koreni (5. oktobar 2011)

8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-5-oktobar-2011 1/26

11. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000

mesečnih ulazaka na

www.koreni.net je

razlog za toliko putarečeno: Hvala!

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI ČOVEK

Povraćanje Evrope

Napred uAustrougarsku

Dok mađarske stranke u

Vojvodini jedinstveno pozivaju

Mađare da se slobodno

izjasne o svojoj nacionalnoj

pripadnosti i, usput,

preporučuju i onima iz mešovitih brakova da će im biti

lepše ako se deklarišu kao Mađari, dotle neke

"nepoznate" (da li srpske?) organizacije pozivaju

Srbe da se izjasne kao Vojvođani!

5.10.2011. Opširnije...

Honorarci

Velike reči za malepare

Juče sam dala otkaz u listu u

kome sam pisala kao

honorarac tri godine. U ovo

vreme dati otkaz, nije mala

stvar, pre se može reći da je

velika hrabrost. Ma, kakva hrabrost, muka me

naterala, dogorelo do nokata, onih istih nokata kojima

kopam po životima drugih ljudi.

5.10.2011. Opširnije...

Dokumenti

Spisak stanica zameđuvezu

Podveden kao vojna tajna i

strogo poverljivo spisak

stanica za međuvezu

pokazuje organizovanost

šiptarske vojske i način

delovanja na području Paštrika.

5.10.2011. Opširnije...

Međunarodni sajam organskih proizvoda"BioBalkan Expo 2011"

Ekološki prsten okoBeograda

Antiraketni štit u dvorištu Srbije

Ako drugi nećeRumunija hoće

U neposrednom susedstvu

Srbije, u Rumuniji, biće

instaliran antiraketni štit koji

će biti u funkciji odbrane

evropskih članica NATO i

SAD od eventualnih napada Irana.

5.10.2011. Opširnije...

Nađa Ninković zlatna odbojkašica Srbije

Srbi, uživajte utituli

Samo što su odbojkaši

osvojili zlatnu medalju na

Evropskom prvenstvu, istom

titulom obradovale su nas i

odbojkašice. Od njih se

očekivala medalja, ali zlato je iznenađenje za sve, pa

i za one najvernije navijače. A da je bilo teško doći do

zlata, bilo je.

5.10.2011. Opširnije...

Škole za obrazovanje odraslih

Poslednja šansa za"prerasle osnovce"

Svojevremeno osnovane

kako bi opismenile veliki broj

odraslih, danas, često

predstavljaju poslednju šansu

mladima iz socijalno

zapuštenih porodica da završe osnovno obrazovanje i

pokušaju da pronađu svoje mesto pod suncem.

5.10.2011. Opširnije...

Pjer Mar i Galoa, francuski vazduhoplovnibrigadni general i geopolitičar

Istina obombardovanjuJugoslavije 1999.

::. Štampana izdan ja

::. Pročitajte

· Propali kô Grčka

· Radnička klasa uSrbiji više ne postoji

· Novinar MilaMihajlović o masakruu Jadovnu

· Dokumenti· Šta se dešava kad

roditelji oslovljavaju

žensku decu kao dasu muškog pola· Kulturno nаsleđe vаn

grаnicа Srbije· Inicijativa o kojoj se još razmišlja

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2641

























































http://www.koreni.net/broj30/index.htm

















http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5





http://www.serbianvoice.eu/

http://www.janic.se/

http://www.bumbumradio.rs/

http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archive


http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48







http://www.koreni.net/download/Ivanovic-ojadio-drzavu.pdf

http://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Links




8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Fond organska Srbija rade na strategiji uvođenja

organske poljoprivrede i uspostavljanju mreže

turističkih eko-destinacija u njenim obodnim

opštinama.

5.10.2011. Opširnije...

Presek nedelje

Mladi dižu ruku nasebe a državi se zato j.be !

U moru vesti o krađama,

korupciji, hapšenjima biznismena i direktora jedna, gle

čuda, lepa vest privukla nam je pažnju. U našoj

napaćenoj Srbiji ova vest zvuči kao da je objavljena u

rubrici "Verovali ili ne". Ali objavljena je u novinama i

to kraljevačkim u ponedeljak, 03. oktobra ove godine.

U toj vesti, neverovatnoj ali istinitoj, piše da je

dijaspora donirala Dečje selo u Kraljevu.

4.10.2011. Opširnije...

Francuskom, bombardovala zemlju Jugoslaviju, grubo

kršeći međunarodno pravo,

4.10.2011. Opširnije...

U zemlji galskih petlova srpski jezikpriznat od Francuza, ali ne i od Srba

Ministre nije brigaza srpsku dopunskuškolu u Parizu

Jovanka Lazarov-Đorđević je

nastavnik srpskoj jezika u

osnovnoj dopunskoj školi pri

srpskoj ambasadi u Parizu.

Otišla je u "pečalbu" devedesete godine kao redovni

profesor srpskoj jezika iz Jugoslavije. Kad se zemlja

raspala, ostala je tu gde jeste, u Parizu.

28.9.2011. Opširnije...

blokirano sve· Nikola Rosić zlatni

odbojkaš Srbije· Dokumenti· Ugroženo kulturno i

ekonomsko nasleđeSrbije na Kosovu iMetohiji

· Nesposobnost ilinešto drugo

· Jesen u Soko Banji· Presek nedelje· Povratak na mesto

zločina· Pored Čankovih

separatista za Srbijupostoji još jedanozbiljan problem

· Stvarnost srpskih

bolnica

::. Pesma nedelj e

Malo po malo

::. Stih nedelj e

Ti si moja, ipak





















http://www.koreni.net/download/Vesna-Zmijanac-Malo-po-malo.mp3

http://www.janic.se/?cat=27

http://www.janic.se/?cat=27

http://www.koreni.net/download/Vesna-Zmijanac-Malo-po-malo.mp3





















8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


11. October, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vise od 65 000

mesečnih ulazaka nawww.koreni.net je


Antiraketni štit u dvorištu Srbije

Ako drugi neće Rumunija hoće

U neposrednom susedstvu Srbije, u Rumuniji, biće instaliran antiraketni štit koji će biti u funkcijiodbrane evropskih članica NATO i SAD od eventualnih napada Irana.

Sjedinjene Američke Države stalno naglašavaju da su zabrinute zbog jačanja Irana i njegovog

nuklearnog potencijala i da zbog bezbednosti svojih saveznika u Evropi (a i svoje), moraju dainstaliraju antiraketni štit baš na teritoriji Evrope. Ovim SAD pokazuju svoju vojnu premoć u odnosu na evropskezemlje. Za izbor mesta gde će biti postavljeni ovi štitnici od Irana, izabrane su lokacije zemalja Istočne Evrope, i toonih koje su do juče bile članice Varšavskog pakta. Navikle na dugogodišnju sovjetsku diktaturu i članstvo uVaršavskom vojnom bloku, one su odmah prihvatile militaristički poziv NATO alijanse i uglavnom su sve postalenjegove članice. Pre tri godine Poljska je smatrana za najpovoljniju teritoriju za postavljanje antiraketnog sistema, aČeška kao lokacija za američki radar velikog dometa. Onda su Česi odustali, a Poljaci tražili da im Amerikanciisporučuju bateriju raketa “patriot” za odbranu zemlje od balističkih raketa kraćeg i srednjeg dometa. Amerikanci suprihvatali da samo po potrebi Poljacima privremeno pozajmljuju ove rakete.

Zbog pregovora SAD sa Poljskom i Češkom, javno mnjenje ovih država je veoma uznemireno. U Poljskoj, a takođei u Češkoj, snažan je otpor u javnosti (oko 60 do 70 procenata stanovništva je protiv postavljanja štita i američkihraketa) posebno zbog toga što su Amerikanci, umesto kroz NATO i u dogovoru sa EU, antiraketni štit dogovarali

samo s vladama Češke i Poljske.

Kako su pregovori sa ovim državama usporeni, pregovori sa Rumunijom, koji su trajali više od godinu dana su

urodili plodom: Bukurešt i Vašington postigli su sporazum o instaliranju odbrambenog raketnog sistema NATO na

teritoriji Rumunije.

Preliminarne pregovore je sa zvaničnicima u Bukureštu vodila američki državni podsekretar Helen Taušer, koja je za

agenciju AP izjavila je da će delovi tog sistema u Rumuniji biti postavljeni do 2015. godine. Ranije je i predsednikBasesku izjavio da će baza Deveselu biti u funkciji od 2015. godine.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton potvrdila je te pregovore i potpisala je sredinom

septembra ove godine sporazum o stacioniranju anti-raketnih presretača u Rumuniji, u okviru

ant i - raket nog NATO p lana. Sporazum je potpisan sa rumunskim ministrom spoljnih poslova Teodorom

Bakonskim, a Hilari Klinton je u razgovoru sa novinarima izjavila da SAD očekuju da će u roku od četiri godinerazmestiti raketne presretače u rumunskoj vazduhoplovnoj bazi Deveselu, koja se nalazi na jugu zemlje premabugarskoj granici, i koja će i dalje biti pod rumunskom komandom. U njoj bi trebalo da bude stacionirano između150 i 200 američkog vojnog i civilnog osoblja, a najviše 500 američkih vojnika.

Ovaj sporazum je naljutio Ruse, i pored toga što SAD u toku svih pregovora naglašavaju da štit nije postavljen na

štetu Rusa. Razgovori na nivou Rusija - SAD nisu davali niti daju pozitivne rezultate, jer je svaka strana ostajala na

svojim pozicijama: Rusija da će svoje nuklearne rakete okrenuti ka zemljama na kojima se nalazi štit, a SAD iNATO da postavljanje štita nije nikakva pretnja Rusiji, već je usmerena ka sprečavanju Irana da svojeinterkontinentalne rakete pošalje na Evropu, ali koje bi mogle da budu lansirane i na teritoriju SAD. Sam pogled na

geografsku kartu ovog područja ukazuje na licemernost SAD i NATO u vezi postavljanja štita i njihovu sklonost kaprevarama i nesklonost ka poštovanju dogovora.

Planira se, takođe, postavljanje antiraketnog štita u Turskoj. Turska je

post ig la dogovor s NATO-om o postav l jan ju radara na svo jo j

te r i t o r i j i kao deo p ro t i v rake tnog odb rambenog s istema

zapadne vo jne a l i janse. Postavljanje radara će, prema saopšten ju

tursk og min is tars t va spo l jnih pos lova, ojačati odbrambenekapacitete i NATO-a i Turske, kao članice Alijanse. Nije precizirano kada igde će radar biti postavljen. Turski predsednik Gul, koji je učestvovao na
















8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Rusija je ljuta zbog američkih raketa u blizini svojih granica i najavljuje recipročne mere. Njenu reakciju pomno prate“zemlje otpadnice” kako ih SAD nazivaju, Iran, Severna Koreja i Sirija. “NATO ne uvažava zabr inutost Rus i je

zbog formiran ja pro t ivraket ne odbrane u Evrop i ” , izjav io je pos le sedn ice Saveta Rusi ja -NATO u

Briselu ruski ministar odbrane Anatolij Serdjukov, dodajući da između Rusije i NATO-a postoje

pr inc ip i je lne raz l ike u to j ob last i . Prema njegovim rečima, ne postoje garancije koje bi sprečile mogućnostdelovanja evropske protivraketne odbrane (PRO) u presretanju ruskih interkontinentalnih balističkih raketa, jer nepostoji konačni cilj saradnje, niti forma i struktura formiranja PRO.

“Vidimo da se bez uvažavanja ruske zabrinutosti nastavlja sklapanje bilateralnih sporazuma o PRO sa određenim

zemljama“, rekao je Serdjukov, za RIA Novosti navodeći kao primer dogovor SAD i Rumunije oko instaliranjaameričkih sistema za presretanje raketa u vazduhoplovnoj bazi Deveselu.

Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar Alijanse, pak tvrdi da “Raketna pretnja je realna i nama je potrebna

realna odbrana. Želimo stvarnu saradnju s Rusijom oko PRO. Naše je viđenje - dva nezavisna sistema koja prateisti cilj“, i ponovio da će “najbolja garancija da PRO nije usmerena na Rusiju biti otvorena i iskrena saradnja” i(ponovo) naglasio da “NATO ne predstavlja pretnju Rusiji i ne posmatra nju kao pretnju”. Ali Rusi veoma

sumnjičavo i sa skepsom primaju ovakve izjave. Rusija je tražila pismenu garanciju da „antiraketni štit“ neće bitiuperen protiv Rusije, što su SAD odbile da učine. Odbile su i predlog ruske strane da se postavi zajednički„antiraketni štit“.

