koreni (12. oktobar 2011)

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

1/28

12 . October , 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Gostovanje Nikole Jania na Bum bumradiju u Beogradu

Istina i o medijima

Predsednik Srpskog Saveza

iz vedske, izdava lista Srbau rasejanju Koreni i poasnipredsednik IOS-a (asocijacijaIstina o Srbima) Nikola Jani,prilikom posete Srbijigostovao je na Bum bum radiju u Beogradu. Savoditeljkom Svetlanom Bogdanovi razgovarao je ocenzuri u medijima, istini koja se retko iznosi u Srbiji io Srbiji, o "Korenima" koji su maltene jedini slobodankoji se ita i u rasejanju i u matici, kao i o autorskoj

emisiji "Ovde a tamo", koja e se od 03. novembraemitovati na Kopernikus televiziji.

12.10.2011. Opirnije...

"Kreatvine ene inovacije iz vedske" uBeogradu

Kako veankekreiraju budunost

U beograskom Muzejutehnike i nauke otvorena je,10. oktobra neobina izloba"Kreativne ene inovacije izvedske". Nije neobino toto je otvorena izloba u saradnji vedske i Srbije,ve sama postavka koja je oduevila prisutne.

12.10.2011. Opirnije...

Dva primera srpske tranzicije

(Ili tranzicija na srpski nain)

Srbija je poljoprivredna zemlja,njeno voe i povre je odlinogkvaliteta i nije izgubilo miris kaou mnogim zemljama razvijenogsveta. Meutim, u Srbiji nema

organizovanog otkupa voa ipovra, niti se voari i povrtariudruuju kako bi svoje proizvode organizovanoprodavali po najboljim cenama

Prestolonaslednik Aleksandar I IKaraorevi na priredbi drutva"Sretenje"

Jedan svet, jednisnovi

Slovenako-srpsko kulturnohumanitarno drutvo"Sretenje" smeteno je udravinjskoj dolini, u podnojuKonjike gore u SlovenskimKonjicama. Drutvo se ne moe pohvalitiposedovanjem izrazito finansijsko materijalnihvrednosti, ali je itekako za razliku od drugih, bogatoneiscrpnim idejama, aktivnou svojih lanova i

njihovom voljom ka stvaralatvu.12.10.2011. Opirnije...

Dokumenti

Imenovanja

U periodu od mesec dana uOVK jedinicama dolo je dovelikih promena. RamuHaradinaj je sa mestakomadanta taba u Gloanusmenjen i postavljen zakomadanta u regionu Dugaini, a na njegovo mestodoao je Driton Zenelji. Neto kasnije Haradinaj je namesto pomonika komadanta u Metohijskoj ravnicipostavio Fatona Mehmetaja.

12.10.2011. Opirnije...

Reagovanje na tekst "M inistre nije brigaza srpsku dopunsku kolu u Parizu"

Istina na prvommestu

Potovani itaoci, znamo dapodravate nau borbu zaistinu, i objavljivanje drugestrane prie, one koja nijefilovana od strane raznihmonika. One strane prie koja iznosi stavove ljudikoji se bore da Srbija bude bolja a njeno rasejanje

::. tampana izdan ja

::. Proitajte

Gostovanje NikoleJania na Bum bumradiju u Beogradu

PrestolonaslednikAleksandar IIKaraorevi napriredbi drutva"Sretenje"

"Kreatvine ene inovacije iz vedske"u Beogradu

Dokumenti
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2http://modules.php/?name=Stories_Archivehttp://modules.php/?name=News&new_topic=20http://modules.php/?name=Content&pa=showpage&pid=48http://modules.php/?name=News&new_topic=19http://modules.php/?name=Content&pa=showpage&pid=57http://modules.php/?name=Content&pa=showpage&pid=26http://modules.php/?name=Content&pa=showpage&pid=99http://modules.php/?name=Content&pa=showpage&pid=84http://modules.php/?name=Content&pa=showpage&pid=31http://modules.php/?name=News&new_topic=2http://www.koreni.net/download/lose-citanje.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://modules.php/?name=Web_Linkshttp://modules.php/?name=Content&pa=showpage&pid=97http://modules.php/?name=Content&pa=showpage&pid=3http://modules.php/?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

2/28

Piem i osuujem dravu,politiku, urednika medija. Da,piem protiv takvih stvari, apitam se koliko je tu mojekrivice. Zato sam pristala dakao novinar radim neke stvari, zarad novca, zarad

egzistencije, slave? Moda samo nisam dovoljnoobraala panju na to to radim, moda mi je to tadabilo ispravno, moda svi mi mislimo da radimoispravno dok se ne osvrnemo oko sebe.

12.10.2011. Opirnije...

Presek nedelje

Prase za takse

Kada drava ojadi narod to jeu redu, a kada narod ojadidravu ili nedo bog dravnuteleviziju ne plaajui TVpretplatu, onda narod dobijepo uima, ili bolje reeno poprasetu. Pa vi gledajte televiziju, koja vas lae i mae,a nemojte plaati.

12.10.2011. Opirnije...

Devetoln porodicSudimc iz Podujevpobegl je s ove strnedministrtivne grnice undi d e se jednog dnvrtiti n ognjite. Tko su

mislili oni, li ivot reir drugije. Dns u seluGrbovnic kod Kurumlije trojic sinov ive utronoj kui koju im je ustupil jedn metnk, bezprihod i bez velike nde u bolje sutr. I bez roditeljkoji su se prerno upokojili.

12.10.2011. Opirnije...

Samooptuivanje

BezalternativnaSrbija

Da Srbija uopte ne postojikao ozbiljna drava, jasno jepokazala sednica Odbora zaodbranu i bezbednostskuptine Srbije, koja jeodrana 27. septembra i za koju niko ne zna da li jebila tajna, javna ili javna tajna. Iako je do danas ostala

tajna o emu se zapravo razgovaralo na pomenutomOdboru i kakvi su zakljuci doneti, ako je tamo itadoneto, ipak je sve to to se ne zna postalo poznatosrpskoj javnosti, zahvaljujui "samosvesnomgraaninu" Vuku Drakoviu.

12.10.2011. Opirnije...

Kad se sudbina poigra Presek nedelja Povraanje Evrope Antiraketni tit u

dvoritu Srbije Honorarci Naa Ninkovi zlatna

odbojkaica Srbije Dokumenti kole za obrazovanje

odraslih Meunarodni sajam

organskih proizvoda"BioBalkan Expo2011"

Pjer Mari Galoa,francuski

vazduhoplovnibrigadni general igeopolitiar

Presek nedelje U zemlji galskih

petlova srpski jezikpriznat od Francuza,ali ne i od Srba

Propali k Grka

::. Pesma nedelj e

Lazarica

::. Stih nedelj e

Pesmica
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2651http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2650http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2650http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2649http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2648http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2648http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2647http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2646http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2646http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2645http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2645http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2645http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2645http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2644http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2644http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2644http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2644http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2644http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2643http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2642http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2642http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2642http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2642http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2641http://www.koreni.net/download/Ivana-Jordan-Lazarica.wmahttp://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/Ivana-Jordan-Lazarica.wmahttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2641http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2642http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2642http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2642http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2642http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2643http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2644http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2644http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2644http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2644http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2644http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2645http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2645http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2645http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2645http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2646http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2646http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2647http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2648http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2648http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2649http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2650http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2650http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2651http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

3/28

Atae za kulturu Helen Larson

19 . October , 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000mesenih ulazaka nawww.koreni.net je

razlog za toliko putareeno: Hvala!

"Kreatvine ene inovacije iz vedske" u Beogradu

Kako veanke kreiraju budunost

U beograskom Muzeju tehnike i nauke otvorena je, 10. oktobra neobina izloba "Kreativne ene inovacije iz vedske". Nije neobino to to je otvorena izloba u saradnji vedske i Srbije, ve samapostavka koja je oduevila prisutne.

veani su u Beogradu pokazali kako i na koji nain podstiu ene da projektuju svojeinovacije, od majica za dojilje do kope protiv silovatelja i bicikle sa enskim seditem.

U okviru izlobe "Kreativne ene inovacije iz vedske" bie predstavljene ene pronalazai iz vedske, njihoveideje i ivotne okolnosti, kao i uzori iz prolosti. Pre otvaranja izlobe predstavljen je projekat "Kreativno drutvo"koji je edo Ambasade vedske i Muzeja nauke i tehnike u Beogradu. U predstavljanju projekta i otvaranju izlobeuestvovale su goe iz vedske Helen Laon atae za kulturu Ambasade vedske u Beogradu, Anika Rembedirektorka vedskog instituta iz Stokholma i An Folin direktorka Muzeja nauke i tehnike iz vedske.

U pozdravnoj rei direktorke Muzeja nauke i tehnike u Beogradu Sonje Zimoni, saznali smo na koji nain je

organizovan projekat "Kreativno drutvo".

- Danas vam predstavljamo projekat "Kreativno drutvo" u ijoj organizacijisu uestvovala etiri institucije, ambasada vedske, vedski institut izStokholma, Nacionalni muzej nauke i tehnike iz tokholma i Muzej nauke itehnike iz Beograda. Ceo projekat ima etiri dela, a izloba je otvorena od10. oktobra do 31. decembra. Izloba je jedan deo projekta, drugi deo jeedukativni program koji namenjen starijim razredima osnovnih kola, a bieodravan sredom i petkom u dogovorenim terminima. Trei deo e bitipredavanja, uz razgovore ponedeljkom, koji su nazvani "Klub ponedeljkom".

"Klub ponedeljkom" e biti mesto susreta, razgovora i prezentacije gostiju izvedske i Srbije, o temama koje se tiu kreativnosti, kulturnog i drutvenogpreduzetnitva, upravljanja i inovacija. etvrti deo je onaj u kome smo i miuestvovali, a to su inovacije naih ena i to iz dve institucije, to je Savezpronalazaa Beograda i odsek za industrijski dizajn Fakulteta primenjenihumetnosti u Beogradu.

Prva se prisutnima obratila Helen Laon atae za kulturu Ambasadevedske u Beogradu zahvalivi se direktorki beogradskog Muzeja nauke itehnike na pozivu za saradnju.

