivawa zemqaka.Objavquje Zukvansko jevan|eqe (bibliofilsko izdawe).Krajem prole}a 1976 odlazi na odsluèwe vojnog roka. Radi

kao bibliotekar u Garnizonskoj biblioteci, u Domu JNA Titograd.

1977.Po~etkom jula 1977. godine vra}a se u Beograd. Ohrabruje

mla|eg brata Aleksandra da nastavi pisawe. Stanuju na kraju Bulevararevolucije.

1978. Po~etkom godine po~iwe da radi kao profesor kwièvnosti -

na odre|eno vreme: u Gra|evinskom {kolskom centru (HajdukStankova), a zatim prelazi u centralnobeogradsku osnovnu {kolu"Pero Popovi} Aga" (danas Mika Alas;Jovanova 22).

61

Upoznaje Miqanu Vi}entijevi} (Zrewanin,1956), studentkiwuslavistike.Susre}e dugove~nog doìvotnog predsednika Srpskog

lekarskog dru{tva, generala VladuStanojevi}a,ratnog druga i prijateqapokojnog dede Stanka, koji umire poslenekoliko wihovih susreta, u poznojstarosti.

Stanuje u sama~kom hotelu, u Dubrova~kojulici.

Nolit mu vra}a rukopis kwige pesama "Doma}i pauk".Prosveta mu vra}a rukopis kwige pesama "Preobraèwe, i drugepesme o kraqici Mab".

Uobli~ava "Dnevnik za Senkovi}a".

1979. Na jugoslovenskom kwièvnom konkursu "Prosvetnog

pregleda" dobija drugu nagradu za prozu "Fascikla br. 2" (prva nijedodeqena).

1980. Tokom sredine leta, èni se. Poàreva~ki ~asopis

"Brani~evo" objavquje u nekoliko nastavaka ~asopisnu verziju romana"Dnevnik za Senkovi}a" ...

1981. Rodio mu se sin, Dimitrije.

1982 - 1983. "Narodna kwiga" prihvata "Dnevnik za Senkovi}a" za

objavqivawe; me|utim, urednik M. N. spre~ava objavqivawe kwige.Po~etkom leta 1983. godine pisac osniva Posebnu porodi~nu

zavetinu.Objavquje "Dnevnik za Senkovi}a" u 1500 primeraka.

62

U “Zavetinama” }e Luki} objaviti na desetine svojihrukopisa.

1984. Hajka na "Kwièvnu re~" i na pesnikovog brata Aleksandra

zbog pesme "Poqska mu{tikla".

1985. Po~etkom godine, brat mu pomaè oko lepqewa tapeta u stanu.

Dobija anonimne po{iqke i telegrame, sa po{te na Bulevarurevolucije, koje ne shvata ozbiqno.

1986. 8. marta, ra|a mu se drugi sin, Ivan.Po~etkom maja, dana - kada ~itava Titoslavija, u transu,

obeleàva godi{wicu smrti Vo|e, javqaju mu telefonom, iz stana, daje wegova supruga - na|ena u lokvi krvi na betonu, iza zgrade u kojojsu stanovali.Lekari ne uspevaju da joj spasu ìvot.

êtrdeset dana poslesahrane prve ène odlazisa decom u Mi{qenovac,kod svojih roditeqa.Gdeprovodi bezmalo dvegodine.

1988 - 1993. Nudi, uzaludno, rukopise kwiga iz ciklusa romana

PU[TAWE VODE MRTVIMA ZA DU[U skoro svim beogradskimizdava~ima (Prosveti;KN; Radu; SKZ;BIGZ...)

1990 - 1991. Maja meseca 1990. Dobija prvu nagradu "Vukovo pero" na

jugoslovenskom anonimnom kwièvnom konkursu, za kwigu kratkihproza u rukopisu...

Objavquje kwigu svoga mla|eg brata Aleksandra OSNIVA^PODZEMNE PRESTONICE.

