koreni (27. april 2011)

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

1/34

27

kenirano

avigaci ja

bavetenje!

vake srede novitekstovi...

okument i

je Srba u Sarajevu

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Matica i rasejanje, 14-ta emisija na TV

Kopernikusu

Transkript drugogdela emisije

Nikola Jani: Vi stepomenuli ranije da pozivatenovinare da dou nasastanke odbora. To jeodlino i to treba, to je vano.Ali, ta e ti novinari da piu? O emu e da govore,ako imate samo izvetaj Ministarstva za dijasporu... inije vam niko drugoi bio? Nemate nita suprotno. Dase vratim na ovno veoma vano pitanje, a vano je zanas. etvrtkom vam dolaze u Skuptonu ministri kojevi pozovete iz Vlade...?

27.4.2011. Opirnije...

Bingo!!!!! Srekovi!!!!!

Paraziti nikad siti -2. deo

Sve to ivi na nama ili unama i uzima hranu tj. hranise nama je parazit! Parazitnicrvi prolaze razne fazerazvoja u kojima moguizgledati vrlo razliito. Njihova jajaca se unose u telogutanjem prljavtine, a nakon toga se izlegu u malelarve. Ovaj mikroskopski nakot se razvija u crevima iliu krvi zdravih osoba i posle kratkog vremena u njimabiva uniten.

26.4.2011. Opirnije...

SNS karusel

Tomina Kol(e)ba(nja)

Onog dana, sredinom aprila, kadasu se SNS pristalice, ali i mnogi

nezadovoljni graani Srbije (iji jebroj ogroman), okupili na protestu uBeogradu traei izbore, niko se nijenadao da e se takav "svenarodni"bunt pretvoriti u "pokuaj samoubistva" lidera srpskihNaprednjaka.

26.4.2011. Opirnije...

Zamke politikih projekata

Zamke politikihprojekata

Nikola Todorovi, delegat Skuptine

dijaspore i Srba u regionu za Sloveniju

Potovani urednie"Korena"

U interesu istine i pravde vasmolim da ovo moje pismo ucelini objavite u sledeembroju "Korena" kao odgovorna lai i klevete u lanku, kojije objavljen u vaim novinama 12. 4. 2011. godine, anapisao ga je g. Radoje Domanovi.

26.4.2011. Opirnije...

Prof dr Dragana Jovanovi o korupciji iproblemima u zdravstvu

Beli mantili crniobrazi I deo

Profesorku doktorku DraganuJovanovi, upoznala sam pre 15-ak godina, dok je bila ef estogklinikog odeljenja na Institutu zaplune bolesti i tuberkulozu. Bilaje "naa doktorka Dragana" ili za one koji je nepoznaju "ona lepa doktorka sa estog klinikog".Kasnije je "naa doktorka" postala direktor Instituta za

TBC, a potom i Gradski sekretar za zdravstvo(2008.godine).

26.4.2011. Opirnije...

Jo malo pa srpska realnost ...

Albanski univerzitetu Srbiji

"Predstavnica Koordinacionogtela za jug Srbije DanijelaNenadi ocenila je danas daje odluka Vlade Srbije da se

priznaju diplome sa peatomUNMIK-a "prvi korak ka dugoronom reavanjuproblema visokog obrazovanja" na jugu Srbije.Danijela Nenadi je najavila da se "u toku ove godinemoe oekivati otvaranje visokokolske ustanove nasrpskom i albanskom jeziku u Medvei".

26.4.2011. Opirnije...

Hajvar

Slovenci,definitivno, nisu"preoteli" ajvar

::. tamp

::. Proita

Obiaji S

VaterpoDaa Ikokrije svoprema o

Kad se o

srpski ststie na

Muzikasamobit

Jadrankspomencvet" odrtvamalogora

Kada suRomi, erei mrdela

Predraguoduzeto dravlja
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2429http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2428http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2428http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2428http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2428http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2427http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2427http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2427http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2426http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2426http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2425http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2425http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2425http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2425http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2425http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2424http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2424http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2424http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2424http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2423http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2423http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2423http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2423http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2423http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2423http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2424http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2424http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2424http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2424http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2425http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2425http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2425http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2425http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2425http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2426http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2426http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2427http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2427http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2427http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2428http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2428http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2428http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2428http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2429http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/pravda-27-04-2011.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

2/34

U Beogradu se, sve ee moguuti miljenja da bi bilo korisnokada bi drave bive Jugoslavije (pre svih Srbija, Hrvatska i BiH )dobile zajedniki udbenik istorije.Samo je jo nejasno, kome i zato tako neto treba.

26.4.2011. Opirnije...

Matica i rasejanje, 14-ta emisija na TV

Kopernikusu

Transkript 14-teemisije - 1. deo

Deo razgovora poslanikaSkuptine Republike Srbije,gospodina Zorana Nikolia ipredsednika Srpskog savezavedske, gospodina NikoleJania.

19.4.2011. Opirnije...

Srbima

Fina hrana iz leskovakekotline

Prava istina je da se kao generiko ime "ajvar", sve ikada bi to neko hteo, ne moe zatititi. Mogu se tititisamo ajvari koji se proizvode na nekim uimgeografskim podrujima. Stoga, niko ne moezabraniti nadaleko uvenim povrtarima sa juga Srbije

da ono to od pamtiveka proizvode zatite podimenom "leskovaki ajvar". Jedno udruenjeproizvoaa paprike i ajvara, osnovano 2009. godine,na dobrom je putu da to konano i uini.

26.4.2011. Opirnije...

Zabrane noenja hidaba izazvale nemireu Evropi

Bura zbog burki

Zamislite situaciju u kojojjednom Srbinu, negde u

umadiji, zabrane da nosiajkau i opanke. Pre stotinakgodina, kada nam je to bilonacionalno obeleje i kada seopanaka nismo stideli, verovatno bi izbio rat, ili unajmanju ruku seljaka buna. U dananje vreme kadajelek, anteriju i opanke imamo jo samo u narodnojpesmi, to je malo mogue.

19.4.2011. Opirnije...

Kako se koreni - konzerv

Foliranje Draenk

paraolimreprezennosilac npriznanj

Srpski st

pobedili meunatakmiemedijsko

Paraziti dolazi naBeograd

Vladari p Sve je m

koji stvaproizvod

Deset goDanijel I

Da li nasprejaka

mrnje 3 U Srbiji

trai pompronaladue

Fukuim Prokock Hoe li S

godine ivanredn

::. Pesma

Bro

::. Stih ne

I
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2422http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2422http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2422http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2421http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2420http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2420http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2420http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2420http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2420http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2419http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2419http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2419http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2419http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2419http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2418http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2418http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2418http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2417http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2416http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2416http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2416http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2415http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2415http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2414http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2414http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2414http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2413http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2413http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2413http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2413http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2411http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2410http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2409http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2409http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2409http://www.koreni.net/download/Brojanica.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/Brojanica.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2409http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2409http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2409http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2410http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2411http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2413http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2413http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2413http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2413http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2414http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2414http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2414http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2415http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2415http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2416http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2416http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2416http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2417http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2418http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2418http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2418http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2419http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2419http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2419http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2419http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2419http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2420http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2420http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2420http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2420http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2420http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2421http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2422http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2422http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2422

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

3/34

27

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Bingo!!!!! Srekovi!!!!!

Paraziti nikad siti - 2. deo

Sve to ivi na nama ili u nama i uzima hranu tj. hrani se nama je parazit! Parazitni crvi prolaze razne

faze razvoja u kojima mogu izgledati vrlo razliito. Njihova jajaca se unose u telo gutanjem prljavtine,a nakon toga se izlegu u male larve. Ovaj mikroskopski nakot se razvija u crevima ili u krvi zdravih

osoba i posle kratkog vremena u njima biva uniten.

Paraziti su svuda na zemljinoj kugli, a Slovenija ni u kom sluaju nije izuzetak. Uspeo sam nabrojati da u ovojpodalpskoj zemlji ima oko 60.000 zdravih organizama, i tek toliko parazita koliko ima prstiju na jednoj ruci. U pola

dana i pola noi, svako ko ivi u Sloveniji, moe njihova imena bez problema izdeklamovati. Ipak, i poredmalobrojnosti, parazitna gamad je uspela u junu mesecu 2008 godine, na preac i u juriu, da odnese jedan zdravorganizam. Svi zdravi organizmi Slovenije znaju o kome i o emu se radi, jer jedna potena i srpska stradalna duod tada vie nije meu nama.

Da bi se paraziti unitili, srpski domaini svakog prolea odrezuju bolesne grane u vonjacima, a domainstvakree i dezinfikuju od zimske nataloene prljavtine. Tradicija prolenog kreenja zapoinje i ovde, meu nama u

Sloveniji. Problem je u tome to se paraziti odmah prepoznaju, zbijaju redove, pa istog momenta angauju advok

i prete tubama i sudom, a u zadnje vreme sve ee i ubistvom. Meu "slovenakim" parazitima ima pravnika,ekonomista, glumaca, novinara, kompjuterskih strunjaka, pa ak i pljuvaa sa diplomom Beogradskog univerzitetkoji ne biraju koga i kada e pljunuti. Najea meta pljuvanja je sve ono to nosi srpski prefiks.

