komisija upoznavanje evropske unije ekonomska i monetarna · pdf file3 ekonomska i monetarna...

Ekonomska i monetarna unija i evro

U P O Z N A V A N J E E V R O P S K E

U N I J E

EvropskaKomisija

Funkcionalna ekonomska i monetarna uni ja i jak i stabi lan evro temel j su ekonomskog okruženja pogodnog za rast u Evropi .

Očuvanje stabilnosti,

rasta i prosperiteta

širom Evrope

SADRŽAJ

Zašto nam je potrebna ekonomska i monetarna unija?Zajednička politika za zajedničku valutu . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

Kako EU radi na tomePolitike za stabilnost i rast . . . . . . . . . . . . .7

Šta radi EUKako EU koordinira ekonomsko odlučivanje . . . . . . . . . . . . . 10

Ekonomija EU: više kontrole, više rasta, izlazak iz krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

IzglediNapredne politike za dugoročnu stabilnost i rast . . . . . . . . . . . 15

Upoznavanje Evropske unijeEkonomska i monetarna unija i evro

Evropska komisijaGeneralni direktorat za komunikacijuPublikacije1049 BriselBELGIJA

Rukopis završen u oktobru 2012

Slika sa naslovne i prve strane: © ccvision.de

16 pp. — 21 × 29.7 cmISBN 978-92-9238-141-7doi:10.2871/7049

Luksemburg: Služba za publikacije EU 2013

© Evropska unija, 2013Umnožavanje dozvoljeno. Za svako korišćenje ili reprodukciju individualnih fotografija potrebna je direktna dozvola vlasnika autorskih prava.

Ova publikacija je deo serije publikacija koje objašnjavaju šta EU radi u različitim oblastima politike,zašto se EU angažovala i koji su rezultati.

Na sledećoj internet strani možete videti dostupne publikacije i preuzeti ih:

http://europa.eu/pol/index_en.htm

UPOZNAVANJE EVROPSKE UNIJE

Kako funkcioniše EUEvropa 2020: Strategija za rast Evrope

Osnivači EU

PoljoprivredaGranice i bezbednost

BudžetKlimatske akcije

Konkurencija Potrošači

Kultura i audiovizuelnoCarina

Razvoj i saradnjaDigitalna agenda

Ekonomska i monetarna unija i evro Obrazovanje, obuka, mladi i sport

Zapošljavanje i socijalni poslovi Energija

Proširenje Preduzeća

Životna sredinaBorba protiv prevara

Ribarstvo i pomorski poslovi Bezbednost hrane

Spoljni poslovi i bezbednosna politika Humanitarna pomoć

Unutrašnje tržište Pravda, državljanstvo, osnovna prava

Migracija i azil Javno zdravlje

Regionalna politika Istraživanje i inovacije

OporezivanjeTrgovina

Transport

3E K O N O M S K A I M O N E T A R N A U N I J A I E V R O

Evro je prepoznatljiva karakteristika u svakodnevnom životu jer ovu valutu koristi preko 332 miliona građana za svoje svakodnevne potrebe, za uštedu za sutra i investiranje u budućnost. Do 2020. godine ćemo imati novu generaciju mladih punoletnika koji neće znati za nijednu drugu nacionalnu valutu osim za evro. Priča o evru je počela kada su lideri EU pokrenuli Ekonomsku i monetarnu uniju (EMU), sa jedinstvenom valutom, kao deo Ugovora iz Mastrihta potpisanog 1992. Nakon nekoliko godina priprema koje su obuhvatale zaokruživanje jedinstvenog tržišta i osnivanje Evropske centralne banke, dvanaest država članica se između 1999. i 2002. godine odreklo svojih valuta - kao što su gulden, frank i pezeta - i zajedno su se pridružile evro-zoni, sa jedinstvenom evropskom valutom - evrom.

Evro-zona se od tada proširila na 17 zemalja EU. Ona dopunjuje bezgranično 'slobodno tržište' u kojem se robe, ljudi, usluge i kapital kreću slobodno unutar zemalja EU. EU je jedna od najvećih ekonomija na planeti sa 500 miliona potrošača u 27 država članica. Ona čini više od jedne trećine svetske trgovine i jednu petinu svetske proizvodnje.

Funkcionalna ekonomska i monetarna unija je temelj za stabilno ekonomsko okruženje pogodno za rast evro-zone i jedinstveno tržište. Očuvanje jakog i stabilnog evra je ključno jer direktno utiče na ekonomski rast, zapošljavanje građana i uspeh firmi. Ono takođe utiče na dostupnost kapitala za investiranje, održivost javnih finansija i penzija i mogućnost da se finansiraju sistemi socijalne zaštite u Evropi.

Ekonomska i finansijska kriza koja je počela 2008. godine naglasila je potrebu da se ojača ekonomska uprava u EU i evro-zoni. Slaba uprava je dovela do toga da se nivoi zaduženja i deficiti nekih zemalja razviju na neodrživ način. Ovo je dovelo do dužničke krize koja je pogodila određene zemlje EU, koje su sada obavezne da poštuju striktne politike za smanjenje deficita. U današnjem finansijski turbulentnom svetu, EU je zajedničkim delovanjem kao veliki ekonomski blok pokazala kako može da odbije oluju i podrži države članice, koje bi inače bile mnogo ranjivije.

Jedinstvena valuta za Evropu

Evro nudi mnoge pogodnosti građanima, firmama, trgovini, ekonomskom rastu i glasu Evrope u svetu. Mnoge zemlje EU su tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka imale veoma visoke stope inflacije, od 20 i više procenata. Inflacija je opala kada su počele da se pripremaju za evro, a od njegovog uvođenja iznosi oko 2% u evro-zoni. Stabilnost cena znači da su zaštićeni kupovna moć građana i njihova štednja. Evro znači da građani ne moraju menjati svoje valute na granici. Trgovina i poređenje cena preko granica - uključujući i onlajn kupovinu - sada su lakši i transparentniji, čime je ojačana konkurencija i potrošačke cene su niže.

