korisnicko uputstvo za susare za drvo nigolux vks nksdrvopreradaberane.com/tehnologija/4.susenje...

NIGOLUX

SU[ARE

- OP[TE O SU[ARAMA

- UPUTSTVO ZA UPOTREBU I BEZBEDAN RAD

- UPUTSTVO ZA ODR@AVANJE

M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E

18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjo`e 12; tel. / fax. (018) 211 - 212, 217- 468; office nigos.co.yu; www.nigos.co.yu@

NIGOS su{are

MERNO-REGULACIONA OPREMA I SU[ARE

-GARANCIJSKA IZJAVA- OBAVEZNO PROÎTATI!

Firma NIGOS-elektronik na proizvedenu opremu za su{are daje garanciju na odre|eni period,

{to se defini{e u ponudi ili ugovoru. Garancija podrazumeva da }e u odgovaraju}em roku neispravna oprema biti popravljena ili

zamenjena novom, a ne podrazumeva nadoknadu za eventualno nastalu {tetu u gra|i. Korisnik je u obavezi da bar jednom u smeni proveri rad su{ara i ako primeti nepravilnosti,

reaguje na pravilan na~in (uradi korekcije, pozove isporu~ioca i ako treba zaustavi su{enje). Na taj na~in se spre~ava da do|e do o{te}enja gradje, ve} se samo eventualno produàva su{enje.

[to se reìma su{enja ti~e, NIGOS-elektronik daje reìme za razne vrste gra|e i to na bazi slede}ih ~injenica:

- reìmi preporu~eni od strane vi{e svetskih instituta - vi{egodi{nje iskustvo u toku pra}enja su{enja raznih vrsta gra|e - informacije od korisnika koji se duè vreme bave su{enjem

Me|utim, su{enje drveta nije {ablonska stvar, jer zavisi od mnogo faktora (poreklo i kvalitet trupaca, vreme se~e, klimatski uslovi gde se vr{i rezanje i priprema za su{enje, tretiranje pre su{enja, na~in slaganja, zahtevani kvalitet su{enja itd.), te je stoga mo`da potrebno modifikovati reìme.

U automatu postoje slobodni reìmi, koje korisnik moè da pravi prema svom iskustvu, a i u toku su{enja prili~no se moè uticati na brzinu su{enja promenom odre|enih parametara (npr. stavljanjem pojedinih sondi u pasivno stanje).

Kod prvog su{enja obratiti pa`nju na slede}e: - Od preporu~enih reìma za odre|enu vrstu drveta izabrati najsporiji. - Na po~etku su{enja staviti sve sonde u aktivno stanje. U toku su{enja sonde sa najmanjom vlagom

staviti u pasivno stanje, a u aktivnom stanju ostaviti samo sonde sa najve}om vlagom drveta. - Faktor debljina drveta ne stavljati ispod 50 mm (najbolje je postaviti ga u startu na 80 mm). - Pratiti tok su{enja i u dogovoru sa NIGOS-om ili angaòvanim tehnologom menjati parametre. - Na kraju prve ture su{enja gra|u vizuelno pregledati spolja, rase}i vi{e komada i pregledati

unutra{njost, ise}i kontrolne vilju{ke za proveru naprezanja. - Nakon analize prve ture izabrati najoptimalniji ili napraviti novi reìm za konkretnu vrstu gra|e.

Pre svake ture su{enja uraditi slede}e: - Detaljno o~istiti komoru su{are od zaostale piljevine. Otpu{iti slivnik za vodu i otvor za odvod

kondenzata. - Proveriti da li rade sve dizne za vlaènje i po potrebi ih skinuti, mehani~ki o~istiti otvor ili oprati u

sir}etnoj kiselini, limunskoj kiselini, soda-bikarboni ili nekom drugom sredstvu protiv kamenca. - Vizuelno proveriti rad opreme u su{ari (ventilatora, klapni za su{enje, ...). - Zameniti celulozne uzorke za merenje ravnote`ne vlage novim uzorcima. - Pro{mirglati sonde za drvo, ako je primetna patina (oksid). - Proveriti vizuelno kablove za sonde i po potrebi sanirati prime}ena o{te}enja (banane na kablovima

zameniti ako se primeti preterana oksidacija, ili ako je neka sonda davala sumnjive i nestabilne vrednosti u toku su{enja).

- Obratiti pa`nju na pravilno postavljanje sondi u drvetu, jer od toga zavisi tok su{enja.

Postupci na kraju su{enja: - Od{krinuti glavna vrata na komori za su{enje kako bi se postepeno izjedna~ila temperatura u komori

sa temperaturom spolja{njeg vazduha. Naglo hla|enje gra|e izaziva njeno pucanje i o{te}enje. - Nakon 10 do 12 sati otvoriti glavna vrata na komori i isprazniti komoru ukoliko je odmah predvi|ena

dalja obrada gra|e. Ukoliko nije, ostaviti gra|u u su{ari jo{ neko vreme

Vlasnik firme Nikolic Golub, dipl.ing.el.

UVOD

Firma "NIGOS - elektronik" je osnovana 1990. godine, a osnovna delatnost je proizvodnja

mernoregulacione opreme i su{ara.

"NIGOS - elektronik" je svoj proizvodni program po~eo ispravlja~kom tehnikom, da bi dalji razvoj

nastavio preko broja~ke tehnike i mernoregulacione tehnike iz oblasti regulacije temperature i relativne

vla`nosti, kao i {irokog spektra automatike vezane za industriju. Tokom vi{egodi{njeg rada proizveden je

veliki broj instrumenata vezanih za pomenute oblasti, a firma je stekla poverenje kod svojih kupaca.

Proizvodnjom opreme za su{are "NIGOS - elektronik" se bavi od 1995. godine, a po~etkom 1998.

godine konstrui{e kondenzacionu su{aru najmodernijeg tipa za koju dobija veliku nagradu ìrija

Me|unarodnog sajma tehnike i tehni~kih dostignu}a odrànog u Beogradu iste godine. Od tada pa do

dana{njih dana imamo proizveden i montiran veliki broj automatskih su{ara razli~itog kapaciteta, kako u

zemlji, tako i u inostranstvu. Uz opremu koju isporu~ujemo i montiramo na licu mesta dobija se i

tehnologija su{enja, kao i garancija od dve godine na kompletnu su{aru, a vi{e godina na pojedine delove

opreme.

Ovaj materijal prvenstveno ima ulogu tehni~kog uputstva za automatske su{are koje proizvodi

"NIGOS - elektronik". Namera nam je bila da pored opisa kako da se rukuje "NIGOS" - ovim su{arama i

opremom u njima, damo i neke osnovne pojmove vezane za su{enje. Mo`da }e mnogim korisnicima to biti

poznato, ali smatrali smo da nije lo{e pomenuti jo{ jednom odre|ene pojmove iz oblasti su{enja.

Grupa autora

1NIGOS su{are


18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjoè 12; Tel./Fax. +381 18 211-212, 217- 468; office nigos.co.yu; www.nigos.co.yu@

OP[TI POJMOVI O SU[ENJU

Da bi drvo moglo da se koristi za izradu finalnih proizvoda, potrebno je da u sebi sadrì mali

procenat vode. To zna~i da iz drveta treba odstraniti vi{ak vode, a ovo se postiè postupkom su{enja.

Osnovni ~inioci koji uslovljavaju su{enje drveta su:

- temperatura vazduha

- vla`nost vazduha

- cirkulacija vazduha

Su{enje je mogu}e ostvariti na dva na~ina:

- prirodnim putem

- ve{ta~ki

se odvija na otvorenom prostoru. Temperatura, vla`nost i cirkulacija vazduha

zavise od klimatskih uslova gde se drvo nalazi, pa je su{enje uglavnom sporo i traje godinu dana ili vi{e.

se odvija u posebnim komorama, tkz. su{arama, i na temperaturu, vla`nost i

cirkulaciju vazduha uti~e se po èlji. Vreme su{enja, u odnosu na prirodno, skra}uje se na nekoliko dana

do nekoliko nedelja. Pored skra}enja vremena su{enja, postiè se i niz drugih prednosti:

- smanjuje se prostor za skladi{tenje

- postiè se èljeni procenat vlage u drvetu

- postiè se standardni kvalitet gotovih proizvoda, itd.