Jedan iz ove grupe parazita izjavljuje: "Crkva ne samo da se nije pokajala za svoju ratno-hukaku politiku, nego preuzela ponaanje nekadanje nomenklature sa kojom je, da podsetimo, odlino saraivala. Mlatipopovi su nesamo podnoljiva, nego i nuna figura crkve koja lae, jer nije u stanju da se pogleda, vidi i pokaje. Svi koji joj

veruju su sami krivi". Odmah posle ove i ovakve izjave slede nove: " Biljana Plavi i srpske faistkinje su podefiniciji povezane sa smru. Srpska pravoslavna crkva ima najstraniji diskurs mrnje i netolerancije. Mitovi oKaradiu i Mladiu su ki produkcija za nepismene. Pravoslavni popovi su mlatipopovi sa masnim bradama". To samo deli iz niske bisera upuenih na raun Srbije, srpske crkve i Srba uopte, a koje izdano finansiraMinistarstvo vera i dijaspore Srbije. Posle slinih izjava, kojima ve nekoliko godina zapljuskuje i okira javnost,

parazit je umislio da moe biti jedan od hiljadu uvrenih kandidata za Nobelovu nagradu za mir. esdeset hiljadazdravih srpskih organizama u Sloveniji je utalo, ne elei zamerke. Za to vreme, drutvo za istorijske socijalne idruge antropologije i kulturno stvaralatvo TROPOS, uvidevi da Srbi ute i ne reaguju, otro je reagovalo i uputilootvoreno pismo Nobelovom komitetu u kome ih pozivaju da dobro provere delatnost nominovanih, jer oni za svoje

aktivnosti ne zasluuju, apsolutno, nikakvu nagradu. Naprotiv. Nominovani kandidat iz Slovenije, poznat je upravo

po tome da ni u kom sluaju ne moe biti, niti je zatitnik enskih prava, jer je poznat kao kritelj svega za ta senavodno zalae. Autori otvorenog pisma Nobelovom komitetu podseaju da je ovaj kandidat manipulant ljudskomnesreom, posebno enskom, ije je pojmovanje blizu rasizma, ako ve nije rasistiko, a odnose izmeu mukih ienskih razume kao drutveni rat iz kojeg je mogue izvui korist.

Ipak, i pored toga to je parazit ostao bez Nobelove nagrade za mir, zahvaljujui drutvu TROPOS, a nikakoSrbima, to jo ne znai da je ostao i da e u budue ostajati bez nagrade Ministarstva vera i dijaspore u vladiRepublike Srbije, bar ne dok u njemu stoluje Ministar Srekovi. Samo u toku prole godine, organizacija na ijem

je elu izbaciva parazitnih i bolesnih parola o srpskom narodu, dravi i crkvi, uzela je od ojaenog srpskog narod

ni manje ni vie nego 17.000 evra. Taman smo nekako to progrcali, obraajui se vie puta albom navedenimministarstvima (MzD i MK), a usledio je novi namet na poreske obveznike Srbije.

Na konkursu Ministarstva dijaspore koji je bio otvoren u Januaru mesecu 2011. etiri drutva iz Slovenije su jo prpetnaest dana dobila pare. Nita ne bi bilo udno, kada bi ostali uesnici bili upoznati sa rezultatima konkursa isudbinom uloenih projekata. Ovako, zaista sve vie verujem u prie koje krue Slovenijom, da Ministarstvo vera dijaspore daje pojedinim drutvima iz Slovenije odreena sredstva za uloene projekate na konkursu, za koja suunapred sigurni da e im polovina sredstava biti vraena na ruke. Zapravo e se ta sredstva u polovinoj vrednostvratiti na ruke onome ko je omoguio da te pare izau iz Srbije. A ko je taj? Pita se 60.000 zdravih organizamaumanjenih za onih pet parazitnih, zbog kojih kreimo i ovog prolea.

U najnovijoj tajnoj podeli para poreskih obveznika Srbije, srpsko drutvo koje deluje u blizini granice, ve je dobiliznos u visini 3.800 evra. Zna li neko za to? U kabinetu Ministarstva vera i dijaspore, a kao odgovor na pitanje,

rekoe da e rezultati svima biti dostupni uoi Vaskrsa. Podatak da su pare ve rasposlate, nisu hteli komentarisaSrekovi je u Bratislavi bez pardona izjavio, da su rezultati ve objavljeni na spletnoj strani Ministarstva. Ni jeda
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=44http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2043http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/pravda-27-04-2011.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

4/34

ni drugi odgovor nije taan. Pitam se: Da li vai jo uvek ona stara srpska, da ko lae taj i ! Bitno je da ni jedna ni druga izjava ( kabinetska i Ministrova) nisu istinite, ali je zato istina da su pare odavno izale iz Ministarstva,

da su ve razdeljene i da se to krije. Znai da ekna jo nije umrla, a kad e ne znamo? Rezultati konkursa jonisu objavljeni, a uesnici i dobitnici lutrije "Bingo Srekovi" iz Slovenije, su ve poznati: A ko su "srenici"?

Dobitnik broj jedan je bivi kandidat srpskog roda za Nobelovu nagradu iz Slovenije pljuva, valjda da bi ublaiotrokove neuspele kandidature i naplatio uspenu pljuvainu majke Srbije. Drugi dobitnik je Rotary junac koga jemajka svojevremeno savetovala, a on taj savet objavio u "svojim novinama", koje danas kao Mostovi spajaju

slovenake policijske istrane radnje sa srpskim korpusom u Sloveniji, brukajui Srbe uzdu i popreko. Savet koji on najverovatnije, nespretno magistarski, eleo upututi mladim Srbima Slovenije, kao to je to njemu njegova

mamica uradila je: "Sine, ako eli uspeti u ivotu mora ili krasti ili uiti", a on se ipak opredelio za "uenje".Uspelo mu je da se "uvrsti" u red intelektualaca, ali se i dan, danas udom udi i pita: "Da sam znao da je ovako

jednostavno doi do titule Magistra, prvo bih zavrio osnovnu kolu". Trei dobitnik "Binga Srekovi" je parazit

koniar, koji je uestvovao u odnoenju zdravog organizma 2008. godine. Onaj koji se do crne zemlje klanjaoslovenakom politiaru - ultra desniaru, koji Srbe voli kao to voli koka kolu. Hladnu i na stolu. O etvrtomdobitniku koji ivi i deluje negde na slovenakoj obali ovaj put se ne bih izjanjavao, mada njegovi snovi i apetitidoseu do mesta Ataea za kulturu u Ambasadi Srbije u Ljubljani. Na kraju krajeva, nije vano ko je pare dobio,

vaan je nain na koji deluje g. Srekovi. Zbog njegove samovolje, kao to ree jedan moj prijatelj, Srekoviu bitrebalo zakonom zabraniti da izgovara re dijaspora, isto kao Vuku Drakoviu da izgovara re i ime Draa(Mihailovi). Tada bi dijaspora i nacija od njih dvojice imala najvie koristi. I jednom i drugom je dosta da izgovoresamo Danica.

Ali, u optem utanju i sprezi Ministarstva vera i dijaspore sa parazitima iz Slovenije, a od nedavno i samlatipopovima koji, takoe, ute o onome o emu pie nominovani za Nobelovu nagradu za mir, i za to uvek bivanagraena od istog ovog Ministarstva, javlja se vojni biskup Juraj Jezerinac i poziva Srpsku pravoslavnu crkvu dase izjasni o hakim presudama generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaui napada nita gore i nimalo ee odsrpskih parazita i Rotary - junaca iz Slovenije, koji prde u istu tikvu i istim smradom kao i biskup Jezerinac. Za

njega mitovi o Gotovini i Markau nisu ki produkcija za nepismene, kao to su po pisanju Srekovieve miljenice ne i drutva Tropos, mitovi o Karadiu i Mladiu ki produkcija za nepismene Srbe.

Ali, da nije sve izgubljeno, svedoi nam g-din Miroslav Vujani iz Mitropolije Dabrobosanske koji se ograuje iodvaja od ekumenistike jeresi i na indirektan nain daje za pravo nominiranki za Nobela, da su u Srpskojpravoslavnoj crkvi ostali sve sami mlatipopovi masne brade, uz po neki asni izuzetak, koji jo uvek ute i ekajusvoj trenutak prosvetljenja. Ovaj asni otac sa Pala Romanija, iz Mitropolije Dabrobosanske, podsea nas da smsvedoci istovetnih injenja i u drugim pomesnim crkvama (Grkoj i Ruskoj) gde su pravoslavni vernici i klirici zbog

jeresi ekumenizma, koju propovedaju i u kojoj uestvuju mnogobrojni Episkopi, odluili da se ograde od tih Episkoi njihovih klirika, tj. da prekinu optenje sa njima. A kako i ne bi, jer nas tom prilikom i za savest upita. "Kada se

molite zajedno sa "braom iz sestrinske vam crkve Papine" da li pomenete i sve nevine muenike srpske, koji suumoreni samo zato to su bili pravoslavni?"

Da ova Jeres postoji i u Sloveniji, to je i meni jako dobro poznato. Znaju mlatipopovi da su stvarno postali

mlatipopovi pa se i ne ljute kad ih ovako zovu. Znaju da su prodali duu avolu za malo sitnine, ostavljajui verni

na cedilu. Zna to i Jezerinac, a zna i nominiranka, tako da se niko od njih na nikog ne ljuti niti se oglaava. Svi onpo neto znaju, a znaju i zato znaju, samo ja jo uvek ne znam, ili bar nisam siguran: ko je od Papinih

mlatipopova akcionar u firmi "Barska plovidba Pute" iz Luke Bar? Ko je suvlasnik 2810 akcija u firmi u ijem jevlasnitvu i kockarski opremljeni brod na liniji Bar Bari? Vide mlatipopovi da Vladika Grigorije vozi "maserati" od

200.000 evra, da ima svoj motel u kome obitava i dan i no sa pevaicama i ljudima iz sveta muzike, sporta iuopteno sa javnim linostima. Da ima svoje privatne firme gde zapoljava ljude, da otputa i prima radnike kako hoe, da je postao biznismen, da je skinuo ikonostas po crkvama, da je drao predavanja sa katolicima, ak ikleao sa njima. Nije li se i on zakleo na siromatvo? Kae da u Srbiji niko nikog ne proganja zbog verskogubeenja, a zbog ega onda ovaj farisej progoni Vladiku Artemija, njegove monahe i Arhimandrita Simeona? Zarzbog toga to ne ele Papu u Srbiji!? Dok god mlatipopovi imaju ovakvog uitelja za uzor, normalno je da i oni bamalo budu neki "sitni akcionari" o narodskim parama. Ne mogu, a da se ne zapitam; da li su ve, ili tek planirajuuskoro nekoga prevariti? Najverovatnije da e to biti neka sestrinska crkva negde u belom svetu, moda BugarskRumunska, Ruska , Palestinska ili ko zna koja i gde. Uostalom to nije ni vano, samo pod uslovom da ne bude

prevarena ona koja nee pod Papine skute. Greota bi bilo, a to se tie one u kojoj jeres vlada, za njih ni 100.000

evra ne bi bilo mnogo.

Potovani itaoci lista srpskog rasejanja Koreni.