Zašto nam je potrebna ekonomska i monetarna unija?

Zajednička politika za zajedničku valutu

Preko 332 miliona građana EU koristi evro za svoje svakodnevne potrebe.

© Reuters/BSIP

4U P O Z N A V A N J E E V R O P S K E U N I J E

Praktični i politički ciljevi

Pored toga što nudi opipljive koristi, evro je takođe snažan simbol evropskog jedinstva i identiteta. Uvođenje evra je više od ekonomske odluke, jer je to takođe bila politička odluka zarad bolje integracije.Ugovor iz Mastrihta potpisan 1993. je izneo ovu političku dimenziju formiranjem Ekonomske i monetarne unije (EMU) i utvrđivanjem da Evropska unija 'nastavi proces stvaranja dosad najbliže unije između građana Evrope'. EMU je zahtevao dublje integrisanje politika i, samim tim, veću političku integraciju.

Pored direktnih koristi za građane, postoje i strateški razlozi za zajedničku valutu. Jedan je promocija ekonomskog približavanja, što znači da će privrede evro-zone postati integrisanije. Time se stvara veće bogatstvo, jer se povećava sloboda protok robe i usluga za trgovinu, kapital za investicije i građana za zabavu i rad.

Takođe su velike i koristi za preduzeća: stabilne kamatne stope podstiču kompanije da više ulažu za stvaranje bogatstva i otvaranje radnih mesta; a bez troškova promene valute, više kapitala se oslobađa za produktivna ulaganja. Stabilnost kompanijama takođe daje sigurnost da pripremaju dugoročne planove i investicije kojima se poboljšava konkurentnost – naročito važna u svetlu globalizacije tržišta.

Evro takođe nudi prednosti celoj Evropi. Njime se pomaže globalna trgovina i pruža stabilnu valutu, podržanu velikim ekonomskim blokom - evro-zonom - koji je otporan na globalne šokove. A valuta takve veličine, snage i stabilnosti daje Evropi snažniju poziciju u svetskoj privredi. Evro je rame uz rame sa američkim dolarom kao valuta koja se bira za transakcije širom sveta, a evro-zona privlači strane direktne investicije iz ostatka sveta.

IE

UK

FR

SE

FI

EE

LV

LT

PL

CZ

ATHU

SK

RO

BG

EL

CYMT

DE

IT

LU

BE

NL

PTES

DK

SI

Države članice koje ne koriste evro

Države članice koje koriste evro 2012

BG: BugarskaCZ: Republika ČeškaDK: DanskaHR: Hrvatska

LT: LitvanijaLV: Letonija PL: Poljska RO: Rumunija

SE: ŠvedskaUK: Ujedinjeno Kraljevstvo

AT: AustrijaBE: BelgijaCY: KiparDE: NemačkaEE: EstonijaEL: Grčka

ES: ŠpanijaFI: FinskaFR: FrancuskaIE: IrskaIT: ItalijaLU: Luksemburg

MT: MaltaNL: HolandijaPT: PortugalSI: SlovenijaSK: Slovačka

Guyane(FR)

Guadeloupe (FR)

Martinique (FR)

Réunion (FR)

Canarias (ES)

Madeira (PT)

Açores (PT)


EMU: upravljanje jedinstvenom valutom

Odluka da se formira ekonomska i monetarna unija je doneta od strane Evropskog saveta u holandskom gradu Mastrihtu decembra 1991. godine, a kasnije je uneta u Ugovor o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta). Ekonomska i monetarna unija je pomerila EU jedan korak napred u procesu ekonomske integracije, koji je započeo 50-ih godina prošlog veka.

U suštini, sve zemlje EU su deo EMU, i pored toga što ne koriste sve evro. Postoje dva razloga zašto neke zemlje ne koriste evro; ili su odlučile da iskoriste opciju Sporazuma iz Mastrihta da ne učestvuju u trećoj fazi EMU, koja se tiče usvajanja evra (Danska, Ujedinjeno Kraljevstvo), ili pre svega treba da ispune kriterijume za približavanje pre uvođenja evra. Privreda države članice pre uvođenja evra mora da ispuni kriterijume koji se tiču stabilnosti cena i kursa valute, kao i zdravih i održivih javnih finansija. Ovi kriterijumi približavanja su osmišljeni da bi se osiguralo da privreda države članice bude u dovoljnoj meri spremna da usvoji jedinstvenu valutu.

Evro-zona

Od uvođenja evra članstvo u evro-zoni je poraslo sa 12 na 17 zemalja. Međutim, sve zemlje EU su deo ekonomske i monetarne unije.

Cilj ekonomske i monetarne unije je negovanje uravnoteženog i održivog ekonomskog rasta unutar EU. Zbog veće teritorije, unutrašnje efikasnosti i snage, ekonomska integracija donosi prednosti privredi EU kao celini i privredama individualnih država članica. Ovo za uzvrat nudi prilike za ekonomsku stabilnost, veći rast i više radnih mesta - što su direktne koristi za građane EU. Unutar EMU postoji nekoliko politika za jačanje ekonomske stabilnosti.

Monetarnom politikom - koja se bavi stabilnošću cena i kamatnim stopama - nezavisno upravlja Evropska centralna banka (ECB) u evro-zoni. Ona ima za cilj stabilne i niske potrošačke cene i postiže ih utvrđivanjem kamatnih stopa za bankarske zajmove. Primarni cilj monetarne politike ECB-a je očuvanje stabilnosti cena i zaštita vrednosti evra. Čineći to, ona ima za cilj da na srednji rok svede stopu inflacije ispod, ali blizu 2%. ECB smatra 2% dovoljno niskom inflacijom da privreda u potpunosti koristi dobrobiti stabilnosti cena. Ova ciljana stopa inflacije je takođe važna za spremnost ECB-a da pruži adekvatnu granicu kako bi se izbegao rizik od deflacije.

Fiskalna politika - koja se tiče odluka o oporezivanju, potrošnji i pozajmljivanju - je još uvek u nadležnosti vlada država članica. Međutim, odluke o budžetu koje donose države članice mogu imati uticaj na celu evro-zonu i celu EU. Te odluke stoga moraju biti u skladu sa setom pravila utvrđenih na nivou EU, kojima se ograničava vladin dug i deficit.