Poznat, odranije, kao opozicionar, Luki} se ne ukqu~uje u radnovosonovanih politi~kih stranaka.

63

Otpo~iwe saradwu u ~asopisu "SAVREMENIK plus" (kaokriti~ar, esejist).

1993. BIGZ objavquje obimnu Luki}evu kwigu "Zemqa Nedo|ija".Izlazi bibliofilsko izdawe, nevelika obimom kwiga pesama

"FLORA DE LA MUN]E".

1996. Objavquje dve kwige : ARHIV U OSNIVAWU, 1 - 2 (pesme),

i MUZEJ NEMOGU]EG RATARA (eseji).

1997. Zavetine objavquju Luki}ev obiman roman

LITURGIJA, a beogradski Apostrof romanUJKIN DOM. Radi na pokretawu Almanaha

za ìvu tradiciju, kwièvnost i alhemiju.U monografiji posve}enoj 30-godi{wici

odràvawa Homoqskih motiva, publicista ipoàreva~ki pesnik Sini{a Risti}, pre{tampava

obiman izbor iz Luki}eve kwige "SveskaHOMOQSKI MOTIVI" (1996), i esej "Muzej Nemogu}eg Ratara".

Kao antologi~ar, Risti} uvr{}uje u svoju antologiju"AN\EO SA LAMPOM" - 14 Luki}evih pesama, iz kwiga

"Zemqa Nedo|ija" i "Arhiv u osnivawu, 1 - 2"

1998. Po~etkom prole}a izlazi iz {tampe obiman Almanah za ìvu

tradiciju, kwièvnost i alhemiju, 1 / 1998, u kome su objavqeni,pored ostalog, i niz Luki}eviih kwiga (...)

64

Krajem prole}a Luki} nudi BIGZ-u obimnirukopis pesni~ke kwige MOARA PARASSITA(Pusta vodenica).

Odgovor stiè okasnelo, slede}e godine.(Holding kompanija BIGZ. d. o. o. / BIGZ - Izdava~kopreduze}e d. o. o. , Bulevar vojvode Mi{i}a 17. / "Po{tovanii dragi gospodine Luki}u, / @ao mi je {to moram da Vamnapi{em pismo kakvo nisam eleo.../ Odugovla~io sam sa wimnadaju}i se boqim prilikama u BIGZ - u, ali ovde je

situacija iz dana u dan postajala sve teà. Cele pro{le godine bili smo uapsolutnoj besparici i sve kwige doma}ih autora objavili smo samo uz sponzorskupomo}. A sada ni to ne ~inimo, jer smo u toku velikih transformacija i promene.Od Nove godine, ja sam u penziji, a "do daqweg" obavqam du`nost glavnog iodgovornog urednika; to "do daqweg" moè biti bukvalno do danas ili do sutra.Jer danas je i direktorka dala ostavku... Zato Vam {aqem rukopis da se ne bi ovdezaturio... Dakle, treba sa~ekati izbor novog glavnog i odgovornog urednika, kao inovog direktora Izdava~kog preduze}a - pa da se vidi }ta }e biti sa timpreduze}em. Za sada u Redakciji ostaju Va{i poznati urednici - Nogo,Maksimovi}, Rosi}....Pa, za izvesno vreme treba se wima neposredno obratiti.../ JaVam èlim svako dobro, a ponajvi{e dobre kwige. Srda~no i s po{tovawem,/Dimitrije Tasi}, (s. r.)/ gl. i odg. urednik/ 16. marta 1999.Beograd ". )

Tokom jeseni, pojavquje se i kona~no izdawe ARHIVA UOSNIVAWU, 1 - 5. Izlazi RAJSKA SVE]A.

Izlazi roman Trgovci svetlo{}u.

1999.Povodom tridesetogodi{wice javnog kwièvnog delovawa,

Zavetine objavquju dve Luki}eve kwige: VRATA ZVI@DA ( pesme)i studiju RELIGIJA POEZIJE.

