komercijalna banka ad, budva finansijski izveštaji · pdf fileanaliza bilansa uspeha 9...

KOMERCIJALNA BANKA AD, BUDVA

Finansijski izveštaji za 2005.godinu

K O M E R C I J A L N A B A N K A A D , B u d v a F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 5 .

SADRŽAJ

Izveštaj nezavisnog revizora 1

Bilans uspeha 2

Bilans stanja 3

Promene na kapitalu 4

(A) Analiza finansijskih izveštaja

Osnovne informacije o Banci 5

Pregled osnovnih računovodstvenih politika 5

Analiza bilansa uspeha 9

Analiza bilansa stanja 13

(B) Prikaz i ocena kvaliteta poslovanja i finansijske pozicije Banke

I Ocena kvaliteta aktive 23

II Kapital i solventnost kapitala 25

III Ocena likvidnosti Banke 26

IV Ocena rizika od promene kamatnih stopa 28

V Ocena deviznog rizika 29

VI Ocena rizika zemlje 30

VII Ocena operativnog rizika 30

VIII Informacioni sistem Banke 31

IX Sistem interne kontrole i interne revizije 32

(C) Prikaz organizacione strukture Banke 33

(D) Pravni postupci Banke u toku 34

(E) Izveštaj u skraćenom obliku 35

(F) Prilozi uz izveštaj o ekonomsko-finansijskoj reviziji


BILANS USPEHA u hiljadama EUR-a Analiza 31.12.2005. 31.12.2004.

Prihodi od kamata 3 1.432 1.234

Rashodi od kamata 3 (203) (169)

Neto prihodi od kamata 3 1.229 1.065 Troškovi za gubitke po stavkama aktive 4 (237) (217)

Neto prihodi 992 848

Prihodi od naknada 5 1.862 1.614

Rashodi od naknada 5 (166) (275)

Neto prihodi od naknada 5 1.696 1.339

Neto prihodi od kamata i naknada 2.688 2.187

Ostali prihodi 6 76 (1)

Opšti troškovi 6 (2.169) (1.925)

Neto prihodi pre vanrednih stavki 595 261

Vanredni prihodi - -

Vanredni rashodi - -

Neto vanredni prihodi - -

Neto prihodi posle vanrednih stavki 595 261 Porezi i doprinosi iz dobiti 7 (57) (38) Neto dobit 538 223

2


BILANS STANJA u hiljadama EUR-a Analiza 31.12.2005. 31.12.2004.

AKTIVA Novčana sredstva i računi depozita kod depozitnih institucija 8 15.619 8.182 Aktiva za trgovinu Krediti 9 10.223 8.748 Minus: Rezerve za kreditne gubitke 9 (300) (450) Neto krediti 9 9.923 8.298 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 10 500 450 Poslovni prostor i ostala fiksna aktiva 11 1.056 682 Stečena aktiva 12 293 - Ulaganja u kapital drugih pravnih lica 1 1 Ostala aktiva 13 293 403

Minus: Rezerve za potencijalne gubitke na ostalu aktivu 13 (17) (31)

Ukupna aktiva 27.668 17.985 PASIVA Obaveze Depoziti 14 19.997 10.751 Obaveze po uzetim kreditima i pozajmicama 15 534 416 Ostale obaveze 16 620 1.035 Rezerve za potencijalne kreditne gubitke po vabilansnim izloženostima 26 23

Ukupne obaveze 21.177 12.225

Kapital Akcijski kapital 17 5.870 5.530 Neraspoređena dobit / Rezerve kapitala 17 83 7

Dobitak tekućeg perioda 17 538 223

Ukupan kapital 17 6.491 5.760

Ukupna pasiva 27.668 17.985

Vanbilansne pozicije 18 4.957 3.104 Budva, 08. 02.2006. godine

U ime KOMERCIJALNE BANKE AD Budva

Milijana Gregović, Generalni direktor

3


PROMENE NA KAPITALU

U hiljadama EUR-a Akcionarski kapital Dobit Rezerve

U novcu U stvarima Ukupno

Stanje na dan 01.01.2004. 4.000 500 22 - 4.522 Povećanje osnivačkog kapitala i rezervi 1.000 30 - 5 1.035 Raspodela dobiti u reezrve - - (2) 2 - Raspodela dobiti zaposlenima - - (20) - (20) Dobit tekuće godine - - 223 - 223

Stanje na dan 31.12.2004. 5.000 530 223 7 5.760

Stanje na dan 01.01.2005. 5.000 530 223

7 5.760 Povećanje osnivačkog kapitala i rezervi 340 - 7 347 Raspodela dobiti u reserve - - (69) 69 - Raspodela dobiti zaposlenima - - (31) - (31) Raspodela dobiti osnivaču Banke (123) - (123) Dobit tekuće godine - - 538 - 538

Stanje na dan 31.12.2005. 5.000 870 538 83 6.491

4


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI KOMERCIJALNA BANKA AD, Budva (u daljem tekstu: Banka) je osnovana u novembru 2002. godine kao afilijacija Komercijalne Banke AD Beograd i upisana u centralni registar Privrednog suda u Podgorici reg. br. 4-0006783/001 od 06.03.2003 godine. Sedište Banke je u Budvi, PC Podkošljum bb. Banka je počela da posluje kao afilijacija od marta 2003. do kada je poslovala u sastavu Komercijalne banke a.d., Beograd. Komercijalna banka a.d. Beograd je jedini osnivač Banke. Centralna banka Crne Gore je izdala odobrenje za rad Banke rešenjem br. 0101-9/1-2003 od 07.02.2003. godine. Aktivnosti Banke uključuju kreditne, depozitne i garancijske poslove, kao i obavaljanje poslova platnog prometa u zemlji i inostranstvu. Banka uglavnom odobrava kredite i garancije preduzećima sa privatnim kapitalom, kao i preduzećima sa društvenim kapitalom i građanima. Na dan 31.12.2005. godine, Banku čini Centrala sa sedištem u Budvi, Filijala u Podgorici i sedam ekspozitura (Budva, Bar, Kotor, Rožaje, Herceg Novi i Ulcinj). Banka na dan 31.12.2005. godine ima 68 zaposlenih (na dan 31.12.2004. godine 66 zaposlenih). 2. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA a) Osnova za sastavljanje računovodstvenih izveštaja Računovodstveni izveštaji su sastavljani u skladu sa računovodstvenim propisima i drugim propisima Republike Crne Gore, koji regulišu poslovanje banaka. Izveštajna valuta u priloženim finansijskim izveštajima je EUR, koja je na osnovu odluke Vlade Republike Crne Gore zvanična monetarna jedinica koja se koristi u lokalnom platnom prometu u Republici Crnoj Gori. b) Prihodi i rashodi od kamata i naknada Prihodi i rashodi od kamata evidentiraju se u bilansu uspeha u periodu na koji se odnose u skladu sa načelom uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji je definisan ugovorom između Banke i komitenta. Prihodi i rashodi od naknada nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i evidentiraju se u bilansu uspeha na principu fakturisane realizacije u momentu pružanja usluge. c) Transakcije u stranoj valuti Poslovne promene nastale u stranoj valuti preračunate su u EUR po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u EUR po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan. Neto pozitivne ili negativne kursne razlike nastale preračunom poslovnih transakcija knjižene su u korist ili na teret bilansa uspeha.

5


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 2. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) d) Krediti Krediti odobreni od strane Banke evidentiraju se u poslovnim knjigama Banke u momentu prenosa sredstava korisniku kredita. Na dan bilansa stanja krediti su prikazani po nominalnoj vrednosti u visini odobrenog plasmana, kao i rezervisanja za identifikovane gubitke po kreditima. Rezervisanja za identifikovane gubitke se procenjuju i izdvajaju u skladu sa metodologijom propisanom od strane Centralne banke Crne Gore, koja je obelodanjena u Napomeni 3e. e) Rezerve za potencijalne gubitke i potencijalne obaveze U skladu sa Odlukom Centralne banke Crne Gore o kriterijumima i postupku klasifikacije aktive i formiranju rezervi za potencijalne gubitke po stavkama aktive utvrđeni su kriterijumi klasifikacije aktive izložene riziku, obračuna i suspendovanja nenaplaćene kamate, kapitalizacije kamate i otpisa duga i utvrđuju minimalni iznosi sredstava za pokriće potencijalnih gubitaka iz poslovanja banke. Aktivu banke izloženu riziku, u smislu ove Odluke čine krediti, pozajmice, avansi, investicije, stečena aktiva, trajna ulaganja u druga pravna lica i sve druge stavke bilansne aktive kod kojih je Banka izložena riziku nemogućnosti naplate, kao i izdate garancije, ostala jemstva, akrediti i odobreni još neiskorišćeni krediti, kao i druge vanbilansne stavke koje predstavljaju obaveze Banke. Na osnovu Odluke krediti, kao i druga aktiva izložena riziku klasifikuje se u kategorijama A (dobra aktiva), B (aktiva sa posebnom napomenom), C (substandardna aktiva), D (sumnjiva aktiva) i E (gubitak). Rezervacija za potencijalne gubitke obračunava se na bazi klasifikacije i to tako što se na kategoriju A obračunava 1%, za kategoriju B se obračunava 2% do 10%, za C 20% do 30%, D 50% do 75% i E 100%. U skladu sa Odlukom Centralne banke suspenduje se obračunata nenaplaćena kamata i ne vrši dalji obračun kamate na nekvalitetnu aktivu, izuzev ukoliko je nekvalitetna aktiva obezbeđena kvalitetnim sredstvima obezbeđenja i nalazi se u procesu naplate, uz očekivanje da će se povraćaj aktive ostvariti u razumnom vremenskom roku koji u principu nije duži od šest meseci. Ukoliko Banka obustavi obračun kamate na nekvalitetnu aktivu, dužna je da dalji obračun kamate po istom osnovu vodi u vanbilansnim evidencijama. Odlukom je takođe predviđeno da se rizična aktiva klasifikovana u kategoriju E otpiše iz bilansne aktive i evidentira u vanbilansnoj evidedenciji kao ''otpisani krediti''. Shodno Odluci, iznos rezervi za gubitke po stavkama aktive obračunava se na osnovu knjigovodstvene vrednosti uz prethodno odbitnih stavki sredstava obezbeđenja po osnovu gotovine i depozita i sredstava obezbeđenja koja se mogu pretvoriti u gotovinu, kao što su hartije od vrednosti kojima se javno trguje (90% od njihove tržišne vrednosti). Polazeći od Odluke Centralne banke o kriterijumima i postupku klasifikacije aktive i formiranju rezervi za potencijalne gubitke po stavkama aktive, Banka je svojom poslovnom politikom predvidela da se rezervacija za potencijalne gubitke obračunava prema sledećoj klasifikaciji: kategorija A (1% do 5%), B (2% do 15%), C (20% do 45%), D (50% do 90%) i E (100%). Za procenjenu rezervu za potencijalne gubitke na stavke aktive klasifikovane u kategorijima A, B, C, D i E iskazani su troškovi rezervi u bilansu uspeha i rezerve u bilansu stanja koje umanjuju nominalnu vrednost rizičnih stavki aktive i vanbilansnih stavki, a rizična aktiva klasifikovana u kategoriju E je otpisana iz bilansne aktive i iskazana u vanbilansnoj aktivi kao otpisani krediti, kamata i ostala potraživanja.

