korporativne finansije tika

7/29/2019 Korporativne Finansije Tika

1/52

Visoka poslovna kola strukovnih studija

Leskovac

Seminarski radPredmet: Korporativne finansije

Tema: Upravljanje neto obrtnim kapitalom

Mentor: Student:

Prof.dr Tihomir Tasi Marko ermanovi

09/2012

Leskovac 2013 god.


2/52

Upravljanje neto obrtnim

kapitalom

20.1 Potraivanja od kupaca i kreditna politika

Uslovi prodaje Kreditni aranmani Kreditna analiza Odluka o kreditu Politika naplate20.2 Upravijanje zalihama

20.3 Upravljanje novcem Sistem plaanja Ubrzanje naplate Elektronski prenos novca Upravljanje

novcem na meunarodnom nivou

20.4 Ulaganje vika nova: trite novca

Prinosi na ulaganja na trastu novca

Meunarodno trite novca

Lo nain upravljanja novcem. Zato gomilati novac kad ga moete uloiti? Ipak, potrebno vam

je i neto gotovine da biste plaali raune. Koliko gotovine treba imati na zalihama

Jie Kobal CoHecfion/Waft Disney Productions

Vei deo ove knjige posveen je dugoronim finansijskim odlukama kao to je budetiranje


3/52

kapila i izbor strukture kapitala. U prethodnom poglavlju zapoeli smo analizu odluka

kratkoronog planiranja istraivanjem kako preduzea osiguravaju da imaju dovoljno novca za

plaanje svojih ibaveza. Sada je vreme da detaljnije razmotrimo upravljanje kratkotrajnom

imovinom I obavezama, to se uopteno naziva obrtni kapital.

etiri su osnovne vrste obrtne imovine. Svim etirima mora se upravljati. Prva obrtna

imovina potraivanja od kupaca. Kompanije esto prodaju proizvode uz odlaganje,

na kredit, te mogu protei nedelje i meseci pre nego to naplate svoja potraivanja.

Nenaplaene fakture iskazuju se u biiansu kao potraivanja od kupaca. Objasniemo

kako kreditni menader utvruje uslove plaanja, odluuje kojim kupcima treba

ponuditi kredit i kako osigurava brzu naplatu.

Druga glavna grupa obrtne imovine su zalihe. Da bi mogle poslovati, kompanijama supotrebne rezerve sirovina, proizvodnja u toku i dovreni proizvodi. Ali uvanje tih zaliha moe

biti skupo jer se vezuje kapital. Upravljanje zalihama podrazumeva odreeni kompromis izmeu

trokova i koristi. U proizvodnim kompanijama, menader zaduen za proizvodnju uglavnom

donosi takve procene bez uticaja finansijskog menadera. Zato ovom problemu posveujemo

manje panje nego drugim komponentama upravljanja neto obrtnim kapitalom.

Zatim razmatramo upravljanje novcem. Prvi problem odnosi se na odluku koliko gotovine

preduzee treba da zadri i, zato, koliko se moe investirati u hartije od vrednosti koje donose

kamate. Drugi problem je da treba osigurati efikasno plaanje. Svi ele brzu naplatu i ulaganje

prikupljenih sredstava kako bi se zaradio odreeni prinos. Opisaemo neke od metoda koje

kompanije primenjuju kako bi upravljale novcem to efikasnije.

Naposletku, opisujemo neke od mogunosti investiranja vika novca u razliite kratkorone

hartije od vrednosti, koje predstavljaju etvrtu veliku komponentu neto obrtnog kaprtala.

Kada prouite ovo poglavlje, trebalo bi da moete da:

Merite implicitnu kamatnu stopu na prodaju na kredit.

Odluite da li je pametno odobriti kredit kupcima. Navedete trokove i koristl dranja zaliha i odravanja salda gotovine.

Opiete metode kojima se kompanije koriste za efikasno upravljanje novcem.

Uporedite mogunosti kratkoronog ulaganja vika novca.


4/52

ovaki kredit

ture koje jednoduzee trebaplati drugomduzeu.

roaki kredit

ture koje krajnji

ac treba dai nekomduzeu.

ovi prodaje

viditiranja,ont i uslovianja koji see pri prodaji.

20.1 Potraivanja od kupaca i kreditna politka

Poinjemo nae razmatranje obrtne imovine s potraivanjima

od kupaca. Kad jedna kompanija prodaje neke proizvode

drugoj kompaniji, obino ne oekuje plaanje odmah.

Neplaeni rauni ili trgovaki krediti,predstavljaju najvei

deo potraivanja Ostatak ine potroaki krediti tj.

potraivanja od krajnjih kupaca.

Upravljanje potraivanjima podrazumeva sledeih pet koraka:

1. Morate utvrditi uslove prodaje na osnovu kojih prodajete svoje

proizvode. Na primer, koji rok plaanja ete odobriti svojim

kupcima? Da li ete kupcima ponuditi diskont za plaanje odmah?

2. Morate odluiti koju dokumentaciju zahtevate u sluaju

kreditiranja. Na primer, da li je dovoljna pisana potvrda ili

insistirate na formalnom ugovoru?

3. Morate utvrditi koji kupci e sigumo platiti svoje obaveze. To

se zove kreditna analiza.4. Morate odluiti o kreditnoj politici. Koliki kredit ete odobriti

svakom kupcu? Koliki rizik ste spremni preuzeti prema

odreenom kreditnom rejtingu?

5. Konano, kad vae potraivanje dospe, morate ga naplatiti. To

se naziva politika naplate. Kakvu evidenciju vodite o naplati i

kako ubrzavate naplatu? U nastavku raspravljamo o tim pitanjima.

Uslovi prodaje

Svaki put kod prodaje proizvoda, morate odrediti uslove prodaje. Na

primer, ako prodajete robu velikom broju neredovnih kupaca, moete

da zahtevate plaanje u gotovini odmah nakon isporuke robe. Ako

proizvodite robu prema specifikacijama kupaca ili su trokovi isporuke


5/52

veliki, moete zahtevati plaanje pre isporuke.

U veini sluajeva plaanje se obavlja posle isporuke, to jest kupcima

se odobrava kredit. Svaka delatnost ima specifine kreditne uslove koji

su posledica odreene lo- gike. Na primer, prodavac e zahtevati ranije

plaanje ako je finansijsko stanje kupca nesigumo, ako je iznos mali ili

je roba kvarljiva ili se brzo proda.

Kada kupujete robu na kredit, prodavac odreuje konani datum

plaanja. Kako bi vas podstakao na plaanje, pre tog datuma

uobiajeno se nudi gotovinski popust za rano plaanje. Na primer,

proizvoa moe zahtevati plaanje u roku 30 dana, ali nudi popust od

5 posto kupcima koji plate u roku od 10 dana. Ovakvi uslovi seoznaavaju kao 5/10, neto 30:

5 / 10

neto 30

Popust u procentima broj dana u kojima se broj dana pre

Za ranije plaanje popust moe iskoristiti dospea


6/52

Isto tako, ako preduzee nudi uslove kreditiranja 2/30, neto 60, kupci mogu dobiti

popust od dva posto ako plate u roku od 30 dana ili moraju platiti puni iznos u roku

od 60 dana. Ako je samo navedeno neto 30, kupci moraju platiti u roku od 30 dana od dana

izdavanja rauna i ne dobijaju nikakav diskont na ranije plaanje.

Test za, vebu. 20.1

Preduzee nudi uslove kreditiranja 2/10, neto 20. Na dan 1. maja kupujete robu u vrednosti

20.000$. Koliko ete morati da platite ako iskoristite pravo na gotovinski popust? Koji je

poslednji datum do kojeg se gotovinski popust moze iskoristiti? Kojeg dana ete platiti ako

se odluite da ne iskoristite gotovinski popust?

esto nije praktino zahtevati plaanje posle svake isporuke za proizvode koji se redovno kupuju

u velikim koliinama. Uobiajeno je da se sve prodaje koje su se dogodile tokom meseca

prikazuju kao da su dogodile na kraju meseca. Uslovi kreditiranja mogu biti 8/10, kraj meseca,

neto 60. Kupci mogu da dobiju gotovinski popust osam posto ako plate u roku od 10 dana od

poslednjeg dana u mesecu; inae moraju da plate puni iznos u roku od 60 dana.

Preduzee koje kupuje na kredit zapravo pozajmljuje od dobavljaa. Stedi novac danas, ali e

morati da plati kasnije. Re je o implicitnom zajmu od dobavljaa. Naravno da je besplatni zajam

uvek dobro uzeti. Meutim, ako se ne iskoristi gotovinski popust, zajam moe da bude vrlo

skup. Na primer, kupac koji kupuje pod uslovima 3/10, neto 30, moe odluiti da ne iskoristi

gotovinski popust i da plati na trideseti dan. Kupac dobija dodatnih 20 dana kredita odlaganjem

plaanja s 10 na 30 dana, ali zato plaa robu tri posto skuplje to je ekvivalentno pozajmljivanju

po go- dinjoj stopi od 74,3 posto. Da bismo objasnili zato je to tako, razmotrite narudbu

vrednu 100$. Ako preduzee plati u 10 dana, dobije popust od tri posto i plaa 97$. Ako eka

trideseti dan, platie 100$. Dodatnih 20 dana odlaganje plaanja poveava obavezu za 3/97 =

0,309 ili 3,09 posto. Zato implicitna kamata na produeni trgovaki kredit iznosi 3,09 posto za

20 dana. U godini dana ima 365/20 = 18,25 perioda od 20 dana pa efektivna godinja stopa na

zajam iznosi (1,0309)18,25 - 1 = 0,743, ili 74,3 posto. Opta formula za izraunavanje implicitne

godinje kamatne stope za kupce koji se ne koriste gotovinskim popustom je:


7/52

Popust 365/broj dodatnih

Efektivna godinja = 1+ ____________________________ dana kredita - 1

godinja stopa cena sa uraunatim popustom

Iznos popusta podeljen s cenom uz popust predstavlja procenat poveanja koji plaa kupac koji

ne eli popust. U naem primeru uz uslove 3/10, neto 30, procentno poveanje u ceni je 3/97 =

0,0309 ili 3,09 posto. To je implicitna ldmatna stopa u periodu. Period zajma je broj dodatnih

dana kredita koji se dobije akp se ne koristi kredit. U naem primeru to je 20 dana. Kako bismo

izrazili tu vredjrbst na godinjem nivou, ukamaujemo stopu perioda s brojem perioda u godini.

Naravno, preduzee koje odlae plaanje i nakon 30 dana dobija sve jeftiniji kredit, ali time

smanjuje svoj kredibilitet.

Primer 20.1 Kamafne stope na trgovaki kredit

Koliko iznosi implicitna kamatna stopa na trgovaki kredit ako su uslovi kreditiranja 5/10, neto

60?

U ovom primeru popust iznosi 5 posto, a kupci koji se ne koriste popustom dobiju dodatnih

60 - 10 = 50 dana kredita. Zato efektivna godinja stopa iznosi:

Popust 365/broj dodatnih

Efektivna godinja = 1+ ____________________________ dana kredita - 1

godinja stopa cena sa uraunatim popustom

5

= 1 + ____ 365/50 - 1 = 0,454 ili 45,4 posto

95

U primeru e kupac koji ne koristi popust platiti efektivnu godinju kamatnu stopu od 45,4 posto.

Moda se pitate zato su efektivne kamatne stope na trgovake kredite tako visoke. Zbog tako

visokih kamatnih stopa veina kupaca e radije plaati ranije kako bi do- bili popust. Oni koji to

ne rade verovatao imaju problem s novcem. Zato ima smisla takvim preduzeima zaraunavati

visoku kamatnu stopu.


8/52

Test za vebu 20. 2

Otvoreni raun

Sporazum po kojemse prodaja obavljabez formalnogkreditnog ugovora.

Koliko iznosi efektivna godinja kamatna stopa u primeru 20.1 ako su uslovi kreditiranja

5/10, neto 50? Zato je stopa vea?

Kreditni aranmani

Uslovi prodaje odreuju iznos svakog kredita, ali ne i prirodu ugovora.

Stalne prodaje se gotovo uvek obavljaju preko otvorenog rauna i

ukljuuju samo neformalni ugovor. Dovoljno je da postoji zapis u

knjigama prodavaca i potpisana priznanica kupca.