Pojavquje se roman Mese~eva svadba.Izlazi kwiga pesama Rusaq.Luki} zavr{ava u ovoj godini romane:

Re~nik prototipa,Vla{ku gozbu 1- 3...

Izlaze laskave oceneLuki}evih antologija i romanau raznim i razli~itimlistovima i ~asopisima.

65

2000.Otpo~iwe objavqivawe Luki}evog Opusa N° 1 - UMETNOST

MAHAGONIJA u 25 kwiga, kwigama Usamqeno drvo I, i (tre}edopuweno i izmeweno izdawe) Muzeja Nemogu}eg Ratara, Metafizika ubelom odelu , drame Rusaqe..

Pojavquje se, sa zaka{wewem od godinu dana (tokom leta)Luki}ev roman Ku}a svetih ratova ...

Sredinom godine danono}no radi na pokretawu ~asopisaZAVETINE. (...) @ivi u strahovitoj nov~anoj oskudici...Me|utim,ne gubi veru i ne posustaje...*

66

_________

* Osim “Zavetina”, Luki} pokre}e jo{ nekoliko ~asopisa - Drvo ìvota,Umetnost mahagonija, Tre}a Srbija i zbornika Velika magaza. Do 2006. godine objavqenoje 30 brojeva ~. Zavetine,Drvo ìvota, Umetnost mahagonija, Tre}a Srbija, i 5 brojevaVelike magaze. Ni od koga nije dobijao nov~anu pomo}.

Pi{u}i ovu kwigu, Tapiju o izvorima, nastavio sam rad pok. Sav. Ig.Mitrovi}. Dopunio sam, de facto, Bibliografiju M. Luki}a koju je Mitrovi} zapo~eo;preradio ìvotopis i tzv. Album slika iz kw. Na vetru, na ~istini, na visini.Digitalna verzija ove kwige dostupna je u Fondovima NBS.

S.Ig. Mitrovi} ovim re~ima zavr{ava @ivtotopis: “Sada{wi i budu}i~itaoci, koji imaju bibera u glavi, zna}e da cene okolnosti i svaku od pojedinosti oveHronologije./ Sastavqa~ je u wenom sastavqawu po{ao od onoga {to je pisac Luki} o sebinapisao ({to je rasuto u wegovom opusu), ili od onoga {to je o Luki}u napisano. Nadaju}ise da je ovde pobrojano ono {to je glavno, da su ovde "kqu~evi za razumevawe", Sastavqa~radoznalije ~itaoce upu}uje i na prvo izdawe kwige Usamqeno drvo , I (Beograd, MobarovInstitut:Zavetine, Beograd, 2000)...”..)

2002.Sredinom jeseni - promocija u Biblioteci O{ Mika Alas, u

Jovanovoj 22, u Beogradu, Dela M. Luki}a u 32 kwige: UMETNOSTMAHAGONIJA.

9. oktobra 2002. godine ta~no u 12: 05~. po~ela je Koneferencija za {tampu povodomizlaska DELA Miroslava Luki}a

Opus Umetnost mahagonija.

67

UMETNOST MAHAGONIJA DELA Miroslava Luki}a(Program)

Tango (2 minuta) : par : Mi{a Kosti}, u~enik VIII1, AleksandraMrda, u~enica VI4. 1. Glavni urednik : Umetnost mahagonija :Aleksandar Luki}2. Autor Luki} : Dopuna - detaqnije informacije o svim delima, pripremi i{tampawu Dela. Gost autora Dela : Miodrag Mrki} : odlomak iz kwige ogledaAvetiwska metafizika romana-eseja