Strateška posledica razmeštanja raketnog štita u Evropi je nametanje potrebe Rusiji za izgradnju novog raketnog

odbrambenog sistema, koji mnogo košta, kako bi se ona ekonomski iscrpela. Ruska federacija je od 2000. godine

nezadužena, jer je otplatila sve svoje dugove Svetskoj banci, a devizne rezerve uvećala na 270 milijardi dolara.Prema analizi istraživačke korporacije “Rend” u Vašingtonu, ruski ekonomski rast je procenjen na 6,4% godišnje, azbog značajnog porasta kursa rublje prema dolaru, iznosi 25% godišnje.

Drugi značajan razlog je ekonomske prirode, jer Rusija, kao najveća država na svetu, raspolaže ogromnim ineprocenjivim rezervama gasa, nafte i ostalih resursa, koji su za SAD od velikog interesa. Nije dakle iznenađujućešto Rusija budno prati svaki vojni potez suprotne strane i razvija svoje odbrambene sisteme koji su se pokazali kao

veoma efikasni u presretanju neprijateljskih raketa.

- Prikriveni cilj postavljanja američkog raketnog štita oko Rusije je zaustavljanje uspona Kine kao globalneekonomske i vojne sile. Kina je „kost u grlu“ Zapadu i posebno SAD, zbog njenog tihog osvajanja sveta svojim

ekonomskim prisustvom. Cilj postavljanja raketnog štita je i da spreči Rusiju i Kinu u nameri izgradnje novogzajedničkog odbrambenog raketnog kišobrana, čije je uspostavljanje već započeto. - smatra prof. Mišović, profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu.

Zbog razmeštanja PRO u bazi Deveselu, reagovala je i Bugarska, pre svega zbog nuklearke “Kozloduj” koja se

nalazi na svega sedamdeset kilometara od baze, a na sličnom rastojanju je i nuklearka u izgradnji u Belenu.

Srpski vojno-bezbedonosni stručnjaci, prema pisanju “Večernjih novosti”, tvrde da će posledice izgradnje raketnogštita osetiti i Srbija, čija se granica na Dunavu kod Prahova i đerdapska brana nalazi na samo 150 kmseverozapadno od Deveselua, dok je Beograd udaljen oko 350 km.

Prema rečima generala Radinovića, dugogodišnjeg načelnika Katedre za strategiju u Školi nacionalne odbrane,američke rakete u Rumuniji okrenute su ka Rusiji i time se baza Deveselu legitimisala kao prvi potencijalni ciljruskog udara, a za njom sledi i ceo prostor iza, po dubini teritorije.

- Rusija ima pouzdano odvraćanje i odmazdu za sve situacije i svaka pretnja izaziva odgovarajuće kontramere ka

zemljama NATO. Naš problem je što smo, iako neutralni, na smeru udara.

Baza raketnog štita u Rumuniji zahvataće 175 hektara zemljišta na kome će biti raspoređeni radarsko-informatičkisitem AEGIS, za otkrivanje i praćenje cilja, i lanseri s raketama SM-3, koje samo kinetičkim udarom uništavajuprotivničke projektile. Sistem AEGIS naoružan je trostepenom raketom - presretačem SM-3 dometa do 500 km, kojuproizvodi „Boing“. Ugovorom je predviđena i mogućnost da one mogu da budu naoružane i bojevim glavama. Njihovcilj su, po tvrdnjama Vašingtona, „isključivo balistički projektili iz Irana koji ugrožavaju evropske zemlje“ NATO.

Srbija je mala zemlja na nezgodnom geopolitičkom prostoru i preostaje joj samo da pažljivo prati situaciju i snalazise kako zna i ume u zoni sukoba interesa globalnih geopolitičkih aktera. S obzirom na postojanje baze Bondstil nanjenoj teritoriji, u eventualnom sukobu dveju super-sila, može se dogoditi da njena teritorija bude jedna od ciljanih

meta u tom sukobu. Nadajmo se da do toga neće doći i da se neće ostvariti Tarabićevo proročanstvo o vazdušnimborbama iznad Srbije i padanju izgorelih ljudi po Požeškom polju.

Mirjana Anđelković Lukić

5 10 2011

8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


11. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000



Honorarci

Velike reči za male pare

Juče sam dala otkaz u listu u kome sam pisala kao honorarac tri godine. U ovo vreme dati otkaz, nijemala stvar, pre se može reći da je velika hrabrost. Ma, kakva hrabrost, muka me naterala, dogorelo donokata, onih istih nokata kojima kopam po životima drugih ljudi.

A zašto kopam i za koje pare kopam, sramota me je i da pričam. Mislio bi neko da zarađujemmilione, a više mesečno ili bolje reći tromesećno, zarade oni što kopaju po kontejnerima nego ja u uglednojdomaćoj izdavačkoj kompaniji. U kompaniji čiji direktror i glavni i odgovorni urednik dodeljuje nagrade u milionima,ne dinara, nego evra. On nagrađuje, a mi gladujemo. Možda misli da jedemo jednom u tri meseca, onda kada se onsmiluje da nam da po 12 000 dinara, žestoko odrađenih i prerađenih. Nekom možda malo više, nekom manje, aliprosek je 12 hiljada dinara za nas sitne miševe, kako je jedan od urednika imao naviku da kaže. Da, mi sitni miševi

grickamo svoj bedni honorarski dinar dok pacovi primaju ogromne cifre. I niko ništa ne sme da kaže, oni koji su rekli

oni su i otišli, nisu više u "velikoj izdavačkoj kompaniji", koja samo od nas honoraraca zakine godišnje primanje odbednih 144 000, što je nečije primanje na mesečnom nivou u toj istoj kompaniji. Treba li reći da u oktobruhonorarac dela te "velike kompanije" prima novac za oktobar, ali prošle godine. Reklo bi se na vreme. Kad malo

bolje razmislim, još sam ja dobro i prošla. Kolege iz unutrašnjosti primaju i po 1,5 do dve hiljade dinara, nekidoguraju da magičnih 7 000 hiljada. Malo li je na ovu krizu?

Velika kompanija, velike i razlike, ko te tera da radiš. Niko...jer

te niko i ne plaća...a ugovor koji dobiješ reguliše tvoje obavezeprema poslodavcu, a nigde nema zaštite od neregulisanja

obaveza poslodavaca. Što znači da ako je "big bos"raspoložen dobićeš to bede koja ti pripada, ako nije-nećeš.

To je slika i prilika naših medija u kojima se trubi o demokratiji

i slobodi štampe. O kojoj demokratiji i slobodi pričamo, ako istioni koji treba da prenose značenje demokratije i slobode nisuslobodni? Oni su demokratski cenzurisani i gladni. Tako gladni

pristanu i za siću da pljuju po ljudima, da smišljaju afere, dokse oni siti prave ludi.

Nije samo moja "velika kompanija" takva. Situacija nije bolja ni

u "velikim medijima", samo što se o tome ne priča, o tome sešapuće, o tome se pronosi reč od jednog do drugog nezadovoljnog honorarca, koji nije primio nadoknadu za tri iličetiri meseca, a mora da ćuti. Ćuti, jer zaboga, on radi u mediju koji je cenjen, ima frekvenciju, ne sumnja se dapara nema, da je spolja gladac, a iznutra jadac. U jednom od tih jadaca , kojim delom gazduje najveći u rozeobojeni gazda na našim prostorima,zaposleni nisu primili platu još od aprila meseca.

A jadaca je sve više, ne mogu ih sakriti ni kompenzacije sa velikim kozmetičkim kućama, ni garderobni fundus, ninasmejana lica pred kamerama, jer iza kamera je pravi život. Iza kamera se vidi da kad brod tone pacovi prvi beže.

Beže, beže glavom bez obzira. Bolje je kad ti duguju platu za tri meseca, nego za godinu dana. Svi gledaju da

spasu što se spasti može, možda i obraz ostane čist. Bar naš honorarski, ovi drugi obraza ni nemaju.

Mada, nema ga ni država, kada dozvoljava da se silni još silnijima osećaju. Pitanje je da li to nekome smeta, da limože tome da se stane na put ili će možda još jedan silni nekom drugom silnom dodeliti miliončić evra, pa će silnićutati, a miševi će i dalje biti u mišjoj rupi.

Sve ovo što pišem je samo deo jednog ogromnog vrzinog kola u kome

smo se našli. Mi, honorarci, mladići i devojke, koji puni entuzijazmadođemo u jednu od velikih kompanija. Radimo, gradimo, udarnički, azatim isto tako udarnički dobijemo po p..ki. Jer...kad pomislimo da je sve
















8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Mali reci čiki jesi li ti hteo honorar

je do glave glava? Ko je tu glavatiji? Pitamo se, čudimo i aplaudiramolažima. Ma, nisam sigurna bila i da li su svi shvatili da su to laži, jer ipak

ih je glava izgovorila, a prsti mogu svašta da urade. Ponadali se mučenihonorarci da će posle skoro decenije biti zaposleni za stalno. Oni sumakar i na tren imali čemu da se nadaju, šta reći za volontere. O njimaniko i ne priča, i ne pita se niko čemu služe ti volonteri, da li i onidobijaju neku crkavicu. Eeeeeeeeeeeee...ne dobijaju. Nema tu priče otome da volonteri dobijaju prosečan minimalac u Srbiji, ne dobijaju ga nihonorarci, šta bi onda ovi klinci hteli. Oni su tu da rade za džabe i uče.

Kad nauče mogu i da odluče, da li će i dalje da rade za džabe i da seusavršavaju ili će otići u neku drugu "veliku kompaniju" da i tamo jedandeo odvolontiraju, a u kasnim dvadesetim i početkom tridesetih (svojih godina) krenu da primaju, zamislite šta-HONORAR, koji će i njima kasniti godinu dana, možda koji mesec manje.

Ruku na srce nije takva situacija baš svuda. Recimo u jednom dnevnom listu u Vojvodini prosek plata je 30 000

dinara, što i nije tako loše. Urednici dobijaju malo više, oko trideset pet, dok honorarci, za razliku od nas u

Beogradu, dobijaju oko 20 000 i to svakoga meseca. U drugim novinskim kućama u pokrajini je za nijansu lošije, onikoji su na budžetu grada ili države su redovno plaćeni i najmanji honorar od 6 000 dobijaju studenti koji dolaze napraksu, što bi u Beogradu bili volonteri bez dinara nadoknade. Honorarni saradnici iz Beograda ili nekog drugog

grada u Srbiji koji pišu za taj dnevni list imaju, takođe, 20 000, mada se omakne i 25 000 hiljada. Ti isti honorarcikoji iz Beograda pišu o Beogradu za druge gradove, isto tako sarađuju i sa crnogorskim, bosanskim i novinama izRepublike Srpske. I zadovoljni su, jer honorare primaju redovno, ponekad žestoko pljujući po srpskoj prestonici.

A u ugovoru, onom autorskom koji potpisah stoji ovako

Član 1.Predmet ovog ugovora je uređivanje međusobnih odnosa ugovornih strana u vezi obavljanja honorarne saradnjeAUTORA u izdanjima .....................(velike kompanije).

Član 2.Po osnovu ovog Ugovora, AUTOR se obavezuje:

1. da u svojstvu nezavisnog novinara, kao honorarni saradnik ....................priprema, izrađuje i predajenovinarske tekstove za objavu u dnevnom listu ................., u rokovima koje odrede ....................

2. da sva dela po ovom Ugovoru izradjuje visoko profesionalno, u skladu sa pravilima struke i načelimanovinarskog kodeksa i novinarske pažnje

Dalje su prava i obaveze novinara, a zatim u članu 3. su obaveze poslodavca, gde je tačka 5. koja kaže da sekompanija obavezuje:

Da AUTORU isplati mesečnu autorsku naknadu do 30-tog u mesecu za prethodni mesec, na njegov tekkući-žiroračun:

6. da u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima snosi sve poreske obaveze na isplaćenu autorsku naknadu iztačke...

7. da autoru nadoknadi troškove koji su nastali radi obavljanja dela iz ovog Ugovora, ukoliko je za te troškove

prethodno dobio pisanu saglasnost od ovlašćenog lica ............, prema priloženim računima, a u skladu sa opštimaktima, procedurama i odlukama Kompanije za naknadu te vrste troškova....