6


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 2. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) e) Rezerve za potencijalne gubitke i potencijalne obaveze (Nastavak) U skladu sa Poslovnom politikom Banke, instrumenti obezbeđenja plasmana Banke su uglavnom fiducijarni prenos prava svojine na nepokretnosti, zatim hipoteka, garancija, menica, ovlašćenje uz nalog za naplatu i žiranti. f) Poslovi u ime i za racun trećih lica Poslovi u ime i za račun trećih lica su iskazani u skladu sa Ugovorom o komisionom obavljanju bankarskih poslova zaključenim između Komercijalne banke a.d. Beograd i Komercijalne banke ad Budva, kao osnov za razgraničavanjem bankarskih poslova između ugovornih strana usled formiranja Komercijalne banke ad Budva kao Afilijacije Komercijalne banke a.d. Beograd. Shodno tome, krediti su isknjiženi iz poslovnih knjiga Filijale u Budvi i evidentirani u poslovnim knjigama Komercijalne banke ad Budva kao komisioni kredit u ime i za račun Komercijalne banke a.d. Beograd. Osim, ovih kredita Banka je iskazala i ostale komisione kredite. g) Hartije od vrednosti Hartije od vrednosti se iskazuju po nabavnoj vrednosti ili po tržišnoj vrednosti, u zavisnosti od toga koja se vrednost može ostvariti prilikom prodaje i ukoliko za njih postoji kotacija na berzi. h) Osnovna sredstva Osnovna sredstva evidentirana su po neto nabavnoj vrednosti, koju čini nabavna vrednost umanjena za iznos kumulirane amortizacije. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode po propisanim stopama, shodno procenjenom veku trajanja sredstava, a koje se primenjuju na nabavnu vrednost kao osnovicu obračuna. Godišnje stope amortizacije su sledeće: Građevinski objekti 5% Kompjuteri 30% Nameštaj i oprema 15% do 25% i) Naknade zaposlenima Banka nema sopstvene penzione fondove niti opcije za isplate zaposlenima u vidu akcija i po tom osnovu nema identifikovane obaveze na dan 31. decembar 2005. godine. Sadašnja vrednost obaveza po osnovu ostalih naknada, kao što su jubilarne nagrade i otpremnine za odlazak u penziju nakon ispunjenih uslova, nije materijalno značajna i stoga, u finansijskim izveštajima za 2005. godinu nije vršeno rezervisanje za ove namene.

7


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

8

2. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) j) Porez na dobit Tekući porez Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa republičkim propisima.. Oporeziva dobit se utvrđuje usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha za određene prihode i rashode, na način predviđen poreskim propisima. Tekući porez na dobit za 2005. godinu obračunat je primenom poreske stope od 9% na oporezivu dobit prikazanu u poreskom bilansu (u 2004. godinri stope poreza na dobit su bile progresivne i iznosile su: 15% na dobit do EUR 100 hiljada, a na dobit preko EUR 100 hiljada porez se plaćao u iznosu od EUR 15 hiljada + 20% na iznos dobiti preko EUR 100 hiljada). Poreski bilans se podnosi nadležnom poreskom organu u roku do 31. marta naredne godine. Odloženi porezi Odloženi porez se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza, i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke. Obaveze po odloženom porezu na dobit obračunavaju se i evidentiraju za sve oporezive privremene razlike na dan bilansa stanja između poreske osnove sredstava i obaveza, i njihovih iznosa iskazanih za svrhe finansijskog izveštavanja, što će rezultirati oporezivim iznosima u budućim periodima. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka. Iskazani iznos odloženih poreskih sredstava utvrđuje se na dan bilansa stanja i umanjuje se do iznosa za koji više nije verovatno da će dovoljan oporezivi dobitak biti na raspolaganju kako bi se omogućilo korišćenje svih ili dela odloženih poreskih sredstava. Banka je u 2005. godini izvršila obračun odloženih poreskih obaveza za oporezivu privremenu razliku na dan bilansa stanja između poreske osnove osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima, usled razlike između godišnjeg troška amortizacije obračunatog za svrhe finansijskog izveštavanja i iznosa amortizacije obračunatog i priznatog za poreske svrhe. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao rashodi i/ili prihodi i uključeni su u neto dobit perioda.


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA A N A L I Z A B I L A N S A U S P E H A 3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA Prihodi i rashodi od kamata prikazani su prema vrsti dužnika i deponenata: U hiljadama EUR-a 2005. % učešća 2004. % učešća

Prihodi od kamata Banke 2 0,1% 8 0,7% Vlada RCG 34 2,4% 36 2,9% Privredna društva 1.099 76,7% 993 80,4% Opština i javna preduzeća 119 8,4% 35 2,8% Fizička lica 178 12,4% 162 13,2%

Ukupno prihodi od kamata 1.432 100,0% 1.234 100,0%

Rashodi od kamata Banke i druge finansijske institucije (4) 2,0% (20) 11,8% Vlada RCG (33) 16,3% (31) 18,3% Privredna društva (1) 0,5% (22) 13,0% Fizička lica (165) 81,2% (96) 56,8%

Ukupno rashodi od kamata (203) 100,0% (169) 100,0%

Neto prihodi od kamata 1.299 1.066

U strukturi ukupnih prihoda, prihodi od kamata beleže učešće 42,50% i u prihodima od kamata najveće učešće imaju prihodi po osnovu plasmana u privredna društva. Prihodi kamata od banaka se odnose na prihode po osnovu izdvajnja obavezne rezerve kod Centralne banke Crne Gore. Rashodi od kamata u ukupnim rashodima beleže učešće od 7,31% i najzančajnije učešće imaju kamate po osnovu oročenih depozita fizičkih lica, kao i rashodi od kamata po osnovu pozajmica iz Fonda za razvoj RCG. 4. TROŠKOVI ZA GUBITKE PO STAVKAMA AKTIVE

U hiljadama EUR-a 2005. % učešća 2004. % učešća Posebna rezervisanja za gubitke Rezervisanja za kreditne gubitke (3) (1,3)% 191 86,8% Rezervisanja za rizik zemlje 10 4,1% - -

Rezervisanja za gubitke od HoV koje se drže do roka dospeća

1 0,4% 3 1,4%

Rezervisanja za gubitke od kamatnih potraživanja 103 43,5% 25 11,4%

Rezervisanja za gubitke na vanbilansnim stavkama 3 1,3% (3) 1,4%

Rezervisanja za operativni rizik 5 2,1% - - Rezervisanja za stečenu aktivu 3 1,3% - - Rezervisanja za naknade 107 45,2% - - Ostali rashodi rezervisanja 8 3,4% 1 0,5% Ukupno troškovi za gubitke po stavkama aktive 237 100.0% 217 100.0%

Ukupni neto troškovi za potencijalne gubitke ucestvuju sa 8,54% u ukupnim rashodima i veći su za 9,2% u odnosu na prethodni period.

9


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 4. TROŠKOVI ZA GUBITKE PO STAVKAMA AKTIVE (Nastavak) U skladu sa Odlukom Centralne banke Crne Gore o kriterijumima i postupku klasifikacije aktive i formiranju rezervi za potencijalne gubitke po stavkama aktive, izvršena je klasifikacija aktive izložena riziku, kao i vanbilansnih stavki koje predstavljaju obavezu Banke. Kao što je objašnjeno u napomeni 2 uz finansijske izveštaje, po procenjenoj rezervi za potencijalne gubitke na stavke aktive klasifikovane u kategorijama A, B, C, D i E iskazani su troškovi rezervi u bilansu uspeha i rezerve u bilansu stanja, koje umanjuju nominalnu vrednost rizičnih stavki aktive, a rizična aktiva klasifikovana u kategoriju E je otpisana iz bilansne aktive i iskazana u vanbilansnoj aktivi kao otpisani krediti, kamata i naknada. Povećanje troškova za rezervisanje i ukidanje rezervisanja, kao i promene u odnosu na obračunatu rezervu iz prethodnog perioda date su u sledećem pregledu:

U hiljadama EUR-a 2005. 2004.

Obračunate rezerve iz prethodnog perioda 504 333 Povećanje rezervisanja 1.444 768 Ukidanje rezervisanja (1.207) (551) Ukupno obračunata rezerva 741 550 Prenos na vanbilansne stavke: Krediti (193) (41) Kamata (70) (5) Naknada (107) - Ukinuto rezervisanje po osnovu stečene aktive (28) - Rezerve za kreditne gubitke, ostalu aktivu i vanbilansne stavke 343 504

Prenos na vanbilansne satvke se odnosi na preduzeća Tailer, Stilizo, Rolnex, Montenegroturist centar, Baćo color, Mercur Evropa, čija su potraživanja u skladu sa Odlukom Centralne banke Crne Gore klasifikovana u kategoriju E. Banka po osnovu potraživanja od ovih dužnika vodi sudske sporove. Rezerve za potencijalne gubitke se odnose na kreditne rizike (EUR 290 hiljada), rizik zemlje (EUR 10 hiljada), ostale rizike koji se odnose na stečenu aktivu, ostalu aktivu, HoV koje se drže do roka dospeća i operativni rizik (EUR 17 hiljada) i vanbilansne stavke (EUR 26 hiljada). 5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA U hiljadama EUR-a 2005. % učešća 2004. % učešća

Prihodi od naknada Krediti I vanbilansni poslovi 468 25,1% 421 26,1% Poslovi platnog prometa 865 46,5% 776 48,1% Ostale usluge 529 28,4% 417 25,8%

Ukupno prihodi od naknada 1.862 100,0% 1.614 100,0%

Rashodi naknada Platni promet 109 65,7% (267) 97,1% Ostale usluge 57 34,3% (8) 2,9%

Ukupno rashodi od naknada (166) 100,0% (275) 100,0%

Neto prihodi od naknada 1.696 - 1.339 -

10


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA (Nastavak) U strukturi ukupnih prihoda, prihodi od naknada imaju učešće 55,2%, i najveće učešće beleže prihodi po osnovu naknada od platnog prometa. U prihodima od naknada po osnovu kredita i vanbilansnih poslova, naknade po kreditima imaju učešće 60%, a naknade po poslovima garancija i drugih vanbilansnih stavki 40%. Prihodi od naknada poslova platnog prometa odnose se na naknade za obavljanje poslova platnog prometa u zemlji i poslova platnog prometa sa inostranstvom i Republikom Srbijom, a ostale usluge se odnose na poslove sa stanovništvom. U ukupnim rashodima, rashodi od naknada imaju učešće 5,9% a naknade po osnovu obavljanja platnog prometa Centralne banke Crne Gore u ukupnim rashodima od naknada učestvuju 65%. 6. OSTALI PRIHODI I OPŠTI TROŠKOVI

U hiljadama EUR-a 2005. % učešća 2004. % učešća

Ostali prihodi - - Neto gubici od devizne razmene 25 32,9% (7) - Ostali prihodi poslovanja 51 67,1% 6 -