(Izabrani tekstovi iz jednaest kwiga Dela koja su {tampna 2002.)3. NESEBI^AN MUZEJ Plus ultra, tre}e izdawe, str. 7 - 9 (JelenaKonstantinovi},u~enica VIII2). 4. Antologija FENIKS, str. 5 - 7 (MatijaKordi}, u~enik VI4). 5. Religija poezije, str. 5 - 7 (Mia ^ankovi}, u~enicaVIII2). 6. Arhiv u osnivawu 1 - 5, str. 583 - 585; 346 - (Boris Perovi}, VI4,)7. Povratno kolo , str. 110; (Vera Stani{i}, VI4); 188 - 189. 8. RE^NIKPROTOTIPA , str. 5 - 8 (Mawa Leki}, u~enica VIII3). 9. Dnevnik zaSenkovi}a. drugo izd., str. 143 (Novakovi} Ana, u~enica VIII2). 10.[QAKA ISTORIJE. [kart , str. 11 - 12 (Awa Tumpa,u~enica VII2). 11.Va{ari Hiperboreje, 31 str. (Awa Tumpa, u~enica VII2). 12. Isto~nik,str. 106 - 107 (Ksenija Marinkovi}, u~enica VII2)13. Dug pogled unazad ,str. 63 - 65 (Jelena Konstantinovi}, VIII2) str. 66 - 71 - M. Luki}, autor *Solo pesma, ili arija (u~enica) Ptitawa (prisutnih, novinara). Odgovori . -Koktel (Prema pisawu Tre}e Srbije)

Beogradska {tampa ignori{e spomenutu konferenciju za {tampu, iakoje bila kwièvni doga|aj. Luki} daje specijalno za TRE]U SRBIJU, 10.oktobra 2002. godine izjavu iz koje prenosimo karakteristi~ne delove.*

68

______

* Ka u da se u ovoj zemqi, toliko toga, promenilo, posle 5. oktobra 2000. godine! Toponavqaju kao papagaji.

Nisam primetio, na alost. [ta se ovde promenilo? U medijima, recimo?Pomenu}u samo dvaimena uredni~ka : M. Lu~i} (Politika), M. Cvijeti} (Borba); ostali su na istim mestima, koliko znam...Ne poznajem ih li~no; kao kriti~ar znam da su objavili i neke kwige, o kojimaimam svoje mi{qewe.Na tequde nisam kivan ; pu{tali su na ka{i~icu, s vremena na vreme, poneku vest o izlasku mojih novih kwiga,ili prikaze mojih novih kwiga. Me|utim, wihova uredni~ka merila su tetovirana parohijalnim shvatawemkulture; kulturtregerstvom. Oni, ili de urni urednici, ~esto daju prostora, kad je re~ o kwigama, vrloambicioznim i praznim qudima. To ~esto nema nikakve, ni blage, ni pribli ne veze sa stvarnim stawemu srpskoj kulturi. Oni uporno teraju neku svoju pre ivelu uredni~ku politiku, koja }e ih kad tad -"sahraniti". Nema razloga ni wih, ni mnoge druge uticajne qude po srpskim medijima, vi{e {tedeti. Trebaim re}i ko su i {ta, u stvari, rade. Zbog podmlatka, zbog dece koja odrastaju, i zbog svih drugih. Zbog naroda,kona~no. Ko sve ne radi u kulturnim rubrikama na{ih najtira nijih dnevnika! Ko sve ne radi uelektronskim medijima! Pre nekoliko dana me je porazila slede}a vest - dvojici poznatih pesnika su dodelilinagrade - wihovi intimusi - na nekom regionalnom }epenku, za najlep{e pesme, za koje su oni i ranijeispodobijali sve mogu}e nagrade. I ve}ina dnevnih listova je to plasirala kao - vest! A to je bila sramota,kako za te pesnike tako i za te listove koji su to objavili. Me|utim, me|u umetnicima stasalim i afirmisanimu mra~nim katakombama titoizma, puno je onih koji umesto obraza imaju |on, i koji se ne}e libiti da i po dva- tri puta prime nagradu za istu stvar. Neka. U svojoj brozpletosti mediji ostavqaju sjajna svedo~anstva obe{~a{}u za neka druga i ne tako daleka vremena...”

