Доц. др Владимир Козар,Правни факултет за привреду и правосуђе, Универзитет Привредна академија,

Нови Сад

КОМЕНТАР ЗАКОНА О ЈАВНИМ НАБАВКАМА(„Сл. гласник РС“, бр. 124/2012)

УВОД

Европска економска заједница крајем шездесетих и почетком седамдесетихгодина XX века почела је регулисати питање јавних набавки. Комисија и Саветминистара преко донетих директива либерализују сектор јавних набавки иуспостављају начела недискриминације у том сектору.

Општи споразум о царинама и трговини (GATT) представља базичнимеђународни споразум у коме су утврђени међународни стандарди у областијавних набавки. Године 1994. GATT је у Маракешу донео споразум о владинимнабавкама. ЕУ је приступила као уговорна страна овом споразуму одлуком свогСавета 22. 12. 1994. године. Потписивањем споразума исти је постао интегралнидео права Европске уније.

Комисија Уједињених нација за међународно трговинско право(UNCITRAL, Model law on Procurement of Goods, Construction and Services withGuide to Enforcement, United Nations, New York, 1995), такође је донела низмеђународних аката којима је регулисала питање међународне набавке робе, услугаи инвестиционих радова. Године 1993. усвојен је Модел закона о набавци робе иинвестиционим радовима. Године 1994. UNCITRAL је донео Модел закона онабавци робе, радова и услуга. У њему је постављен концепт за државне набавке.

Наша земља је доношењем одговарајућих закона и других прописапредузела озбиљне кораке ка усклађивању система јавних набавки с правомЕвропске уније и међународним стандардима, а посебно када је реч о заштитиправа учесника у поступку јавне набавке.

После четири године примене претходног Закона о јавним набавкама („Сл.гласник РС“, број 116/2008) указала се потреба за доношењем новог закона у циљупревазилажења недостатака уочених у пракси, прописивањем нових решења, којаће омогућити брже спровођење поступака јавних набавки и ефикаснију заштитуправа, отклањање колизије између појединих одредаба, као и прихватање правилаиз европске регулативе.

Народна скупштина Републике Србије на Десетој седници Другог редовногзаседања у 2012. години, 29. децембра 2012. усвојила је нови Закон о јавнимнабавкама, који је ступио на снагу 6. јануара 2013. године, а почиње да сепримењује од 1. априла 2013. године, осим одредаба о регистру понуђача из члана78, које се примењују од 1. септембра 2013. Закон је објављен у „Сл. гласнику РС“,број 124/2012 од 29. децембра 2012. године.

Уставни основ за доношење новог Закона о јавним набавкама налази се учлану 97. став 1. тач. 6. 11. и 16. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр.98/2006), по којем Република Србија уређује и обезбеђује јединствено тржиште,правни положај привредних субјеката, контролу законитости располагањасредствима правних лица, финансијску ревизију јавних средстава, прикупљање

статистичких и других података од општег интереса и организацију, надлежности ирад републичких органа.

Претходни Закон о јавним набавкама донет је у децембру 2008. године, аступио је на снагу јануара 2009. године. Иако је претходни закон донет наконшестогодишње примене Закона о јавним набавкама из 2002. године („Сл. гласникРС“, број 39/02, 43/03, 55/04 и 101/05) и после доношења нових директиваЕвропске уније у овој области (Директива 2004/18/ЕЗ о усклађивању поступака задоделу јавних уговора о радовима, добрима и услугама, Директива 2004/17/ЕЗкојом се усклађују поступци набавке субјеката који делују у области водопривреде,енергетике, саобраћаја и поштанских услуга и Директива 2007/66/ЕЗ којом сеунапређује поступак ревизије у вези с доделом уговора о јавним набавкама),пропуштена је прилика да се значајније унапреди систем јавних набавки и да сеусклади са оним у Европској унији. Након четири године примене претходногзакона показало се да овај закон не само да није унапредио систем јавних набавки,већ је у неким елементима као што је конкурентност, представљао корак назад.

Недостаци претходног закона

Основни недостаци претходног закона су велики број изузетака од његовепримене; неусклађеност с директивама Европске уније, нарочито кроз постојањеизузетака од примене закона којих нема у директивама, непостојање појединихпоступака који су предвиђени директивама, нерегулисање набавки у областиодбране и безбедности (Директива 2009/81/ЕЗ о усклађивању поступака набавке заодређене уговоре о радовима, уговоре о набавци робе и уговоре о услугама уобласти одбране и безбедности), неусаглашеност набавки у комуналномсектору, неусклађеност система заштите права, погрешна имплементацијапојединих одредаба директива и сл; непостојање механизама за спречавањекорупције и сукоба интереса; могућност да се уговори о јавним набавкамазакључују с понуђачима и у случају постојања сукоба интереса; широка могућноступотребе преговарачког поступка без објављивања јавног позива без ефикасногмеханизма за спречавање злоупотребе овог поступка; поступак јавне набавке малевредности је био уређен подзаконским актом (иако се ради о материји која се морауредити законом) и то на начин који га чини нетранспарентним, неконкурентним инеефикасним, односно веома погодним за појаву корупције; неуређеностцентрализације набавки; лоше уређен начин објављивања огласа о јавнимнабавкама, који доводи до значајног губитка времена и за наручиоце и за понуђаче;недовољна овлашћења, надлежности и капацитети органа који су требало да вршенадзор и контролу примене закона, пре свега Управе за јавне набавке, Републичкекомисије за заштиту права и Државне ревизорске институције; неделотворна инеефикасна заштита права, контрола и надзор над применом закона; маломогућности за покретање прекршајног поступка, кратак рок застарелостипрекршаја од годину дана и благе казне за одговорна лица.

Поред наведених недостатака, нека од решења које је предвиђао претходнизакон, у примени су доживела неуспех. Каснило се с применом појединиходредаба. Примена члана 97. почела је тек крајем 2010, а не од јула 2009. године,како је законом прописано, док је Републичка комисија за заштиту права изабранатек октобра 2010. године, иако је претходним законом био прописан рок од шестмесеци од његовог ступања на снагу.

Циљеви новог Закона о јавним набавкама

Поред Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010,101/2010, 101/2011, 93/2012), Закон о јавним набавкама представља још један законкојим се регулише јавна потрошња и који спада у ред антикорупцијских закона.Циљ доношења овог закона је да се обезбеди економично и ефикасно трошењејавних средстава за набавке које врше државни органи, органи територијалнеаутономије и локалне самоуправе, јавне службе, као и да се подстакнеконкурентност и равноправност понуђача у поступцима јавних набавки и да им сепружи одговарајућа правна заштита. Набавка добара, услуга или радова, доувођења режима јавних набавки није била нормативно регулисана или је биладелимично и непотпуно регулисана и односила се само на поједине набавке, такода је избор понуђача зависио од дискреционих одлука наручиоца, а то је пак ималоза последицу неефикасно трошење јавних средстава и стварање повољнијегамбијента за појаву корупције.

Основни циљ новог Закона о јавним набавкама јесте обезбеђивање услова заефикасну употребу јавних средстава, прописивањем јасних процедура за доделујавних уговора, односно механизама за спречавање корупције и обезбеђивањеконкуренције. На нивоу Европске уније примарни циљ директива је успостављањејединственог тржишта јавних набавки путем прописивања минимумајединствених правила и процедура за доделу јавних уговора. Дакле, основнициљеви закона на домаћем нивоу разликују се од циљева на нивоу Европске уније.У домаћим оквирима бина је ефикасна употребу јавних средстава, која сеобезбеђује прописивањем процедура за доделу јавних уговора и механизама заспречавање корупције и обезбеђивање конкуренције, док је на европском нивоупримарни циљ успостављање јединственог тржишта јавних набавки. Наведенаразлика довела је до другачијег регулисања појединих питања у новом Закону одрешења прихваћених у директивама Европске уније.

Укупна вредност евидентираних јавних набавки у 2011. години у Србијиизноси 293.324.810.000 динара, што је око 9% БДП-а. Ипак овај податак требаприхватити с резервом, због неевидентираних набавки (набавке у области одбранеи безбедности и бројне друге набавке које су неоправдано изузете од применезакона, као и набавке које наручиоци нису евидентирали, односно за које нисуподнели извештаје). При том, треба имати у виду да је извештаје у 2011. годиниподнело око 3.100 наручилаца, а да је њихов број далеко већи. Процене говоре, даје заправо прави удео јавних набавки између 12% и 15% БДП-а, а ако се томедодају куповина и закуп непокретности који су такође јавни уговори, удео јавнихнабавки у бруто друштвеном производу је далеко већи.

Ради остварења основног циља и сврхе Закона о јавним набавкама, потребноје било да се: оствари низ специфичних циљева, односно да се: утврде субјектикоји су обавезни да примењују процедуре јавних набавки, што се постиже јаснимдефинисањем појма наручилац и утврђивањем списка наручилаца; успоставемеханизми за спречавање корупције и сукоба интереса, што је урађенопрописивањем низа конкретних мера и забрана које треба да спрече сукоб интересаи корупцију, односно да омогуће њено благовремено откривање; утврде јасне, алифлексибилне процедуре доделе уговора усклађене с директивама Европске уније,прописивањем поступака који задовољавају потребе различитих наручилаца уразличитим ситуацијама и за различите предмете набавки, кроз прецизирање и

побољшање до сада постојећих процедура и увођење нових поступака и обликапоступака; подстиче примена, а у неким случајевима уведе обавезна применаелектронске набавке, чиме се смањују трошкови и истовремено повећаватранспарентност и конкуренција; обавежу наручиоци да на време и тачнопланирају набавке и спрече да мењају план, осим у изузетним и оправданимслучајевима, што је урађено детаљним уређењем обавезних елемената плана,прописивањем начина планирања, евидентирања промене плана и извештавањаоргана надлежног за ревизију јавних средстава о изменама плана; уреди и пропишеделимична централизација јавних набавки, утврђивањем органа надлежног заспровођење централизованих набавки, регулисањем предмета централизованихнабавки и наручилаца за чије се потребе набавке спроводе и прописивањем врстепоступака који се могу користити за централизоване јавне набавке; повећатранспарентност поступака, регулисањем начина објављивања огласа о јавнимнабавкама, посебно претходног обавештења и конкурсне документације; олакшаучешће у поступку заинтересованим лицима, кроз поједностављено доказивањеуслова; спрече неодговорна лица да учествују у поступку и изазову штету по јавнасредства, прописивањем негативних референци и списка негативних референци;скрати време потребно за спровођење поступка, прописивањем примеренихрокова за подношење понуда, за доношење одлуке и закључење уговора, као иутврђивањем јасних услова за доделу и закључење уговора; спрече неоправданеизмене уговора, утврђивањем недвосмислених услова за измену и механизамаконтроле од стране надлежних органа и целокупне јавности; смањи број спорова,поступака ревизије и успоставе механизми за унапређење поступка иприлагођавање тржишним условима, прописивањем могућности извештавањапонуђача кроз непосредан контакт с комисијом која је спровела поступак(debriefing); ускладе правила јавних набавки у комуналном сектору с директивомЕвропске уније, будући да се највеће инвестиције у овој области очекују одинвеститора из земаља чланица, што указује на важност унификације правила уовој области, а што се постиже регулисањем оних области које су предметодговарајуће директиве Европске уније; уреде набавке у области одбране ибезбедности у складу са одговарајућом директивом Европске уније и да се набавкеу овој области спроводе као јавне набавке, у складу са законом, а само изузетно подјасно и недвосмислено утврђеним условима спроводе без примене закона.

Наведено се постиже: регулисањем ове области у складу с правилима ипраксом земаља Европске уније и прописивањем одредаба које треба да задовољеспецифичности нашег постојећег система, како би закон био применљив и на овуобласт; побољшањем евиденција и статистика јавних набавки, која треба дапокаже реално стање јавних набавки, како би се благовремено вршиле потребнеизмене и проверили ефекти појединих одредаба закона и других прописа у овојобласти, а што се постиже прописивањем података које наручиоци достављају уизвештајима; повећањем обучености и стручности запослених на пословимајавних набавки, кроз обуку и полагање испита за службеника за јавне набавке;побољшањем ex ante контроле јавних набавки кроз повећана овлашћења Управеза јавне набавке која пре свега треба да врши надзор над применом закона иблаговремено реагује на уочене неправилности, обавештавајући друге надлежнеоргане и предузимајући друге потребне радње; успостављањем брзог и ефикасногсистем ревизије поступака јавних набавки кроз реорганизацију и промену начинарада Републичке комисије за заштиту права и поједностављење самог поступка, као

и давањем посебних овлашћења Републичкој комисији и Комисији за заштитуконкуренције која ће имати ефекта на понашање учесника у поступку, крозмогућност новчаног кажњавања, поништење уговора, вођење прекршајногпоступка и изрицање мере забране учествовања у поступку јавне набавке(негативне референце); повећем одговорности, специјалном и генералномпревенцијом у овој области, кроз вођење прекршајног поступка од странеРепубличке комисије, прописивањем дужег рока застарелости, значајног бројапрекршаја, као и строжих казни.

Битне новине

Кључне новине усвојеног закона јесу: усклађивање с директивамаЕвропске уније; потпунија и једноставнија дефиниција наручиоца; јаснијеодређивање предмета јавне набавке радова; смањивање броја изузетака одпримене закона; пооштравање услова за примену изузетака; механизам претходнеконтроле примене преговарачких поступака који се најчешће користе; механизмиза спречавање сукоба интереса и корупције у јавним набавкама; делимичнацентрализација јавних набавки; подстицање и у одређеним условима обавезаспровођења електронских набавки; увођење новог поступка – конкурентногдијалога и прописивање два нова облика постојећих поступака – системдинамичне набавке и оквирни споразум; јавна набавка мале вредности јеуређена на начин који омогућује транспарентност поступка и конкуренцију;предвиђена је обавеза објављивања конкурсне документације, ефикаснијеуређено објављивање и прописана обавезна садржина огласа о јавним набавкама;унети су еколошки стандарди и стандарди енергетске ефикасности као могућиделови техничких спецификација; прецизиран начин израчунавања процењеневредности; јасно прописан начин доношења одлуке о додели уговора, процедураи рокови за закључење уговора; јасно и рестриктивно прописане могућностипромене уговора; по први пут уређене су набавке у области одбране ибезбедности; повећане су надлежности и овлашћења Управе за јавне набавке;промењен је састав и начин рада Републичке комисије за заштиту права и дата сујој нова овлашћења, као што је новчано кажњавање за непоштовање самогпоступка заштите права и неспровођење одлука, контрола спровођења одлукакомисије, поништење уговора, вођење прекршајног поступка у првом степену иподношење предлога за разрешење; систем заштите права учињен јеефикаснијим, с једне стране, кроз поједностављење самог поступка, а с друге, крозпрописивање нових могућности као што је предлагање и одређивање привременихмера; предвиђени су прекршаји за све озбиљне повреде закона, а казне су с једнестране пооштрене, а с друге рангиране према тежини прекршаја; рок застарелостипрекршаја повећан је на три године; предвиђено је објављивање правноснажнихрешења донетих у прекршајном поступку.

Нова законска решења треба да спрече коруптивно понашање пре свегапредставника наручилаца и понуђача, да обезбеде конкуренцију, да смањетрошкове кроз планирање набавки, смање трошкове спровођења поступка настрани наручиоца и понуђача и време трајања поступка, да омогуће смањење бројапоступака заштите права, неуспешних, обустављених или поништених поступака.