Ukupno operativni prihodi 76 100,0% (1) -

Opšti troškovi Troškovi plata i doprinosa 1.202 55,4% (1.142) 59,3% Troškovi poslovnog prostora i fiksne aktive 470 21,7% (408) 21,2% Ostali troškovi 497 22,9% (375) 19,5%

Ukupno opšti troškovi (2.169) 100,0% (1.925) 100,0%

Neto troškovi (2.093) (1.926)

Opšti troškovi imaju najznačajnije učešće u ukupnim troškovima koje je u 2005. godini iznosilo 78%, a u 2004. godini 75%. Troškovi plata i doprinosa u ukupnim troškovima imaju učešće 43,3%, a u opštim troškovima beleže učešće 55,4% i imaju neznatno povećanje u odnosu na prethodni period (5,2%). Troskovi poslovnog prostora i fiksne aktive u opštim troskovima ucestvuju 21,2% i u odnosu na prethodni period beleže rast 14,9%, a ostali troškovi u opštim troškovima imaju učešće 22,9% i beleže rast 21,5% u odnosu na prethodni period. Troškovi poslovnog prostora i fiksne aktive (EUR 470 hiljada) odnose se na zakup poslovnog prostora u iznosu od EUR 117 hiljada, troškove amortizacije osnovnih sredstava u iznosu od EUR 152 hiljada i amortizacije nematerijalnih ulaganja u iznosu od EUR 22 hiljada, dok se troškovi u iznosu od EUR 179 hiljada odnose na troskove investicionog odrzavanja poslovnog prostora i opreme, električne energije, vode, komunalija i ostalih troškova. Ostali troškovi u iznosu od EUR 497 hiljada se odnose na troškove telekomunikacija i telefona (21,93%), pretplate i donacija (14,08%), troškove kancelarijskog materijala (9,6%), troškove otpisa osnovnih sredstava i sitnog inventara (8,24%), troškove reklame i marketinga (6,27%), troškove rereprezentacije (5,23%) i na troškove ostalih usluga (34,65%).

11


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 7. PORESKI BILANS Komponente poreza na dobitak su:

U hiljadama EUR-a na dan 31.12. 2005. 2004. Tekuci porez obračunat u poreskom bilansu 54 -- Odložen poreski rashod 3 - Ukupan porez na dobit 57 -

Tekući porez za 2005. godinu obračunat je primenom poreske stope od 9% na oporezivu dobit prikazanu u poreskom bilansu za poreske organe u Republici Crnoj Gori (2004: stope poreza na dobit su progresivne i iznosile su: 15% na dobit do EUR 100 hiljada, a na dobit preko EUR 100 hiljada porez se plaćao u iznosu od EUR 15 hiljada + 20% na iznos dobiti preko EUR 100 hiljada).

U hiljadama EUR-a na dan 31.12. 2005. 2004. Dobitak po bilansu uspeha 595 261 Troškovi amortizacije iskazani u bilansu uspeha 175 125 Rashodi koji su uključeni u bilans uspeha, ali koji se ne umanjuju u poreske svrhe 38 53 Ukupno 808 439 Iskazana amortizacija za poreske svrhe (208) (140) Oporeziva dobit 600 299 Poreska obaveza primenom poreske stope 9% 54 -

15% za oporezivu dobit do 100,000 EUR-a - 15 20% za oporezivu dobit preko 100,000 EUR-a - 40

Ukupan porez 54 55 25% izvršenih investicija do 30% iznosa poreske obaveze - (17)

Obaveza za porez 54 38 Avansno plaćen porez 55 5 Iznos poreza za plaćanje (1) 33 Prosečno mesečno avansno plaćanje 4 4

12


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA A N A L I Z A B I L A N S A S T A NJ A 8. NOVČANA SREDSTVA I RAČUNI DEPOZITA KOD DEPOZITNIH INSTITUCIJA U hiljadama EUR-a na dan 31.12. 31.12.2005. % učešća 31.12.2004. % učešća Gotov novac i nekamatonosni računi depozita

12.512 6.615

Gotovina 2.877 18,4% 1.595 19,5% Žiro račun 4.719 30,2% 2.276 27,8% Korespodentni računi 4.887 31,3% 2.722 33,3% Ostala novčana sredstva 29 0,2% 22 0,3% Kamatonosni računi depozita 3.107 1.567 Obavezna rezerva kod CB Crne Gore 3.107 19,9% 1.567 19,1%

Ukupno 15.619 100,0% 8.182 100,00%

Na dan 31.12. Banka je imala devizna sredstva na korespodentskim računima kod sledećih banaka:

u hiljadama EUR-a na dan 31.12. 31.12.2005. % učešća 31.12.2004. % učešća

Komercijalna banka AD Beograd 100 2,0% 1.626 59,7% Commerzbank a.g. Frankfurt 4.787 98,0% 1.096 40,3%

Ukupno 4.887 100,0% 2.722 100,0%

U ukupnim novčanim sredstvima i računima depozita kod depozitnih institucija, gotov novac i nekamatonosni računi imaju učešće 80,10%, a kamatonosni računi depozita 19,90%. Gotov novac i nekamatonosni računi depozita u odnosu na prethodni period beleže rast 89,14%, dok kamatonosni računi depozita u odnosu na prethodni period imaju rast 98,27%. Obavezna rezerva je izdvojena u skladu sa Odlukom Centralne banke Crne Gore o obaveznoj rezervi banaka kod Centralne banke Crne Gore, koja propisuje da banke izdvajaju obaveznu rezervu na račun rezervi u iznosu od 23% na prosečna stanja depozita po viđenju i oročene depozite do 30 dana. U skladu sa Odlukom u obračun obavezne rezerve ne uključuju se depoziti po viđenju koji se evidentiraju na računu 2203-lokalne banke u državnom vlasništvu i računu 2204-lokalne banke u privatnom vlasništvu, utvrđenim kontnim okvirom za banke. Obavezna rezerva se izdvaja u EUR i Banka može do 25% obavezne rezerve držati u obliku državnih zapisa Republike Crne Gore. Iznos obavezne rezerve se izdvaja na prosečan iznos depozita u toku prethodnog dvonedeljnog perioda, a izmenom Odluke od 12. jula 2004. godine izdvajanje obavezne rezerve se vrši na osnovu nedeljnog perioda. Centralna banka na 25% izdvojenih sredstava na računu rezervi obračunava kamatu mesečno po stopi od 1% na godišnjem nivou, a plaća do osmog u mesecu za prethodni mesec. U skladu sa Odlukom Centralna banka na nedostajući iznos rezervi obračunava kamatu mesečno po stopi od 12% na godišnjem nivou i naplaćuje do osmog u mesecu za prethodni period, a ukoliko Banka ne uključi sve propisane depozite u osnovicu ili pogrešno obračuna iznos obavezne rezerve, na iznos razlike Centralna banka obračunava i naplaćuje kamatu po stopi od 12% na godišnjem nivou. Banka je po osnovu izdvajanja obavezne rezerve ostvarila prihod od kamate u iznosu od EUR 2 hiljade.

13


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 9. KREDITI I POSLOVI LIZINGA Stanje kratkoročnih i dugoročnih kredita po vrsti komintenata:

U hiljadama EUR-a na dan 31.12. 2005. 2004.

Kratkoročni Dugoročni Kratkoročni Dugoročni

Javne organizacije 79 102 584 29 Privredna društva u državnom vlasništvu

- 142 - -

Privredna društva u privatnom vlasništvu

3.955 3.885 5.381 1.128

Preduzetnici 22 20 5 22 Ostalo 111 96 269 25 Fizička lica 692 1.119 481 824 Ukupno 4.859 5.364 6.720 2.028 Ukupno krediti 10.223 8.748 Minus: Rezerve za kreditne gubitke (300) (450) Neto krediti 9.923 8.298

Na dan 31.12.2005. godine ukupni bruto krediti u odnosu na prethodni period beleže rast od 16,86% i na ovo povećanje uticalo je povećanje kredita odobrenih privrednim društvima u privatnom vlasništvu (20,44%), kao i povećanje kredita odobrenih fizičkim licima (38,77%). U ukupnim kreditima kratkoročni krediti učestvuju 47,53% i u odnosu na prethodni period beleže pad 27,69%, dok dugoročni krediti imaju učešće 52,47% i beleže znatan rast 164,59%. U posmatranom periodu u kratkoročnim kreditima najveće učešće imaju krediti odobreni privrednim društvima u privatnom vlasništvu sa 80% i krediti odobreni fizičkim licima sa 14,24%. U dugoročnim kreditima, takođe najveće učešće beleže krediti odobreni privrednim društvima u privatnom vlasništvu sa 72,43% i krediti odobreni fizičkim licima sa 20,86%. Kratkoročni krediti su uglavnom odobravani za obrtna sredstva sa rokom dospeća od 30 do 180 dana, kao i sa rokom dospeća do godinu dana, dok su dugoročni krediti odobreni sa rokom od 2 do 4 godine i uglavnom se odnose na pravna lica iz oblasti proizvodnje i prerade, građevinarstva, trgovine, kao i fizičkim licima. Od ukupno iskazanih dugoročnih kredita, iz Fonda za razvoj Republike Crne Gore finansirani su dugoročni krediti u iznosu od EUR 492 hiljade. Kratkoročni krediti privrednim društvima, javnim organizacijama i preduzetnicima su odobravani sa kamatnom stopom od 10% na godišnjem nivou do 1,5% na mesečnom nivou i ukupno posmatrano prosečna kamatna je iznosila 1,1% na mesečnom nivou. Kamatna stopa kod dugoročnih kredita odobrenih privrednim društvima uglavnom se kretala od 9,5% na godišnjem nivou do 1,5% na mesečnom nivou, a na kredite koji su odobravani iz Fonda za razvoj Republike Crne Gore kamata se kretala od 7% do 12% na godišnjem nivou. Kamatna stopa na kratkoročne kredite odobrenih stanovništvu kretala se od 0,81% do 1,5% mesečno, a na dugoročne kredite od 7% do 12% na godišnjem nivou.