U daljem tekstu bi}e govora isklju~ivo o ve{ta~kom su{enju drveta, jer ono ima naj{iru primenu.

Faktori koji uti~u na su{enje drveta su temperatura, vla`nost i cirkulacija vazduha. Temperatura i

vla`nost se menjaju tokom su{enja, èljena cirkulacija postiè se prinudnim putem uz pomo} ventilatora i

ona je uglavnom fiksna veli~ina za konkretnu su{aru.

VLA@NOST VAZDUHA

Pod pojmom vla`nost vazduha podrazumeva se prisutnost vodene pare u vazduhu. Pri odre|enoj

temperaturi vazduh moè da primi vodenu paru do neke koli~ine, a preko toga dolazi do kondenzacije.

Za vazduh koji sadrì maksimalnu koli~inu vodene pare kaè se da je zasi}en. Maksimalna koli~ina

vodene pare u 1 m vazduha zavisi od temperature. Pri pove}anju temperature pove}ava se i maksimalna

koli~ina vodene pare koju vazduh moè da primi, a to se moè videti iz naredne tabele:

Ako se zasi}en vazduh zagreva, pove}ava mu se mogu}nost da primi jo{ vodene pare, a ako se

hladi, javlja se vi{ak vodene pare (pojavljuje se kondenzacija). Ova osobina se koristi za izvla~enje vlage

iz drveta, odnosno za njegovo su{enje.

Prirodno su{enje

Ve{ta~ko su{enje

FIZI^KE KARAKTERISTIKE VAZDUHA

3

Temperatura vazduha

C[ ]0 1009080706050403020100

597,0423,1293,0198,0130,182,951,130,417,39,44,8Maksimalna koli~ina

vodene pare g/m[ ]3

2NIGOS su{are



RELATIVNA VLA@NOST VAZDUHA

Kao vaàn element kod su{enja drveta koristi se pojam relativna vla`nost vazduha i izraàva se u

%. Relativna vla`nost vazduha je odnos teìne vodene pare koja se nalazi u 1 m vazduha i maksimalne

teìne vodene pare koju taj vazduh moè da primi, pri istoj temperaturi i pritisku.

Zasi}en vazduh ima relativnu vla`nost 100%, a apsolutno suv vazduh 0%.

Relativna vla`nost zavisi od temperature vazduha. Npr. ako se 1 m vazduha nalazi na temperaturi

od 40 C i sadrì vodenu paru 30g, on ima relativnu vla`nost:

(30 / 51,1) x 100 = , pri ~emu je 51,1 uzet kao podatak iz prethodne tabele.

Ako bi se taj isti vazduh zagrejao na 60 C, tada bi njegova relativna vla`nost iznosila:

(30 / 130,1) x 100 =

Smer kretanja vazduha zavisi od temperature. Zagrejan vazduh struji prema gore, jer je lak{i, a

hladan naniè. Prolaze}i kroz sloàje rezane gra|e vazduh se hladi i vlaì. Tako ohla|en i vlaàn struji

naniè i vr{i se kondenzacija vi{ka vlage.

Voda u drvetu se nalazi u dva oblika i to kao slobodna i vezana voda.

nije vezana za drvo i nalazi se u me|u}elijskim {upljinama. Po{to nije hemijski

vezana za drvo, ona se relativno lako i odstanjuje (moè i centrifugiranjem).

se nalazi u zidovima }elija i vezana je molekularnim silama. Zbog toga se vezana

voda znatno teè i sporije odstranjuje nego slobodna voda, i mogu}e je ukloniti samo isparavanjem.

Utvr|eno je da sadràj vode u drvetu iznad 30% otpada na slobodnu vodu, a kad drvo ima vla`nost do 30%

onda sadrì samo vezanu vodu. Ta granica od oko 30% vla`nosti drveta naziva se

.

izraàva se u % i ona predstavlja odnos teìne prisutne vode u drvetu i teìne

apsolutno suvog drveta:

V = (m / m ) x 100 %

gde je: V - vlaga drveta u %

m - teìna vode u gramima

m - teìna apsolutno suvog drveta u gramima

Npr. ako se kaè da je vla`nost drveta 10%, to zna~i da u par~etu drveta koje bi apsolutno suvo teìlo 1000

g, ima 100 g vode.

Vla`nost sirovog drveta zavisi od vrste drveta a moè se kretati i do 200%. Vrste drveta koje se kod

nas primenjuju posle se~enja uglavnom sadrè vlagu od 50 ÷ 100%.

Zavisno od primene, drvo se su{i do odre|ene vla`nosti i to:

- {per plo~e 5 ÷ 8%

- muzi~ki instumenti 5 ÷ 8%

- parket 8 ÷ 10%

- unutra{nji name{taj 8 ÷ 10%

- ba{tenski name{taj 13 ÷ 16%

- unutra{nja stolarija 10 ÷ 12%

- spoljna stolarija 11 ÷ 14%

3

3

0

0

58,7%

23%

Sa pove}anjem temperature relativna vla`nost se smanjuje, dok smanjivanjem temperature,

relativna vla`nost raste.

VODA U DRVETU

Slobodna voda

Vezana voda

ta~ka zasi}enosti

drvnih vlakanaca

Vlaga drveta

V O

V

O

[ ]

3NIGOS su{are



UTEZANJE I BUBRENJE DRVETA

Utezanje

bubri

HIGROSKOPNOST I RAVNOTE@NA VLA@NOST DRVETA

ravnote`na vla`nost drveta

histereza

Nagla{avamo da je beskorisno i {tetno su{iti drvo niè od ravnote`ne vla`nosti koja odgovara

sredini gde se drvo koristi.

u

Promena sadràja vezane vode uzrokuje promenu dimenzija drveta. Su{enjem dolazi do smanjenja

(utezanja), a vlaènjem do pove}anja dimenzija (bubrenje).

te~e ravnomerno sa opadanjem vla`nosti u drvetu ispod 30% (ta~ka zasi}enosti drvnih

vlakanaca). Veli~ina utezanja zavisi od strukture i vrste drveta, a kod istog drveta je razli~ita u odre|enim

pravcima. Utezanje moè da iznosi i preko 10% u nekim pravcima, odnosno najve}e je u tangecijalnom

smeru, a najmanje u odnosu na smer drvnih vlakanaca.

Na veli~inu utezanja uti~e i na~in su{enja. Prirodno osu{eno drvo uteè se manje od ve{ta~ki

osu{enog. Drvo osu{eno u su{ari pri visokoj temperaturi i vi{oj relativnoj vla`nosti vazduha uteè se vi{e

nego kod su{enja pri niìm temperaturama i sa manjom vlagom vazduha.

Kad osu{eno drvo upija vlagu pove}ava svoju zapreminu, odnosno , sve dok se ne dostigne

ta~ka zasi}enosti drvnih vlakanaca. Preko ove granice drvo ne bubri jer ne moè da primi vlagu iz vazduha

iznad ta~ke zasi}enosti.

Higroskopnost je osobina materijala da menja vla`nost pod uticajem vlage okolnog vazduha. Ako

drvo ne sadrì vlagu ve}u od 30% (ta~ka zasi}enosti drvnih vlakanaca), ono ima osobinu higroskopnosti.

To zna~i da, zavisno od vlage spolja{njeg vazduha, drvo moè da upija ili otpu{ta vlagu.

[to je vlaga u drvetu manja to je sila upijanja vlage iz vazduha ve}a. Tako|e, {to je relativna

vla`nost vazduha manja sila upijanja vlage iz drveta prema okolini je ve}a. Zna~i, zavisno koja je od ove

dve sile ve}a, kretanje vlage moè biti iz drveta prema okolini (drvo otpu{ta vlagu), ili obrnuto (drvo upija

vlagu).