Ostali delovi kreiranja politike - kao što su odluke o tržištu rada, penzijskim sistemima i ostalim oblastima politike u ekonomiji - su takođe u nadležnosti vlada država članica i njima se koordinira na nivou EU na godišnjem evropskom semestru (videti poglavlje 'Šta radi EU').

-11990 1995 2000 2005 2010

0

1

2

3

4

5

-1

0

1

2

3

4

5Uvođenje evra.

Godišnji procenat promena harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (HICP)

Prosečna inflacija od 1999.

INFLACIJA JE ZADRŽANA NA OKO 2%U EVRO-ZONI.

Izvor: Eurostat . Podaci pre 1996. godine se procenjuju na osnovu neusklađenih nacionalnih indeksa potrošačkih cena (CPI).


Podela zaduženja

Sve zemlje EU su deo EMU, i pored toga što ne koriste sve evro. Za upravljanje EMU je zaduženo nekoliko institucija EU i nacionalnih institucija, u čemu svaka ima svoju ulogu. Ovaj proces upravljanja je poznat kao ekonomska uprava i postiže se preko institucionalne strukture koju čine sledeći akteri:

EVROPSKI PARLAMENT — deli posao na formulisanju zakonodavstva sa Savetom i vrši demokratski nadzor procesa ekonomskog upravljanja.

EVROPSKI SAVET — šefovi država ili vlada iz svih zemalja EU utvrđuju glavne orijentacije politike.

SAVET — ministri finansija iz svih zemalja EU koordiniraju politike, odlučuju o predlozima Komisije i donose odluke koje mogu obavezivati sve zemlje EU.

EVROGRUPA — ministri finansija evro-zone odlučuju o pitanjima koja se tiču evra.

EVROPSKA KOMISIJA — predlaže smernice Savetu za sprovođenje ekonomske i fiskalne politike, prati učinak i obezbeđuje da zemlje članice poštuju odluke i preporuke Saveta.

DRŽAVE ČLANICE EU — utvrđuju svoje nacionalne budžete u okviru dogovorenog limita za deficit i dug, i utvrđuju sopstvene strukturne politike koje uključuju rad, penzije i kapitalna tržišta, i sprovode odluke Saveta.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA — nezavisno primenjuje monetarnu politiku za evro-zonu, a stabilnost cena je njen primarni cilj.

Evropska centralna banka ima isključivo pravo da odobri izdavanje novčanica evra. Njihovu proizvodnju zajednički vrše

nacionalne centralne banke. Kovanice evra izdaju zemlje EU članice evro-zone u količini koju odobri ECB.

© G

etty Images/Thinkstock Im

ages


Da bi se obezbedila stabilnost i sprečile odluke u jednoj zemlji koje bi mogle da izazovu efekat 'prelivanja' na drugu, ekonomske politike se delom regulišu na nivou EU. Ključni instrument za koordiniranje i usmeravanje ekonomskih politika u državama članicama je Pakt za stabilnost i rast (PSR). On utvrđuje dva glavna pravila.

• Vladindug(iznoskojijedržavapozajmila)nemožepreći 60% BDP-a (ukupna vrednost onoga što zemlja proizvede tokom godine). Pozajmljivanje je dobro kada zemlja ulaže u budućnost, ali ako je previsoko onda može opteretiti ekonomski razvoj.

• Nacionalnideficit(iznosukojempotrošnjapremašujeprihode date godine) ne može biti veći od 3% BDP-a. Kada potrošnja premašuje prihod, onda zemlja mora da pozajmljuje da bi popunila prazninu, što se dodaje vladinom dugu.

Kreiranje ekonomskih politika preko Pakta za stabilnost i rast je povećano tokom vremena da bi se zadovoljili izazovi današnjice, i nastavlja se. Ekonomska i finansijska kriza je naročito naglasila potrebu da se ojača ekonomska uprava u EU i u evro-zoni.

EU ima monetarnu uniju, sa jedinstvenom valutom u evro-zoni i Evropskom centralnom bankom, ali je ekonomska unija manje razvijena. Zemlje EU su se tokom vremena različito razvile u smislu rasta, inflacije i konkurentnosti i postoji potreba da se reše i spreče potencijalna negativna prelivanja iz ovih divergencija putem većeg stepena ekonomske koordinacije. Brojne zemlje EU se suočavaju sa ekonomskim izazovima zbog tekuće krize, a među njima i neke u evro-zoni. Samim tim su nedavno preduzeti konkretni koraci da se poveća koordinacija ekonomskih politika država članica, kako bi se izašlo iz krize i vratilo na kolosek stabilnosti, radnih mesta i održivog rasta.

Snažna kontrola nacionalnih budžeta

Pakt za stabilnost i rast je ojačan decembra 2011. godine kada je na snagu stupio novi paket zakonodavstva EU. Paket je takođe poznat kao 'pakovanje od šest' - jer sadrži šest delova zakonodavstva kojima se jača ekonomska uprava.

Ojačani PSR je uveo više transparentnosti i veću kontrolu nacionalnih budžeta država članica od strane Komisije.

• Sadapostojesnažnijapravilakojasprečavajupovećanje prekomernih deficita. Kada zemlja ima deficit veći od 3% limita onda mora pokazati da preduzima budžetske mere za smanjenje svog deficita na srednji rok.

• Kadaseprekršilimitzadug—iznadograničenjaPSRod 60% BDP-a — država članica mora pokazati da preduzima mere da smanji nivo dugovanja u skladu sa dogovorenim tajmingom.

• Progresivnosemoguuvestisnažnijesankcijepremadržavama evro-zone koje ne preduzimaju korektivne mere za smanjenje prekomernog deficita i nivoa zaduženosti - uključujući i depozit kao garanciju i, na kraju, novčane kazne.