- Pre svega bih volela da se zahvalim domainima na sjajnoj atmosferi idivnom prostoru u kome se nalazimo. Velika mi je ast i ponosna sam to

sam u Beogradu. Zahvalila bih se i Muzeju nauke i tehnike iz Stokloma kao i vedskom institutu koji su nampomogli u organizovanju izlobe u Beogradu. Ovaj projekat je izuzetno veliki i zove se "Kreativno drutvo", trajae trimeseca. Osim postavke izlobe "Kreativne ene inovacije iz vedske" imaemo i obrazovni deo programa ukome saraujemo sa dve optine Savski venac i Stari grad, kao i sa 15 kola iz ovih optina sa oduevljenjem jeispirala Helen Larson dodajui da oekuje uee velikog broja osnovnokolaca na projektima.

- Zajedno sa ovim kolama i sa decom organizovali smo jedan deo pedagokog programa, a u Muzeju e bitiodravani susreti sa njima i radionice dva puta nedeljno, svake sedmice u naredna tri meseca. kole e moi dakonkuriu ili podnesu zahtev da uestvuju u programima koji traju po dva sata i obuhvataju ture po Muzeju iradionice. Oekujemo da emo za tri meseca imati oko 850 dece u poseti zakljuila je atae za kulturu predajuire svojoj zemljakinji Aniki Rembe, direktorki vedskog instituta iz Stokholma.
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2http://www.koreni.net/download/lose-citanje.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

4/28

Kopa protiv silovatelja

Goe iz vedske

"Klub ponedeljkom", izlobu i edukativni program pokriva oblastkoja je vana za sve zemlje i drutva savremenog sveta. Svi

mi suoavamo sa velikim brojem izazova koji postoje u naimdrutvima a to je potreba za inovativnou, kreativnimreenjima i to je neto to postoji u svim zemljama. Jerkreativnost i inovativnost su, pre svega, izvori jedne otvorenesaradnje. To mi vidimo kada pogledamo decu kako se igraju.Ona jednostavno u svojim igrama i kreativnosti nemaju nikakvihogranienja. i sa svakim izazovom se suoavaju spontano i

kreativno. Ali kako rastemo i ulazimo u krutu strukturu, ta kreativnost ne dolazi vie spontano, nain razmiljanjapostaje mnogo manje kreativan. Sve to moemo da uradimo kao individue to je, pre svega, da pomognemo i deci istudentima i enama da veruju svom instinktu, kreativnosti i da znaju da ih koriste zakljuila je Anika Rembe

dodajui da su Srbija i vedska veoma sline kako po broju stanovnika, tako i po velikim gradovima i kulturi.

- U svakom sluaju puno moemo da razmenimo jedni sa drugima, da nauimo jedni od drugih i da taj kulturnirazvoj bude veoma uspean.

Direktorka Muzeja nauke i tehnike iz Stokholma, An Folin je vie govorila o samoj izlobi. Ona je ve drugi put uBeogradu u svom "sestrinskom" muzeju i impresionirana je postavkom izlobe prenete iz vedske. Objasnila jekako je sama izloba nastala da bi, potom, prisutne povela u malu etnju kroz budunost.

- Pre deset godina pravili smo inventar u Muzeju u Stokholmu.

eleli smo da vidimo u kojoj meri se enski aspekti ivljenjaoslikavaju u naim postavkama. Nije bilo iznenaujuje kada smoshvatili da ih uopte nema, nismo imali artikle koji su odraavaliensku inventivnost, kao ni deju. Ovo je bio spomenik mukominenjerstvu jer je bilo 55.000 artikala od kojih ni jedan enski.Rezultat je bio taj da smo krenuli da traimo enske inovacije zakljuila je An Folin pokazavi izume koji su izmatalepreduzimljive ene iz vedske.

Jedan od vrlo zanimljivih izuma koji smo gledali sa oduevljenjembilo je sedite za bicikl za ene. A ono to je dalo poseban mekizloenom eksponatu je to to je An Folin nagovorila novinara sa

jedne televizije da obue suknju i sedne na enski bicikl, jersedite je osmiljeno (skraeno) tako da enama ne smeta suknjadok voze bicikl. Uz smeh i komentar "molim vas bez tampe nikaddo sada nisam nosio suknju" kolega je seo na bicikl. Smeh dosuza na licima prisutnih i oduevljenje izumom propraeni sugromoglasnim aplauzom.

U nastavku razgledanja videli smo mnotvo izuma osmiljenih zanegu dece, za bolnice i centre u kojima se vodi rauna o deci. Ono najbitnije je da su svi izumi uli u proizvodnju iprodaju se irom vedske i zemalja sveta.

Jedan od najzanimljivijih i najraspostranjenijih je flaa za vodu za sportiste koja ima ep za punjenje sa strane, takoda moe da se stavi pod nisku esmu i sipa voda. Tu bocu je osmislila devojica od 15 godina koja se vraajui sesa treninga muila da napuni postojeu bocu, jer nije mogla da stane pod esmu, zato to su visoko postavljenilavaboi. Ona i njena porodica danas ive od prodaje boce u sportskim radnjama irom sveta. Tu je i cucla zadoziranje anestezije za bebe kao i poseban pric za nos.

Ono to nas je posebno zainteresovalo je i kopa protiv silovatelja. Nju je osmislila Naa Bjerkiz vedske, i ona je u proda j i . A l i da je to neka ena na Balk anu ponudi la kao prona lazak

verovatno b i jo j se nasmeja l i . Zato sm o up i ta l i An Fo l in kakav je odnos prema enama uvedskoj, da li ih Vlada podstie na inovacije i ta zna o enama u Srbiji.

Na alost nisam jo uvek nisam dobro upuena u ivot i kulturu Srbije ali ono to ja i muzej u kome radim elimo

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

5/28

Postavite na

Da l i Muze j podrava ene iz okruen ja , iz drug ih drava i l i samo iz vedske?

Mislim da podravamo sve ene. Imamo saradnju u ovom projektu sa kompanijama koje podravaju ene da rade iosmiljavaju nove stvari koje se mogu nai u prodaji irom sveta.

U skladu sa saradnjom muzeja vedske i Srbije "Koreni" koriste priliku da pozovu dame i kolarce da posete Muzejnauke i tehnike u Beogradu, u Skedner Begovoj ulici broj 51. Jer, verujte nam, imaete ta da vidite, a i da pougledu na kreativne ene iz vedske i sami realizujete svoje ideje. A, ako smo dobro razumeli, a nadamo se da

jesmo, od "Kreativnog drutva" imaete pomo da se izrazite na pravi nain.

Ankica Tomi

12.10.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2658http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2658http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

6/28

Budimka ponovo na nogama

uz pomo radnika

19. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja



Dva primera srpske tranzicije

(Ili Tranzicija na srpski nain)

Srbija je poljoprivredna zemlja, njeno voe i povre je odlinog kvaliteta i nije izgubilo miris kao umnogim zemljama razvijenog sveta. Meutim, u Srbiji nema organizovanog otkupa voa i povra, niti sevoari i povrtari udruuju kako bi svoje proizvode organizovano prodavali po najboljim cenama.

U Srbiji postoje neiskorieni kapaciteti za preradu voa i povra koje je ove godineizvanredno rodilo. Poljoprivredni giganti koji su nekad preraivali srpsko voe i povre danas grcaju u kaljuzitranzicije na srpski nain: kupiti preduzee na aukciji, prodati maine i inventar, iskoristiti zalihe i nestati. Tako je biloi sa "Budimkom" iz Poege, jednim od najveih srpskih preraivaa, koja je amila u mraku skoro deset godinaposle neuspene privatizacije. Nju je kupio konzorcijum iz Novog Sada i posle samo godinu dana rada, povukao sei ostavio radnike na ulici bez posla i bez plata. Posle godina trajkova i nezadovoljstva, drava je ponitilaprivatizaciju "Budimke", a radnici su uli u sablasno prazne i pranjave pogone kako bi pokrenuli proizvodnju. Imajusrpski radnici iskustva u tome, jer su i ranije odvajali od svojih plata i ulagali vlastiti rad da bi se dogradio nekipogon ili kupila neka nova maina. Bivi vlasnici su otili i ostali duni radnicima 13 plata. Postavljen je novidirektor, ore Stevanovi. Krug "Budimke", na 27 hektara usred Poege, bio je zastraujue prazan i devastiran. U

6.000 oronulih i oerupanih kvadrata pogona i hala, meu mrtvim mainama, nije bilo ive due. Novi direktor uaoje sa radnicima u prazne pogone, u kojima na sreu nisu sve maine prodate, a ostalo je i zaliha voa i povra uhladnjaama. Poelo se prvo sa ienjem pranjavih pogona i najosnovnijim popravkama. Bez garancije da e zasvoj rad biti plaeni, poeli su da popravljaju snane maine. Radnici su sakupili 100.000 dinara, koliko je trebalo zaosnovne popravke, zamenu instalacije, nabavku rezervnih delova. Iz hladnjaa su izvadili odavno otkupljenesirovine i pokrenuli proizvodnju. Preduzee je ve u 2010. godini dnevno proizvodilo 20 tona marmelade i preradilo150 tona jabuke od kojih se dobije 15 tona jabunog koncentrata. Potekli su prvi koncentrati najboljeg voa koji sukrenuli u izvoz u zemlje Evropske Unije, ak i bez "global gapa" i HASAP-a. Iz tekueg poslovanja uspeli su daizdvoje za plate, ostalo je novca da se isplati dug za struju i sve obaveze dobavljaima preuzete u martu te godine.

Ove godine bie otkupljeno i preraeno mnogo vie, oko 15.000 tona jabuke, i jo oko 20.000 tona kupine, maline,vinje, breskve, ali i povra. Deo toga postae domai sokovi, marmelade, demovi, zimnica, a vei deo ve putujeu Nemaku, Austriju, Poljsku, ponosno govori direktor fabrike ore Stevanovi.

- Samo s nemakim "Binderom" imamo ugovor vredan 550.000 evra za demove. Izveemo koncentrata za okodva miliona evra. Sada svakodnevno isporuujemo robu u vrednosti od oko milion dinara.