Приликом израде текста закона, пре свега се водило рачуна да се дефинишурешења која би спречила евентуалне злоупотребе, повећала ефикасност контроле,

ефикасност и брзину поступака, при том водећи рачуна да предложена решењабуду усклађена с директивама Европске уније и добром праксом јавних набавки изземаља чланица.

У изради текста закона коришћена су и анализирана упоредно правнарешења и искуства земаља у региону, чланица Европске уније, искуствамеђународних организација, међународних стручњака у овој области и другамеђународна искуства. Такође узета су у обзир искуства домаћих стручњака уобласти јавних набавки (запослених на пословима јавних набавки код наручилаца,понуђача, привредника) који су у претходних девет година примењивали систем ипоступак јавних набавки, као статистика и други расположиви подаци везани запримену претходног закона.

Нови Закон о јавним набавкама садржи једанаест делова – поглавља.

ЗАКОН О ЈАВНИМ НАБАВКАМА(„Сл. гласник РС“, бр. 124/2012)

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ1. Предмет закона и дефиниције

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређује се планирање јавних набавки, услови, начин ипоступак јавне набавке; регулише централизација јавних набавки; уређује јавнанабавка у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга и уобласти одбране и безбедности; одређује начин евидентирања података о јавнимнабавкама; одређују послови, начин рада и облик организовања Управе за јавненабавке и Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки;одређује начин заштите права у поступцима јавних набавки и у другим случајевимау складу са законом; уређују и друга питања од значаја за јавне набавке.

Саставни део овог закона су Прилози 1 до 3.

Чланом 1. одређен је предмет закона. Прописано је да се овим закономуређује планирање јавних набавки, услови, начин и поступак јавне набавке;регулише централизација јавних набавки; уређују јавне набавке у областиводопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга и у области одбране ибезбедности; одређује начин евидентирања података о јавним набавкама; одређујупослови, начин рада и облик организовања Управе за јавне набавке и Републичкекомисије за заштиту права у поступцима јавних набавки; одређује начин заштитеправа у поступцима јавних и у другим случајевима у складу са законом; уређују идруга питања од значаја за јавне набавке. Одређено је да су саставни део законањегови прилози 1 до 3, где су уређена питања која су због обима и технике писањауврштена у закон у облику прилога.

Наручилац

Члан 2.

Наручилац у смислу овог закона је:1) корисник буџетских средстава, организација за обавезно социјално

осигурање и њени корисници, у смислу закона којим се уређује буџетски систем;2) правно лице основано у циљу обављања делатности које су у општем

интересу, уколико је испуњен неки од следећих услова:(1) да се више од 50% финансира из средстава наручиоца;(2) да надзор над радом тог правног лица врши наручилац;(3) да више од половине чланова органа управљања тог правног лица чине

представници наручиоца;3) јавно предузеће.Влада на предлог министарства надлежног за послове финансија и Управе за

јавне набавке на почетку буџетске године утврђује списак наручилаца.Списак наручилаца објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“

и на Порталу јавних набавки.Лица која нису на списку из става 2. овог члана, а која испуњавају услове из

става 1. овог члана дужна су да примењују овај закон.

Чланом 2. одређен је појам наручиоца. У суштини, то су првенственокорисници буџетских средстава и организације за обавезно социјално осигурањеи њени корисници. Нови Закон о јавним набавкама, за разлику од претходногзакона, посебно не наводи директне или индиректне кориснике буџетскихсредстава, што значи да је наручилац сваки корисник буџетских средставадефинисан у члану 2. тач. 6–8. Закона о буџетском систему, у коме је прописано дасу корисници буџетских средстава директни и индиректни корисници буџетскихсредстава Републике Србије, односно локалне власти. Директни корисницибуџетских средстава јесу органи и организације Републике Србије, односно органии службе локалне власти. Индиректни корисници буџетских средстава јесу:правосудни органи, буџетски фондови; месне заједнице; јавна предузећа, фондовии дирекције основани од стране локалне власти који се финансирају из јавнихприхода чија је намена утврђена посебним законом; установе основане од странеРепублике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директнихкорисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледууправљања и финансирања.

У члану 2. тачка 9. Закона о буџетском систему дефинисани су корисницисредстава организација за обавезно социјално осигурање: то су организације заобавезно социјално осигурање и корисници средстава Републичког фонда заздравствено осигурање (здравствене и апотекарске установе чији је оснивачРепублика Србија, односно локална власт), који такође имају својство наручиоца усмислу члана 2. став 1. тачка 1. Закона о јавним набавкама.

Затим својство наручиоца имају и правна лица основана у циљу обављањаделатности које су у општем интересу, уколико је испуњен неки од следећихалтернативних услова: да се више од 50% финансира из средстава наручиоца;или да надзор над радом тог правног лица врши наручилац; или да више од

половине чланова органа управљања тог правног лица чине представницинаручиоца; као и јавно предузеће (члан 2. став 1. тачка 2) Закона о јавнимнабавкама).

Дакле, да би неко правно лице које обавља делатност од општег интереса (акоје није јавно предузеће, фонд, дирекција или установа), имало својствонаручиоца, мора бити испуњен један од три прописана алтернативна услова којисе тичу претежног финансирања, надзора или састава органа управљања, укомбинацији с кумулативним условом који се односи на његову делатност. Тозначи да поред једног од три прописана алтернативна услова, кумулативно морабити испуњен посебан услов који се тиче обављања делатности од општегинтереса. То значи да није свако правно лице које испуњава један одалтернативних кумулативних услова, наручилац у смислу Закона о јавнимнабавкама, већ мора обављати делатност од општег интереса. Тако нпр., фармаживине у облику друштва с ограниченом одговорношћу чији је једини власник(члан са 100% удела) неко јавно предузеће, испуњава два услова из члана 2. став 1.тачка 2) који се тичу надзора или састава органа управљања, али не испуњавапосебан кумулативни услов обављања делатности од општег интереса. Код сва триуслова мора постојати одређена веза с лицем које има својство наручиоца поједном од друга два прописана основа – с корисником буџетских средстава,односно организацијом за обавезно социјално осигурање, или с јавнимпредузећем. Ако се правно лице, које није јавно предузеће, фонд, дирекција илиустанова. а обавља делатност од општег интереса, претежно финансира од страненеког буџетског корисника, онда оно има својство наручиоца у смислу Закона ојавним набавкама, без обзира на то што нема својство индиректног корисникабуџетских средстава из члана 2. тачка 8. Закона о буџетском систему. Исто важи иако буџетски корисник или јавно предузеће врши надзор над радом тог правноглица или ако више од половине чланова органа управљања тог правног лицачине представници буџетског корисника или јавног предузећа.

Такав начин одређивања појма наручиоца последица је нових законскихрешења која уређују јавна предузећа и делатност од општег интереса.

Јавна предузећа и друга правна лица која обављају делатност од општегинтереса

Нови Закон о јавним предузећима („Сл. гласник РС“, број 119/2012) у члану1. став 1. дефинише јавно предузеће као предузеће које обавља делатност одопштег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина илијединица локалне самоуправе. Јавно предузеће се оснива и послује у складу са овимзаконом, законом којим се уређују услови и начин обављања делатности од општегинтереса и законом којим се уређује правни положај привредних друштава (став 2).Да би неко правно лице имало својство јавног предузећа кумулативно морају битииспуњени услови који се тичу његовог оснивача (Република Србија, аутономнапокрајина или јединица локалне самоуправе) и делатности коју обавља (делатностод општег интереса). Делатности од општег интереса набројане су у члану 2. став1. Закона о јавним предузећима: делатности које су као такве одређене законом уобласти: производње, преноса и дистрибуције електричне енергије; производње ипрераде угља; истраживања, производње, прераде, транспорта и дистрибуцијенафте и природног и течног гаса; промета нафте и нафтних деривата; железничког,

поштанског и ваздушног саобраћаја; телекомуникација; издавања службеноггласила Републике Србије; издавања уџбеника; управљања нуклеарним објектима,коришћења, управљања, заштите и унапређивања добара од општег интереса (воде,путеви, минералне сировине, шуме, пловне реке, језера, обале, бање, дивљач,заштићена подручја), производња, промет и превоз наоружања и војне опреме,управљања отпадом, као и комуналне делатности. Делатности у смислу става 1.овог члана јесу и делатности од стратешког значаја за Републику Србију, као иделатности неопходне за рад државних органа и органа јединице локалнесамоуправе, утврђене законом или актом Владе.

Облици организовања за обављање делатности од општег интересапрописани су у члану 3. Закона о јавним предузећима. Делатност од општегинтереса обављају јавна предузећа. Делатност од општег интереса, међутим,може да обавља и друштво капитала чији је оснивач Република Србија,аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе и њихова зависнадруштва, као и друштво капитала и предузетник, у складу са законом којим сеуређује њихов правни положај, када им надлежни орган повери обављање теделатности. Друштва капитала, зависна друштва и предузетник у обављањуделатности од општег интереса имају исти положај као и јавно предузеће, уколикоодредбама овог закона није другачије прописано. Из цитираног прописа следизакључак да делатност од општег интереса не обављају искључиво јавна предузећа,већ ту делатност могу обављати и друштва капитала, и то како она чији суоснивачи Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалнесамоуправе и њихова зависна друштва (дакле друга друштва капитала), тако и онакоја имају приватне осниваче, под условом да је тим друштвима капиталанадлежни орган поверио обављање те делатности.

Према томе, друштва капитала којима је поверено обављање делатности одопштег интереса, која имају приватне осниваче, а код којих није остварен ниједанод алтернативних услова који се тичу претежног финансирања, надзора илисастава органа управљања у смислу члана 2. тачка 2. Закона о јавним набавкама,не спадају у категорију наручилаца.

С друге стране, ако у складу са чланом 47. став 1. Закона о јавнимпредузећима јавно предузеће оснује зависно друштво капитала за обављањеделатности из предмета свог пословања утврђеног оснивачким актом, то зависнодруштво има својство наручиоца из члана 2. тачка 2. Закона о јавним набавкама,јер јавно предузеће према зависном друштву капитала има права, обавезе иодговорности које има и оснивач јавног предузећа према јавном предузећу, даклеименује председника и чланове надзорног одбора у зависном друштву.

Наручилац је, дакле, лице које је дужно да примењује овај закон.Дефиниција наручиоца усклађена је с постојећим националним прописима као штоје Закон о буџетском систему, али је поједностављена, при том усклађена и сдирективама Европске уније. Такође, предвиђена је обавеза Владе да утврди иобјави списак наручилаца, чиме ће бити поименично утврђени органи и правналица која су обавезна да примењују закон, односно поступак јавне набавке. И лицакоја нису на списку наручилаца, а која испуњавају услове из става 1. овог члана,дужна су, међутим, да примењују овај закон, што значи да набрајање у спискуније таксативно.

Значење израза

Члан 3.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:1) јавна набавка је набавка добара, услуга или радова од стране наручиоца,

на начин и под условима прописаним овим законом;2) уговор о јавној набавци је теретни уговор закључен у писаној или

електронској форми између наручиоца и понуђача у складу са спроведенимпоступком јавне набавке, који за предмет има набавку добара, пружање услуга илиизвођење радова;

3) понуђач је лице које у поступку јавне набавке понуди добра, пружањеуслуга или извођење радова;

4) подносилац пријаве је лице које је у првој фази рестриктивног поступка,конкурентном дијалогу или у квалификационом поступку поднело пријаву;

5) заинтересовано лице је свако лице које има интерес да закључи конкретануговор о јавној набавци;

6) кандидат је лице коме је у првој фази рестриктивног и квалификационогпоступка, односно конкурентног дијалога призната квалификација;

7) добављач је понуђач са којим је закључен оквирни споразум или уговор ојавној набавци;

8) послови јавних набавки су планирање јавне набавке; спровођењепоступка јавне набавке укључујући али не ограничавајући се на учешће у комисијиза јавну набавку; израда конкурсне документације; израда аката у поступку јавненабавке; израда уговора о јавној набавци; праћење извршења јавне набавке; свидруги послови који су повезани са поступком јавне набавке;

9) лице запослено на пословима јавних набавки је лице које је ангажовано напословима планирања, спровођења и извршења јавних набавки у радном или ванрадног односа у смислу закона којим се уређују радни односи;

10) представник наручиоца је члан управног или надзорног одборанаручиоца, руководилац наручиоца, одговорно лице наручиоца и лице запослено напословима јавних набавки;

11) повезана лица су супружници, ванбрачни партнери, крвни сродници управој линији, крвни сродници у побочној линији закључно са трећим степеномсродства, сродници по тазбини до другог степена сродства, усвојилац и усвојеник,лица између којих је извршен пренос управљачких права и лица која су повезана усмислу закона којим се уређује порез на добит правних лица;

12) истоврсна добра су добра која имају исту намену и својства и припадајуистој групи добара у општем речнику набавке;

13) истоврсне услуге су услуге које имају исту намену и својства иприпадају истој категорији у оквиру Прилога 1;

14) истоврсни радови су радови који имају исту намену и својства иприпадају истој групи радова у општем речнику набавке, односно истој групиделатности у оквиру Сектора Ф, у Уредби о класификацији делатности („Сл.гласник РС“, број 54/2010), као и радови који се изводе на истој непокретности,односно према једном пројекту;

15) отворени поступак је поступак у којем сва заинтересована лица могуподнети понуду;

16) рестриктивни поступак је поступак који се спроводи у две фазе и у којему другој фази понуду могу поднети само кандидати;

17) квалификациони поступак је поступак који се спроводи у две фазе, такода сва заинтересована лица могу поднети пријаву за све време важења листекандидата, а наручилац им под условима из конкурсне документације признајеквалификацију сваких шест месеци и позива да поднесу понуду у другој фазипоступка;

18) преговарачки поступак је поступак у којем наручилац непосреднопреговара са једним или са више понуђача о елементима уговора о јавној набавци;

19) конкурентни дијалог је поступак у којем сва заинтересована лица могуподнети пријаву, а са лицима којима призна квалификацију (кандидати) наручилацводи дијалог ради проналажења решења које ће задовољити његове потребе,позивајући кандидате да поднесу понуде на основу усвојеног, односно усвојенихрешења;

20) оквирни споразум је споразум између једног или више наручилаца иједног или више понуђача, којим се утврђују битни услови уговора о јавнојнабавци, као што је цена, количина, рок и сл., као и услови и критеријуми наоснову којих ће се бирати најповољнија понуда, односно закључивати уговори ојавној набавци;

21) систем динамичне набавке је поступак електронске набавке стандарднихдобара и услуга које су опште доступне на тржишту и задовољавају потребенаручиоца, који је отворен за сва заинтересована лица која поднесу почетну понудукоја задовољава техничке спецификације, и који је ограничен на одређенивременски период;

22) конкурс за дизајн је поступак који наручилац примењује ради добијањадизајна или пројекта најчешће у области урбанистичког планирања, архитектуре играђевинарства, инжењерства или информатике, при чему избор дизајна вршиунапред образован жири, након спроведеног такмичења;

23) јавна набавка мале вредности је набавка истоврсних добара, услуга ирадова чија је укупна процењена вредност на годишњем нивоу нижа од вредностиодређене овим законом;

24) искључиво право је право на основу којег одређено лице једино можеобављати одређену делатност на одређеном географском подручју, а које једодељено или произилази из закона, посебног прописа или појединачног акта,односно уговора или споразума, који је донела, односно закључила РепубликаСрбија, територијална аутономија или локална самоуправа;