“Na Konferenciju su pozvani svi relevantni elektronski i {tampani mediji Beograda,Srbije, sve novinske agencije, ~ak i "Srna". Niko od pozvanih novinara i medija nije do{ao![ta se to tako va`no toga dana zbivalo u kulturnom ìvotu, Beograda i Srbije? Pregledaosam kulturne rubrike "Politike" i "Glasa javnosti". U galeriji ARTGET Kulturnog centraBeograda u podne je predstavqena kwiga Jovana Hristi}a SABRANEPESME (bibliotekaRe~ i misao, Rad). O delu su govorili Jovica A}in, S. Radoj~i} i S. Simonovi}. U podne ukwiàri CEPTER (Kraqa Petra 32), predstavqena je kwiga Lik Marka Kraqevi}a usrpskoj juna~koj pesmi, autora Zvonimira Kosti}a (o kwizi govorili P. Jeremi}, D. Ajda~i}i autor). I u Vr{cu je, na tribini "Sredom kod Sterije" predstavqena zbirka pesama nema~kepesnikiwe Elze Lasker - [iler O ùdwi, o patwi, o bolu. Uve~e je bio te - ve duel dvapredsedni~ka kandidata, Ko{tunice i Labusa...

[ta se u stvari dogodilo?Svojevrsna sramota, skandal - najblaè re~eno.Kakvi su nam mediji?....Kakve su nam novinske agencije? Nije li sve tu`no i pretu`no? Znaju li oni {ta

su vrednosti, {ta su pravi kulturni doga|aji, ili neko prethodno treba da ih povu~e zau{i, da im skrene pa`wu? Ili je pojedinim novinarima trebalo platiti da do|u nakonferenciju i izveste javnost {ta se tamo dogodilo? Da li je mogu}e da nisu do{li i obavilisvoj posao zato {to je autor Opusa Umetnost mahagonija siromah me|u piscima? Ako je tako,mogu samo da ih podsetim na umne re~i srpskog duhovnika : U drowama pravednika krije se Bog.Te{ko vama, ako vas drowe sablazne, te prezrete i onoga {to je u drowama, i kvit!”

Smrt Natalije Luki}, pesnikove majke (1931 - 2002).

2003.Edicija BRANI^EVO {tampa novu kwigu eseja Umetnost

mahovine i roman Doktor Smrt M. Luki}a (drugu pod kwi`evnimpseudonimom Esmer Belatukadruz).

2004.Izlaze Pesme iz romana; Titonik. Kao bibliofilska izdawa.Pisac uveliko radi na sabirawu svojih radova i pripremi Ve~itih

~udesnih korenova.

2005.Prihvata se mesta urednika u ~asopisu “NAJ” beogradske “Nove

{kole”; ure|uje dva kola poklon-kwiga.Narodna kwiga {tampa roman trilogiju U dru{tvu pustiwskih

lisica.Izlaze Duboke pesme nemogu}e qubavi.Pi{e novu polemi~ku kwigu Keopsov poslodavac I.

2006.Potpuno je predan pripremi za {tampu svojih Sabranih

radova (Ve~itih ~udesnih korenova) u 22 toma i izdavawu ~asopisaTre}a Srbija...

69

Gde su neiscrpni izvori energije pisca Miroslava Luki}a?Kako je mogu}e nastaviti bodro ìvot u tom i takvom svetu

koji ba{ i ne haje mnogo za skrivene vrednosti srpske kwièvnostii kulture?*

70

______

* - Da li posumwate ponekad da je va{ trud , i kao izdava~a(~asopisa, va{ih dela), i kao pisca, uzaludan? Zar vas ne zamore muke okoizdavawa; i koliko je dragocene ìvotne i stvarala~ke energije potro{enona izdavawe, a ne na stvarawe? Za{to dana{wi pisci nisu imu}ni?