Danas ova fabrika, radi i zapoljava 105 radnika. Bivi vlasnici su izasebe ostavili velike dugove prema dravi i poveriocima. Stari dugoviprema poljoprivrednicima su uglavnom isplaeni. Plaeno je sve to jetokom prethodne godine preuzeto. Posle oivljavanja kompanije,poljoprivrednici su na vreme dobili novac za svoje jabuke, ljive, paprike,krastavie. Sa srpskim proizvoaima ostvaren je jak kooperantskiodnos, za dobrobit svih.

Drava je danas vlasnik 56 odsto kompanije, 20 procenata je u rukama"Jugoeksporta" u steaju, a ostatak pripada malim akcionarima.Republika, kroji budunost firme, dok stranci za veinski paket nude okosedam miliona evra za poetna ulaganja, uz obavezu da dugoronouloe deset puta vie. Dakle, kad se proizvodnja ustalila, kad su se nalikupci irom Evrope, odjednom se pojavljuju kupci koji bi da kupe izpepela izniklu fabriku. Ozbiljna ponuda za kupovinu firme stigla je odkonzorcijuma firmi iz tri drave: Izraela, vedske i Slovenije.

D i i t k iti t k t j i i ti ij "D li " t k lik i i

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

7/28

Jedna od plantaa u vlasnitvu Deliesa

Postavite na

Proces vlasnike transformacije kapitala u Poljoprivrednom kombinatu "Delies" zapoeo je 2002. godine. Prvitender je propao, kao i vie pokuaja prodaje na aukciji. Na javnom nadmetanju prodata je fabrika koncentrata ikae "Nektaru", i to je jedini nekadanji deo "Deliesa" koji danas radi.

Na osnovu odluke Skuptine poljoprivrednog kombinata "Delies" u restrukturisanju, Agencija za privatizacijuraspisala je juna 2009. javni poziv za prodaju sto odsto kapitala fabrike za konzerviranje voa i povra s plantaom ifabrike sokova. Poetna prodajna cena za fabriku za konzerviranje voa i povra s plantaom iznosila je 2.211.000evra. Nekoliko potencijalnih kupaca iz zemlje i inostranstva pokazalo je interesovanje za ovog posrnulogpoljoprivrednog dina.

Zajedno sa fabrikom za konzerviranje, prodaje se deo upravne zgrade povrine 750 metara kvadratnih, 12 objekataukupne povrine 9.436 kvadrata, bazen za prihvatanje sirovina zapremine 6.000 metara kubnih, glavna kotlarnica ivelike povrine zemljita uglavnom u drutvenoj svojini. Budui vlasnik ostatka imovine "Deliesa" moi e svojeobaveze da izmiri u est rata, s tim to prva rata iznosi najmanje 30 odsto ukupne celine koju kupuje.

U oblinjem selu itorae nalazi se sedam objekata i plantaevoa. Pored upravne zgrade u prodajnom paketu je mainskaradionica, benzinska pumpa, magacini, objekat sistema zanavodnjavanje u Prekodolcu, magacin u Belom Polju, na

podruju optine Surdulica, i vonjaci na vie desetine hektarau itorai, Prekodolcu, Believu i ostalim selima ovog kraja.

Uz fabriku sokova, ide 12 objekata povrine 10.714 metarakvadratnih gde su, izmeu ostalog, proizvodni pogon, skladita,pumpni sistemi za hemijsku pripremu vode, stanica zapreiavanje otpadnih voda i drugo. Tu su i hidromeliracionisistemi za navodnjavanje u Masurici, u optini Surdulica, kao iu Preevu, poslovno-prodajni centar u Niu od 424 kvadrata ineto manji u Spuu u Crnoj Gori. Budui vlasnici "Deliesa"

imaju obavezu da preuzmu preostalih stotinak zaposlenihradnika.

Fabriku je konacno kupio Francuz Pjer Vernizo. On je kupio deo "Deliesa" 2010. godine putem javne pogodbe,kao jedini ponua. Kupio je fabriku i plantau po poetnoj ceni od 490.000 evra. Meutim, do ugovorenog roka,oktobra 2010. sem depozita od 10 odsto, kupac nije uplatio ni dinara vie. I tako, propade i ova transakcija!

U "Deliesu", koji je nekada bio jedan od veih proizvoaa sokova i kaica za bebe veoma je teka situacija. Odnekadanjih 1.000 radnika, ostalo je neto vie od 100, a vonjaci su zaputeni. Trenutno rade samo fabrikakoncentrata i kae koja je prodata na javnom nadmetanju "Nektaru", kao i Trgovina, koju je kupila firma iz Surdulice,

a vie tendera i aukcija za ostatak "Deliesa" bilo je neuspeno.

Nevolje nikad ne idu same, pa je tokom ovog vrelog leta izgoreo veliki deo mladog vonjaka jabuka u selu itorae.teta je ogromna. U siromanoj optini Vladiin Han kao da se sve zaverilo protiv radnika. Prosena plata je 18.000dinara, nezaposleno je oko 4.000 ljudi. Veliki pogoni su u krizi, a zbog teke socijalne situacije bilo je vie trajkovai javnih protesta.

Iz oba primera se moe zakljuiti da Agencija za privatizaciju uopte nije vodila rauna o tome kome prodaje fabrikei kako krmi dravnu imovinu. Cilj je bio samo prodati, to je i bio jedan od uslova koji je meunarodna zajednicapostavila novoizabranoj Srpskoj vladi posle petog oktobra 2000. godine. Sve ide u prodaju, i to to hitnije. Cilj je bio

unititi privredu Srbije temeljno i potpuno.Mali broj privatizovanih preduzea je uspeno, veina je u steaju ili rasformirana. Primer "Budimke" ipak uliva naduda nije sve tako crno u zemlji Srbiji.

Mirjana Anelkovi Luki

12.10.2011.


8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

8/28

Nikola Jani sa voditeljkom Bum bum radijaSvetlanom Bogdanovi

19. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000

mesenih ulazaka nawww.koreni.net je


Gostovanje Nikole Jania na Bum bum radiju u Beogradu

Istina i o medijima

Predsednik Srpskog Saveza iz vedske, izdava lista Srba u rasejanju Koreni i poasni predsednikIOS-a (asocijacija Istina o Srbima) Nikola Jani, prilikom posete Srbiji gostovao je na Bum bum radiju uBeogradu. Sa voditeljkom Svetlanom Bogdanovi razgovarao je o cenzuri u medijima, istini koja seretko iznosi u Srbiji i o Srbiji, o "Korenima" koji su maltene jedini slobodan koji se ita i u rasejanju i umatici, kao i o autorskoj emisiji "Ovde a tamo", koja e se od 03. novembra emitovati na Kopernikus

televiziji.

Svet lana: Zdravo ivo radio prijatelji, ovo je Bum bum radio, naravno svakodnevno preporuujemo nas sluajte, aKorene list Srba u rasejanju itajte. Koreni list Srba u rasejanju publikuje se sa namerom da nae ljude istinitoizvetava o maticama, odnosno sa prostora bive Jugoslavije, ali i u zemljama u kojima rasejano ive, a to je od

interesa za njih, na narod i nau otadbinu. Jednostavno, ako je srpski interes srpski interes zvui isto bilo .gde daivite. Kada govorimo i srpskim nacionalnim interesima to je pitanje koje je bitno svakom Srbinu ma gde da je.

Najavljujem Korene i vreme je da najavim naeg gosta, iskoristili smo ovu priliku i njegovo prisustvo u Srbiji da ga i

mi ugostimo i nije to prvi put, veliko nam je zadovoljstvo to je sa nama danas Nikola Jani izdava asopisa

Koreni, predsednik Srpskog Saveza u vedskoj i poasni predsednik IOS-a. Nikola, pomae Bog i dobro doli.

Nikola : Bog pomogao i vama i vaim sluaocima.

Svet lana : Drago mi je to ste ovde po drugi put meu nama.

Nikola : Hvala, drago mi je da vas vidim jo jednom.

Svet lana: Malo sam ubrzala ovu najavu, ali nije to trebalo, krenuemo lagano od poetka. Prvo da kaemo i dapitamo ta donose novo Koreni u ovom trenutku, jer svake srede objavljujete nove tekstove?

Niko la : Koreni od samog poetka, a nadam se da e to uvek bitii to je na cilj, iznose istinu o svemu i svaemu. Ono to je sadaprimarno i to pripremamo je da ponemo da iznosimo istinu onaim kolegama u Srbiji, o medijima u Srbiji, o urednicima u

Srbiji, o tome koliko se ovaj na narod ne izvetava o onome o

emu bi trebalo... koliko se izvetava ciljno, netano imodifikovano. Mislim i da je greka praviti razliku izmeu nas urasejanju i vas u matici, jer smo svi mi jedan narod. etrdesetposto stanovnika Srbije imaju nekog svog u rasejanju, to znaida etrdeset posto stanovnika Srbije ivi u rasejanju. To jenametnuto i pre ovih ratova i ostalo je tako posle ratova i

ekonomskom situacijom u zemlji. A ljudi ne shvataju da je

ekonomska situacija i na Zapadu jako loa. Trebalo bi posvetiti

panju tome, da ljudi shvate da na Zapadu nije med i mleko, da

je moda bolje istrpeti ovde neku godinu, a koliko zavisi od

graana Srbije, ali ste bar sa svojim narodom i meu svojima. Toje ono o emu mi sad razmiljamo. Osim toga i dalje je u planu dase pusti internet televizija TVKORENI.net. Ima puno planova,

zavisi sve od ovih mlaih koji rade samnom, jer meni jesedamdeseta godina, a osnovna vodilja je istina i nita sem istine.