25) посебно право је право на основу којег одређена лица могу обављатиодређену делатност на одређеном географском подручју, а које је додељено илипроизилази из закона, посебног прописа или појединачног акта, односно уговораили споразума, који је донела, односно закључила Република Србија, територијалнааутономија или локална самоуправа;

26) мрежа је скуп непокретних ствари које су међусобно повезане,намењених преносу материје, електронских сигнала и енергије ради њиховедистрибуције корисницима и одвођења од корисника, као и скуп ствари намењенихкретању превозних средстава ради пружања услуга корисницима;

27) понуђена цена је цена коју понуђач одређује у понуди, изражена удинарима, у коју су урачунати сви трошкови који се односе на предмет јавненабавке и који су одређени конкурсном документацијом;

28) упоредива тржишна цена је цена на релевантном тржишту узимајући уобзир предмет јавне набавке, развијеност тржишта, услове из конкурснедокументације као што су начин плаћања, количине, рок испоруке, рок важењауговора, средство обезбеђења, гарантни рок и сл.;

29) критеријум је мерило које се користи за вредновање, упоређивање иоцењивање понуда;

30) пријава је захтев заинтересованог лица за учествовање у првој фазирестриктивног поступка, квалификационом поступку и конкурентном дијалогу;

31) благовремена понуда је понуда која је примљена од стране наручиоца уроку одређеном у позиву за подношење понуда;

32) одговарајућа понуда је понуда која је благовремена и за коју је утврђенода потпуно испуњава све техничке спецификације;

33) прихватљива понуда је понуда која је благовремена, коју наручилац нијеодбио због битних недостатака, која је одговарајућа, која не ограничава, нитиусловљава права наручиоца или обавезе понуђача и која не прелази износпроцењене вредности јавне набавке;

34) попуст на понуђену цену је метод одређивања цене који понуђач можепонудити у понуди само када је предмет јавне набавке обликован у више партија, анаручилац тај метод не може предвидети у конкурсној документацији као елементкритеријума;

35) јавна набавка по партијама је набавка чији је предмет обликован у вишепосебних истоврсних целина и која је као таква означена у позиву за подношењепонуда и конкурсној документацији;

36) електронска понуда је понуда или део понуде коју понуђач достављанаручиоцу у електронском облику и као таква мора да буде предвиђена конкурсномдокументацијом, да испуњава правила електронског пословања према посебнимпрописима и да са осталим деловима понуде истог понуђача чини недвосмисленуцелину;

37) електронска лицитација је надметање међу понуђачима у поступку јавненабавке кроз давање нових, повољнијих понуда електронским путем, којенаручилац рангира помоћу метода за аутоматско оцењивање;

38) општи речник набавке је референтни систем класификације предметајавне набавке, примењив на уговоре о јавним набавкама, којим се истовременообезбеђује усклађеност са другим постојећим класификацијама.

Чланом 3. одређено је значење основних појмова и израза који се честокористе у закону, а чије је исправно тумачење неопходно за правилну применузакона, док је појам наручиоца дефинисан у претходном члану.

Пре свега, дефинисан је основни појам закона: јавна набавка је набавкадобара, услуга или радова од стране наручиоца, на начин и под условимапрописаним овим законом (тачка 1). Јавним набавкама је одређен начиневидентирања уговора и других података о јавним набавкама, као и начин заштитепонуђача, а уређена су и друга питања од значаја за јавне набавке. Јавне набавке суу основи државне набавке, које су контролисане од стране државе, самим тимшто су од значаја за државу, јер се знатно део средстава из буџета троши на јавненабавке.

Уговор је закључен када су се уговорне стране сагласиле о битнимсастојцима уговора (члан 26. Закона о облигационим односима), из чега је правнатеорија извела закључак да је уговор прихваћена понуда. Понуда је предлог зазакључење уговора учињен одређеном лицу, који садржи све битне састојкеуговора тако да би се његовим прихватањем могао закључити уговор (члан 31. став1. Закона о облигационим односима). Међутим, у одређеним случајевима формапонуде је битан елеменат уговора, чије непоштовање може да има за последицуневажност уговора (ништавост или рушљивост). Закључење уговора лицитацијом(јавним надметањем) или прикупљањем писмених понуда је код појединих врстауговора прописано као обавезна форма понуде и битан елеменат уговора. Такав јеслучај и са уговором о јавној набавци који је дефинисан као теретни уговорзакључен у писаној или електронској форми између наручиоца и понуђача ускладу са спроведеним поступком јавне набавке, који за предмет има набавкудобара, пружање услуга или извођење радова (члан 3. тачка 2. Закона о јавнимнабавкама). Разлика у односу на дефиницију из претходног закона је у томе штонови Закон поред писане форме, у одређеним случајевима дозвољава да уговор ојавној набавци буде закључен у електронској форми.

Уговор о јавној набавци односи се на конкретну јавну набавку (добара,услуга или радова) с роком важности оноликим колико је времена потребно зареализацију предметне јавне набавке, што је дефинисано и прецизно одређеноконкурсном документацијом. Стога је могуће закључити уговор о јавној набавци сроком важности од неколико дана (онолико дана колико је потребно да се извршинабавка добара, пружање услуга или да се изведу радови) или уговор који ћеважити нпр. годину дана од дана ступања на снагу, а током чије важности ће севршити сукцесивне набавке или по већ унапред конкурсном документацијомодређеним траншама за добра, одређеним временом за услуге или према налогу –наруџбеници наручиоца, при чему се понуђач обавезује да по свакој наруџбеницинаручиоца одговори у року, на начин и на место дефинисано уговором (претходноконкурсном документацијом), тако да се током важности уговора реализујусукцесивне набавке којих може бити у неодређеном броју, све док се не исцрпеколичине прецизиране обрасцем понуде предметне конкурсне документације илифинансијска средства предвиђена за конкретну јавну набавку у случају да су упитању јавне набавке за које се у моменту спровођења поступка не може тачноутврдити количина (нпр. услуге сервисирања возила, опреме… услуге ремонта,услуге вршења интервенција на путевима, водоводној или канализационој мрежи исл.).

У поступку јавне набавке наручилац и понуђач су два основна субјекта, стим што је наручилац строго одређен у закону и дефинисан је претходним чланом,а понуђач је сваки потенцијални испоручилац добара, пружалац услуга или извођачрадова, који мора да испуњава одређене услове и да докаже своју квалификацију упоступку јавне набавке.

Кандидат је лице које је наручилац позвао да поднесе понуду, пошто јепретходно том лицу призната квалификација у првој фази рестриктивног иквалификационог поступка, односно конкурентног дијалога. Признавањеквалификације понуђачима важан је део поступка, тако да ће у првој фазирестриктивног поступка наручилац изабрати оне понуђаче које ће у другој фазирестриктивног поступка позвати као кандидате да поднесу понуде.

Отворени поступак је поступак у којем сва заинтересована лица за доделууговора могу доставити своју понуду у складу с претходно дефинисаним захтевиманаручиоца, садржаним у конкурсној документацији и позиву за подношење понуда.

Рестриктивни поступак је поступак који се спроводи у две фазе и у којем удругој фази понуду могу поднети само они понуђачи које је наручилац позваопошто су претходно установљене њихове квалификације (кандидати). Овајпоступак се поред отвореног поступка примењује као правило.

Преговарачки поступак је поступак у којем наручилац непосреднопреговара с једним или с више понуђача о елементима уговора о јавној набавци.Наручилац је дужан да приликом спровођења преговарачког поступка обезбедида уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене и да с дужном пажњомпроверава квалитет предмета јавне набавке. Овај поступак се спроводи на дваначина и то: 1) преговарачки поступак са објављивањем позива за подношењепонуда (члан 35. Закона о јавним набавкама) и 2) преговарачки поступак безобјављивања позива за подношење понуда (члан 36. Закона о јавним набавкама).

Јавна набавка мале вредности је набавка истоврсних добара, услуга ирадова чија је укупна процењена вредност на годишњем нивоу нижа од вредностиодређене овим законом. Процењена вредност јавне набавке битан је елемент одлукео покретању поступка. То је тачно дефинисана висина финансијских средстава којеје наручилац финансијским планом и планом набавки за текућу годину планирао запредметну јавну набавку.

Благовремена понуда је понуда која је примљена од наручиоца у рокуодређеном у позиву за подношење понуда. То значи да понуда неће битиблаговремена уколико је у предвиђеном року предата пошти али код наручиоцаније примљена до момента који је у позиву наведен као рок за подношење понуде.На овај начин се решава ситуација да понуда буде предата у року у пошти,препорученом пошиљком, али да је наручилац прими после протека рока заподношење понуда. Законодавац је приликом рангирања елемената које понудамора да испуни на прво место ставио благовременост, потом да је понудаодговарајућа и на крају прихватљивост. Комисија прво утврђује благовременостподнетих понуда. Након утврђења да је понуда благовремена, приступа сеиспитивању да ли је понуда одговарајућа. Да би понуда била одговарајућа истамора испуњавати све техничке спецификације. Овај начин рангирања понуда ниједовољно јасан јер је чланом 107. став 1. предвиђено да је наручилац дужан да упоступку јавне набавке, пошто прегледа и оцени понуде, одбије свенеприхватљиве понуде. А у појам прихватљиве понуде улазе благовремене иодговарајуће понуде. Нови Закон изоставио је категорију „исправна понуда“ која јепостојала у претходном закону, уместо које је увео појам „битни недостаципонуде“ у члану 106, који такође доводе до обавезног одбијања понуде.

Поред израза које је садржао претходни закон, а чије је значењепрецизирано у неким случајевима и измењено уведени су и нови изрази као штосу: заинтересовано лице; послови јавних набавки; лице запослено на пословимајавних набавки; представник наручиоца; повезана лица; истоврсна добра, услуге ирадови; оквирни споразум; систем динамичне набавке; конкурентни дијалог;посебна и искључива права; мрежа; упоредива тржишна цена; општи речникнабавки и др.

2. Предмет уговора о јавној набавци

У првом делу закона садржане су одредбе којима се уређује предмет уговорао јавној набавци. Закон разликује три основне врсте предмета уговора о јавнојнабавци. Предмет уговора о јавној набавци може бити: набавка добара, набавкарадова и набавка услуга. Одредбама из чл. 4–6. уређен је предмет јавне набавке.Предмет јавне набавке је и набавка добара, услуга и радова које финансиранаручилац у износу који прелази 50% вредности набавке. У овом случају упитању је државна субвенција у куповини, набавци или изградњи која је виша од50% вредности робе или објекта, односно услуге.

Законом о јавним набавкама дефинисан је само предмет јавне набавке, такода се у погледу осталих елемената уговора о јавној набавци примењују одредбеЗакона о облигационим односима и други позитивни прописи који уређују областуговарања.

Набавка добара

Члан 4.

Предмет уговора о јавној набавци добара може бити:1) куповина добара;2) закуп добара;3) лизинг добара (са правом куповине или без тога права).Уговор о јавној набавци добара може обухватити и пружање услуга ако су

оне нужно везане за јавну набавку добара (монтажа, превоз, осигурање или другеуслуге дефинисане од стране наручиоца).

Предмет уговора о јавној набавци добара је и набавка добара из става 1. овогчлана коју наручилац финансира у износу који прелази 50%.

За примену одредаба овог закона у случају из става 3. овог члана одговоранје наручилац који финансира набавку добара.

Предмет уговора о јавној набавци добара може бити: куповина добара,закуп добара или лизинг добара (с правом куповине или без тог права). Уговор ојавној набавци добара може обухватати и пружање услуга ако су оне нужновезане за испоруку добара (монтажа, превоз, осигурање или друге услуге одређенеод стране наручиоца). Предмет јавне набавке добара могу бити како покретнествари, тако и непокретности које су биле искључене у претходном закону.

Законом о јавним набавкама дефинисан је само предмет јавне набавкедобара, тако да се у погледу осталих елемената уговора о јавној набавци примењујуодредбе Закона о облигационим односима и други позитивни прописи који уређујуобласт уговарања, нпр. Закон о финансијском лизингу („Сл. гласник РС“, бр.55/2003, 61/2005, 31/2011).

У смислу члана 4, предмет уговора о јавној набавци добара може бити:куповина добара, закуп добара и лизинг добара. Уговор о јавној набавци добараможе обухватати и пружање услуга ако су оне нужно везане за испоруку добара(монтажа, превоз, осигурање или друге услуге одређене од стране наручиоца).Дакле, Закон о јавним набавкама разликује три уговора путем којих се врши јавна

набавка добара и то: уговор о продаји, уговор о закупу и уговор о лизингу(leasing) и чија битна обележја (битни састојци) улазе у појам уговора о јавнојнабавци добара, уз одређене специфичности, које се тичу уговорних страна,поступка закључења уговора, заштите права и сл.

Уговор о продаји

Куповина добара врши се закључењем уговора о продаји, који је регулисанодредбама чл. 454–551. Закона о облигационим односима. Појам уговора о продајиствари одређен је у члану 454. став 1. наведеног закона, у коме је предвиђено да сеуговором о продаји обавезује продавац да пренесе на купца право својине напродату ствар и да му је у ту сврху преда, а купац се обавезује да плати цену уновцу и преузме ствар. Предмет уговора о продаји добара могу бити какопокретне ствари, тако и непокретности.

Уговор о закупу

Уговор о закупу регулисан је одредбама чл. 567–599. Закона ооблигационим односима. Појам уговора одређен је у члану 567. став 1. наведеногзакона, према коме се уговором о закупу обавезује закуподавац да преда одређенуствар закупцу на употребу, а овај се обавезује да му за то плаћа одређенузакупнину. Према члану 568. одредбе Закона о облигационим односима неће сепримењивати на закупе уређене посебним прописима.

У правној теорији нема јединственог одговора на питање да ли закуп имаоблигационоправну или стварноправну природу. Спор о правној природи неодноси се на целину уговора о закупу и закупни однос који настаје из тог уговора,већ само на један његов елемент – на право које закупац стиче после извршенепредаје ствари. Из уговора о закупу настају узајамна права и обавезе за уговорнестране које имају несумњиво облигациону природу. Закупац, међутим, стиче иправо коришћења на ствари која му је предата. У правној теорији се истиче да јеправо коришћења, које закупцу даје непосредну фактичку и правну власт на ствари,по својој правној природи, блиско стварним правима (праву плодоуживања иправу употребе као личним службеностима. Из наведених разлога уговор о закупупредставља одступање од релативног дејства као основног обележја облигационогодноса и приближава се апсолутним правима која дејствују према свим трећимлицима. Када је уговор о закупу непокретне ствари уписан у земљишне књиге,закупац своје право може истаћи против сваког трећег лица, па и против потоњегприбавиоца ствари ако закуподавац у току трајања закупа отуђи ствар.

Уговор о лизингу

Уговор о лизингу (leasing) представља посао привредног права који усавременим тржишним привредама има све већи значај. Закон о облигационимодносима не регулише посебно овај уговор, већ у члану 550. став 1. предвиђа даправила о продаји са оброчним отплатама цене важе и у случају других погодабакоје имају исту суштину, као што је, на пример уговор о закупу са одредбом да ћествар која је дата у закуп прећи у својину закупца ако буде плаћао закупнину заодређено време. Поред тога, Царински закон („Службени гласник РС“, бр. 18/2010,

111/2012) садржи одређене одредбе о лизингу које се односе на утврђивањецаринске вредности робе – у члану 49. став 2. прописано је да „Ако се за робу којасе увози по основу закупа или лизинга царинска вредност не може утврдити ускладу са одредбама чл. 40–45. овог закона и за коју уговором није предвиђенамогућност куповине, царинска вредност се утврђује на основу износа закупнине,односно лизинга по потреби усклађеног са одредбама чл. 46. и 47. овог закона.”