S'obzirom na to da je i ova zima bila duga, paraziti su za sobom posejali mnogo prljavtine, kao da ih ima celih

60.000, a nema ih. Ima ih tano toliko koliko sam napisao na poetku lanka. Danas po Vaskrsu, nije lako sveodjednom okreiti, a sve zaprljano i crno obeliti, jer paraziti to popljuju, to kreana gaenog krea ne moedezinfikovati. Zato izvinite na opirnosti.

Da ne bude zabune. Mi iz Slovenije imamo legalno izabranog delegata za Skuptinu dijaspore i Srba u regionu ko

bi trebao umesto nas kreiti i dezinfikovati. To je gospodin Aksentijevi. On je bio kandidat ispred Saveza srpskeDijaspore Slovenije i drugih drutava (ukupno osamnaest), sa vie hiljada lanova. Protiv sebe, na izborima, imao

je dva izuzetno vredna kandidata. Ko god da je od njih trojice pobedio, Srbi Slovenije bi se njim ponosili. Ali, ta

nam vrede demokratski izbori, kada demokratski delegat Aksentijevi nije po meri Ministra Srekovia, ili modaefa SPO Danice Drakovi. Aksentijevi je ozbiljan ovek i ne kocka se svojom dravom, pa zbog toga za njega

t fi i "Bi S k i" I k i S bi Sl iji lik j d S b bil d t i

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

5/34

Postavite na

tome kako i na koji nain je on postao delegat, ve je bio u Korenima tekst pod naslovom: Dvolinost manjinskogdelegata iz Slovenije Todorovia. O njemu ne bih posebno pisao.

Umesto vica, preneu vam istinitu anegdotu koja krui Slovenijom o visokom funkcioneru Saveza srpskih drutavakoji "zastupa" Srbe. Prosudite sami kakvo je njegovo znanje maternjeg srpskog jezika, a ni slovenaki mu nije zapohvalu. U ovom sluaju radi se o linosti koju mnogi od vas poznaju, a naroito Ministar Srekovi. On pie naistom - od srpskog jezika: " Imam razumevan je za sve, a l i n i je mi jasno zato se n is t e podp isao ipod ovo p ismo, kada se podp isu je te pod m nogo gore i mnogo runi je sadraje . I mo l im vas,

nemo j te mi s la t ovakv ih me j lova , ba r dok ne zav rimo naega spo ra .

Pozdrav, N" (kraj pisma).

Da zakljuim. "Glavna osobina muve parazita je da nju privlai neistoa. Da je ovek, ona ne bi znala u bati davam pokae ruu, jer ne zna kako rua izgleda. Zato bi bez problema znala da nae blato, klozet i ubre. Danas u

Sloveniji ima i ljudi slinih parazitnoj muvi. I zato, sve dok srpski redovi ne budu oieni od parazita, nisam basiguran kada e i da li e uopte paraziti o kojima je ve pisao Domanovi, biti siti.

Podsetn ik za pravn ike iz S loven i je . Sloboda govora, misli i saoptavanje misli je jedno od osnovnih linih politikih prava.

Iskreno se nadam da se paraziti nee prepoznati ili da se nee javiti nekom novom tubom. Ukoliko se ipakprepoznaju, nek' ne sleu na cvee, jer paraziti nisu na miomirje naviknuti. To smi ve apsolvirali.

Radovan B. Mili

26.4.2011.

Prilagoeno za tampa
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2437http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2437&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Bingo!!!!!%20Sre%C4%87kovi%C4%87!!!!!&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4db7a8792aff4c79/1&uid=4db7a879572ee466&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2437http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

6/34

Futoki kupus najozbiljniji kandidat zazatitu kod EU

U sklopu projekta koji finansira vajcarska

vlada odabrana su etiri proizvoda:leskovaki ajvar, sjeniki suduk, zlatarski

sir i sremski kulen. Ocenjeno je da prva tri

poseduju neophodni potencijal za zatitugeografskog porekla, dok je sremski kulen

ve zatien, ali u ovom asu nedostajuproizvoai. Stoga je veoma bitno da

nosioci izrade elaborata i svih drugihdelatnosti vezanih za sertifikaciju budu

ubudue upravo udruenja proizvoaa.

Kod ostala tri proizvoda u fazi smo izradeelaborata i oekujemo da e do kraja godin

taj posao biti okonan. Cilj je dauspostavimo sistem kontrole i obeleavanja

proizvoda sa geografskim poreklom

ekvivalentan onom u EU. Tako e proizvodisertifikovani u skladu sa nacionalnim

zakonodavstvom moi da se prijave i zazatitu na nivou EU. Nadamo se da emo d

kraja ove godine imati makar jedan koji biprijavili Evropskoj komisiji. Kada se sagleda

celokupna postojea infrastruktura, modaje ovog asa tome najblii futoki kupus.

Kod zatite geografskog porekla vano jepodsetiti i da artikli sa tim statusom

pripadaju nekim viim cenovnimkategorijama. Stoga, nije dovoljna samo

njihova formalna zatita, ve valja predano

raditi i na promociji. U tom smislu upravobi podrka nae dijaspore mogla biti

dragocena - kae za "Korene" BranislavRaketi, samostalni savetnik za unapreenj

kvaliteta hrane u Ministarstvu poljoprivredetrgovine, umarstva i vodoprivrede.

27

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Hajvar

Slovenci, definitivno, nisu " preoteli" ajvar Srbima

Fina hrana iz leskovake kotline

Prava istina je da se kao generiko ime "ajvar", sve i kada bi to neko hteo, ne moe zatititi. Mogu setititi samo ajvari koji se proizvode na nekim uim geografskim podrujima. Stoga, niko ne moezabraniti nadaleko uvenim povrtarima sa juga Srbije da ono to od pamtiveka proizvode zatite podimenom "leskovaki ajvar". Jedno udruenje proizvoaa paprike i ajvara, osnovano 2009. godine, nadobrom je putu da to konano i uini.

U naim se medijima, ali i u javnosti uopte, godinama provlai jedna legenda, bolje reeno zabluda, vezana zaajvar. U momentima patriotske inspiracije i vajkanja da se ono to je nae nedovoljno ceni i titi, nekako najeekao ilustracija, iskrsne poznata pria o ajvaru, koji su, navodno, jednom za uvek "prisvojili" preduzimljivi Slovenci tako nam naneli nepopravljivu tetu. Da na ajvar mogu polagati pravo i Bugari i Makedonci, recimo, takoe se uovom sluaju previa.

- Svaka tri meseca javljaju mi se novinari sa uvek istim pitanjima o ajvaru. Demantiji, kako se ini, ne pomau,posle tri meseca pria se ponavlja kae pomalo u ali Branislav Raketi, samostalni savetnik u Ministarstvupoljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede.

U Zavodu za intelektualnu svojinu pojanjavaju da se reju "ajvar"oznaava generiki pojam. Stoga, i kada bi neko odista hteo da za seberezervie ovu namirnicu i njenu proizvodnju, on to iz navedenih razloga,

jednostavno, ne bi mogao. Dakle, ono to se moe zatititi jesu neki ui

modaliteti tog opteg pojma, ajvari koji se proizvode unutar odreenogueg geografskog podruja. Stoga, niko ne moe zabraniti nadalekouvenim povrtarima sa juga Srbije da ono to od pamtiveka proizvodezatite pod imenom "leskovaki ajvar".

I upravo je to ono to ovih dana ine vredni povrtari sa juga Srbije,okupljeni oko udruenja "Leskovaki ajvar". Iako sam proces sertifikacijenije uvek lak i ne moe se zavriti preko noi u tom se pravcu ve dosta iodmaklo. Za razliku od fatalistiki nastrojenih i poglavito verbalnihzastupnika ajvara, lanovi udruenja proizvoaa paprike i ajvara izleskovake kotline na dobrom su putu da neto i praktino zavre iaktiviraju potencijale koji, zaista, nisu mali u toj oblasti.

- Znamo ta hoemo i moemo. Pridruili su nam se uglavnom mlailjudi, to znai da moemo biti aktivni i na dui rok - istie StevicaMarkovi, predsednik skuptine udruenja "Leskovaki ajvar".

Na sagovornik napominje da je namera da celokupni proizvodni proces

bude organizovan i kontrolisan u skladu sa evropskim i svetskim

standardima. Tako e se, izmeu ostalog, voditi posebna knjiga oupotrebi zatitnih sredstava, kako bi se sauvala prirodna svojstvapaprike. U elaboratu za zatitu geografskog porekla, ija je izrada prikraju, pominju se sorte od ranije poznate na ovim prostorima: "kurtovska

kapija" i "palanako udo".

- U pokretanju itavog procesa kljunu ulogu odigrali su Zadruni savezjablanikog i pinjskog okruga i Regionalna privredna komora Leskovac.Dragocenu pomo pruaju nam Ministarstvo poljoprivrede i Zavod zaintelektualnu svojinu. Imamo i inostrane partnere. U organizaciji Komore

za industriju, poljoprivredu i zanatstvo italijanskog grada Sijene uprilienoje studijsko putovanje, na kojem smo se upoznali sa iskustvima italijanskih farmera u zatiti nekih njihovih

prehrambenih proizvoda.

Iako domai ajvar, kako se moe primetiti, ima dosta gorljive zagovornike, ipak se o njemu, ako se izuzmu

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

7/34

Postavite na

proizvoai u leskovakoj kotlini, uistinu malo zna. Odreenja ove nesvakidanje namirnice viestruka su i svapodjednako znaajna.

U prvom redu ajvar se moe odrediti kao salata, i to tradicionalna salata, odnosno jelo koje se priprema uz oslona

na tradiciju. A tradicija proizvodnje ajvara u leskovakom kraju, zaista, je duga.

Ajvar je nesumnjivo i delikates. Odista se moe dati za pravo proizvoaima da nije re o obinom prehrambenomproizvodu. Celokupni proces spravljanja leskovakog ajvara, uz sve to je u njega utkano, uzdie ga na jedan vinivo i daje mu dimenziju koja se uobiajeno oznaava kao "delikates". Ili, kako se to u svetu sada modernije kaeajvar se moe uvrstiti i u kategoriju tzv. "fine hrane".

Prema reima Zorana Dragojevia, rukovodioca Grupe za dizajn i oznake geografskog porekla u Zavodu zaintelektualnu svojinu, prepoznatljivost leskovakom ajvaru daju njegova specifina boja, ukus i miris. Uz to se

proizvodi iskljuivo od najkvalitetnije paprike, za razliku od nekih drugih oblasti Balkana, gde u njegov sastav ulazplavi patlidan i paradajz.