Svet lana: Ovo je odlian nain informisanja, u Srbiji mnogi negledaju razne informativne emisije, dnevnik i slino, i ne ele na

t k i l i f ij Z k k j dij k lik t tk S biji i t

d d diji S biji i t bi t b l d b d N i t j j t k kt D

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

9/28

ovde, da su mediji u Srbiji sve vie ono to ne bi trebalo da budu. Ne izvetvaju javnost korektno. Dau vamprimer: stie se utisak da o Jarinju i Brnjaku ceo svet pie, ali o tome skoro niko ne pie, naalost, jer mi ovdedobijamo razliite informacije. Ono to je u zadnje vreme obradovalo ljude u dijaspori je da je gospodin Daipoeo da pokazuje malo vie od onoga to niko u vladi Srbije nije, a to je da kae zapadnim ambasadorima:"ekaj, dosta, nismo mi maloumni da nam vi nama stalno drite predavanja". To je otilo toliko daleko da su sezapadni ambasadori u Srbiji zaista izbezobrazili. Vaina tih ambasadora radi ono to jedan ambasador ne bi trebaloda radi. Oni govore ta e biti sa Kosovom?! Nemojte da zaboravite da veina lanica zemalja Ujedinjenih nacijanije priznala Kosovo kao nezavisno. Oni govore ta e i kako e da bude u Srbiji. Stalno od neega zavisi da li eSrbija da bude kandidat za Evropsku uniju ili nee, da li e se desiti neto ili nee... Zadnje je da nam jedan

ambasador kae "znate zbog gej parade ne moete", a drugi kau da ne moemo zbog Kosova. Stvar je vrlojednostavna: Srbija mora, zbog svojih graana, da jednom kae dosta. Ono to ambasadori trae od nae zemlje toi mi imamo pravo da traimo od drugih zemalja. to vas manje potuju vie e vas maltretirati, to vas manjepotuju vie e traiti od vas i ono to nemaju nikakvog pravo da trae.

Svet lana: elim jo dok priamo o medijima da vas pitam, kad dolazite esto gostujete ovde na televiziji,pretpostavljam da moete da uporedite medije u vedskoj i ovde i zanima me da li je tano da nai u rasejanjubolje znaju ta je izjavio i da li je bio za neko srpsko pitanje ili ne, neki politiar u odnosu na nas ovde koji samosluamo proitano saoptenje u informativnim emisijama?

Nikola : Apsolutno. Velika je razlika i u tome kako funkcioniu mediji na Zapadu, a kako u Srbiji. Sve medije imajusvoga gazdu i sve medije su blizu nekoj politikoj opciji. U vedskoj se napie 90 lanaka istinitih, a 10 lanih. USrbiji imate da se 98 napie lanih, a dva istinita. Sve vie, ili sve due ne mogu da razumem kako ljudi ne

shvataju da u Srbiji mediji postaju oruje politiara. Politiari su postali toliko moni da ucenjuju i da od glavnihurednika izvesnih medija trae... Sama injenica da nekoliko vodeih dnevnih listova u Srbiji nisu u vlasnitvu Srbije,nego u stranom vlasnitvu pokazuje sve. Znate, stara je izreka "ko plaa muziku taj je i slua". Tu mora da doe dopromena. Primetio sam da su manji mediji mnogo korektniji i mnogo hrabriji da govore istinito, nego javni servis, a o

B92 i da ne govorimo. Neshvatljivo mi je da se dve nedelje vrte oko "parade ponosa", B92 je vozio tu priu dvenedelje i ranije su pripremali posebn emisije o tome. Stiem utisak da je to namenski da bi se skrenula panja oddeavanja na Kosovu. A vano je da se zna, to nisam uo ni u jednim medijima, da u svim dravama na Zapadu

policija je ta koja odreuje gde e da se odre bilo kakve povorke i demonstracije. Ne znam zato gospodin Dainije uradilo to je bilo predlagano prole godine, da se parada odri na Uu, a oni nisu pristali. Trebao je da im toponudi i ove godine, a ako ne pristanu, to je onda njihva odluka.

Svet lana: Zanimljivo je da se u Korenima kao ljudi i novinari bavite istinom na ovim prostorima i naravno istinom

iz ratnih devedesetih koja je i dalje pod velom tajni, a u Srbiji moda i vie nego igde, prosto pod nekom cenzurom

da se o tome i pria, kao da je to neto to zastareva. Iz tog razloga je, pretpostavljam, i nastalo udruenje IOS. Dali istina treba isto da zvui bilo gde na svetu i da ima istu teinu? Imate li utisak da je samo Srbija izuzeta u tome?

Nikola : Apsolutno, Srbija jeste izuzetak u tome i to na jedan negativan nain, na tetu Srbije i srpske drave, kao i

srpskog naroda bilo gde da se nalazi. Da ne ulazimo u to ta se deavalo i ko je kriv, jer nije to samo jedan ovek.Evo, da napravimo paralelu pogledajte ta se desilo sa Libijom. Ako uporedite ta je bilo u Libiji i ta se deava uSiriji, logika govori da je moralo isto da se desi i sa Sirijom. Ve su preuzeli izvore nafte u Libiji, engleskekompanije, a Kina i Rusija su stavile veto u Savetu bezbednosti da ne moe da bude isti scenario sa Sirijom. Mi

emo imati takva angaovanja NATO alijanse za dvadesetk godina po pitanju vode. Tu e Srbija opet biti na udaru.Veoma je vano, to se Srbije tie, da moramo ozbiljno da ponemo da se borimo za istinu. Ne samo za istinu oSrbiji sada, to je neophodnost da bi spreili isti scenario koji je bio ranije, nego istinu o svim deavanjima na ovimprostorima u zadnje dve decenije. Svi znaju da je Srbija izgubila sve medijske ratove, da je svesno slikana slika o

Srbima kao loim momcima, o Srbiji kao jedinom agresoru i okupatoru... taj scenario je pravljen dugo. A i sada

imamo situaciju da tri posto stanovnitva Srbije, Bonjaci iz Rake oblasti, sa ovom zemljom rade ta hoe. ProtivUstava, protiv zakona... da njihova dijaspora ima delegacije koje idu po institucijama Evropi i u Briselu i pronose

"istinu", kako su maltretirani i diskriminisani u Srbiji. Prvo ta Srbija treba da uradi jest da to sprei. Ne da njihsprei da govore, ve da na isti nain, na ista odredita alje svoje ljude, svoju dijasporu koja e da iznosi injenice.Imate 40% stanovnika Srbije koji ive van granica Srbije, a ta vi znate o njima? Kada vi ovde govorite o dijaspori?

To su za vas i dalje gastarbajteri koji su otili iz Srbije pre 40 i vie godina... U dijaspori postoji ogroman potencijal.

Ili deavanja u Vojvodini? Ako vi progovorite u Srbiji neto o Maarima, o Bonjacima, o Albancima na jugu Srbije,kau da je to govor mrnje. Hajde jednom da vidimo zaista ta govor mrnje i zato mediji ne koriste istu

terminologiju kada opisuju iste stvari, ista deavanja, ali sa drugim "glumcima". Mnoge stvari se preutkuju i mislimda je to jedan ma na glavi Srbije to e nam se osvetiti kad-tad. Pogledajte koliko je od hapenja Karadia,Mladia, Hadia, bilo postavljenih uslova za Srbiju na njenom putu ka Evropi? Sada je to i gej parada, koju samve pominjao. Sutra e tri posto Bonjaka da dobije autonomiju?! A ta sa Vojvodinom, gde veinu stanovnitvaine etniki Srbi, oko 80 procenata? Da li je mogue da ti ljudi ne shvataju, zbog toga to misle da e za kojugodinu iveti malo bolje, da e njihova deca, ili unuci, moda iveti u Austrougarskoj, da nee biti u Srbiji. Jediniizlaz je da Srbija jednom za sve to to se deava kae DOSTA. Dosta i unutar srpskih granica, dosta i izvan srpskih

i N d d li d i diji l i P k d ij V j di i i k d

Nikola : Mislim da je to velika obaveza pred medijima Srbije da ne puste to da ode niz vodu nego da to prate i

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

10/28

Postavite na

Nikola : Mislim da je to velika obaveza pred medijima Srbije, da ne puste to da ode niz vodu, nego da to prate i

postave sebi kao kljuno pitanje. To znai da vlada Srbije u Srbiji treba da primeni zakone isto za sve, i potujeustav. Osnov demokratije je volja veine? Jeste. Pa zar nije u ovoj dravi u veini srpski narod? Ja jesamnacionalista i ponosim se time, ali se ponosan kao korektan nacionalista, isto kao to je neki veanin vedskinacionalista, ili francuz francuski. Srbin sam i volim moje poreklo i dravu, volim moj narod, ali ne mrzim druge

narode i ne elim da drugi narodi imaju manje prava nego Srbi. Da nije tako morao bih da prihvatim da se sa mnom

ponaaju drugaije u zemlji gde ivim, a to ne radim. Osnovni problem je u tome to neemo da vidimo ta jezaista jezik mrnje? Da li govor mrnje kada jedan Srbin drugome opsuje njegovu majku, a nije jezik mrnje kada

se psuje srpska majka? ta smo mi sve uli od pristalica manjine, ta su sve govorili o Srbima? ta su radili, na

koji nain su krili Ustav? O tome tiina, niko nita ne govori. Iz tih razloga da se vratim na Vojvodinu. Veliku krivicue snositi svaki ovek koji pristaje da za pet ili deset hiljada vie meseno uti i dozvoljava da se i dalje deava saSrbijom ovo to se deava, gde se stvara pogodan put da za deset ili dvadeset godina njihova deca budu ljudi

drugog reda u drugim dravama. Nije glupo govoriti i opomenuti da Vojvodina moe da se otcepi i mnogo bre nego

to mi to oseamo. Da sa Rakom moe da se desi svata. A Kosovo? Mislim da je danas potrebno uraditi ono toje trebalo uraditi jo pre deset godina, treba podeliti Kosovo i treba podeliti Bosnu. Drugih izlaza nema. Ovo su sve

politike fraze. Ali Srbija ne sme da prizna nezavisno Kosovo, ve ono mora da se podeli na taj nain da ne dabudemo u situacijama u kojoj smo danas, nego da se defakto prihvati situacija kakva jeste. Znai da Srbija mora daima svoj uticaja na Severu Kosova, mora Srbija da bude i da doe tamo, da ne mora srpski politiar da moli da gaprime i da ne vraaju ljude sa granice, ili administrativne granice.

Svet lana: Da, ovo je tema za neki vei termin. Da zaokruimo priu. Srbija ima veliko bogatstvo preko svojihgranica, potencijal koji ne koristi, vodi se medijski rat a ne koristi se to.