Evropska komisija prati niz ekonomskih pokazatelja za svaku državu članicu kako bi potvrdila poštovanje pravila ojačanog Pakta za stabilnost i rast. Ona na redovnoj osnovi izveštava, prati i procenjuje ekonomsku situaciju u zemljama EU i daje preporuke Ekonomsko-finansijskom savetu ministara ekonomija i finansija iz svih država članica EU i Evrogrupi. Evrogrupu čine ministri finansija iz zemalja evro-zone i odlučuje o pitanjima koja se tiču evra i evro-zone.

Kada zemlja EU ne poštuje set pravila, Evropska komisija može započeti postupak za ispravljanje situacije. Komisija u ovoj ulozi izdaje preporuke Savetu. Nakon što ih Savet usvoji, dotična zemlja EU mora da preduzme neophodne radnje za sprečavanje odstupanja od politike i da ih ispravi kada se pojave.

Kako EU radi na tome

Politike za stabilnost i rast


Radi rešavanja ranije pomenutih slabosti u ekonomskoj upravi, pravila Saveta koja se tiču glasanja sada daju jaču ulogu preporukama koje Komisija uputi zemlji. VećinazemaljaEUmoradaglasaprotivpreporukeilipredloga ukoliko ne treba da se usvoji. Međutim, dok aspekti praćenja i nadgledanja ojačanog PSR važe za sve države članice EU, mogućnosti finansijskih sankcija važe samo za one u evro-zoni.

Zdrave javne finansije

Takođe poznat i kao 'fiskalni dogovor', Sporazum o stabilnosti, koordinaciji i upravi u Ekonomskoj i monetarnoj uniji (TSCG) je međuvladin sporazum potpisan od strane 25 država članica EU marta 2012. On pokazuje spremnost ovih država članica da brižljivo čuvaju kulturu finansijske stabilnosti u svom zakonodavstvu, što od njih zahteva da njihovi nacionalni budžeti održe balans ili višak. Ovo pravilo mora da se ugradi u nacionalno pravo i zemlje moraju preduzeti mere ukoliko njihov javni dug premaši dogovorene limite. Njima se takođe jačaju pravila Pakta za stabilnost i rast, jer korektivne mere postaju skoro automatske. Sporazum važi za sve države potpisnice, sa snažnijim obavezama za zemlje evro-zone. Sporazum je stupio na snagu 1. januara 2013, nakon što ga je ratifikovalo najmanje 12 zemalja evro-zone.

Da li ste znali?

— Zemlje evro-zone su 2011. godine imale niži deficit u državnom budžetu (4,1% BDP-a) od Sjedinjenih država (9,6% BDP-a) i Japana (8.2 % BDP-a).

— - Zemlje evro-zone su 2011. godine imale manji javni dug (87% BDP-a) od Sjedinjenih država (102.9% BDP-a) i Japana (229.8% BDP-a).

Sistem ranog upozoravanja o ekonomskom disbalansu

Dubina ekonomske krize u nekim zemljama EU otkrila je da je potrebno dugoročnije nadgledanje da bi se sprečila ekonomska odstupanja između njihovih privreda, naročito razlika u konkurentnosti – sposobnosti zemlje da uspešno proda svoje proizvode i usluge na domaćem i stranom tržištu.

Zakonodavni paket iz decembra 2011. godine uspostavlja proceduru za makroekonomski disbalans (MIP) kao novi mehanizam za utvrđivanje disbalansa u privredama država članica mnogo pre nego što je to bio slučaj ranije. Ona detaljno prati nacionalne ekonomije i ranije upozorava institucije EU o potencijalnom problemu.

MIP koristi bodovnu karticu u kojoj prati promene u 10 ekonomskih pokazatelja, kao što su udeo izvoznog tržišta, troškovi radne snage, dug privatnog sektora i cene kuća. Komisija u sistemu ranog upozoravanja identifikuje sve znakove potencijalnih makroekonomskih disbalansa koji nastaju a koji zahtevaju temeljan pregled. Ovakav pregled može imati tri rezultata:

(1) situacija nije problematična > procedura prestaje; (2) postoji disbalans > Komisija izdaje preporuke na

evropskom semestru; (3) postoje teški disbalansi > Komisija preporučuje da

Savet proglasi postojanje prekomernog disbalansa i usvoji preporuke za zemlju EU da ispravi situaciju na osnovu nacrta sa jasnim prekretnicama za 'rebalans' svoje privrede.

Lideri EU su pozdravili potpisivanje Sporazuma o stabilnosti, koordinaciji i upravi u Ekonomsko i monetarnoj uniji, koji je potpisan od strane 25 država članica marta 2012. Žoze Manuel Baroso, predsednik Evropske komisije (sa leve strane) i Herman Van Rompej, predsednik Evropskog saveta (sa desne strane).

© European U

nion


Primeri takvih disbalansa su povećanje plata koje nije u skladu sa povećanjem produktivnosti ili brzo povećanje cena stanova. Na kraju se mogu primeniti slične sankcije kao i one koje primenjuje PSR za zemlju evro-zone ukoliko se ne predvidi korektivna mera.

Strukturne reforme za jačanje konkurentnosti

Zemlje evro-zone su takođe 2011. dogovorile niz mera u Paktu za evro. One odražavaju dublju međuzavisnost njihovih ekonomija i nameru da se intenzivira koordinacija nacionalnih ekonomskih politika. Šest zemalja van evro-zone je pristupilo paktu: Bugarska, Danska, Letonija, Litvanija, Poljska i Rumunija.

Glavni cilj pakta jeste povećanje konkurentnosti, a time i negovanje većeg stepena rasta i ekonomskog približavanja unutar zemalja EU koje učestvuju. On se usredsređuje na oblasti politike koje su uglavnom u nadležnosti samih država članica, kao što su konkurentnost, zapošljavanje i održive javne finansije. Zemlje EU koje su učesnice su obavezane setom konkretnih akcija koje moraju ispuniti u 12 meseci na osnovu pokazatelja i principa sadržanih u paktu.