14


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 9. KREDITI I POSLOVI LIZINGA (Nastavak) Na dan 31.12.2005. Banka je imala najveća pojedinačna potraživanja po plasiranim kreditima od sledećih komintenata: u hiljadama EUR-a na dan 31.12. 2005. % učešća Inpek 944 9,23% Bellevue hotels group 600 5,87% Di Bar 546 5,34% Euromixtours 530 5,18% Euromoxconsalting 440 4,30% Daž 424 4,15% Montri 400 3,91% Carsko selo 392 3,83% Prevoz komerc 330 3,23% Bonita trade 300 2,93% Ribarstvo 296 2,90% Ventura komerc 200 1,96% Slavija 138 1,35% HTP Miločer 120 1,17% VG Biroelektronika 120 1,17% TDS 120 1,17% Mirabou 108 1,06% KSIP Budva 102 1,00% Italelektro Montenegro 100 0,98% Sedmi januar 100 0,98% Ostali 2.102 20,56% Stanovništvo 1.811 17,715 Ukupno 10.223 100,0% Rezerva za kreditne gubitke (300) Neto krediti 9.923 100,0%

Koncentracija ukupno plasiranih kredita od strane Banke je sledeća:

u hiljadama EUR-a na dan 31.12. 31.12.2005. % učešća 31.12.2004. % učešća Proizvodnja i prerada 1.705 16,6% 1.162 13,3% Poljoprivreda 22 0,2% 41 0,5% Građevinarstvo 245 2,4% 828 9,5% Trgovina 3.385 33,2% 2.149 24,6% Usluge, turizam i ugostiteljstvo 2.105 20,6% 1.548 17,7% Transport, skladištenje, PTT, komunikacije 27 0,3% 358 4,1% Vlada, opstina i javna preduzeća 181 1,7% 613 7,0% Privredna društva u državnom vlasništvu 142 1,4% Stanovništvo 1.811 17,7% 1.305 14,9% Ostalo 600 5,9% 744 8,5%

Ukupno 10.223 100,0% 8.748 100,0% Rezerva za potencijalne gubitke (300) (450) Ukupno 9.923 100,0% 8.298 100,0%

15


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 9. KREDITI I POSLOVI LIZINGA (Nastavak) U rezerve za potencijalne gubitke uključena je i rezerva po osnovu izloženosti riziku zemlje u skladu sa Odlukom Centralne banke Crne Gore o minimalnim standardima za upravljanje rizikom zemlje i Odlukom Banke kojom se utvrđuju limiti izloženosti riziku zemlje. U skladu sa Odlukom Banka je iskazala izloženost riziku zemlje u iznosu od EUR 10 hiljada za banke koje nemaju zvanično objavljen rejting (Komercijalna banka a.d. Beograd). Na dan 31.12.2005. godine najveća koncentracija kredita se odnosi na kredite iz oblasti trgovine 33,11% (2004: 24,5%), usluge, turizam i ugostiteljstvo 17,69% (2004: 17,69%), proizvodnja i prerada 16,67% (2004: 13,28) i stanovništvo 17,71% (2004: 20,59%). Svi krediti su plasirani privrednim društvima i građanima sa područja Crne Gore. Promene na kreditima su bile sledeće:

2005. 2004.

U hiljadama EUR-a Kratkoročni krediti

Dugoročni krediti Ukupno

Kratkoročni krediti

Dugoročni krediti Ukupno

Stanje na dan 01.01. 6.720 2.028 8.748 3.191 1.958 5.149 Povećanja: • Novi plasmani 16.760 4.476 21.236 19.310 1.246 20.556 Smanjenja: • Prenos na vanbilansne evidencije (193) (193) (41) - (41) • Otplate kredita (18.428) (1.140) (19.568) (15.740) (1.176) (16.916) Stanje na dan 31.12. 4.859 5.364 10.223 6.720 2.028 8.748 Rezervisanje za kreditne gubitke (300) (450) Ukupno, neto 9.923 8.298

10. HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE SE DRŽE DO DOSPEĆA

u hiljadama EUR-a na dan 31.12. 31.12.2005. %

učešća 31.12.2004. %

učešća

HoV koje se drže do roka dospeća 500 100,0% 450 100,0%

Ukupno 500 100,0% 450 100,0% Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u celokupnom iznosu predstavljaju blagajničke zapise Centralne banke Crne Gore po osnovu izdvajanja obavezne rezerve. Prosečna kamatna stopa na blagajničke zapise iznosila je 9,5% na godišnjem nivou i Banka je u 2005. godini ostvarila prihode od kamata u iznosu od EUR 27 hiljada (2004: EUR 36 hiljada). U skladu sa Odlukom Centralne banke Crne Gore o kriterijumima i postupku klasifikacije aktive i formiranju rezervi za potencijalne gubitke, HoV su klasifikovane u „dobru aktivu’‘ (A) i obračunata je rezerva po stopi od 1%. Rezerva za potencijalne gubitke za HoV u iznosu od EUR 5 hiljada je prikazana u okviru bilansne pozicije ostala aktiva, a u skladu sa propisima Centralne banke Crne Gore.

16


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 11. POSLOVNI PROSTOR I OSTALA FIKSNA AKTIVA

u hiljadama EUR-a Gradjevinski

objekti Oprema Ostala osnovna

sredstva Ukupno Nabavna vrednost Stanje na dan 01.01.2004. godine 363 337 58 758 Osnivački ulog 30 30 Nove nabavke - 112 - 112 Otpis - - (27) (27) Stanje na dan 31.12.2004. godine 363 449 61 873 Osnivački ulog 347 - - 347 Povećanje - 174 7 181 Otpis - (9) (2) (11) Stanje na dan 31.12.2005. godine 710 614 66 1.390 Ispravka vrednosti Stanje na dan 01.01.2004. godine 18 55 26 99 Obračunata amortizacija 18 86 15 119 Otpis - - (27) (27) Stanje na dan 31.12.2004. godine 36 141 14 191 Obračunata amortizacija 18 114 20 152 Otpis - (7) (2) (9) Stanje na dan 31.12.2005. godine 54 248 32 334 Sadašnja vrednost Na dan 31.12.2005. 656 366 34 1.056 Na dan 31.12.2004. 327 308 47 682

12. STEČENA AKTIVA


učešća 31.12.2004. %

učešća

Stečena aktiva, bruto iznos 293 100,0% - - - -

Ukupno 293 100,0% - - Stečena aktiva se odnosi na naplatu potraživana nekretninama iz fiducijarnog prava i odnosi se na sledeće dužnike: Popović Company (EUR 36), Merkur System (EUR 240 hiljada) i Dabby trade & Montenegro d.o.o. (EUR 16 hiljada). U skladu sa Odlukom Centralne banke Crne Gore o kriterijumima i postupku klasifikacije aktive i formiranju rezervi za potencijalne gubitke stečena aktiva je klasifikovana u „dobru aktivu’‘ (A) i obračunata je rezerva po stopi od 1%. Rezerva za potencijalne gubitke za stečenu aktivu u iznosu od EUR 3 hiljade je prikazana u okviru ostale aktive.

17


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 13. OSTALA AKTIVA

U hiljadama EUR-a na dan 31.12. 31.12.2005. %

učešća 31.12.2004. %

učešća

Nematerijalna aktiva, neto 62 21,2% 50 12,4% Dati avansi za investiciona ulaganja u poslovni prostor 70 23,9% 54 13,4% Unapred plaćeni troškovi poslovanja 12 4,1% - - Unapred plaćeni avansi za kartice 5 1,7% - - Potraživanja za kamate i naknade 80 27,3% 233 57,8% Potraživanja za naknade 42 14,3% Potraživanja za pretplaćene doprinose - - 35 - Potraživanja od države za porodiljsko bolovanje 21 7,2% 31 16,4%

Ostalo 1 0,3% - -

Ukupno 293 100,0% 403 100,0% Rezerve za potencijalne gubitke (17) (31) - Ukupno 276 100,0% 372 100,0%

Rezerve za potencijalne gubitke se odnoese na sledeće rizike:


učešća 31.12.2004. %

učešća

HoV koje se drže do dospeća 5 29,4% 5 16,1% Stečena aktiva 3 17,7% - - Ostala aktiva 4 23,5% 26 83,9 Opertaivni rizik zemlje 5 29,4% - -

Ukupno 17 100,0% 31 100,0%

Operativni rizik zemlje je iskazan u skladu sa Odlukom Centralne banke Crne Gore o minimalnim standardima za upravljanje operativnim rizikom bankama i Procedurama Banke za upravljanje operativnim rizikom. Promene na nematerijalnoj aktivi prikazan su kako sledi: 2005 2004

U hiljadama EUR-a Nematerijalna

ulaganja Nematerijalna

ulaganja Nabavna vrednost Stanje na dan 01.01. 57 11 Nove nabavke 34 46 Stanje na dan 31.12. 91 57 Ispravka vrednosti Stanje na dan 01.01. 7 1 Obračunata amortizacija 22 6 Stanje na dan 31.12. 29 7 Sadašnja vrednost na dan 31.12. 62 50

18


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 14. DEPOZITI

U hiljadama EUR-a na dan 31.12. 31.12.2005. % učešća 31.12.2004. % učešća

Nekamatonosni depoziti 8.894 44,5% 3.946 36,70%

Kamatonosni depoziti 11.103 55,5% 6.805 63,30%

Ukupno 19.997 100,0% 10.751 100,0%

U strukturi ukupne pasive Banke, depoziti učestvuju sa 72,3% (2004: 60%), dok u ukupnim obavezama depoziti beleže značajno učešće 94,4% (2004: 87,9%), što ukazuje da depoziti predstavljaju značajan izvor finansiranja poslovanja Banke. a) Nekamatonosni depoziti

u hiljadama EUR-a na dan 31.12. 31.12.2005. % učešća 31.12.2004. % učešća Privredna društva u državnom vlasništvu 1 0,0% 7 0,2% Banke 161 1,8% 190 4,8% Organizacije u javnom vlasništvu 47 0,5% 73 1,8% Organizacije u privatnom vlasništvu 6.133 68,9% 3.354 85,0% Inostrane firme 692 7,8% 103 2,6% Preduzetnici 53 0,6% - - Fizička lica 1.554 17,5% 147 3,7% Privatizacioni fondovi 114 1,3% - - Ostalo 139 1,6% 72 1,8%

Ukupno 8.894 100,0% 3.946 100,0%

b) Kamatonosni depoziti

u hiljadama EUR-a na dan 31.12. 31.12.2005. % učešća 31.12.2004. %

učešća Komercijalna banka AD Beograd - - 229 3,37% Lokalna preduzeća u privatnom vlasništvu - - 227 3,34% Organizacije u javnom vlasništvu 35 0,3% - - Fizička lica 11.068 99,7% 6.349 93,30%

Ukupno 11.103 100,0% 6.805 100,0%

U ukupnim kamatonosnm depozitima, najaznačajnije učešće beleže depoziti fizičkih lica sa rokom od 30 dana do godinu dan sa kamatnom stopom od 1% do 3% na godišnjem nivou. Banka je u prethodnom periodu imala oročeni depozit u iznosu od EUR 229 hiljada koji se odnosio na obaveze prema Komercijalnoj banci a.d. Beograd po Ugovoru zaključenim 23.12.2003. godine između Komercijalne banke a.d. Beograd i Komercijalne banke ad Budva. Depozit je bio oročen sa rokom vraćanja od tri godine i kamatnom stopom od 5% godišnje i odnosio se na obezbeđenje povraćaja kredita koji je Komercijalna banka ad Budva odobrila korisniku kredita ''Mercur Evropa''