Ovo je samo početak priče, mnogo je toga nerečenog od strane nas koji treba da obaveštavamo naciju, a neznamo ni sami šta nam se dešava. Još ćemo u narednim brojevima "Korena" pisati o tome, o platama, debatama,zabranjenim temama...

Sanja Pavlović

8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Mleko sa pašnjaka

Organski paradajz sadrži gotovo dvostrukoveću količinu flavonoida, antioksidanata

važnih u zaštiti srca, od njegovogkonvencionalnog pandana. Meso životinja

čija se ishrana zasniva pre svega na ispaši,kao što je to slučaj u organskom

stočarstvu, u sebi ima više esencijalnih

(korisnih) masnih kiselina. Istraživanja supokazala da se u mesu goveda koja se

poglavito hrane travom, senom i silažom, amanje žitaricama, smanjuje koncentracija

zasićenih, a povećava omega-3 masnihkiselina.

Organsko mleko takođe je hranljivije od

konvencionalnog, što se, između ostalog,odnosi na povećano učešće omega-3

masnih kiselina, vitamina E iantioksidanata.

Prema studijama rađenim na Teksaškom

univerzitetu, voće i povrće koje se u ovom

času uzgaja i konzumira u SAD ima u svomsastavu manje vitamina i minerala nego pre

pola veka. Potrošnjom organske hrane ta serazlika u značajnoj meri može nadoknaditi.

Organski uzgajano voće i povrće, naime,bogatije je antioksidantima, vitaminima i

mineralima.

11. October, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vise od 65 000



Međunarodni sajam organskih proizvoda "BioBalkan Expo 2011"

Ekološki prsten oko Beograda

U nameri da podstaknu razvoj organske poljoprivrede i ekološkog turizma na širem područjuprestonice, Privredna komora Beograda i Fond organska Srbija rade na strategiji uvođenja organskepoljoprivrede i uspostavljanju mreže turističkih eko-destinacija u njenim obodnim opštinama.

Hoće li u svetskoj poljoprivredi pobediti priroda ili hemija ? Na jednoj strani je organski vidproizvodnje hrane, koji hvata zalet, a na drugoj konvencionalni, umnogome zavisan od džinovskih korporacija

proizvođača veštačkih đubriva i pesticida. Po mišljenju Milana Ugrinovića, eksperta Instituta za povrtarstvo"Smederevska Palanka", iznetom na upravo završenom sajmu "BioBalkan Expo", konvencionalna i organska

poljoprivreda će još dugo postojati uporedo.

Branko Čičić, predsednik Fonda organska Srbija, smatra da će se u trku, bilo to dobro ili ne, uključiti i treći akter –GMO industrija.

- Iluzija je očekivati da će se i u Srbiji celokupna proizvodnja u

poljoprivredi odmah moći organizovati na organskim principima. Izmeđuostalog, za to je neophodno ovladati specifičnim znanjima i veštinama.Kod nas, inače, imamo veliki broj stručnjaka u toj oblasti, a u sklopuministarstva obrazovan je poseban organ posvećen isključivounapređenju organske proizvodnje - istakao je ministar poljoprivrede,trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović, otvarajući sajamorganskih proizvoda u Beogradu.

Ministar je podsetio da postoji kontinuitet podrške organskoj poljoprivredi,

tako da su i ove godine izdvojena budžetska sredstva iz kojih će se

pružati podrška kako zainteresovanima za ulazak u tu oblast, tako ifarmerima koji se njome već bave, stekli su potrebne sertifikate i žele dasvoju delatnost unaprede. Petrović je obećao i da u 2012. sigurno nećebiti manje novca za organsku poljoprivredu nego ove godine.

Izlazak na tržište

- Imajući kao cilj snažniju promociju organske poljoprivrede u našoj zemljii etabliranje Beograda kao glavnog regionalnog tržišta organske hrane, mi

smo uz saradnju sa "A&L Expo" drugu godinu za redom organizovali

međunarodni sajam organskih proizvoda "BioBalkan Expo" - kažepredsednik Fonda Organska Srbija.

Uz veliki broj domaćih na sajmu je učestvovalo i sedam inostranihizlagača. Uporedo su održani i sajam pakovanja i ambalaže, na kojem suse mogle videti novine u ekološkoj ambalaži, kao i smotra pekarske industrije sa izloženim domaćim organskimhlebovima. Na sajmu "Fruveg Expo Balkan" prezentovana je oprema za preradu voća i povrća, podesna zaupotrebu na gazdinstvima malih organskih proizvođača.

- Sajamska manifestacija "BioBalkan Expo" ima važnu ulogu u direktnom povezivanju primarnih proizvođača,

prerađivača i trgovinskih sistema. Njom se omogućuje izlazak na tržište i plasman proizvoda pre svega malihpoljoprivrednih gazdinstava - naglašava sagovornik "Korena".

Prema njegovim rečima, uz čisto zemljište i površine pogodne za sve tipove proizvodnje u poljoprivredi - ratarstvo,povrtarstvo, voćarstvo, gajenje i ubiranje lekovitog bilja i šumskih plodova, stočarstvo i pčelarstvo - Srbija raspolaže

t ij li d t j d d j č j ijih kih i đ č d h
















8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Organska hrana je budućnost

Država povećala subvencije

Ministarstvo poljoprivrede je poslednjihgodina donelo više mera podrške organskom

sektoru, smatraju u Fondu Organska Srbija,od kojih su najznačajnije "edukacija

savetodavnih službi i znatan porast visine

subvencija za organsku proizvodnju".

Tako Uredba o podsticajnim sredstvima zaorgansku proizvodnju u 2011. godini

predviđa, između ostalog, subvencije uvisini od 54.000 dinara po hektaru

organskog voćnjaka ili vinograda (64.800 uperiodu konverzije). Poljoprivrednicima koji

se bave sertifikovanim organskimstočarstvom na raspolaganju su subvencije

u visini od 18.000 dinara po grlu krupnestoke (21.600 u periodu konverzij ).

Subvencionišu se i organsko živinarstvo ipčelarstvo. Ministarstvo poljoprivredenedavno je za sertifikaciju u organskom

sektoru Srbije ovlastilo osam kontrolnihorganizacija.

sorti i hibrida povrća, podsetio je da je ta stara i uglednaustanova ušla i u proizvodnju sertifikovanog organskog

semena. U tome joj, među ostalima, društvo prave novosadskiInstitut za ratarstvo i povrtarstvo i pančevački Institut "Tamiš".Osnovu ovog novog angažmana instituta iz Smederevske

Palanke predstavlja uključivanje u STAR projekat koji finansiraVlada Srbije sredstvima iz kredita Međunarodne banke zaobnovu i razvoj.

Specijalizacija i ukrupnjavanje proizvodnje predstavljaju

preovlađujuće trendove u savremenoj poljoprivredi. Stogafarmeri sve manje čuvaju i koriste seme nastalo tokom uzastopnih proizvodnih ciklusa na njihovim posedima. Na tajnačin postepeno nestaje genetski materijal koji su generacije zemljodelaca brižljivo uzgajale i održavale. Jedan odključnih ciljeva organske proizvodnje je upravo očuvanje tog dragocenog genetskog nasleđa.

U razmatranjima odnosa starih, autohtonih i novih sorti, u opticaju su najčešće odrednice tipa otpornost na bolesti,ukus, sadržaj hranljivih materija, na jednoj, i prinosi, veličina i oblik ploda, na drugoj strani.

- Kada je reč o korišćenju hibrida u organskom sektoru, mišljenja su podeljena. Obično se kao sporna navodepitanja vezana za nasledni faktor kod hibrida. Kod nas se, inače, u skladu sa rešenjima iz Zakona o organskojproizvodnji, hibridi mogu koristiti u toj oblasti - primećuje Ugrinović.

U Fondu Organska Srbija podsećaju na brojna istraživanja koja potvrđuju da je organska hrana nutritivno vrednijaod one konvencionalnog porekla. Organska hrana generalno sadrži manje potencijalnih toksina kao što su pesticidi

i antibiotici. Studije takođe dovode u vezu GMO proizvode, inače zabranjene u organskoj poljoprivredi, sa izvesnimzdravstvenim tegobama.

Organska hrana i turizam

Naučna istraživanja ukazuju i da je upotreba antibiotika u proizvodnjimesa i mlečnih proizvoda povezana sa povećanjem otpornosti bakterijaštetnih za ljudski organizam. To umanjuje delotvornost antibiotika u

lečenju humane populacije, na šta upozorava i Svetska zdravstvenaorganizacija. Na velikom broju gazdinstava antibiotički aditivi se rutinskiuključuju u hranu za životinje, kako bi se ubrzao njihov rast.

Najbolji način za izbegavanje štetnog dejstva pesticida jestekonzumiranje organske hrane, jer je kod organskog uzgoja njihovo

korišćenje nepoželjno. Neki aditivi sa primenom u spravljanjukonvencionalnih prehrambenih artikala, prehrambena boja tartrazin, na

primer, koja se povezuje sa hiperaktivnošću, imaju nepovoljne posledicepo zdravlje potrošača. Od 290 aditiva čiju je upotrebu odobrila Evropskaunija, samo 32 se koristi u proizvodnji organske hrane.

Kako bi podstakli razvoj organske poljoprivrede i ekološkog turizma na

širem području grada Beograda, Privredna komora Beograda i FondOrganska Srbija zajednički rade na uobličavanju strategije sistematskoguvođenja organske proizvodnje i uspostavljanja mreže turističkih eko-destinacija u obodnim opštinama prestonice.

- To bi trebalo da omogući redovno snabdevanje svih zelenih pijaca i supermarketa u Beogradu kvalitetnimorganskim proizvodima tokom čitave godine. Ujedno, raznovrsna turistička ponuda na organskim farmama i uposebnim eko-turističkim objektima, omogućiće Beograđanima, u neposrednoj blizini glavnog grada, savršen odmor za dušu i telo – uz delikatesnu organsku hranu, tradicionalnu gostoljubivost domaćina i prirodne lepote Kosmaja,Grocke, Barajeva, Surčina i drugih rubnih opština Beograda – vizionarski je usmeren Branko Čičić, predsednik

Fonda Organska Srbija.

Čedomir Popović

5.10.2011.

8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Nađa Ninković

Otac Boda Ninković poznati je srpski

glumac, što ovoj devojci nikada nijepredstavljalo balast, već motiv. Sa 14

godina je stigla u Crvenu zvezdu, a već sa15 godina priključena je prvom timu.

Dvadesetogodišnja odbojkašica koja jenekoliko puta u Zvezdi proglašavana

igračicom meseca pojačaće redove ciriškogVolera na mestu blokera.

11. October, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vise od 65 000


www.koreni.net je


Nađa Ninković zlatna odbojkašica Srbije

Srbi, uživajte u tituli

Samo što su odbojkaši osvojili zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu, istom titulom obradovale su

nas i odbojkašice. Od njih se očekivala medalja, ali zlato je iznenađenje za sve, pa i za one najvernije

navijače. A da je bilo teško doći do zlata, bilo je.

Nervi su nam bili na ispitu kada je u četvrtom setu Nemačka vodila sa 6:0, ali smo se na krajuipak radovali. Sjajne dame, sjajne Srpkinje postavile su ovu zemlju na pijedestal, još jednom u mesec dana. Imamo

Novaka, imamo odbojkaše, vaterpoliste, sada imamo i njih. Uzdanice srpskog sporta, devojke koje će ovu zemlju

dostojanstveno predstavljati u svetu, na sva četiri kontinenta, bilo gde da igraju. Jedna od tih zlatnih devojaka je i

Nađa Ninković, ranije više poznata kao ćerka glumca Bode, a sad devojka sa zlatom oko vrata.

Kakav je bio osećaj gledati pojedine utakmice sa klupe?

- Osećaj jeste dosta drugačiji, ali ja sam svakako srećna što sam bila

deo ove ekipe. Za vreme koje sam provela na terenu dala sam svoj

maksimum i pokušala da vodim devojke. Van terena sam se, takođe,trudila da im dam podršku, kao i ostale odbojkašice koje trenutno nisu

bile u igri. Zaista sam srećna što sam bila deo ove pobedničke ekipe.