Nikola : Moram neto jo da kaem. Na televiziji Kopernikus, mala ali veoma hrabra televizija, od novembra

meseca kree nova emisija koja e se zvati "Ovde, a tamo" i sam naslov govori sve. Nema porodice u Srbiji kojanema nekog svog roaka, bliskog prijatelja ili poznanika koji ivi u rasejanju. Nema u rasejanju ljudi koji svaki danne nose Srbiju i u glavi i u srcu a tih 40% ljudi koji ive van granica Srbije nemaju prava ni da progovore, ni da

uine ni deo od onoga, to tri posto Bonjaka ima. to ima jedan Zukorli. Ta emisija e biti uistinu biti ovde, atamo. Bie i neobina to jedan ovek iz rasejanja, ovek od 70 godina i jedna mlaa voditeljka od dvadeset i neto

godina iz Srbije vode tu emisiju. Razgovaraemo o svemu i svaemu. Bie sve otvoreno, veoma iskreno, traiemood politiara koji dolaze u emisiju konkretne odgovore. Ne da kada nekoga pitam koji je danas dan u nedelji, da mitaj politiar govori koji je datum taj dan bio prolog meseca , nego da odgovori na pitanje koje mu je postavljeno. Tonjegova obaveza prema graanima koji e sutra glasati za njega, ili za nekog drugog.

Svet lana: Da preporuimo jo jednom Korene list za Srbe u rasejanju, www.koreni.net Sjajni su tekstovi, amoram da preporuim jedan tekst mladog novinara iz Beograda "Velike rei za male pare". Moda e vam biti

jasnije ono to nismo stigli da napomenemo sluaocima.

Nikola : U dananjim Korenima imamo jedan veoma dobar, opominjui tekst o Vojvodini.

Svet lana: Hvala to ste nas posetili i kad god dolazite u Srbiju oekujemo da navratite.

Nikola : Hvala vama i vaim sluaocima.

Bum bum radio sluajte na 89,4 MH ili na www.bumbumradio.rs

12.10.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2660http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2660http://www.bumbumradio.rs/http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

11/28

19. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Vise od 65 000mesenih ulazaka na

www.koreni.net je


Kad se sudbina poigra

Smi u tuem domu

Devetoln porodic Sudimc iz Podujev pobegl je s ove strne dministrtivne grnice u ndid e se jednog dn vrtiti n ognjite. Tko su mislili oni, li ivot reir drugije. Dns u seluGrbovnic kod Kurumlije trojic sinov ive u tronoj kui koju im je ustupil jedn metnk, bezprihod i bez velike nde u bolje sutr. I bez roditelj koji su se prerno upokojili.

Uz dugk drveni sto, uz zid, poreno stotink plstinih fl punih vode. On slui z pie, kuvnje, prnje ikupnje. U nstvku tog dugog stol uz koji su porene klupe, opet uz zid, nslonjen stri poret n loenje.Dlje su sudoper i kuptilo. Eh, d je sree d je tko. Sudoper i kuptilo je jedn kntic s vodom okenn zid. N njoj slvin, ispod knt z prihvt vode. Tu se tri brt umivju, sudove peru, kupju...

Iz te prostorije s zemljnim podom vode vrt u susednu. To im je spv sob. I to je sve. U tom prostoru ivetri brt Sudimci s kojim se sudbin poigrl. B onko kko to smo on ume.

Smi su u ovoj tronoj zgrdi u selu Grbovnic kod Kurumlije Tomic, Nikol i Jovn. A koliko jue, br se

njim tko ini, kd su pod teretom politike i nsrtjlbnskih seprtist pobegli s Kosov i Metohije, bilo ih jedevet. Velik porodic, bogt, mod i njbogtij u podujevskom krju, sve to je iml smestil je n trktor idve prikolice i pol put Kurumlije. Kod rok d se sklone dok ne proe divljnje njihovih dojuernjih komij.

Tko je mislio strin Vukoic. D e sve brzo d se smiri. Glsno su g podrvli sin Miodrg i snhMilostiv. Jesu glsno, li su u srcu ose li zebnju. Strh d n ognjite u Perne kod Podujev vie nee d sevrte.

A nisu Miodrg i Milostiv podrvli Vukoicu glsno smo zbog njeg. D bi mu d li z prvo d e sve brzo dproe i d e ponovo u njihovo Perne. Govorili su to vie zbog uplene dece. Njih estoro je. Andrij, Tomic,Drgn, Snen , Nikol i Jovn. Mli su, teko d shvtju t se dog. Teko im je i objsniti ztoodlze iz svoje kue. U tuinu.

Nije to tuin, teio ih je otc Miodrg kd su stigli u Kurumliju. Smestili su se kod ro k. Privremeno.

Krtko su proborvili u Kurumliji. Po onoj d je svkog gost tri dn dost. Ponosni Vukoic hteo je d seodsele. Ali, gde? Kko devetoro ust d se negde smesti i zsiti bez igde ieg. Bez dinr prihod.

Nu se dobri ljudi. Str je i tron t ku u selu Grbovnic, li posluie dok se ne snu. Gospo koj imje dl d koriste zgrdu nije tril nikkve pre.

I tmn su krenuli polko d se oporvljju, ndniei uglvnom, kd seponovo ume sudbin. Milostiv ne izdr. Rzjedlo je, rzjed lo ipojelo. Ugsil se ko sve kd dogori. A smo je 42. godine iml.

Dec su ptil z mjkom, teio ih je ded. Povzdn je s njim bio.Miodrg je poeo d rdi, p g kod kue nije bilo od sunc do sunc.

Ali, svkodnevn dej ptnj z mjkom, ostvlj trg i n dedu. Tekomu pd d odgovr n mnog dej pitnj. Od tog kd e ponovo usvoju kuu, do tog zto ih je mjk npustil i preselil se ''tmo gore''.

I, ciknu srce strine. Ko stklo se rspde. U prmprd. Miodrgostde s njih estoro. Nekd gospodin, uvvn u celom krju, vlsnikk k lik ih d ih iklj ih i il ih h kt

ivelo se d se preivi.

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

12/28

Postavite na

p

A dec, neki ve odrsli, imli su svoje snove. I plnove. Kd su shvtili, br ovi striji, d od povrtk n rodnugrudu nem nit, poeli su d rzmiljju kko d se izvuku iz ovog. D od sirotinje pobegnu.

Sebi znnim knlim, tkorei preko noi, Andrij se obreo u Nemkoj. Tek zpupele Drgn i Snen,opettkorei preko noi n lze ljubv svog ivot i odlze. U tronoj kui, do koje zemljni put vodi, ostje Miodrg strojicom sinov.

Odlzi i Tomic. U Beogrd, n grevinu. I, ini se, polko e ipk d krene nbolje. Ali, ini se.

Sudbin po trei put. Miodrg rdi, Nikol i njmli, etrnestogodinji Jovn rstu uz oc. Br i sestre se neoglvju b tko esto. U novoj sredini, d leko od njih, pokuvju neku svoju ivotnu priu d zponu.

Prznik je bio, veliki, sveti rhngel Mihilo, kd je Miodrg krenuo predvee u Kurumliju n slvu kod bivegkomije s Kosmet. I Jovn je poveo, d dete miris prve dome tmosfere oseti. D se br n trenutkopusti, muke zborvi. D vidi kko se slv slvi.

Tmo je nstl nek guv, p tu, i Miodrg, d bi Jovn ztitio uzim g z ruku, p peice kree u

udljeno svoje selo. Pono je bil kd ih je zustvil policijsk ptrol. Krenuli su policjci bili u tu kuu gde seslvilo d interveniu. Neko ih je obvestio o tui.

Kd im je Miodrg reko d i oni iz te kue idu, policjci su ztrili d d izjvu. I dokument lin d impoke. Dolo je do rsprve, Miodrg odbij d se legitimie, pokuv d ode. Mli Jovn ple, tekopodnosi pononu drmu n pustom drumu.

Kko god d je bilo, tek Miodrg je poginuo. Propo kroz neko iprje, u zpisniku policijskom stoji. A tek je 55godin imo.

Nikol i Jovn ostju smi. U nekom selu, u neijoj kui. Tomic se vr iz Beogrd d shrni oc i ostje sbrom. Nemju kud. Tko je rekl sudbin . Tkve im krte podelil I, evo, drug e godin skoro, tri brtpreivljvju nekko smi. I pokuvju d shvte kko i zto i oni, ko i mnogi mldi i dec nisu miljenici tesudbine. Zto nisu vlsnici kue, imnj, kompjuter, mobilnog telefon... Pr, d preive. Pitju se i ndjuodgovoru. Od kog, ni smi ne znju. Ali se ndju. Eh, nd. D nje nem, ko zn t bi se sve doglo.Ovko, on je t, kko ku, to poslednj ovek npusti. Umre.

Dun N. Rdin

12.10.2011.


8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

13/28

Ko je sve pokrao paore?

19. October, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija



Presek nedelja

Prase za takse

Kada drava ojadi narod to je u redu, a kada narod ojadi dravu ili nedo bog dravnu televiziju ne

plaajui TV pretplatu, onda narod dobije po uima, ili bolje reeno po prasetu. Pa vi gledajte televiziju,koja vas lae i mae, a nemojte plaati.

Da sramota bude jo vea, prase su zbog neplaene pretplate oduzeli udovici palog borca ubratskoj Republici Srpskoj, to bi se reklo ista srpska posla. Nema novine i internet portala koji nije bio okiranovakvom odlukom, svi dnevni mediji su preneli 11.10.2011. godine ovu grozomornu vest. Morali smo i mi da se

osvrnemo na to. Da li je mogue da pored toliko kriminalaca, toliko zloupotreba, miliona koji su pokradeni,potenom i napaenom narodu, onome koji e sutra na izborima glasati za politiare koji se pojavljuju na TVekranima, ovako vraaju. Gore nego u doba posle Drugog svetskog rata, kada su kaznene ekspedicije oduzimalevikove, a ovo ak i nije viak nego manjak.

Zaplenili prase zbog neplaene TV pretplate

"Odluka derventskog suda da zapleni svinju Duanki Adi zbog duga za TV pretplatu od desetak evra i oko 50evra kamate, izazvala je pravu buru negodovanja i podiglo na noge celu Republiku Srpsku i Srbiju. Zvalo je mnogo

ljudi spremnih da izmire dug supruge poginulog borca, kako ona i njen nezaposleni sin ne bi ostali bez jedinog

izvora egzistencije.