Према томе, уговор о лизингу је неименовани уговор, с мешовитомприродом, јер садржи елементе разних других уговора (продаја, закуп, кредит исл.). У правној теорији овај уговор се сврстава у уговоре о вишим облицимапривредне сарадње.

У правној теорији се сматра да је уговор о лизингу неименовани уговор, смешовитом природом, којим се у суштини постиже исти ефекат као и кодкупопродаје са оброчним отплатама цене, па се на тај однос примењују правилаиз чл. 542–551. Закона о облигационим односима о продаји са оброчним отплатамацене, као посебној врсти купопродаје.

У правној теорији се истиче постојање тродимензионалног односа нарелацији продавац – лизинг друштво – прималац лизинга, тако да се код овогинститута разликује целовита лизинг конструкција и сам лизинг уговор. Премамишљењу правне теорије, када је у питању целовита лизинг конструкцијапреовлађујућа је економска страна посла и тада лизинг представља посебан начинфинансирања (кредитирања) примаоца лизинга, који предмет лизинга, нпр.инвестициону опрему, набавља посредством лизинг друштва, које исти купује одпродавца (испоручиоца) предмета лизинга и уговором о лизингу уступа накоришћење примаоцу лизинга уз плаћање лизинг накнаде у одређеним временскимразмацима. Из описане конструкције овог посла произлази да је уговор о лизингусамо један његов део.

Према теоријској дефиницији, уговор о лизингу је уговор којим се давалацлизинга обавезује да ће кориснику (примаоцу) лизинга дати на привременокоришћење (употребу – закуп) одређену ствар и да ће обавити одређене радње увези са употребом, а корисник се обавезује да плаћа накнаду (закупнину) ууговореним ратама и да по истеку уговореног рока врати ствар даваоцу лизинга,или продужи коришћење или је откупи.

Такође, правна теорија је дала и друге сличне дефиниције овог уговора,према којим се уговором о лизингу једна страна обавезује да другој страни предаодређену ствар на употребу и коришћење, а друга страна се обавезује дасукцесивно плаћа накнаду и то тако да јој после одређеног времена та ствар пређеу својину.

У правној теорији разликују се две основне врсте овог уговора и то:индиректни (финансијски, прави) лизинг и директни (неправи, квази) лизинг.

У првом случају – код индиректног (финансијског, правог) лизинга, реч јетространом правном односу у коме учествују три лица (испоручилац опреме,давалац лизинга и прималац лизинга) и закључују се два уговора (уговор окупопродаји – испоруци и уговор о лизингу). Давалац лизинга је субјект у обауговора и он на основу спецификације примаоца лизинга закључује уговор окуповини са испоручиоцем (кога је одабрао прималац лизинга), на основу уговорао лизингу који закључује с примаоцем лизинга. На тај начин право својине наопреми која је предмет лизинга стиче давалац лизинга, што му омогућава да у

случају стечаја примаоца лизинга истакне своје излучно право, односно даизлучном тужбом захтева предмет лизинга.

Код друге врсте уговора о лизингу (директни, неправи, квази лизинг)давалац лизинга је истовремено и продавац (испоручилац) опреме тако да постојесамо два лица (давалац лизинга – продавац и корисник лизинга). Продавац(испоручилац) и после закључења уговора о лизингу остаје власник ствари која јепредмет коришћења из уговора о лизингу, с обзиром на то да је он истовремено идавалац лизинга.

Клаузула о власништву на предмету лизинга и клаузула о опцијикуповине (која омогућава да прималац лизинга исплатом одређеног броја ратапостане власник предмета лизинга) представљају важне елементе уговора олизингу, без обзира на то да ли је реч о индиректном лизингу или је у питањудиректни лизинг.

Посао финансијског лизинга, уговор о финансијском лизингу, као и праваи обавезе субјеката у послу финансијског лизинга уређени су Законом офинансијском лизингу, чиме је и лизинг у нашем правном систему постаоименовани уговор. У члану 2. наведеног закона дата је његова дефиниција: „Посаофинансијског лизинга је посао финансијског посредовања који обавља давалацлизинга и који подразумева да давалац лизинга, задржавајући право својине надпредметом лизинга, на примаоца лизинга преноси, на одређени временскипериод, овлашћење држања и коришћења предмета лизинга, са свим ризицимаи свим користима повезаним с правом својине, а прималац му за то плаћа лизингнакнаду, уколико је испуњен најмање један од следећих услова: 1) предметлизинга је одређен од стране примаоца лизинга; 2) право својине над предметомлизинга се преноси с даваоца на примаоца лизинга истеком рока на који језакључен уговор и по извршеној исплати укупно уговореног износа лизингнакнаде; 3) прималац лизинга има уговорено право опције откупа предмета лизингапо извршеној исплати укупно уговореног износа лизинг накнаде; 4) прималацлизинга има право да продужи рок трајања уговора о лизингу; 5) период на који сезакључује уговор о лизингу одговара периоду у коме се амортизује целина илинајбитнији део предмета лизинга.“

Предмет уговора о јавној набавци добара могу бити и лизингнепокретности. Јер, предмет финансијског лизинга могу бити не само покретнествари, већ и непокретности. Законом је изричито прописано да је предметфинансијског лизинга покретна непотрошна ствар и непокретна ствар која можебити предмет права својине у смислу закона који уређује својинскоправне односе(опрема, постројења, возила и сл. (члан 4. Закона о финансијском лизингу). У члану9. Закона о основама својинскоправних односа („Сл. лист СФРЈ“, бр. 6/80, 36/90,„Сл. лист СРЈ“, бр. 29/96, „Сл. гласник РС“, бр. 115/2005) одређене су непокретнествари које могу бити предмет права својине: физичка и правна лица могу иматиправо својине на стамбеним зградама, становима, пословним зградама, пословнимпросторијама, пољопривредном земљишту и другим непокретностима, осим наприродним богатствима која су у државној својини. Физичка и правна лица могуимати право својине и на појединим добрима у општој употреби и на градскомграђевинском земљишту, у складу са законом, као и на шумама и шумскомземљишту – у границама утврђеним законом.

Законом о финансијском лизингу предвиђена је заштита у случају стечајапримаоца лизинга, тако што је у члану 15. став 1. прописано да „у случају стечаја

примаоца лизинга, давалац лизинга има право на издвајање предмета лизинга(излучно право) из стечајне масе примаоца лизинга, у складу са законом којим сеуређује стечајни поступак.“ Сагласно ставу 2. истог члана, „прималац лизинга и суднадлежан за спровођење стечајног поступка, дужни су да без одлагања обавестедаваоца лизинга о покретању стечајног поступка.“

Последице отварања стечајног поступка на правни посао лизинга одређенесу чланом 95. Закона о стечају („Сл. гласник РС“, бр. 104/2009, 99/2011, ОдлукаУС, „Сл. гласник РС“, бр. 71/2012). Ако се стечајни поступак отвори надпримаоцем лизинга (нпр. над наручиоцем – јавним предузећем које се нефинансира из буџетских средстава), давалац лизинга – добављач подноси захтев даму се из стечаја излучи предмет лизинга.

Закон о стечају не регулише изричито могућност спровођења стечајногпоступка над јавним предузећем, за разлику од ранијег Закона о стечајномпоступку, који је у члану 33. став 2. предвиђао да се стечајни поступак спроводи инад јавним предузећем, ако законом није другачије одређено. Упркос правнојпразнини која постоји у Закону о стечају, могуће је отварање стечаја и надјавним предузећем које обавља делатност од општег интереса, осим изузетка којије прописан у члану 14. став 1. Закона о стечају, ако су испуњена два кумулативнауслова и то 1. својство оснивача (Република Србија, аутономна покрајина илијединица локалне самоуправе) и 2. извори финансирања (искључиво или претежнофинансирање кроз уступљене јавне приходе или из републичког буџета, односнобуџета аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе), који морају битииспуњени да би наступила законска сметња за спровођење стечајног поступка надправним лицем. Како постоје и јавна предузећа која се, иако су основана од странедржаве или јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе, нефинансирају искључиво или претежно из буџета, то значи да над таквим јавнимпредузећима може спровести стечајни поступак, јер није испуњен другикумулативни услов за успостављање забране – сметње за спровођење стечајногпоступка, а који се огледа у извору финансирања. Дакле, свако јавно предузећејесте наручилац, у смислу члана 2. тачка 3. Закона о јавним набавкама, али сестечај може отворити само над оним јавним предузећем – наручиоцем, који сеискључиво или претежно не финансира кроз уступљене јавне приходе или изрепубличког буџета, односно буџета аутономне покрајине и јединице локалнесамоуправе. Зато се стечај може отворити и над примаоцем лизинга – јавнимпредузећем које има својство наручиоца.

Одредбе Закона о стечају о забрани извршења и намирења сходно сепримењује и на остваривање права даваоца лизинга на излучење из стечајапредмета лизинга до одлуке о банкротству стечајног дужника, односно допотврђивања усвојеног плана реорганизације.

Обавезе стечајног дужника према даваоцу лизинга које доспевају наконотварања стечајног поступка сматрају се обавезом стечајне масе. У случају одлукео банкротству давалац лизинга има право на излучење предмета лизинга, истечајни судија ће без одлагања одлучити о таквом захтеву. Ако је излучни захтевусвојен, стечајни управник је дужан да преда предмет лизинга даваоцу лизинга безодлагања, а најкасније у року од 30 дана од доношења одлуке о банкротству.Изузетно, стечајни судија може, на предлог стечајног управника и уз сагласностодбора поверилаца, одбити излучни захтев и одредити исплату пуног уговореногизноса лизинг накнаде. Уколико таква исплата није извршена у року од 30 дана од

доношења одлуке о банкротству, давалац лизинга има право да захтева повраћајдржавине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом.У случају реорганизације, стечајни дужник односно стечајни управник је дужан дапредмет лизинга преда даваоцу лизинга у року од осам дана од дана потврђивањаусвојеног плана реорганизације, уколико усвојени план реорганизације не предвиђанаставак коришћења предмета лизинга и плаћање лизинг накнада у складу сауговором о лизингу

Дакле, третман сличан третману права разлучних поверилаца прописан је иза даваоца финансијског лизинга у случају отварања поступка стечаја надпримаоцем лизинга.

Према томе, право својине на опреми која је предмет лизинга задржавадавалац лизинга, што му омогућава да у случају стечаја примаоца лизинга истакнесвоје излучно право, односно да излучном тужбом захтева предмет лизинга. Да би,међутим, остварио своје право давалац лизинга мора доказати своје право својинена предмету лизинга. Такав закључак произлази из правила о својинској тужби изчлана 37. Закона о основама својинскоправних односа. На основу овог прописа,власник може тужбом захтевати од држаоца повраћај индивидуално одређенихствари. Власник мора доказати да је ималац права својине, као и да се ствар налазисамо у власти туженог. Ово је права власничка тужба (rei vindicatio), којапредставља најважнију тужбу за заштиту својине и у пракси се најчешће користи.Предмет парнице која се води по овој тужби није утврђење права својине, већпредаја ствари у државину власнику.

Набавка радова

Члан 5.

Предмет уговора о јавној набавци радова је:1) извођење радова или пројектовање и извођење радова описаних у Уредби

о класификацији делатности, Сектор Ф – Грађевинарство („Сл. гласник РС“, број54/2010);

2) извођење радова на изградњи грађевинског објекта узетог као целина којииспуњава све економске и техничке захтеве наручиоца.

Предмет јавне набавке радова је и извођење радова описаних у Уредби окласификацији делатности, Сектор Ф – Грађевинарство („Сл. гласник РС“, број54/2010), који се непосредно или посредно финансирају од стране наручиоца уизносу који прелази 50% вредности набавке.

За примену одредаба овог закона у случају из става 2. овог члана одговоранје наручилац који финансира извођење радова.

Предмет јавне набавке радова одређен је упућивањем на Уредбу окласификацији делатности, Сектор Ф – Грађевинарство („Сл. гласник РС“, број54/2010). Поменута уредба је донета на основу новог Закона о класификацијиделатности („Сл. гласник РС“, број 104/09) и усклађена је с последњом ревизијомNACE (класификација делатности у ЕУ) из 2008. године.

Предмет јавне набавке радова је и извођење радова које, непосредно илипосредно, финансира наручилац у износу који прелази 50% вредности набавке.

Члан 5. раздваја поступке набавке радова на извођење радова, напројектовање и извођење радова описаних у наведеној уредби, као и на извођењерадова на изградњи грађевинског објекта узетог као целина који испуњава свеекономске и техничке услове наручиоца. Наиме када је предмет јавне набавке самоизвођење радова, тада наручилац спроводи поступак набавке радова, док јепројектовање предмет посебног поступка, а самим тим и засебног уговора.

Када је предмет јавне набавке извођење радова и пројектовање, тадапредмет набавке поред радова може бити и пројектовање, и у тој ситуацији сеспроводи јединствени поступак и уговор се закључује с једним понуђачем којиистовремено израђује пројекат и изводи све радове.

Дакле, предмет уговора о јавној набавци радова у смислу члана 5. обухвата:само извођење радова или извођење радова и пројектовање и радове приизградњи грађевинског објекта узетог као целина, који испуњава све економске итехничке услове наручиоца, као и на набавке радова за које је инвеститор добиодржавну субвенцију преко 50% вредности уговора о јавној набавци (радови сенепосредно или посредно финансирају од стране наручиоца). Законом је утврђенода наручилац може у поступку с погађањем вршити додатне набавке радова подусловима одређеним овим законом (преговарачки поступак без објављивања јавногпозива за подношење понуда). Укупна вредност свих додатних радова не може дабуде већа од 15% од укупне вредности првобитно закљученог уговора у отвореномили рестриктивном поступку (члан 36. тачка 5).

Закон о јавним набавкама бави се и питањем вишкова и мањкова радова докојих неретко долази приликом реализације уговора за извођење радова (члан 36.тачка 5). С тим у вези, пракса заснована на годинама примене претходних закона ојавним набавкама, поткрепљена ранијим мишљењима Управе за јавне набавке, апотом и мишљењима Министарства финансија указује на упоредну примену Законао јавним набавкама с применом Закона о планирању и изградњи и Закона ооблигационим односима. Наиме, без обзира на вредност уговора закљученог поокончаном поступку избора најповољније понуде за јавну набавку радова, требаимати у виду процењену вредност конкретне јавне набавке радова дефинисанеодлуком о покретању поступка, те водити рачуна да укупна вредност радова поосновном уговору и вредности додатних и вишкова радова не премашујепроцењену вредност предметне јавне набавке. Уколико се деси супротно,поставља се питање ваљаности предмера радова датог у техничком делу конкурснедокументације. Стога се постојећи уговор не може даље анексирати нити се упреговарачком поступку могу уговарати такви радови, што доводи до закључка даје потребно донети нову одлуку о покретању поступка за јавну набавку радова испровести комплетну законску процедуру избора најповољније понуде, а тиме сеотварају и нова питања, као нпр. како обезбедити средства за предметну набавкукада су финансијским планом и планом набавки за текућу годину већ предвиђенасредства и да ли уопште постоји могућност извршити ребаланс плана илипренамену средстава с једне позиције плана на другу и сл., затим питање које сеодноси на избор најповољније понуде, односно на избор најповољнијег понуђачашто у овом случају не мора бити првобитни извођач радова и због чега може доћидо додатних компликација у реализацији посла, а нарочито у делу који се односи нарок за завршетак радова. Може се десити да првобитни извођач не можеуговорене радове завршити у уговореном року из разлога што се чека наспровођење процедуре избора новог извођача, или зато што је наставак радова по

основном уговору могућ тек након завршетка радова по новозакљученом уговору...Да не би у пракси долазило до оваквих и сличних случајева, наручилац, тј.овлашћена лица наручиоца која се баве пословима јавних набавки, нарочито морајубити обазриви и довољно темељни приликом израде конкурсне документације,нарочито у делу који се односи на предмер радова.