12.Ne jednom, nego vi{e puta posumwah da je moj trud ,i kao izdava~a(~asopisa, sopstvenih dela), i kao pisca, uzaludan. Bilo je perioda kada sam ose}ao da sume zamorile muke oko izdavawa; ko moè da izmeri koliko je dragocene ìvotne istvarala~ke energije potro{eno na izdavawe, a ne na stvarawe?

052.Raki} je u svoje vreme objavio, o svom tro{ku, svoju kwigu.Naravno, jedna je stvar objaviti samo jednu kwigu svojih pesama o svom tro{ku,kao {to je ~inio Raki}, ali je sasvim druga stvar objaviti ~itav jedan opus,preko ~etrdeset i ne{to kwiga, preko 500 {t. tabaka!

053. Ovde je sve mogu}e. Nema sabranih dela (jo{ uvek) Vinavera.Ali je jedan isti beogradski izdava~ {tampao sabrana dela dvojice mla|ihpripoveda~a- mutanata.

054. Dostojevskog nije ignorisala samo kwièvna kritika wegovogavremena, ve} su ga omalovaàvli i urednici ~asopisa, kojima je nudio svoja dela.Grofu Tolstoju su pla}ali tri puta skupqe {t. tabak, Turgewevu i Gon~arovui po dva puta skupqe nego Dostojevskom... Od spomenutih ruskih pisacaurednici su poru~ivali, a Dostojevski je morao da nudi ispod cene svojerukopise!! Zar se to nije oduvek doga|alo, ne samo u Rusiji, nego i drugde, uFrancuskoj i Srbiji? Pitate i : za{to dana{wi pisci nisu imu}ni? A ja bihda priupitam: na koje dana{we pisce mislite? Na one koji ìve i rade uAmerici, Kanadi, Brazilu, Argentini, ili na one iz Francuske,Nema~ke,[panije, Engleske?Ili, mo`da, imate u vidu pisce izSrbije? Postoje i imu}ni pisci; kod nekih od wih se ide i na }abu...

055. Pitawe je mo`da trebalo da glasi ovako: Za{to u Srbiji danasnema vi{e imu}nijih pisaca? Vi{e razloga postoji za to. Jedan je i ovaj: [tome|u dana{wim izdava~ima nema preduzimqivijih i hrabrijih qudi. [to seovde jo{ niko ne usu|uje da reskira i {tampa jednu kwigu u 100. 000primeraka.Tako da je jedna Ana Dostojevski, kao izdava~ dela svoga muà, presamo sto godina bila boqi izdava~ nego dana{wi izdava~i (...) Srbiji i u 21.veku nedostaju preduzimqivi potomci Gece Kona, Stanislava Vinavera...

055 a. Ove godine su, dodu{e, dva visokotira`na dnevna lista uSrbiji po~ela objavqivawe pojedinih naslova, sa po~etnim tiraìma od 50 i120. 000 primeraka, {to je dobro. Kaù da zainteresovani ~itaoci, iakoosiroma{eni, iscrpu ovako visoke tiraè za nekoliko dana.Da liuvek?Pogledajte, ipak, ko je na tom spisku od doma}ih pisaca... I dokle }e totrajati?...

056. Kome sam mogao, danas i ovde, da ponudim Umetnost mahagonija, 43naslova obima preko 10.000 {t. stranica? Zar me ne bi gledali kao ~udaka, kao da tadela uop{te nisu ni napisana!...

Sam Miroslav Luki} ponudio je odgovore na postavqenapitawa.

Zapravo, dao je odgovore na ~itav niz pitawa.Ko i s kakvim namerama danas skriva pozama{an opus ovog

71

_________[tampaju}i Opus Umetnost mahagonija neki preduzimqivi izdava~i

mogli bi se obogatiti ...057. Po~etak 1873. godine, ostao je Ani Dostojevskoj “u posebnom

se}awu zahvaquju}i izlasku prvog romana koji smo objavili u svom izdawu. Bioje to roman Zli dusi. Time je udaren temeq osnivawu na{e zajedni~keizdava~ke delatnosti, najpre moje i Fjodora Mihailovi~a, a posle wegovesmrti - samo moje, delatnosti koja je trajala trideset i osam godina”(A. Dostojevski: Uspomene 1, Beograd, Prosveta, 1977, str. 266- 267).