Ponekad ete eleti dodatnu sigumost pre nego to isporuite robu kupcu.Tada ete se uobiajeno koristiti trgovakom menicom. U sutini re je o

argonu koji oznaava nalog za plaanje.1 Postupak je sledei. Prodavac

ispisuje menicu na kupca i alje je u njegovu banku. Ako se zahteva

trenutno plaanje, re je o menici plativoj po vienju; inae je re o

menici s dospeem na odreeni datum. Zavisno od toga da li je re o

menici plativoj po vienju ili menici s dospeem na odreeni datum, kupac daje nalog banci za

plaanje utvrenog duga ili priznaje dug dodajui re prihvaeno i potpis. Nakon to se menica

s dospeem na oreeni datum prihvati, ona postaje poput eka i zove se trgovaki akcept. Ovaj

trgovaki akcept alje se prodavcu koji ga dri do dospea.Ako postoji sumnja u kreditnu

sposobnost kupca, prodavac moe zahtevati od kupca da s bankom sklopi sporazum o

prihvatanju menice s dospeem na odreeni datum. Tada banka jemi za obavezu kupca, a

menica se naziva bankarski akcept. Bankarski akcepti esto se koriste u meunarodnoj trgovini.

Njima se aktivno trguje na tritu novca, kratkoronom tritu visokokvalitetnim dugom.

Ako prodate robu kupcima koji kasnije ne mogu platiti svoje obaveze, robu vie ne moete

vratiti. Jednostavno ste postali kreditor preduzea, zajedno s drugim ne- srenicima. Ovu

situaciju moete izbei zahtevanjem uslovne prodaje kod koje roba ostaje u vlasnitvu prodavca

sve dok se plaanje ne izvri u celini. Uslovna prodaja je uobiajena u Evropi. U Sjedinjenim

Dravama se koristi samo za robu koja se ka- puje na rate. U sluaju da kupci ne plate odreeni

1 Na primer, ek je primer naloga. Svaki put kada napiete ek, ajete nalog bancida izvrsi isplatu.


9/52

Kreditna analizaPostupakprocenjivanjaverovatnoenaplate raunaod kupca.

broj rata, prodavac moe trenutno zapleniti robu.

Kreditna analiza

Postoji mnotvo naina pomou kojih se nastoji utvrditi verovatnoa

plaanja rauna od strane kupca, to jest sprovoenja kreditne analize.

Prvo treba prouiti njegovo ponaanje u prolosti. Plaanje na vreme u

prolosti je dobar znak, ali postoji opasnost da kupac redovno plaa

mnotvo malih iznosa kako bi stekao visoki kreditni rejting, a zatim

nestane bez traga s velikim neplaenim iznosom.

Nove kupce najbolje je proveriti preko agencije za ocenu kreditnog rejtinga. Jedna od najveih

agencija je Dan end Bredstrit (Dun&Bradstreet), koja nudi kreditne rejtinge nekoliko miliona

domaih i stranih preduzea. Osim toga, Dan end Bredstritna zahtev izrauje ocene kreditnesposobnosti potencijalnih kupaca.

Agencije za kreditni rejting koriste zvetaje drugih preduzea o poslovanju s vaim kupcem. Ove

informacije mogu se i samostalno prikupiti u direktnom kontaktu s tim preduzeima ili preko

kreditnih biroa.

Vaa banka takoe moe proveriti kreditnu sposobnost kupca. Banka e kontaktirati njegovu

banku i ispitati kretanje stanja novca, kreditnu zaduenost i uoptenu reputaciju.

Osim provere u banci kupca, dobro je proveriti miljenje finansijske zajednice 0 kreditnom

poloaju kupca. Cini li vam se to skupim? Nije, ako je re o kompaniji ijim se akcijama trguje

na berzi. Dovoljno je pogledati Moodys ili Standard & Poors rejting obveznica.2 Takoe

moete uporediti cene tih obveznica s cenama obveznica drugih preduzea. (Poreenje treba da

bude izmeu obveznica slinog dospea, ku- pona itd.)

Ako ne volite da se oslanjate na procene drugih, moete i sami sprovesti kreditnu analizu. U

idealnom sluaju, sproveete detaljnu analizu poslovanja kupca i izglede za budunost tog

finansiranja, ali to je obino veoma skupo. Zato se kreditne analize usredsreuju na finansijske

izvetaje kompanije, korienje sopstvenih procena na osnovu iskustva. Procene se uglavnom

zasnivaju nafinansijskim racio pokazateljima. Sedamnaesto poglavlje opisuje kako se ti odnosi

izraunavaju i tumae.

Numeriko ocenjivanje kreditne sposobnosti. Ocenjivanje kreditne sposobnosti lii na

2Rejting ofaveznica opisali smo u 5. pogiavlju, deo 5.2.


10/52

detektivski posao. Pred vama su mnogi znakovi - neki vani, neki po- vezani, a drugi

kontradiktomi. Morate odmeriti sve dokaze kako biste mogli doneti konano miljenje.

Kada preduzee ima mali broj redovnih kupaca, kreditni menader moe lako doneti miljenje

koje se esto nazivapet C kreditne sposobnosti:

1.Karakterkupca. (character)

2. Sposobnost otplate dugova. (capacity)

3.Kapitalkupca. (capital)

4. Osiguranje koje daje kupac.3 (collateral)

5.Poslovna slika kupca. (condition)

Kada kompanija direktno posluje s kupcima ili obavlja veliki broj manjih trgovakih

transakcija, potrebno je pojednostaviti postupak. Tada ima smisla koristiti se numerikim

sistemom za poetnu analizu kreditne sposobnosti.

Na primer, ako elite da postanete vlasnik kreditne kartice ili podignete kredit, moraete da date

podatke o vaem poslu, nekretninama i fmansijskom poloaju. Na osnovu ovih informacija

izraunae se broj kreditnih bodova. Kandidati koji nemaju dovoljan broj bodova nee moi

dobiti kredit ili e biti podvrgnuti detaljnijoj analizi.

Banke i kreditna odeljenja velikih preduzea takoe se koriste mehanikim siste- mima

bodovanja kako bi smanjili trokove odobravanja komercijalnih kredita. Jedna banka tvrdi kako

je uvoenjem sistema bodovanja smanjila trokove pregledanja kreditnih zahteva za dve treine.Preduzea koriste razne statistike metode za ocenjivanje kreditne sposobnosti. 'od estih metoda

je korienje kompozitnih pokazatelja kako bi se odredio pokazatelj solventnosti koji se nazivaz-

pokazatelj. Na primer, istraivanje koje je sproveo Edvard Altman (Edward Altman) sugerie

sledeu vezu izmeu finansijskih racio pokazatelja preduzea i kreditae sposobnosti (Z):4

EBIT ukupni prihod trina vrednost sopstvenog kapitala

Z = 3,3 ___________ + 1,0 ____________ + 0,6 _____________________________

Ukupna imovina ukupna imovina ukupna knjigovodstvena vrednost duga3Na primer, kupac moe dati obveznice kao jemstvo. Ako kupac ne plati, obveznice e postati vlasnitvo prodavca.4EBIT je dobit pre kamata i poreza. E. I. Altman, Finaricial Ratios, Discriminant Analysis and the Prediction


11/52

zadrana dobit neto obrtni kapital

+ 1,4 ________________ + 1,2 _________________

ukupna imovina ukupna imovina

Ova jednaina pokazala se u praksi dosta uspenom u razdvajanju preduzea kojima preti steaj i kojima

ne. Od ovih prvih, 94 posto imalo je vrednost z-pokazatelja manju od 2,7 pre nego to su zavrili u

steaju. Za razliku od njih, 97 posto preduzea koja nisu otila u steaj imala su vrednost z-pokazatelja

iznad tog nivoa.5 Primere analize pomou z-pokazatelja moete pronai na stranici

www.jaxworks.com/zscore3.htm.

Kreditno bodovanje: stvari koje e vam zajmodavac preutati

Bankari esto govore kako je kreditno bodovanje malih preduzea najvei izum od otkria sloenog

kamatnog rauna. Zaboravite na procenjivanje uspenosti nekog posla i opasnosti od konkurencije.

Ubacite zatraene podatkeO sebi i vaem preduzeu i pustite neka raunar obradi podatke: ubrzo raunar

izbacuje kreditni rejting koji odreuje verovatnou otplate zajma. Ako imate dovoljan broj bodova, va

zahtev bie odobren, ponekad samo posle nekoliko minuta. Bodovanje se ve uveliko primenjuje pri

odobravanju potroakih kredita, a 22 od 25 najveih igraa u kreditiranju malog preduzetnitva koriste se

bodovnim sistemom Fair, Isaac & Co., pionira u razvoju softvera za kreditno bodovanje. Gotovo svaki

zajam u vrednosti od 50.000$ ili manje koji odobravaju nacionalne finansijske agencije prolazi kroz

sistem kreditnog bodovanja. Modeli kreditnog bodovanja dodeljuju bodove za 20 inilaca. to imate vei

broj bodova, vaa verovatnoa dobijanja kredita je vea. Najpoznatije modele za kreditno bodovanje nudi

Fair, Isaac. Sistem za bodovanje malih preduzea ima raspon od 50 do 350 bodova, a veina malih

preduzea skupi od 150 do 250 bodova. Svaki zajmodavac odreuje minimalan broj potrebnih bodova, ali

iznad 220 se smatra vrlo dobrim, dok se vrednost ispod 170 smatra visokorizinom.

Presudan inilac u odobravanju kredita malim preduzeima jeste vaa lina kreditna istorija. Sistemposebno proverava da li podmirujete svoje line raune na vreme. to kasnije plaate, dobijate manje

bodova. Sledei vaan podatak je vaa postojea kreditna zaduenost i sposobnost otplate duga. Ako

nemate mnogo ma-nevarskog prostora, zajmodavci se mogu zabrinuti ako Se pogora poslovanje vaeg

preduzea. Ostali vani znakovi su nenaplaena potraivanja, osiguranje, ak i neredovno plaanje

alimentacije. Manji broj bodova moete dobiti ako preterano kupujete kreditnom karticom.
http://www.jaxworks.com/zscore3.htmhttp://www.jaxworks.com/zscore3.htm


12/52

Naposletku, odmeravaju se specifine poslovne karakteristike. One ukljuuju veliinu preduzea, broj

godina poslovanja, delatnost i tip preduzea; kompanija, partnerstvo ili preduzee u svojini pojedinca.

Preduzee u svojini pojedinca dobija manje bodova od partnerstva, a partnerstvo dobija manje bodova od

kompanije. Ako ste jedini viasnik i dogodi vam se neka nezgoda poput saobraajne, vae preduzee moe

lako propasti. Po istoj logici, proizvoaka preduzea dobijaju vei broj bodova od barova i!i restorana jerje verovatnoa brzog steaja manja.

Izvor. V. M. Kahn, Credit Scoring: What Your Lender Wont Tell You, Busi- ness Week, 22. maj

2000, str. F30. Preuzeto iz asopisa BusinessVVeek Magazine od 22. maja 2000. godine, uz posebnu

dozvolu. McGraw-HiB Companies, Inc.

Primer 20.2 Kreditno bodovanje

Preduzee ima sledee finansijske pokazatelje: ukupni prihod/ukupna imovina = 0,14

EBIT ukupni prihod zadrana dobit

___________ = 0,12 ____________ = 0,14 __________________ = 0,4

Ukupna imovina ukupna imovina ukupna imovina

trina vrednost sopstvenog kapitala neto obrtni kapital

___________________________ = 0,9 __________________ = 0,12

ukupna knjigovodstvena vrednost duga ukupna imovina

(3,3 x 0,12) + (1 x 1,4) + (0,6 x 0,9) + (1,4 x 0,4) + (1,2 X 0,12) = 3,04

Vrednost je iznad granine vrednosti koja predvia steaj preduzea i zato se ini pouzdanom prilikom

ocene kreditne sposobnosti preduzea. Uokvireni tekst opisuje kako statistiki sistemi bodovanja sliniz-pokazatelju mogu dobro predvideti kreditnu sposobnost preduzea. Ovaj nain procenjivanja ubrzava

donoenje odluka o odobravanju kredita i tedi trokove rada.