Дакле, у појам уговора о јавној набавци радова улази пре свега уговор ограђењу из члана 630. Закона о облигационим односима, који прописује да јеуговор о грађењу уговор о делу којим се извођач обавезује да према одређеномпројекту сагради у уговореном року одређену грађевину на одређеном земљишту,или да на таквом земљишту, односно на већ постојећем објекту изврши какве другеграђевинске радове, а наручилац се обавезује да му за то исплати одређену цену,као и да уговор о грађењу мора бити закључен у писменој форми.

Набавка услуга

Члан 6.

Предмет уговора о јавној набавци услуга су услуге наведене у Прилогу 1.Уговором о јавној набавци услуга сматра се и уговор о јавној набавци чији

је предмет:1) услуге и добра ако процењена вредност услуга прелази процењену

вредност добара обухваћених тим уговором;2) услуге и пратећи радови из члана 5. овог закона који су неопходни за

извршење уговора.Одредбе овог закона примењују се и на набавке услуга које се непосредно

или посредно финансирају од стране наручиоца у износу од преко 50% вредностинабавке.

За примену одредаба овог закона, у случају из става 3. овог члана одговоранје наручилац који финансира пружање услуге.

Предмет јавне набавке услуга одређен је у Прилогу 1, при чему се на свеуслуге примењују одредбе закона, без обзира на то да ли је реч о „приоритетним“,„прекограничним“ или „неприоритетним“ услугама, или о набавкама услуга које сусубвенционисане преко 50% вредности уговора о јавној набавци.

У случају да су предмет уговора о јавној набавци истовремено и услуге идобра, такав уговор се сматра уговором о јавној набавци услуга, ако процењенавредност услуга прелази процењену вредност добара обухваћених тим уговором.Дакле, за одређивање природе јавне набавке меродаван је однос између вредностиуслуга и добара, које су предмет тог уговора, што значи да ако вредност услугапрелази 50% укупне вредности набавке, у питању је уговор о јавној набавци услуга,без обзира на то што се тим уговором истовремено набављају и добра (нпр.куповина, закуп или лизинг добара).

Према члану 6, предмет уговора о јавној набавци услуга јесу услугенаведене у анексима, Прилогу 1, који су саставни део овог закона, као и набавкеуслуга које су субвенционисане преко 50% вредности уговора о јавној набавци.Законом је утврђено да наручилац може у поступку с погађањем извршити додатнунабавку услуга под одређеним условима (преговарачки поступак без објављивања

позива за подношење понуда). Укупна вредност свих додатних услуга не може дабуде већа од 15% од укупне вредности првобитно закљученог уговора у отвореномили рестриктивном поступку (члан 36. тачка 5).

Према новом Закону не постоје врсте услуга чија би се набавка могласпроводити по процедурама прописаним за набавке мале вредности, без обзира нато колики је износ процењене вредности конкретне јавне набавке услуге (таквеуслуге биле су предвиђене у анексу I Б претходног закона).

У основи уговора о јавној набавци услуга, налази се уговор о делу из члана600. Закона о облигационим односима, у коме је прописано да се уговором о делупосленик (предузимач, извођач радова) обавезује да обави одређени посао, као штоје израда или оправка неке ствари или извршење неког физичког илиинтелектуалног рада и сл., а наручилац се обавезује да му за то плати накнаду.Такође, то могу бити и многи други именовани уговори облигационог права,односно уговори у привреди, као што су уговор о превозу, уговор о ускладиштењу,и др. који су на општи начин регулисани Законом о облигационим односима,другим посебним законима, као међународним конвенцијама. Посебан значај имајујавне набавке за услуге осигурања, с обзиром на постојање више видова обавезногосигурања, као и добровољног осигурања и знатне новчане износе који се троше наисплату премије осигурања.

Често се у пракси јавља проблем око дефинисања количине услуга за којеје потребно спровести јавну набавку, нарочито ако се такве услуге унапредпланирају, на рецимо период од годину дана, као што је нпр. услуга одржавањавозила, машина, грађевинске механизације и сл. Тешко да неко у моментупокретања поступка јавне набавке услуга може тачно или приближно тачноодредити количину услуга или потребне резервне делове у случају да одређенауслуга подразумева и замену старих и уградњу нових делова. Пракса је показалакао добро решење уговарање услуга по јединичним ценама датим успецификацији услуга обрасца понуде конкурсне документације, тако да укупнавредност извршених услуга на годишњем нивоу не прелази процењену вредностпрецизирану одлуком о покретању поступка, што значи да ће наручилацпредвидети могуће услуге по врсти, а понуђач дати цену услуга по једномизвршењу. Тако ће наручилац за сваки конкретан посао достављати понуђачунаруџбеницу у којој ће тачно дефинисати врсту услуге по спецификацији изобрасца понуде, коју ће понуђач фактуристи наручиоцу по јединичним ценамадатим у понуди и уговор ће се реализовати до оног момента док се не утрошефинансијска средства предвиђана за предметну јавну набавку која су одређена иодлуком о покретању поступка.

Наведени проблеми могу се превазићи применом квалификационогпоступка из члана 34. у коме је прописано да наручилац може спроводитиквалификациони поступак када јавну набавку није могуће унапред планирати састановишта обима, количина и времена, а предмет те набавке су повремене услугеили потрошна добра, односно повремене поправке или радови на редовномодржавању, које се пружају, испоручују или изводе према стандардним,уобичајеним спецификацијама, а не према специфичним захтевима наручиоца.Квалификациони поступак за разлику од претходног закона, сада могупримењивати сви наручиоци, с тим да су услови за примену за наручиоце укласичном сектору строже постављени у погледу предмета набавке за које семоже користити овај поступак (повремене услуге, стандардна потрошна добра и

радови на редовном одржавању, које се пружају, испоручују или изводе премастандардним, уобичајеним спецификацијама, а не према специфичним захтевиманаручиоца), и у погледу ажурирања листе кандидата. У претходном законуквалификациони поступак могли су да примењују само наручиоци у посебнимобластима, и то у области водоснабдевања, енергетике, телекомуникација исаобраћаја.

Набавке на које се закон не примењује

Члан 7.

Одредбе овог закона наручиоци не примењују на:1) набавке од лица или организација које се у смислу овог закона сматрају

наручиоцем и које су носиоци искључивог права на обављање делатности која јепредмет јавне набавке;

2) набавке које се спроводе, односно финансирају:(1) по основу међународног споразума који се односи на добра, услуге или

радове намењене заједничком коришћењу или примени од стране државапотписница;

(2) из средстава страних кредита (зајмова) добијених од међународнихорганизација и међународних финансијских институција, у складу са условима измеђународног уговора, односно посебним поступцима међународних организацијаи финансијских институција;

3) ради обезбеђивања основних животних услова у случајевимаелементарних непогода или техничко – технолошких несрећа чије последицеугрожавају животе или здравље људи или животну средину, у складу са прописимакојима се уређује заштита од таквих непогода;

4) набавке чија је искључива и непосредна намена обављање делатностиелектронских комуникација и продаја електронских комуникационих услуга усмислу закона којим се уређују електронске комуникације, под условом да другипривредни субјекти пружају те услуге на релевантном тржишту;

5) набавке добара која се, уз претходну сагласност Владе, набављају одРепубличке дирекције за робне резерве;

6) набавке добара и услуга које наручилац набавља ради даље продаје, радипрераде и продаје, као и ради пружања услуга или извођења радова на тржишту,под условом да наручилац нема искључива или посебна права препродаје илиизнајмљивања тих добара, односно пружања услуга или извођења радова за које ћета добра и услуге користити;

7) набавке добара и услуга у вези са сигурносним бојама за израдуновчаница, идентификационих докумената и акцизних маркица, набавкезаштићених папира за израду новчаница и идентификационих докумената, ОВДелемената заштите за израду новчаница, идентификационих докумената и чиповаза израду идентификационих докумената и набавке услуга транспорта новца, као иобезбеђења транспорта новца, пошиљки готовог новца и ефективног страног новца;

8) набавке услуга јавног бележника;9) набавке услуга централне банке и набавке финансијских услуга у вези са

продајом, куповином или преносом хартија од вредности или других финансијских

инструмената, у појединачним трансакцијама наручиоца у циљу прикупљања новцаили капитала;

10) куповину, развој, продукцију или копродукцију радио и телевизијскогпрограма или времена за емитовање програма, с тим што се на набавку добара,услуга или радова потребних за продукцију, копродукцију или емитовање таквихпрограма примењује овај закон;

11) набавке услуга арбитраже и споразумног решавања спорова;12) заснивање радног односа и закључивање уговора о обављању

привремених и повремених послова.Влада утврђује списак наручилаца из става 1. тачка 1) овог члана и списак

наручилаца који примењују изузетак из става 1. тач. 6) и 7) овог члана који сеобјављује у „Службеном гласнику Републике Србије" и на Порталу јавних набавки.

У случају набавки из става 1. овог члана, наручилац је дужан да поступа ускладу са начелима из овог закона.

Списак међународних организација и финансијских институција из става 1.тачка 2) подтачка (2) овог члана, чији се посебни поступци јавних набавки могупримењивати уместо одредаба овог закона утврђује министарство надлежно запослове финансија.

На основу примљеног плана набавки у складу са чланом 51. овог закона,Управа за јавне набавке обавестиће наручиоца ако утврди да за неку од набавкинема услова за изузеће од примене овог закона на основу става 1. овог члана, анаручилац је дужан да Управи за јавне набавке достави посебан извештај оспроведеном поступку за те јавне набавке.

Чланом 7. закона дефинисани су изузеци од његове примене. Закон о јавнимнабавкама не примењује се на читав низ предмета (добара, услуга и радова) којису набројани у члану 7. Критеријуми искључења примене закона одређени су путемразних метода – нпр. по врсти добара (набавке заштићених папира за израдуновчаница и идентификационих докумената), затим међународни елемент (пооснову међународног споразума који се односи на добра, услуге или радовенамењене заједничком коришћењу или примени од стране држава потписница), пауслуга јавног бележника и др. У односу на претходни закон смањен је бројизузетака, а они који су задржани прецизније су дефинисани.

Општи изузетак – набавке од носиоца искључивог права на обављањеделатности

Општи изузетак од примене Закона постоји ако су испуњена двакумулативна услова: први – да је реч о набавци од лица или организација који сеу смислу овог закона сматрају наручиоцем и други – да су та лица илиорганизације носиоци искључивог права на обављање делатности која јепредмет јавне набавке. Појам наручиоца садржан је у члану 2. Законом јепредвиђена обавеза Владе да утврди и објави списак наручилаца, чиме ће битипоименично утврђени органи и правна лица која су обавезна да примењујупоступак јавне набавке. Дакле, за примену општег изузетка у личности понуђача сестичу својства лица, која по одредбама закона имају својство наручиоца. Другикумулативни услов је да то лице има искључиво право (ексклузивно право) наобављање делатности која је предмет јавне набавке, што значи да друга лица

немају право да обављају ту делатност. Појам искључиво право битан је заодређивање набавке на коју се закон не примењује, и дефинисан је као право наоснову којег одређено лице једино може обављати одређену делатност наодређеном географском подручју, а које је додељено или произлази из закона,посебног прописа или појединачног акта, односно уговора или споразума, који једонела, односно закључила Република Србија, територијална аутономија илилокална самоуправа (члан 3. тачка 24) Закона о јавним набавкама).

Као пример искључивог права могу се навести резервисане поштанскеуслуге, чији је носилац јавни поштански оператер, који једини може обављатиделатност у погледу писмоносних пошиљака до 100 грама на територијиРепублике Србије. Закон о поштанским услугама („Сл. гласник РС“, бр. 18/2005,30/2010) у члану 3. садржи следеће дефиниције: Поштанске услуге су услуге којеобухватају пријем, пренос и уручење поштанских пошиљака. Пренос поштанскихпошиљака подразумева технолошке процесе код поштанског оператера од местапријема до места уручења поштанске пошиљке (тачка 1); Универзална поштанскауслуга представља скуп поштанских услуга које се константно обављају натериторији Републике Србије, под једнаким условима за све кориснике, у оквирупрописаног квалитета и по приступачним ценама (тачка 2); Резервисанепоштанске услуге су услуге које држава гарантује поштанском оператерууниверзалне поштанске услуге, као ексклузивна права у оквирима одређеноглимита по маси и цени (тачка 3); Универзална поштанска услуга је услуга одопштег интереса и представља скуп поштанских услуга које се обављају уконтинуитету, на територији Републике Србије, у оквиру прописаног квалитета, поприступачним ценама и под једнаким условима за све кориснике, бездискриминације (члан 12. Закона о поштанским услугама). Универзалну поштанскууслугу обавља јавни поштански оператер, а други поштански оператери могуобављати универзалну поштанску услугу, осим резервисаних, на основу лиценце(члан 15. Закона о поштанским услугама). У члану 19. Закона о поштанскимуслугама прописано је да резервисане поштанске услуге обухватају: 1) пријеми/или пренос и/или уручење писмоносних пошиљака, до утврђеног лимита помаси и цени 2) пријем и/или пренос и/или исплату упутница у класичној иелектронској форми. Резервисаном поштанском услугом сматра се и пријем и/илипренос и/или уручење писмена у судском, управном и прекршајном поступку, безобзира на лимите. Лимите по маси и цени утврђује Републичка агенција запоштанске услуге уз сагласност Владе Републике Србије, при чему они не могубити већи од 350 грама и петоструког износа поштарине за писмо прве стопетежине и најбржег степена преноса. Резервисане поштанске услуге обавља јавнипоштански оператер. Одлуком о утврђивању лимита по маси и цени за резервисанепоштанске услуге („Сл. гласник РС“, бр. 9/2011) утврђен је лимит по маси зарезервисане поштанске услуге, који не може бити већи од 100 грама и трострукогизноса поштарине за писмо прве стопе тежине и најбржег степена преноса.

Када су у питању уговори о пружању других комуналних услуга,аутономија воље је битно ограничена подзаконским актима и другимспецијалним прописима. Пре свега, давалац услуге испоруке воде, топлотнеенергије или одношења кућног смећа није слободан у избору да ли ће и с ким ће дазакључи уговор, већ уговор мора закључити са сваким лицем које испуњавапрописане услове. С друге стране наручилац не може да бира комунално предузеће,јер је, по правилу, вршење ових услуга у градовима и општинама поверено само

једном субјекту, који има искључиво право да се бави том делатношћу наодређеној територији. Ако су кумулативно испуњена оба услова из члана 7. став 1.тачка 1. који се тичу својства даваоца (добављача) комуналне услуге и његовогискључивог права на обављање делатности која је предмет јавне набавке, тада сукомуналне услуге тих давалаца изузете из режима јавних набавки.