Pakt za evro (Evro+ pakt)

Evro+ pakt je važan instrument za povezivanje ekonomskih i fiskalnih politika sa drugim oblastima politike koje su bliže svakodnevnoj ekonomskoj aktivnosti, kao što su politike za industriju, obrazovanje, istraživanje i razvoj.

Zidovi za zaštitu finansijske održivosti

Određene zemlje evro-zone su počele da se suočavaju sa problemima u finansiranju svojih dugova krajem 2009. i početkom 2010. godine. Nesigurno tržište je dovelo do toga da normalno zaduživanje od strane vlada postane skupo i na kraju nemoguće. Zemlje EU su tada brzo reagovale tako što su uvele mere za jačanje poverenja, takozvani 'zaštitni zid', kako bi se pomoglo finansiranje dugova zemalja koje se privremeno suočavaju sa poteškoćama u pozajmljivanju novca sa finansijskih tržišta.

Evropski mehanizam za finansijsku stabilnost omogućava Evropskoj komisiji da pozajmi do 60 milijardi evra od finansijskih tržišta u ime EU i da ih

pozajmi zemlji EU koja se suočava sa poteškoćama. Zemlje koje dobijaju pozajmice moraju podneti program makroekonomskog prilagođavanja da bi povratile poverenje finansijskih tržišta u njihovu sposobnost da otplate svoj dug i da povrate dugoročnu konkurentnost.

Evropski fond za finansijsku stabilnost je fond za vanredne situacije sa kapacitetom za efektivno pozajmljivanje od 440 milijardi evra zemljama evro-zone koje se suočavaju sa poteškoćama. On sakuplja sredstva na finansijskim tržištima koja su podržana garancijama zemalja evro-zone. Pomoć se daje prema strogim uslovima na osnovu programa ekonomskog prilagođavanja za dotičnu zemlju. Grupa eksperata, pod nazivom 'Trojka', sastavljena od osoblja Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), redovno procenjuje napredak dogovorenih reformi.

Pošto su ove dve finansijske podrške uspostavljene kao privremene mere, zemlje evro-zone su u jesen 2012. stvorile novu stalnu finansijsku podršku - Evropski mehanizam za stabilnost (ESM). On je sada temelj evropskog zaštitnog zida i sastavni deo sveobuhvatne strategije EU za obezbeđivanje finansijske stabilnosti u evro-zoni. Njegov kapacitet za pozajmljivanje je postavljen na 500 milijardi evra i uslovljena finansijska pomoć će biti dostupna onim zemljama koje su ratifikovale Sporazum o stabilnosti, koordinaciji i upravi. ESM samim tim dopunjuje ojačani nadzor pružanjem prilike da se ponudi uslovljena finansijska pomoć zemljama evro-zone kada je potrebno.

Ovi mehanizmi 'zaštitnih zidova' ne samo da su rešili neposredne poteškoće sa kojima se suočavaju neke zemlje u otplati svojih dugova, već su i povećali poverenje finansijskih tržišta i pomogli da se osigura finansijska stabilnost evro-zone kao celine.

EU preduzima mere za reformu i jačanje svojeg sektora finansijskih usluga.

© Reuters/BSIP


Šta radi EU

Kako EU koordinira ekonomsko odlučivanje

Važnalekcijanaučenaizfinansijskekrizejestedakreiranje ekonomske politike u EU zahteva bolju koordinaciju. Evropske vlade su prepoznale da moraju deliti ekonomsku i političku odgovornost jer su njihove ekonomije međusobno zavisne, naročito u slučaju zemalja evro-zone. Zajedničkim radom su uspostavljena dugoročna rešenja umesto brzih rešenja vođenih kratkoročnim ciljevima.

Da bi se to postiglo, na Evropskom semestru 2010. godine je dogovoren novi pristup za nadgledanje i koordinaciju. On uključuje striktne godišnje rasporede za prikupljanje, analiziranje i procenu široke lepeze ekonomskih pokazatelja. Evropski semestar je inkluzivan proces, koji uključuje sve evropske institucije koje se bave kreiranjem ekonomske politike, kao i vlade i nacionalne parlamente zemalja EU. On obezbeđuje da države članice unapređuju održivu konkurentnost i otvaraju nova radna mesta. Raspored za godišnji Evropski semestar je prikazan u dijagramu, a njegove prekretnice su sledeće:

PERIOD IZMEĐU KRAJA PRETHODNE GODINE I JANUARA — Evropska komisija počinje semestar objavljivanjem svojeg ispitivanja godišnjeg rasta, koje utvrđuje predloge za prioritete EU u narednoj godini, uključujući i ekonomske i fiskalne politike i reforme potrebne da se osiguraju stabilnost i rast.

MART — Sastanak Evropskog parlamenta i ministra vlada u Savetu Evropske unije na kojem se raspravljaju predlozi iz ispitivanja godišnjeg rasta. Evropski savet i lideri zemalja EU na proleće izdaju smernice za nacionalne politike zasnovane na tim predlozima.

APRIL — Zemlje EU usvajaju i podnose svoje nacionalne programe reforme (NPR) za jačanje rasta i otvaranje radnih mesta, i svoje programe za stabilnost i približavanje (PSP) za obezbeđivanje zdravih javnih finansija.

Prolećno zasedanje Evropskog saveta

Političke smernice za EU i evro-zonu Nadzor konkretne zemlje

Kraj prošle godine februar mart april maj jun jul

EvropskaKomisija

SavetEvropske unije

Evropskiparlament

Evropskisavet

Državečlanice

Usvajanje nacionalnog programa reforme (NPR) i programa za stabilnost i približavanje (PSP)

Jesenje odluke na nacionalnom nivou

Usvajanje smernice

Debata i smernice

Debata i smernice

Kompletiranje i usvajanje smernice

Političke smernice sakonkretnim preporukama za zemlju

Ispitivanjegodišnjeg rasta

RASPORED EVROPSKOG SEMESTRA

Evropski semestar ima za cilj jačanje ekonomske upravepreko bolje koordinacije nacionalnog kreiranja ekonomske politike u EU.


JUN — Nakon procene NPR i PSP tokom maja, Komisija izdaje konkretne preporuke za svaku zemlju. O njima onda raspravlja Evropski savet u junu.