Kad su ove dve sile jednake, nema kretanja vlage i to je onda . Drvo

stajanjem u odre|enom prostoru uvek teì da dostigne ravnote`nu vla`nost. Ono }e otpu{tati ili upijati

vlagu ako je njegova vla`nost ve}a ili manja od ravnote`ne. Jednom osu{eno drvo ispod ravnote`ne

vla`nosti ne moè vi{e primiti vlagu ta~no do ravnote`ne vla`nosti, ve} ne{to malo niù. Ova pojava se

zove i iznosi oko 1 do 2 % vlage drveta.

Zato se treba pridràvati prethodnog poglavlja, gde su date kona~ne vlage su{enja, zavisno od

primene.

U slede}oj tabeli su date ravnote`ne vla`nosti drveta zavisno od temperature i relativne vla`nosti

vazduha. Tabela je data na osnovu psihrometarske metode, odnosno sadrì temperature suvog i vla`nog

termometra.

r

4NIGOS su{are



M E R N O R E G U L A C I O N A O P R E M A I S U [ A R E 18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjo`e 12; tel. / fax. (018) 211 - 212, 217 - 468

NIGOS su{are 5

TABELA RAVNOTE@NE VLA@NOSTI (psihrometarska tabela za vla`an vazduh)

u r

24.4

20.8

18.8

17.6

16.5

15.3

14.4

13.6

12.9

12.2

11.7

11.1

10.5

10.1

9.6

9.3

8.3

7.5

6.8

6.2

5.5

4.9

4.4

3.8

3.3

2.7

t S =

80

0 C

t m

80.0

80.0

79.0

78.5

78.0

77.5

77.0

76.5

76.0

75.0

74.5

74.0

73.5

73.0

72.0

71.5

70.0

68.0

66.5

64.5

62.0

60.0

57.0

56.0

51.5

46.5

u r

25.7

22.0

19.8

18.7

17.5

16.3

15.4

14.6

13.8

13.1

12.5

11.9

11.3

10.8

10.4

10.0

9.0

8.2

7.5

6.7

6.1

5.4

4.8

4.3

3.7

3.0

t S =

70

0 C

t m

70.0

70.0

69.0

69.0

68.5

68.0

67.5

67.0

66.0

65.5

65.0

64.5

64.0

63.5

63.0

62.5

60.5

59.0

57.0

55.5

53.5

51.5

49.0

47.0

43.5

41.0

u r-

ravn

ote`

na v

la`n

ost

(%)

u r

26.0

22.8

20.5

19.0

17.8

16.8

15.9

15.0

14.3

13.5

12.9

12.3

11.7

11.2

10.7

10.3

9.4

8.5

7.7

7.0

6.3

5.8

5.0

4.4

3.8

3.2

t S =

65

0 C

t m

65.0

64.5

64.0

63.5

63.0

63.0

62.5

62.0

61.5

61.0

60.5

60.0

59.5

59.0

58.0

57.5

56.0

55.0

53.0

51.5

49.5

49.0

45.5

43.0

40.5

38.0

u r

26.2

23.2

21.0

19.7

18.6

17.3

16.4

15.6

14.8

14.0

13.3

12.8

12.1

11.7

11.2

10.7

9.7

8.9

8.1

7.4

6.6

6.0

5.3

4.7

4.1

3.4

t S =

60

0 C

t m

60.0

60.0

59.0

58.5

58.0

58.0

57.5

57.0

56.5

56.0

55.0

55.0

54.5

54.0

53.0

52.5

51.5

50.0

48.5

47.0

45.5

43.5

41.5

39.5

37.0

35.0

u r

27.0

23.9

21.7

20.0

19.0

17.8

16.9

16.0

15.3

14.5

13.8

13.2

12.6

12.0

11.6

11.1

10.2

9.2

8.4

7.7

6.9

6.2

5.6

4.9

4.2

3.6

t S =

55

0 C

t m

55.0

54.5

54.0

53.5

53.0

52.5

52.5

52.0

51.5

51.0

50.5

50.0

49.5

49.0

48.5

48.0

47.0

45.5

44.0

43.0

41.0

39.5

37.5

36.0

34.0

31.5

t m -

tem

pera

tura

vla

`nog

term

omet

ra

(0 C)

u r

28.0

24.5

22.0

20.7

19.5

19.3

17.4

16.5

15.7

15.0

14.3

13.7

13.0

12.5

11.9

11.5

10.4

9.5

8.7

8.0

7.2

6.5

5.8

5.1

4.4

3.7

t S =

50

0 C

t m

50.0

49.5

49.0

48.5

48.0

48.0

47.5

47.5

47.0

46.5

46.0

45.5

45.0

44.5

44.0

44.0

42.5

41.5

40.0

39.0

37.5

35.5

34.0

32.0

30.5

28.5

u r

28.5

24.0

22.7

21.2

20.0

18.9

17.9

17.0

16.1

15.4

14.7

14.0

13.4

12.9

12.3

11.8

10.8

9.8

9.0

8.2

7.5

6.7

6.0

5.3

4.6

3.9

t S =

45

0 C

t m

45.0

44.5

44.0

44.0

43.5

43.5

43.0

42.5

42.0

41.5

41.5

41.0

40.5

40.0

40.0

39.5

38.5

37.0

36.0

34.5

33.5

32.0

30.5

29.0

27.0

25.5

u r

29.0

25.5

23.1

21.8

20.3

19.3

18.3

17.5

16.6

15.8

15.1

14.5

13.8

13.2

12.6

12.1

11.0

10.1

9.2

8.4

7.7

7.0

6.3

5.5

4.8

4.0

t S =

40

0 C

t m

40.0

40.0

39.0

39.0

38.5

38.0

38.0

37.5

37.0

37.0

36.5

36.5

36.0

35.5

35.0

34.5

34.0

33.0

32.0

30.5

29.5

28.0

26.5

25.0

24.0

22.5

t S -

tem

pera

tura

suv

og te

rmom

etra

(0 C

)

u r

30.0

26.1

23.8

22.3

21.2

20.1

19.1

18.1

17.3

16.4

15.7

15.0

14.3

13.7

13.1

12.7

11.5

10.5

9.7

8.9

8.1

7.3

6.6

5.9

5.1

4.3

t S =

30

0 C

t m

30.0

30.0

29.5

29.0

29.0

28.5

28.5

28.0

28.0

27.5

27.0

27.0

26.5

26.0

25.5

25.5

24.5

24.0

23.0

22.0

21.0

20.0

19.0

18.0

17.0

16.0

u r

30.0

28.0

24.4

23.0

22.1

20.6

19.7

18.7

17.7

16.9

16.2

15.5

14.7

14.1

13.5

13.0

11.9

10.9

10.0

9.2

8.4

7.6

6.8

6.1

5.3

4.5

t S =

20

0 C

t m

20.0

20.0

19.5

19.5

19.0

18.5

18.5

18.0

18.0

18.0

17.5

17.5

17.0

17.0

16.5

16.5

15.5

15.0

14.5

13.5

13.0

12.0

11.5

10.5

10.0

9.5

ϕ (%)

100

98

96

94

92

90

88

86

84

82

80

78

76

74

72

70

65

60

55

50

45

40

35

30

25

20

ϕ -

rela

tivna

vla

`nos

t vaz

duha

(%

)

VE[TA^KO SU[ENJE DRVETA

Ve{ta~ko su{enje drveta ima {iroku primenu u drvnoj industriji. Za ve{ta~ko su{enje rezane gra|e

koriste se posebno opremljene prostorije koje se zovu su{are. U odnosu na primenjenu metodu razlikuje se

vi{e tipova su{ara, od kojih su naj~e{}e u upotrebi:

- konvencionalne su{are

- kondenzacione su{are

- vakuumske su{are

- mikrotalasne su{are

Zbog sloènijeg rukovanja i ve}ih tro{kova u opremi kod vakuumskih i mikrotalasnih su{ara, danas

se naj~e{}e upotrebljavaju konvencionalne i kondenzacione su{are.