Podsetimo, kako je Press ve pisao, Adieva iz Gornje Osinje preivljava od 75 evra invalidnine, a kroz suze jeispriala je da joj je svinja oduzeta iako uredno plaa tu taksu, ali joj dug datira od pre desetak godina. Takoe,

jednom njenom sugraaninu iz istih razloga oduzeta je kobila stara 30 godina."

ta e dravama stare kobile i prasad, valjda i sama ima dovoljno "konja i svinja". Moda da bi Srbi pokazivali

strogou, eto kad ve ne mogu da se pokau zubi Evropi, onda bar da se iskeze sirotinji. to sirotinja da gledateleviziju, to je luksuz, to samo oni proevropski orijentisani mogu sebi da priute.

A ti proevropski orijentisani Srbi ojadili su ove neorijentisane na milion naina. to ne uzmu od TV pretplate, oniuzmu od paora raznim prevarama. Pa, sad ko kae da se Evropa ne isplati. to se seljaka tie, pa neka otvore oi,nek ne daju penicu, kukuruz, nek ne daju svoje blago za sitne novce bilo kome. Kako je preneo "Internet magazin

Ravnica" poetkom ovog meseca

" Na penici ojadili paore za 30 miliona evra

Da u poljoprivredi ima prevara na sve strane seljaci, naravno,znaju, ali ini se da nikada nije bilo gore. Razni hohtapleri, alii ozbiljne firme zapale u krizu, su u poslednjih godinu - dve u

crno zavili poljoprivrednike jer su njihovu robu uzeli, obeali dae je uredno platiti, a onda ih izvarali i ostavili kratkih rukava.Koliko duguju seljacima niko pouzdano ne zna, ali se

procenjuje da su ih samo na penici "zavrnuli" za najmanje 30

miliona evra.Tim podacima barata se u mlinarskoj brani i

poljoprivrednim udruenjima. Propale gazde i prevaranti ostali

su duni i za soju, kukuruz, da ne govorimo o neplaenimsvinjama koje su razne "tane, mane i peati" pokupili poSremu i Bakoj.Uglavnom, situacija je vie nego ozbiljna:

nesolventne firme ostale su dune poljoprivrednim proizvoaima, barem desetak ozbiljnih vojvoanskih mlinova i

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

14/28

Ko finansira kampanju

na Fejsbuku?

I sad lepo ovek da se upita, ko e paorima platiti? Jer da bi nahranili prase iz prethodnog izlaganja paori morajuimati novce. Kako bi bilo kada bi sada oni ustali i za svoja dugovanja krenuli da uzimaju TV opremu, ili moda

skuptinske stolice, nametaj, kompjutere. Kako bi bilo da jedan paor oduzme auto Vladi Srbije? Jer...eto i njemu

neko neto duguje, a ne moe da naplati.

Kad ve priamo o plaanju nismo jedini koji se pitaju ko e i kako platiti i ta e plaati. Mnogi su se u Zrenjaninuzapitali ko finansira letke i bilborde za kampanju "Ja sam Vojvoanin/ka". Pitanje je kao i uvek ostalo bez odgovora,ali su se na portalu "Zrenjanin online" bar setili da to objave 6. oktobra, nekoliko dana po poetku popisa u Srbiji

"Ko plaa letke i bilborde fejsbuk grupe "ja sam Vojvoanin/ka"

Nepoznat i i f inans i je r i t rokovn ik

U subotu, 1. oktobra, i u Zrenjaninu poeo je popis, a pre popisivaa do iteljapojedinih naselja u gradu i okolini "stigao" je letak "podsetnik" sa porukom napoleini, za mnoge koji to "ne znaju", da na pitanje o svojoj nacionalnojopredeljenosti, "imaju pravo da se izjasne kao Vojvoanin ili Vojvoanka".

Prednja strana letka identina je onome to su Zrenjaninci, ali i stanovnici NovogSada, na primer, nekoliko dana ranije mogli da vide i na udarnim gradskim

bilbordima. I bilbord, i letak, potpisuju do sada javnosti malo poznata grupa nadrutvenoj mrei "Fejsbuk" koja nosi naziv "Ja sam Vojvoanin/ka".

Jedan itelj Lazareva zatraio je u ponedeljak od nadlenih da utvrde ko je u

potanske sanduie u njegovom selu ubacio letke pomenute sadrine. U sedituKomisije za popis u Zrenjaninu potvrdili su da im se graanin iz Lazareva obratio,ali istiu da je to bila i jedina primedba.

Upueni su izraunali da kampanja "Fejsbuk" drutvene grupe "Ja samVojvoanin/ka" kota puno para. Da su njeni pripadnici, njih priblino 1600 dali izsvog depa po 10 ili 20 evra, da je sami isfinansiraju, kampanji "pravljenja"Vojvoana, kako kau njeni protivnici, sa aspekta prava na stav i slobodu miljenjane bi imalo ta da se zameri. Poto se to granii sa neverovatnim, bar ne kada jeinternet i ovaj deo Evrope u pitanju, jasno je da je neko pomenutu drutvenu mreui lanove grupe "Ja sam Vojvoanin/ka" iskoristio kao paravan da sakrije poreklo i,

jo verovatnije, trokovnik ne male sume kojim je finansirana ova pred potpis tempirana akcija."

A, ti isti isti Vojvoani-Vojvoanke moda e biti obradovani ukidanjem lokalnih taksi za privrednike. Moda, ukoliko

im pomognu Ujedinjeni regioni Srbije, bar su tako obeali. U stvari u vreme tihe izborne kampanje, koja je odavnopoela, sve je mogue. Tako i Kovin Ekspres prenosi 7.oktobra:

"Regioni" e traiti ukidanje lokalnih taksi za privrednike

URS e predloiti i da mesnim zajednicama pripadne 5 posto budeta optine

"Zakon o finansiranju lokalne samouprave, koji su Ujedinjeni regioni Srbije uz podrku pola miliona graana, meukojima je i 3,5 hiljade Kovinaca, stipio je na snagu 1. oktobra. Zakonom se jaaju gradovi i optine iji e budeti u

Srbiji za poslednja tri meseca ove godine biti vei za 8,5 milijardi, a u narednoj godini za 38 milijardi dinara,"saoptila je Ana Novkovi, pokrajinska poslanica i predsednica OO G17 plus u kovinskoj optini, na konferenciji zalokalne medije odranoj u etvrtak 6. oktobra.

" Zahvaljujui URS i, naravno, podrci graana, budet optine Kovin u poslednja tri meseca bie vei za preko 30miliona dinara, a u narednoj godini za oko 150 miliona dinara. Koliki boljitak e graani osetiti od ovog novca zavisiod toga na kakav nain e on da bude upotrebljen i zavisi od optinskog rukovodstva."

Kako je precizirala Novkovieva, predlog URS-a je da se "ovaj novac utroi za poveanje zaposlenosti u optiniKovin i na reavanje problema obinih graana."

Jo konkretnije, "URS e na sednici lokalnog parlamenta izai sa predlogom da se 5 posto budeta optine Kovinusmeri ka mesnim zajednicama."

dogovoru sa poslodavcima upotrebe za nova zapoljavanja. Vei broj plata znaio bi i vie sredstava od porezak j bi dl il b d t

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

15/28

Postavite na

koja bi odlazila u budet.

Novinare je interesovalo zato ove ideje nisu saoptene koalicionim partnerima u procesu izrade nacrta rebalansa

budeta, na ta je usledio odgovor da URS o tome nije pitan. Na izriito pitanje vaeg izvetaa " da li se URSuopte osea kao deo lokalne vlasti, usledio je odgovor Ane Novkovi: "Ne, mi ak razmiljamo i da povuemonaa dva lana iz Optinskog vea."

Dok se mi u Srbiji bavimo preivljavanjem, nadolazeom izbornom kampanjom i oiglednim kraama, koje nikako

da dokaemo u Republici Srpskoj specijalni tuioci usitjavaju krupni kriminal. Bar tako kae portal "Banjaluka live" usredu 5.oktobra.

"Specijalni tuioci usitnjavaju krupni kriminal .

Iako je osnovano da procesuira najtee sluajeve privrednog kriminala za koje slijedi kazna od minimalno petgodina zatvora, Specijalno tuilatvo RS-a ne uspijeva dokazati takve optube. Sudovi funkcionere oslobaajuodgovornosti ili ih osuuju na zatvorske kazne od tri mjeseca do dvije godine. Kada su entitetske vlasti u BanjojLuci prije pet godina najavile da e se obraunati sa krupnim kriminalom, njihovo novo oruje bilo je Specijalnotuilatvo Republike Srpske (RS). Tadanji premijer RS-a Milorad Dodik kazao je da e ovo tuilatvo pojaatikapacitete pravosua u borbi protiv najteih krivinih djela.

Meutim, analiza Centra za istraivako novinarstvo (CIN) iz Sarajeva je pokazala da optunice protiv funkcionerapadaju ili ih sud osuuje na male kazne. U presudama se navodi da su injenice optube nejasno opisane, dokazinedovoljno analizirani, a u jednom sluaju je ovo tuilatvo kritikovano zbog izostavljanja dokaza koji idu u prilogoptuenim.

Graani vrlo malo znaju o ovom tuilatvu, a oni koji su upoznati sa njegovim radom uglavnom su nezadovoljnirezultatima, pokazalo je istraivanje koje je agencija Prism Resarch obavila u martu za potrebe CIN-a, na uzorku

od 500 ispitanika iz cijele zemlje."

Oigledno je da su vlasti uvek vlasti i iste na svim prostorima. Neplaanje TV pretplate je mnogo vei prekraj negokraa miliona evra, potkradanje paora je sitna dravna delatnost, a obeanje je kao i uvek ostalo "ludomradovanje".

Z.Dragojevi

12.10.2011.


8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

16/28

lanovi udruenja sa prestolonaslednikom

19. October, 2011

::. Skenirano

::. Navigaci ja



Prestolonaslednik Aleksandar II Karaorevi na priredbi drutva "Sretenje"

Jedan svet, jedni snovi

Slovenako-srpsko kulturno humanitarno drutvo "Sretenje" smeteno je u dravinjskoj dolini, upodnoju Konjike gore u Slovenskim Konjicama. Drutvo se ne moe pohvaliti posedovanjem izrazito

finansijsko materijalnih vrednosti, ali je itekako za razliku od drugih, bogato neiscrpnim idejama,

aktivnou svojih lanova i njihovom voljom ka stvaralatvu.