Odluka o kreditu


13/52

Proli ste prva tri koraka prema efikasnom upravljanju kreditnim poslovanjem. Dru- gim reima,

dogovorili ste uslove prodaje; odluili ste hoete li izvriti prodaju pomou otvorenog rauna ili

potpisane menice; uspostavili ste postupak procenjivanja verovatnoe naplate. Sledei korak je

utvrivanje kreditne politike.

Kreditna politika

Standardi koji odreuju iznos i prirodu kredita koji se odobravaju kupcima.

Kreditna analiza

1. Kada kreditni referenti proveravaju mala preduzea koja trae kredit, esto se koriste

izvetajima agencije Dan end Bredstrit. Primer takvog izvetaja moete dobiti ako kliknete na

www.dnb.com i kliknete na Small Business. Da li biste na osnovu takvog izvetaja produili kredit

tom preduzeu? Zato da, zato ne?2. Kreditno bodovanje esto se koristi pri ocenjivanju kandidata za potroake kredite.

Sopstveni kreditni rejting moete proceniti pomou instrumenta Credit Analyzer na internetskoj

stranici finance.yahoo.com. Uoite kako se promenom para- metara menja va kreditni rejting. Da ii

bi se rejting promenio da ste u prolosti traili najpogodniji zajam? Logirajte se na www.myfico.com

i uporedite sebe s ostalim kandidatima i proverite kako razlika u bodovima utie na visinu kamatne

stope koju biste verovatno plaali na odobreni kredit.

Ako ne postaji verovatnoa ponavljanja narudbina, onda je odluka o kreditu jedno- stavna. Slika 20-

1 prikazuje vae mogunosti. Moete da odbijete zahtev za kreditom i ne prodati robu. U tom sluaju

neete ni zaraditi, ni izgubiti. Aitemativno moete odobriti kredit. Ako odobrite kredit i naplatite

prodaju, zaradiete profitnu maru. Ako kupae ne plati, nastae gubitak u vrednosti prodate robe.

Odluka o odobravanju prodaje na kredit zavisi od verovatnoe naplate. Ako je oekivana dobit od

prodaje na kredit vea od dobiti od odbijanja prodaje na kredit, isplati se odobriti prodaju na kredit.

Oznaimo verovatnou naplate sp. Ako kupac plati, ostvariete dodatne prihode, a vi ete isporuiti

proizvode za iju proizvodnju ste imali trokove; va neto dobitak je sadanja vrednost razlike

izmeu prihoda i trokova. Problem je to ne moete sa sigur- nou znati da li e kupac platiti;postoji verovatnoa (1-p) da kupac nee platiti. Ako kupac ne plati, neete ostvariti nikakve prihode,

ali ete imati dodatne trokove u vrednosti isporuene robe. Oekivana dobit6 od te dve aktivnosti

je, prema tome, sledea:
http://www.dnb.com/http://www.myfico.com/http://www.dnb.com/http://www.myfico.com/


14/52

p

Ako je oekivana dobit pozitivna, potrebno je da odobrite kredit.

Odluka o kreditu

Ra2motxite sluaj kompanijeKast ajron(Cast Iron Company). Za svaku prodajuKast ajronprima prihode ija je sadanja vrednost 1.200$ i ostvaruje trokove u sadanjoj vrednosti od

1.000$. Ako se prodaja obavlja na kredit, oekivana dobit je:

px PV (prihodi - trokovi) - (1 -p)x PV (trokovi) =px 200 - (1 -p)x 1.000

Ako je verovatnoa naplate 5/6,Kast ajronostvaruje taku pokria:

oekivana dobit = 5/6 x 200 - (1 - 5/6) x 1.000 = 0

Zato biKast ajrontrebalo da odobri prodaju na kredit svaki put kada je verovatnoa naplate vea

od 5/6. i

U ovom primeru je neto sadanja vrednost odobrenog kredita pozitivna ako je verovatnoa

naplate vea od 5/6. Verovataoa take pokria moe se izraunati izjedna- avanjem neto

sadanje vrednosti odobrenog kredita s nulom i reavanjemp.Tako je formula za verovatnou

take pokria jednostavno odnos sadanje vrednosti trokova prema prihodima:

px PV (prihodi - trokovi) - (1 - p) x PV (trokovi) = 0

Verovatnoa take pokria naplate je:

PV (trokovi)

P = ____________

Aktivnost Oekivana dobit

Odbijanje kredita:

Odobravanje

kredita:

0

p x PV (prihod - trokovi) - (1 - p) x PV (trokovi)


15/52

PV (prihodi),

a verovatnoa take pokria neplaanjaje:

(1 -p)= 1 - PV (trokovi)/PV (prihodi) = PV (dobit)/PV (prihodi)

Drugim reima, verovataoa take pokria neplaanja je jednostavno profitna mara na svaku

prodaju. Kada je verovatnoa neplaanja vea od profitne mare, ne isplati se odobriti prodaju na

kredit.

Razmislite o posleicama. Preduzea koja ostvaruju niske profitae mare treba da budu oprezna

u odobravanju kredita visokorizinim kupcima. Preduzea s visokim marama mogu vie

poslovati sa sumnjivim kupcima.

Test za Vebu 20.3 Koliko iznosi verovatnoa take pokria naplate ako je sadanja

vrednost prodaje

1.100$ umesto 1.200$? Zato se verovatnoa take pokria poveala? Na osnovu vaeg

odgovora odluite da li bi preduzee s visokim ili niskim marama trebalo . da odobrava

veu prodaju na kredit

Do sada smo zanemarivaii mogunost ponovljenih narudbina. Ali jedan od razloga za

odobravanje kredita danas jeste taj da na taj nain moete stei dobrog, redovnog kupca.

Pretpostavimo daKast ajronrazmatra odobravanje kredita novom kupcu o kojem ne moe nai

puno podataka. Procenjuje se da je verovataoa naplate najvie 0,8. Afa> se odobri kredit,

oekivana dobit od prodaje e biti:

Oekivana dobit od prve prodaje = P x PV (prihodi - trokovi) - (1-p) x PV (trokovi)

= (0,8 x 200) - (0,2 x 1.000) = -40$

Prodaja se nee odobriti.

Ako nema mogunosti ponavljanja narudbina, odluka je ispravna. Meutim, razmotrite sada i

budue periode. Ako kupac plati, sledee godine e uslediti nva narudbina. Nakon to kupac


16/52

plati prvi put, rizik poslovanja s kupcem se smanjuje. Zbog toga stalne narudbine mogu biti

jako profitabilne.

Prisetite se 9. poglavija i uoiete kako su odluke o kreditima sline realnim opci- jama.

Odobravanjem kredita preduzee zadrava mogunost odobravanja kredita na celi niz moguihprofitabilnih narudbina. Ta opcija moe biti vrlo vredna i uticati na donoenje odluke o

odobravanju kredita. Cak se i sumnjiva namdbina moe de- limino odobriti ako postoji

verovatnoa da e preduzee postati redovan i pouzdan kupac.

Primer 20.4 Odluke o kreditu pri ponavljanju narudbina

Da bismo objasnili, pogledaemo ekstremni primer. Pretpostavimo kako jepotpuno sigumo da ekupac postati pouzdan ako plati prvu narudbinu. U takvom sluaju, vrednost kupca nije jednaka

dobiti od prve narudbine, ve celom nizu dobiti od stalnih narudbina. Na primer,

pretpostavite da kupac kupuje jednom godinje od kom- panij eKast ajron. Ako je diskontna

stopa 10 posto, a dobit od svake narudbine 200$ godinje, tada sadanja vrednost stalnih

narudbina od dobrog kupca nije 200$, ve 200$/0,10 = 2.000$. Postoji verovataoap da eKast

ajron stei pouzdanog kupca to vredi 2.000$. Postoji verovatnoa (1 -p) da kupac nee platiti

to e izazvati gubitak u vrednosti od 1.000$. Nakon to uzmemo u obzir koristi od sticanja

pouzdanog kupca, oekivana dobit od odobravanja kredita bie:

oekivana dobit = (p x 2.000) - (1 -p) x 1.000

Vrednost je pozitivna za bilo koju vrenost iznad 0,33. Zato se verovatnoa take pokria

smanjuje s 5/6 na 1/3. Ako neka prodaja moe da omogui profitabilne stalne prodaje, preduzee

ima razloga da odobri kredit pri prvoj prodaji.

Test za vebu 20.4 Kako e promene diskontne stope uticati na verovatnou take pokria?

Poku- ajte s 20 posto u primeru 20.4. ta vam govori intuicija?

Naravno, realne situacije u praksi su daleko sloenije nego nai jednostavni primeri. Kupci ne

moraju biti potpuno dobri ili loi. Mnogi stalno kasne s plaanjima; novac ete dobiti, ali je

troak naplate vei i gubi se nekoliko meseci kamata. A procenjivanje verovatnoe naplate je


17/52

daleko od egzaktne nauke. Isto tako, obnavljanje narudbina moe biti veoma neizvesno. Postoje

anse da e vam se kupac ponovo obratiti s narudbinom, ali ne moete biti sigumi u to koliko

dugo e kupovati od vas.

Kao i gotovo sve druge finansijske odluke, kreditne odluke zahtevaju puno rasuivanja. Naiprimeri nisu gotova reenja, ve slue samo za objanjavanje osnovnih principa. Navodimo

osnovne principe koje treba zapamtiti.

1.Maksimiranje dobiti. Zadatak kreditnog menadera nije minimiziranje sumnjivih prodaja, ve

maksimiranje dobiti. Suoeni ste s kompromisom koji morate uiniti. Najbolje je kada kupac

odmah plati; najgore je kada se potraivanja ne mogu naplatiti. U prvom sluaju preduzee

prima puni iznos odatnih prihoda od prodaje minus dodatni trokovi; u drugom ne prima nita i

ostvaruje gubitak jednak trokovima. Morate proceniti verovatnoe ovih rezultata. Ako jeprofitna mara visoka, moete sebi dopustiti slobodniju kreditnu politiku; ako je niska, ne

moete sebi priutiti puno loih potraivanja.

2.Usredsredite se na sumnjive kupce. Ne smete utroiti isto vreme na analizu svih kreditnih

odluka. Ako je narudbina mala, vaa odluka treba da bude mtinska; ako je velika ili sumnjiva,

detaljna kreditna analiza moe se isplatiti. Veina kreditnih menadera ne donosi odluke o svim

narudbinama. Umesto toga postoje kreditni limiti za svakog kupca. Ako kupac premai kreditni

limit, njegov zahtev se posebno razmatra.

3.Razmotrite mogunost budue narudbine. Ponekad se isplati prihvatiti rizinu prodaju sve dok

postoji verovatnoa da e kupac postati redovan i pouzdan klijent.

Politika naplate Procedure ikontrole potraivanja.

Dinamika dospea potraivanja od kupaca Proces klasifikovanja potraivanja od kupaca

prema dospeu.

(Zbog toga kompanije koje izdaju kreditne kartice rado odobravaju kartice studen tima iako

samo retki meu njima imaju kreditnu istoriju.) Nova preduzea moraju se pripremiti na

prihvatanje veeg rizika od poznatih preduzea da bi razvila po. slovanje i oformila veze s

niskorizinim kupcima. To je deo troka izgradnje dobrih odnosa s kupcima.


18/52

Politika naplate

Bilo bi odlino kada bi svi kupci platili svoje raune do dana dospea. Meutim, nije tako i

budui da i vi takoe odugovlaite s plaanjem svojih obaveza, ne moete im to zabraniti.

Kupci koji kasne s plaanjem, stvaraju dva troka preduzeu. Preduzee mora da odvoji vie

sredstava da bi naplatilo potraivanje. Isto tako, preduzee mora da povea ulaganje u neto

obrtni kapital. Prisetite se iz 17. poglavlja kako su potraivanja od kupaca proporcionalna

periodu vezivanja kupaca (poznatom kao i proseni period naplate):

potraivanja od kupaca = dnevna prodaja x proseni period naplate

Kada kupci usporavaju svoja plaanja, poveava se period vezivanja kupaca i rastu ulaganja u

potraivanja od kupaca. Zbog toga je potrebno uspostaviti politiku naplate.