Naše z la tne devo jke k ao da n isu imale dovo l jnu podršku od

samog starta, kao da se nije očekivalo da će uspeti?

- Istina je. Možda smo zaslužile veću pažnju, ali možda je to u jednu ruku i dobro, jer smo izbegle pritisak koji bi se

stvorio da je bilo suprotno. Dokazale smo da treba verovati u nas, da nam treba posvetiti pažnju i da igramo

odbojku kao što su i muškarci igrali. U ovom momentu malo je bilo onih koji su obratili pažnju na odbojku, a treba

to da rade, jer naš sport stvarno mnogo daje. Mi smo već godinama u nekom vrhu.

Da li je bila prednost igrati na domaćem terenu i osvojiti titulu baš na njemu, prvu u u 20god ina?

- Podrška u "Pioniru" je zaista bila fenomenalna. Ovim putem se zahvaljujem svim ljudima koji su nas nesebično

bodrili. Evropsko prvenstvo je odlično organizovano, a osećaj kada vidite pun "Pionir" je neverovatan. I kad nismo

igrale najbolje podržavali su nas i izvukli do pobede. Uz to su nas sačekali i trubači na kraju meča sa Nemačkom i

uz njih smo proslavile titulu. Igralo se kolo u sred hale i sve je bilo nestvarno.

Ekipa koja je igrala je dosta podmlađena, kako ste se uklopile, kako ste došle do tog jedinstvako je s te i skaza le u ig r i?

- Ekipa je toliko složna, odlično smo se uklopile, tako da možemo da funkcionišemo na terenu kako treba. Spoj

mladosti i iskustva je dao odličan rezultat. Sve kockice su se poklopile.

Presudn i m omena t u f ina lno j u takmic i ?

- Presudni momenat je četvrti set i to što smo gubile. Tada je

Brižitka Molnar bila naš pokretač, tada smo ih stigle. Publika je

to osetila i krenula da nas bodri, da nije bilo toga ne znam da li

bismo uspele. Mašinerija koja je tada pokrenuta nije mogla dase zaustavi.

O čemu ste tada razmišljali, dok je ekipa gubila ikad se vraćala u igru, kako vam je bilo?

Srbija svoj ugled u svetu vraća pomoću sporta kako Vi na to gledate?
















8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Postavite na

Srbija svoj ugled u svetu vraća pomoću sporta, kako Vi na to gledate?

- Mnogo znači, jer nam sport uvek vraća ugled u svetu. Potrebno je da se što više oslonimo na njega i da više

cenimo sportiste koji uvek daju maksimum.

Hoće li odbojkašice biti adekvatno nagrađene od strane države za ovaj uspeh?

- Nadam se da hoćemo, videćemo, ne znam još ništa.

Kakv i su vaš i da l j i p lanov i?

- Putujem u Cirih, u svoj novi klub Volero gde ću igrati u naredne dve godine. Srećna sam zbog potpisivanja tog

ugovora, jer je još jedan dokaz da sam napredovala u karijeri i da je došlo mojih pet minuta.

Koliko ovakvo takmičenje, kao što je Evropsko prvenstvo, donese jednom mladoj odbojkašici,ko l i ko se od razi na k a r i jeru?

- Sigurno je velika takmičenja znače mnogo za svakog sportistu. Trenutno ne razmišljam o tome puno, jer idem u

novi klub, ali sigurno da znači. Lepo je imati u svojoj biografiji i jedno evropsko zlato.

Do sada ste živeli u Beogradu, sada se odvajate od porodice i odlazite, kako će to uticati naVas?

- Biće mi izuzetno teško, jer sam ja kućni tip. To je tako u sportu, čovek mora da se navikne, ali sam srećna zbog

izbora novog kluba i idem u nove pobede.

Šta će Vam najviše nedostajati iz Srbije i Beograda?

- Nedostajaće mi porodica i moj Novi Beograd u kom sam odrasla.

Kako ćete se izboriti sa nostalgijom u Cirihu?

- Nekako ću se izboriti. Tamo ima dosta naših igračica, a koliko znam ima i mnogo naših ljudi koji žive i rade tamo.

Moram da se izborim, nema mi druge.

Imat e l i neku poruk u za Srbe u rase jan ju ko j i uživa ju u t i tu l i p rvaka Evrope?

- Zahvalila bih im se na podršci, čula sam da su slavili širom Evrope. Neka nastave da nas bodre, jer ćemo uz njih

nastaviti da pobeđujemo i ostvarujemo dobre rezultate.

Ankica Tomić

5.10.2011.

Prilagođeno za štampanje

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2648




8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


11. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000



Pjer Mari Galoa, francuski vazduhoplovni brigadni general i geopolitičar

Istina o bombardovanju Jugoslavije 1999.

General Pjer Mar i Galoa : Danas se srećemo na jednu veoma tužnu godišnjicu, 10 godina od1999. godine, kada je zapadna demokratija, predvođena Nemačkom, Engleskom, SAD – om,Francuskom, bombardovala zemlju Jugoslaviju, grubo kršeći međunarodno pravo,

Povelju UN, Helsinški akt i odredbe o nepovredivosti granica, kada je mimo odluke Savetabezbednosti i bez konsultacija sopstvenih parlamenata ušla u rat. Ukratko, ova serija nasilja nad međunarodnimpravom istinska je crna tačka moralnosti zapadnih zemalja, koje su se ponele na način kako se ponašaju autokratijekoje prevazilaze sopstvenog poslodavca. Treba reći da je rasturanje Jugoslavije bila dugo planirana operacija uNemačkoj. Nije se radilo samo o tome da treba sačekati odlazak Tita 1980. godine, nego i pripremiti period posle,koristeći se njegovim odlaskom, dislocirati teritorije za koje je Nemačka smatrala da nisu nacionalne već teritorijasastavljena od različitih etničkih grupa i religija. Naravno, Nemačka je bila vrlo zainteresovana za dobijanje podrškeza nameravano cepanje teritorija. Dogodilo se da sam indirektno bio umešan u tok tih razgovora, na taj način štosam redovno prisustvovao skupovima Žozefa Štrousa, ministra odbrane Nemačke a kasnije ministra finansija, kojisu se godine 1976. i 1977. redovno održavali u Nemačkoj, na maloj farmi u okolini Minhena. Razgovori su obično

trajali dva, tri dana, okupljali desetak ličnosti i bavili se pitanjima svetske situacije. Tu su bili predstavnik BritanijeBrajan Krouzi, predstavnik Španije bivši ministar Sančez Beja, predstavnik Vatikana advokat Pol Viole. Ja sam biopredstavnik Francuske. Pričalo se o svemu i ničemu puna dva dana. Ostali su mi u snažnom sećanju ti razgovori ukojima su moji susedi Nemci gledali na Jugoslaviju kao beživotnu i smatrali da se treba pripremiti, posle Titove

smrti, na sprovođenje drugačije teritorijalne organizacije. Nemci, inače jako dobri geopolitičari, posebnu osetljivost potom pitanju pokazivali su, po mom mišljenju, iz sledećih razloga.

Prvo , želja nemačke strane da se osveti Srbima koji su tokom Prvog i Drugog svetskog rata bili na strani Saveznikaprotiv Nemačke. Osim toga, Srbi su 1941. godine predvođeni Mihajlovićem a kasnije Titom, uspeli da zadrže višeNemačkih divizija, inače veoma korisnih, najpre za front Moskve a potom i Lenjingrada. Dakle Berlin, tada je to bioBon, smatrao je da je srpski otpor doprineo da Nemačka izgubi svetske ratove. Trebalo je kazniti narod.

Drugo , druga Nemačka ideja bila je nagraditi Hrvate i muslimane, koji su se tokom rata pridružili Nemačkoj izauzeli određene pozicije tokom rata i u Francuskoj, zahvaliti im se jer su prišli opciji Nemačke. Dakle, favorizovatiHrvate i bosanske muslimane.

Treće, treća Nemačka ideja, bio je ulazak Hrvatske i Slovenije u ekonomsku zonu EU kojom je tada predsedavalaNemačka. Na taj način otvorile bi se mogućnosti ostvarivanja Nemačkih interesa na dalmatinskoj obali i takopribližavanje Mediteranu. Ovim razlozima treba dodati i uverenost Nemačke u američku intervenciju, s obzirom navažna komandna mesta u NATO – u. Vojnim rečnikom govoreći, bio je to dobar posao u pripremi. To su, po mommišljenju, bili motivi koji su uticali na Nemačku da odigra tu ulogu. Trebalo je takođe uvesti Ameriku i Francusku uceo taj poduhvat. Tada je u Francuskoj gospodin Kol imao određen uticaj na Miterana, koji je bio oslabljen ibolestan, tada zaokupljen sakupljanem glasova javnog mnjenja oko aktuelnog ustava. Praćen Žipeom, svojimministrom spoljnih poslova, od februara 1994. godine, pridružuje se nemačkoj vojnoj koaliciji u korist hrvatsko –muslimanske federacije. Ova federacija imala je za cilj da protera Srbe sa njihovih vekovnih teritorija, da ih sa 64%

teritorije u Bosni svede ispod 40. O snažnoj kampanji laži koja je sve to pratila, reći ću nešto kasnije. To je bio tajfamozni francuski demarš koji je ispratio nemački. Usledila je američka intervencija. Amerika je u početku oklevalasumnjajući u ponuđeni novi reljef. Sumnja je postojala imajući u vidu i rat ’39 – ’45. godine i otpor srpskog narodapod nemačkom okupacijom. Sumnjali su da će biti angažovani u jednoj vrlo delikatnoj avanturi, teškoj. Plus poredtoga, bili su taoci nafte Saudijske Arabije i Iraka, mnogo više nego taoci budućeg protoka nafte putevima Dunava iBeograda, Koridorom 8, protokom od Kaspijskog mora do obala Albanije. Sve je to vremenski bilo dalje, nisu se tim

opterećivali. Najzad pod pritiskom Nemačke, procenili su da postoji interes da se angažuju. Koji interes? Prvo,dokazati Evropljanima da nisu sposobni da deluju sami, jer, ako bi Amerika bila van toga, tu bi nastao haos, nered,

rat, što bi ih ponovo prisililo da se vrate na lice mesta. Ta i takva demostracija snage samo bi pokazala nužnost i

neophodnost NATO – a. S druge strane, tu je bila Rusija koju je trebalo unapred što više poniziti. U to vreme

Rusija je u rukama Jeljcina i glava Harvarda koje su trebale da implemetiraju tržišnu privredu na teren dotadašnje

jer je u suštini značila presedan za njihove sutrašnje operacije u Iraku.
















8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Postavite na

j j p j j p j

Operacije na Balkanu su vođene na sledeći način. Najpre gromoglasnost kampanje dezinformacije: pričati čiste lažina način koji će u javnom mnjenju fiksirati žrtvu, znači žrtvu jasno označiti kako bi njena odbrana tekla uz opštusaglasnost javnog mnjenja. Iz tih razloga trebalo je izmisliti srpske zločine! Jedan od prvih izmišljenih zločina bilo jesilovanje 48 000 žena. Američki eksperti za Balkan kasnije su tu cifru preinačili u 4 000 žena, kasnije je to bilo 40, atih 40 ha kraju bi verovatno bilo 4 posle čega bi usledila istraga u toku. Izmišljanja su išla dalje, od eksplozijebombe u ulici Vase Miskina, masakra pijace Markale za koji su okrivljeni Srbi, a zapravo su muslimani pucali na

same sebe smišljeno i sa namerom da se taj zločin pripiše Srbima. Stvoren je, takođe, mit o invaziji Sarajeva od

strane srpske armije, da se srpska armija sprema na uništenje Sarajeva i da to apsolutno treba sprečiti, da jeSarajevo sedište Srba, koje su ovi zauzeli i uništavaju ga. Sve to bilo je netačno, i sam sam bio jedan od svedoka

jer sam u to vreme išao u Sarajevo, bio primljen od strane predsednika opštine, ručao sa njim. Grad je bio podeljenna dva dela, zonu bosansko – muslimansku i deo koji su zauzimali Srbi. Nikakve opsade nije bilo, bila je to čista lažkoja jednom lansirana ostaje da važi. Zatim je to bio Račak s tvrdnjom da su zločin počinili Srbi, opet netačno, ali jeizvanredno poslužilo kao pretekst za početak bombardovanja.