Konvencionalan (klasi~an) na~in su{enja je do sada naj~e{}e primenjivan u praksi, jer su su{are u

tehni~kom smislu relativno jednostavne, ~ak i za velike kapacitete (preko 100 m gra|e). One ne zahtevaju

specijalno odràvanje, a problem velike potro{nje energije se ublaàva upotrebom drvnog otpada ili

piljevine kao pogonskog goriva za loènje kotla. Su{enje se obavlja razmenom unutra{njeg vla`nog

vazduha sa spolja{njim.

Treba naglasiti da se ovakve su{are preporu~uju firmama ve}eg kapaciteta, gde se drvni otpad pojavljuje u

znatnim koli~inama.

Osnovni oblik klasi~ne su{are dat je na slici 1. Uz pomo} reverzibilnih ventilatora vazduh cirkuli{e

kroz sloàj (sa promenom smera), a pritom prolazi preko greja~a (toplotnog izmenjiva~a), gde se po

potrebi dogreva. Pod uticajem toplote, vlaga iz drveta odlazi u okolni vazduh. Zavisno od stepena

otvorenosti klapni, deo vla`nog vazduha izlazi kroz klapnu K ( ), a sa njim i vlaga iz drveta. Istovremeno

ista koli~ina sveèg vazduha ulazi kroz klapnu K On se me{a sa unutra{njim vazduhom, cirkuli{e

kroz sloàj i ovaj proces kontinualno traje (sve dok traje su{enje).

Sve` vazduh koji ulazi u su{aru je

hladniji (pogotovu zimi), pa greja~i uvek moraju da rade odre|enom snagom da bi odràvali potrebnu

temperaturu unutar su{are. Logi~no je zaklju~iti da je potro{nja energije znatna

, pa se ona skoro redovno koristi iz kotla. Instalisana snaga se

kre}e oko 3

1 - Klapne sa servo pogonom

KLASI^NE (KONVENCIONALNE) SU[ARE

3

Pogonski medijum kod konvencionalnih su{ara moè biti topla voda ili para.

K

(K ).

Ravnomerna cirkulacija kroz sve

sloàjeve se postiè pomo}u podplafona izra|enog od aluminijuma.

(80 200 kWh/ m gra|e

za ceo ciklus su{enja bez potro{nje kotla)

÷ 5 kW/ m gra|e. Cirkulacija vazduha zavisi od reìma su{enja, ali moè da ide i do 2.5 m/s.

Zbog ovoga je kod klasi~nih su{ara potrebna ve}a snaga ventilatora (oko 0.18 kW/ m gra|e).

2 - Ventilatori za cirkulaciju

3 - Greja~i (toplotni izmenjiva~i)

4 - Podplafon (me|utavanica)

5 - Sistem za vlaènje

6 - Podstanica

2

1

1

2

¸3

3

3

3

4

2

5

1

K1 K2

1

6

6NIGOS su{are



"NIGOS - elektronik" proizvodi klasi~ne su{are razli~itih kapaciteta. Tehni~ke karakteristike klasi~nih

su{aradatesuutabeli.

Opremakojaseisporu~ujeuzsvakuodsu{arasesme{tauobjekatsu{are,kojimoèbitizidanilimonta`niod

izolacionihpanela.Komandnorazvodniormarsepostavljavansu{areupogodnojprostoriji.

kWh/ m gra|e za ceo ciklus su{enja). Temperatura su{enja ide do 65 C. Cirkulacija se obavlja u

jednom smeru, uz brzinu vazduha kroz sloàj do 1,5 m/s. Ovim se omogu}uje ravnomerno su{enje za

sloàjeve do 4 m. Instalisana snaga ventilatora iznosi oko 0,15 kW/ m gra|e.

Vo|enje procesa su{enja moè biti automatom MC - 502R ili MC-1000, prema zahtevu korisnika.

2 - Usisna klapna


4 - Greja~i (toplotni izmenjiva~i)


[ema jeftine klasi~ne

(konvencionalne) su{are

EKONOMI^NE KLASI^NE (KONVENCIONALNE) SU[ARE

Ovo su su{are koje obezbe|uju kvalitetno su{enje svih vrsta gra|e uz najmanju potro{nju energije

(do 100

Su{are su naro~ito pogodne tamo gde postoje problemi sa elektri~nom energijom, jer zbog male

potro{nje mogu da rade na agregat.

1 - Izduvna klapna

3 0

3

Slika 2.

KapacitetToplotna

snaga kotla

Ventilatori

za cirkulaciju

Elektri~na

snaga

Optimalne dimenzije

komoreProstor za slaganjeMODEL

SU[AREm

3kcal / h kW a(m) x b(m) x h(m) a(m) x b(m) x h(m)

VKS-40 30 50 160 000 5 x 630 7.5 4.6 x 8.2 x 5.1 4.6 x 6.5 x 4.1

VKS-50 40 60 180 000 6 x 630 9.0 6.8 x 7.0 x 5.1 6.8 x 5.5 x 4.1

VKS-60 50 70 240 000 7 x 630 10.5 6.8 x 8.2 x 5.1 6.8 x 6.5 x 4.1

VKS-60A 50 70 240 000 8 x 630 12.0 8.6 x 7.0 x 5.1 8.6 x 5.5 x 4.1

VKS-80 70 100 280 000 9 x 630 13.5 8.6 x 8.2 x 5.1 8.6 x 6.5 x 4.1

VKS-100 80 120 320 000 10 x 630 15.0 8.6 x 9.5 x 5.1 8.6 x 7.5 x 4.1

KapacitetToplotna

snaga kotla

Ventilatori

za cirkulaciju

Elektri~na

snaga

Optimalne dimenzije


SU[AREm

3kcal/ h kW a(m) x b(m) x h(m) a(m) x b(m) x h(m)

NKS-10 8 15 40.000 4 x 450 1.6 4.6 x 4.0 x 3.0 4.6 x 3.0 x 2.4

NKS-20 15 25 80.000 4 x 560 3.0 4.6 x 6.0 x 4.0 4.6 x 4.5 x 3.2

NKS-30 25 35 120.000 4 x 630 6.0 4.6 x 6.5 x 5.1 4.6 x 5.0 x 4.1

3

4

5

1

2

7NIGOS su{are



KONDENZACIONE I KOMBINOVANE SU[ARE

Kondenzacione

Slika 3.

su{are pripadaju novijim tehnologijama su{enja drveta. Kod njih se kondenzacijom

izdvaja vlaga iz drveta, pri ~emu nema razmene sa spolja{njim vazduhom. Uz minimalnu potro{nju energije

(100 250 kWh/ m gra|e za ceo ciklus su{enja) ostvaruje se veoma kvalitetno i dovoljno brzo su{enje svih

vrsta gra|e. Ne zahtevaju kotlovsko postrojenje - minimalno investiranje, i rade automatski (bez prisustva

rukovaoca). Posebno dobre rezultate daju kod su{enja neparene gra|e (bukva, jasen itd).

Su{are koje proizvodi "NIGOS - elektronik" su potpuno automatske, {to zna~i da se uz opremu dobija i

tehnologija su{enja.