JUL — Preporuke za svaku zemlju EU su formalno usvojene na sastanku ministara vlada u Savetu Evropske unije. Svaka zemlja onda na osnovu ovih preporuka formuliše svoj nacionalni budžet koji će predstaviti nacionalnom parlamentu.

Obezbeđivanje stabilnosti

Zemlje evro-zone podnose programe stabilnosti koji utvrđuju njihove individualne budžetske pozicije u poređenju sa pravilima Pakta za stabilnost i rast i pokazuju kako će se njima obezbediti razvoj u naredne 3 godine. Date su potkrepljujuće ekonomske pretpostavke koje omogućavaju procenu koliko je program otporan na spoljna dešavanja. Sve zemlje EU van evro-zone podnose svoje programe približavanja koji sadrže iste informacije i takođe omogućavaju nadzor približavanja njihovih ekonomija sa ekonomijama evro-zone. Programi stabilnosti i približavanja su važan deo nadzora ekonomske uprave EU - dajući uvid ostalim zemljama EU i formiranje osnove za preporuke za poboljšanja.

Obezbeđivanje rasta

Nacionalni programi reforme su politička dokumenta koja utvrđuju 3-godišnju strategiju, koja se ažurira godišnje, opisujući akcije potrebne za jačanje rasta i otvaranje radnih mesta. Oni se tiču nacionalnih aktivnosti u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, istraživanja i razvoja, i socijalne zaštite. Svaki NPR utvrđuje jasne ciljeve, kao što su stopa nezaposlenosti, nivo kvalifikacija radne snage, procenat BDP-a investira u istraživanje i razvoj ili broj dece koja su ranije napustila školu, a onda utvrđuje akcije preduzete da se oni postignu. Ovo su ključni instrumenti za usmeravanje napora da nacionalne ekonomije budu konkurentne, održive i da obuhvataju sve građane.

Šta se dešava kada se pravila prekrše?

Ojačani Pakt za stabilnost i rast (PSR) omogućava snažnije preventivne mere koje imaju za cilj sprečavanje da zemlje EU upadnu u situaciju prekomernog deficita i samim tim počine ozbiljne greške u politici. Preventivni deo Pakta za stabilnost i rast zahteva od država članica da postignu bitan napredak ka srednjoročnim budžetskim ciljevima.

Međutim, ukoliko se zemlja EU nalazi u deficitu ili nivo nacionalnog duga premašuje plafon utvrđen u Paktu za stabilnost i rast, onda se pokreće procedura za prekomeran deficit (EDP). Kada se procenjuju programi za stabilnost i približavanje kao deo evropskog semestra, ukoliko Komisija nađe da su prekršeni limiti PSR-a, i da to nije privremeni ili izuzetan događaj, onda daje predlog Savetu da pokrene EDP protiv dotične zemlje. U tom slučaju Savet, poštujući striktan raspored, donosi preporuke za zemlju i utvrđuje rokove za korektivne mere kojima će se tokom vremena deficit ili dug dovesti unutar limita PSR-a.

EDP dokazuje da je ekonomsko odlučivanje, naročito u evro-zoni, pitanje od zajedničke brige. On pruža uveravanje svakoj zemlji EU da je pažljivo kreiranje politike pravilo, da postoje mehanizmi za utvrđivanje i ispravljanje odstupanja od zajedničkih pravila, a da dobro ekonomsko upravljanje u jednoj zemlji neće biti ugroženo rasipničkim ponašanjem u drugoj. Međutim, kada zemlja evro-zone ne ispoštuje preporučene korektivne mere, onda se primenjuju finansijske sankcije.

Pored toga, ukoliko zemlja EU pokaže ozbiljan makroekonomski disbalans, može se započeti procedura za prekomerni disbalans. Dotična država članica će morati da podnese plan mera za korekciju, sa jasnim nacrtom i rokovima za primenu korektivnih mera. Na kraju se mogu primeniti finansijske sankcije zemljama evro-zone ukoliko nisu predvidele korektivne mere.


Ekonomija EU: više kontrole, više rasta, izlazak iz krize

Evropski semestar je danas instrument koji garantuje da kreiranje ekonomske politike u EU bolje služi potrebama njenih građana i njihovoj jedinstvenoj valuti — evru. On obezbeđuje da odluke o ekonomskoj politici — kako na nivou EU tako i u državama članicama — budu bolje integrisane i u skladu sa zajedničkom vizijom politika EU za rast i zapošljavanje, na način jasno utvrđen u strategiji Evropa 2020. Izazov kojim se EU i nacionalni kreatori politike bave može se videti u narednom dijagramu koji pokazuje rast BDP u EU u prethodnim godinama.

Stabilan ekonomski rast od uvođenja evra je išao ruku pod ruku sa većim zapošljavanjem i životnim standardom građana EU. Ekonomska kriza koja je počela 2008. godine je izazvala oštar pad rasta i zapošljavanja. Izgubljena su mnoga od više miliona radnih mesta otvorenih u EU do 2008. godine kada je nastupila kriza. Svrha novog okvira za ekonomsko upravljanje primenjenog preko evropskog semestra jeste da osigura da ekonomski rast prati uzlaznu putanju, da se poveća zapošljavanje i da ekonomija EU bude bolje zaštićena od ovakvih kriza u budućnosti.

105

100

95

90

85

80

’01’00 ’02 ’03 ’04 ’05 ’06 ’08 ’10 ’12’07 ’09 ’11

index, 2007=100

Izvor: Evropska komisija.

GODIŠNJI RAST BDP U 27 DRŽAVA ČLANICA.