Preći u akciju, bombardovati tu nesrećnu zemlju podrazumevajući i njeno civilno stanovništvo, upotrebiti osiromašeniuranijum i ne vodeći računa o drastičnim posledicama takvih operacija, ukratko, učiniti da narod strada. Ceo tajsistem izvođen je u isplaniranim delovima. Prvo, izrazito loše tretirati narod okrivljen za zločine. Drugo, uništiti

ekonomske resurse zemlje i tako smanjiti snagu volje otpora što se i dogodilo. Treće, bombardovati ekonomskiaparat zemlje na način da se kasnije teško konsoliduje. Četvrto, okupirati zemlju totalno što je predviđenoRambujeom, i jedanput na licu mesta, profitirajući bedu u koju je narod gurnut, odrediti političke vođe koje će bitinaklonjene kursu agresora. Ovaj sistem sastavljen od četiri dela, sprovođen je jedan za drugim, proučeno,inteligentno, a neki njegovi delovi sprovođeni su i u Iraku. Može se reći da je Balkan za Amerikance bio jednalekcija strategije za Irak. Kao što je poznato, sve to u Iraku završilo se bombardovanjem, torturom, povredama,

zatvorima i lošim tretmanom, svim onim sa čim se u određenoj meri eksperimentisalo na Balkanu. Sve to u koristZapada koji se u oba slučaja poneo autokratski spasiti jednog guranjem drugog.

To je operacija koja me je duboko šokirala jer je bila vrsta modela uzemljenog u javnom mnjenju koje je moglo da

apsorbuje svu tu količinu dezinformacija, što je veoma zabrinjavajuće jer dozvoljava sve buduće moguće ekceserazličite prirode.

Danas se osvrćemo na jednu tužnu deceniju tokom koje su Evropljani pokazali da su spremni na međusobnoubijanje, s jedne strane podstaknuti i pod okriljem široke inicijative Nemačke, koja se na mah ponovo ujedinila 1990.i 1991. godine, posle rasturanja Sovjetskog Saveza i koja nije našla drugo rešenje nego da pokrene taj famozni rat.

Uostalom, 1999. godine, posle Dejtonskog sporazuma i svakako posle odbijanja gospodina Miloševića, Plan Bkojimje bila predviđena NATO okupacija srpskih teritorija u jednom nelimitiranom vremenskom periodu, koji jeokupatoru ponudio sve olakšice, aerodrome, puteve, železnicu, i sve to besplatno, što je Milošević odbio, iako ga jeto uvuklo u komediju Rambuje koja se završila bombardovanjem.

Tužna epoha, tužan period na koji se danas osvrćemo sa velikom tugom, jer je zapadni svet pokazao da jesposoban za čiste perverzije da bi odgovorio jednoj nemačkoj opsesiji koja je poništila sve što je ostalo odVersajskih sporazuma i Trijanona, što znači najpre Jugoslavija, a zatim Čehoslovačka što se i dogodilo, kako biNemačka izbrisala kartu teritorijalne i političke organizacije koju je obeležila pobeda Saveznika, na način da od njene ostane ništa. I Francuska svakako, tome pridružena, što je dozvolila gospodinu Kolu da izjavi da je Dejtonski

sporazum i svakako ono što je sledilo, velika pobeda za Nemačku. Na to je gospodin Miteran mogao da doda, poduslovom da je razumeo a što nije bio slučaj, da je to velika greška za Francusku. Velika materijalna greška sanestankom Jugoslavije, nestankom tragova vojnih pobeda, skupo osvojenih, masakrom i žrtvovanjem lažnih operacia

na način kako bi se opravdale operacije, koje se nisu smele dogoditi nikako i ni u jednom slučaju. Zapadnjaci su seu ovom slučaju pokazali puni neprincipijelnosti što me je iznenadilo, jer to nisam očekivao od strane tvoracakoncepcija pravu čoveka, od Francuske, Engleske, pa i Nemačke. Ali stari demon, posebno blagosiljan Nemačkomiskočio je, krenuo ka aktuelnom haosu koji postoji na tim teritorijama, bilo da se radi o Republici Srpskoj, bilo da seradi o Kosovu. Kosovu naravno, izvornom srcu Srbije, gde je samo za kratko vreme od strane muslimana uništeno

desetine i desetine remek dela religiozne umetnosti srpskog naroda, što je u suštini masakriranje srpskog naroda,

na isti način kako bi se masakrirao francuski uništavanjem doline Loare i njenih zamkova, ili Il de Fransa. Dakle,živimo veoma tužan period i ne znam kako ćemo moralno iz njega izaći. U svakom slučaju, dali smo dokaz našedvoličnosti. To nam ne služi na čast.

4.10.2011.







8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


11. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000mesečnih ulazaka nawww.koreni.net je


Povraćanje Evrope

Napred u Austrougarsku

Dok mađarske stranke u Vojvodini jedinstveno pozivaju Mađare da se slobodno izjasne o svojojnacionalnoj pripadnosti i, usput, preporučuju i onima iz mešovitih brakova da će im biti lepše ako sedeklarišu kao Mađari, dotle neke "nepoznate" (da li srpske?) organizacije pozivaju Srbe da se izjasnekao Vojvođani!

Naravno, jasno je da iza ovih "nepoznatih" stoji Nenad Čanak i njegovi "ligaši", stoji novac Zapada i stoji ogromnapohlepa i beščaće ljudi, koji su, nominalno, još uvek Srbi.

"Imaš pravo da budeš to što jesi! Na predstojećem popisu stanovništva građani i građanke odgovaraće i na pitanje

o svojoj nacionalnoj opredeljenosti. Mnogi ne znaju da imaju pravo da se izjasne kao Vojvođani. Važno je da znaš:

Nacionalna pripadnost je stvar tvog osećanja! ", stoji poruka na jednom bilbordu. Na drugom piše: "Ja sam

Vojvođanin. Neću put, nego povratak u Evropu !", a na trećem se sugeriše: "Ja sam Vojvođanin. To smo - što smo!"

Povodom pomenutih provokativnih plakata ili pamfleta oglasio se i sam Nenad Čanak, koji je za Dojče Vele kazao:

"Njima najviše i smeta sve ono što izlazi iz saterivanja u etničko-klerikalne getoe i upravo ovakve akcije izazivajunajviše ogorčenja kod njih. A oni koji ne žele da se izjasne po nacionalnoj osnovi, nego to hoće da učine poregionalnom principu, nisu konfliktna strana ovoga društva i ja ne vidim šta je tu problem."

Ovo gornje Čankovo "njima" upućeno je svima onima koji će se izjasniti kao Srbi, što je po ovom autonomaškomlideru jednako nacionalizmu, a nacionalizam, opet po istom regionalnom fireru, sasvim je isto što i fašizam, nacizamili šovinizam. Dakle, ako se neko izjasni kao Srbin, po Čanku je takav etničko-klerikalni fašista, koji ljude sateruje ugeto(!), a biti Vojvođanin isto je što i biti Evropljanin ili "osvešćeni" građanin planete, koji, eto, odnekud ima "širinusveta" i onu preko potrebnu "toleranciju" za jedan pristojan "uživot" sa svima "ostalima".

S druge strane, glavni "saveznici" Čankove Lige, Savez vojvođanskih Mađara, imajusasvim drugačije razmišljanje kada je u pitanju izjašnjavanje građana na popisu.Naime, Ištvan Pastor, vođa SVM, nedvosmisleno puručuje da "SVM smatra

pitanjem od nacionalnog značaja da se tokom popisa što više njih izjasni da su

Mađari ". I još je posebno naglasio da vojvođansku mađarsku zajednicu može dasačuva samo "osećaj pripadnosti naciji i njeno dokazivanje". Ipak, jasno je daNenad Čanak nikada neće reći da je takvo viđenje nacionalnog pitanja, kakvo jeizrazio Ištvan Pastor, nepoželjno u bilo kakvom smislu i da je to klerofašizam. Dakle,po ligaškom ideologu, nacionalizam, šovinizam i klerofašizam mogu da stoje samouz srpsko ime. U nastavku, Čanak tvrdi da je izjašnjavanje po "regionalnom

principu" nešto što je krajnje pozitivno (ali samo kada su Srbi u pitanju), jer se time(gle čuda!) beži iz jedne "voljne getoizacije", u kakvu, valjda, upadaju svi oni koji zasebe budu kazali da su Srbi. Namera Lige i Čanka ovde je više nego očigledna:pokušava se indirektno, preko nekakve neimenovane nevladine organizacije, stvoriti

jedna atmosfera u kojoj će jednom značajnijem delu Srba (ne)nacionalna odrednicaVojvođanin postati privlačnija od onoga što uistinu jesu. Jer, ostaneš li Srbin, tada si"zatucani klerikalac" i "osvedočeni fašista", a pređeš li u "regionalca" (Vojvođanin)tada si "moderan" i "civilizovan" čovek, koji automatski pripada "naprednom" svetu.Konačan cilj ovakve protivustavne i anticivilizacijske propagande jeste smanjivanjebroja onih ljudi na severu Srbije koji će se izjasniti kao Srbi, pošto je jasno, da

Vojvođanin nikako ne može biti pripadnik nijedne druge nacije, sem srpske. Takva samoizolacija Srba "regionalaca"najgora je vrsta one getoizacije protiv koje se Čanak navodno bori.

Danas je svakome, pa vidimo i Čanku, jasno da Vojvođanin nije etničko, već je geografsko određenje. Ali, ono štovaži danas ne mora da važi sutra. Neprijatelji Srba dobro znaju da vreme radi za njih. Tiha voda breg roni. U

Vojvodine od Srbije (koji je već predviđen Statutom Vojvodine) mogao raspisati onog časa kada se uspe smanjitib j S b ih d d d I d j k k idi lič j k
















8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


broj Srba za tih petnaest do dvadeset procenata. I ovde je, kako vidimo, sličnost sa razvojem crnogorskognacionalnog "sindroma" vrlo indikativna. I tamo se radilo o približnom procentu odnarođenih Srba, zapravo onih kojisebe smatraju Crnogorcima, kao različitom etničkom grupom koja nema nikakve veze sa Srbima.

Danas, u zbiru, Srbi i Crnogorci čine oko 70% stanovništva Crne Gore. Opet, slično kao i u Vojvodini. Među onimakoji se izjašnjavaju kao Crnogorci, gotovo polovina sebe smatra delom srpske nacije, tako da su o sudbini CrneGore odluku donele nacionalne manjine i tvrdo jezgro onih Crnogoraca (20-25%), koji Srbe i Srbiji smatraju svojimnajvećim neprijateljima. Istina, crnogorska nacija je stvorena dekretom iz 1948. godine, kada je dobijena mogućnost

da se Srbi u Crnoj Gori izjasne kao Crnogorci. Prevara je bila veoma dobro maskirana. Zvaničan stav ondašnjeskupštine Crne Gore glasio je da je crnogorska nacija je najčistija etnička grupa među Srbima . Tako se desilo da sena popisu 1948. godine, gotovo 90% stanovnika Crne Gore izjasne kao Crnogorci. Naravno, među tim Crnogorcimanije bilo gotovo nikoga ko sebe nije istovremeno doživljavao kao Srbina. I to ne bilo kakvog Srbina, već onog"najboljeg". Trebalo je da prođe malo više od pola veka pa da takav pakleni antisrpski plan bude sproveden u delo.Od "najvećih" Srba, u Crnoj Gori neprestano raste broj Crnogoraca, koji Srbe vide kao svoje najgore neprijatelje.

U Vojvodini stvari su posle Drugog svetskog rata tekle drugačije. U tom času na tom delu Srbije (i Jugoslavije) nijebilo mogućnosti da se postupi na isti način kako je urađeno u Crnoj Gori, ali, Vojvodina je neprestano pominjanakao jedna multietnička zajednica u kojoj je "u bratstvu i slozi" živelo nekoliko desetina različitih naroda. Bio je to

"primer" za svet kako se nacionalno pitanje može rešiti na takav način da svi budu "srećni i zadovoljni". Nikoljudima nije branio da se u etničkom smislu izjasne kako žele, ali, glasno pominjanje srpstva i Srba nije bilopreporučljivo. U svest Srba (posebno mladih generacija) lagano je prodirala slutnja da ime Srbin ima nekakvu ružnukonotaciju u sebi, mada nikako nisu uspevali da shvate zašto je to tako. Jednostavno, čitava posleratna politikavođena je tako da se srpsko ime svima ogadi, posebno samim Srbima. A najveći zagovornici takvog psihološkograta protiv Srba regrutovani su među samim Srbima.