19


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 14. DEPOZITI (Nastavak) sa rokom vraćanja od 3 godine. Ugovorom je takođe predviđeno, da ukoliko korisnik kredita ne izmiri svoje obaveze, deponent je deponent je saglasan da se Komercijalna banka ad Budva naplati iz sredstava deponenta. Imajući u vidu da korisnik kredita nije izmirio svoje obaveze prema Banci, Banka je u 2005. godini potraživnja po kreditu od Merkur Evropa naplatila iz oročenog depozita Komercijalne banke a.d. Beograd kod Komercijalne banke ad Budva. c) Struktura depozita po ročnosti: u hiljadama EUR-a na dan 31.12.2005. Kamatonosni Nekamatonosni Ukupno %Učešća Depoziti po viđenju 9.787 8.660 18.447 86,2% Oročeni depoziti 1.316 234 1.550 13,8% Ukupno 11.103 8.894 19.997 100,0% 15. OBAVEZE PO UZETIM KREDITIMA Obaveze po kreditima od Fonda za razvoj Republike Crne Gore u iznosu od EUR 534 hiljada (2004: EUR 416 hiljada), odnose se na dobijena sredstva za unapređenje i razvoj malih i srednjih preduzeća iz oblasti privrede. 16. OSTALE OBAVEZE

u hiljadama EUR-a na dan 31.12. 31.12.2005. % učešća 31.12.2004. %

učešća Kamate na depozite 10 1,6% 18 1,7% Platni promet sa Republikom Srbijom – neraspoređeni priliv 59 9,5% 376 36,3% Porez na kamatu fizičkih lica - - 12 1,2% Avans za menjačnicu 4 0,6% 7 0,7% Obaveze prema dobavljačima 53 8,5% 72 7,0% Obaveze za porez na prihod 24 3,9% 33 3,2% Unapred naplaćena potraživanja za kredite fizičkim licima 32 5,2% 24 2,3% Obaveze za zarade zaposlenima - - 55 5,3% Ostala pasivna vremenska razgraničenja 438 70,7% 438 42,3%

Ukupno 620 100,0% 1.035 100,0%

Ostala pasivna vremenska razgraničenja u iznosu od EUR 438 hiljada na dan 31.12.2005. godine se odnose na sredstva ustupljena Banci od strane Komercijane Banke a.d. Beograd za proširenje i unapređenje unutrašnje organizacije i tehnologije rada i to na osnovu ugovora o uređenju međusobnih odnosa od 11.06.2003. godine.

20


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 17. KAPITAL U hiljadama EUR-a na dan 31.12. 2005. % učešća 2004. % učešća

Osnivački kapital – novčani deo 5.000 77,0% 5.000 86,81%

Osnivački kapital – nenovčani deo 870 13,4% 530 9,20%

Dobit 538 8,3% 223 3,87%

Rezerve 83 1,3% 7 0,12%

Ukupno 6.491 100,0% 5.760 100,0%

Komercijalna banka AD, Budva je 7. marta 2003. godine osnovana kao afilijacija Komercijalne banke AD, Beograd saglasno propisima Republike Crne Gore. Zakonom o izmenama i dopunama zakona o bankama (''Službeni list RCG'' br.32/2002), koji se primenjuje od 11.07.2002. godine, definisan je minimalni iznos novčanog kapitala banke u vrednosti od EUR 5.000 hiljada. Članom 94g. navedenog Zakona, propisano je da su banke koje imaju dozvolu za rad Centralne banke, a čiji je novčani kapital manji od EUR 5.000.000, dužne su da povećaju rizični kapital i da isti usklade do 31. decembra 2004. godine. Na dan 31.12.2005. novčani kapital Banke je usaglašen sa propisanim minimumom. Banka je u 2005. godini imala emisiju akcija kojom je povećala nenovčani deo kapitala u iznosu od EUR 340 hiljada od strane jedinog akcionara Komercijalne banke a.d. Beograd. Komisija za hartije od vrednosti Republike Crne Gore donela je rešenje (br. 02/8e-38/2-05 od 29.12.2005. godine) o evidentiranju emisije akcija po osnovu pretvaranja nenovčanog uloga u akcijski kapital u iznosu od EUR 340.000, odnosno 34 redovne akcije, nominalne vrednosti akcije EUR 10.000. 18. VANBILANSNA EVIDENCIJA u hiljadama EUR-a na dan 31.12. 31.12.2005. % učešća 31.12.2004. % učešća Izdate garancije 1.237 25,0% 795 25,6% Poslovi u ime i za račun trećih lica – Komercijana banka Beograd 2.434 49,1% 2.237 72,1% Poslovi u ime i za račun trećih lica – Novus dd Maribor 705 14,3% - - Akreditiv 39 0,7% - - Vanbilansne pozicije po osnovu otpisa : - - 46 1,5% Krediti 234 4,7% - - Kamate 76 1,5% - - Otpisane naknade 107 2,2% - - Obračunataa kamata na otpisane kredite 125 2,5% 26 0,8%

Ukupno 4.957 100,0% 3.104 100,0%

21


ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 18. VANBILANSNA EVIDENCIJA (Nastavak) Garancije su date privrednim društvima za izmirenje obaveza po osnovu uzetih kredita i izvršenja ugovorenog posla. U ukupnim garantovanim obavezma najveće učešće imaju garancije za obezbeđenje plaćanja sa 97% (EUR 1.200 hiljada).

Banka na dan 31.12.2005. godine, u vanbilansnoj evidenciji ima iskazane komisione poslove po kreditima u iznosu od EUR-a 2.074 hiljada po Ugovoru o komisionom poslu koji je zaključen 07.08.2003., između Komercijalne banke ad Budva i Komercijalne banke a.d Beograd. U skladu sa ovim Ugovorom Komercijalna banka ad, Budva zadržava sredstva koja je po osnovu Ugovora o zajmu br. 14826 od 07.10.2002. godine primila Filijala Komercijalne banke a.d. Beograd u Budvi od Komercijalne banke a.d. Beograd, kao dugoročni depozit za pokriće plasmana u ukupnom iznosu od EUR 2.701 hiljada, a da po istom iznosu Komercijalna banka a.d. Beograd evidentira dugoročni depozit u stranoj valuti kod Komercijalne banke a.d. Budva.

Shodno odredbama ugovora, komisionar je dužan da za iznos primljenih uplata, po osnovu otplatekredita iz člana 3. ovog Ugovora u roku od tri dana od dana prijema uplata, izvrši povraćaj dela naplaćene glavnice sa računa dugoročnog depozita u korist Komercijalne banke a.d. Beograd. O primljenim otplatama po osnovu vraćanja kredita i izvršenim obustavama naknade za račun komisionara, komisionar vodi odgovarajuću evidenciju o kojoj mesečno i po potrebi obaveštava Komercijalnu banku a.d. Beograd.

Komercijalna banka ad Budva po komisionim poslovima ostvaruje 33% prihoda od obračunate kamate, a 67% je prihod Komercijalne banke a.d. Beograd. Kreditni poslovi u ime i za račun Kometrcijalne banke a.d. Beograd se odnose na sledeće korisnike kredita: U hiljadama EUR-a

Korisnik kredita Stanje kredita Redovna kamata Zatezna kamata Vanbilansna Ukupno Mercur evropa 1.666 136 193 - 1.995 LNM Kolović 60 - 5 - 65 Der Nataša 17 1 5 - 23 Jugoslovenka Pićan 18 - 5 - 23 Gigadan 13 - 5 - 18 Đurišić Željka 1 - - - 1

Stambeni krediti 299 9 1 - 309 Ukupno 2.074 146 214 - 2.434 U odnosu na prethodni period komisioni poslovi po poslovima kredita u ime i za račun Komercijalne banke a.d. Beograd beleže smanjenje po osnovu glavnice, dok po osnovu ukupnih potraživanja od korisnika kredita beleže povećanje. Banka takođe po osnovu komisionih poslova ima odobren kredit privrednom društvu Titex iz sredstava preduzeća Novus dd Maribor na osnovu ugovora o komisionu zaključenim 14.12.2005 godine između Komercijalne banke a.d. Budva, preduzeća Novus dd Maribor i preduzeća Titex a.d. Podgorica. U skladu sa Ugovorom, Banka se obavezuje da će u ime i za racun komitenta komisiono izvršiti kreditni plasman iz sredstava komitenta u iznosu od EUR 1.250 hiljada korisniku kredita pod uslovima navedenih u ugovoru. U skladu sa ugovorom Banka nije obveznik vraćanja kredita komitentu, ukoliko korisnik kredita kasni sa plaćanjem kamate ili rate. Komisiona provizija u korist Banke je 2% i po ovom poslu komisionar je uplatio Banci iznos od EUR 12 hiljada kao kolateral za obezbeđenje urednog izmirivanja obaveza po osnovu komisione provizije.

22


PRIKAZ I OCENA KVALITETA POSLOVANJA I FINANSIJSKE POZICIJE BANKE I OCENA KVALITETA AKTIVE Klasifikacija aktive i odgovarajućih vanbilansnih stavki, sa ciljem utvrđivanja kvaliteta aktive, izvršena je saglasno Odluci o kriterijumima i postupku klasifikacije aktive i formiranju rezervi za potencijalne gubitke po stavkama aktive (''Službeni List Republike Crne Gore'' broj 44/2002). Na osnovu izvršene klasifikacije, a u skladu sa propisima Centralne banke Crne Gore, Komercijalna banka ad Budva je utvrdila ukupnu rizičnu bilansnu i vanbilansnu aktivu u iznosu od EUR 13.064 hiljada (EUR 11.827 hiljada bilansne aktive i EUR 1.237 hiljada vanbilansne aktive) za čije je pokriće formirala rezerve za potencijalne gubitke u iznosu od EUR 760 hiljade. Od ukupno iskazanih rezervi za potencijalne gubitke po rizičnim stavkama bilansne i vanbilansne aktive, otpisana je rizična aktiva klasifikovana u kategoriju E u ukupnom iznosu od EUR 417 hiljada i ista je evidentirana u vanbilansnoj aktivi. Revizor je polazeći od odgovarajuće Odluke Centralne banke Crne Gore, potvrdio procenu rezervisanja za pokriće potencijalnih gubitaka koju je Banka izvršila. Analiza i ocena finansijskog stanja i rezultata poslovanja najvećih dužnika vršena je na osnovu godišnjih izveštaja za 2004. godinu, kao i finansijskih izvestaja dužnika iz 2005. Klasifikacija dužnika i obračun rezerve za potencijalne gubitke od strane revizora izvršeni su na osnovu sagledavanja pokazatelja poslovanja dužnika, kvaliteta servisiranja obaveza, obnavljanja kredita istim dužnicima u toku godine, kvaliteta instrumenata obezbeđenja naplate i potvrda o naplati kredita i kamate u 2005. i 2006. godini do dana završetka revizije. U skladu sa Poslovnom politikom Banke, instrumenti obezbeđenja plasmana Banke su uglavnom fiducijarni prenos prava svojine na nepokretnosti, zatim kolateral, hipoteka, menica, garancija i ovlašćenje uz nalog za naplatu. Od ukupne rizične bilansne aktive, fiducijom su obezbeđena potraživanja u iznosu od EUR 7.918 hiljade, odnosno 66,94% rizične bilansne aktive. Takođe je fiducijom pokrivena i vanbilansna aktiva u iznosu od EUR 652 hiljada, što je 52,7% rizične vanbilansne aktive. U skladu sa Odlukom Centralne banke o kriterijumima klasifikacije aktive i formiranju rezervi za potencijalne gubitke po stavkama aktive, struktura aktive i vanbilansnih stavki sa aspekta rizičnosti na dan 31.12.2005. godine je sledeća:

Rizična aktiva i vanbilansne stavke

U hiljadama EUR-

% učešća u rizičnoj aktivi i vanbilansnim

stavkama Rezerve % učešća u

ukupnoj rezervi Krediti 10.223 78,2% 290 84,5% Kamate na kredite 80 0,6% 1 0,3% Ostala potraživanja 213 1,7% 2 0,6% Depoziti kod ino banaka 100 0,8% 10 2,9% HoV koje se drže do dospeća 500 3,9% 5 1,5% Učešće u kapitalu 1 - - - Stečena aktiva 293 2,2% 3 0,9% Operativni rizik 0 - 5 1,5% Otpisani krediti-vanbilansna 234 1,8% 234 Otpisana kamata-vanbilansna 76 0,6% 76 Otpisana naknada-vanbilansno 107 0,8% - Garancije 1.237 9,4% 26 7,7% Ukupna rizična aktiva i vanbilansne stavke 13.064. 100.00% 760 100.00%

23


PRIKAZ I OCENA KVALITETA POSLOVANJA I FINANSIJSKE POZICIJE BANKE I OCENA KVALITETA AKTIVE (Nastavak) U ukupnoj rizičnoj aktivi najveće učešće imaju krediti, zatim ostala aktiva i garantovane obaveze, te sa stanovišta obračunate rezerve takođe najveće učešće imaju navedene rizične stavke bilansne i vanbilansne aktive. Odnos između ukupne rizične aktive i obračunate rezerve, prikazan je u sledećoj tabeli:

U hiljadama EUR-a na dan 31.12. 2005.