Kreditni menader belei sve poslove s kupcima preduzea i nadgleda zakasnela plaanja.

Dinamika dospea potraivanja od kupaca rasporeuje potraivanja po dospeu. Primer u

tabeli 20-1 pokazuje takav raspored. U tabeli se vidi da su sva potraivanja od kupca A plaena u

roku: svi rauni su u roku mesec dana. Meutim. kupac Z moe predstavljati problem jer vie od

15.000$ potraivanja nije naplaeno due od tri meseca.

Test za vebu 20.5

Pretpostavimo da kupac koji kupuje robu pod uslovima 1/10, neto 45, nikada ne koristi

pravo na popust i plaa na 45. dan nakon prodaje. Ako preduzee uobiajeno kupi robu u

vrednosti od 10.000$ meseno, rasporeeno ravnomerno u toku meseca, kako e izgledati

dinamika dospea potraivanja od kupaca?

Kada kupac ne plaa due vreme, obino se alje izvetaj o potraivanjima nakon kojeg slede

telefonski upiti, dopisi ili faks poruke. Ako nijedna od ovih akcija nema efekta, preduzee

angauje agenciju za naplatu dugova ili podnosi sudsku tubu.


19/52

Velike kompanije imaju puno posla s evidencijama, slanjem faktura i sl., ali male kompanije

moda ne mogu sebi priutiti sve poslove oko voenja kreditnih poslova. Meutim, one mogu

deo tih poslova izdvojiti i angaovati faktora. Faktor i kompanija koja mu je klijent ugovaraju

kreditne limite za svakog kupca, a kompanija obavetava svakog kupca da je faktor otkupio

potraivanja (tj. trgovaki kredit). Faktor tada preuzima svu odgovomost (i sav rizik) naplate

potraivanja, a kompaniji prenosi naplaeni iznos umanjen za svoju proviziju koja iznosi od 1 do

2 posto. Osim to se faktori specijalizuju u poslovima naplate, a posebno zbog obavljanja posla

za veliki broj kompanija, falctori mogu biti dobri u proceni kreditne sposobnosti svakog kupca.

Izmeu prodajnog odeljenja i odeljenja naplate nekog preduzea esto moe da nastane sukob

interesa. Prodajno osoblje se esto ali kako ne moe pridobiti nove kupce jer ih odeijenje

naplate plai preteim pismima. Odeljenje naplate s druge strane negoduje kako je prodajnom

osoblju vano samo da proda robu, a ne da se brine o tome da li e se rauni naplatiti. Ovo je jo

jedan primer sukoba interesa koji smo objasnili u 1. poglavlju. Dobra politika naplate

uravnoteava oba cilja. Preduzee eli dobre odnose s kupcima. Istovremeno eli da naplati svoje

raune na vreme.

Postoje primeri dobre saradnje izmeu prodajnog osoblja i finansijskog menadera koji se brine

za naplatu. Na primer, poslo.vni sektor specijalnih hemijskih proizvoda velike farmaceutske

kompanije odobrio je poslovni zajam vanom kupcu kojeg je iznenada odbila banka.

Farmaceutska kompanija se kladila da zna svog kupca bolje od banke - i bila je u pravu. Kupac

je pronaao altemativne izvore finansiranja, platio je sve svoje obaveze prema farmaceutskoj

kompaniji i postao je jo lojalniji kupac. To je dobar primer kako finansijski menadment

podrava prodaju. Nije uobiajeno da dobavljai odobravaju poslovne zajmove na ovaj nain, ali

oni zapravo indirektno kreditiraju kupca kad god odobravaju odlaganje plaanja. Trgovaki

kreit moe biti vaan izvor finansiranja za siromane kupce koji ne mogu da dobiju bankarski

zajam. Ali to dovodi do vanog pitanja: ako banka nije voljna takvom klijentu da odobri kredit,

da li je pametno da vi to inite? Meutim, dva su mogua razloga zato to ima smisla. Prvo, kao i

u sluaju farmaceutske kompanije, moda imate vie informacija od banke o poslovanju vaeg

kupca. Drugo, vi treba a gledate dalje od tekue transakcije i shvatite da moda gubite

profitabilne budue prihode od prodaje ako kupac nestane s trita.5

5 Naravno, i banke isto tako moraju priznati mogunost nastavka poslovanjakompanije. Zato je pitanje sledee: imaju li dobavljai vie koristi od dobrog


20/52

TABELA 20-1 Dinamika dospea potraivanja od kupaca

20.2 UPRAVLJANJE ZALIHAMA

poslovanja svojih klijenata? Za orednice ponude i tranje trgovakih kredita vididetaljnije: M. A. Peterse i R. G. Rajan Trade Credit: Theories and Evidences,Review ofFinancial Studies 10 (jesen 1997), str. 661-692.

Ime kupca Manje od 1 meseca 1-2 meseca 2-3 meseca Vie od 3

meseca

Ukupan

dug

A 10.000$ 0$ 0$ 0$ 10.000$

B 8.000 3.000 0 0 11.000

Z 5.000 4.000 6.000 15.000 30 000

Ukupno 200.000$ 40.000$ 15.000$ 43.000$ 298.000$


21/52

Druga vana grupa obrtne imovine suzalihe. Zalihe se mogu sastojati od sirovina, proizvodnje u

toku ili gotovih proizvoda koji ekaju prodaju i otpremu. Preduzea nisu obavezna da dre ove

zalihe. Na primer, mogue je kupovati sirovine svakog dana, ako je potrebno. Ali tada je

potrebno platiti veu cenu za narudbine manjih koliina, pa postoji rizik odlaganja proizvodnje

ako sirovine ne budu isporuene na vreme. Taj rizik moe se izbei narudbinama veih koliina

koje prelaze trenutne potrebe preduzea. Isto tako, preuzea mogu postupati i sa zalihama

gotovih proizvoda, smanjujui nivo proizvodnje do nivoa koji mogu odmah prodati. No, to bi,

isto tako, mogla biti opasna strategija. Proizvoa s malim zalihama gotovih proizvoda teko

moe izvriti narudbine ako se tranja iznenada povea. Stavie, velike zalihe gotovih

proizvoda mogu omoguiti dui i ekonominiji postupak proizvodnje.

Meutim, osim koristi koje smo naveli, dranje zaliha dovodi do trokova. Ti trokovi se zovu

trokovi odravanja zaliha. Naprimer, novac koji je vezan u zalihama ne donosi kamate;

potrebno je platiti skladite i osiguranje; a postoji i rizik zbog kvarenja robe. Zato finansijski

menaderi moraju paljivo da odmeravaju izmeu koristi zbog dranja veih zaliha i njihovih

trokova.

Postoji nekoliko matematikih modela za optimalno upravljanje zalihama uz pomo kojih se

izraunava najbolji odnos izmeu trokova dranja zaliha, trokova

aarudbina i potencijalnih trokova koji bi mogli da nastanu zbog manjka robe na zalihama. Ti

modeli ue nas o sledeem:

1. Trokovi dranja ukljuuju trokove skladitenja kao i trokove kapitala vezanog u

zalihama.

2. Zalihe e biti manje kada su trokovi skladitenja ili kamata visoki, a bie vee kada su

trokovi naruivanja vei. To ima smisla. Ako su trokovi narudbina visoki, eleete da

imate vee narudbine koje nee biti este, ak i uz neto vie prosene trokove dranjazaliha.

3. Proseni nivo zaliha je vei kad je prodaja neizvesna i kad je neizvestan odlivrobe sa

zaliha.


22/52

4. Kretanje zaliha nije direktno proporcionalno kretanju prodaje. Poveanjem prodaje raste

optimalna koliina zaliha, meutim, rast je manji od proporcionalnog.

Kompanije danas nastoje da imaju manje zalihe nego ranije. Pre trideset godina zalihe koje su

drale amerike kompanije bile su 12 posto od ukupne imovine. Danas je taj odnos gotovoprepolovljen.

Jedan od naina na koji kompanije mogu smanjiti zalihe jeste primena metodejust- in-time,

odnosno tano na vreme. Ovaj metod prva je primenila Tojota u Japanu. Tojota je drala

minimalne zalihe autodelova naruujui delove jedino kad su bili potrebni. Zato su isporuke

delova u pogone stizale svakog dana, u razmacima od oko jedan sat. Tojota moe uspeno

poslovati uz tako male zalihe jedino zato to ima niz planova u sluaju trajkova, saobraajnih

guvi ili drugih rizika koji mogu uticati na isporuku, odnosno dovesti u pitanje samuproizvodnju. Mnoge amerike kompanije ue iz Tojotinogprimera. Pre 30 godinaFordje imao

koeficijent obrta zaliha samo pet; danas taj broj iznosi preko dvadeset.

Preduzea takoe shvataju da mogu smanjiti zalihe gotovih proizvoda proizvodnjom prema

narudbinama. Na primer,Del kompjuterje otkrio da ne mora drati velike zalihe gotovih

kompjutera. Kupci mogu koristiti Intemet kako bi poslali specifikacije eljenih kompjutera.

Kompjuteri se tek tada sastavljaju i otpremaju kupcima.6

JIT upravljanje zalihama

Sistem uprovljanja zalihama koji zahteva minimalne zalihe sirovina i veoma este isporuke

dobavljaa.

20.3 UPRAVLJANJE NOVCEM

Kratkorone hartije od vrednosti donose kamatu; gotovina ne. Zato onda kompanije i pojedinci

dre milijarde dolara u gotovini i na raunima? Zato, na primer, ne uzmete savsvoj novac i ne

investirate ga u profitabilne hartije od vrednosti? Odgo- vor je: zato to je gotovina likvidnija od

hartija od vrednosti. Pod time mislimo da pomou novca moete kupovati stvari. U Njujorku je

6 Ovi primeri JIT-a i proizvodnje prema nanidbinama preuzeti su iz T. Murphy, ,JTTWhen ASAP Isn t GP0- Enough, Ward's Auto !Vorld, maj 1999, str. 67-73; R.Schreffler, A-live and Well, Ward's Auto iVorld, t&S 1999, str. 73-77; ,,A LongMarch: Mass Customization, The Economist, 14. jul 2001, str. 63-65.


23/52

teko platiti taksi novanicom od 20 dolara i dobiti sitni, a ta bi se tek dogodilo da pokuate

platiti s trezorskim zapisom.

Kada manji deo vae imovine ini novac, dodatna likvidnost moe biti vrlo korisna; ako je

obrnuto - dodatna likvidnost nema puno smisla. Zato finansijski menader oava stanje novcado take u kojoj je dodatna likvidnost jddnaka vrednosti proputene kamate.

Pri izboru izmeu novca i kratkoronih hartija od vrednosti, zadatak finansijskog menadera

slian je zadatku menadera u proizvodnji. Naposletku, novac je samo sirovina pomou koje

kompanije posluju, a isto tako postoje trokovi i koristi od dranja velikih zaliha novca. S

druge strane, ne moete hartijama od vrednosti plaati dospele raune. Da ih stalno morate

prodavati kako biste plaali raune, imah tste velike transakcione trokove. Finansijski menader

stalno balansira izmeu trokova (izgubljene kamate) i pogonosti dranja odreene koliinenovca (uteda na transak- cionim trokovima).

Za velike kompanije transakcioni trokovi kupovine i prodaje hartija od vrednosti su mali u

poreenju s oportunitetnim trokom nepotrebnog dranja vika novca. Pret- postavimo da je

kamatna stopa etiri posto godinje ili grubo 4/365 = 0,011 posto na dan. Tada je dnevna

zaraena kamata na 1 miliondolara 0,00011 x 1.000.000$= 110$. Cak i kad transakcioni troak

iznosi 50$, to je mnogo, vie se isplati kupiti trezorski zapis danas i prodati ga sutra, nego drati

nepotrebno 1 milion dolara preko noi.

Kompanija kao to je Vol-Mart iji su prihodi od prodaje godinje 300 milijardi dolara, ima

dnevni novani tok od 300.000.000.000$/365 ili 800 miliona dolara. Kom- panije te veliine

svakog dana kupuju i prodaju hartije od vrednosti, osim ako nekim sluajem na kraju dana imaju

mali pozitivan novani saldo.