Tako se desilo da svi, osim Srba, u Vojvodini imaju prirodno pravo da izražavaju svoja nacionalna osećanja kakožele. Za Srbe je uvek postojalo nekakvo lokalno, regionalno ili geografsko ime, počev od Lala, Bačvana, Sremaca,do kolonizovanih Bosanaca, Ličana, Hercegovaca i Crnogoraca. Ipak, koje god od tih pomenutih naziva čovek da je

koristio za sebe ili druge, znao je da se iza takvih imena uvek kriju Srbi. I to je za uništitelje srpskog nacionalnogbića predstavljalo jedan gotovo nerešiv problem. Konačno, postalo je jasno da se sva ta imena moraju svesti pod jedan zajednički imenitelj, ukoliko planeri srpske propasti imaju nameru da svoj zacrtani cilj sprovedu do kraja. Tako je Vojvođanin postao sinonim za "dobrog, časnog i krajnje miroljubivog" Srbina. Naravno, takav Srbin nikada neće javno priznati da je Srbin, mada još uvek nije u prilici da se srpskog imena javno odrekne. Za tako nešto potrebno je da protekne još jedno izvesno vreme. Takvo "ujediniteljsko" ime rasrbljenih Srba svake godine dobija na"popularnosti", zahvaljujući sve gorim uslovima života u Srbiji. Gladnog je veoma lako ubediti da će u nekakvojdrugoj državi živeti daleko bolje i srećnije. A "centralne" srpske vlasti (ako uopšte postoje) niti mogu, niti umeju, nitiizgleda žele da se potrude da život većine naroda u Srbiji ne bude vođen na ivici bede. Samo poboljšanjemživotnog standarda u Srbiji mogu se izbeći dalja cepanja srpskog etnosa. Samo popravljanjem ekonomskih prilikaSrbija može da izbegne kataklizmu koja preti da je sasvim proguta.

Opasnosti vrebaju sa svih strana i položaj Srbije danas veomasliči onom položaju koji je Srbija imala pred Drugi svetski rat.Srpska politička elita ničim ne pokazuje da je svesna takveopasnosti. Pogledamo li takozvani "jug Srbije", na kome Šiptarisasvim ignorišu srpsku državu i vlast, shvatićemo da u Srbiji idalje tinja "albansko pitanje", koje preti da se svakog časarazgori i zapali zemlju. Od Srba se traži da zaborave Kosmet,da bi, kobajagi, pristupili zemlji Dembeliji, oličenoj u Evropskojuniji. Njegoš bi rekao, "slatka mama, no bi na udicu ". PriznanjeKosova i uspostavljanje "dobrosusedskih" odnosa samo jeuvod u dalje cepanje Srbije. To je logičan sled događaja, zakoji nije potrebna neka posebna pamet da bi se jasno videli. Ustvari, kada neprijatelju dopustite da vam se uvuče u kuću i

zaposedne jedan njen deo, tada je jasno da njegove aspiracije neće na tome stati. Ako je uspeo da vam otme jedan deo kuće, tada će takav neprijatelj da nastavi da uzurpira vaš prostor, sve dok vas iz te kuće sasvim neistera. Da li će među Srbima biti dovoljno mudrosti i hrabrosti da zaustave proces rastakanja zemlje? Sudeći poonome što trenutno gledamo, teško je pretpostaviti da će Srbi uspeti da sačuvaju svoju kuću.

Tu je i Raška oblast ili Sandžak, gde ekstremisti verske islamske zajednice sve više imaju uticaj na razvoj

netrpeljivosti muslimanskog stanovništva prema Srbima i državi Srbiji. Muftija Zukorlić otvoreno poziva "Bošnjake"na pobunu protiv srpskog režima i srpske države. Vlastima u Srbiji ne pada na pamet da tu reaguju u skladu sazakonom i ustavom zemlje, čime Zukorliću i sličnim njemu daju krila za nove nekažnjene atake na Srbiju. Izgleda daSrbi odnekud veruju da stvari mogu same od sebe da se smire. Umesto da država interveniše oštro ibeskompromisno, ona na primeru Sandžaka pokazuje svoju nemoć. A u svetu u kome je opstanak primarni princip,

sve gora. Srbija mora da počne da se ponaša kao suverena država. jer joj dosadašnje vazalstvo nije donelonikakvog dobra Konačno ako misli da uopšte dobije šansu da opstane Srbija mora da pokaže zube Bez toga za

8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Postavite na

nikakvog dobra. Konačno, ako misli da uopšte dobije šansu da opstane, Srbija mora da pokaže zube. Bez toga, zaSrbiju ni teoretski nema spasa.

U sveopštem haosu, koji bi Srbiju mogao ubrzo da zahvati (ukoliko se ne pronađu odgovori za zaustavlajanjecentrifugalnih težnji "Bošnjaka", Šiptara, pa, vidimo, i samih Srba), nije isključeno da Bugari, Rumuni i Makedoncipokušaju da od Srbije "povrate" ono za šta veruju da im po nekakvom "prirodnom pravu" pripada. Tu su i najgorisrpski neprijatelji Hrvati, koji ne prestaju da sanjaju san u kome na belom konju ulaze u Zemun, Srem, pa i dublje uSrbiju. Usred Srbije Hrvati pozivaju Srbe da se izjasne kao katolici ! Kako primećujemo, Srbi imaju dosta neprijatelja

sa strane, da bi mogli sebi da priušte da se međusobno dalje dele. Vojvođansku pošast, u kojoj je Vojvođaninisključivo Srbin, država Srbija bi morala da saseče u korenu, a ideolozi gorepomenute "vojvođansko-evropskepredstave" trebalo bi da dođu pod udar zakona i da za svoja nedela budu najoštrije kažnjeni. Interes države moraobi da bude ispred interesa svakog pojedinca. Ali, nažalost, u pomenutom primeru Srbija opet iskazuje svoj javašluki nemoć. Na sve strane reklamiraju se Vojvođani, atakuje se na osnovne, ustavom zagarantovane slobode građana,a država se ne trudi ni da sazna ko uistinu stoji iza takve zlonamerne i zlotvorne antisrpske kampanje.

Zašto?

Možda zato što iza svega zla u Srbiji stoji srpski režim, vlast koja sve radi da zatre svoj narod i pokopa državu na

čijem se čelu trenutno nalaze.

Petar Petrović

5.10.2011.







8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Dalje neće moći

11. October, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vise od 65 000



Presek nedelje

Mladi dižu ruku na sebe a državi se za to j.be !

U moru vesti o krađama, korupciji, hapšenjima biznismena i direktora jedna, gle čuda, lepa vest privuklanam je pažnju. U našoj napaćenoj Srbiji ova vest zvuči kao da je objavljena u rubrici "Verovali ili ne". Aliobjavljena je u novinama i to kraljevačkim u ponedeljak, 03. oktobra ove godine. U toj vesti,neverovatnoj ali istinitoj, piše da je dijaspora donirala Dečje selo u Kraljevu.

Nije neverovatno da je dijaspora donirala, to se stalno dešava, nego je neverovatno da je to neko objavio. Jer,

dijasporu, bez koje ne bi bilo ni Srbije, u matici svesno i nesvesno bojkotuju.

Dijaspora donirala SOS Dečije selo u Kraljevu

ponedeljak, 03 oktobar 2011 00:17 KRALJEVOPRESS

"Donacija od 5.000 evra, prikupljena na 16. evropskoj smotri srpskog folklora u Beogradu, kojoj je prisustvovalo

nekoliko hiljada Srba iz dijaspore, uručena je predstavnici SOS Dečijeg sela Kraljevo Vesni Lekić.

- Iako smo od prvog trenutka znali kako će biti upotrebljen prihod od manifestacije koja okuplja srpsku mladež izEvrope i regiona koja na ovaj način, igrom i pesmom, čuva našu tradiciju, kulturu i jezik, ponosni smo što smo uprilici da na ovaj način pomognemo deci bez roditeljskog staranja. Nadamo da će ovaj iznos u određenoj meripoboljšati kvalitet života dece u SOS Dečijem selu - istakli su, prilikom boravka u Kraljevu, Nenad Milenković iBlagoje Nikolić, iz Saveza srpskih folklora Švajcarske, koji je bio i organizator manifestacije.

Dečije SOS selo na Beranovcu u Kraljevu, zahvaljujući austrijskoj fondaciji SOS Kinderdorf, postoji od 2005. godinei u njemu trenutno boravi 88 dece."

Elem, lepe vesti se brzo šire, ali one ružne još brže. One putuju brzinom svetlosti, ali ne svetle, već prave mrak okosebe. Jedna od takvih vesti, ali i ličnosti koja mrači i oblači je Ištvan Pastor predsednik Saveza vojvođanskihMađara. Umesto da podržava zemlju na njenom ružama posutom putu ka Evropi, Pastor traži da se izmeni Zakon ovraćanju imovine kako bi podržao "svoju" državu. Tu vest preneo je i magazine Ravnica 04. oktobra:

Pastor: Srbija bez kandidature zbog zakona o restituciji

NOVI SAD: Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM)Ištvan Pastor izjavio je da Srbija ne može postati kandidat za

Evropsku uniju dok ne izmeni Zakon o vraćanju imovine.

"Svi treba da shvate da je sada status kandidata ulog. Srbija

ne može postati kandidat dok ne izmeni zakon", rekao je

Pastor za današnji novosadski Mađar so (Magyar Szo).

Dodao je da Mađarska "misli vrlo ozbiljno" u vezi sa stavom daukoliko Srbija ne bude brisala kolektivno uskraćivanje pravamađarskoj zajednici, onda ubuduće neće podržati evropskuintegraciju zemlje.

Dok Ištvan Pastor ucenjuje državu zakonima, Čedomir Jovanović optužuje predsednika Tadića da je kriv za lošusitauaciju u Srbiji. Ko tu koga i ko kome, nije nam jasno. Jedni

uvaljuju, drugi odvaljuju, treći bi da nam uvale, a sami neznamo gde se okrećemo i ko nas više obrće Ipak nije zgoreg razmisliti o onome što Čeda govori a što prenosi

ovo vodi potpunom raspadu", rekao je Jovanović za Radioteleviziju B92.
















8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


On je javne nastupe potpredsednika Vlade Ivice Dačića nazvao "malo morgen" pristupom politici, koji suobeshrabrujući i skupo koštaju Srbiju.

Jovanović je istakao da je danas više zabrinut zbog loše situacije u zemlji nego 5. oktobra 2000. kada je poraženapolitika Slobodana Miloševića.

"Danas živimo u Srbiji koja je nesposobna da se modernizuje, gotovo smo uništili sami sebe i gotovo sve oko nas i

za sve nam je kriv Milošević", dodao je on. "

A u ravnici nije sve tako ravno. Malo, malo, pa se zatalasa. I to dobro. Pogotovo kad uhapse nekog predsednika

opštine koji je iznuđivao novac poljoprivrednicima. O tome piše na portalu ove opštine:

Uhapšen predsednik opštine Alibunar

"ALIBUNAR: Predsednik opštine Alibunar Danijel Kišmarton (36) uhapšen je zbog primanja mita od 5.000 evra,

saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova.

U saopštenju MUP-a navodi se da je Kišmarton je, sa pozicije predsednika opštine, zahtevao i primio 5.000 evra od

jednog poljoprivrednog proizvođača iz Vladimirovaca, kako bi mu obezbedio dodelu obradivog državnogpoljoprivrednog zemljišta u površini većoj od one koja mu pripada."

Malo dalje, u drugoj državi, ali u bratskom narodu, vlada prava frka. Jer na putu Banjaluka – Gradiška kažu da su

pronađena uputstva za teroriste. Čak i da se ispostavi da nije baš tako vest je dovolja da uzburka tek smireno tleRepublike Srpske. Dokumenta, lične stvari i fotografije lica iz islamskih zemalja pronašli su radnici preduzeća"Tranzit inženjering" u mestu Vilusi.

Uputstva za teroriste na putu Banjaluka - Gradiška?

Nakon pronalaska dokumenata, ličnih stvari i fotografija lica iz islamskih zemalja, pored novoizgrađenog putaBanjaluka - Gradiška, policija osnovano sumnja da je riječ o licima koja su predmet krivičnog djela trgovine ljudima.