Moto drutva je da ovek ne moe da otkrije novi svet, ako nema hrabrosti. Uprkos skromnim sredstvima, ali jakomvoljom i entuzijazmom lanova, "Sretenje" e ovu kalendarsku godinu privesti kraju izuzetno aktivno.

Letnji dopusti nisu uspavali lanove drutva "Sretenje". Naprotiv. U nastupu na Televiziji Kopernikus iz Beograda(juni mesec), Radovan Mili predsednik drutva i Zoran Bogdanovi sekretar, najavili su poetak humanitarne akcije"Pomo za Petra". Potpredsednica drutva Metka Zoya Obrul, uz pomo lanova drutva, poslala je veliki brojpisama i molbi mnogim firmama i pojedincima iz Slovenije. Molba za pomo je bila upuena i srpskoj crkvenojoptini iz Ljubljane.

Uglavnom, po zamisli i inicijativi SSKHD SRETENJE, a na poziv Zorana Radovanovia direktora Osnovne kole"Sveti Sava" iz Aranelovca i Zorana Lovrena profesora matematike, predstavnici drutva "Sretenje" sa svojimgostima Slovencima iz literarnog drutva "Gnezdo" i Turistikog drutva iz Slovenskih Konjica, poetkom ovogmeseca su posetili grad Aranelovac u Srbiji. Saekala ih je topla dobrodolica.

Predstavnici drutva "Sretenje" su iskoristili kratkotrajni boravaku Aranelovcu i uruili Petru Pavloviu donaciju od nekolikostotina evra za kupovinu leka Rilutek. (Jedna kutija leka od 28.

tableta kota 23.000 dinara) lanovi drutva "Sretenje" ovomprilikom se najtoplije zahvaljuju estitoj i humanoj Srpkinji kojase nesebino odazvala akciji "Pomo za Petra". Dubokopotujui elju plemenite donatorke poreklom iz R.S koja ivi uDanskoj, predstavnici drutva Sretenje nisu mogli piscu ovih

redova da otkriju njen identitet.

Saradnja izmeu slovenako- srpskog kulturno humanitarnogdrutva "Sretenje" i Osnovne kole "Sveti Sava" je nakon

njihovog treeg susreta ve postalo tradicionalno.

Oduevljeni gostoprimstvom i sranom otvorenouumadinaca, slovenako literarno drutvo "Gnezdo" je

potpisalo zajedniku povelju trajne saradnje sa drutvom "Sretenje" i Osnovnom kolom "Sveti Sava" izAranelovca.

elju za uspostavljanjem saradnje na podruju turizma su iskazali i potvrdili Direktor Turistike organizacijeAranelovca, bivi olimpijski fudbalski reprezentativac SFRJ Dragan Pleevi i Joe Fiderek, PredsednikTuristikog drutva iz Slovenskih Konjica i dobitnik meunarodnog turistikog priznanja "Zlati Interstas 2011"

Priredbu pod simbolinim imenom "Jedan svet, jedni snovi", na srpskom i slovenakom jeziku izveli su lanoviSSKHD Sretenje i Literarnog drutva Gnezdo, a u okviru meusobne saradnje sa Osnovnom kolom Sveti Sava iKulturno umetnikim drutvom Elektro porcelan iz Aranelovca. Posebno je vredno napomenuti da su priredbi

prisustvovali brojni Slovenci koji ive u Aranelovcu. Oko dvesta posetilaca manifestacije "Jedan svet jedni snovi",toplim aplauzom su pozdravili vrlo potovanog direktora aranelovake gimnazije u penziji i direktora muzike koleAlojza Hoevara, Slovenca koji u tom gradu u srcu umadije ivi od 1945. godine

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

17/28

Za osmeh na licu i radost u srcu malo treba

Postavite na

Karaorevi. U restoranu se nalaze mnogobrojne slike,fotografije, orginalni predmeti, oruje, uniforme i ordenje iz

vremena Karaora i njegovih potomaka. Druenje se nastaviloposetom Mauzoleju na Oplencu, Vinskom podrumu porodiceKaraorevi, obilaskom parka Bukovike Banje i ogleduluksuznog hotelskog zdanja "Izvor" koje se prostire na preko

32.000 kvm i u kome moe da boravi u isto vreme 3.500gostiju.

Doprinos celokupnoj manifestaciji "Jedan svet, jedni snovi",dali su i slovenaki slikari Milan Lamovec Didi i FranciSkerbinek, koji su donirali po jedan svoj rad, poklon za

prijatelje iz Aranelovca, kao i vlasnici lokala "Dedovina","Major", "Lovaki raj" i "umadijski dvori" iz Aranelovca.

U Novembru mesecu lanovi SSKHD Sretenja, Literarnog drutva Gnezdo i Turistikog drutva Slovenskih Konjicaoekuju povratnu posetu predstavnika Osnovne kole "Sveti Sava" iz Aranelovca. Svoj dolazak je najavio i direktorTuriske organizacije Aranelovca Dragan Pleevi.

Na molbu i poziv Radovana B. Milia predsednika drutva Sretenje, goste iz Aranelovca e pozdraviti MiranGorinek izuzetno uspeni, agilni i omiljeni predsednik optine Slovenskih Konjica.

Vera Dolak

Slovenija

12.10.2011.


8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

18/28

19. October, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija



Problem medijske cenzure u Srbiji

Od danas pie samo lepo

Piem i osuujem dravu, politiku, urednika medija. Da, piem protiv takvih stvari, a pitam se koliko jetu moje krivice. Zato sam pristala da kao novinar radim neke stvari, zarad novca, zarad egzistencije,slave? Moda samo nisam dovoljno obraala panju na to to radim, moda mi je to tada bilo ispravno,moda svi mi mislimo da radimo ispravno dok se ne osvrnemo oko sebe.

A oko nas je mrtvilo rei. Sve su iste, sve su hvalospevi odvodiocima u Evropu, sve su osude svega to je srpsko,sve su gorke mune rei nae svakodnevice.

Nae kolege su u mrano doba devedesetih ubijane, jer nisu htele da pristanu na kompromise. Ostale su njihoveudovice, njihova deca, ostale su misterije. Za koga je rtvovana Dada Vujasinovi ako mi danas utimo, ubijenisopstvenim strahom. Ma, kakvi kompromisi, ovo je ista cenzura, zapuili su nam usta, a nismo stigli ni da zinemo.

Seam se da mi je jedan od glavnih urednika kada sam dola u firmu u kojoj sam radila tri godine dao vrlo ozbiljanzadatak. Baviu se najmonijim ljudima u sportu. Kako su i zato su gde jesu, ime se bave, ima li meu njima onihkoji na neki nain kre zakon, koji su sumnjivi.

- Samo ti mala udri, neka bude estoko, malo da ih razdrmamo - bile su rei moga tadanjeg urednika.

Nije bilo potrebe da mi to naglaava, kakva sam udarala bih i bez napomena, jer sam bila eljna dokazivanja, dapokaem da mogu. I...tako krenem ja. Zovem jednog, drugog, reetam pitanjima: Gde je sada na sport, zato jedospeo na tako niske grane, zato se ne ulae, ko je i kako potroio novac, ko novcem upravlja?

S druge strane odgovori pljute: kriva je drava, krivo je ministarstvo, zato ne pitate ovoga ili onoga, dobro je dase neko uopte bavi tim pitanjem, "izvinite a po ijem nalogu zovete?" Bilo je tu svega i svaega, naravno, dobroupakovanog da se neko ne bi ljutio. Sve je teklo kao po loju, do momenta kad sam zakaila vrlo bitnog oveka, koji

je sedeo u Upravnom odboru jednog od najveih fudbalskih klubova u Srbiji. Eeeeeeeeeeeeee, bato moj, nemazezanja sa njim, bez obzira to sam iznela injenice koje su svima dobro poznate, zbog kojih je ime dotinog vezavrilo u novinama, usledio je poziv urednika koji mi se obratio uplaen, moe se slobodno rei, za svoje cenjenod..e:

- Dobro bre, mala, jesi li ti normalna? Hoe li da zavrimo kao Pukani, da nas neko digne u vazduh, jel to hoe?ta si to napisala, kako si smela, zna li ti ko je on - vritao je moj urednik preko telefona.

A, ja? Ja sam dobro znala koga sam oplela, ali sam isto tako znala da jeto traeno od mene, da smo mi slobodna novina, bez cenzure, da istina

treba da izae na videlo. Oigledno je bilo da treba da se iznosi istina, aliistina koja odgovara, a ne ova koja optuuje. Na pitanju istine i cenzure se iostalo. Nisam se izvinjavala, neka to radi urednik umesto mene, ta jetraio to je i dobio, samo sam pisala po savesti.

I gde se ta savest onda sa godinama izgubi, gde nestane, ta nam urade inaprave klonove od nas, pa klimamo glavama na sve njihove lai. Neznam, ali mnogo je primera zaustavljanja istine.

Novinarka jednog nedeljnika u Srbiji boravila je na Kosovu i Metohiji.

Napravila je sijaset istinitih, potresnih pria o enklavama, o zaboravljenimljudima, o deci ija je jedina elja da izau iza ice. U jednom od svojihtekstova napisala je i da mobilna telefonija ide preko mree iz Monaka iliM t K l i b k j j l it M dl Olb jt

Savet za borbu protiv korupcije Verica Bara upozorila da su mediji u Srbiji pod kontrolom vlasti.

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

19/28

Postavite na

Baraeva je u intervjuu za dnevni list "Danas" rekla da "odsustvo reakcije na izvetaj Saveta o pritiscima i kontrolimedija u Srbiji ukazuje da su predstavnici vlasti "toliko sigurni da su uspostavili kontrolu u medijima da smatraju danikakav izvetaj ne moe to da ugrozi".

