VISOKA TEHNIKA KOLA NI

SEMINARSKI RADKontrola alkoholisanostiMentor: Prof. dr. Svetozar Kosti Student: Saa Ili BDs 3/11

KONTROLA ALKOHOLISANOSTI VOZAA Zakonom o bezbednosti saobraaja na putevima regulisan je

postupak i drugi uslovi kontrole alkoholisanosti vozaa. U skladu sa zakonom ovlaeno lice moe vozaa da podvrgne ispitivanju pomou odgovarajuih sredstava ili aparata ili da ga uputi na struni pregled radi provere da li ima alkohola u organizmu tj. da li se nalazi pod dejstvom droga ili psihoaktivnih lekova. Kontrola alkoholisanosti vozaa se moe vriti alkoskopampulom ili posebnim ureajem koji se zove alkometar. Alkometar je postao deo svakodnevne opreme saobraajne patrole.

U primeni je vie tipova alkometra poev od alkotesta, kojim

se utvruje prekomerna koncentracija alkohola u krvi, do digitalnih ureaja koji na displeju daju tanu koliinu alkohola izraenu u promilima. Najrasprostranjeniji ureaji za kontrolu alkoholisanosti vozaa su alkometri i to proizvoaa: LYON PST sa skalom ili digitalnim zapisom, EBA sa

ekranom i tampaem, DRAGER 7010,7110,7510 i 7410 sa tampaem i digitalnim zapisom.

NEPOSREDNA KONTROLA I NAIN ORGANIZOVANJA KONTROLE VOZAA Poslove

neposredne kontrole saobraaja vre uniformisani pripadnici policije. Poeljno je da to budu posebno obueni policajci (pripadnici saobraajne policije), ali zakonodavac je ostavio mogunost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije.

Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo

dopunjuju proces kontrole saobraaja, s ciljem nadzora, otkrivanja i dokumentovanja prekraja i sl. Zato ima smisla termin neposredna kontrola u smislu dopune kontrole koju vri organ za saobraaj.

Neposredna kontrola vozaa u saobraaju obuhvata: 1)

kontrolu prava uea vozaa u saobraaju: identifikacija vozaa, posedovanje vaee vozake dozvole za odgovarajuu kategoriju, vonja pre sticanja prava na upravljanje, potovanje mera bezbednosti i zatitnih mera (vonja za vreme zabrane upravljanja), potovanje ogranienja (korienje obaveznih pomagala) itd. 2) kontrolu trenutnog psihofizikog stanja vozaa: alkoholisanost, upotreba droga, lekova i dr. psihoaktivnih materija, umor i bolest. 3) kontrolu ponaanja vozaa (potovanja propisa) u saobraaju.

NAJVANIJA POSTUPANJA SAOBRADAJNE POLICIJE U NEPOSREDNOJ KONTROLI SAOBRADAJA Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobraaja, treba

objasniti najvanija postupanja neposrednoj kontroli saobraaja:

saobraajnih

policijaca

u

nadzor nad odvijanjem saobraaja, rutinska (sluajna) kontrola vozaa (uesnika u saobraaju) vozila

i puta, opomena uesnika u saobraaju, novana kazna na licu mesta, pokretanje prekrajnog postupka, iskljuenje vozaa iz saobraaja, iskljuenje vozila iz saobraaja, otkrivanje i prijavljivanje privrednog prestupa i otkrivanje i prijavljivanje krivinog dela.

Nadzor nad odvijanjem saobraaja je najznaajniji posao

saobraajnog policajca i obavlja se neprekidno. Na nadzor otpada najvie vremena u neposrednoj kontroli saobraaja. Nadzor na odvijanjem saobraaja moe biti neposredan ili automatski uz podrku tehnikih ureaja za nadzor (video kamere, fotoaparati kojima se snimaju odreeni prekraji i druge okolnosti u saobraaju). Rutinska

(sluajna) kontrola vozaa (uesnika u saobraaju) vozila i puta. To je kontrola sluajno odabranih vozaa, vozila ili deonica puta. Dakle, izbor se vri pre nego to se uoi neki prekraj.

Iskljuenje vozaa iz saobraaja je posebna mera

bezbednosti saobraaja koja ima funkciju direktne zatite saobraaja. Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom, i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje, ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreene mere bezbednosti ili zatitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila, ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozakoj dozvoli, odnosno ako je, s obzirom na trenutno psiho-fiziko stanje (alkoholisan, umoran, pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova, odnosno bolestan), voza, po Zakonu, nepodoban da upravlja vozilom.