058.Sticajem okolnosti, 110 godina posle toga (1983), objavio sam (uzpomo} moje prve, pokojne ène Miqane) prvi roman “Dnevnik za Senkovi}a” u1500 primeraka i rasturio ~itav tira` za nepunih {est meseci! Zbog propusta u{tampariji, cena kwige je morala biti snièna, i prodaja nije donela o~ekivanudobit. [tampawem toga romana, ipak, udaren je temen kameqac Mobarovoginstituta. U okviru Pi{~evih izdawa objavqen je ne mali broj mojih kwiga.

059. Najve}i tira` dostigao je moj roman “Trgovci svetlo{}u”(1998). Izdava~ nije ponovo {tampao taj roman, ni kada je iscrpqen tira`.Nisam imao sre}u ni sa tim, a ni sa drugim izdava~ima...

060.Pojedini srpski izdava~i - posledwih godina - utrkivahu se udo{tampavawu kwiga pisaca mutanata, koji }e biti zaboravqeni... Da li sei{ta promenilo u izdavawu kwiga posledwih vek i po? Kwiàr A. F. Bazunovplatio je porodici Dostojevski za kwigu “Ve~iti mu`” (u 2000 primeraka) -samo - 150 rubaqa, a za pravo objavqivawa romana “Zli dusi” nudio je “svegapetsto rubaqa, s tim da nam ga isplati u toku dve godine” (po svedo~ewuAne Dostojevski).

Treba pregovarati sa izdava~ima i treba istovremeno odlu~no i svimdopustivim sredstvima gawati gusare- izdava~e!

-[ta mislite o xepnim izdawima pesama?...Da li biste, ubudu}nosti, voleli da vidite objavqene va{e pesme iz romana i drugih kwigau posebnoj kwizi?...

13. Pesme iz mo jih romana , ne sve pesme, nego probrane, {tampane umalom xepnom izdawu u 100. 000 primeraka, preduzimqivom izdava~u, donele biprili~no novca. Za{to ne ponudim pravo nekom od tzv. velikih izdava~a da uposebnoj kwizi objave te pesme?

061.Pesme iz mojih romana ve} su - publikovane. Postoje digitalna(elektronska) izdawa mojih pesama iz romana “Ujkin dom”, “Dnevnik zaSenkovi}a”, “Vla{ke gozbe” i “Va{ara Hiperboreje”(....)*

* (Iz jednog nedovr{enog i neobjavqenog razgovora sa pesnikom)” (citirano prema tekstu objavqenom u Miroslav Luki}: Pesme iz

romana, Beograd 2004, 190 str.; str. 170 - 171)

srpskog pisca?U istom, ve} navedenom razgovoru, Luki} na pitawe - “Ne

idete li i vi, kao kwi`evni kriti~ar, u neku svoju krajnost?”,odgovara: “Nikada kao kriti~ar nisam i{ao u krajnost, nikada nisamhteo da budem kao drugi. Ne dao bog da ikada postanem oficijalac,oficijelni kriti~ar. Taj svet je la`ni svet, u wemu ima punoprepredewaka - kroz ~itav 20. vek. Oni koji ukrivaju moje delo, mojopus, to su biv{i i uglavnom mrtvi qudi!“

Me|utim, to Delo se vi{e ne mo`e skrivati.