Појам носиоца искључивих права у смислу члана 7. став 1. тачка 1. Законао јавним набавкама, у вези је и с појмом концесије из Закона о јавно-приватномпартнерству и концесијама („Сл. гласник РС“, бр. 88/2011) који у члану 10.прописује да концесија, у смислу овог закона, јесте уговорно јавно-приватнопартнерство с елементима концесије у коме је јавним уговором уређенокомерцијално коришћење природног богатства, односно добра у општој употребикоја су у јавној својини или обављања делатности од општег интереса, којенадлежно јавно тело уступа домаћем или страном лицу, на одређено време, подпосебно прописаним условима, уз плаћање концесионе накнаде од странеприватног, односно јавног партнера, при чему приватни партнер сноси ризик везанза комерцијално коришћење предмета концесије. Концесија за јавне радове, усмислу овог закона је уговорни однос истоветан уговору о јавној набавци којимсе врши набавка радова у складу са законом којим се уређују јавне набавке, осимчињенице да се накнада за јавне радове састоји или од самог права накомерцијално коришћење изведених радова или од тог права заједно с плаћањем.Концесија за услуге, у смислу овог закона је уговорни однос истоветан уговору ојавној набавци услуга у складу са законом којим се уређују јавне набавке, ако сенакнада за пружене услуге састоји или од самог права на комерцијалнокоришћење, односно пружање услуга или од тог права заједно с плаћањем. Такође,појам носиоца искључивих права у смислу члана 7. став 1. тачка 1. Закона ојавним набавкама у вези је и с појмовима јавно-приватно партнерство, јавнипартнер и приватни партнер из Закона о јавно-приватном партнерству иконцесијама. Потребно је уочити да се грађевински радови у погледу објеката одјавног значаја и пружање услуга од јавног значаја, могу уредити уговорно – даклепутем концесије, или институционално – оснивањем друштва за посебне намене,или оснивањем заједничког привредног друштва од стране приватног и јавногпартнера. Јавно-приватно партнерство у смислу овог закона, јесте дугорочнасарадња између јавног и приватног партнера ради обезбеђивања финансирања,изградње, реконструкције, управљања или одржавања инфраструктурних и другихобјеката од јавног значаја и пружања услуга од јавног значаја, које може битиуговорно или институционално (члан 7. Закона о јавно-приватном партнерству иконцесијама). Јавни партнер је једно или више јавних тела, односно правно лицекоје је, у складу са овим законом надлежно за давање концесије, које с приватнимпартнером или друштвом за посебне намене закључује јавни уговор, или једноили више јавних тела које је с приватним партнером повезано чланством узаједничком привредном друштву (члан 4. тачка 9) Закона о јавно-приватномпартнерству и концесијама). Приватни партнер је физичко или правно лице,домаће или страно, с домаћим или страним учешћем или без њега, или конзорцијумједног или више таквих физичких или правних лица која су одабрана у поступкујавне набавке или поступку давања концесије и који с јавним партнеромзакључује јавни уговор, или у ту сврху оснива друштво за посебне намене, или сјавним партнером оснива заједничко привредно друштво (члан 4. тачка 10)Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама).

Други изузеци од примене Закон о јавним набавкама

У оквире Закона, и то отвореног поступка, укључене су све набавкеистраживања и развоја (чиме су брисани и као посебни основи за спровођењепреговарачких поступака).

Набавка у области одбране и безбедности уређена је посебним поглављемV. под насловом ЈАВНЕ НАБАВКЕ У ОБЛАСТИ ОДБРАНЕ И БЕЗБЕДНОСТИ(чл. 127–131).

Као изузетак одређене су набавке у области електронских комуникација,односно пре свега телекомуникација, али је примена овог изузетка условљенапостојањем реалне конкуренције у овој области, тј. под условом да другипривредни субјекти пружају те услуге на релевантном тржишту (став 1. тачка 4).

Влада је обавезана да сачини и објави списак наручилаца из става 1. тачка1) од којих се могу набављати добра, услуге и радови без примене Закона о јавнимнабавкама, као и списак наручилаца који могу користити изузетак у вези скомерцијалним набавкама из става 1. тачка 6) и набавкама везаним за израду ипревоз новчаница и идентификационих докумената из става 1. тачка 7). Списак сеобјављује у „Службеном гласнику Републике Србије“ и на Порталу јавних набавки(став 2).

Када се набавка спроводи, односно финансира из средстава странихкредита (зајмова) добијених, од међународних организација и међународнихфинансијских институција, предвиђено је да се могу примењивати посебнипоступци јавних набавки међународних организација и финансијскихинституција које су одобриле кредит или услови из међународног уговора. Списакмеђународних организација и финансијских институција из става 1. тачка 2)подтачка (2) овог члана, чији се посебни поступци јавних набавки могупримењивати уместо одредаба овог закона утврђује министарство надлежно запослове финансија (став 4). До 1. априла 2013. године важи Списак међународнихорганизација чији се посебни поступци јавних набавки могу примењивати уместоодредаба Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 50/2009) који је утврдиоминистар финансија на основу члана 7. став 2. претходног Закона (реч је онабавкама из члана 7. став 1. тачка 2) подтачка б) претходног Закона о јавнимнабавкама за које важе другачија правила набавке, а које се спроводе из средставастраних кредита (зајмова) у складу с посебним поступцима међународнихорганизација).

Међународне организације и међународне финансијске институције, чији сепоступци јавних набавки могу примењивати на јавне набавке које се спроводе изсредстава страних кредита (зајмова), јесу:

1) Групација Светска банка (Међународна банка за обнову и развој иМеђународно удружење за развој);

2) Европска банка за обнову и развој (EBRD);3) Европска инвестициона банка (EIB);4) Банка за развој Савета Европе (CEB);5) развојне банке, односно друге финансијске институције земаља донатора

када је билатерална финансијска сарадња заснована на принципима Развојногкомитета OECD.

Како и нови и претходни закон на исти начин регулишу примену посебнихпоступака јавних набавки међународних организација и финансијских институција,

може се очекивати да нови списак који ће почети да важи од 1. априла 2013. годиненеће претрпети битне промене.

Нови изузетак представљају набавке услуга јавног бележника (став 1.тачка 8). Организација, делатност, начин и услови рада, као и друга питања одзначаја за јавно бележништво уређени су Законом о јавном бележништву („Сл.гласник РС“, бр. 31/2011, 85/2012), који се примењује од 1. марта 2013. године.

Предвиђено је да Управа за јавне набавке на основу достављеног плана кадаутврди да нема основа за изузеће од примене Закона, обавести наручиоца данабавку спроведе као јавну набавку, примењујући Закон. Управа контролише даљепоступање наручиоца кроз достављање посебног извештаја о тим јавним набавкама(став 5).

Увођење куповине, закупа и лизинга непокретности у режим јавних набавки

Иако је постојала намера да се куповина и закуп непокретности не унесу уоквире Закона о јавним набавкама, то је ипак учињено у усвојеном тексту новогзакона, а у циљу унификовања процедура за доделу јавних уговора, без обзира напостојећи Закон о јавној својини („Сл. гласник РС“, бр. 72/2011) и пратећу уредбукоја регулише начин прибављања и отуђења непокретности (Уредба о условимаприбављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у закупствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писменихпонуда, „Сл. гласник РС“, бр. 24/2012) чија је измена такође потребна. Зато,куповина, закуп и лизинг непокретности нису предвиђени као изузетак у новомЗакону о јавним набавкама, што значи да ће се примењивати и његове одредбе којесе односе на поступак заштите права, с обзиром на то да у наведеним посебнимпрописима понуђач не ужива било који вид правне заштите.

Један од најважнијих изузетака од примене режима јавних набавки изпретходног закона односио се на набавке непокретности или права у вези сњима. У време важења претходног закона наручилац је могао купити или узети узакуп непокретност која му је потребна за обављање делатности, а да при том нијебио условљен процедуром јавних набавки. Наручилац је куповаo или изнајмљиваoнепокретност претходно проверавајући цену и тржишне услове, будући да је дужанда рационално користи јавна средства која су му поверена, али није био ограниченформалношћу јавних набавки. Такав изузетак оправдаван је проблемима насталиму примени Закона о јавним набавкама из 2002. године, који набавку непокретностиније изузимао из режима јавних набавки, па је наручилац био у обавези да, уколикожели да прибави непокретност у својину или закуп, спроведе процедуру јавнихнабавки. Како су се у пракси јављали велики проблеми који су се огледали у томеда је наручилац добијао непокретности, односно локације које су се налазиле уразличитим деловима појединих градова, где понуде међусобно нису билеупоредиве.

Уколико је, међутим, наручилац желео да наручи изградњу објекта за својепотребе, дакле, у својству инвеститора, у том случају био је и по претходномзакону обавезан на примену процедуре која се односи на пројектовање и извођењерадова.

Резервисане јавне набавке

Члан 8.

Наручилац може спровести поступак јавне набавке у којем могу учествоватисамо установе, организације, удружења или привредни субјекти за раднооспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање лица саинвалидитетом, ако та лица чине најмање 30% запослених, при чему сви учеснициу заједничкој понуди и сви подизвођачи морају да буду из наведене групације.

У случају набавке из става 1. овог члана наручилац је дужан да у позиву заподношење понуда наведе да се спроводи резервисана јавна набавка.

Члан 8. дефинише резервисане јавне набавке као поступке јавних набавкиу којима могу учествовати искључиво установе, организације, удружења илипривредни субјекти за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију изапошљавање инвалидних лица. На овај начин подстиче се интеграција овихлица у друштво кроз њихово радно ангажовање. Учешће у резервисаној набавциусловљено је обавезом да сви понуђачи, укључујући и подизвођаче морају иматиод укупног броја запослених, најмање 30% лица с инвалидитетом. При томе, свиучесници у заједничкој понуди и сви подизвођачи морају бити из наведенегрупације правних лица за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију изапошљавање инвалидних лица. Наручилац је дужан да у позиву за подношењепонуда наведе да се спроводи резервисана јавна набавка.

На овај начин, прецизирају се услови за спровођење поступка резервисанејавне набавке и спречавају се евентуалне злоупотребе

3. Начела јавне набавке

Одредбама чл 9–13. одређена су начела јавне набавке и то: начелоекономичности и ефикасности; обезбеђивања конкуренције међу понуђачима;начело транспарентности поступка јавне набавке; једнакости понуђача и заштитеживотне средине и обезбеђивања енергетске ефикасности.

Начело ефикасности и економичности

Члан 9.

Наручилац је дужан да у поступку јавне набавке прибави добра, услуге илирадове одговарајућег квалитета имајући у виду сврху, намену и вредност јавненабавке.

Наручилац је дужан да обезбеди да се поступак јавне набавке спроводи идодела уговора врши у роковима и на начин прописан овим законом, са што мањетрошкова везаних за поступак и извршење јавне набавке.

Начело економичности и ефикасности употребе јавних финансијскихсредстава, садржано у члану 9, подразумева да ће се поступак јавне набавке

спроводити и избор понуђача вршити у роковима и на начин прописан овимзаконом са што мање трошкова везаних за реализацију (поступак и извршење)јавне набавке.

Ово је једно од најважнијих начела јавних набавки из којег произлазе сваостала начела. Економичност значи да се утрошак јавних средстава сведе нанајмању могућу меру а што се остварује кроз најнижу цену код критеријуманајниже цене, односно кроз понуђену цену код критеријума економскинајповољније понуде. Да би се добила најнижа цена од великог је значаја да сепланирање јавних набавки спроведе детаљно, озбиљно и тако да се обезбеди штовећа конкуренција међу потенцијалним понуђачима. Што је конкуренција ширавећа је могућност да се добије нижа цена. Важно је истаћи да код критеријумаекономски најповољније понуде на ефикасну употребу јавних средстава можеутицати и рок испоруке, начин плаћања и слично, тако да и о тим елементима требаводити посебно рачуна приликом израде конкурсне документације. Оно што јепроблем у пракси јесте то да се постављањем одређених услова у конкурснимдокументацијама доводи до тога да се конкуренција смањује чиме се и остварењеовог начела доводи у питање.

Поред тога, наручилац је дужан да у поступку јавне набавке прибави добра,услуге или радове одговарајућег квалитета имајући у виду сврху, намену ивредност јавне набавке.

Начело обезбеђивања конкуренције

Члан 10.

Наручилац је дужан да у поступку јавне набавке омогући што је могуће већуконкуренцију.

Наручилац не може да ограничи конкуренцију, а посебно не можеонемогућавати било којег понуђача да учествује у поступку јавне набавкенеоправданом употребом преговарачког поступка, нити коришћењемдискриминаторских услова, техничких спецификација и критеријума.

У члану 10. садржано је начело обезбеђивања конкуренције и уведена језабрана ограничавања конкуренције. Није дозвољено онемогућавати било којегпонуђача да учествује у поступку јавне набавке неоправданом употребомпреговарачког поступка, нити коришћењем дискриминаторских услова,техничких спецификација и критеријума. Понуђач је лице које у поступку јавненабавке понуди добра, пружање услуга или извођење радова (члан 3. тачка 3)Закона о јавним набавкама).

Чак и у спровођењу поступка јавне набавке мале вредности који се реализујекроз поступак прикупљања понуда, тј. достављања позива понуђачима да доставепонуду у складу са захтевима наручиоца, када је довољно упутити позив задостављање понуде на адресе три понуђача, наручилац не може спречити учешћебило ког потенцијалног понуђача да учествује у поступку јавне набавке малевредности. То значи, да ако било који од потенцијалних понуђача сматра да можеизвршити предметну јавну набавку и обрати се наручиоцу са захтевом да учествујеу поступку, наручилац га не може искључити из поступка, тј. наручилац сваком

заинтересованом понуђачу мора доставити конкурсну документацију и омогућитиучешће у поступку јавне набавке мале вредности и ако му првобитно није доставиопозив за достављање понуде. Једна од новина је обавеза објављивања јавнихнабавки мале вредности што омогућава већу конкурентност и у овим поступцима.

Широка конкуренција доприноси томе да понуђени услови за реализацијујавне набавке буду што повољнији за наручиоца. То доводи до тога да с мањеутрошених средстава остварите јавну набавку чиме се у ствари кроз ефикасноостварену конкуренцију међу понуђачима реализује један од основних циљевајавних набавки а то је да се са што мање средстава добије најбољи производ.

Начело обезбеђивања конкуренције у блиској је вези с начелом једнакостипонуђача из члана 12.

Начело транспарентности поступка јавне набавке

Члан 11.

Наручилац је дужан да обезбеди јавност и транспарентност поступка јавненабавке поштујући, али не ограничавајући се само на обавезе из овог закона.

Јавност и транспарентност поступка јавне набавке обезбеђена је кроз низзаконских правила која се тичу објављивања позива, садржине огласа (огласи ојавним набавкама објављују се на Порталу јавних набавки), затим увида у податкекоји се уносе у записник о отварању понуда, и др.

Начело једнакости понуђача

Члан 12.

Наручилац је дужан да у свим фазама поступка јавне набавке обезбедиједнак положај свим понуђачима.

Наручилац не може да одређује услове који би значили националну,територијалну, предметну или личну дискриминацију међу понуђачима, нитидискриминацију која би произлазила из класификације делатности коју обављапонуђач.

У члану 12. кроз начело једнакости понуђача, обезбеђена је свимпонуђачима заштита од дискриминације. Наручилац је дужан да у свим фазамапоступка јавне набавке обезбеди једнак положај свим понуђачима, тако да ниједозвољено одређивање услова који би значили националну, територијалну,предметну или личну дискриминацију међу понуђачима, нити дискриминацију којаби произлазила из класификације делатности коју обавља понуђач. Начелоједнакости понуђача има за циљ обезбеђивање конкуренције, па је у вези сначелом из члана 10. Једнак третман према свим понуђачима односи се наинформације које су важне за спровођење поступка и то на тај начин штонаручилац не сме ниједном понуђачу да саопшти оно што није саопштио осталимпонуђачима.