Ponegde se ova namirnica proizvodi i na industrijski nain, emu se paprika zapravo bari, a ne pee, uz posledine razlu ukusu. Osobenost recepture ajvara iz leskovakog kraja,meutim, predstavlja, upravo, runi rad u domaoj radinosti peenje paprike na plotnama starinskih, tradicionalnihtednjaka i furunica. Sve operacije u proizvodnom procesu, o

branja paprike, pranja, peenja, ljutenja, mlevenja, upravando ubacivanja ajvara u tegle ukljuuju obilje ivog rada. Tajljudski rad pretpostavlja mnoga znanja dugom tradicijom

akumulirana na tom prostoru i prenoena sa kolena na kolen

Tu je i mnotvo "finesa" i pojedinanih tajni, ukljuujui izbor

najkvalitetnije paprike i pravog momenta za berbu, nainpeenja i oceivanja plodova od suvine tenosti, ali iutvrivanje pravog asa da se neka posuda ukloni sa vatre.Leskovaki majstori za ajvar koriste papriku koja u sebi sadr

vie suve materije i svojim je oblikom i drugim svojstvima pogodna za peenje na tradicionalnim grejnim telima.

- Leskovaki ajvar je, svakako, neto vie od obinog proizvoda za ljudsku ishranu. To e biti naa poenta i kadazavrimo sertifikaciju i uemo, u nita manje znaajnu, fazu promocije na domaem i meunarodnom tritu naglaava Ivan Stoilkovi, direktor Udruenja "Leskovaki ajvar" i dodaje da je neophodna podrka bukvalno u svdomenima od dizajna, izrade promotivnih materijala do nastupa na sajmovima. Mogli bi biti od pomoi i kontaksa naim ljudima u inostranstvu, ali i drugim partnerima, osobito onima iji je biznis vezan za specijalizovaneprodavnice tzv. fine hrane.

- Nadamo se i da emo biti u mogunosti da se pojavimo na Sajmu fine hrane, koji e se u septembru odrati uBeogradu, i tamo se na pravi nain predstavimo.

edomir Popovi

26.4.2011.

Prilagoeno za tampa
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2432http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2432&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Hajvar&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4db7ab56ae6c3e5e/1&uid=4db7ab567b37f37a&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2432http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

8/34

27

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Jo malo pa srpska realnost ...

Albanski univerzitet u Srbiji

"Predstavnica Koordinacionog tela za jug Srbije Danijela Nenadi ocenila je danas da je odluka VladeSrbije da se priznaju diplome sa peatom UNMIK-a "prvi korak ka dugoronom reavanju problemavisokog obrazovanja" na jugu Srbije. Danijela Nenadi je najavila da se "u toku ove godine moeoekivati otvaranje visokokolske ustanove na srpskom i albanskom jeziku u Medvei".

Prema njenim reima, do kraja naredne godine bie otvorena i visokokolska ustanova na albanskom jeziku uBujanovcu, koja e imati istureno odeljenje u Preevu. "Na odabranju modela za ovaj projekat radiemo u saradnjsa drugim zemljama u regionu koje imaju slina iskustva, pre svega sa Crnom Gorom", rekla je predstavnicaKoordinacionog tela na okruglom stolu posveenom evropskim integracijama u Bujanovcu. Okrugli sto posveenevropskim integracijama organizovali su u Bujanovcu ABC centar za mir iz Vranja i Graanske inicijative izBeograda, a na njemu su uestvovali i predstavnici Kancelarije za EU integracije Srbije, predsednik optineBujanovac aip Kamberi, kao i predstavnici nevladinih organizacija iz Hrvatske".

Ova vest objavljena je na Beti 2.aprila, 2011. godine, povodom odravanja Druge konferencije Balkanskeistraivake mree u Srbiji. I dovela nas u situaciju da se zapitamo kuda ide Srbija u dokazivanju svoje odanostiEvropskoj uniji i dokle e u svemu tome stii. Odgovore smo potraili od sociologa Duana Janjia, koji je bio vienego jasan i precizan u svom izlaganju. Naravno, njegovo izlaganje, sigurno e ostaviti mesta za otvaranje irihrasprava na temu kolovanja Albanaca i drugih manjina u Srbiji, kao i kolovanja Srba u zemljama regiona. Jer, uSubotici postoji uiteljski fakultet na kom se deo nastave odrava na maarskom jeziku, u zemljama Evrope katedza srpski, Albanci na jugu, u Preevskoj dolini, trae da udbenici za osnovnu kolu budu uvoeni iz Albanije, a npomolu je i otvaranje visokokolske ustanove na kojoj e se uiti na albanskom. ta, kako i dokle?

- Jasno je reeno na konferenciji u Sava centru da se podrazumeva da manjina ima pravo da koristi svoj jezik i dse obrazuje na njemu, ali istovremeno, ona mora biti i osposobljena da komunicira sa dravnim organima naslubenom jeziku drave u kojoj ivi. Mnogi Albanci iz Preeva uopte ne znaju srpski, jer su obrazovani na Kosoi nisu integrisani. U ovom sluaju integracija bi znaila i uenje srpskog jezika bio je jasan Duan Janji naglasii sledee:

- to se tie potrebe da imaju visoko kolstvo, pogotovo za deficitarne kadrove, kao to su nastavnici, poslovi upravosuu, to praktikuje da se organizuje nastava na albanskom jeziku, na fakultetima koji imaju druge jezike, ili dse napravi poseban fakultet. E, sad, naravno da Albanci iz Preeva, koji trae poseban fakultet, imaju u glaviiskustvo iz Tetova. Tamo je napravljen Meunarodni univerzitet, koji je postao njihov privatni. Meutim, nema uMedvei i Preevu toliko studenata da bi se pravio Univerzitet objanjava Janji dodajui da, kad se uzme u obbroj buduih studenata, ispadne da treba vrlo mudro napraviti jedan institut, ili neka dva fakulteta koji bi, pre svegapomogli Albancima da se dokoluju za neka deficitarna zanimanja.

- Oni po naem zakonu moraju uestvovati ne samo u lokalnoj vlasti, nego biti u odgovarajuem procentuzastupljeni i u policiji, i u pravosuu. Nai zakoni su im to pravo dali, a oni nisu osposobljeni, jer ne znaju srpski

jezik, a ne znaju ni tu struku. Ako su uili Policijsku akademiju, uili su je na Kosovu, koje mi kao drava nepriznajemo. ta e od toga biti jako je teko rei. Trenutno je Vlada otvorila samo jedno odeljenje u Medvei, i on

je dvojezino. Nije otvoren nikakav Albanski fakultet, a nisam uo ni neko obeanje da e biti otvoren. Planira se

otvaranje jednog dvojezinog fakulteta u Bujanovcu, ali za sada se o tome samo pria rekao je Janji za Korenobjasnivi da u Preevu postoji dublji i vei problem, a to je velika diskriminacija Srba, jer se suoavaju sa time dane mogu da govore maternji jezik u svojoj dravi. Zato? Pa zato to su inovnici uglavnom Albanci, koji nee dagovore srpskim, da li zato to ga ne znaju ili zato to im se tako moe, pitanje je.

- To je neto o emu je na konferenciji u "Centru Sava" govoreno, dok gore, na severu imamo jedan drugi modeldiskriminacije. Tamo, gde je veina Maarska, ona diskriminiu Rome, ak i one koji govore maarskim jezikom.Sad hoe da im naprave separatna odeljenja. Ako govorimo o separatnim fakultetima, separatnim odelenjima, kogod da ih trai Bonjaci, Maari, Albanci, oni ne vode u integraciju. Oni vode u odvajanje. A sami Maari imaju uSubotici Uiteljski fakultet na kome se odravaju predavanja na maarskom jeziku. Lino mislim da nemaju velikibroj studenata, jer su vrlo mudro isplanirali koliko im treba nastavnika u odnosu na populaciju koju imaju. Inae, osvi znaju srpski jezik, nema na severu Bake ni jedne sredine u kojoj se govori iskljuivo na maarskom jeziku. Imoptina u kojima se u skladu sa Zakonom o manjinama Srbije koristi maarski jezik, kao jedan od jezika.

Kako smo malo pre razgovora sa Janjiem, proitali tekst u

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

9/34

jednom nedeljniku o Meunarodnom univezitetu u NovomPazaru, koji predstavljaju kao vlasnitvo muftije MuameraZukorlia, pitali smo naeg sagovornika da prokomentarie i

- U javnosti postoji pogrena predstava o, takozvanom,Meunarodnom univertizetu koji se predstavlja kaomuslimanski i bonjaki, a ja vam kaem da je skoro 60%predavaa iz Beograda, dok neki dolaze iz Crne Gore.Predavai bonjake etnike strukture ne prelaze 30-40 %. T

Univerzitet ima svoje odeljenje u Panevu, gde iskljuivo ue entiki Srbi i Maari, ima odeljenje u Niu gde je maBonjaka. To je Univerzitet nastao uz pokroviteljstvo Zorana inia i Vlade Srbije, i mislim da sa njim nije tajproblem. Sa njim je politiki problem koji se preneo i na te podele u islamskoj zajednici. Tu postoji uticaj novca, k

je najvie doao preko islamske zajednice, i to je problem svih pa i muftije Zukorlia pria Janji uz opasku dadruga opcija koja podrava Zilkia, a i u Vladi postoje takvi, stvara predstavu o Univerzitetu kao o antisrpskom.

- Uraena je jedna stvar koja je opasna za budet Srbije. Ovi drugi, Rasim Ljaji i Ugljanin su izvukli novce, pa suna tom malom prostoru napravili takozvani dravni Univerzitet, koji ne znam po emu je dravni. Niko ne zna poemu je dravni, ne ispunjava uslove, ali ga drava plaa. Ne verujem da ima kontrolu. Zbog loe politike koja sevodi i unutar islamske zajednice, ali i u Beogradu, doli smo do toga da plaamo Univerzitet koji uopte nijepotreban, jer taj, takozvani, Zukorliev fakultet nije samo bonjaki zakljuio je Janji, na ta smo se nadovezalipitanjem "kako srediti situaciju?"