Najva`niji deo kondenzacionih su{ara je toplotna pumpa. Osnovni delovi toplotne pumpe su

"SCROLL" kompresor (kao medijum se koristi gas R134a), ispariva~ (hladni deo), kondenzator (topli deo),

ventilatori toplotne pumpe i elektro greja~i. Greja~i rade u fazi zagrevanja da bi se postigli optimalni uslovi

(temperatura i vlaga) u su{ari, nakon ~ega po~inje proces su{enja. Kada po~ne su{enje oni se veoma retko

uklju~uju. Vazduh koji cirkuli{e unutar su{are (pomo}u ventilatora za cirkulaciju) apsorbuje vlagu iz drveta i

prolazi kroz toplotnu pumpu. Ventilatori toplotne pumpe ovaj vazduh usmeravaju od hladnog ka toplom delu i

ambijentu. Na hladnom delu (ispariva~) vr{i se kondenzacija vlage iz vazduha i kondenzat se odvodi van

su{are. Topli deo (kondenzator) slu`i za dogrevanje vazduha u su{ari bez uklju~ivanja greja~a. Osu{eni i

zagrejani vazduh se ponovo vra}a u komoru su{are. Voda iz drveta se na ovaj na~in izvla~i bez razmene sa

spoljnim vazduhom, tako da je potro{nja energije minimalna. U slu~aju previsoke vlage ili temperature u

komori, povremeno se vr{i razmena vazduha sa spolja{njim. Princip rada su{are dat je na slici 3.

Vo|enje procesa su{enja se vr{i preko automata specijalno proizvedenog u firmi. Automat poseduje

programe su{enja za sve vrste drveta i vodi proces automatski. Optimalne uslove za proces su{enja, automat

ostvaruje regulacijom temperature i vla`nosti vazduha, a na bazi merenja vlage u drvetu.

1 - Toplotna pumpa

[ema kondenzacione su{are

¸3

2 - Odliv kondenzata

3 - Otvori za usisavanje hladnog

i vla`nog vazduha iz su{are

u toplotnu pumpu

4 - Otvori za uduvavanje suvog

i zagrejanog vazduha iz

toplotne pumpe u su{aru


6 - Toplotni izmenjiva~

(za kombinovane su{are)


8 - Sistem za razmenu vazduha

(usisne i izduvne klapne)

1

2

3

4

6

7

5

8

8NIGOS su{are



Osnovne prednosti su{ara:

- Su{enje svih vrsta gra|e bilo koje po~etne vlage

- Izuzetan kvalitet su{enja, jer nema pucanja, skorelosti, krivljenja, promene boje (posebno su

dobre za su{enje neparenih materijala svetlih boja)

- Obezbe|uju ravnomernost su{enja u celom sloàju

- Ne zaga|uju okolinu

- Instalisana snaga je do 1 kW/ m gra|e

- Minimalna potro{nja energije - nema razmene sa spoljnim vazduhom

- Prosek potro{nje je 30 ÷ 50% od instalisane snage

- Cirkulacija vazduha kod kondenzacionih su{ara je manja nego kod klasi~nih, pa je potrebna snaga

ventilatora kod kondenzacionih su{ara manja nego kod klasi~nih

- Nije potreban kotao, niti prisustvo rukovaoca kao kod klasi~nih su{ara - automatsko vo|enje

procesa su{enja

- Su{enje je dovoljno brzo, jer temperatura ide i do 60 C

- Mogu}nost povezivanja vi{e su{ara na ra~unar i daljinskog vo|enja procesa su{enja, jer svaki

automat ima komunikaciju

Ako u kompleksu gde je su{ara postoji kotao, onda ima smisla ugradnja toplotnih izmenjiva~a. Na

taj na~in su{ara postaje i ima slede}e karakteristike:

- Za fazu zagrevanja i eventualnog dogrevanja u toku su{enja ne koriste se elektro greja~i.

- Za slu~aj lo{e stuje (velike varijacije ili ~esti prekidi u zimskom periodu), su{enje moè da se

odvija na klasi~an na~in. U tom slu~aju toplotne pumpe se isklju~uju a elektri~na energija se koristi samo

za pogon ventilatora. U ovoj varijanti i agregat moè da pogoni su{aru, ako struje nema duè vreme.

- Kad je u pitanju potpuno sirova gra|a kori{}enjem ovakvog tipa su{are pove}ava se brzina

su{enja.

Kombinovana su{ara objedinjuje dobre karakteristike kondenzacione i klasi~ne (konvencionalne)

su{are. Time se, za najkra}e vreme, postiè najkvalitetnije su{enje uz minimalnu potro{nju energije

kondenzacionih

kombinovana

3

0

ORIJENTACIONA VREMENA SU[ENJA ZA KONDENZACIONE (KOMBINOVANE) SU[ARE

* Ova vremena su{enja mogu se posti}i samo u kombinovanim ili klasi~nim su{arama

Kod klasi~nih i kombinovanih su{ara realno vreme su{enja je ne{to kra}e, a kod kondenzacionih u

zimskim uslovima ne{to duè.

SU[ENJE U DANIMA SA 70% NA 10% I SA 40% NA 10% VLAGE

ZA ODRE\ENU DEBLJINU DRVETA

25mm 38mm 50mm 70mmVRSTA

DRVETAsa 70%

na 10%

sa 40%

na 10%

sa 70%

na 10%

sa 40%

na 10%

sa 70%

na 10%

sa 40%

na 10%

sa 70%

na 10%

sa 40%

na 10%

Hrast 20 13 35 22 52 32 75 52

Jasen 15 10 25 15 38 24 60 42

Bukva 10 7 16 11 25 16 41 28

Breza, topola 6* 4* 11 8 14 10 21 14

Bor,jela,smr~a 6* 4* 9 7 12 9 18 13

9NIGOS su{are



"NIGOS - elektronik" proizvodi su{are razli~itih kapaciteta. N

Komora su{are mo`e biti zidana ili monta`na od izolacionih panela. Toplotna pumpa sa energetsko

razvodnim ormarom se postavlja van su{are u pogodnoj prostoriji a ostala orema u komoru su{are.

Specifikacija opreme koja se isporu~uje za svaku su{aru:

- Toplotne pumpe (broj i tip prema veli~ini su{are) sa ugra|enim elektro greja~ima

- Ventilatori za cirkulaciju

- Sistem za razmenu vazduha (izduvna klapna sa ventilatorom, usisna klapna)

- Energetsko razvodni ormar (ERO)

- Automat za automatsko vo|enje procesa su{enja

- Komplet za merenje temperature, ravnote`ne vlage u vlage u drvetu (razvodne kutije, sonde i

kablovi)

- Sistem za vla`enje (filter, elektromagnetni ventil, prskalice, crevo, sitan pribor...)

- Toplotni izmenjiva~ za kombinovane su{are

ajoptimalnije su{are su za 20 ÷ 80 m

gra|e.

3

KapacitetToplotne

pumpe

Ventilatori

za cirkulaciju

Instalirana

snagaPotro{nja

Optimalne dimenzije


SU[AREm

3kcal / h kW kWh/h (a x b x h) (m) (a x b x h) (m)

NIGOLUX-12 8 15 1 x TP-12 4 x 450 10 4 4.6 x 4.0 x 3.0 4.6 x 3.0 x 2.4






10NIGOS su{are



KOMORA SU[ARE

Za pravilan rad opreme, kvalitetno su{enje i optimalan utro{ak energije, komora su{are je najbitniji

faktor. Komora se moè izraditi kao zidani objekat ili od gotovih izolacionih panela.

U osnovi, komora mora biti na zdravoj podlozi, ~vrste konstrukcije, dobro hidro i toplotno

izolovana, sa vratima prilago|enim za efikasno nalaganje (ru~no, vilju{karom ili vagonetom).

POD SU[ARE

Pored dobre izolacije, za pod je bitno da ima i dobru nosivost. Za ru~no nalaganje potrebna je

nosivost od minimum 2t / m , a za nalaganje vilju{karom dvostruko i vi{e ve}a nosivost.