Bilansne stavke Vanbilansne stavke

Ukupno

Izloženost riziku 11.827 1.237 13.064 Obračunata rezerva 734 26 760

Procenat pokrivenosti 6,2% 2,1% 5,8%

Rizična bilansna aktiva u ukupnoj rizičnoj bilansnoj i vanbilansnoj aktivi na dan 31.12.2005. godine ima učešće od 90,5%, a rizična vanbilansna aktiva beleži učešće od 9,5% . Obračunata rezerva po bilansnim rizičnim stavkama uključuje i rezervu u iznosu od EUR 417 hiljada po osnovu plasmana klasifikovanih u kategoriju E koji su otpisani iz bilansne aktive i evidentirani u vanbilansnoj aktivi (krediti u iznosu EUR 234 hiljada, kamate u iznosu EUR 76 hiljada i naknada u iznosu EUR 107 hiljada). Rezervisanja po kategorijama bilansne aktive i vanbilansnih stavki na dan 31.12.2005. godine:

U hiljadama EUR-a na dan 31.12.2005

A B C D E Ukupno

Rizična aktiva Bilansna aktiva 6.474 4.565 371 417 11.827

Vanbilansna 718 519 - - - 1.237

Ukupno rizična aktiva 7.192 5.084 371 - 417 13.064

Izdvojena rezerva 90 179 74 - 417 760 % izdvojene rezrve u ukupnoj rizičnoj aktivi po kategorijama

1,2% 3,5% 20,0% - 100,0% 5,8%

U skladu sa Odlukom Centralne banke CG, ''dobra aktiva'' (kategorija A) u ukupnoj rizičnoj bilansnoj i vanbilansnoj aktivi učestvuje sa 55,2%, ''aktiva sa posebnom namenom'', odnosno ''kritikovana aktiva'' (kategorija B) ima učešće od 40%, ''substandardna aktiva'' (kategorija C) učestvuje sa 0,6%, ''sumnjiva aktiva'' (kategorija D) sa 0,0% i ''gubitak'' (kategorija E) sa 3,2%, što ukazuje da Banka na dan 31.12.2005. godine ima kvalitetnu aktivu. Kao što je napred navedeno, Banka je 66,94% svojih potraživanja obezbedila fiducijarnim prenosom prava svojine na nepokretnosti u koja su uključeni i plasmani klasifikovani u kategorijama ''substandardna aktiva'', ''sumnjiva aktiva'' i ''gubitak''.

24


PRIKAZ I OCENA KVALITETA POSLOVANJA I FINANSIJSKE POZICIJE BANKE I OCENA KVALITETA AKTIVE (Nastavak) Prema Zakonu o bankama Crne Gore, banka ne može više od 25% akcijskog kapitala ili kapitala prve klase ulagati u akcije preduzeća koje se bave trgovačkom, industrijskom ili nekom drugom nefinansijskom poslovnom aktivnošću, pri čemu mora biti zastupljena disperzija rizika i obezbeđeno da lica nisu međusobno povezana. Banka na dan 31.12.2005. godine nije imala ulaganja u akcije preduzeća koja odstupaju zakonom propisanog maksimuma. Banka na dan 31.12.2005. godine nije imala ukupnu izloženost prema jednom korisniku ili grupi povezanih lica u iznosu većem od 20% kapitala prve klase. Banka je na dan 31.12.2005. godine imala ulupnu izloženost prema jednom korisniku ili povezanim licima, koja je veća od 10% kapitala prve klase: Euromixtours i Euromixconsalting (ukupna izloženost prema povezanim licima EUR 970 hiljada), Prevoz comerc i Carsko selo (EUR 722 hiljade), Inpek (EUR 940 hiljada) i povezana lica Bellevue Hotel Group i Slavija (EUR 738 hiljada). U skladu sa Zakonom o bankama Crne Gore, zbir velikih izloženosti banke ne sme preći iznos od 300% kapitala prve klase. Banka na dan 31.12.2005. godine nije imala veliku izloženost koja prelazi 300% kapitala prve klase. Ulaganja u osnovna sredstva Banke na dan 31.12.2005. godine iznose 17,74% kapitala prve klase, odnosno ne prelaze maksimum od 20% koji je propisan Zakonom o bankama Crne Gore. Prema Odluci Centralne banke Crne Gore o minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rizikom i poslovanju sa licima povezanim sa bankom (''Službeni list Republike Crne Gore'' broj 44/2002), ukupna izloženost banke prema svim akcionarima koji imaju kvalifikovano učešće u banci, uključujući i izloženost prema pravnim licima koja su pod kontrolom tog akcionara, ne može iznositi više od 20% kapitala prve klase. Banka na dan 31.12.2005. godine nije imala plasmane akcionaru koji ima kvalifikovano učešće u banci. Banka na dan 31.12.2005. godine nije iskazala potraživanja za kredite odobrene članovima organa banke niti pravnim licima pod kontrolom ovih lica, a ne postoji ni izloženost banke po kreditima odobrenim zaposlenima, shodno odluci Centralne banke Crne Gore o minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rizikom i poslovanju sa licima povezanim sa bankom. Banka je kreditnom politikom i procedurama za odobravanje kredita definisala osnove strategije za identifikovanje, merenje, praćenje i kontrolu kreditnog rizika, kao što je propisano Odlukom o minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rizikom i poslovanju sa licima povezanim sa bankom. II KAPITAL I SOLVENTNOST KAPITALA U skladu sa osnivačkim aktima Banke, kapital Banke sastoji se od osnivačkog kapitala i rezervi kapitala. Osnivački kapital Banke sastoji se od inicijalnih uloga i novih emisija akcija jedinog osnivača Banke – Komercijalne banke a.d. Beograd. Kapital prve klase, formiran u skladu sa Odlukom o minimalnim standardima kapitala Banke (''Službeni list Republike Crne Gore'' broj 44/2002) na dan 31.12.2005. godine iznosi EUR 5.953 hiljade i sastoji se od osnivačkog kapitala u iznosu od EUR 5.870 hiljada i rezervi kapitala u iznosu od EUR 83 hiljade.

25


PRIKAZ I OCENA KVALITETA POSLOVANJA I FINANSIJSKE POZICIJE BANKE II KAPITAL I SOLVENTNOST KAPITALA (Nastavak) Rizični kapital Banke na dan 31.12.2005. iznosi EUR 6.553 hiljada (2004.: EUR 5.804 hiljade). Na dan 31.12.2005. godine koeficijent solventnosti Banke iznosi 65,53% (2004: 75,54%) i veći je od propisanog minimuma od 8%. III OCENA LIKVIDNOSTI BANKE Banka je politikom likvidnosti definisala osnovu strategije i politike upravljanja rizikom likvidnosti kratkoročno i dugoročno, kao što je propisano Odlukom Centralne banke Crne Gore o upravljanju rizikom likvidnosti. Upravljanje rizikom likvidnosti zahteva kontinuirano praćenje i merenje pozicije likvidnosti u kratkom roku (trenutna likvidnost) i dužem roku (likvidnost na duži rok) u cilju efikasnog upravljanja sredstvima, uz ispunjenje svih zakonskih limita vezanih za ovu oblast. U skladu sa Zakonom o bankama Crne Gore, Banka je dužna da uvek raspolaže sa neto likvidnom aktivom u iznosu od 20% u odnosu na ukupnu aktivu ili u visini od 10% likvidne aktive u odnosu na kratkoročne obaveze, s tim da ni na jedan dan visina novčanih sredstava ne može iznositi manje od 5%. Banka je u toku 2005. godine obezbedila potpunu likvidnost. Likvidnost Banke na dan 31.12.2005. godine može se sagledati iz sledećih pokazatelja: 2005. U hiljadama EUR % Dati krediti 10.223

51,1%

Depoziti 19.992 Likvidna aktiva 15.619 78,1%Depoziti 19.992 Likvidna aktiva 15.619 56,5%Ukupna aktiva 27.668 Likvidna aktiva 15.619 75,7%Kratkoročne obaveze 20.617

Likvidnost Banke, kao njena sposobnost da o roku izvršava obaveze, zavisi pre svega od ročne strukture aktive i pasive Banke, odnosno usklađenosti priliva i odliva sredstava. Struktura aktive i pasive Banke po ročnosti je prikazana u sledećoj tabeli:

26


PRIKAZ I OCENA KVALITETA POSLOVANJA I FINANSIJSKE POZICIJE BANKE III OCENA LIKVIDNOSTI BANKE (Nastavak)

U hiljadama EUR-a 1-7

dana 8-15 dana

16-30 dana

31-90 dana

91-180 dana

181-365

dana 1-5

godina

Preko 5

godina Ukupno

Aktiva Novčana sredstva i depoziti kod drugih depozitnih instiucija 15.619 - - - - - - - 15.619 HoV za trgovinu i raspoložive za prodaju, izuzev akcija - - - - - - - - - HoV kupljene po ugovoru o ponovnoj prodaji - - - - - - - - - Krediti i ostala potraživanja 755 301 303 864 1.837 3.177 2.580 406 10.223 HoV koje se drže do dospeća - - - - 500 - - - 500

Ostala finansijska aktiva - - 294 - - - - - 294

Ukupno 16.374 301 597 864 2.337 3.177 2.580 406 26.636

Pasiva

Depoziti 18.453 - 67 510 438 372 157 - 19.997 Obaveze po uzetim kreditima I ostalim pozajmicama - - - - - - - - -

Obaveze prema Vladi 2 - - 4 - - 528 - 534 Ostale pozajmice-dospele obaveze - - - - - - - - -

Subordinisani dugovi - - - - - - - - - Ostale finansijske obaveze 182 - 26 - - - 438 - 646

Ukupno 18.637 - 93 514 438 372 1.123 - 21.177

Gap dospeća (2.263) 301 504 350 1.899 2.805 1.457 406 5.459

Kumulativni gap (2.263) (1.962) (1.458) (1.108) 791 3.596 5.053 5.459 8.108

% od ukupnih izvora sredstava (10,7%) (9,3%) (6,9%) (5,2%) 3,7% 17,0% 23,9% 25,8% Ukupan kumulativni GAP je pozitivan. Banka je u propisanom roku obračunavala i izdvajala obaveznu rezervu, prema Odluci i uputstvu Centralne banke Crne Gore i na dan 31.12.2005. godine iznosi EUR 3.107 hiljada. Radi boljeg upravljanja rizicima likvidnosti, Upravni odbor Banke je u 2004. godini imenovao Komitet za upravljanje aktivom i pasivom. Komitet se sastaje jednom nedeljno i prati likvidnost i druge aktivnosti vezane za upravljenje sredstvima, ročnu usklađenost aktive i pasive, kreditni rizik, devizni rizik, kamatni rizik, rizik zemlje, nivo plasmana i dospeća, ročnost i strukturu depozita, kao i druga pitanja u skladu sa Prvilima rada Komiteta za upravljanje aktivom i pasivom.