Zato takve kompanije imaju velike iznose novca? Zbog dva razloga. Prvo, novac se moe drati

na beskamatnom raunu u banci kao protivusluga banci s kojom obavlja poslove. Drugo, velikekompanije mogu imati stotine rauna otvorenih u stotinama banaka. Nekada je jeftinije ostaviti

viak novca na raunu, nego svakog dana pratiti stanje svakog rauna i prenositi sredstva s

rauna na raun.


24/52

Jedan od glavnih razloga za veliki broj rauna u banci je decentralizovano upravljanje. Ne

moete filijalama dati slobodu poslovanja ako im ne omoguite da slobodno raspolau novanim

sredstvima.

Ipak, dobro upravljanje novcem podrazumeva odreeni stepen centralizacije. Ne moeteodravati eljeni saldo novca ako su sve filijale iz vae grupe odgovome za svoja sredstva. A

sigumo elite izbei situaciju kad jedna filijala investira viak novca uz osam posto dok druge

filijale iz grupe pozajmljuju sredstva uz 10 posto kamate. Zato ne iznenauje da ak i u veoma

decentralizovanim kompanijama postoji centralna kontrola salda novca i odnosa s bankama.

Sistem plaanja

Veina manjih nabavki plaa se gotovinom. Ali vi verovatno ne elite da za gotovinu kupite ntm-

automobil, niti da izvrite kupovinu preko Intemeta. Postoji mnogo naina na koji moete da

platite veu kupovinu ili izvrite transfer novca prodavcu na udalje- noj lokaciji. Neki od

najvanijih metoda plaanja prikazani su u tabeli 20-2.

Pogledajte sada sliku 20-2. Moete videti da postoje velike razlike u nainima na koje ljudi

obavljaju plaanja. Na primer, u Nemakoj, Holandiji i vedskoj ekovi su gotovo nepoznati.

Veina plaanja u tim zemljama vri se debitnim karticama iJi kreditnim transferom. Nasuprot

tome, Amerikanci oboavaju ispisivati ekove. Svake godine pojedinci i kompanije u SAD-u

ekovima izvre plaanja u iznosu od oko 37 milijardi dolara.

ta se dogaa s ekom nakon to ga ipiete? Pretpostavite da putem eka obnav- ljate polisu

automobilskog osiguranja u iznosu od 600$, koji zatim aljete potom vaem osiguravajuem

drutvu. Dan-dva kasnije, osiguravajue drutvo prima va ek i deponuje ga na svoj bankarski

raun. Ali taj novac nije na raspolaganju odmah. Banka ne eli omoguiti raspolaganje

sredstvima odmah, ve alje ek u vau banku i tek kad primi uplatu, novac je na raspolaganju

osiguravajuem drutvu. Budui da banka mora da eka, osiguravajue drutvo isto tako mora daeka - obino jedan ili dva radna dana. Sve dok ek ne bude predoen i obraen, tih 600$ jo

uvek se nalazi na vaem raunu.

ekovi koji su izdati i poslati, ali jo nisu obraeni, zovu se ekovi u obradi. U naem primeru,

ek u obradi omoguio vam je da na vaem raunu bude 600$ dokje ek poslat u osiguravajue


25/52

drutvo, zatim u njihovu banku i konano u vau banku. To vam moe izgledati kao da je obrada

divna stvar, ali, naalost, isti postupak se primenjuje i u sluaju kad primate uplate ekovima.

Kad god vam neko ispie ek, morate da priekate nekoliko dana nakon to deponujete ek, a pre

nego to moete raspolagati uplaenim iznosom.

TABELA 20-2 Kupovine malih iznosa obino se plaaju gotovinom, ali postoje i drugi

naini na koje se vri plaanje.

ek. Kad ispisujete ek, dajete naiog svojoj banci da piati navedeni iznos na zahtev odreene

kompanije ili osobe oznaene na eku.

Kreditna kartica. Kreditna kartica, npr. Viza iliMasterkard, odobravaju vam kreditnu ' liniju na

osnovu koje moete plaati do naznaenog limita. Na kraju meseca, ukupan iznos plaanja ili

uplaujete na raun banke ili vam direktno skidaju taj iznos s vaeg rauna.

Piatna kartica (ili putna kartica). Piatna kartica moe da lii na kreditnu karticu i na slian

nain obavljate plaanje. Ali na kraju svakog meseca morate platiti svoj ukupni dug. Drugim

reima, morate podmiriti celokupan iznos svakog meseca.

Debitna kartica. Debitna kartica omoguava vam plaanje, na primer, u prodavnicama

direktnim tereenjem vaeg rauna u banci. To tereenje obino se obavlja elektronski, odmah.

Isto tako, debitne kartice esto se koriste za podizanje gotovine na bankomatima.

Trajni nalog. Kad vam vaa banka odobri trajni nalog, to znai da vaa banka redovno s vaeg

rauna obavlja ugovorena plaanja. Na primer, trajni nalozi se obino koriste za otplatu kredita.

Direktno tereenje. Direktno tereenje je nalog vaoj banci da omogui nekom preduzeu da

obavi direktno naplatu s vaeg rauna, sve dok vi unapred poaljete obavetenje o iznosu i

datumima. Na primer, moete omoguiti plaanje rauna za elektrinu energiju odobravajui

Elektrodisktribuciji da direktno obavi naplatu s vaeg rauna.

Ubrzanje naplate


26/52

ekovi u obradi jedan su od naina odlaganja plaanja. Sve to vae osiguravajue drutvo moe

da uini da ubrza naplatu poveava saldo njegove gotovine (a vama smanjuje). Do sada ste

sigumo naili na situacije pokuaja smanjenja vremena obrade ekova. Na primer, neke vas

prodavnice sada podstiu na plaanje ebitnim karticama. Isplata se odmah sprovodi s vaeg

rauna, to eliminie vreme obrade koje bi postojalo da ste platili ekom ili kreditnom karticom.

Isto tako, preduzea danas ugovaraju automatsku naplatu rauna kupaca. Na primer, ako se

koristite studentskim kreditom, moda: ete ovlastiti banku da direktno s vaeg rauna naplauje

redovne mesene rate kredita. Utedeli ste posao ispisivanja ekova. Banke izbegavaju radno

intenzivne poslove s ekovima i nekoliko dana odlaganja naplate dok su ekovi u obradi.

Preduzea koja prihvataju naplatu ekovima osmislila su brojne naine na koje ele da osiguraju

da im novac bude na raspolaganju to je pre mogue. Jedan od nainana koji se naplata moe

ubrzati je metoda poznata pod nazivom sistem centralne obrade ekova.

Kupci u odreenoj regiji obavljaju uplate u Iokalne filijale, a ne u seite kompanije. Lokalne

fLlijale prikupljene ekove deponuju na raune lokalne banke, Vikovi sredstava se periodino

prenose na centralni raun neke od glavnih banaka kompanije.

Sistem centralne obrade ekova omoguava ubrzanje naplate na dva naina. Budui da su

lokalne filijale blie kupcima, potanska usluga je bra. A drugi je razlog to kupci

najverovatnije imaju otvorene raune u lokalnoj banci pa se vreme potrebno za naplatu ekova

takoe smanjuje. Osim toga, centralizacija spaja mnogo malih iznosa u jedan veliki koji se

odjedanput moe uloiti u imovinu koja donosi kamatu.

Sistem centralne obrade ekova esto se kombinuje s tzv. sistemom trezora. U ovom sluaju

preuzee iznajmljuje potanski pretinac lokalne pote u svakoj vanoj regiji. Kupcima se izdaju

uputstva da alju svoje uplate u potanski pretinac lokalne pote. Lokalna banka redovno

prikuplja uplate (esto i nekoliko puta dnevno) i deponuje ekove na lokalni raun preduzea.

Vikovi sredstava periodino se prenose na raun neke. od glavnih banaka preduzea. Kako to

izgleda u stvamosti, pogledajte oblinji okvir -Finansije u praksi.

Koliko uplatnih mesta vam je potrebno, ako koristite sistem trezora, odnosno sistem centralne

obrade ekova? Odgovor zavisi od geografskog razmetaja vaih kupaca i brzini pote.


27/52

Sisfem centralne obrade ekova

Sistem u kojenn kupci obavljaju plaanja regionalnom sistemu naplate koji transferie sredstva u

banku prodavca.

Sistem trezora

Sistem u kojem klijent iznajmljuje trezor (potanski pretinac), a lokalna banka iz njega prikuplja

i obrauje ekove.

Kako je Lejdlo reorganizovao upravljanje novcem

Kanadska kompanija Lejdlo (Laidlavv inc.) ima vie od 4.000 poslovnih jedinica irom Amerike.

Kompanija organizuje prevoz kolske dece, boiesnika i nudi usluge meugradskog prevoza. U

devedesetima je kompanija akvizicijama brzo irila poslovanje, a broj banaka s kojima sarauje

se umno- avao. Kompanija je poslovala s preko 1.000 odvojenih bankarskih rauna u vie od200 razliitih banaka. Centrala kompanije nije mogla znati koliko je novca bilo deponovano na

tim raunima sve do kraja svakog tromeseja kada se izraivao konsolidovani bilans.

Kako bi racionalizovali korienje novca, finansijski menaderi kompanije Lejdlo hteli su da

smanje proseno vreme obrade ekova s pet dana na dva dana. Istovremeno je uprava odluila

konsolidovati upravljanje novcem uz pomo pet najvanijih banaka. Tako se omoguilo da se

novac prazni na jedan raun za svaku poslovnu jedinicu i dnevno prenosi u banku za isplate

kompanije Lejdlo. Centrala je re- organizacijom upravljanja novcem poela dobijati izvjetaje o

stanju novca kompanije na dnevnoj bazi, predvianja novanih potreba su se poboljala, pa je

kompanija jo vie mogla smanjiti novane potrebe.


28/52

Izvor. Upravljanje novcem u kompaniji te/d/o opisano je u: G. Mann i S. Hutchinson, Driving

Down VVorking Capitai: Laidlaw's Story, Canadian Treasurer Magazine, avgust/septembar

1999.

Primer 20.5 Sistemi trezora

Pretpostavite da razmiljate o otvaranju trezora. Lokalna banka daje vam mapu s vremenima

prikupljanja pote.'Na osnovu mape i lokacije vaih kupaca odreujete sledee podatke:

prosean broj dnevnih uplata u trezor =150

prosena veliina uplate . = 1.200$

dnevna kamatna stopa = 0,02%

uteda u potanskom vremenu isporuke = 1,2 dana

uteda u obradi = 0,8 dana

Pomou pretinca trezora, na osnovu navedenih podataka, smanjujete vreme obrade za

150 dnevnih uplata x 1.200$ po uplati x (1,2 + 0,8) uteenih dana = 360.000$

Uz dnevnu kamatnu stopu od 0,02 dnevni prinos iznosi

0,0002 x 360.000$ = 72$

Bankarska naknada za korienje trezora zavisi od broja obraenih ekova. Pret- postavite da

banka naplauje naknadu od 0,26$ po eku, to iznosi 150 x 0,26$ = 39,00$ po danu. Vaa

dnevna zarada iznosi 72$ - 39$ = 33$, plus uteda vremena koju kompanija dobije time to ne

mora da obrauje ekove.

U naem primeru je preduzee imalo samo dva izbora: ostaviti stvari neprome- njenima ili

koristiti sistem trezora. Meutim, mogue je da postoje jo neka mesta na kojima postoji trezor

ije bi korienje bilo jo efikasnije. Iako se optimalno reenje moe runo izraunati, banka

koristi raunarski softver za izbor najboljeg reenja.7

7 Do reenja se obino dolazi linearnim programiranjem. Linearno programiranje je efikasanmetod pronalaenja optimalnog reenja


29/52

Test za vebu 20.6 Kako e navedeni uslovi uticati na cenu koju bi preduzee bilo spremno

da prihvati za sistem trezora?

a. Prosean iznos uplate se povea.

b. Broj dnevnih uplata se povea (bez promene prosenog iznosa uplate).

c. Kamatna stopa poraste.

d. Proseno uteeno potansko vreme isporuke korienjem sistema trezora se povea

e. Uteeno vreme u obradi korienjem sistema trezora se povea.