- Znaju se pravila i oni stalno podleu pedagokoj i drugim kontrolama, akredituju se, a akreditacija je nain da seutie na programsku orijentaciju. Postoji mogunost da se akreditacijom uslovi orijentacija koja nije u skladu sadravnom i prosvetnom politikom. Sad, mi smo u situaciji da nemamo prosvetnu strategiju i ne znamo ta je uskladu sa politikom. Imali smo rasrpavu kad su Albanci traili da se udbenik, bukvalno onako kakav je, iz Albanijprenese u Preevo pria Janji podseajui nas na prologodinju situaciju u Preevu, kada su odbijeni besplatudbenici za osnovnokolce na srspkom jeziku, od strane roditelja Albanaca. Prialo se da je sve to politikiscenario prenet sa Kosova. Meutim, gospodin Janji nam je dao drugaije objanjenje:

- Albanskoj deci su ponueni udbenici sa loim prevodom na njihov maternji jezik, zbog ega su se bunili njihoviroditelji. Onda je neko terao tuk na luk, pa im je na udbenik muzikog obrazovanja stavio sliku pravoslavne crkveMinistarstvo obrazovanja nije to spreilo, pa je nastao problem koji su iskoristili albanski politiari koji ne eleudbenike iz Srbije. Imali su objektivan izgovor, lo prevod, i problem sa tom prvom stranicom knjige iz muzikog.Kao kontra zahtev su traili kompletan udbenik sa Kosova, sa zastavom Kosova na koricama ispriao je socioldodajui da postoje udbenici sa Kosova koji se mogu preuzeti, ali moraju biti pretampani u dogovoru saizdavaem i grafiki adekvatno opremljeni.

- Pitanje je sadraja, a ne slike. Iz obrazovanja treba izbacivati dnevnu politiku, ali problem je to mi nemamostrategiju reforme obrazovanja i kolstva. Imamo haos u privatnim kolama, Univerzitete koji koluju decu, a da sene zna ni zato, ni kako. To treba reavati u okviru opte politike i posebno pratiti da se nacionalna ravnopravnos

ne pretvori u diskriminaciju drugih. U ovom sluaju Srba ili Roma. Na Kosovu su ispolitizovali svoj program do kraDruga je stvar da li vi u nastavi koristite udbenike iz drugih zemalja. Ta praksa je bila i u Kraljevini Jugoslaviji. K

je Kraljevina uvela obrazovanje na albanskom jeziku nije tampala udbenike, donela ih je iz Turske. To niko nezna. U Jugoslaviji je bio ugovor 1966. godine da se koriste udbenici iz Albanije za decu albanske nacionalnosti nKosovu i Metohiji, ali nisu mogli da se koriste udbenici istorije, kulture, i svi oni koji su imali politike sadraje. IzAlbanije su korieni udbenici matematike, fizike. To je delikatan posao koji moraju da rade obrazovne vlasti Srba one to ne rade. Kako ne rade, pa da se usvoji strategija razvoja obrazovanja u Srbiji, i da se kae ta mi to ovdgradimo. Da li mi gradimo Srbiju ili gradimo pet banovina, ili, da li emo mi da onemoguavamo Srbe da budu Srbili da nedozvoljavamo Albancima da budu Albanci pita se Duan Janji objanjavajui da se u Finskoj, uvedskom Univerzitetu, koriste udbenici na vedskom, ali to nije direktno prenosivo.

- Ti ljudi su pametni, oni su napravili Norvik kansel, preko koga usaglaavaju svoje standarde. U Italiji u Alta Adise ravnopravno koriste udbenici iz Italije i iz Austrije. Problem je to su udbenici koji su upotrebljeni sa Kosovaizriito antisrpski i ispolitizovani i bukvalno su propaganda nezavisnosti, a s druge strane, udbenici koje je sadan

vlast dala u opticaj dole, su zapravo loe prevedeni, zato to nema dobrih prevodilaca na albanski. Trebalo biobnoviti jednu albanoloku katedru kao to je bila u Beogradu. Slobin reim ju je unitio, jer se jedini profesor kojpredavao dao u politiku. Beograd je u doba Kraljevine bio centar izuavanja albanolokih i balkanskih studija. Tomoramo da obnovimo izriit je Janji koji se na nau opasku da, u Vojvodini u pojedinim optinama traeuvoenje crnogorskoj jezika, samo nasmejao.

-Ja to zovem preterivanjem. Uvek kada odgovarate na takve zahteve postoje jasne norme. Kod nas to trai 20%ljudi koji tvrde da govore jedan jezik. U konkretnom sluaju to bi bio jezik u kome bi imali "" i "". Koliko znam do toga nee doi, ali neki ljudi moraju da vode politike i politikanske razgovore. Nije problem ouvanjecrnogorskog ili hercegovakog entiteta u Srbiji. Ja to ne vidim, ali ima grupa koje na tome vode politiku, i nisu tosamo ti takozvani crnogorci ve i ovi drugi srbo-crnogorci. Najtee je povui malu razliku, od dva ista napraviti dvarazliita. Postoji Pritinski univerzitet koji je razmeten na nekoliko mesta. Kosovske vlasti i meunarodna zajednicse ne bave obrazovanjem, to su prepustili samim Srbima, pa kolko budet Srbije ima para toliko ima i obrazovanjSad imamo veliki problem sa tim Univerzitetom. Tamo su plate est puta vee nego to su u Srbiji, budet Srbije isuio, a tamo su ljudi iz svih krajeva studirali. Kad se svede broj Srba koji ive na Kosovu, ispostavi se da njima

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

10/34

Postavite na

narednih godinu, godinu i po, dii ruke od plaanja tih institucija. Onda e Srbi ostati bez ozbiljnog sistemaobrazovanja. To je problem na koji od 2000. godine upozoravam zakljuio je Duan Janji.

Ankica Tomi

26.4.2011.

Prilagoeno za tampa
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2434http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2434&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Jo%C5%A1%20malo%20pa%20srpska%20realnost%20...&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4db7aa0d103d10fe/1&uid=4db7aa0d4258df4f&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2434http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

11/34

27

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Matica i rasejanje, 14-ta emisija na TV Kopernikusu

Transkript drugog dela emisije

Nikola Jani: Vi ste pomenuli ranije da pozivate novinare da dou na sastanke odbora. To je odlinoi to treba, to je vano. Ali, ta e ti novinari da piu? O emu e da govore, ako imate samo izvetajMinistarstva za dijasporu... i nije vam niko drugoi bio? Nemate nita suprotno. Da se vratim na ovnoveoma vano pitanje, a vano je za nas. etvrtkom vam dolaze u Skuptonu ministri koje vi pozovete izVlade...?

Zoran Nikoli: Ne, utorkom i etvrtkom mi postavljamo poslanika pitanja. Dou odreeni predstavnici Vlade, npostoji pravilo da kaem, ko e doi. A poslednjeg etvrtka u mesecu, ukoliko je sednica u toku dolazi premijer salanovima Vlade.

Nikola Jani: U redu. Da li vi moete da traite da vam doe jedan odreeni ministar? Znate zato Vas pitam?Zbog toga to ministar, gospodin Srekovi, on uvek alje njegovog pomonika gospodina Krivokuu na sastanke,na skupove gde je klizavo...

Zoran Nikoli: Ne. U Skuptini mora biti samo ministar... po pravilu bi premijer trebao da doe sa svimministrima, na alost to nije sluaj.

Nikola Jani: Moje zavrno pitanje u vezi ovoga je sledee: Ako mi Vama dostavimo ona pitanja na kojaMinistarstvo i ministar nisu odgovorili vie od pola godine, da li Vi hoete da budete toliko ljubazni da postavite tapiranja ministru...

Zoran Nikoli: Naravno, naravno. Tu nema problema. Mada u Vam i sada rei jednu stvar koju moda javnostne zna, da vrlo esto ministarstvo i pojedini ministri, na neka kakljiva pitanja nisu odgovorili ni narodnimposlanicima. Iako su po zakonu u obavezi.

Nikola Jani: ... Ali ste ih pitali u Skuptini?

Zoran Nikoli: ... Da, da... u samoj Skuptini. Oni su u obavezi i da vam u pisanoj formi odgovore. Dakle, akovam ne odgovore usmeno, oni su obavezi da vam u pisanoj formi odgovore. Postoje situacije da to nisu inili. tone kaem da e se sada desiti... jer ipak... sad ministri imaju obavezu da odgovore na pitanja narodnih poslanika

Rade Ivkovi: Neka pitanja se ponavljaju... po desetak puta... a nema odgovora... Hteo sam da Vas pitam, kakfunkcionie vedski parlament? Jer ovde u Srbiji mislimo da mora tako biti.

Nikola Jani: Pa ne samo u vedskoj... svuda na Zapadu, u toj Evropi koju toliko vrednuju, vladine institucije sdune da u jednom odreenom roku odgovore na sva pitanja... Isto je valjda i ovde... Mene samo interesuje jednstvar: ako je tako i ovde, kao to Vi kaete, a na papiru jeste, a vidimo da se zakoni ne potuju... ta se deavaako vam ministar jedanputa, dva puta, tri puta, i etiri puta... ne ispotuje taj zakon? Je l postoje neke sankcijeprema njemu? Je l postoje mediji koji e hteti to da objave? Jer ovde smo navikli na to da mediji 99 posto ute...Recimo, gospodin Srekovi... meni je ao da opet pominjem to ime, ali on, dok je bio ministar za dijasporu, nijegovorio istinu, a od kad je postao i ministar za vere, on se drui sa avolom... postaje jo gori... To je neshvatljivo

Rade Ivkovi: Nemojte tako gospodine Janiu (smeje se)

Nikola Jani: Tako je, tako je. Jer ovo ta taj jedan ovek, koji stoji i ispred Ministarstva vera, pred Bogom moda se prekrsti, pa ovee, koji bi hrianin ovako neto radio ta on radi. Da li Vi shvatate da mi dobijamo na"Korene", koje ja izdajem, masu pisama, koje ne objavljujem. Uednica me je nekoliko puta pritiskala, i urednik kadbio, da putamo te stvari. A ja ne putam zato to su to moje novine i rei e ljudi: pa evo ovaj Nikola ima netoprotiv Srekovia. Pokuavamo da odgovorimo, ali... Da se vratim na ovo to smo uli od jednog poslanika izSkupptine Republike Srbije da je on dijaspori javno rekao, gospodin Zoran Nikoli, lan DSS-a, lan Odbora zaodnose sa Srbima u rasejanju, da e ispred jedne od najbrojnijih organizacija, i najaktivnije organizacije uSkandinaviji, pitanja koja poaljemo direktno na njegovu adresu, a na koja nismo dobili odgovor, postaviti uSkuptini...