Nakon ovog saznanja, gradiški policajci izašli su na lice mjesta i pronašli više komada ličnih stvari i odjeće, kao ifotografije lica iz islamskih zemalja, putne listove ispisane arapskim slovima, te iskorištene dječije pampers pelene.

"Rekao sam im da to ne diraju, i da sačekaju policiju koja je uzela izjavu od radnika. Koliko znam u torbama su bilizapisi na arapskom jeziku, mobilni telefon sa domaćim karticama i neobične sjemenke", kaže Vasić.

Prema nezvaničnim informacijama, u nekim od otkrivenih materijala su i uputstva za teroriste, ali u policiji to nisumogli da potvrde.

O ovom događaju obaviješten je dežurni tužilaca banjalučkog Okružnog tužilaštva.

I sve nam je u ovoj vesti bilo jasno, sem činjenice da je uz dokumente pronađena pampers pelena. Zapitali smo seda li su se to "teroristi" upiškili u gaće od straha pri ulasku u Srbiju, ili su sa sobom poveli najmlađe koje ćeobučavati da budu kao roditelji kad porastu.

Dok se po Republici Srpskoj šetaju teroristi u Srbiji, na samom Jugu, gradske vlasti terorišu građane. I to tako štoizmišljaju praznike kako bi sebi olakšali napaćene političke duše, a građanima olakšali džepove. Jer gradska vlast uVranje gde nema laganje, proslavila je praznik oslobođenja u Prvom svetskom ratu na račun svojih građana.Verovatno će građani slaviti kad padne ova vlast i obeležiti taj dan kao crveno slovo.

Još jedan praznik o trošku gradjana Vranja

Vranje Press, utorak, 4. oktobar 2011.

"Gradska vlast je nemoćna u količini praznika koji se u Vranju obeležavaju uz troškove na račun poreskihobveznika grada, pa je tako danas obeležen i dan godišnjice oslobodjenja u Prvom svetskom ratu, navodi

VranjePress.

Rukovodstvo grada Vranja priredilo je prijem za članove Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbijedo 1918. godine.

živimo.

8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Postavite na

Leskovac: porast pokušaja samoubistava

Južne vesti Leskovac

"U Jablaničkom okrugu u porastu je pokušaj samoubistava među mladima, saopštavaju iz

Odel jen ja za ps ih i ja t r i ju Opšte bo ln ice u Lesk ovcu.

Od početka ove godine registrovano je 18 pokušaja samoubistava, a 2010. godine evidentirano je 11 slučajevameđu osobama od 26 godine starosti, a najmlađa je imala samo deset godina.

Razlozi zbog kojih mladi dižu ruku na sebe su problemi koji ih svakodnevno pritiskaju, počev od nerazumevanjavršnjaka do problema kojima se suošava naše društvo, a tzv. egoistična samoubistva najčešća su međuadolescentima, a njih karakterište želja potezncijalnih samoubica da privuku pažnju okoline, kao i njihova težnja da

se dokažu sredini – izjavila je za leskovačkim mesečnik "Panorama" dr Tatjana Jovanović, načelnica Odeljenjapsihijatrije Opšte bolnice u Leskovcu"

Z.Dragojević

4.10.2011.







8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Nikada nije kasno za obrazovanje

11. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja



Škole za obrazovanje odraslih

Poslednja šansa za "prerasle osnovce"

Svojevremeno osnovane kako bi opismenile veliki broj odraslih, danas, često predstavljaju poslednjušansu mladima iz socijalno zapuštenih porodica da završe osnovno obrazovanje i pokušaju da pronađusvoje mesto pod suncem.

Sećate li se Jareta (odglumio ga je, maestralno Miodrag Petrović Čkalja) iz serije"Kamiondžije" i njegovih "đačkih dana" u večernjoj školi. Gotovo da nema, čak ni među mlađom generacijom, onihkoji ne pamte njegovo polaganje istorije (Ag, Aganlija, Kučuk Alija...) pred komisijom strogih nastavnika, Pajinoponavljanje petog razreda i druge dogodovštine ovih, prestarelih đaka...

Škole u koje su išli Paja i Jare postoje i danas, samo što njihovih vršnjaka, tamo gotovo da više i nema... Jer, madase ove ustanove i dalje zovu Škole za osnovno obrazovanje odraslih (skraćeno ŠOOO ) u njima je najmanjeodraslih, a najviše jedne nove kategorije učenika zvane - prerasli osnovci.

- Naziv škola za osnovno obrazovanje odraslih preostao je iz ranijeg perioda i danas je u priličnoj meri prevaziđen.Doduše, u našoj školi i dalje ima odraslih, odnosno osoba starijih od 18 godina, ali oni ne čine više od 10 do 15posto od ukupnog broja đaka. Ostalo su, uglavnom prerasli osnovci koji, već dvadesetak godina čine većinu našihučenika- objašnjava Milovan Milović, direktor ŠOOO "Braća Stamenković" iz Beograda.

Šta to znači "prerasli osnovac". To su, većinom deca iz socijalno zapuštenih porodica koja nisu na vreme započelaškolovanje ili su ga, usled različitih okolnosti, napustila. Tako, umesto sa sedam oni sa 10 ili 11 godina polaze uprvi, sa 14 ili 15 u peti razred. Među njima je najviše Roma - od prvog do četvrtog razreda oni čine gotovo 100odsto učenika. Ali, u starijim razredima naročito od sedmog njihov broj opada, a raste procenat dece koja, usledčestih ponavljanja razreda, višegodišnjih "pauza" ili nediscipline ovamo dolaze iz redovnih škola.

- To je jedan od pokazatelja krize sa kojom se naše društvo suočava, jer pre 20 ili 30 godina takvih pojava nije bilo.

Nije lako raditi sa njima, jer je reč o osetljivoj populaciji, koja obično dolazi iz socijalno zapuštenih porodica i koju jeteško motivisati za rad. Ipak, snalazimo se, tako da godišnje oko 80 do 100 naših učenika završi osmi razred.Značajno je napomenuti i da je, uprkos inkluziji i drugim merama broj naših učenika stabilan, tako da već godinamaimamo oko 600 đaka raspoređenih u 30 odelenja. Moram da naglasim da je to, u velikoj meri rezultat truda svihzaposlenih u školi, ali i naše dobre saradnje sa mnogim institucijama - ističe gospodin Milović.

Po kom principu rade ove škole? Njihova najveća prednost je što rade po redovnom, ali skraćenom planu iprogramu koji đacima omogućava da za jednu godinu završe dva razreda. Učenici imaju većinu predmeta kao uredovnim osnovnim školama (osim drugog stranog jezika, fizičkog, muzičkog i likovnog), a sa njima se organizuju irazličite radionice, slobodne aktivnosti, posete volontera, sekcije

U školi "Braća Stamenković" trude se i da primenjuju svesavremene metode obrazovanja, ali im dodatni problempredstavlja činjenica da nemaju odgovarajući uslove rada. Oni,naime prostor dele sa drugom školom i to u zgradi koja senalazi daleko od delova grada iz kojeg dolazi većina njihovihđaka. Zato su prinuđeni da otvaraju "punktove" po drugimškolama (što stvara dodatne probleme, objektivne ali isubjektivne prirode), a rade i po nehigijenskim naseljima i toobično po "kontejnerima" koji teško mogu da posluže kao

učionice. Nažalost, nadležni koji su upoznati sa ovimproblemima nisu do sada pokazivali spremnost da ih trajnoreše.

Ima u ovoj školi (što je još jedna od njenih specifičnosti) i veoma nadarene dece. To su, većinom đaci baletskih i

usled izmenjenih društvenih okolnosti promenili su se i motivi zbog kojih se, ovi ljudi najčešće odlučuju za završetakškolovanja.
















8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Postavite na

- Osobe starije od 18 godina obično nam dolaze kada imaju u izgledu neki stalan posao (i to prevashodno udržavnim preduzećima i ustanovam ) ili kada im ostanak na poslu uslove završetkom osnovnog obrazovanja.Nezaposleni, kao i lica koja rade u "sivoj zoni" veoma retko nam se javljaju. Valja napomenuti da i među njima,danas većinu čine osobe iz socijalno zapuštenih sredina koje, čast izuzecima, osim kada imaju neki konkretaninteres, obično ne vide svrhu svog doškolovavanja, pa za to nisu ni mnogo zainteresovani - naglašava MilovanMilović.

Želeći da reši problem velikog broja ljudi koji nemaju osnovnu školu (a samim tim, najčešće ni mogućnost dapronađu neki posao) Ministarstvo prosvete je, u saradnji sa Evropskom unijom pokrenulo projekat "Druga šansa".On je namenjen osobama starijim od 15 godina, za čije su doškolovavanje predviđena tri ciklusa. - prvi od prvog dočetvrtog, drugi od petog do šestog i treći od sedmog do osmog razreda.

- Ukoliko su zastali kod nižih razreda polaznicima projekta "Druga šansa" biće omogućeno da prva četiri razredazavrše za jednu školsku godinu. Stariji razredi će se pohađati u dva ciklusa i to po principu jedna školska godina zadva razreda, s tim što će u osmom razredu završavati i neku obuku, obično za jednostavnija zanimanja drugogstepena. Svi oni će raditi po skraćenom programu, ali će imati i nove predmete, kao što je na primer "Digitalna

pismenost", a predviđeno je da jedna grupa može imati najviše do 25 polaznika. Koliko mi je poznato do sada jeučešće u projektu najavilo 38 škola iz cele Srbije, a među njima i naša. Ipak, ni za ovaj projekat nije lako pronaćimotivisane polaznike, jer je i on uglavnom namenjen osobama koje potiču iz marginalnih i socijalno urgroženihgrupa. Nadamo se, ipak da će on uspeti, jer je pre svega u funkciji opismenjavanja i pronalaženja posla za oveljude - kaže nam na kraju Milovan Milović.

Večernje škole čuvaju svoju tradiciju i prilagođavaju se potrebama novog vremena. Ostaje "samo" da i društvoobrati više pažnje na njih i dodeli im mesto koje zaslužuju. Jer, sa velikim brojem polupismenih i neškolovanih ljudinema napretka u vremenu koje dolazi.

Jovan Gajić

5.10.2011.







8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


11. October, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija



U zemlji galskih petlova srpski jezik priznat od Francuza, ali ne i od Srba

Ministre nije briga za srpsku dopunsku školu u P arizu

Jovanka Lazarov-Đorđević je nastavnik srpskoj jezika u osnovnoj dopunskoj školi pri srpskoj ambasadiu Parizu. Otišla je u "pečalbu" devedesete godine kao redovni profesor srpskoj jezika iz Jugoslavije.Kad se zemlja raspala, ostala je tu gde jeste, u Parizu.

Imala je hrabrosti za to, jer kako kaže nije bila nikakva privilegija ostati i prihvatiti neizvesnost.Iako su Francuzi zbog embarga zatvorili sve srpske škole, Jovanku to nije pokolebalo. Imala je diplomatsku kartu,kao i sve njene kolege, ali kad je sve puklo, ostalo ih je nekolicina koji su vratili diplomatske imunitete i ostali da sebore za Srbiju u Francuskoj. Iako je entuzijazam i ljubav prema domovini i maternjem jeziku nisu napuštali, problemisa kojima se sretala u Francuskoj bili su pronošeni burama iz Srbije. Ali, uprkos jakim vetrovima koji kovitlajućirilicu, srpski jezik i narod u Parizu, Jovanka uspešno ostaje na zemlji i i dalje se bori za "svoje". Za jezik, pismo iidentitet Srba u Francuskoj. A o tome je pričala za "Korene", kao i o muci koju Srbi u zemlji galskih petlova imaju saMinistarstvom vera i dijaspore.

- Francuzi su se uvek interesovali za profesionalce, a ja sam profesor srpskoj jezika, nisam neko ko ne zna šta ćedanas da radi, pa sad, hajde, da malo uči decu. Svi u mom okruženju govore srpski, čak kućepaziteljka u zgradi ukojoj sam radila - počinje priču Jovanka, odmereno ali vrlo žustro. Život u Parizu joj nije oduzeo ništa od onog"srpskog" koje svaki pravi patriota ima u sebi, gde god da se nalazi.

- Ali to kako Srbi govore srpski u Francuskoj nije ono pravo. Svi oni govore gu, ga, gi i slično, uz svo poštovanje juga Srbije. Kad sam došla u Francusku ja sam imala licencu za to što sam radila, a za srpski jezik se tadainteresovalo dosta studenata. Inače, ja sam ispitivala i hrvatski, pa i makedonski, dok oni nisu našli profesore - kaženaša sagovornica dodajući da obožava svoj posao, a da njen život čine srpska deca, srpski jezik i književnost.