Nedavne promene saveznog zakona takoe su ubrzale naplatu. Naplata ekova iz Zakona za 21.

vek, poznatog pod nazivom ek 21, omoguava bankama da meusobno alju digitalnu slikuekova umesto dosadanjeg fizikog slanja ekova. Budui da je nova tehnologija rairena, bie

sve manje teretnih aviona ili kamiona koji prevoze ekove iz jedne banke u drugu, pa e se

obrada i naplata ekova svesti na nekoliko sati.

Elektronski prenos novca

Korienje ekova svuda je u opadanju. Kupci zamenjuju plaanje ekovima debitnim ili

kreditnim karticama, dok se mnoga poslovna plaanja obavljaju pomou trajnog naloga ili

automatskom naplatom (vidi tabelu 20-2). Veina plaanja izmeu kompanija u SAD-u danas se

obavlja elektronski. Mnoga takva plaanja odnose se na plaanja velikih iznosa. Elektronski

prenos novca odnosi se na mali broj transakcija, ali 95 posto vrednosti transakcija.

Sve medubankarske transakcije u Sjedinjenim Dravama obavljaju se elektronski uz pomo

servisa koji se nazivaFedwire. Sistemom upravlja amerika Centralna banka, a on povezuje vie

od 10.000 finansijskih institucija u Sjedinjenim Dravama. Pretpostavimo da banka A naredi

Fedu prenos jednog miliona dolara sa svog rauna na raun banke B. Raun banke A trenutno e

se smanjiti za jedan milion dolara, a raun. banke B istovremeno e se poveati.

Fedwire se koristi za transakcije velike vrednosti. Manje transakcije poput isplata plata,

dividendi i plaanja obaveza prema dobavljaima najee se prenose korienjem sistema

aulomatizovanog kliringa elektronskog transfera (ACH). Dovoljno je da kompanija dostavi


30/52

banci nalog u elektronskom formatu, a banka skida iznos novca s rauna kompanije i prosleuje

iznos u sistem ACH.

Sistemi elektronskog plaanja imaju nekoliko prednosti:

Knjigovodstveno evidentiranje i rutinske transakcije mogu se lako automatizovati.

Marginalni troak transakcija je vrlo mali. Na primer, prenos novca putem sistema

Fedvvire kota uobiajeno oko deset dolara dok prenos sistemom ACH kota samo nekoliko

centi.

Vreme obrade se smanjuje. Na primer, finansijski menaderi u kompaniji Oksidental

petroleum (Occidental Petroleum) otkrili su da jedna fabrika meseno isplauje osam miliona

dolara nekoliko dana ranije, da bi izbegla rizik zateznih kamata ako ekovi zapnu u poti.Reenje je bilo oigledno: fabrika je poela da koristi elektronski prenos i vie se nije morala

brinuti oko kanjenja ekova.

Upravljanje novcem na meunarodnom nivou

Upravljanje novcem u preduzeima u zemlji je deja igra prema upravljanju novcem u

multinacionalnim kompanijama koje posluju u nekoliko desetina drava, gde svaka ima svoju

valutu, bankarski sistem i pravni sistem.

Jedan centralizovani sistem upravljanja novcem je neostvarljivi cilj za te kompanije, iako su ga

gotovo dostigle. Na primer, pretpostavite da ste finansijski direktor velike muitinacionalne

kompanije koja posluje u Evropi. Moete dopustiti svakoj kompaniji iz grupe da upravlja

novcem za sebe, ali to e biti skupo i rezultirae time da svaka kompanija gomila novac na

svojim pojedinanim raunima. Reenje je uspostavljanje regionalnog sistema. U tom sluaju,

kompanija uspostavlja jedan centralni raun u jednoj banci u svakoj dravi. Svaki viak novca

svakog dana se prenosi na centralni raun u Londonu ili nekom drugom bankarskom sreditu.

Viak novca se tada investira u likvidne hartije od vrednosti ili se koristi za finansijske potrebe

bilo koje druge filijale koja ima nedostatak novca.

Plaanja se, isto tako, mogu obavljati iz regionalnog centra. Na primer, za isplatu plata u svakoj

evropskoj zemlji kompanija samo treba poslati svojoj glavnoj banci datoteku s detaljima plaanja


31/52

koje treba obaviti. Banka tada pronalazi najjeftiniji nain prenosa sredstava s centralnog rauna i

organizuje da se sredstva prenose na raun zaposlenih u svakoj dravi.

Veina velikih multinacionalnih kompanija posluje s vie banaka u svakoj dravi, ali to vie

koriste usluge razliitih banaka, imaju manje kontrole nad novcem. Razvoj regionalnih sistemaupravljanja novcem ide u prilog bankama koje imaju mreu filijala u mnogim zemljama. Te

banke sebi mogu priutiti visoke trokove uvoenja kom- pjuterizovanog sistema za upravljanje

uplatama i plaanjima u razliitim zemljama.

20.4 Ulaganje vika novca: trite novca

Trite novca

Trite kratkoronih izvora finansiranja

Kad preduzea imaju viak novca, mogu ga investirati u hartije od vrednosti na tritu novca,

odnosno tritu kratkoronih finansijskih sredstava. Vee kompanije obino ulau direktno u

takve hartije od vrednosti. Meutim, manje kompanije esto ulau viak novca u novani fond

koji ulae u portfolio finansijskih instrumenata na tritu novca. Samo se hartije od vrednosti sa

stalnim prinosom i koje imaju dospee krae odgodinu dana posmatraju kao deo trita novca.

Zapravo, veina hartija od vrednosti na tritu novca ima krae dospee. Ogranieno dospee

ima dve prenosti zafinansijskog menadera. Prvo, kratkorone hartije od vrednosti imaju nizak

rizik promene kamatnih stopa. Prisetite se iz 5. poglavlja da se rizik promene cena hartija od

vrednosti prouzrokovan promenama kamatnih stopa poveava s dospeem. Zbog toga hartije od

vrednosti s kratkim dospeem gotovo nisu izloene kamatnom riziku Drugo, kratkorone hartije

od vrednosti donose veu finansijsku stabilnost u kratkom periodu. Mogui gubitak vrednosti u

periodu od 90 dana ne uzrokuje toliko brige koliko obveznica s dospeem od 30 godina. Ovo

upuuje na to da su kratkorone hartije od vrednosti sigumo parkiralite za viak novca do

trenutka kada ga je potrebno opet pretvoriti u gotovinu.


32/52

Veina novanih hartija od vrednosti su vrlo likvidne to znai da ih je jednostavno i jeftino

pretvoriti u novac. Ova osobina je dodatna pogodnost zbog ega se ove hartije od vrednosti

koriste kao privremeno ulaganje dok ne zatreba novac.

Neki vani instrumenti novanog trita su:

Trezorski zapisi. Trezorske zapise izdaje vlada Sjedinjenih Drava, a dospee imje u rasponu od

4 nedelje, 3 ili 6 meseci. Trezorski zapisi su najsigumiji i najlikvid- niji novani instrument.

Komercijalni zapisi. Re je o kratkoronom, najee neosiguranom dugu velikih i dobro

poznatih kompanija. Najee dospee ovih hartija od vrednosti je manje od dva meseca, a

dospea dua od 270 dana moraju se prijaviti Komisiji za hartije od vrednosti. Komercijalnim

papirima se ne trguje aktivno, pa je njihova likvidnost niska. Zato oni nisu pogodno ulaganje za

preduzee koje ih ne moe drati do dospea. Agencije za ocenu kreditnog rejtinga Moodys i

Standard & Poors dodeljuju ocene kreditnog rejtinga komercijalnim zapisima.

Certifikati o depozitu. Certifikati o depozitu oroeni su depoziti u bankama, najee u iznosima

veim od 100.000$. Za razliku od depozita po vienju (tekui rauni), oroeni depoziti se ne

mogu koristiti po potrebi: banka isplauje kamatu i glavnicu tek pri dospeu depozita. Meutim,

s kratkoronim certifikatima o depozitu (s dospeem kraim od tri meseca) aktivno se trguje, pa

preduzee moe jednostavno prodati ovaj instrument ako mu je potreban novac.

Sporazumi o otkupu. Poznati su i kao repo; sporazumi o otkupu su zapravo zajmovi s jemstvom.

Diler dravnim obveznicama prodaje trezorske zapise ulagau uz obavezu otkupa posle

odreenog vremena po vioj ceni. Razlika u ceni predstavlja izvedenu kamatu pa ulaga

zapravo pozajmljuje novac dileru, prvo mu daje novac, a kasnije ga dobija nazad, zajedno s

kamatom. Zapisi slue kao osiguranje zajma: ako diler ne moe da otkupi zapise, ulaga e ih

zadrati. Sporazumi o otkupu najee imaju vrlo kratko dospee, najee nekoliko dana.

U ovom poslednjem poglavlju videli smo da se kamatne stope na kratkorone zajmove (ije je

dospee u roku jedne godine) iskazuju na diskontnoj osnovi. Na primer, zajam od 95.000$

zahteva otplatu od 100.000$ u roku jedne godine. Iska- zana kao diskont, kamatna stopa se

iskazuje kao diskont od nominalne vrednosti, u ovom sluaju pet posto. Stvama kamatna stopa

zapravo je neto via. Plaate kamatu od 5.000$ na zajam od 95.000$, pa je kamatna stopa


33/52

5.000/95.000$ = 0,0526 ili 5,26 posto. Zapamtite da se kamatne stope na tritu novca obino

iskazuju kao diskonti.

PRIMER 20-6 Kamatne stope na tritu novca

Trezorski zapis nominalne vrednosti 100.000$ i dospea est meseci prodat je za 98.000$.

Kamataa stopa na ovaj instrument iskazana je kao etiri posto. Stvami diskont na nominalni

iznos je dva posto polugodinje ili etiri posto godinje. Zapain- tite da se kamatae stope na

tritu novca obraunavaju jednostavnim, a ne sloeni raunom. Efektivna godinja kamataa

stopa na ovo polugoinje ulaganje moe se izraunati kao:

98.000 x (1 + r )1/2= 100.000 to pokazuje da je r - 0,0412 ili 4,12 posto.

Prinosi na ulaganja na tritu novca

Kad vrenujemo dugorono zaduenj e, vano je uzeti u obzir kreditni rizik, odnosno rizik

neplaanja obaveza. Gotovo svata se moe dogoditi u toku 30 godina, pa ak i danas

najuglednije kompanije mogu zapasti u tekoe. Zato korporativne obveznice imaju vii prinos

nego trezorske obveznice.

Ni kratkorone dunike hartije od vrednosti nisu nerizine. Kad je Kaliforaiju pogodilaenergetska kriza 2001. godine, kompanije Saut Kalifornija Edison (Southem Califomia Edison) i

Pacifik ges and elektrik (Pacific Gas and Electric) nisu biie u mogunosti izvriti plaanja po

dospelim komercijalnim zapisima, u iznosu od skoro milijardu dolara. Meutim, ovi primeri su

izuzetak; obino je opasnost od kreditnog rizika manja za hartije od vrednosti na novanom

tritu nego za dugorone korporativne obveznice. Dva su razloga za to. Prvi razlog, kao to je

ve naglaeno, krajnji rezultat je manje neizvestan za kratkorona ulaganja. ak i kad je njena

budunost neizvesna, obino moete biti sigumi da e neka kompanija biti na tritu i sledei

mesec. Drugi razlog, uglavnom samo dobre kompanije mogu se zaduivati na novanom tritu.

Ako investirate na samo nekoliko dana, ne moete sebi priutiti da potroite previe energije i

vremena na vrednovanje dunika. Zato uzimate u obzir samo najbolje kompanije.


34/52

Uprkos visokom kvalitetu instrumenata trita novca, esto postoje znaajne razlike u prinosima

na korporativne i dravne hartije od vrednosti. Zato je to tako? Jedan odgovor je zbog rizika

neplaanja. Drugi je da ti instrumenti nemaju jednaki stepen likvinosti, odnosno nisu jednako

brzo unovivi. Ulagai vole.trezorske zapise jer se u najkraem roku mogu prodati. Hartije od

vrednosti koje se ne mogu brzo unoviti, moraju ponuditi neto vii prinos.