Ako se radi novi pod, najbolje je uraditi ga na slede}i na~in:

- podloga od 20 cm {ljunka

- "mr{av" beton debljine 15 cm

- hidroizolacija: kondor

- termoizolacija: tvrdo presovani stiropor debljine 3 cm

- PVC folija

- jak nabijeni armirani beton debljine 8 ÷ 10 cm za nalaganje vilju{karom; 5 ÷ 8 cm za ru~no

nalaganje

- obavezan nagib prema mestu za odliv kondenzata (0,5 ÷ 1) %

ZIDOVI SU[ARE

Zidovi se izra|uju od kvalitetne opeke ili blokova debljine 24 cm, a najbolje od siporeks blokova

debljine 20 cm. Spolja se malteri{e obi~nim ili cementnim malterom, a iznutra obavezno vr{i izolacija.

Jedan od jeftinijih na~ina termoizolacije je :

- stiropor debljine 5 cm

- PVC folija

- Al lim debljine 0,5 ÷ 0,8 mm

TAVANICA SU[ARE

Tavanica moè biti klasi~na betonska ili od drvenih greda. Oblaganje tavanice se izvodi na isti

na~in kao i kod zidova, s tim {to termoizolacija treba biti bar 50% deblja nego kod zidova, osim ako iznad

tavanice ne postoji druga prostorija.

VRATA SU[ARE

Vrata su najkriti~niji element objekta su{are, jer uz laku pokretljivost moraju obezbediti kvalitetnu

izolaciju i dobro dihtovanje. Najbolje je da budu izra|ena od poliuretanskog panela debljine 80 mm

obostrano obloènim Al limom, plastificiranim. Po obodu vrata mora se staviti profilisana guma (najbolje

silikonska) zbog boljeg prijanjanja i dihtovanja. Gumu najbolje staviti i prema unutra{njoj i prema

spolja{njoj strani.

Veli~ina, poloàj i na~in otvaranja vrata zavise od poloàja objekta i na~ina nalaganja. Ako se kod

pune komore kroz glavna vrata ne moè pri}i do toplotne pumpe, onda obavezno napraviti mala pomo}na

vrata na odgovaraju}em mestu.

2

Vrata na su{ari moraju imati i mogu}nost otvaranja iznutra bez upotrebe

pomo}nih sredstava (alata i sli~no). Ukoliko se zaklju~avaju katancem ili klju~em, pri ulasku u su{aru sa

sobom obavezno poneti katanac ili klju~.

11NIGOS su{are



KOMORA SU[ARE OD PANELA (MONTA@NA VARIJANTA)

NIGOS - elektronik svojim kupcima nudi i mogu}nost izbora monta`ne komore za su{enje. U

slu~aju da se korisnik opredeli za monta`nu varijantu komore, ima obavezu da postavi betonsku podlogu

(sve {to je navedeno za pod komore kod zidane varijante na prethodnoj strani, vaì i ovde) i dovede struju i

vodu, a ekipa NIGOSA podiè komoru za su{enje u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Osnovne karakteristike ovih komora su:

KOMORA SU[ARE

- komora su{are radi se kompletno od AL-konstrukcije i inox zavrtnjeva (kvalitet A2).

- obloge su od emboksiranog AL- lima.

- izolacija zidova i krova je od tvrdo presovane kamene vune (tervol) debljine 100mm.

VRATA SU[ARE:

- vrata su kompletno od aluminijuma, i to okvir od specijalnog profila, koji se proizvodi u

fabrici NISSAL- Ni{, a ostalo od emboksiranog Al lima ispunjenim tvrdo presovanom kamenom vunom

(tervol) debljine 100mm.

- na zidane objekte ugra|uje se Al okvir({tok)

- podizanje i pomeranje vrata vr{i se mehanizmom, koji klizi po {inama

- zajedni~ki mehanizam opsluùje vi{e su{ara

- kontrolna vrata su tako|e od Al, i osigurana da se otvaraju i iznutra.

12NIGOS su{are



UPUTSTVO ZA UPOTREBU

I BEZBEDAN RAD

SU[ARE

NIGOS su{are


18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjo`e 12; tel/fax: +381 18 / 211 212, 217 468; office nigos.co.yu; www.nigos.co.yu@

OBAVEZE KORISNIKA

PRI KORI[]ENJU KOMORE ZA SU[ENJE SA PRIPADAJU]OM OPREMOM

U POSTUPKU SU[ENJA DRVETA (DRVENE GRA\E)

PRE SVAKOG SU[ENJA:

1. Detaljno o~istiti komoru za su{enje. Proveriti da nije zapu{en otvor za odliv kondenzata.

2. Izvr{iti kontrolu ispravnosti rada ugra|ene opreme. Naro~ito obratiti pa`nju na ispravnost

rada sistema za vlaènje. Po potrebi o~istiti prskalice za vodu od kamenca kako bi se osiguralo ravnomerno

i kvalitetno vlaènje gra|e tokom su{enja.

3. Sloìti drvenu gra|u u komoru za su{enje.

4. Postaviti sonde za merenje vlage u drvetu i uklju~iti ih u za to predvi|ena mesta.

5. Zatvoriti glavna vrata na komori su{are.

6. Uklju~iti automat za vo|enje procesa su{enja.

7. Podesiti na automatu odgovaraju}e parametre za su{enje gra|e koja je sme{tena u komoru

za su{enje (tip drveta, reìm rada, debljina, kona~na vla`nost, temperatura hla|enja, kondicioniranje).

8. Na automatu postaviti u aktivno stanje sve sonde za merenje vlage u drvetu.

ZA VREME SU[ENJA:

Nekoliko puta dnevno proveriti na automatu da nije do{lo do situacija upozorenja ili alarmnih

situacija.

KRAJ SU[ENJA:

1. Od{krinuti glavna vrata na komori za su{enje.

2. Nakon 10 do 12 sati otvoriti glavna vrata na komori.

3. Isprazniti komoru a suvu gra|u smestiti u za to namenjen (zatvoreni) prostor ili uklju~iti u

proces dalje obrade.

9. Startovati su{enje (videti stranu 25).

Za detaljnije obja{njene pode{avanja parametara automata i startovanje su{enja

pogledati priloèno uputstvo za rad automata za vo|enje procesa su{enja.

Napomena:

13


18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjoè 12; Te/fax: +381 18 / 11 212, 17 468; office nigos.co.yu; www.nigos.co.yu@2 2

NIGOS su{are

POSTAVLJANJE I RASPORED SONDI ZA MERENJE VLAGE U DRVETU

Sonde su izra|ene od ner|aju}eg ~elika. Posle su{enja se vade iz gra|e i koriste se za slede}e

su{enje.

dubina prodiranja ne sme da bude manja od 1/3 debljine gra|e, a

najbolje je da bude do 1/2 debljine gra|e

Ceo proces su{enja rezane gra|e vodi se na osnovu izmerenog proseka vlage u drvetu, koji se

dobija sa osam mernih mesta (sondi). Zato je od izuzetnog zna~aja pravilno postavljanje i raspored sondi u

sloàju.

reporu~ene dimenzije

Jedan par sondi se koristi za jedno merno mesto. Sonde se postavljaju popre~no na gra|u (dasku)

na me|usobnom rastojanju od 30 do 35 mm (optimalno 32 mm). U dasci se prvo zabu{i par rupa burgijom

Nakon toga se sonde zakucaju u

pripremljene rupe, pri ~emu

. Kod tanje i mek{e gra|e ne treba bu{iti otvore, ve} se sonde

direktno zakucavaju u gra|u.

riklju~nog kabla se priklju~uju u razvodnu kutiju koja se nalazi na zidu unutar su{are.

P sondi za merenje vlage u drvetu su:

30 mm za rezanu gra|u debljine do 40 mm (tanja gra|a)

45 mm za rezanu gra|u debljine preko 40 mm (deblja gra|a)

Ø 3.2 (3 ÷ 3.5) mm, do dubine koja je 15 mm kra}a od duìne sonde.

Na slici je dat primer postavljanja sondi.