27


PRIKAZ I OCENA KVALITETA POSLOVANJA I FINANSIJSKE POZICIJE BANKE IV OCENA RIZIKA OD PROMENE KAMATNIH STOPA Izloženost riziku od promene kamatnih stopa na dan 31.12.2005. godine data je u sledećoj tabeli:

U hiljadama EUR-a 1-30 dana

31-90 dana

91-180 dana

181-365 dana

preko 1 godine Ukupno

Aktiva

Kamatonosni depoziti u ostalim institucijama 3.107 - - - - 3.107

Kamatonosne hartije od vrednosti - - 500 - - 500

Krediti i ostala potraživanja 1.359 864 1.837 3.177 2.986 10.223

Ostala osetljiva aktiva - - - - - -

Ukupno 4.466 864 2.337 3.177 2.986 13.830

% od ukupne kamatonosne aktive 32,29% 6,25% 16,90% 22,97% 21,59% 100,0%

Pasiva

Kamatonosni deposit 9.788 371 415 372 157 11.103

Kamatonosne pozajmice 2 4 - - 528 534

Subordinirani dug i obveznice - - - - - -

Ostale obaveze - - - - - -

Ukupno 9.790 375 415 372 685 11.637

% od ukupnih kamatonosnih obaveza 84,13% 3.22% 3.57% 3.20% 5.89% 100,0%

Gap (5.324) 489 1.922 2.805 2.301 2.193

Kumulativni gap (5.324) (4.835) (2.913) (108) 2.193

Odnos kumulativnog GAP-a i ukupne aktive (19,24%) (17,48%) (10,53%) (0,39%) 7,93%

Prosečna stopa aktivne kamate za 2005. godinu bila je u rasponu od 10% do 12% godišnje, a pasivna prosečna kamatna stopa je bila u rasponu od 1% do 3% godišnje. Primenjivane kamatne stope utvrđene su Odlukom o kamatnim stopama za 2005. godinu. Ova Odluka definiše osnovne ciljeve i smernice politike kamatnih stopa, principe i načine utvrđivanja kamatnih stopa po kojima Banka ugovara, obračunava i naplaćuje kamate na plasmane, odnosno plaća na depozite i ostala primljena sredstva. Banka može promeniti kamatnu stopu u roku trajanja ugovora, u skladu sa promenama zakonskih propisa i akata poslovne politike Banke. Kod obračuna kamate primenjuje se komforna metoda, a broj dana odgovara kalendarskom broju dana. Za kredite, obračun i naplata kamate se vrši na kraju meseca ili o roku dospeća kredita. Banka je tokom 2005. godine uglavnom ugovarala kamatne stope na mesečnom nivou. Zateznu kamatu Banka obračunava u skladu sa zakonskim propisima.

28


PRIKAZ I OCENA KVALITETA POSLOVANJA I FINANSIJSKE POZICIJE BANKE V OCENA DEVIZNOG RIZIKA Devizna usklađenost aktive i pasive prikazana je u sledećoj tabeli: (I) DUGE POZICIJE CSD USD GBP CHF OSTALO UKUPNO

Devizna sredstva 8 2.215 75 142 67 2.507

Ugovori o kupovini stranih valuta i ostalih vanbilansnih računa za deviznu razmenu

- - - - - -

UKUPNO 8 2.215 75 142 67 2.507

(II) KRATKE POZICIJE CSD USD GBP CHF OSTALO UKUPNO

Obaveze u devizama 6 1.595 12 90 11 1.714

Ugovori o prodaji stranih valuta i ostalih vanbilansnih računa za deviznu razmenu

- - - - - -

UKUPNO 6 1.595 12 90 11 1.714

(III) NETO POZICIJA IZMENE CSD USD GBP CHF OSTALE

NETO DUGE (KRATKE) POZICIJE (I-II)

2 620 63 52 56

% OD KAPITALA PRVE KLASE 0,03% 10,41% 1.06% 0,87% 0,94%

(IV) AGREGATNO STANJE U SVIM STRANIM VALUTAMA

793

% OD KAPITALA PRVE KLASE 13,32%

Imajući u vidu da je na dan 31.12.2005. godine najveći deo potraživanja i obaveza Banke u EUR, odnosno da devizni podbilans čini 9,06% bilansne aktive Banke i 6,2% pasive Banke, može se zaključiti da Banka nije bila značajnije izložena riziku od promene kurseva valuta. Banka nije imala neopozive stand-by aranžmane na dan 31.12.2005. godine.

29


PRIKAZ I OCENA KVALITETA POSLOVANJA I FINANSIJSKE POZICIJE BANKE VI OCENA RIZIKA ZEMLJE U skladu sa Odlukom Centralne banke Crne Gore o minimalnim standardima za upravljane rizikom zemlje, koja je doneta 30. decembra 2004. godine na sednici Saveta Centralne banke Crne Gore, Banka je u 2005. godini, utvrdila Pravila upravljanja rizikom zemlje i Procedure za upravljanje rizikom zemlje, kao i limite izloženosti riziku zemlje pojedinačno po zemljama dužnika i geografskim regionima. Rizik zemlje predstavlja verovatnoću ostvarivanja gubitaka za Banku, zbog nemogućnosti naplate potraživanja od lica izvan Republike Crne Gore iz političkih, socijalnih i ekonomskih razloga zemlje u kojoj se nalazi sedište dužnika. Rizik zemlje je na dan 31. decembra 2005. godine obračunat uz primenu važeće metodologije Rejting zemalja dužnika. Banka je na dan 31. decembra 2005. godine imala sredstva kod sledećih banaka u inostranstvu: Commerzbank iz Nemačke, čiji je „rejting“ AAA sa rizikom 0, i kod Komercijalne banke a.d. Beograd, Republika Srbija, sa rejtingom BB. U skladu sa Odlukom Centralne banke Crne Gore o minimalnim standardima za upravljanje rizikom zemlje i Odlukom Upravnog odbpora Banke o usvajanju limita izloženosti riziku zemlje, prema metodologiji Standard &Poors rezervi procenat rizika za zemlje rizika sa „rejtingom“ BB minus, B plus i B iznosi 10%, pa shodno tome obračunata rezerva na sredstva kod Komercijalne banke a.d. Beograd na dan 31. decembra 2005. godine (EUR 100 hiljada) iznosi EUR 10 hiljada. VII OCENA OPERATIVNOG RIZIKA U skladu sa Odlukom Centralne banke Crne Gore o minimalnim standardima za upravljane operativnim rizikom, koja je doneta 30. decembra 2004. godine na sednici Saveta Centralne banke Crne Gore, Banka je u 2005. godini, utvrdila Pravila upravljanja operativnim rizikom i Procedure za upravljanje operativnim rizikom. Operativni rizik predstavlja verovatnoću ostvarivanja gubitaka u poslovanju Banke, usled neadekvatnih internih sistema, procesa i kontrola, slabosti i propusta u izvršavanju poslova, protivpravnih radnji i spoljnih događaja koji mogu izložiti Banku gubitku. U skladu sa Odlukom Centralne banke Crne Gore i Pravilima upravljanja opertaivnim rizikom, Banka je dužna da o gubicima nastalim iz operativnog rizika, a koji prelazi 1% rizičnog kapitala, obavesti Centralnu banku Crne Gore i to najkasnije u roku od osam radnih dana od dana nastanka gubitka. Banka je na dan 31. decembra 2005. godine izdvojila rezerve za opertaivni rizik u iznosu od EUR 5 hiljada kao rizik za naplatu čekova i IT rizik iz operativne funkcije.

30


PRIKAZ I OCENA KVALITETA POSLOVANJA I FINANSIJSKE POZICIJE BANKE VIII INFORMACIONI SISTEM BANKE Banka koristi informacioni sistem koji radi na Linux i Windows platformama, u “klijent-server” arhitekturi. Na Windows platformi radi i podsistem za domaći platni promet i taj podsistem je kupljen od programske kuće “Pexim“ iz Beograda, koja ga i održava. Ostali deo informacionog sistema radi na Linux platformi i on je kupljen od prgramske kuće “DP Products“ iz Beograda, koja ga i održava. Informacioni sistem se sastoji iz nekoliko podsistema: podsistem za domaći platni promet, podsistem za platni promet sa inostranstvom, podsistem za rad sa stanovništvom, podsistem za rad sa privredom i kredite stanovništvu i finansijski podsistem koji se sastoji iz aplikacija glavne knjige i osnovnih sredstava. Na kraju dana se podaci iz podsistema domaćeg platnog prometa, FTP transferom šalju na centralni server banke, gde se ažurira glavna knjiga. Pored osnovnih podsistema, banka ima i SWIFT aplikaciju, koja nije aplikativno povezana sa podsistemom za platni promet sa inostranstvom, aplikaciju za podršku VISA platnim karticama i e-banking modul za pravna lica. Pravna lica koriste “smart” kartice, da bi izvršila plaćanje preko Interneta. Ova tehnologija je zasnovana na PKI infrastrukturi, a deo mreže koji se koristi za ovaj modul je odvojen od ostatka mreže. SWIFT server se nalazi u Beogradu a banka sa njim ima on-line vezu, iznajmljenom linijom (64 Kbps). Poslovi platnog prometa sa inostranstvom i kreditni poslovi su centralizovani, a poslovi unutrašnjeg platnog prometa i depozitni poslovi sa stanovništvom se obavljaju u svim filijalama banke. Sve filijale banke su u jedinstvenoj mreži banke i povezane su iznajmljenim MPLS linijama (256 Kbps) sa centralom banke. Mreža radi pod TCP/IP protokolom, a mrežnu opremu čine Cisco ruteri. Za nadgledanje radnih stanica se koristi program Remote Administrator. Komunikacija preko Interneta je zaštićena CISCO PIX firewallom. Licenciran Kaspersky anti-virus program je instaliran na mreži. Podaci na centralnom serveru banke su organizovani u Delphi datoteke, a sistem za upravljanje bazom podataka u domaćem platnom prometu je MS SQL server 2000. Centralni server banke je server IBM X225 i radi pod Linux SuSE 8.2 operativnim sistemom. Centralni server domaćeg platnog prometa je HP Proliant DL 380 cluster server, koji radi pod Windows 2003 server operativnim sistemom. Svi serveri i ključne radne stanice imaju odgovarajuću UPS opremu. Računari u mreži su organizovani u Radne grupe. U cilju zaštite podataka, svakoga dana se vrši back-up svih podataka na back up server i na trake, koje se čuvaju na sigurnom, od požara zaštićenom mestu. Banka nema IT Disaster recovery plan, ali bi taj plan trebalo da bude u potpunosti implementiran u toku 2006. godine.