Jačanje finansijskog sektora

Kriza se nije razvila preko noći, već tokom mnogo godina. Tačno je da je ekonomska i finansijska kriza prvobitno pokrenuta ’pucanjem hipotekarnog balona’ u SAD što je kulminiralo kolapsom investicione banke Lehman Brothers u septembru 2008. Međutim, disbalans koji se javio u evro-zoni pre nastupanja krize - pojava u nekim državama članicama velikih vladinih dugova i deficita, makroekonomskih disbalansa, uparenih sa povećanom razlikom u konkurentnosti - otežalo je nekim zemljama EU da se delotvorno suoče sa finansijskom krizom i nastalom dužničkom krizom. Mnoge evropske banke su se u ovoj situaciji suočile sa ozbiljnim poteškoćama. Stvoren je začarani krug u kojem su banke prestale da pozajmljuju jedne drugima, što je dovelo do manjka kredita i što je za uzvrat dovelo do krize poverenja i do manjeg pozajmljivanja između banaka.

Mnoge evropske vlade su morale da daju finansijsku podršku velikim bankama u velikom i dosad nezabeleženom iznosu da bi ih spasile od bankrota. Određene zemlje evro-zone su od kraja 2009. i početka 2010. počele da se suočavaju sa problemom da finansiraju svoje dugove i morale su da ponude investitorima izuzetno visoke stope (takozvana državna dužnička kriza).

Video Evropske komisije koji objašnjava ekonomsku i finansijsku krizu i odgovor EU na nju: kako je EU našla rešenje

da se izbori sa finansijskom krizom, kako jača svoju ekonomsku i monetarnu uniju, i kako time utvrđuje put ka

političkom jedinstvu.


Evropske vlade su između 2008. i 2012 pružale finansijsku pomoć bankama, uglavnom u vidu garancija i kapitalnih injekcija, da bi sprečile kolaps bankarskog sistema. Podrška je dostigla vrhunac sa 1.500 milijardi evra i opala je na 1.050 milijardi evra u junu 2012. godine.

Suočene sa najgorom krizom ove generacije, evropske vlade i institucije su radile zajedno na rešavanju neposrednih izazova dužničke krize (kao što su nemogućnost Irske, Grčke i Portugala da pristupe tržištu hartija od vrednosti) i da uspostave mere za sprečavanje ovakvih kriza u budućnosti. Jasno je da su bez stabilnog bankarskog sektora i bez kontrole javnog duga šanse da se rast vrati veoma male. Nema poverenja bez stabilnosti. A bez poverenja nećemo postići rast, otvoriti nova radna mesta ili povećati prosperitet.

Formirani su novi panevropski organi za reformu i jačanje sektor finansijskih usluga EU koji će strožije nadgledati finansijske institucije u EU. Da bi se osiguralo da ne dođe do povređivanja zdravih banaka podrškom nezdravih banaka, Evropska komisija je nadgledala ogromnu pomoć bankama od strane država članica u okviru pravila EU za državnu pomoć, a Evropska bankarska uprava je nadgledala godišnje testove stresa radi procene sposobnosti 90 sistemski važnih banaka u 21 zemlji da izdrže potencijalne finansijske šokove.

Upozorenje usled divergencije

Ključni element za sprečavanje krize u budućnosti jeste da ekonomije zemalja EU budu bolje integrisane. Iako je nepridržavanje sa pravilima PSR-a doprinelo dubini krize u Evropi, takođe je naglašena potreba za više približavanja između zemalja EU. Sledeći dijagram pokazuje da su u periodu nakon uvođenja evra pa do početka krize, troškovi pozajmljivanja za vlade evro-zone bili relativno niski i prilično slični. Međutim, tokom tog vremena je nastavio da se razvija disbalans u određenim državama članicama i divergencija između zemalja evro-zone.

Kako se kriza nastavila 2009. i 2010. godine, troškovi pozajmljivanja su brzo rasli, jer su finansijska tržišta postala sumnjičava oko fiskalne održivosti i konkurentnosti nekih zemalja EU. Za neke od ovih zemalja su kamatne stope za vladine obveznice postale tako visoke da više nisu mogle da pozajmljuju na finansijskim tržištima. Iako je u prvi mah delovalo da je došlo do ekonomskog približavanja pre krize, brzo je postalo jasno da je to bilo previše površno. Kriza je otkrila prilično veliko odstupanje između ekonomija evro-zone što je otežalo nekima od njih da efikasno reaguju. Ova odstupanja su primećena u oblastima kao što su produktivnost radne snage i opšta ekonomska konkurentnost. Zbog toga su procedura za makroekonomski disbalans i sporazum Pakta za evro važni, jer šire ekonomski nadzor na nivou EU upravo do tih oblasti nacionalnih ekonomija i prate pojavu i razmeru ovih odstupanja.

45

40

35

30

25

20

15

10

5

0’07 ’08 ’10 ’12’09 ’11

Nemačka Francuska GrčkaIrska Portugal

%

10-godišnja dobit od državnih obveznica.

Izvor: Evropska komisija.

TROŠKOVI ZADUŽIVANJA ZA VLADE U PET ZEMALJA EU


Bolja zaštita za građane i potrošače

Primer kako procedura za makroekonomski disbalans (MIP) doprinosi većoj stabilnosti može se naći u pokazatelju cena stanova. Tokom decenije kada se EU pripremala da uvede evro, kamatne stope za hipoteke u zemljama EU su opale - tako da je mesečni trošak za kupovinu stana postao manji.

Međutim, u nedostatku kontrole, ovo je dovelo do brzog povećanja cena stanova u nekim zemljama EU - prekom 30% godišnje u nekim slučajevima - i do procvata gradnje. Kada je nastala finansijska kriza, mnoga domaćinstva su se suočila sa visokim dugovima, kao i mnoge građevinske kompanije - što je dovelo do brzog pada cena, zatvaranja kompanija i gubitka radnih mesta. MIP uzima stopu povećanja cena stanova u odnosu na ukupne rashode domaćinstva kao jedan od ekonomskih pokazatelja i pokreće upozorenje ukoliko premašuje 6% godišnje u bilo kojoj državi članici EU. Korišćenjem ovog pokazatelja, MIP meri važan faktor u zadužnosti privatnog sektora, koji može učiniti ekonomiju ranjivom na ekonomske šokove. Preduzimanjem mera za ostanak unutar ovog limita, država članica može pomoći u zaštiti svoje ekonomije - i ekonomije EU - od ovakvih šokova.