Нови Закон не садржи правило о фактичком реципроцитету, који је биопредвиђен у члану 11. став 4. претходног Закона, већ у јавним набавкама у областиводопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга захтева дипломатскиреципроцитет (члан 125). Тражи се дакле, дипломатски реципроцитет којипостоји само ако је закључен међудржавни споразум, који омогућава домаћимпонуђачима равноправан приступ на тржишту те државе, а није довољанфактички реципроцитет (фактички једнак положај домаћег понуђача у странојдржави у којој страни понуђач има седиште, а с којом Република Србија немазакључен споразум о једнаком третману домаћих и страних понуђача).

Начело заштите животне средине и обезбеђивања енергетске ефикасности

Члан 13.

Наручилац је дужан да набавља добра, услуге и радове који не загађују,односно који минимално утичу на животну средину, односно који обезбеђујуадекватно смањење потрошње енергије – енергетску ефикасност и да када је тооправдано као елемент критеријума економски најповољније понуде одредиеколошке предности предмета јавне набавке, енергетску ефикасност, односноукупне трошкове животног циклуса предмета јавне набавке.

У члану 13. садржано је начело заштите животне средине и обезбеђивањаенергетске ефикасности, које је конкретизовано и као елемент критеријумаекономски најповољније понуде. Наиме, када је то оправдано наручилац је дужанда као елемент критеријума економски најповољније понуде одреди еколошкепредности предмета јавне набавке, енергетску ефикасност, односно укупнетрошкове животног циклуса предмета јавне набавке.

4. Заштита података, документација и евидентирање поступка

Заштита података

Члан 14.

Наручилац је дужан да:1) чува као поверљиве све податке о понуђачима садржане у понуди које је

као такве, у складу са законом, понуђач означио у понуди;2) одбије давање информације која би значила повреду поверљивости

података добијених у понуди;3) чува као пословну тајну имена, заинтересованих лица, понуђача и

подносилаца пријава, као и податке о поднетим понудама, односно пријавама, доотварања понуда, односно пријава.

Неће се сматрати поверљивим докази о испуњености обавезних услова, ценаи други подаци из понуде који су од значаја за примену елемената критеријума ирангирање понуде.

Чланом 14. одређена је обавеза за наручиоца да заштити податке опонуђачима садржане у понуди. Штите се они подаци које као поверљиве означисам понуђач. То могу бити само они подаци који се у складу са законом могупрогласити поверљивим. Законом о заштити пословне тајне („Сл. гласник РС“,бр. 72/11) уређује се правна заштита пословне тајне од свих радњи нелојалнеконкуренције. Информацијама које се штите као пословна тајна у смислу овогзакона сматрају се нарочито: финансијски, економски, пословни, научни, технички,технолошки, производни подаци, студије, тестови, резултати истраживања,укључујући и формулу, цртеж, план, пројекат, прототип, код, модел, компилацију,програм, метод, технику, поступак, обавештење или упутство интерног карактера ислично, без обзира на који начин су сачувани или компилирани.

Поверљивост података у процедури јавних набавки подразумева дакумулативно морају бити испуњена два услова: први – да су подаци посебнимпрописом утврђени као поверљиви и други – да је такве податке понуђачвидљиво означио као поверљиве у својој понуди.

Уколико понуђач у понуди има податке који су означени као поверљивинаручилац има обавезу да их чува што подразумева да уколико други понуђачижеле да изврше увид у такву понуду наручилац не сме да им дозволи да извршеувид у садржину података који су означени као поверљиви.

Штавише, наручилац је дужан да чува као пословну тајну имена,заинтересованих лица, понуђача и подносилаца пријава, као и податке о поднетимпонудама, односно пријавама, до отварања понуда, односно пријава.Заинтересовано лице је свако лице које има интерес да закључи конкретан уговор ојавној набавци (члан 3. тачка 5) Закона о јавним набавкама). Поверљивост се може,дакле, тумачити и у ширем смислу те се она односи и на то да је наручилац дужанда чува податке о подносиоцима понуда, тј. о њиховом броју и именима понуђачасве до момента отварања понуда.

У члану 14. став 2. Закона о јавним набавкама изричито је наведено да сенеће сматрати поверљивим докази о испуњености обавезних услова, цена и другиподаци из понуде који су од значаја за примену елемената критеријума ирангирање понуде.

Одређивање поверљивости

Члан 15.

Наручилац у конкурсној документацији може захтевати заштитуповерљивости података које понуђачима ставља на располагање, укључујући ињихове подизвођаче.

Наручилац може условити преузимање конкурсне документацијепотписивањем изјаве или споразума о чувању поверљивих података уколико типодаци представљају пословну тајну у смислу закона којим се уређује заштитапословне тајне или представљају тајне податке у смислу закона којим се уређујетајност података.

Лице које је примило податке одређене као поверљиве дужно је да их чува иштити, без обзира на степен те поверљивости.

Чланом 15. дата је могућност наручиоцу да податке из конкурснедокументације за које сматра да је то неопходно означи као поверљиве, као и дауслови преузимање конкурсне документације потписивањем изјаве илиспоразума заинтересованог лица којим прихвата обавезу да чува одређене податкеиз конкурсне документације као поверљиве.

Дакле, обавеза чувања и заштите података је обострана, јер ту обавезу имакако наручилац, тако и понуђачи.

Документација и евидентирање поступка

Члан 16.

Наручилац је дужан да:1) евидентира све радње и акте током планирања, спровођења поступка и

извршења јавне набавке;2) чува сву документацију везану за јавне набавке у складу са прописима

који уређују област документарне грађе и архива, најмање десет година од истекауговореног рока за извршење појединачног уговора о јавној набавци, односно петгодина од доношења одлуке о обустави поступка;

3) води евиденцију свих закључених уговора о јавним набавкама иевиденцију добављача.

Чланом 16. одређена је обавеза за наручиоца да евидентира све фазепоступка, да чува документацију из поступка јавне набавке, као и да водиевиденцију уговора и добављача. Закон о јавним набавкама не познаје појаманексирања уговора. Ако се неки битан елемент уговора жели изменити у складу сауговореним параметрима то се чини одлуком о измени уговора.

5. Језик у поступку јавне набавке

Члан 17.

Наручилац припрема конкурсну документацију и води поступак на српскомјезику.

Наручилац може конкурсну документацију припремити и на једном страномјезику који се уобичајено користи у међународној трговини у области из које јепредмет јавне набавке.

Понуђач даје понуду на језику на којем је припремљена конкурснадокументација, односно на језику који је наручилац назначио у конкурснојдокументацији.

Чланом 17. одређено је да се конкурсна документација сачињава и поступакјавне набавке води на српском језику. Наручилац може увек припремитиконкурсну документацију и на једном страном језику. Закон, дакле, разликујеприпрему конкурсне документације, која поред српског језика, може битиприпремљена и на једном страном језику који се уобичајено користи умеђународној трговини у области из које је предмет јавне набавке, од поступка

јавне набавке, који се увек води на српском језику. Из слова закона следи закључакда је код припреме конкурсне документације могућа паралелна употреба српскоги једног страног језика, док се поступак води искључиво на српском језику. Такође,законом није дозвољено да конкурсна документација буде припремљена само настраном језику, већ увек мора постојати верзија конкурсне документације насрпском језику.

Члан 18.

Наручилац може дозволити да се понуде, у целини или делимично, дају и настраном језику, посебно у делу који се односи на техничке карактеристике,квалитет и техничку документацију.

У случају из става 1. овог члана наручилац је дужан да назначи део понудекоји може бити на страном језику и да наведе на ком страном језику.

Наручилац који у поступку прегледа и оцене понуда утврди да би деопонуде требало да буде преведен на српски језик, одредиће понуђачу примерен року којем је дужан да изврши превод тог дела понуде.

У случају спора релевантна је верзија конкурсне документације, односнопонуде, на српском језику.

Чланом 18. предвиђа се могућност да наручиоци дозволе да се појединиделови понуде доставе само на страном језику, као и да наручилац накнаднозатражи превод појединих делова понуде, док није могуће да понуда у целини будесамо на страном језику, већ мора постојати и верзија понуде на српском језику,барем у једном делу, тј. у делу за који није назначено да може бити на страномјезику.

Најчешће нејасноће понуђачима настају у случајевима када наручилац непрецизира конкурсном документацијом који се делови понуде, односно деловитехничког дела понуде могу доставити на страном језику, нарочито у случајевимакада су у питању техничке спецификације с многобројним позицијама, а уз које сетраже каталози, сертификати и сл. У том случају понуђач треба искористити својеправо из члана 63. став 2. Закона о јавним набавкама, те од наручиоца у писаномоблику захтевати појашњење конкурсне документације (најкасније пет дана преистека рока за подношење понуде).

Уколико наручилац у конкурсној документацији наведе да се само техничкадокументација може доставити нпр. на енглеском језику, наручилац у том случајуне сме дозволити да део понуде који не представља техничку спецификацију,односно техничку документацију, такође буде достављен на енглеском језику, већби требало да тражи исправку понуде. Уколико наручилац дозволи да део понудебуде на страном језику па приликом стручне оцене понуда комисија за јавнунабавку увиди да би и тај део понуде требало превести на српски језик, наручилацима право од понуђача да захтева да достави превод такве понуде.

Битно је да је у случају спора релевантна верзија конкурсне документације,односно понуде на српском језику.

6. Валута

Члан 19.

Вредности се у поступку јавне набавке исказују у динарима.Наручилац може да дозволи понуђачу да цену у понуди искаже у једној

страној валути и у том случају ће у конкурсној документацији навести да ће се запрерачун у динаре користити одговарајући средњи девизни курс Народне банкеСрбије на дан када је започето отварање понуда.

Ако је понуђачу дозвољено да цену у понуди искаже у једној страној валути,наручилац је дужан да у конкурсној документацији наведе у којој валути се цене упонуди могу исказати.

Ако понуђена цена укључује увозну царину и друге дажбине, понуђач једужан да тај део одвојено искаже у динарима.

Чланом 19. одређено је да се вредности у поступку јавне набавке исказују удинарима, али да наручилац може дозволити понуђачу да вредност понуде (цену)прикаже и у страној валути, одређеној конкурсном документацијом. За прерачун удинаре користи се средњи курс Народне банке Србије (НБС) на дан када језапочето отварање понуда. Оваква одредба је неопходна нарочито ако понудуподноси страни понуђач, или уколико су у питању увозна добра. Због ризикапромене курса, понуђачи често дају веће цене у динарима, што је неповољно и зањих јер им смањује шансу да добију уговор и за наручиоца јер добија већу цену.

Ако наручилац дозволи понуђачима да вредности искажу у страној валути,она мора бити иста за све понуђаче, што се мора навести у конкурснојдокументацији, чиме се обезбеђује упоредивост цена из достављених понуда устраним валутама. Дакле, валута понуде мора бити иста за све понуђаче, али то незначи да она мора бити исказана само у еврима или доларима. Закон поред динарадаје могућност друге валуте (нпр. руска рубља, швајцарски франак и др.) тако да уконкурсној документацији треба прецизно навести, нпр., да је валута понуде задомаће понуђаче динари, а за стране понуђаче евро.

У тој ситуацији најбоље је решење да се наведе да валута понуде за домаћепонуђаче мора бити исказана у динарима, а да је валута за стране понуђаче евро, стим да ће се за прерачунавање у динаре користити средњи курс НБС на дан када језапочето отварање понуда. То прерачунавање у ствари служи томе да се извршикомпарација између цене коју је дао домаћи понуђач и цене коју је део странипонуђач. Битно је да се плаћање за домаће понуђаче може извршити само удинарима, те из тог разлога не треба домаће понуђаче доводити у заблуду дапонуду могу дати у еврима односно да им се плаћање може извршити у странојвалути.

Изричито је предвиђено да се посебно, у динарима приказују трошковицарине и других увозних дажбина уколико су укључени у понуђену цену.

7. Комуникација

Члан 20.

Комуникација се у поступку јавне набавке и у вези са обављањем пословајавних набавки одвија писаним путем, односно путем поште, електронске поштеили факсом.

Изабрано средство комуникације мора бити широко доступно, тако да неограничава могућност учешћа заинтересованих лица у поступку јавне набавке.

Комуникација треба да се одвија на начин да се поштују рокови предвиђениовим законом и да се у том циљу, када је то могуће, користе електронска средства.

Комуникација се мора одвијати на начин да се обезбеди чување поверљивихи података о заинтересованим лицима, података о понудама и понуђачима доотварања понуда, да се обезбеди евидентирање радњи предузетих у поступку ичување документације у складу са прописима којима се уређује областдокументарне грађе и архива.

Алати који се користе у комуникацији електронским средствима и њиховетехничке карактеристике морају бити широко доступни и интероперативни, таквида користе производе информационих технологија у општој употреби.

Ако је документ из поступка јавне набавке достављен од стране наручиоцаили понуђача путем електронске поште или факсом, страна која је извршиладостављање дужна је да од друге стране захтева да на исти начин потврди пријемтог документа, што је друга страна дужна и да учини када је то неопходно каодоказ да је извршено достављање.

Чланом 20. прописан је начин одвијања комуникације у поступку јавненабавке и у вези са обављањем послова јавних набавки. Одређено је да секомуникација одвија писаним путем, односно поштом, електронском поштом, ифаксом. Овакав начин комуникације представља и једну од општих мера за борбупротив корупције. Прописано је да средство комуникације мора бити широкодоступно, али и да комуникација треба да се одвија на начин да се поштују роковипредвиђени овим законом и да се у том циљу, када је то могуће, користеелектронска средства. Такође, предвиђа се да изабрано средство комуникацијетреба да омогући чување поверљивих података, евидентирање предузетих радњиу поступку, као и чување документације у поступку. Прецизиран је начин потврдепријема одређених докумената у поступку, који су важни због рокова запредузимање одређених радњи у поступку.

II. СПРЕЧАВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ И СУКОБА ИНТЕРЕСА

Претходни закон о јавним набавкама није предвиђао мере и механизме заспречавање корупције и сукоба интереса. Једини члан претходног закона,антикорупцијско правило, потпуно је уопштен и нејасан, без икаквих конкретнихмера и механизама за спречавање корупције. С обзиром на то да је општепознато даје корупција један од највећих проблема друштва у целини и највећи проблемјавних набавки, а да је сукоб интереса заправо облик и извор корупције,неприхватљиво је да Закон о јавним набавкама не регулише ову област. Зато нови

Закон у другом делу – поглављу које носи наслов II. СПРЕЧАВАЊЕ КОРУПЦИЈЕИ СУКОБА ИНТЕРЕСА садржи читав низ општих и посебних антикорупцијскихмера.

Процењује се да се између 20% и 25% јавних средства намењених јавнимнабавкама изгуби због корупције. „Трошкови корупције“, ако се посматра поврсти поступка, највећи су у случају примене преговарачког поступка и поступкајавне набавке мале вредности. Само смањењем вредносних удела ова два поступка,и обликовањем поступка мале вредности на начин да је учињен транспарентним иконкурентним, трошкови корупције ће се знатно смањити.