31


PRIKAZ I OCENA KVALITETA POSLOVANJA I FINANSIJSKE POZICIJE BANKE IX SISTEM INTERNE KONTROLE I INTERNE REVIZIJE Organizacionom strukturom Banke uspostavljeni su nivoi i linije nadležnosti, kao i odgovornosti sa jasnim razgraničenjem između funkcija. Organi upravljanja Banke su: Skupština banke i Upravni odbor Banke. Bankom rukovodi Generalni direktor Banke. Banka poseduje pravilnik o internoj kontroli i pravilnik o internoj reviziji, kojima su definisane procedure za identifikaciju i procenu rizika i internih kontrola koje postoje i koje treba razviti kako bi se verovatnoća pojavljivanja rizika svela na minimum. Zakonom o bankama Republike Crne Gore, član 50, propisano je da banka mora da ustanovi stalna tela Upravnog odbora i to Komitet za upravljanje kreditnim rizikom i Komitet za nadzor. Upravni odbor Banke je formirao navedena tela. Komitet za nadzor, po potrebi ostvaruje saradnju sa spoljnim revizorom i internim revizorom i sa predstavnicima Centralne banke Komitet za upravljanje kreditnim rizikom je tokom 2005. godine sačinjavao mesečne izveštaje o svom radu koje je zatim razmatrao Upravni odbor. Komitet za upravljanje kreditnim rizikom je sačinio i kreditnu politiku Banke kojom su definisane osnovne smernice politike plasiranja sredstava, kao i osnovni parametri koji se moraju razmatrati prilikom odobravanja kredita komitentu. Komitet za upravljanje kreditnim rizikom ocenjuje Izveštaje o strukturi kreditnog portfolia po namenama, korisnicima, delatnostima korisnika kredita, obezbeđenju plasmana, kao i roku dospeća kredita i garantovanih obaveza. Takođe se ocenjuje ročna struktura plasmana i oročenih depozita po strukturi i nameni u cilju preduzimanja aktivnosti u vezi sa naplatom velikih kredita. Banka ima Komitet za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO), a sednice ovog komiteta održavaju se jednom nedeljno na kojima se iznose podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha, zatim podaci o likvidnosti Banke, ročnoj usklađenosti aktive i pasive, deviznoj usklađenosti aktive i pasive, koeficijentu rizika kamatnih stopa, deviznom riziku, riziku zemlje, operativnom riziku, kao i o strukturi ukupnih plasmana i depozita. Podatke dostavljaju stručne službe i na osnovu tih podataka preduzimaju se aktivnosti u cilju uspešnijeg poslovanja Banke rukovodeći se propisima Centralne banke Crne Gore. Funkcija interne revizije organizovana je u Banci u 2003. godini. U skladu sa Odlukom o inernoj reviziji u bankama Centralne banke Crne Gore, Upravni odbor Banke je doneo Pravila interne revizije Banke. Interni revizor je tokom 2005. godine sprovodio internu reviziju celokupnog poslovanja Banke i dostavljao kvartalne izveštaje o izvršenoj internoj reviziji Komitetu za nadzor, Upravnom odboru, koji je razmatrao i usvojio izveštaje o izvršenoj internoj reviziji Banke u 2005. godini. Izveštaji su obuhvatali oblast kreditiranja, bilansne pozicije bilansa stanja i bilansa uspeha, likvidnost Banke, praćenje rizika Banke, primenu zakonskih propisa, politika i procedura i funkcionisanje sistema internih kontrola.

32


PRIKAZ ORGANIZACIONE STRUKTURE BANKE SVOJINSKA I ORGANIZACIONA STRUKTURA BANKE Iznos učešća

Akcionar U hiljadama EUR-a na dan 31.12. 2005. % učešća

Obične akcije Komercijalna banka a.d. Beograd 5.870 100,0% Ukupno 5.870 100,0%

Komercijalna banka a.d. Beograd je jedini akcionar Komercijalne banke AD Budva. Upravni odbor Banke je u februaru 2004. godine usvojio prečišćen tekst Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Banke. Ovim pravilnikom su definisani sledeći organizacioni delovi Banke: 1. GENERALNI DIREKTOR 2. ZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA 3. SEKTOR PRAVNIH, KADROVSKIH I OPŠTIH POSLOVA 4. SEKTOR DEVIZNIH POSLOVA I PALNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM 5. SEKTOR RAČUNOVODSTVA I FINANSIJA 6. SEKTOR SREDSTAVA, PLASMANA I PLATNOG PROMETA U ZEMLJI

6.1. Služba sredstava i plasmana 6.2. Služba platnog prometa u zemlji

7. SEKTOR PLANA, ANALIZE I INFORMATIKE 8. SEKTOR POSLOVA SA STANOVNIŠTVOM (EKSPOZITURE) 9. FILIJALA PODGORICA

9.1. Služba sredstava, plasmana i platnog prometa 10. SLUŽBA INTERNE KONTROLE I REVIZIJE Na dan 31.12.2005. godine u Komercijalnoj banci AD Budva je zaposleno 68 (2004: 66) radnika. Kvalifikaciona struktura Banke data je u sledećem pregledu: Stručna sprema Broj radnika % UčešćaVisoka stručna sprema 22 32,4%Viša stručna sprema 15 22,0%Srednja stručna sprema 31 45,6%Ukupno 68 100,0%

Od ukupnog broja radnika, 61 zaposlenih je zaposleno na neodređeno radno vreme dok 7 radnika imaju zaključene ugovore o radu na određeni vremenski period.

33


PRAVNI POSTUPCI BANKE U TOKU PRAVNI POSTUPCI BANKE U TOKU Na dan 31.12. 2005. godine Banka vodi sudske sporove za utuzena potraživanja koja su prezentirana u pismu advokata. Sva potraživanja koja su utužena su otpisna, odnosno klasifikovana su u kategoriji ’’E’’ sa 100% rizika i ista su iskazana u vanbilasnoj aktivi. Protiv Banke se takođe vodi jedan spor koji je pokrenut od strane dužnika ’’Mercur system’’, koji je u vezi sa realizacijom prodaje nekretnina po osnovu vlasništva iz fiducijarnog prenosa prava. Naime, dužnik preduzeće ’’Mercur system’‘ iz Budve, tužio je Komercijalnu banku i zahtevao od Privrednog suda u Podgorici da donese presudu kojom bi obavezalo Banku da mu isplati razliku između procenjene vrednosti nepokretnosti, koja je predmet ugovora o fiducijarnom prenosu prava svojine i iznosa njegovog duga prema Banci na osnovu predmetnog ugovora o kreditu.

34


IZVEŠTAJ U SKRAĆENOM OBLIKU Izveštaj u skraćenom obliku sastoji se od Izveštaja revizora akcionarima Komercijalne banke AD Budva, Bilansa uspeha, Bilansa stanja i Izveštaja o promenama na kapitalu, koji su prikazani na stranama od 1 do 4.

35


BILANS USPEHA u hiljadama EUR-a Analiza 31.12.2005. 31.12.2004.

Prihodi od kamata 3 1.432 1.234

Rashodi od kamata 3 (203) (169)

Neto prihodi od kamata 3 1.229 1.065 Troškovi za gubitke po stavkama aktive 4 (237) (217)

Neto prihodi 992 848

Prihodi od naknada 5 1.862 1.614

Rashodi od naknada 5 (166) (275)

Neto prihodi od naknada 5 1.696 1.339

Neto prihodi od kamata i naknada 2.688 2.187

Ostali prihodi 6 76 (1)

Opšti troškovi 6 (2.169) (1.925)

Neto prihodi pre vanrednih stavki 595 261

Vanredni prihodi - -

Vanredni rashodi - -

Neto vanredni prihodi - -

Neto prihodi posle vanrednih stavki 595 261 Porezi i doprinosi iz dobiti 7 (57) (38) Neto dobit 538 223

2


BILANS STANJA u hiljadama EUR-a Analiza 31.12.2005. 31.12.2004.

AKTIVA Novčana sredstva i računi depozita kod depozitnih institucija 8 15.619 8.182 Aktiva za trgovinu Krediti 9 10.223 8.748 Minus: Rezerve za kreditne gubitke 9 (300) (450) Neto krediti 9 9.923 8.298 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 10 500 450 Poslovni prostor i ostala fiksna aktiva 11 1.056 682 Stečena aktiva 12 293 - Ulaganja u kapital drugih pravnih lica 1 1 Ostala aktiva 13 293 403

Minus: Rezerve za potencijalne gubitke na ostalu aktivu 13 (17) (31)

Ukupna aktiva 27.668 17.985 PASIVA Obaveze Depoziti 14 19.997 10.751 Obaveze po uzetim kreditima i pozajmicama 15 534 416 Ostale obaveze 16 620 1.035 Rezerve za potencijalne kreditne gubitke po vabilansnim izloženostima 26 23

Ukupne obaveze 21.177 12.225

Kapital Akcijski kapital 17 5.870 5.530 Neraspoređena dobit / Rezerve kapitala 17 83 7

Dobitak tekućeg perioda 17 538 223

Ukupan kapital 17 6.491 5.760

Ukupna pasiva 27.668 17.985

Vanbilansne pozicije 18 4.957 3.104 Budva, 08.02.2006. godine

U ime KOMERCIJALNE BANKE AD Budva

Milijana Gregović, Generalni Direktor

3


PROMENE NA KAPITALU

U hiljadama EUR-a Akcionarski kapital Dobit Rezerve

U novcu U stvarima Ukupno

Stanje na dan 01.01.2004. 4.000 500 22 - 4.522 Povećanje osnivačkog kapitala i rezervi 1.000 30 - 5 1.035 Raspodela dobiti u reezrve - - (2) 2 - Raspodela dobiti zaposlenima - - (20) - (20) Dobit tekuće godine - - 223 - 223

Stanje na dan 31.12.2004. 5.000 530 223 7 5.760

Stanje na dan 01.01.2005. 5.000 530 223

7 5.760 Povećanje osnivačkog kapitala i rezervi 340 - 7 347 Raspodela dobiti u reserve - - (69) 69 - Raspodela dobiti zaposlenima - - (31) - (31) Raspodela dobiti osnivaču Banke (123) - (123) Dobit tekuće godine - - 538 - 538

Stanje na dan 31.12.2005. 5.000 870 538 83 6.491

4

komercijalna banka ad, budva finansijski izveštaji · pdf fileanaliza bilansa uspeha 9...

Documents