Zoran Nikoli: Moe, moe.

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

12/34

Nikola Jani: Odlino. Najzad mislim da smo krenuli napred. Moda je ovo to ste Vi sada rekli, opravdalo sveone emisije koje smo do sada emitovali, jer smo napravili pravi korak. Moda to sam glup ovek iz Koraice, pa nisam osetio ranije, moda iz nekih drugih razloga, ali mi smo ovo trebali da uradimo mnogo ranije. GospodineRade Ivkoviu (obraa se voditelju) ja Vama predlaem da u budue svaku drugu ili treu emisiju koristimo tako du nju zovemo nekog od politiara... Evo, gospodina Nikolia da zovemo jo jednom, bar da ga izgrdimo ako nasprevari da e postaviti pitanja (smeju se)

Zoran Nikoli: Naravno da nije sporno. Dakle, Vi ete mi dostaviti svu tu dokumentaciju... i ja u proslediti,odnosno, postaviti pitanje. A verujem da e ministar Srekovi, morati na to da odgovori, jer kao to smo videli,premijer sa puno autoriteta prilikom ove rekonstrukcije Vlade je rekao da je nulta tolerancija na osionost i nerad...Tako da, hajte da proverimo, ja u svoj deo posla uraditi. A videemo da li e uraditi i ministar Srekovi ili pak,ministar... odnosno, prvi ministar, odnosno, premijer Cvetkovi.

Nikola Jani: Pa ne nas interesuje... pa znate ta, neshvatljivo je, zaista je neshvatljivo dok se toliko u medijimameu politiarima zalaufalo o novom odnosu sa dijasporom (pokazuje navodnike), "potovanje"... a ministar neodgovara... Oni zapravo nikada ne odgovaraju na pitanja koja su nezgodna. To je veliki bezobrazluk. Pazite, ja utraiti od... dau Vam jo jedan primer. Meni se jedan kolega iz jedne druge zemlje na Zapadu javio, mnogi su mse javljali, kao to sam rekao, ali ovaj mi je konkretno rekao da njemu i jo nekima ministar nije odgovarao, veompoznati ljudi... Mi smo o tome u jednoj emisiji govorili... a meni je Ministar rekao: "Daj mi ime toga ko nije dobioodgovor, i onaj ko je odgovoran za to e da odgovora. Letee... E sad, ako se ministar rukovodi time, onda prvo bi trebao sutra da uradi, to je da on podnese ostavku. Jer on je taj koji ne odgovara ve mesecima... Ali ta jeinteresantno, s druge strane? Taj gospodin o kojem govorim iz dijaspore, mi je posle izvesnog vremena, kada satraio detaljnije da mi kae, rekao mi je, u stvari napisao mi je: Nikola, molim te, nemoj sada, zna, ekam neto njih iz Ministarstva, pa... saekaj...

Rade Ivkovi: Gospodine Janiu, ta se dogaa sa Vaom inicijativom, ta inicijativa je pokrenuta, o osnivanjuNacionalnog saveta srpskog rasejanja? Dakle, odrana su dva sastanka...

Nikola Jani: I stalo se.

Rade Ivkovi: ta je razlog tome?

Nikola Jani: Pa razlog je da su gospoda visoki politiari, govorim visoki politiari, irili glasine i po RepubliciSrpskoj i po dijaspori, svuda... Da osnivanje Nacionalnog saveta srpskog rasejanja ima za cilj da rui ovu vlast. A nemamo cilj da ruimo Vladu. Za nas u stvari, kao to sam gospodinu Tadiu rekao pre mnogo godina utokholmu, nas ne bi trebalo da interesuje ko je na vlasti u Srbiji. Nas treba da interesuje da se potuju zakoni i dse radi za dobro ovoga naroda, a ko je na vlasti to je...

Rade Ivkovi: Da se podigne nivo politike kulture uopte.

Nikola Jani: Naravno, naravno. Znai, oni su na sve naine pokuali da to koe, ubacivali su ljude koji to kopoela je ona kampanja da umesto Nacionalnog saveta srpskog rasejanja, da odmah preemo na stranku MIR,

Matica i rasejanje, ije smo ime ve registrovali... I mi sada ekamo, nismo dobili iz Brisela jo one garancije kojesu nam potrebne, da e nam pomoi da zaista 2013. kako su meni neki rekli, da e pritisak moi da bude jak nanau zemlju, da nam se dozvoli da glasamo putem Interneta. E tada se stvari menjaju... Ali, gospodine Nikoliu,kad smo ve tu hajmo da pitamo poslanika u Skuptini, da li Vi vidite u neemu problem, a to smo i izglasali

jednoglasno na onoj koferenciji o dijaspori ovde u Interkontinentalu, da imamo Nacionalni savet srpskog rasejanjaImamo Nacionalne savete manjina u Srbiji...

Zoran Nikoli: Tako je.

Nikola Jani: Oni dobijaju novac za svoje medije, za svoj jezik i kulturu i tako dalje... Da li Vi vidite negdeproblem, kao politiar u tome da, srpsko rasejanje ima Nacionalni savet srpskog rasejanja, da mali, neu da kaemPerica jer jedan gospodin iz Noepinga koji je veoma, veoma precizan, ljutio se to sam pominjao Pericu iz Austrijpa evo da kaem Mikica iz Australije... Da mali Mikica u Australiji treba da odava svoj maternji jezik, svoju kultursvoje pismo... U emu je problem da postoji Nacionalni savet srpskog rasejanja, koji e se boriti za sva ona prava

koja matica daje manjinama i to je sasvim u redu? Je l tu negde ima neki problem?

Zoran Nikoli: Pa ne, pazite mi imamo zakon koji je usvojen o dijaspori i Srbima u regionu. On je dobar, manjedobar, lo. O tome valja raspravljati. On predvia odreene institucije, o kojima opet moemo da govorimo dobro sastavljene, efikasne su, nisu. Ali, ja mislim da mi treba da se kreemo u zakonskim okvirima koji sada postoje.Dakle, ovo sve to ste Vi otvorili je sjajan uvod recimo za delegate koji bi o tome trebali da raspravljaju na Skupdijaspore, koja e biti 28. juna na Vidovdan u Beogradu ili u julu mesecu u Temivaru, kako je ovde predloeno, sada nije ni bitno. Ali je to zapravo tema za Skuptinu. Onda zapravo ne vidim emu Skuptina dijaspore ako se otim pitanjima ne bude raspravljalo. Vlada je u januaru mesecu usvojila Nacionalnu strategiju o odnosima maticeprema... prema dijaspori. Nije dobro da smo na mig nekih zemalja u regionu bitne elemente te strategije u roku o24 sata... onda se postavlja pitanje odnosa prema toj strategiji. Jer ako neto proglasite nacionalnaom strategijomonda ste spremni da u roku od 24 sata ste spremni da promenite te odrednice, onda se zaista postavlja pitanjeodgovornosti. A svakako ukazuje na neozbiljnost tih ljudi koji su to... koji su to pisali. U toj nacionalnoj strategiji jetakoe predvieno, ta kao drava emo traiti u pojedinim zemljama u okruenju, u pojedinim zemljama u Evropdakle u rasejanju, ali je to... takoe moe da ostane mrtvo slovo na papiru.

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

13/34

Zoran Nikoli: ... jer mi smo vrlo jaki na pisanju strategija...

Rade Ivkovi: To nije povueno, je l tako?

Zoran Nikoli: ... To naravno... to naravno nije, ali ovo je jedan lo predznak. Dakle, mi kao drava imamo pravs obzirom da svojim nacionalnim manjinama obezbeujemo zaista najvie standarde...

Rade Ivkovi: To je princip reciprociteta...

Zoran Nikoli: ... tako je, da na bazi toga traimo ta ista prava. Da li je to sad tako? Nije.

Nikola Jani: Da Vas upoznam, i Vas i gledaoce, da podsetim. Pitanje osnivanja Nacionalnog saveta srpskog

rasejanja je pokrenuto, i usvojeno je jednoglasno, na toj konferenciji o dijaspori, pre nego to je pokrenut Zakon odijaspori. Vi govorite o toj Skuptini u kojoj su ljudi koji su ranije apsolutno bili za Nacionalni savet srpskograsejanja, ona grupa pojedinaca o kojima sam govorio, koji su bili jako kritini, pa sada su... e sada kau da biNacionalni savet srpskog rasejanja na neki nain umanjio znaaj Skuptine. E pa znate ta, mi hoemo da prvoraistimo to pitanje i hoemo to u Vaem Odboru. Da li ta Skuptina ima onaj legitimitet koji zakonom treba daima? Ima? E, onda mi imamo i pravo da predlaemo promene u tom Zakonu, je l tako?

Zoran Nikoli: Naravno, naravno.

Nikola Jani: Koliko vremena treba da se jedan zakon promeni u Republici Srbiji?Zoran Nikoli: Pa to sve zavisi, pazite, zakon koji ulazi u Skuptinu obino ulazi na predlog Vlade, i onda pohitnom postupku... ja u Vam rei da je DSS predloio do sada preko deset zakona koji jo uvek stoje u procedurikoji nikada nee ni ui u proceduru.

Nikola Jani: ... Koliko je najkrai period da je predloen jedan zakon i da je usvojen?

Zoran Nikoli: Pa, deavalo se da Vlada etvrtkom usvoji zakon i da to recimo, po hitnom postupku ve uponedeljak, ako se... pogodi ta situaicja da kree... tad nova sednica, da to ve ue u skuptinsku proceduru...

