O kranovima Kranovi su teke maine za prenos i dizanje tereta.

Kranovi se primenjuju uglavnom kod prenosa komadnog materijala ili specijalnih sudova sa materijalom. Po konstrukciji mogu biti:

Portalni kranovi

Mosni kranovi

Kabl kranovi

Derik kranovi

Portalni kranovi Portalni kranovi sastoje se od rama (portala) koji moe biti fiksiran ili, to je mnogo e i slu aj, montiran na koloseku. Konstrukcija rama sastoji se od dva stuba i grede. Izra ena je od elika, i moe biti punog profila ili reetkasta. Na gredi se nalazi ekrk (ma ka) kojim se izvodi manipulacija teretom.

Rukovanje kranom izvodi se elektri nim komandama iz kabine koja se nalazi naj e e ispod grede protala. Kod manjih potralnih kranova, rukovanje se izvodi preko kontrolnog ure aja koji visi na kablu sa grede.

Portalni kran pokriva stazu po kojoj se kre e. Operacije koje on izvodi svode se na utovar, prenos i istovar u granicama duine staze.

Sl. 1.Primeri portalnih kranova

Kabl-kranovi Kabl kranovi su maine koje vre prenos tereta na ve e udaljenosti u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Oni sjedinjuju veliku nosivost sa velikim rasponima i velikim brzinama kretanja ekrka.

Kabl kranovi se sastoje od dva tornja izme u kojih je razapeto nose e ue, po kome se kre e ekrk (ma ka) koji nosi teret. Naj e e, jedan od tornjeva je snabdeven pogonskim ure ajima, dok su na drugom ure aji za zatezanje nose eg ueta.

Konstrukciju kabl krana ine:

dva tornja - nalaze se na krajevima podru ija koje je pokriveno radom kabl krana, naj e e najviim bo nim stranama klanca i sli no. Naj e e, jedan od tornjeva je snabdeven pogonskim ure ajima, dok su na drugom ure aji za zatezanje nose eg ueta sa tegovima.

nose e ue - razapeto je izme u tornjeva i sui kao la nanica koja prihvata optere enje od tereta koji se prenosi. Na njemu se nalazi ekrk (ma ka) koji prihvata teret. Presek nose eg ueta zavisi od raspona krana i njegove nosivosti.

vu no ue - vezano je za jedan kraj ma ke i slui za horizontalno pokretanje ma ke

ue za podizanje tereta - ide preko ma ke do pogonskog dela

ue sa jaha ima - slui kao nose e ue za vu no i ue za podizanje tereta kako ova dva ne bi slobodno visili u vazduhu.

Prema dispoziciji i konstrukciji tornjeva, kabl kran moe biti slede e konstrukcije:

oba tornja su pokretna i kre u se po paralelnim stazama

oba tornja su nepokretna i u tom slu aju kran pokriva samo profil klisure

oba tornja su fiksna ali se mogu pomerati (naginjati) upravno na raspon krana po 15o na svaku stranu, ukupno 30o. Ovo su takozvani pendel kabl kranovi.

jedan toranj je fiksan a drugi je radijalno pokretan, i tada kabl kran pokriva povrinu oblika ise ka kruga

Na slede oj slici, dat je ematski prikaz tri osnovna tipa konstrukcije kabl krana:

Sl. 2.Shematski prikaz tri osnovna tipa konstrukcije kabl krana

Sl. 3.Kabl-kranovi

Monoreji Pokretni ekrk (ma ka) obeen o jednu inu. Brzi, efikasni. Kapacitet nosivosti i do 150t.

Mogu se kretati obeeni o prave ili zakrivljene ine.

Sl. 4.Monorej

Mosni kranovi Po svojoj konstrukciji, mosni kranovi su sli ni portalnim kranovima s tim da nemaju stubove i da imaju ve i raspon. Mosni kranovi se kre u po inama koji se nalaze na kranskim nosa ima i opsluuju celu halu. Eventualno, kranski nosa i mogu i da izlaze iz hale, ukoliko postoje odgovaraju i nosa i i time pove aju domet krana.

Sl. 5.Shematski prikaz mosnog krana

Sl. 6.Primeri mosnih kranova

Sl. 7. ekrk (ma ka) dizalice

Sl. 8.Obeena mosna dizalica

Sl. 9.Mosna dizalica na nosa u kranske staze

Dejstva od kranova Dejstva od kranova se klasifikuju kao promenljiva, a mogu izazvati i incidentna optere enja.

Promenljiva dejstva Normalna upotreba podrazumeva tretman optere enja kao promenljivog po pitanju poloaja i intenziteta.

Ova dejstva uklju uju gravitaciona (teine krana i obeenog tereta - Sl. 5), inercijalne podune sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem krana (sile ko enja), sile bo nih udara.

Dinami ki karakter optere enja se obuhvata dinami kim faktorima kojima se uve avaju stati ka dejstva:

kF Fj= ,

gde je:

Fk karakteristi na (prora unska) vrednost dejstva

F stati ka komponenta dejstva

dinami ki koeficijent.

Saglasno doma im standardima, dinami ki koeficijent je zavisan od vrste krana i reima rada, te od vrste konstruktivnog elementa (Sl. 10).