Za vreme tekoa na tritu, ulagai vie ulau u brzo unovive hartije od vrednosti. U takvim

sluajevima, manje likvidne hartije od vrednosti moraju ponuditi znaajnije vii prinos. To se

dogodilo u jesen 1998. godine kad je veliki investicioni (hed) fond, Long term kapital

menadment (Long Term Capital Management, LTCM) gotovo bankrotirao.8 U strahu da e

LTCM bankrotirati, investitori su naputali svoje nelikvidne hartije od vrednosti. Razlika

izmeu prinosa na komercijalni zapis i trezorski zapis iznosila je 120 osnovnih bodova (1,2

posto), gotovo etiri puta vie nego na poetku godine.

Meunarodno trite novca

Osim nacionalnog trita novca, postoji i meunarodno trite za kratkoronaulaganja u

amerikim olarima, koje se naziva evrodolarsko trite. Evrodolari nemaju nita zajedniko s

evropskom valutom evrom. To su ameriki dolari deponovani u banci u Evropi. Na primer,

zamislite da amerika naftna kompanija kupuje naftu od arapskog eika i plaa je ispisivanjem

eka u iznosu od milion dolara na banku JP Morgan ejs (JP Morgan Chase). Seik deponuje

primljeni ek na svoj raun u banci Barkliz (Barc- leys Bank) u Londonu. Rezultat toga je da

banka Barkliz ima sredstva u vrednosti od milion olara na svom raunu u banci JP Morgan

ejs. Isto tako, ima i odgovarajuu obavezu u obliku dolarskog depozita. Budui da je depozit u

dolarima u Evropi, naziva se evrodolarski depozit.9

8 Investicioni (hed) fondovi specijalizuju se u ulaganja u hartije od vrednosti za koje verujuda su potcenjene, a prodaju one za koje misle da su precenjene. Pria o LTCM opisana je u:R. Lownstein, When Genius Failed: The Rise and Fall of Long Term Capital Management, NewYork, Random House 2000. i N. Dunbar, Inventing Money: The Story of iong Term CapitalManagement and the Legends behind it, New York; Wiley, 2000.

9 eik je isto tako mogao poloiti ek na raun banke amerike filijale u Londonu ili ujapansku banku. I tada bi imao evrodolarski depozit


35/52

Kao to postoji domae ameriko trite novca i evrodolarsko trite, postoji i domae japansko

trite novca i trite u Londonu za evrojen. Zato, ako amerika kompanija eli kratkorono

ulagati u jen, moe deponovati jen u banci u Tokiju ili moe obaviti evrojen depozit u Londonu.

Isto tako, postoji domae trite novca za evrozonu i za evro u Londonu itd.

Glavne meunarodne banke u Londonu pozajmljuju dolare jedna drugoj po stopi London

Intemational Offered Rate (LIBOR). Slino tome, one pozajmljuju jen po stopi jen LEBOR, a

evro po stopi EURJBOR. Te kamatne stope se koriste kao referen- tni pokazatelji za odreivanje

cene za mnoge kratkorone zajmove u SAD-u i u mnogim drugim zemljama. Na primer,

kompanija u SAD-u moe izati zapis s promenljivom kamatnom stopom i plaanjem kamate

koja je vezana za dolarski LIBOR.

REZIME

ta sve obuhvata upravljaaje prodajom na kredit?

Kako se meri implicitna kamatna stopa ua kredit?

Kada ima smisla traiti od kupca menicu za prodaju na kredit?

Kako preduzea ocenjuju verovatnou naplate od kupca?

Kako preduzea odobravaju kredite kupcima?

Prvi korak je ugovaranje uslova prodaje. To znai da morate odrediti ukupnu duinu trajanja

kredita i veliinu gotovinskog popusta. U veini delatnosti uslovi kreditiranja su standardizovani.

U drugom koraku odreuje se oblik ugovora o prodaji s kupcima. Veina domicilnih prodaja

obavlja se preko otvorenog rauna. U ovom sluaju jedini dokaz postojanja potraivanja od

kupca je zapis u knjigama i potpisana priznanica kupca. Ponekad je potrebno zahtevati formalniji

ugovor pre isporuke robe. Na primer, dobavlja moe zahtevati od kupca menicu.


36/52

Trei zadatak je oceniti kreditnu sposobnost kupca. Nakon toga sledi uspostavljanje razborite

kreditne politike. I konano, nakon to se formira kreditna politika, potrebno je formirati politiku

naplate i pratiti kupce koji kasne s plaanjem.

Efektivna kamatna stopa za kupca koji kupuje robu na kredit, a ne koristi pravo na popust zbogprevremenog plaanjaje:

popust 365/broj dodatnih dana kredita

1+ _______________ - 1

Cena s popustom

Kada kupac naruuje velikii narubinu i kada se eli izbei mogunost bilo kakvih tekoa

vezanih a prirodu i iznos duga, fonnalni ugovor, odnosno potpisana menica moe; biti prikladan

nain pri kreditiranju.

Kreditna analiza je postupak procenjivanja verovatnoe naplate. Izvori informacija su

mnogobrojni: lino iskustvo s kupcem, iskustvo ostalih poverilaca, izvetaji kreditaih; agencija,

iskustvo banaka i otalih finansijskih institucija, trina vrednost kupevih hartija od vrednosti i

analiza njegovih finanijskih izvetaja. Preduzea koja obrauju velike koliine kreditnih

infoimacija koriste se formalnim sistemom koji kombinuje razliite izvore kako bi izraunao

kreditne bodove.

Kreditna politika odnosi se na procedure koje pomau pri donoenju odluke prodaji, kredit.

Posao kreditaog menaera nije minimalizdvanje loih potraivanja, ve maksimiranje dobiti.

Menader mora da proceni kolika je verovatnoa naplate koja donosi dobrt: nasuprot verovatnoi

neplaanja koja uzrokuje gubitak. Pri tome se moraju uzeti u obzir dugorone koristi. Ponekad se

isplati odobriti kredit nepouzdanom kupcu ako postoji verovatnoa da e klijent postati stalan i

pouzdan kupac.


37/52

Nakon to se odobri kredit, treba utvrditi politiku naplate. Ona zahteva puno vetine i obzira.

Treba dobro da pritisnete neuredne platie, ali morate paziti da ne uvredite dobre kupce pisanjem

opomena samo zato to je ek zastao u poti. Lake ete uoiti problematine raune ako paljivo

vodite rauna o dinamici dospea potraivanja kupaca nenaplaenih potraivanja.

20. poglavlje Upravljanje neto obrtnim kapitalom

Koji su trokovi I pogodnosti dranja zaliha I novca?

ta je vreme obrade I zato moe biti vredno?

Koje taktike se koriste za poveanje neto razlike na obradi ekova?

Gde preduzea ulau vikove novca?

Dranje vieg nivoa zaliha smanjuje trokove naruivanja i mogunost nestanka zaliha, U

trokove spadaju trokovi dranja koji obuhvataju trokove sklaitenja, osiguranja, kvarenja, i

oportunitetni troak kapitala vezanog u zalihama. Novac osigurava likvinost, ali ne zarauje

kamatu. Hartije od vrednosti zarauju kamatu, ali se ne mogu koristiti za plaanje. Zato

finansijski menader dri onu koliinu novca za koju je dodatna ili margi- nalna korist od

likvidnosti jednaka trokovima dranja novca, to jest kamati koja se moe zaraditi na hartijama

od vrednosti.

Saldo novca u knjigovodstvu preduzea razlikuje se od raspoloivog stanja novca na ban-

karskim raunima. Nakon to se ispie ek, potrebno je odreeno vreme pre nego to se iznos

skine s bankarskog rauna. U tom e periodu raspoloivo stanje novca u banci biti vee od

iznosa u knjigovodstvu. Kada deponujete ek na naplatu, postoji odlaganje pre nego to iznos

stigne na va raun. U ovom sluaju e raspoloivi iznos u banci biti manji od iznosa u knjigama

preuzea. Neto obrada je razlika izmeu stanja u vaem knjigovodstvu i salda koje vam

priznaje banka. Ako moete predviati koliko dugo je potrebno ekovima za naplatu, moete se

igrati vremenom obrade i zaraditi manje iznose novca. Kamata koju moete ostvariti

predstavlja izvor vrednosti.


38/52

Moete upravljati obradom ekova ubrzavanjem naplate. Jedan nain je sistem centralne

obrade ekova. Kupci obavljaju uplate u regionalnu kancelariju koja transferie vikove

sredstava u banku. Slina tehnika je sistem trezora. Ovde kupci obavljaju uplale u potanski

pretinac lokalne pote. Lokalna banka prikuplja uplate u regulamim intervalima i obrauje

ekove. Oba ova sistema smanjuju vreme potrebno za obradu ekova. Budui da se ubrzava

obrada ekova, na primer zbog promena koje nastaju zbog uvoenja Zakona o eku 21, ove

metode e biti sve manje vane. Isto tako, kako se razvija trend korienja elektronskog prenosa

novca, vreme obrade e se jo vie smanjivati, ak i bez posebno sofisticiranih metoda

upravljanja novcem. Preduzea mogu ulagati viak novca na tritu novca, tritu na kojem se

trguje s kratkoronim hartijama od vrednosti. Re je o kratkoronoj, niskorizinoj i likvidnoj

imovini to je ini idealnim instramentima za kratkorono ulaganje nepotrebnog novca.

1. Kamatne stope na trgovaki kredit. Preduzee X nudi uslove 1/20, neto 60. Kupac Y

kupuje robu u vrednosti od 1.000$.

a. Za koliko e se smanjiti isplata ako preduzee Y plati na 20. dan?

b. Ako preduzee Y propusti da iskoristi gotovinski popust, koliko e dobiti dodatnih dana

proaje na kredit?

c. Koliko iznosi efektivna godinja kamatna stopa ako Y plati na datum dospea rauna

umesto u roku od 20 dana?

2. Uslovi prodaje. Dovrite sledee reenice izborom

odgovarajueg izraza sa sledee liste (neki izrazi se koriste vise

puta): prihvatanje, otvoreni, komercijalni, trgovaki, SAD, njegov

ili njen, menica-nalog za plaanj, raun, banka, bankarski,

klijentov.


39/52

Veina prodaje robe obavlja se preko_______________ __________________ . U tom sluaju

jedini dokaz o prodaji je evidencija u knjigama prodavaca i potpisana priznanica. Altemativno

prodavac moe zatraiti _____________ ______________ .Kako bi dobio robu, kupac mora

prihvatiti i potpisati menicu. Potpisano priznanje naziva se __________ ___ .

Ponekad proavac moe zatraiti da banka potpie document tada je re o ______________

______________. .

3. Uslovi prodaje. Oznaite koja bi preduzea mogla dobiti dui ili krai period prodaje na

kredit.

a. Jeno preduzee prodaje hardver, drugo hleb.

b. Jedno preduzee ima obrt zaliha 10; drugo 15.

c. Jedno preduzee prodaje uglavnom preduzeima koja se bave proizvodnjom elektrine

energije; drugo visokom modom.

4. Odlaganje plaanja. Period izmeu datuma kupovine i datuma dospea rauna naziva se

vreme odlaganja. Period izmeu datuma dospea rauna i datuma kada kupac stvarno

plaa naziva se odlaganje duga,a period izmeu kupovine i stvamog plaanja naziva se

odlaganje plaanja.

Prema tome,

odlaganje plaanja = vreme odlaganja + odlaganje duga.

Pokaite kako e navedeni dogaaji uticati na svaku vrstu odlaganja:

a. Preduzee odtuuje naplaivati zateziiu kamatu za dunike koji kasne.

b. Recesija smanjuje stanje gotovine kod kupaca.


40/52

c. Preduzee menja uslove kreditiranja s neto 10 na neto 20.

5. Kamatne stope na trgovaki kredit. Preduzee nudi uslove kreditiranja 3/20, neto 40.

Kako e navedene akcije uticati na implicitnu kamatnu stopu koja se naplauje kupcima

koji ne koriste popust? Navedite hoe li se implicitne kamatne stope poveati ilismanjiti.

a. Uslovi se promene na 4/20, neto 40.

b. Uslovi se promene na 3/30, neto 40.

c. Uslovi se promene na 3/20, neto 30.