72

Tapija o izvorima

êtrdesetogodi{wica kwièvnog rada M. Luki}a pala je uvreme kada su izvr{ene skoro sve pripreme za objavqivawe Sabranihdela ovog pisca u 22 toma. Uz Dela M. Luki}a bi}e publikovano inekoliko kriti~kih kwiga, objavqenih posledwih godina ostvarala{tvu pisca. Bila je ideja da se 40-godi{wica kwièvnograda M. Luki}a obeleì: i objavqivawem jednog zbornika radova o M.Luki}u. Uredni{tvo “Velike magaze” pozvalo je na saradwu srpskepisce pre nekoliko godina, preko Veba “Zavetina”, ali je odziv biomr{av. U tome se nije uspelo. Neuspeh nije neo~ekivan. On jepokazateq nekih stvari.

Kultura i kwièvnost ove zemqe je zabetonirana. Beton je, bogme, debeo, siv. Masivan. Taj beton, koji je tu i

tamo napukao, ovaj pisac, koji je do{ao iz najneo~ekivanijeg pravca,razbijao je svojim delom. U Rusaqu, nepro~itanoj kwizi ovog pesnika(1999) ima jedno mesto o betonu, koje nova kwièvna generacija moèpreuzeti kao svoj moto. Delo M. Luki}a, nicalo je iz ~udovi{nihpukotina spomenutog betona, kao visibabe ispod snega.

Prodoru Dela ovog pisca, recimo otvoreno, kao brana be{esvih ovih godina - beton.

Me|utim, betonsko ~udovi{te nije moglo ugu{iti glas ovogpisca. To }e biti jasno svakom onom, ko oko Sajma kwiga 2006. godineuroni u bogatu riznicu Sabranih radova M. Luki}a, nazvanu Ve~iti~udesni korenovi.

Imaju}i u vidu, prvenstveno, eventualnog ~itaoca digitalnogizdawa Sabranih radova M. Luki}a, vodio sam ra~una daBibliografija samog pisca bude {to potpunija (mada sam svestanokolnosti da }e ona kroz dve-tri godine opet postati delimi~na).

Nastojao sam da iz obiqa materijala dam ono u {ta na{ajavnost, a posebno kwièvna, nema uvida, s obzirom da je ne mali brojkwiga M. Luki}a iza{ao ne samo u {iwelu tzv. pi{~evih izdawa usimboli~nim tiraìma, ili kao bibliofilsko izdawe.

Od koristi su mi bile napisane kwige drugih pisaca, presvega zajedni~ka kwiga A. Luki}a, S. Ig. Mitrovi}a i B. Cerovi}aNa vetru, na ~istini, na visini. Pojedine fotografije, u ovomizdawu, preuzete su, ili iz te kwige; ili iz kwige Vrata Zvi`daM. Luki}a.

Autograf pisca, koji se ovde prvi put objavquje, kao dodatak,preuzet je, s dozvolom pisca, iz jedne rukopisne celine pod naslovom“Dnevnik pisca”.

73

Zahvaquju}i tome, {to se ovaj pisac bojao - da gaparafraziramo - “rasprodaje u bescewe ~ak i najneva`nijihpojedinosti (slika) du`“ jednog lokalnog puta, koji je on kao pesniku~inio svetskim; stvoreno je delo, koje je izbeglo zamke trgovawa,amerikanizma, i koje }e vremenom izvr{iti uticaj, tj. preneti energijui sa~uvati izvore umetnosti, koja nije pravqena prema kalupima,kalupima ove ili one vrste, politike ili ideologije, a pre svegareakcionarne ideologije betona.

Pojedine kwige ovog pisca su - doslovno - rukotvorene.

Krajem septembra 2006.

75

TAPIJA O IZVORIMA


Izvodi iz kritikaTapija o izvoru - @ivotopis

[tampa se povodom 40 - godi{wicekwi`evnog rada Miroslava Luki}a

(1966 - 2006)

PriredioIvan [i{man

Akademija alhemije

Beograd2006

Tira`250

Bela manufakturaPress

tapija o izvorima,4 - s1957.files.wordpress.com filetapija o izvorima bibliografija miroslava...

Documents