Nikola Jani: ... ovaj Zakon koji sada postoji, on ima toliko rupa i to je najvanije, kada sve sumiramo od kadje Zakon i od kada je Strategija doneena, to ste Vi sada rekli... neshvatljivo je da donese strategiju odnacionalnog znaaja, i ti je promeni u roku od 24 sata... Taj zakon dozvoljava izvesnim grupacijama, izvesniminteresnim grupama da rade one stvari koje su garantovano od velike tete. Ostavimo po strani i Ministarstvo, iVladu i sve. Imam jo jedno pitanje ispred dijaspore Vama kao poslaniku u Skuptini Republike Srbije da postavimDa li u ovoj zemlji postoji neto, to moe, a to je dobro za dravu, to moe da se radi, mimo Vlade, mimoMinistarstva, mimo Zakona, a da je za dobro ove zemlje? Da li postoje takve mogunosti?

Zoran Nikoli: Pa nije dobra drava koja gui bilo kakvu inicijativu, koja je u skladu sa propisima i zakonimajedne drave. Ja pretpostavljam da u tim okvirima i Vi govorite.

Nikola Jani: Sigurno. Direktno pitanje je ovo: ako Skuptina dijaspore postoji jedanaesti mesec i nita nijeuradila, samo prepucavanja o sajtu, o falsifikovanju, o onome ta nisu uradili, nita pozitivno to mi vidimo... Vi dnas posavetujete kome dalje da prosledimo jedan plan izvesnih organizacija, izvesnih grupacija, dokumentovano,koje mogu da budu mnogo efikasnije i bolje za interes dravljana Srbije, i u matici, i u rasejanju, da li Vi moete dnas uputite na pravu adresu kako mi moemo... Da budemo naisto sve po zakonu... Ko vodi ovu zemlju, ko jepremijer Vlade? Gospodin Cvetkovi, predsednik je gospodin Tadi, ali toliko toga ima sa ime se Vi ne slaete,toliko amandmana a jedan deo amandmana opozicije je usvojen, je l tako,?

Zoran Nikoli: Da.

Nikola Jani: Ali, veliki deo amandmana za koje smo sigurni bili da su odlini, nisu usvojeni. E nas interesuje dli mi moemo preko Vaeg Odbora da traimo... hajmo da zamolimo gospodina Nikolia kao poslanika u SkuptinRepublike Srbije da Vi budete naa veza. Da mi Vama prosleujemo ono to smatramo da je dobro. A Vi, mi

recimo smatramo da sve to smo uli od Vaa izlaganja u Skuptini, ono zata ste se Vi zalagali, bez obzira to jto ispred vae stranke, da je to bilo izuzetno korektno, izuzetno potrebno i jako dobro za ovu dravu. A vi namaodgovorite, ovo smatrate dobrim, ovo moe da proe u Srbiji ovo ne. I molim Vas, ako dobijete jedan jedini predlokoji nije od interesa, prvenstveno graanima Srbije, jer mi u rasejanju ipak ivimo mnogo bolje, ali patimo vie zaovom zemljom nego vi ovde. Ovde ljudi pate zato to nemaju da jedu, a mi patimo to ne moemo da doemo i dsvi sednemo leti ispred hotela "Moskva" da pijemo kafu i da gledamo lepe devojke kako prolaze... Vidite gospodinNikoliu, koliko je dijaspora zapravo eljna prave komunikacije i koliko nam te inicijative nedostaju?

Zoran Nikoli: Da, naravno i moj utisak je da te komunikacije nema... da nije dobra. Ja apsolutno svimorganizacijama koje tite interese dijaspore, koje predstavljaju dijasporu, stojim na raspolaganju. I ujedno, dakle,apsolutno sam otvoren za sve dopise, sve inicijative koje budete imali, da ih prezentujem nadlenom Odboru.Ujedno Vam dajem savet da to sve to imate nameru, evo ovde smo se veeras dogovorili, dakle da poaljetemeni, da poaljete svakom lanu Odbora. Ne bi trebalo i ne treba praviti tu vrstu razlike kada govorimo o interesimdijaspore, i deliti da kaem, lanove Odbora na lanove koji su u vlasti i koji nisu u vlasti... Mada se vrlo esto,dakle, desi, naveo sam ovde i taj jedan primer da poslanici vlasti i u Odboru za Srbe van Srbije se, verovatno po

l l i Vl d t t lj j i kl d ji li i b ji

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

14/34

Postavite na

ljudima da odemo u Crnu Goru... ... to je zaista sramota za parlament.

Nikola Jani: Nemojte sad da se izvlaite... Prvo i prvo mi neemo da aljemo svim poslanicima iz tog Odbora nekoliko razloga...

Zoran Nikoli: Ne, ja se apsolutno ne izvlaim. Ja sam Vam to dao kao preporuku...

Nikola Jani: Naravno da svi iz dijaspore, ko hoe, mogu da alju svima... Ali postoji deo ljudi koji hoe daimamo jedan punkt ovde. Mi emo poslati, recimo, na 25 adresa. Od vas 25 e odgovoriti pet vas ili deset, idobijemo pomalo razliite odgovore. Mi znai treba da ulazimo u diskusiju sa svima vama... Kolko je dug Va raddan?

Zoran Nikoli: Pa, zavisi, dakle nekad... dakle nekada parlament radi dosta kratko, nekada imate u jednom da

samo sednicu Odbora...

Nikola Jani: Ne, ali Vi radite i mimo sednica odbora...

Zoran Nikoli: Mislite generalno? Pa sigurno recimo 12 do 14 sati...

Nikola Jani: Dvanaest sati? E, u redu. Vi ete posle ovoga to ste nam obeali imati radni dan 14, ili 15 sati,umesto 12, jer e... Znate ta, zaista mislim da uradimo neto konstruktivno. Preuzeli ste na sebe to, i ja mislim dae Vama i dijaspora i matica biti izuzetno zahvalna, da Vi kanaliete dobijeteno od nas, neto to smatrate da trebda se poalje nekom drugom, Vaem kolegi direktno, recite nam kome, i mi emo slati. Ali mi, dijaspora, ne zna dmoe da se obrati nekome drugome, izuzev drvenom advokatu, Ministarstvu za dijasporu. To je Ministarstvo

jednostavno jedan advokat, to ste Vi rekli... Mi hoemo recimo neto sa ovim ovekom (pokazuje na Radeta), a moramo da piemo Ministarstvu, a ono da prenosi njemu!? Mi hoemo sa Ministarstvom odbrane, opet prosleujeaman zaman, gluposti. I naravno, tako onda dolazimo do pokvarenih telefona, jer u prenoenju tom ministarstvu

kom se u stvari jedan ovek ili jedna organizacija iz rasejanja obraa, Ministarstvo ya dijasporu, u prosleivanjutoga, ve je selektiralo ono to njima odgovara ili ne odgovara. Pa nismo mi mutavi... Neemo da budemo mutavi

Rade Ivkovi: Gospodine Janiu, pri kraju smo emisije, ali korist od ove emisije je, da smo ipak pronali jojedan kanal komunikacije i razgovora... i to naravno preko predstavnika u Skuptini naih poslanika. Gospodo, hvavam na ueu u ovoj emisiji. Potovani gledaoci vama hvala na panji, i srdani pozdravi iz Beograda. Mi sevidimo idueg meseca ponovo u emisiji "Matica i rasejanje".

27.4.2011.

Prilagoeno za tampa
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2439http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2439&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Matica%20i%20rasejanje%2C%2014-ta%20emisija%20na%20TV%20Kopernikusu&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4db7a77a6b5d701c/1&uid=4db7a77a488d04c2&CXNID=2000001.5215456080540439074NXC&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2439http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

15/34

27

keni rano

avigacija

bavetenje!


okumenti

je Srba u Sarajevu

Matica i rasejanje, 14-ta emisija na TV Kopernikusu

Transkript 14-te emisije - 1. deo

Deo razgovora poslanika Skuptine Republike Srbije, gospodina Zorana Nikolia i predsednikaSrpskog saveza vedske, gospodina Nikole Jania.

Rade Ivkovi: Gospodine Nikoliu, da li je bilo pritubi od strane dijaspore, recimo, naodnos Ministarstva prema nekim organizacijama? Da li su do Vas stizali takvi glasovi

protesta...?

Zoran Nikoli: Moram da priznam, da u formalnom smislu nemam to iskustvo. O pritubama dijaspore, odnosn

odreenih organizacija o problemima u funkcionisanju, komunikaciji sa Ministarstvom, prilike sam imao da seupoznam putem medija, dakle, Interneta i tako dalje. Ali, u formalnom smislu kaem, ja nisam imao takvo iskustvo

Dakle, nisam bio u prilici da vidim formalne zahteve, koji bi doli pred Odbor za Srbe van Srbije, da eventualno o

tim problemima raspravljamo. Mislim da to svakako nije dobro, jer pretpostavljam da problemi u komunikaciji

postoje. Da se sad malo korigujem i da kaem, iskustvo koje sam imao je bilo vezano za sam Predlog zakona o

Srbima u regionu i u dijaspori kada smo mi zapravo tada dobijali dopise od naih organizacija iz rasejanja, u smis

zamerki na Zakon. Ali, ono to je okarakterisalo i donoenje tih zakona je da su se, apsolutno, zamerke na zakon

ignorisale. Poseban jedan problem je, to sam ja tada u raspravi isticao, da nije dobro donositi jedan takav zakokada naiete na muk u dijaspori. Zapravo mislim, moj je utisak, da je vei deo dijaspore odreagovao na taj nain

je jednostavno preutao taj zakon, pretpostavljam, zato to je time bio nezadovoljan. I, pretpostavljam, iritiran zboinjenice da nije bio ukljuen u javnu raspravu. Mi smo imali od strane ministra tada predstavljeno, kada sepredstavljao zakon, jednu injenicu, odnosno, tvrdnju da je uraena iroka javna rasprava i u zemlji i van zemlje.Nikada to nije potkrepljeno da kaem, konkretnim dokazima, zapisnicima sa tih sastanaka. I zapravo smo imali

jedan Predlog zakona koji je kada je uao u skuptinsku proceduru bio vrlo sporan, a koji smo uspeli da korigujem

sa nekim amandmanima. Ali, zapravo i pitanje je da li taj Zakon i pogaa sutinu stvari. Kaem, znam da je biloozbiljnih primedbi, a i samo nezadovoljstvo koje dobijamo od dijaspore ipak pokazuje da je Zakon mogao biti i bolj

Rade Ivkovi: Ali, naravno, bilo je nezadovoljstva ne samo zbog Zakona, nego i zbog naina na koji je Zakonsprovoen, odnosno nije sprovoen. Ali, o tome bi mnogo vie mogao rei gospodin Jani.