6. ekovi u obrauno. Dana 25. januara, kompanija Kut (Coot Company) deponuje

250.000$ u lokalnoj banci. Dana 27. januara kompanija ispisuje i alje ekove u iznosu

od 20.000$ i 60.000$ dobavljaima. Na kraju meseca finansijski menader kompanije

Kutalje na naplatu ek vredan 45.000$ primljen od kupca jutamjom potom i preglcda

meseni izvetaj o kretanju bankarskog rauna. Menader uoava kako je banka s rauna

skinula samo 20.000$ od 27. januara. Kakvo je stanje novca u knjigovodstvu preduzea i

u obradi ekova? Koliko iznosi razlika zbog obrade ekova?

7. Cekovi u obraunu. Veina banaka danas omoguava plaanje preko Intemeta. Moete

pri- stupiti svom raunu i dati nalog banci da obavi odreeno plaanje. Dok vam veina

banaka ^ zaraunava naknadu za ispisivanje ekova, plaanje Intemetom je uglavnom

besplatno. Zato su vam banke spremne pruati ovakve usluge bez naknade?

8. Cekovi u obraunu. Kompanija Deneral produkts svakog dana ispisuje ekove u

vrenosri -S 20.000$. U proseku je potrebno est dana za naplatu ekova. Dnevna naplata

iznosi 22.0005. | Potrebno je tri dana dok novac legne na raun.

a. Izraunajte neto iznos ekova u obradi zbog odlaganja plaanja.

b. Koliko bi Deneral produkts utedeo na godinjem nivou ako bi mogao smanjiti

vreme/.V obrauna za dva dana? Kamatna stopa je et posto godinje.


41/52

9. Sistem trezora. En Tik (Anne Teak), finansijski menader proizvoaa nametaja,

razmatr? uvoenje sistema trezora. En predvia 400 uplata svakog dana u potanski

pretinac uz prosenu vrednost uplate od 2.000$. Banka za uslugu trezora naplauje 0,40$

po eku. Kamatna stopa je 0,015 posto dnevno.

a. Da Ii se isplati uvesti sistem trezora ako se obraun ekova smanji za dva dana?

b. Kolika mora biti minimalna vremenska uteda koja bi isplatila uvoenje sistema trezora?

10. Upravljanje novcem. Na prazna inesta upiite odgovarajui izraz: sistem

trezora,, Fedwiresistem centralne obrade ekova.

Preduzee moe poveati stanje novca ubrzavanjem naplate. Jedan od naina je ugovaraoje

uplata preko regionalnih filijala koje alju primljene ekove u lokalne banke. To se naziva_________________.Vikovi sredstava iz lokalnih banaka prenose se u jednu od glavnih banaka

duzea. Prenos moe biti elektronskim putem sistemom . Jo jedan nain koristi se lokalnom

bankom za prikupljanja ekova direktno iz pote. To se naziva ____________________.

11. Uslovi kreditiranja i potraivanja od kupaca. Preduzee nudi uslove kreditiranja 3/15,

neto 30. Trenutno se dve treine kupaca koristi gotovinskim popustom; ostatak ih plaa na datum

dospea.

a. Koliko e biti tipian period potraivanja od kupaca preduzea? (Vidite 19. poglavlje,

deo 19.1 za objanjenje perioda potraivanja od kupaca.)

b. Koliko iznosi proseno ulaganje u potraivanja od kupaca ako godinja prodaja iznosi 20

miliona dolara?

c. ta bi se najverovatnije dogodilo s periodom potraivanja od kupaca preduzea ako se

uslovi kreditiranja promene na 4/15, neto 30?


42/52

12. Uslovi prodaje. Majkrobiotiks (Microbiotics) trenutno prodaje celokupni asortiman

smrznutih veera uz plaanje prilikom isporuke. Preduzee smatra a e moi da povea svoju

prodaju nudei supermarketima beskamatnu prodaju na kredit na mesec dana. Prodajna cena po

kartonu iznosi 50$, a troak po kartonu je 40$.

a. Isplati Ii se preduzeu prodaja na kredit ako se prodaja povea sa 1.000 kartona meseno

na 1.060. Kamatna stopa je 1 posto meseno i svi kupci plaaju svoje raune.

b. ta e se dogoditi ako je kamatna stopa 1,5 posto meseno.

c. Sta e se dogoditi akoje kamatna stopa 1,5 posto meseno, ali preduzee moe poauditi

prodaju na kredit .samo novirn kupcima, dok e stari kupci i dalje pl'aati prilikom isporuke?

13. Odluke o kreditu/stalne prodaje.Lokust softver (Locust Sofhvare) prodaje softver zauenje rada na raunaru svojim kupcima po ceni od 101$. Troak proizvodnje (prema metodu

sadanje vrednosti) je 96$. Uslovi kreditiranja su neto 30, a oko 7 posto svih narudbina je

nenaplativo. Jedna narudbina sastoji se od 20 komada. Kamatna stopa je jedan posto meseno.

a. Treba li preuzee produiti period prodaje na kredit ako je re o jednokratnim narudbi-

nama? Od prodaje nee biti nita ako se ne produi period prodaje na kredit.

b. Koliko iznosi verovatnoa take pokria naplate?

c. Ako kupac plati raun koji dospeva ovog meseca, svaki sledei mesec konstantno e

pono- viti istu narudbinu za koju se moe utvrditi kako e sigumo biti plaena. Da li treba da se

odobri prodaja na kredit?

d. Koliko iznosi verovatnoa take pokria naplate u sluaju stalnih narudbina?

14. Odluke o odobravanju kredita. Pogledajte ponovo primer 20.3. Trokovi kompanije

Kast ajron poveavaju se sa 1.000$ na 1.050$. Uz pretpostavku nepostojanja mogunosti stalnih

narudbina i verovatnoa uspene naplate od kupcap = 0,95, odgovorite na sledea pitanja:

a. Treba liKast ajron da odbije ili odobri kredit?

b. Koliko iznosi verovatnoa take pokria naplate?


43/52

15. Kreditna analiza. Finansijske racio pokazatelje opisali smo u 17. poglavlju. Kao kreditni

menader, kojem biste pokazatelju posvetili najvie panje?

16. Oluke o odobravanju kredita. Kompanija Brending ajron prodaje pegle po ceni od

60$. Trokovi proizvodnje su 50$ po komadu. Postoji 25 posto verovatnoe da e stalni kupacotii u steaj u sledeih pola godine. Kupac naruuje 1.000 pegli i trai olaganje plaanja est

meseci. Treba li da prihvatite narudbinu? Pretpostavite diskontnu stopu od osam posto

godinje, nepostojanje mogunosti stalnih narudbina i situaciju u kojoj e kupac platiti u celini

ili uopte nee platiti.

17. Kreditna politika. Blagajnik koiporacije Juniverzal bed(Universal Bed Corporation),

Aristotel Prokrustes zabrinut je zbog pokazatelja zaduenosti koji trenutno iznosi est posto. On

smatra da e stroa politika odobravanja kredita smanjiti prodaju za pet posto i pokazateljzauenosti na etiri posto. Ako trokovi prodatih proizvoda ine 80 posto prodajne cene, treba li

gospodin Prokrustes da usvoji strou politiku odobravanja kredita?

18. Odluke o odobravanju kredita/Stalne narudbine. Kompanija Serf siti (Surf City)

prodaje softver za surfovanje Intemetom po ceni od 15$ po kopiji svojim distributerima softvera

i odobrava im odlaganje plaanja od mesec dana. Troak softvera je 10$ po kopiji. Delatnost je

nova i bez konkurencije. Meutim, verovatnoa da e novi kupac otii u steaj je 25 posto.

Preduzee razmatra prelazak na politiku plaanje-pri-isporuci kako bi smanjilo izloenost

nenaplativim potraivanjima. Diskontna stopa je jedanposto meseno.

a. Treba li preduzee da usvoji plaanje pri isporuci? Ako to uini, prodaja e se smanjitj 4$

posto.

b. Da li bi se promenio va odgovor ako se oekuje da e kupac kojem se odobri kredir

stvoriti ponovljene narudbme s procenjenom malom verovatnoom neplaanja u sledeih est

meseci? Isto tako, kupci koji plaaju prilikom isporuke stvorie u proseku est meseciponovljenih narudbina.

19. Kreditna politika. Preduzee prodaje robu samo za gotovinu. Procenjuje se da bi prodaja

na kredit pod uslovima neto 30 poveala prodaju sa 100 na 110 jedinica meseno. Cena po


44/52

jedinici je 101S, a trokovi (po metodu sadanje vrednosti) su 80S. Kamatna stopa je jedan posto

meseno.

a. Treba li preduzee da menja svoju kreditnu politiku?

b. Da Ii bi se va odgovor pod (a) promenio ako pet posto svih kupaca ne plati svoje

obaveze prema novoj kreditnoj politici?

c. Sta ako samo pet posto novih kupaca ne bi platilo svoje obaveze? Sadanji kupci su

uredne platie koje koriste beskamatno odlaganje plaanja od 30 dana.

20. Sistem trezora. Kompaniji ermans erbet (Shermans Sherbet) potrebno je oko est

dana za prikupljanje i obradu ekova od kupaca. Sistem trezorskih pretinaca smanjio bi ovo

vreme na etiri dana. Dnevna naplata iznosi 15.000$. Kamatna stopa je 0,02 dnevno.

a. Za koliko e sistem trezora smanjiti obraun ekova?

b. Koliko iznosi dnevna uteda na kamati?

c. Ako se sistem trezora plaa po fiksnoj tarifi umesto po eku, koliko iznosi maksimalna

mesena naknada koju e erman hteti platiti za ovu uslugu? (Pretpostavite 30 dana u mesecu.)

21. Sistem trezora. Finansijski menader kompanije JAC Kozmetiks (JAC Cosmetics)

razmatra uvoenje sistema trezora u Pitsburgu. Sistemom trezora prolazie ekovi u vrednosti od

300.000$ meseno. Sistem e ubrzati naplatu za tri dana.

a. Pretpostavite da banka pristaje da upravlja sistemom trezora uz uslov obaveznog

depozita: od 25.000$. Isplati li se uvoditi sistem trezora?

b. Pretpostavite da umesto obaveznog depozita banka pristane da vodi sistem trezora za na-

knadu od 0,10$ po eku. Koliko mora iznositi prosena vrednost eka da bi se ova mogunost

vie isplatila? Kamatna stopa je est posto godinje.

c. Zato vam je potreban podatak o veliini kamatne stope za odgovor pod (b), a nije za

odgovor pod(a)?


45/52

22. Politika naplate. Kompanija Mejdor Manufaktoring (Major Manufacturing) ima

otvoreni : bankarski raun u Njujorku preko kojeg se obavlja celokupna naplata. Preduzee dri

u banci obavezni depozit u iznosu od 300.000$ s kojeg plaa bankarske usluge (vidi deo 19.7).

Da bi ubrzalo naplatu od velikog broja kupaca iz Kalifomije, preduzee razmatra otvaranje

rauna u banci Vest koast neenel (West Coast National). Mejdor procenjuje da e raun u

banci Vest koast ubrzati naplatu za 1 dan na 1 miiion dolara prometa koji ostvaruje s kupcima iz

Kalifomije. Ako otvori raun, obavezni depozit u Njujorku zbog smanjenog obima posla

smanjie se na 200.000$. Meutim, Vest koast takoe zahteva obavezni depozit u iznosu od

200.000$. Isplati li se kompaniji Mejdor da otvori nov raun?

23. Upravljanje novcem. Kama.tna stopa poraste s etiri na osain posto godinje. Kako e se

krctad stanje novca u odnosu na prihode? Objasnite.

PROBLEMI ZA IZAZOV

24. Kreditna analiza. Koristite se podacima iz primera 20.3. Meutim, sada pretpostavite da

10 posto kupaca kompanije Kast ajron kasni s plaanjem i da postoji 30 posto verovatnoe da

kupci koji kasne s plaanjem nee pomiriti svoje obaveze. Ako je troak provere kupca treba li

Kast ajron proveravati svoje kupce? Savet: Koliko iznose oekivane utede od krcditne provere?

Veliina utede zavisie od verovatnoe otkria sporih kupaca i uteda od odbijanja kredita

takvim kupcima.

25. Kreditna an

korporativne finansije tika

Documents