Nakon postavljanja sondi priklju~iti kabl za sonde i to tako {to se buksne na jednom kraju kabla

priklju~uju u rupe koje se nalaze na vrhu sondi za merenje vlage u drvetu. Buksne na drugom kraju

p

UGL

BH1

BH2

BH3

BH4

DS-04

LIYCY 10x0. mm342

Koaxial

17

÷25

mm

30 mm÷ 35

50

mm

priklju~ni kabl

sonde za drvo

sonda za drvo

ETF - K

2 x 0,75mm2

14


18000 Ni{, Borislava Nikoli}a - Serjoè 12; Tel/fax: +381 18 211 212, 217- 468; office nigos.co.yu; www.nigos.co.yu@

NIGOS su{are

Napomena:

Sonde za merenje vlage u drvetu se uvek postavljaju popre~no na gra|u (dasku). Pri tome treba voditi

ra~una da one budu udaljene od ~ela dasaka minimalno 50 cm ili vi{e.

Kod gra|e koja je uà (parketna friza i sli~no) sonde za merenje vlage se postavljaju uzdu`no. Ukoliko

bi ih postavljali popre~no bile bi suvi{e blizu ivice gra|e pa bi do{lo do gre{aka u merenju vlage u drvetu, a

samim tim i do lo{eg vo|enja procesa su{enja.

Poloàj sondi u dasci Poloàj sondi u frizi

(uski elementi)

Sonde za merenje vlage u drvetu se postavljaju prilikom slaganja gra|e u sloàj i raspore|uju tako da

sloàj bude "obuhva}en" {to ravnomernije po duìni, {irini i visini. Po{to se gra|a na bo~noj strani sloàja

najbrè su{i jer tu dolazi najsuvlji vazduh i sa najve}om brzinom, sonde je potrebno postaviti tako da budu

udaljene minimalno 50 cm od bo~nih strana sloàja. Primer postavljanja sondi u sloàju, sa minimalnim

udaljenjima od svih strana sloàja, dat je na slede}oj slici.

Merenje vlage u drvetu pomo}u ru~nog (prenosnog) vlagomera, tj. trenutno merenje, je ta~nije nego

neprekidno merenje vlage u drvetu (pomo}u fiksnih sondi) koje se koristi pri celom toku su{enja drveta u

su{ari.

Po zavr{enom su{enju, kondicioniranju i hla|enju drveta (do zavr{ne temperature), nakon izlaska

gra|e iz su{are, su{ioni~ar treba da proveri vlagu u drvetu onih dasaka u kojima su bile sonde za merenje vlage

tokom procesa su{enja i to {to bliè tim sondama. Izmerene razlike u vlazi drveta se mogu korigovati prilikom

slede}e ture su{enja (postavljanjem odgovaraju}e kona~ne vla`nosti na automatu za vo|enje procesa su{enja).

sonda

~eloso

nda

min 50 cm

toplo

tna

pum

pa

S1

S2

S3

S4

S5

S6 bo~na

str

ana

slo

àja

~eona strana sloàja

{irina sloàjamin 50 cmmin 50 cm

~eona

str

ana

slo

àja

S2

S3

S4

S6

bo~na strana sloàja

duìna sloàja

vis

ina

slo

àja

S1

S5

min 50 cmmin 50 cm

15NIGOS su{are



SLAGANJE REZANE GRA\E U SLO@AJ

okraj~ene gra|e

Slika 1.

letvice

debljinu letvice

Uspeh su{enja rezane gra|e u velikoj meri zavisi od na~ina slaganja u sloàj. êsto se doga|a da se

su{enje ne obavi kvalitetno zbog nestru~nog i nekvalitetnog slaganja rezane gra|e. Za proces ve{ta~kog

su{enja rezane gra|e veoma je zna~ajno da se gra|a tako pripremi da joj je {to ve}a povr{ina u kontaktu sa

vazduhom. To se omogu}ava tako {to se u zavisnosti od vrste drveta i dimenzija gra|e formiraju razli~iti oblici

sloàja.

Kod razlikuju se tipovi sloàja za ~etinarsku gra|u u odnosu na sloàje gra|e li{}ara.

Kod ~etinarskih vrsta obi~no je duìna sloàja jednaka duìni gra|e (sl. 1.a)), dok se kod li{}ara formiraju tkz.

produèni (zbirni) sloàji (sl. 1.b)). Ovo je uslovljeno tehnologijom rezanja gra|e, odnosno njenim krojenjem

usled izbacivanja gre{aka. Daske se slaù jedna do druge kao na slici 2.a).

a) b)

[ematski prikaz sloàja kod ~etinarske (a) i li{}arske gra|e (b)

Za ostvarivanje vertikalnog razmaka u sloàju, odnosno za odvajanje pojedinih redova koriste se

. Debljina letvica zavisi od debljine gra|e. Za tanju gra|u se koriste tanje letvice, a za deblju - deblje.

Optimalna debljina letvica, zavisno od debljine gra|e, moè se izra~unati po formuli:

s = 10 + 0.3 x d (mm)

gde je: s - debljina letvica u mm, a d - debljina rezane gra|e u mm.

Najbolje je izabrati jednaku polovini debljine gra|e koja se su{i. Po{to je neprakti~no

imati letvice razli~itih debljina najbolje je izabrati letvice slede}e debljine:

Kod pri slaganju se javljaju i horizontalni razmaci pored vertikalnih, {to smanjuje

kapacitet punjenja su{are.

Kod su{enja (posebno kod tvrde gra|e) poèljno je ostaviti horizontalne

razmake (2 do 3 cm) da bi vazduh mogao da struji kao na slici 2.b), bez obzira da li je gra|a okraj~ena ili ne.

a) b)

Slaganje gra|e bez horizontalnih razmaka (a) i sa horizontalnim razmacima (b)

15 mm za rezanu gra|u debljine do 30 mm (tanka gra|a)

25 mm za rezanu gra|u debljine od 31 do 60 mm (gra|a srednje debljine)

40 mm za rezanu gra|u debljine preko 60 mm (debela gra|a)

Ukoliko se su{i hrast, preporu~ljivo je da letvice budu i deblje od datih.

neokraj~ene gra|e

gra|e deblje od 60 mm

Slika 2.

Napomena:

16NIGOS su{are



[irina letvica duìnatreba da je ve}a od debljine bar za 1 cm, dok treba da odgovara {irini sloàja.

neka daska viri, kako po duìni, tako i sa bo~ne strane, po{to to smeta pravilnom strujanju vazduha, pa se sloàj

nejednako su{i.

a)

Kao materijal za izradu letvica naj~e{}e se koristi ~amovina, re|e topola i bukva, a nikada hrast jer

dolazi do bojenja kontaktne povr{ine izme|u letvica i gra|e taninom koji se izlu~uje. Tako|e, materijal za

izradu letvica mora biti fiziolo{ki zdrav, da se ne bi eventualno zaraza sa letvica prenosila na gra|u.

zavise od debljine gra|e - kod tanje gra|e moraju biti manji, a

kod deblje mogu biti ve}i jer je kod ovakve gra|e manja opasnost od podu`nog krivljenja i vitoperenja. (Kod

li{}ara razmak letvica je manji nego kod ~etinarske gra|e). Zavisno od debljine gra|e preporu~uju se slede}i

horizontalni razmaci (tabela 1):

90 cm za rezanu gra|u debljine preko 50 mm

60 cm za rezanu gra|u debljine od 30 do 50 mm (tabela 1)

50 cm za rezanu gra|u debljine od 25 do 30 mm

Ukoliko je gra|a tanja od 25 mm i sklona vitoperenju, razmak ne treba da bude ve}i od 40 cm.

Veoma je bitno da se prilikom formiranja sloàja letvice postavljaju strogo jedna iznad druge (sl. 3.a)),

kako u toku su{enja ne bi do{lo do trajnog deformisanja gra|e.

a) b)

Na~in postavljanja letvica kod formiranja sloàja: a) pravilno, b) nepravilno

Za kvalitet su{enja veoma je va`no da ~eone i bo~ne strane moraju biti ravne; ne sme se dozvoliti da

Kod slaganja rezane gra|e nejednake duìne najduè daske se postavljaju na spoljne strane

sloàja a izme|u njih slaù se kra}e daske, naizmeni~no sa ~elima poravnatim sa ~eonom stranom sloàja.

b) c)

[ematski prikaz poravnatih (a) i

neporavnatih (b) ~ela sloàja i uticaj neporavnate

bo~ne ravni sloàja na cirkulaciju vazduha (c)

Horizontalni razmaci izme|u letvica

Slika 3.