Sl. 10.Doma i standardi dinami ki koeficijenti

Standardima EuroCode predvi en je ve i broj parcijalnih dinami kih koeficijenata (Sl. 11).

Sl. 11.Vrste dinami kih koeficijenata prem EuroCode

Incidentna dejstva Sudari kranova, udar krana u grani nik, udar obeenog tereta u prepreku...

Ova optere enja treba obuhvatiti prora unom ukoliko nisu preduzete odgovaraju e mere zatite.

Sheme i intenziteti optere enja

Vertikalno optere enje monorejem

... ini sopstvena teina ekrka, obeene opreme i tereta, umnoena dinami kim faktorom.

Horizontalno optere enje monorejem (EN 1991-3)

...moe, u odsustvu preciznijih podataka, biti usvojeno kao 5% vertikalnog uz zanemarenje dinami kog faktora.

Vertikalno optere enje mosnim kranom

Maksimalno optere enje jedne strane: ekrk o kojem je obeen maksimalni teret je u krajnjem poloaju bliem posmatranoj strani (Sl. 12). Maksimalne sile ispod to kova krana su Qr,max, a sa Qr

max su obeleene odgovaraju e sile na drugoj strani krana.

Sl. 12.Poloaj koji rezultuje maksimalnim optere enjem jedne strane (leve)

Minimalno optere enje jedne strane: neoptere en ekrk je u poloaju maksimalno udaljenom od posmatrane strane (Sl. 13). Minimalne sile su obeleene sa Qr,min, a odgovaraju e na drugoj strani krana sa Qr

min.

Sl. 13.Poloaj koji rezultuje minimalnim optere enjem jedne strane (leve)

Vertikalno optere enje od krana (osnovno neumnoeno dinami kim koeficijentom) je karakteristika krana i njegove nosivosti i daje se kao specifikacija krana od strane proizvo a a/isporu ioca.

Horizontalno optere enje mosnim kranom

Doma im standardom se predvi a mogu nost delovanja dve vrste horizontalnog optere enja ():

bo ni udar

sile ko enja

Sl. 14.Horizontalna dejstva doma i standardi

Saglasno EuroCode normama (EN 1991-3) horizontalna dejstva od mosnih kranova su klasifikovana na slede i na in:

sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem mosnog krana

sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem ekrka

sile izazvane bo nim pomeranjem i rotiranjem krana (normalno na pravac kretanja)

sile na grani nicima odgovaraju e podunom kretanju krana

sile na grani nicima odgovaraju e kretanju ekrka

Ukoliko nisu definisani druga iji uslovi, ova dejstva su me usobno isklju iva smatra se da dva ili vie njih ne deluje istovremeno.

Sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem krana

Osim podunih sila, predvi eno je i obuhvatanje efekata asimetri nog poloaja optere enje putem uvoenja bo nog optere enja (Sl. 15).

Sl. 15.Podune sile ko enja i bo ne sile izazvane ko enjem ili ubrzanjem

Sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem ekrka

Ukoliko je optere enje obeeno na na in da nije spre eno ljuljanje tereta, ovo horizontalno optere enje moe biti usvojeno kao 10% sume vertikalnog optere enja obeenog tereta i ekrka. U ostalim slu ajevima se moe tretirati kao analogno podunom kretanju krana.

Sile izazvane bo nim pomeranjem ili rotiranjem krana

Posledica nepravilnosti geometrije.

Sl. 16.Sile izazvane bo nim pomeranjem ili rotiranjem krana

Sile na grani nicima odgovaraju e podunom kretanju krana

Incidentno udarno optere enje.

Sl. 17.Incidentno optere enje udar u grani nik poduno kretanje krana

Sile na grani nicima odgovaraju e kretanju ekrka

Ukoliko je optere enje obeeno na na in da nije spre eno ljuljanje tereta, ovo horizontalno optere enje moe biti usvojeno kao 10% sume vertikalnog optere enja obeenog tereta i ekrka. U ostalim slu ajevima se moe tretirati kao analogno podunom kretanju krana.

Zajedni ko delovanje vie kranova

EuroCode ograni ava maksimalni broj kranova ije istovremeno delovanje treba razmatrati ().

Sl. 18.Maksimalni broj kranova koji istovremeno deluju

Optere enja viljukarima

Klasifikacija viljukara Saglasno EuroCode-u, viljukari se klasifikuju u jednu od 6 kategorija, saglasno njihovoj teini, dimenzijama, te nosivosti.

Vertikalna stati ka osovinska sila Qk je zavisna od kategorije viljukara na slede i na in:

Dinami ki karakter dejstva se obuhvata uve anjem stati ke sile dinami kim koeficijentom:

,k dyn kQ Qj= .

Dinami ki faktor , kojim se uvode inercijalni efekti izazvani ubrzanjem ili usporenjem, imaju slede e vrednosti:

= 1.40 za pneumatske to kove,

= 1.20 za pune to kove.

Vertikalno optere enje se u prora un uvodi kao povrinski raspodeljeno na dva kvadrata 0.2x0.2m. Horizontalno optere enje izazvano pokretanjem ili ko enjem viljukara usvaja se kao 30% vertikalnog (ne ra unaju i dinami ki koeficijent).