Povećanje globalne konkurentnosti

Još jedan primer kako MIP prati ekonomski učinak jeste pokazatelj o udelu u svetskoj trgovini. Evropska unija je jedan od vodećih trgovinskih partnera na globalnom tržištu, a ta vodeća uloga je podržana jedinstvenom valutom i tržištem. Trgovina je vitalna za naš ekonomski rast, za uspeh firmi iz EU i obezbeđivanje većeg zapošljavanja i boljih radnih mesta za građane EU. Pozicija EU na svetskom tržištu je važna iz političkih razloga, jer težina i glas EU kao velikog svetskog trgovinskog partnera u svetskim poslovima jača, naročito u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali i u mnogim drugim međunarodnim arenama i u trećim zemljama.

8

7

6

5

4

3

2

1

02010 2011 2012 2013

predviđanje

%

EU Napredne ekonomije van EU, uključujući i zemlje kao što su SAD, Kanada i Japan.

Zemlje u razvoju, uključujući i Brazil, Rusiju, Kinu i Indiju.

Izvor: Evropska komisija. Predviđanje rasta u 2012. godini za EU je nula.

STVARNI RAST BDP U EU UPOREĐEN SA DRUGIMEKONOMIJAMA VAN EU

Evropska komisija preko MIP-a prati promene u udelu izvoza u zemlje van EU za svaku zemlju EU. Pokazatelj meri ovaj udeo kao promenu zbira izvezenih roba i usluga, sa prosekom od 5 godina. Naravno, neke zemlje izvoze više od drugih, ali bi brza promena ovog udela mogla nagovestiti pad konkurentnosti zemlje na svetskom tržištu. Prag za pokretanje upozorenja je pad od 6 ili više procenata.


Izgledi

Napredne politike za dugoročnu stabilnost i rast

Velikiiuporniekonomskidisbalansinagomilavanitokomvremena takođe su uzrok ekonomske krize. Ne samo da su izazvali velike poteškoće za individualne zemlje EU, već su i uticale na ekonomsku stabilnost u evro-zoni i EU kao celini. Ovo je jasno pokazalo opseg međuzavisnosti evro-zone i ekonomija EU.

Ojačani Pakt za stabilnosti i rast i procedura za makroekonomski disbalans - kojima se upravlja preko evropskog semestra - imaju za cilj da osiguraju da se u budućnosti problemi otkriju pre nego što nastanu i da se preduzmu korektivne mere. Oni predstavljaju produbljivanje i proširenje ekonomske uprave u Evropi.

•DUBLJE: jer ojačani PSR, zajedno sa Sporazumom o stabilizaciji, koordinaciji i upravljanju, donosi više discipline u utvrđivanju i sprečavanju fiskalnih deficita i prekomernih nivoa zaduženja u zemljama EU.

•ŠIRE:jer MIP širi ekonomski nadzor ekonomije države članice radi uključivanja niza pokazatelja, koji mogu upozoriti kreatore politike na početne pretnje koje će možda zahtevati pravovremen odgovor.

Uloga koju koordinacija ima u upravljanju ekonomske politike u EU takođe je dublja i šira - zemlje EU se sada pozivaju da upotrebe veći međusobni pritisak kako bi osigurale da se problematična događanja u pojedinačnim ekonomijama tretiraju kao pitanje od zajedničkog interesa. Zajednički rad na rešavanju trenutnih ekonomskih problema Evrope najbolji je način da se otvore održiva radna mesta i da se osigura prosperitet svih zemalja EU u budućnosti.

© Reuters/D

PA

Zajednički rad na rešavanju trenutnih ekonomskih problema u Evropi najbolji je način da se postigne održivi rast i otvore radna mesta u svim zemljama EU.


Pored toga, evro-zona će se u narednim godinama verovatno integrisati još više. Za to je potrebna:

•fiskalnaunijakojaćeosiguratizdravejavnefinansije širom Evrope i mehanizme solidarnosti za krizne situacije;

•bankarskaunijakojaćeosiguratijačinadzor finansijskih tržišta; i

•dubljaekonomskaunijasainvesticijamakojeciljaju povećanje rasta i konkurentnosti.

Prelazak na situaciju gde će se više odluka o finansijskim, fiskalnim i ekonomskim politikama donositi na nivou EU takođe zahteva jače mehanizme kojima će se dati legitimitet donetim odlukama i osigurati demokratska odgovornost i političko učešće; ukratko, prava politička unija.

Ovaj novi okvir za ekonomsku upravu se primenjuje kao podrška strategiji Evropa 2020 - strategija Evropske unije za rast u tekućoj deceniji. Ekonomske politike su vitalne za ambiciju da se postigne pametan, održiv i inkluzivan rast za građane Evrope. Stoga je zadatak za ekonomsko upravljanje u budućnosti utvrđivanje uslova za stabilni rast koji će:

•ojačatikonkurentnostfirmiizEUkakobiimpomoglada se takmiče na globalnom nivou, da razviju svoj posao i da otvore nova radna mesta;

•povećatizapošljavanjepodrškommerazaotvaranjenovih radnih mesta;

•obezbeditiodrživejavnefinansijezazaštitupenzijskihi sistema socijalne zaštite; i

•ojačatistabilnostzazaštituekonomija,radnihmestaiprosperiteta od spoljnih šokova.

JU-03-13-697-SR-C

Saznajte više

ISBN 978-92-9238-141-7 doi:10.2871/7049

X Za pregled ekonomskih i finansijskih poslova EU: http://ec.europa.eu/economy_finance/index_en.htm X Za informacije o Evropskoj centralnoj banci: http://www.ecb.int X Ako želite da pogledate video 'Isplivati iz krize jači: Evropska vizija'

http://www.youtu.be/0B3zNcFYqj0 X Pitanja o Evropskoj uniji?

Evropa na vezi može pomoći: 00 800 6 7 8 9 10 11 http://europedirect.europa.eu

komisija upoznavanje evropske unije ekonomska i monetarna · pdf file3 ekonomska i monetarna...

Documents