Slika 4.

Ê

LO

Ê

LO

tok

vazduha

17NIGOS su{are



Ako se sloàj postavlja na vagonet, u tom slu~aju duìna sloàja treba da odgovara duìni vagoneta. Na

slici 5. dati su primeri pravilnog i nepravilnog re|anja sloàja na vagonet. Na slici 5.a) je prikazana pravilno

odabrana duìna sloàja. Na slici 5.b) imamo nepravilno odabranu duìnu sloàja pa dolazi do deformacije

gra|e. Na slici 5.c) letvice nisu pravilno postavljene, odnosno horizontalni razmaci izme|u njih nisu jednaki.

a) b)

Pravilno (a) i nepravilno (b i c)

postavljanje sloàja na vagonet

c)

Slika 5.

Prilikom slaganja gra|e u sloàj treba voditi ra~una da se zaostala piljevina na daskama ne unosi

u su{aru. Potrebno je piljevinu odstaniti van su{are mehani~kom putem, pa tako o~i{}ene daske re|ati u

sloàj.

18NIGOS su{are



PUNJENJE SU[ARE

Slika 6.

Punjenje su{are se moè obaviti ru~no,

vilju{karom ili vagonetom. Kod ru~nog

punjenja, kao i kod punjenja vilju{karom

potrebno je predhodno na pod su{are postaviti

gredice (p.p. 10 x 10 cm) na me|usobnom

rastojanju datom u tabeli 1. Na gredicama se

formira sloàj, kao {to je obja{njeno u

prethodnom tekstu.

Da bi se obezbedila dobra cirkulacija

vazduha u su{ari potrebno je ostaviti dovoljan

razmak izme|u toplotne pumpe i sloàja

(minimalno 50 cm), kao i izme|u bo~ne strane

sloàja i zida su{are. [to je sloàj ve}i razmak

izme|u bo~ne strane sloàja i zida su{are treba

da bude ve}i. U praksi se kao minimalno

rastojanje uzima 1/6 visine sloàja. Udaljenje

~eonih strana od zidova su{are treba biti {to

manje. Ukoliko su udaljenja ve}a od 20 cm, treba

staviti pregrade od poda do nosa~a ventilatora da

vazduh ne bi strujao kroz ove prazne prostore jer

se time smanjuje cirkulacija vazduha kroz sloàj

pa je time i lo{ije su{enje gra|e.

Visina sloàja treba da bude do nosa~a

ventilatora. Ukoliko to nije slu~aj treba postaviti

pregradu od sloàja do nosa~a ventilatora ~ime

se spre~ava nepravilna cirkulacija vazduha.

U su{aru se moè smestiti i manje gra|e nego {to je njen kapacitet, ali ne manje od 70% ukupnog

kapaciteta. U tom slu~aju pri formiranju sloàja treba izbe}i "prazne prostore" da ne bi do{lo do smanjenja

cirkulacije vazduha kroz sloàj i do usporenog su{enja. Primeri ovakvih punjenja dati su na slici 6.

a) b)

Ispravno (a) i neispravno (b) punjenje su{are

top

lotn

a

pu

mp

a

top

lotn

a

pu

mp

a

top

lotn

a

pu

mp

a

top

lotn

a

pu

mp

a

bo~na

str

ana

slo

àja



max 20 cm

max 20 cm

toplo

tna

pum

pa

min

1/6

visine

sloàja

min 50 cm

gredice

bo~na

str

ana

slo

àja

min

1/6

visine

sloàja


top

lotn

a

pu

mp

a

min 50 cm

19NIGOS su{are



NEKOLIKO PRAKTI^NIH SAVETA

NIKADA

USKLADI[TENJE OSU[ENOG DRVETA

Sloàj rezane gra|e formiran za su{enje u su{ari treba biti sastavljen od istovetne gra|e:

a) po sadràju vlage u pojedinim daskama

b) po debljini gra|e

c) po tipu drveta

Ukoliko je sloàj sastavljen od istovetne gra|e, su{enje je najbrè i najbolje. U praksi se me|utim javlja

potreba za formiranjem sloàja koji nije sastavljen od istovetne gra|e (zbog iskori{}enja kapaciteta su{are,

potreba u proizvodnji za raznovrsnom gra|om, itd.)

Ukoliko se formira sloàj od gra|e iste po debljini i tipu drveta a razli~itog sadràja vlage u pojedinim

daskama (razlika 20% ili vi{e), vla`niju gra|u stavljati bliè bo~noj strani su{are i u gornjoj polovini sloàja

({to bliè vrhu). Tu je cirkulacija vazduha ve}a pa }e se gra|a brè su{iti. Sonde za merenje vlage u drvetu u

ve}em broju postaviti u vla`niju gra|u.

Ukoliko se formira sloàj od gra|e razli~ite po debljini a iste po tipu drveta, sonde za merenje vlage u

drvetu u ve}em broju postaviti u deblju gra|u. Proces su{enja u ovom slu~aju treba voditi prema debljoj gra|i,

tj. kao da se u su{ari nalazi samo debela gra|a. Na taj na~in su{enje ide ne{to sporije, ali se izbegavaju o{te}enja

koja bi se mogla javiti u debeloj gra|i ako bi se proces su{enja vodio po programu su{enja tanje gra|e. Na

primer, ako se sloàj formira od ~amove gra|e i to od srednje (debljine od 31 do 60 mm) i debele (debljine

preko 60 mm) tada program na automatu treba postaviti na su{enje ~amove gra|e preko 60 mm.

Ukoliko se formira sloàj meke gra|e (~amovina, lipa, topola) sastavljen od "colovne" gra|e i "petice",

tada "colovnu" gra|u slaèmo u sendvi~ (dve daske jedna na drugu) tako da se dobija istovetna gra|a po

debljini ("petica"). U programu na automatu postavlja se su{enje gra|e za debljinu od 31 do 60 mm.

Praksa je da se "colovna" ~amova gra|a uvek slaè u sendvi~, ~ak i kada je ceo sloàj sastavljen od

"colovne" gra|e, a proces su{enja se vodi prema "petici".

Za druge tipove drveta ovo ne vaì, tj. svaki red dasaka razdvajamo od drugog letvicama kao {to je

opisano u poglavlju "Slaganje rezane gra|e u sloàj".

Izbegavati formiranje sloàja od razli~itih tipova drveta. Ukoliko je to neophodno sloàj mora biti

formiran od drveta pribli`ne "tvrdo}e", a proces su{enja voditi prema tvr|em drvetu.

ne me{ati hrast sa bilo kojim drugim tipom drveta u istom sloàju (ciklusu su{enja). Ne

preporu~uje se ni formiranje sloàja hrastovih dasaka razli~ite debljine. Hrastova gra|a treba da bude iste

debljine. Ukoliko to nije slu~aj su{enje se moè znatno produìti.

Osu{enu gra|u treba uskladi{titi u zatvorenoj prostoriji i to slaganjem bez letvica. Prostoriju treba zimi

zagrevati, tj. moraju se stvoriti isti uslovi mikroklime koji vladaju u proizvodnoj hali. Uskladi{tenje osu{enog

drveta na otvorenom prostoru ili u {upama nije preporu~ljivo. Ukoliko se o ovome ne vodi dovoljno ra~una,

vla`nost osu{ene gra|e se moè znatno pove}ati.

20NIGOS su{are



korisnicko uputstvo za susare za drvo nigolux vks nksdrvopreradaberane.com/tehnologija/4.susenje...

Documents