Nikola Jani: Prvo, veoma mi je drago da je gospodin Nikoli sa nama, i da smo uli ovo to smo uli, da je tonajvei odbor u Skuptini, to je iznenaujue. Drago mi je i da da ste imali dosta sastanaka. Problem je u tome ne verujem da ste na vaim odborima imali predstavnike organizacija iz dijaspore, koji su vam slali primedbe i koj

su traili da ih zatitite od nepotovanja Zakona Republike Srbije koje ste doneli. Naravno, primedbi je bilo pre tog

Mogu odmah da Vam kaem da spisak sa koga je gospodin Srekovi u Skuptini itao imena organizacija, koje sdale podrku tom zakonu, nije taan. Da su itana imena organizacija sa kojima nikada nisu ni jednu jedinu reprogovorili o tome. Naravno da smo pitali gospodina Srekovia zato tako radi, a nikada na to nije odgovorio.Veoma sam iznenaen da sam uo od gospodina Nikolia da oni nemaju saznanja o tome. Slato je Skuptini viepisama u kojima smo traili da nas zatitite na osnovu zakona koji postoje, ovakvi kakvi su, ali ve postoje. Da nazatitite na taj nain to bi se ti zakoni potovali. Problem koji mi imamo izmeu rasejanja i matice je da i Odbor, poslanici u Skuptini, i javnost, o dijaspori ne znaju maltene nita. Za vas smo mi i dalje gastarbajteri, nekolovan

neobrazovani, koji nemaju vie ni novca, kao to je ranije bilo jer je kriza i na Zapadu. Ali, ono to smo traili sve

vreme, a to je, da se napravi taj inventar rasejanja, da vidimo ko gde moe, ta moe, i kako moe, to ste sve

vreme izbegavali, ne mislim Vi, nego drava. Skuptina dijaspore je osnovana na osnovu tog Zakona kao najveetelo dijaspore. Mi imamo desetak lanova u toj Skuptini koji ne predstavljaju maltene nikoga. Imamo delegate kojkada su doli prvi put nakon konstituisanja, su rekli: Ja ne znam zato sam ja ovde, mene su zvali sino da doei rekli su mi: Ti ide, ti e biti delegat... Oprostite gospodine Nikoliu, hoete Vi da nam kaete da li Vi znate, pZakonu - govorimo o Zakonu o dijaspori - koliko delegata broji Skuptina dijaspore?

Zoran Nikoli: Pa da, Zakon je tu jako precizan, 45 delegata broji Skuptina dijaspore i Srba u regionu.

Nikola Jani: Vi ste rekli Zakon je veoma precizan, to znai da Skupstina dijaspore ima 45 delegata i ne mobilo ko da napravi 42 ili 52 delegata, ili kako kad...

Zoran Nikoli: Pa to, naravno, ne bi smelo. Ali ja u Vas podsetiti da smo mi imali i Narodnu skuptinu pre jednest-sedam godina sa 304 poslanika, iako Zakon, precizno i Ustav, kae da Skuptina broji 250 poslanika, imali

smo 304 poslanika 2003, 2004. godine...

8/7/2019 Koreni (27. April 2011)

16/34

Nikola Jani: ... nekada. Pa, ja mislim da su sada druga vremena. Mi svi treba da se borimo da se takve stvar

ne deavaju...

Zoran Nikoli: Naravno, nedopustive stvari.

Nikola Jani: Tano, u pravu ste, Skuptina dijaspore broji 45 delegata na osnovu Zakona. Na konstitutivnojsednici te Skuptine, verifikovali su 49 delegata, a odmah posle toga Ministarstvo je poelo da beozobraznoponiava ta etiri delegata, jer su svuda navodili da ih je 45. Ja ovde imam prepisku, koja je ovih dana bila izmedelegata, gde jedan od delegata pie ovako: Zapisnik sa sednice je falsifikovan, tu se govori o sednici Skuptin

dijaspore" neko je, a bilo bi poeljno da nas obavestite ko je, uneo podatke koji ne odgovaraju deavanjima saosnivake Skuptine dijaspore i Srba u regionu. NETANI SU, napisano velikim slovima. Pa, kae ovako: "Odaklgospodine predsednie", to je poslato predsedniku Skuptine dijaspore gospodinu Gvozdenoviu, "odjednomSkuptina ima 51 delegata, a ne 45 koliko je potpisano zakonom, ili 49 koliko je verifikovano na Skuptini?" Ovd

isto tako, samo u zadnja dva dana ili tri (broji) jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam, osam, devet, deset, jedanaedvanaest... imamo trinaest delegata, koji su se otro obratili Ministarstvu za dijasporu i gospodinu Gvozdenoviu,predsedniku Skuptine, povodom odluke koju su na sastanku gospodin Srekovi i gospodin Gvozdenovi doneli..(ita):

"Ovim putem Vas obavetavam da e se naredna sednica Skuptine dijaspore i Srba u regionu odrati u periodu 05. do 07. jula 2011. godine u Temivaru".

Samo za dva dana mi imamo 13 delegata, koji su skoili i rekli: ta je ovo? Ko odluuje gde e da bude SkuptinaPo Zakonu treba da bude na Vidovdan u Beogradu, u Srbiji. Naa majka je Srbija, naa matica je Srbija. Ne mogudva oveka da odluuju gde e da bude Skuptina. I na kraju, da ne bi moje izlaganje bilo dugo, rei u Vam da i gospodin Duan Vidakovi, lan Skuptine, delegat iz Nemake, a istovremeno i vlasnik asopisa Vesti, umestoda o ovome pie u njegovim novinama, oglasio pismeno delegatima i pie, izmeu ostalog, ovako: Svi delegatismatraju da je Skuptina dijaspore ozbiljna institucija rasejanja. To nije istina, mnogi smatraju da je to

jednostavno... nita. Ali, posle ovog obavetenja, sve mi ovo lii na folklornu sekciju ili lovako drutvo.

Razlika u ovome to gospodin Vidakovi pie je u tome, da mnogi delegati ve mesecima unazad smatraju da jeovo lovako drutvo, a ne najvee telo odluivanja dijaspore, a sad i on to iznosi. Mene interesuje kome mi izdijaspore, kad govorim mi, govorim o milionima ljudi koji i dalje volimo ovu zemlju i gledamo nau zemlju kao

maticu, odavde su nam koreni... kome mi moemo da se obratimo za zatitu? Da vie ne maltretirate ljude, da nekrite zakone, da smanjujete mogunosti dijaspore da pomogne svojoj zemlji? Kome mi moemo da se obratimo?

Zoran Nikoli: Pa dobro, pretpostavimo da ste to pitanje postavili meni i da... (smeje se) i da sam ja ta adresa

ali pre svega onima koji su u izvrnoj vlasti. Dakle, ja zaista nisam srean kada ujem bilo kakve, ovakvekomentare i ovakve diskusije. Iz prostog razloga to ja ne znam gde je tu greka? Ali mi zaista, kao narod nismoizgleda u stanju da se organizujemo na najbolji mogui nain. Dakle, nesporno je da matica je zainteresovana zasve svoje ljude irom sveta, i nesporno je da matica eli da ti odnosi budu najbolji mogui, da ono to matica moda prui rasejanju se uradi na najbolji mogui nain. Da onaj kvalitet koji mi imamo u rasejanju, u ljudima a... da sto na neki nain iskoristi za potrebe matice i svekolikog naroda i graana. I mislim da su sve to pitanja oko kojih b

kao odgovorni ljudi morali da imamo nacionalni konsenzus, da bi morali zapravo da taj... ti nai ciljevi budu nespobez obzira kojoj stranci pripada, ili neko ako ak i toj stranci ili bilo kojoj drugoj stranci, i ne pripada. A ini mi se dsam Zakon, koji je donet, je bio u velikoj meri stranaki motivisan. Ja sam u skuptinskoj raspravi to i ustvrdio, dami se ini da se zapravo Zakon pravio po meri jedne stranke, koja je i u tom ministarstvu. I da se zaista plaim dae u tom politikom smislu biti odreenih zloupotreba. I evo, vidimo tih primera i primedbi ima jako, jako puno. JaVam predlaem da se konkretno obratite Odboru za Srbe van Srbije Skuptine. To je... lanovi Odbora su javanpodatak, dakle na sajtu Narodne skuptine moete videti svakog lana ponaosob, svakom ponaosob poaljite. Pada zaista onda u nekoj formi, ako su to... ja sad ovo ujem od Vas, nemam ni jedan razlog da Vam ne verujem, au krajnjoj liniji ipak je potrebno to sve jo jednom sagledati. Ono to narodni poslanik u Skuptini moe, jeste dauvek u formi poslanikog pitanja postavi pitanje nadlenom ministru, koji onda ima obavezu da vam odgovori. Jerono u ta ne sumnjam da na mnoga pitanja koja dijaspora postavlja vrlo esto, i Ministarstvo dijaspore, alipretpostavljam i druga ministarstva, jednostavno preute. To je utanje takozvano utanje administracije, najboljaodbrana od problematinih pitanja i verujem da toga ima. E tu, narodni poslanici mogu da budu ta spona, dapostavljajui pitanja, na osnovu Poslovnika i prava koja kao poslanici imamo. Na neki nain... ne na neki nain ve

zapravo, na direktan nain i onda i ministar za dijasporu i ostali ministri imaju obavezu da nam u pisanoj formi to odgovore.

Nikola Jani: Odlino, odlino... Znate mi u rasejanju pratimo zasedanja Skuptine, redovno, zaista ih pratimo.etvrtkom sluamo kada vi postavljate pitanja, vrlo retko je bio gospodin Srekovi... da ste ga pitali neto... ja sene seam da ste ga ikada pitali. A s druge strane, dijaspora je treina naeg naroda, maltene. Prvo, to pokazuje zakoni i propisi ne znae puno ovoj zemlji, ako vi sami niste nali za shodno da postavite neka pitanja ministruSrekoviu. Ne mislim lino Vi. Ovo je s druge strane, jedan otvor, jedna mala radost za nas iz dijaspore, jer znada emo putem skuptinskog pitanja od Vas, dobiti odgovor od gospodina Srekovia na pitanje na koja nam onnije odgovarao etiri, pet meseci. M

koreni (27. april 2011)

Documents