Upitana da li je neko pokuao da obustavi rad na izvetaju o medijima i njegovo objavljivanje, Baraeva jeodgovorila odrino."Ne. Vlasti je inae poznato da takvi pritisci na rad Saveta nisu mogui, tako da se nai izvetaji zapravo stopiraju

tako to se sprei da dou do javnosti", rekla je ona. Baraeva je ukazala da na izvetaj nisu reagovali ak ni onimediji koji su predmet analize, to, kako je navela, ne samo da potvruje nalaz Saveta ve i dokazuje u kojoj merisu mediji kontrolisani. "Postavlja se pitanje da li mediji u Srbiji uopte mogu da vre svoju osnovnu funkciju", rekla

je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Upitana o optoj oceni stanja u medijima, Baraeva je rekla da sumediji "poslednjih godina sve vie zatvoreni" i da se "moe pratiti na koje naine se kontroliu"."Prilikom rada na izvetaju, uoena su tri velika problema, od kojih je jedan sakriveno vlasnitvo medija. Drugi je tajto se iz dravnih fondova izdvaja ogroman novac za propagiranje u medijima, to dravne institucije ne smeju darade, ne samo zbog uticaja na medije nego i zbog svog posla", rekla je Baraeva. Prema njenim reima, dravneinstitucije moraju da rade samo ono to je u njihovoj nadlenosti, ali u njihovoj nadlenosti nije, na primer,kampanja "Oistimo Srbiju", ve sprovoenje mera da Srbija bude istija. "Nae Ministarstvo za ivotnu sredinu,

meutim, izdvaja ogroman novac za medije kako bi u medijima propagirali ienje Srbije, dok istovremenoZapadnom Moravom pliva sto kilograma opasnog medicinskog otpada", ukazala je Baraeva. Kao trei problemnavela je javni televizijski servis koji, prema njenom miljenju, ne radi niti se ponaa kao takav.

"Trei problem je problem javnog servisa, koji ne radi niti se ponaa kao takav i upravo na javnom servisu najviemoemo da vidimo kako se manifestuju uticaji izvrne vlasti", rekla je Verica Bara."

Da, rekla je tako Verica Bara. Ali ta sa ljudima koji moraju da prehrane svoju decu, ta sa omladinom koja radi za12 000 dinara meseno, ta sa onima koji se plae da ostave posao jer su u kreditima, jer ne znaju da li e sutraimati za hleba. Kako da se suprotstavite uredniku koji vas pozove i kae vam:

- Sluaj, ono to si do sada pljuvala po odreenom ministarstvu - zaboravi, ako eli da radimo i imamo plate. Oddanas pii samo lepo...

Sanja Pavlovi

12.10.2011.


8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

20/28

Profesorka

Jovanka Lazarov orevi

19. October, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vise od 65 000mesenih ulazaka na

www.koreni.net je


Reagovanje na tekst " Ministre nije briga za srpsku dopunsku kolu u Parizu"

Istina na prvom mestu

Potovani itaoci, znamo da podravate nau borbu za istinu, i objavljivanje druge strane prie, one

koja nije filovana od strane raznih monika. One strane prie koja iznosi stavove ljudi koji se bore da

Srbija bude bolja, a njeno rasejanje jae.

Takvu jednu priu "Koreni" su objavili 28.septembra pod nazivom "Ministre nije briga za

srpsku dopunsku kolu u Parizu", ili tanije reeno: intervju sa gospoom Jovankom orevi-Lazarov, profesorkom

srpskog jezika u srpskoj dopunskoj koli u Parizu. Povodom tog teksta redakcija Korena dobila je vie mejlovapodrke od naih ljudi iz rasejanja. Neki su nas kritikovali to ne objavljujemo takve prie ee i traili da

nastavimo sa borbom protiv medijskog mraka, jedan italac je mislio da smo bili moda i preotri, a deo njih su

podravali gospou Jovanku u njenoj borbi za srpski jezik i kulturu naroda. Sve u svemu dosta je bilo i reakcija i

meilova, a meu njima i mejl gospoe Jovanke orevi-Lazarov. U mejlu je ukazala na jednu nenamernu greku

koju smo napravili, a kako smo shvatili to je jedino u emu smo mi pogreili.

Naime, u prvoj reenici teksta, oslovili smo gospou Lazarov kao profesora srpske dopunske kole pri ambasadi u

Parizu. Profesorka Jovanka je bila profesor iste kole, ali sada nije, sada je profesor "dopunske nastave nasrpskom jeziku". Da bi maksimalno ispotovali istinu i korektnost, objavjujemo mejl koji nam je poslat sa meil adresegospoe Jovanke, odnosno od nje prosleeni meil njenih studenata, kao i na ogovor:

"Dragi nai Korenovci,

U razgovoru sa vaom novinarkom (nije bio klasian intervju) i naom

profesorkom Jovankom orevi potkrala se nesmotrenost. Nastava srpskog

jezika na francuskoj maturi nije kola i nije pri Ambasadi. Moda ste naslutili dae tako biti u budunosti, ali za sada je ovako. Voleli bi da se tekst u Korenima

shvati da, iako dravne institucije ne funkcioniu ba najbolje po ovom pitanju,postoje ljudi koji ine pravo nacionalno bogatstvo. Kada vidimo kolikoodgovornosti i interesovanja oni pokazuju lake podnosimo sve nevolje koje nassnalaze. Poneki izrazi, ocene i procene u razgovoru sa vaom novinarkom nekase shvate kao folklor, emocije i srpski temperament a nikako uvrede. Uz ovajpodnesak mogli biste da objavite i neku prigodnu fotografiju Pariza u narednombroju "Korena". Ostajemo vai, aci i studenti srpskog jezika sa profesorkom

Jovankom orevi"

"Potovana gospodjo Jovanka, ponovo smo pogledali Va mejl i odluili da Vam

odgovorimo u skladu sa razgovorom koji ste vodili sa naom novinarkom.

Slaemo se sa injenicom da je jedina greka u objavljenom tekstu ta to smonapisali da ste profesor kole na srpskom jeziku pri naoj ambasadi uFrancuskoj. Umesto toga trebalo je da napiemo da ste "bili" a ne da jeste, alito je napisano na osnovu razgovora koji je snimljen. ao nam je zbog togpropusta, ali u transkriptu koji smo, nas nekoliko lanova redakcije sluali, a u

prvih pet minuta u kojima objanjavate ko ste, doslovno ste izjavili:

- Kada se zemlja raspala, mi smo svi ostali gde smo, ja sam imala hrabrosti to mogu slobodno da kaem, to nijenikakva bila privilegija, da ostanem da prihvatim neizvesnost i ostala sam. Francuzi su zatvorili sve tamo kole,embargo je poeo, to je jedan profil, ko sam ja i kako sam tamo dospela uopte, znai regularno sam bila. To je

dopunska ko la b i la , osnovna ko la pr i ambasad i . .. ..

Ovime elimo da naglasimo da nismo imali nameru da Vam nanesemo bilo kakvu tetu, samo smo preneli Vaei Mi t diti d kl d dji k litik K bj i j d t k t k

Korene ne interesuje ta je sve neko iz Ministarstva za dijasporu rekao gospoi Jovanki. Otro i neprijatno, kako je

rekla naem novinaru. Za reeno nemamo dokaze, ali cenimo njenu volju i hrabrost da za Korene progovori istinu

k j bj ili t l d lj S t d j i ti i j j k t kti t b d i d i

8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

21/28

Postavite na

koju smo objavili pretprole nedelje. Smatramo da je i za maticu i za rasejanje konstruktivno potrebno da i drugiprogovore, i uz reeno dostave injenice o svemu ta je Ministarstvo uinilo, a ta nije. O svemu o emu u ovom

Ministarstvu ute i ta prikrivaju, a uz pomo odreenih medija inplementiraju javnosti neistine. Time se deklariu da

su i gluvi i slepi i mutavi...Naravno da e "Koreni", kao i uvek do sada, nastaviti da objavljuju istinu, i time doprineti

da ljudi u dijaspori shvate da ljubav prema otadbini nije pisanje hvalospeva. A posebno lanih hvalospevaMinistarstvima, ministrima ili medijima koji to ne zasluuju. Intervju sa gospoom Jovankom orevi-Lazarov,

dokaz je da postoje i oni koji se za otadbinu esto bore protiv vetrenjaa Koreni su uvek otvoreni za takve ljude i

njihove rei istine

Redakcija "Korena"

12.10.2011.


8/3/2019 Koreni (12. oktobar 2011)

22/28

ta zaista zna Vuk Drakovi

19. October, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija



Samooptuivanje

Bezalternativna Srbija

Da Srbija uopte ne postoji kao ozbiljna drava, jasno je pokazala sednica Odbora za odbranu ibezbednost skuptine Srbije, koja je odrana 27. septembra i za koju niko ne zna da li je bila tajna,javna ili javna tajna. Iako je do danas ostala tajna o emu se zapravo razgovaralo na pomenutomOdboru i kakvi su zakljuci doneti, ako je tamo ita doneto, ipak je sve to to se ne zna postalo poznatosrpskoj javnosti, zahvaljujui "samosvesnom graaninu" Vuku Drakoviu.

Dakle, u Srbiji se zna ono to se ne zna i ne zna se ono to se zna. Da bi "zabuna" bila dovedena do apsurda, ujavnost je izaao i ministar odbrane Dragan utanovac s nemutom izjavom, sugeriui valjda da na Odboru nijebilo niega to bi bilo tajna, jer je sve poznato i javno, poto se "javnotajna" istina "nalazi na pola puta". "U Srbijidanas neophodna najvea hrabrost da bi se reklo da istina nije ni crna ni bela, ve da je negde izmeu i da zbogtoga Srbija insistira na mirnom reenju i dijalogu", kazao je mudro ministar odbrane.

Kako vidimo, utanovac ovde generalizuje stvar i tvrdi da u Srbiji istina nije istina, poto je istina samo jedna inikako ne moe biti ni crna ni bela, niti se istina moe nai "negde izmeu". Ostalo je nejasno zato bi "crnobela"istina bila razlog da se insistira na "mirnom reenju", kao to je ostalo nedoreeno zato je u Srbiji potrebna

"najvea hrabrost" da bi se saoptila crnobela (ne)istina. Ako je tako, tada nije jasno da li je Vuk Drakovipokazao hrabrost kada je sluenim Srbima objanjavao da su sami krivi to su NATO vojnici na njih pucali koristeibojevu municiju. Vuk zna i ono to niko ne zna, a to je da su vojnici Kfora dostavili naim (ne)postojeimbezbednosnim slubama snimke sa Jarinja, iz kojih se "jasno vidi" da su Srbi "prvi poeli".

Ispad

koreni (12. oktobar 2011)

Documents