- Školstvo je tema koja je svima zanimljiva, i matici, i dijaspori. To su, pre svega, dopunske škole u Francuskoj kojesu spale na niske grane. Naravno tema koja je aktuelna kod svih osim kod srpskih vlasti, a kad to kažem mislim na

Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za dijasporu. Ta dva ministarstva smatram direktnim krivcima za to što ne želeda prihvate ono što su nam dali Francuzi. Jer, oni su dozvolili da srpski kao redak jezik, bude strani jezik nafakultetima i da ga mogu birati svi. Obično ga biraju studenti srpskog porekla jer smatraju, kad ih ispitujem, da će dadobiju "bodovi" kako oni meni kažu. Prvo je bio prvi jezik, što znači umesto da uzmeš engleski mogao si da uzmešsrpski. Veliki procenat studenata je birao srpski jezik kako bi dobio bodove na maturi. Jer, bez mature vi ne možeteništa da postignete. Posle položene mature možete da studirate i radite šta hoćete. Ali, totalna je nebriga našihvlasti, ne samo u Srbiji, nego i u Francuskoj, o tom predmetu koji predajem. Predstavnike ambasade, konzulat,kulturni centar uopšte ne interesuje moj predavački rad u Parizu - priča Jovanka Lazarov-Đorđević, ali bez imaloogorčenja ili gneva prema svom narodu i vlasti koja joj samo odmaže.

- Niko me nije pozvao da me pita šta ja to dajem srpskoj deci, koje teme ja obrađujem, kako ja njih učim. Kako jedošlo do toga da jedino ja u celoj Francuskoj ispitujem, na francuskoj maturi, odabrana od Francuskoj ministarstvaobrazovanja? Želja mi je bila da se i država zapita šta ja to pitam srpsku decu. To je regularni ispit i obavezno jeda se deca pripremaju. Oni, međutim dolaze na ispit nepripremljeni, jer smatraju da znaju i pričaju "jugoslovenski".Ove godine sam imala studente koji su polagali i pismeni i usmeni, koji pišu ćirilicom a nemaju pojma odakle dolazićirilica. Što je najgore, srpske vlasti ne interesuje to što im je omladina u dijaspori takva, a to ne interesuje niMinistarstvo prosvete, niti Ministarstvo za dijasporu od kojega mi je muka - odbrusila je žestoko Jovanka, jedinilicencirani profesor srpskoj jezika u Francuskoj.

Ono što Jovanku čini srećnom je to što u Parizu ima studenata

francuskih državljana koji su zainteresovani za srpski jezik.Međutim, priznaje da je i ona malo slaba na naše, pa sedešava da ih pušta na maturi kad vidi da se trude, ali jeogorčena zbog činjenice da srpska deca u Francuskoj neznaju šta su pisali Andrić, Dučić, Šantić, i drugi naši pisci.
















8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Ispit traje 20 minuta i nekima je to jedini čas srpskog jezika kojisu imali. To je totalna nepripremljenost, ne znaju ni jednog srpskog pisca. Pitam ih koliko ima slova azbuka, aodgovore mi "pa ne bih to baš znao". Kao da su sve pre toga znali i samo to ne znaju. Ja onda odgovorim "pa evo

ja ću da kažem, ima 30 slova". Znate kako se iznenadi student kad to čuje i kaže mi "au zar ima toliko?" To jesrpska stvarnost u Francuskoj!

Začuđeno pitamo Jovanku da li ona to priča o deci naših gastarbajtera u Francuskoj a ona bez ustezanja, i sablagim povikom odgovara:

- Da, da! Govorim o mladim ljudima srpskog porekla koji se prezivaju Popović, Petrović, Rajić, Jovanović i takodalje...Imala sam Francuza koji su se posle opredeljivali da na Sorboni upišu slavistiku, odnosno srpski jezik. Jednegodine kada je katedra za srpski jezik maltene izumrla, od upisanih 11 studenata, mojih je bilo devet. Nisam tuvažna ja, već deca koja to žele da nauče. Vidim da je prisutno sažaljenje, jad, neznanje. Kad dam knjigu nekomsrpskom učeniku po položenom ispitu i pitam ga "pa dobro ima puno knjiga, koju hoćeš da ti dam na poklon", aodgovori mi "nećete da pogrešite ako mi date ovu knjigu, ja nemam nijednu", bude mi jako teško. Jer, naša decanemaju knjige srpskih pisaca.

Na pitanje kako se snalaze za knjige, kako uopšte u Francuskoj deca uče srpski, ko im pomaže da nabave

udžbenike, Jovanka kaže da to uglavnom radi ona.

- Ja dajem knjige na poklon. Često dolazim u Srbiju, pa kupujem knjige, ili dobijem na Sajmu knjiga. Uglavnom svešto dobijem u Srbiji, poklonim deci u Francuskoj. Problem je što Ministarstvo prosvete ne želi da razmišlja o tome.Nikoga ne interesuje šta mi to radimo, šta ja to pitam, odakle mi tekstovi. Sarađujem sa Francuskim ministarstvomprosvete koje ne mora da zna srpski, a znaju ga. Pošaljem spisak tekstova koje đaci moraju da znaju, i to je oko 12tekstova koje su u obavezi meni da donesu. Oni ne donose ništa, skidaju sa interneta o Ceci Ražnatović i kažu "to

je srpski, eto". To je katastrofa.

Ministarstvo za prosvetu, kao i Ministarstvo vera i dijaspore mogli bi mnogo da učine, ali na žalost, ili na sreću naših

ljudi u Francuskoj, ta dva ministarstva su nema za probleme naših ljudi u Francuskoj. Bar po onome što smo čuliod profesorke Lazarov-Đorđević.

- Mogla bi država da stane iza mene svojim autoritetom. Kad kažem država mislim na Ministarstvo prosvete, i da sebrinu o tome. Želim da se srpski jezik, i njegova priprema za maturu u Francuskoj, odvija pod pokroviteljstvomMinistarstva za prosvetu Republike Srbije. Samim tim bih dobila i prostor. Časove sam držala u pevnici u crkvi,zamislite u pevnici i crkvenoj sali!!! Crkva mi izlazi u susret. Držala sam časove i u šnajderskoj radionici, jer je jednamoja prijateljica modna kreatorka, pa mi je dala svoj prostor, subotom, kada nema radnike. Ne pitam državu dokletako, već sebe pitam DOKLE - glasno govori Jovanka dok ispija kafu na Trgu Republike sa prijateljicom Lisom,srpkinjom koja je došla iz Amerike.

Ipak, pitanje je koliko su Srbi krivi za stanje kakvo jeste u srpskoj dijaspori i u srpskom jeziku u Francuskoj. Mikažemo da su i sami Srbi, a to potvrđuje i naša sagovornica.

- Naravno da mnogo krivice ima i u našim ljudima, jer kad sam se obratila bolje stojećim Srbima niko nije hteo dapomogne. Njima je važno nešto sasvim drugo. Recimo da su "Dani srpske kulture" uglavnom katastrofa. Uglavnomse svira u svirajku, prave se neke nazovi muzičke tačke ispod svakog nivoa. Dovode se osobe koje su najmanjekompetentne. Postoji sada jedna privatna škola u Parizu, ali nemaju ni jednog profesora srpskog, jer u njojuglavnom rade prijatelji prijateljevih prijatelja, ujne, strine, tetke. Tamo se plaća ta pripremna škola gde ne morašuopšte da se pojaviš. Upišeš, platiš i kad treba dođeš za indeks. Onda smo se mi okupili oko asocijacije "Azbuka",

to je srpska asocijacija formirana po francuskim zakonima. Asocijaciju sam ja formirala sa svojim bivšim studentima.Ove godine, kao ni ranijih godina, niko nije slavio Vidovdan, niko u Parizu. Slavila je samo "Azbuka", jer je to junimesec i nema nigde nikoga. Predlagala sam akademiju, da napravimo "Vidovdanske dane" u Parizu. Ostala samusamljena i napravila sam vrlo lepu priču sa uglednim ljudima. Imali smo, u jednoj crkvi, lep recital "Žertveno poljeKosovo", tako se zvao. Studenti bogoslovije su govorili najlepše stihove o Kosovu. Asocijacija "Azbuka" je davala

- Nekim ljudima iz Ministarstva za dijasporu je najvažnije da putuju, da ih čovek pita zašto dolaze ne bi znali daodgovore. Tražila sam da mi donesu knjige, ma kakvi, nema govora o tome, sve se završava na obećanjima.Saradnja je jako loša i njih to uopšte ne brine

8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Postavite na

Saradnja je jako loša i njih to uopšte ne brine.

Kako očekivati od dijaspore da pomogne matici, ako matica ništa ne čini za dijasporu, bilo je pitanje na koje jeJovanka dala vrlo jasan odgovor.

- Kao što sam već rekla, sve njihove delatnosti se sastoje u putovanjima, stalno putuju i sve jedni isti. Nije sezainteresovao da pokrene to pitanje školstva. Broj đaka u dopunskoj školi je jako mali. Kada sam otišla u

Francusku, kao učiteljica, tu je bilo dosta đaka, organizacija je bila perfektna, država se brinula. Obavila samrazgovor sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem i njegovim sekretarom Radetom Mitrovićem. Pokazali sudobru volju, a sad to treba da se realizuje. Moram da kažem da su se ministri iz redova socijalista pokazali mnogobolje nego svi ostali. Žarko Obradović je jedan sjajan čovek, saslušao me je, a u Parizu smo se sreli po privatnojliniji. Predložila sam da tamo imamo slaviste koji perfektno govore francuski. Svi oni koje država odavde šalje neznaju francuski. Dve profesorke koje su već nekoliko godina tu ne znaju francuski, čak jedna ne zna ni da kaže"bon žur". Ali ona je iz ministarstva, nečija je prijateljica, poznanica, ili su se namirivali po stranačkom nivou. Mislilasam kada se organizuje Skupština dijaspore da će nešto pomoći, ali to je još crnje i gore. Klubovi su tamo jaki,organizuju se igranke i najvažnije je kad je neka velika igranka ko će da prodaje ćevape, pljeskavice i piće.Najvažnije je da Srbi cupkaju kolo, folklorne grupe su jako dobro organizovane i sve je to u redu, a gde je malokulture? I ja to volim, volim folklor, ali sramotno je na koji nivo je spala srpska dopunska škola, a tek na kakvom jenivou srpski jezik, još je sramotnije. Država se ne oglašava, a srpki je priznat kao strani jezik u Francuskoj.

Međutim, nisu Srbima u Francuskoj problem samo dopunska škola i neodgovornost ministarstava prema njima, već iukidanje pojedinih konzulata. Najveći problem, po rečima Jovanke Lazarov je ukidanje srpskog konzulata u Lionu ina jugu Francuske gde je naseljeno oko 45.000 Srba.

- U tom delu zemlje postoji "Skupština dijaspore za jug Francuske", a u Lionu je ukinut konzulat. Zašto i kako samooni to znaju. Srbi traže da se ponovo otvori konzulat. U Lionu i Marseju su se Srbi sami organizovali i otvorili sunovo odeljenje za našu decu, gde se učio srpski jezik. Jedna učiteljica je iz Pariza išla za vikend da tamo držičasove. Ministarstvo prosvete je ukinulo odeljenja u Marseju, Bordou i Lionu, jer ne daju da ide ta učiteljica da držičasove u tim gradovima. Srbi u tom delu Francuske su očajni. Oni se zlopate i potreban im je konzulat. Jednomčoveku je majka umrla i 15 dana ležala negde u mrtvačnici, jer nisu mogli da je prebace za Srbiju. Tri puta su išliza Pariz za papire i uvek je nešto falilo - zaključila je razgovor naša saradnica.

Ankica Tomić

28.9.2011.







8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


11. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000


www.koreni.net je


Dokumenti

Spisak stanica za međuvezu

Podveden kao vojna tajna i strogo poverljivo spisak stanica za međuvezu pokazuje organizovanost

šiptarske vojske i način delovanja na području Paštrika.
















8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


8/3/2019 Koreni (5. oktobar 2011)


Postavite na

5.10.2011.







koreni (5. oktobar 2011)

Documents