Новим Законом предвиђене су бројне мере за спречавање корупције којеуколико се ефикасно примењују могу знатно смањити ниво, односно „трошковекорупције“ у свим поступцима јавне набавке, што ће довести и до највећих уштеда.Поред евидентираних јавних набавки, процена је да се између 140 и 180милијарди динара годишње потроши на набавке које нису евидентиране.Предвиђене су бројне мере које треба да доведу до тога да се ове набавке спроводеу складу с новим Законом и уведу у систем јавних набавки.

1. Спречавање корупције

Опште мере за спречавање корупције

Члан 21.

Наручилац је обавезан да предузме све потребне мере како не би дошло докорупције у планирању јавних набавки, у поступку јавне набавке или токомизвршења уговора о јавној набавци, како би се корупција правовремено открила,како би биле отклоњене или умањене штетне последице корупције и како биучесници у корупцији били кажњени у складу са законом.

Ако према околностима конкретног случаја није целисходно остваритикомуникацију на начин одређен чланом 20. став 1. овог закона, лице запослено напословима јавних набавки, односно друга лица дужна су да сачине записник или надруги начин евидентирају предузете радње.

Руководилац и одговорно лице наручиоца у обавези су да запосленима напословима јавних набавки све налоге и упутства дају писаним путем, односнопутем електронске поште.

Лице запослено на пословима јавних набавки дужно је да одбије извршењеналога овлашћеног лица ако је упутство и налог супротан прописима.

Лице из става 4. овог члана у случају да одбије извршење налога не може дабуде премештено на друге послове нити да му се откаже уговор о раду у периодуод дванаест месеци од дана одбијања извршења налога под условом да пословеобавља у складу са законом.

Управа за јавне набавке је дужна да у сарадњи са државним органомнадлежним за борбу против корупције сачини план за борбу против корупције ујавним набавкама и достави Влади на усвајање.

Наручилац чија је укупна процењена вредност јавних набавки на годишњемнивоу већа од милијарду динара, дужан је да у складу са планом из става 6. овогчлана донесе интерни план за спречавање корупције у јавним набавкама.

Наручилац ће интерни план донети у року од три месеца од дана усвајањаплана из става 6. овог члана.

Чланом 21. прописане су опште мере за спречавање корупције у јавнимнабавкама.

Ако комуникацију или радњу у поступку није целисходно остваритиписаним путем, односно поштом, факсом или путем електронске поште,предвиђено је да се о предузетој радњи сачињава записник. Изричито јепрописано да руководилац наручиоца налоге и упутства даје писмено, односнопутем електронске поште. На овај начин, обезбеђује се доказ о садржини издатихналога и упутстава.

Предвиђена је дужност лица запосленог на пословима јавних набавки даодбије извршење налога овлашћеног лица ако је упутство и налог супротанпрописима (став 4). У случају да одбије извршење налога наведено лице не можеда буде премештено на друге послове нити да му се откаже уговор о раду упериоду од дванаест месеци од дана одбијања извршења налога под условом дапослове обавља у складу са законом (став 5). Немогућност премештања и отказауговора о раду у случају одбијања налога представља посебан вид појачане радно-правне заштите лица запосленог на пословима јавних набавки. У случајунезаконитог отказа, запослени судску заштиту остварује у радном спору предсудом опште надлежности. Посебан поступак у парницама из радних односарегулисан је одредбама чл. 436–441. Главе XXIX Закона о парничном поступку.Странке у радном спору могу да предузимају радње у поступку лично или прекопуномоћника, који мора да буде адвокат (члан 85. став 1. ЗПП-а, „Сл. гласникРС“, бр. 72/2011). То значи да пуномоћници свих физичких лица, без обзира нањихово својство, морају бити адвокати, како у првостепеном поступку, тако и упоступку по жалби или ванредним правним лековима.

За примену општих мера за спречавање корупције прописаних овимчланом, битни су појмови послови јавних набавки и лице запослено на пословимајавних набавки који су дефинисани законом на следећи начин: Послови јавнихнабавки су планирање јавне набавке; спровођење поступка јавне набавкеукључујући али не ограничавајући се на учешће у комисији за јавну набавку;израда конкурсне документације; израда аката у поступку јавне набавке; израдауговора о јавној набавци; праћење извршења јавне набавке; сви други послови којису повезани с поступком јавне набавке (члан 3. тачка 8) Закона о јавнимнабавкама). Лице запослено на пословима јавних набавки је лице које јеангажовано на пословима планирања, спровођења и извршења јавних набавки урадном односу или ван њега у смислу закона којим се уређују радни односи (члан3. тачка 9) Закона о јавним набавкама). Радни односи као скуп права, обавеза иодговорности из радног односа, односно по основу рада, уређују се Законом о раду(„Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009) и посебним законом, у складу сратификованим међународним конвенцијама. Такав посебан закон је Закон одржавним службеницима („Сл. гласник РС“, бр. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007,67/2007, 116/2008, 104/2009), којим се уређују права и дужности државнихслужбеника и поједина права и дужности намештеника, с тим што се на права идужности државних службеника који нису уређени овим или посебним законом

или другим прописом примењују општи прописи о раду и посебан колективниуговор за државне органе.

Предвиђена је обавеза за Управу за јавне набавке да у сарадњи с Агенцијомза борбу против корупције сачини план за борбу против корупције у областијавних набавки, а да Влада усвоји тај план.

На основу овог општег плана, велики наручиоци чија је вредност набавкина годишњем нивоу већа од милијарду динара доносе посебан интерни план заспречавање корупције у јавним набавкама. Ови планови нису идентични сплановима интегритета прописаним Законом о Агенцији за борбу противкорупције („Сл. гласник РС“, бр. 97/2008, 53/2010, 53/2010, 66/2011), јер необухватају само преглед постојећег стања и ризика, већ треба да садрже конкретнемере за сузбијање и спречавање корупције у области јавних набавки, и морају битипримерене овој области, будући да се не ради само о класичној државној управи,већ често и о привредним субјектима (јавним предузећима, привреднимдруштвима) који обављају делатност, некада и у условима конкуренције. Граничниизнос од милијарду динара обухвата све наручиоце који у години у којој новиЗакон почиње да се примењује имају јавне набавке које прелазе овај износ, безобзира на укупну вредност јавних набавки у наредним годинама, осим ако би се тајизнос знатно смањио услед централизације набавки или из других разлога. У члану22. став 11. прецизирано је да обавезу доношења интерног плана за спречавањекорупције из става 7. овог члана имају сви наручиоци који у било којој години одступања на снагу овог закона планирају, односно спроводе јавне набавке чијаукупна вредност прелази гранични износ од милијарду динара.

Интерни акт и контрола набавки

Члан 22.

Наручилац је дужан да донесе акт којим ће ближе уредити поступак јавненабавке унутар наручиоца, а нарочито начин планирања набавки (критеријуме,правила и начин одређивања предмета јавне набавке и процењене вредности, начиниспитивања и истраживања тржишта), одговорност за планирање, циљеве поступкајавне набавке, начин извршавања обавеза из поступка, начин обезбеђивањаконкуренције, спровођење и контролу јавних набавки, начин праћења извршењауговора о јавној набавци.

Садржину акта из става 1. овог члана ближе уређује Управа за јавне набавке.Ако након доношења интерног акта Управа за јавне набавке утврди

несагласност интерног акта са овим законом дужна је да о томе обавестинаручиоца, са предлогом о начину његовог усклађивања и роком.

Ако наручилац не поступи на начин и у року из става 3. овог члана Управаће обавестити орган који врши надзор над пословањем наручиоца и Државнуревизорску институцију и покренути поступак пред Уставним судом.

Наручилац чија укупна вредност јавних набавки на годишњем нивоупрелази милијарду динара дужан је да образује посебну службу која ће спроводитиконтролу планирања, спровођења поступка и извршења јавних набавки.

Служба из става 5. овог члана контролише целисходност планирањаконкретне јавне набавке са становишта потреба и делатности наручиоца,

критеријуме за сачињавање техничке спецификације, начин испитивања тржишта,оправданост критеријума за доделу уговора, извршење уговора, а посебно квалитетиспоручених добара и пружених услуга, односно изведених радова, стање залиха иначин коришћења добара и услуга.

Поред послова из става 6. овог члана служба предузима и друге радње имере у циљу утврђивања чињеничног стања у вези са појединим поступком јавненабавке, односно уговором о јавној набавци.

О спроведеној контроли служба подноси извештај са препорукамаруководиоцу наручиоца и органу који врши надзор над пословањем наручиоца.

Начин рада и организација службе ближе се уређује интерним актом изстава 1. овог члана.

Наручилац је дужан да интерни акт донесе у року од три месеца од данадоношења акта из става 2. овог члана.

Обавезе из члана 21. став 7. и из става 5. овог члана имају сви наручиоцикоји у било којој години од ступања на снагу овог закона планирају, односноспроводе јавне набавке чија укупна вредност прелази гранични износ од милијардудинара.

Интерни акт о поступку јавне набавке и контрола законитости

Чланом 22. предвиђена је обавеза за наручиоца да посебним интерним актомуреди процедуру јавних набавки којом се ближе, унутар наручиоца одређујепроцес јавне набавке и одговорност учесника. Неопходно је да у законскимоквирима и у складу са својом организацијом, наручиоци уреде и прецизирајуправила поступка, обавезе и одговорност запослених који учествују у поступку.Садржину овог општег акта ближе уређује Управа за јавне набавке. Предвиђена јеи контрола ових аката од старане Управе за јавне набавке, прописивањем обавезеда ако утврди несагласност интерног акта са законом, обавести о томе наручиоца идостави предлог наручиоцу како да акт усагласи (став 3).

Ако наручилац не усагласи интерни акт са овим законом, Управа за јавненабавке ће обавестити орган који врши надзор над пословањем наручиоца иДржавну ревизорску институцију и покренути поступак пред Уставним судом(став 4), подношењем предлога за оцењивање законитости интерног актанаручиоца. Интерни акт наручиоца, као и сваки други општи акт, подложан јеконтроли законитости у посебном поступку пред Уставним судом, који је уређенЗаконом о Уставном суду („Сл. гласник РС“, бр. 109/2007, 99/2011). Поступак заоцењивање уставности или законитости општих аката ближе је уређен одредбамачл. 50–65. Закона о Уставном суду, а Управа за јавне набавке има статусовлашћеног предлагача у смислу члана 50. став 1. наведеног закона. Кад Уставнисуд утврди да општи акт није у сагласности са законом, тај општи акт престаје даважи даном објављивања одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику РепубликеСрбије“ сагласно члану 58. став 3. Закона о Уставном суду.

Образовање посебне службе за контролу поступака јавних набавки

Велики наручиоци, чија је укупна вредност јавних набавки на годишњемнивоу већа од милијарду динара (у 2011. години било је више од 40 великих

наручилаца), обавезани су да образују посебну службу за контролу поступакајавних набавки (став 5). Служба контролише целисходност планирања конкретнејавне набавке са становишта потреба и делатности наручиоца, критеријуме засачињавање техничке спецификације, начин испитивања тржишта, оправданосткритеријума за доделу уговора, извршење уговора, а посебно квалитет испорученихдобра и пружених услуга, односно изведених радова, стање залиха, начинкоришћења добара и услуга и сл. (став 6). Служба предузима и друге радње и мереу циљу утврђивања чињеничног стања у вези с појединим поступком јавне набавке,односно уговором о јавној набавци. Циљ је да се обезбеди контролацелисходности и ефикасности трошења јавних средстава у поступцима јавнихнабавки. О спроведеној контроли служба подноси извештај с препорукамаруководиоцу наручиоца и органу који врши надзор над пословањем наручиоца(став 8). Начин рада и организација службе ближе ће се уредити интерним актомнаручиоца о поступку јавне набавке, у складу са специфичностима сваког однаручиоца. Прецизирано је да обавезу израде интерног плана за спречавањекорупције у јавним набавкама (из члана 21. став 7) и образовања службе законтролу имају сви наручиоци који у било којој години од ступања на снагу законапланирају или спроводе јавне набавке чија укупна вредност прелази граничниизнос од милијарду динара (члан 22. став 11).

Заштита интегритета поступка

Члан 23.

Лице које је учествовало у планирању јавне набавке, припреми конкурснедокументације или појединих њених делова, и са њим повезано лице не моженаступати као понуђач или као подизвођач понуђача, нити може сарађивати сапонуђачима или подизвођачима приликом припремања понуде.

Наручилац ће одбити понуду у случају из става 1. овог члана и ако јепонуђач, односно подносилац пријаве непосредно или посредно дао, понудио илиставио у изглед неку корист или покушао да сазна поверљиве информације или дана било који начин утиче на поступање наручиоца у току поступка јавне набавке.

Начин утврђивања околности из става 2. овог члана уређује се интернимпланом из члана 21. овог закона.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана наручилац је дужан да одмах предузмемере предвиђене интерним планом и обавести надлежне државне органе.

Члан 23. предвиђа одбијање понуде ако је нарушен интегритет поступкатиме што је лице које је учествовало у планирању јавне набавке, припремиконкурсне документације или појединих њених делова, и с њим повезано лице,наступило као понуђач или подизвођач понуђача или ако је сарађивало спонуђачима или подизвођачима приликом припремања понуде. Ова забранаодноси се не само на лице које је учествовало у планирању јавне набавке, припремиконкурсне документације или појединих њених делова већ и на с њим повезанолице. Повезана лица, у смислу Закона о јавним набавкама јесу супружници,ванбрачни партнери, крвни сродници у правој линији, крвни сродници у побочнојлинији закључно с трећим степеном сродства, сродници по тазбини до другог

степена сродства, усвојилац и усвојеник, лица између којих је извршен преносуправљачких права и лица која су повезана у смислу закона којим се уређујепорез на добит правних лица (члан 3. тачка 11). Закон о порезу на добит правнихлица („Сл. гласник РС“, бр. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011,119/2012) ближе дефинише повезана лица у члану 59. који регулише трансфернецене. У суштини, овај закон под повезаним лицима сматра оно физичко или правнолице у чијим се односима са обвезником јавља могућност контроле илизначајнијег утицаја на пословне одлуке. У случају посредног или непосредногпоседовања најмање 25% акција или удела сматра се да постоји могућностконтроле над обвезником. Могућност значајнијег утицаја на пословне одлукепостоји, поред поседовања најмање 25% акција или удела, и када лице посредноили непосредно поседује најмање 25% гласова у обвезниковим органимауправљања. Лицем повезаним са обвезником сматра се и оно правно лице у коме,као и код обвезника, иста физичка или правна лица непосредно или посредноучествују у управљању, контроли или капиталу, тако што имају 25% акција илиудела или поседују најмање 25% гласова у обвезниковим органима управљања.Лицима повезаним са обвезником сматрају се брачни или ванбрачни друг, потомци,усвојеници и потомци усвојеника, родитељи, усвојиоци, браћа и сестре и њиховипотомци, дедови и бабе и њихови потомци, као и браћа и сестре и родитељибрачног или ванбрачног друга, лице које је са обвезником повезано на наведениначин (поседовањем 25% акција или удела или 25% гласова у органимауправљања). Изузетно од наведених правила, лицем повезаним са обвезникомсматра се и свако нерезидентно правно лице из јурисдикције с преференцијалнимпореским системом.

Свака комуникација између субјеката који су припремали конкурснудокументацију или поједине њене делове и потенцијалних понуђача у било коммоменту поступка јавне набавке, почев од припреме конкурсне документације,преко прегледа и оцене понуда, до поступка доношења одлуке о изборунајповољније понуде може се третирати као фаворизовање понуђача и повреданачела обезбеђивања конкуренције међу понуђачима, што доводи до нарушавањаинтегритета поступка.

Законом је прописано да ће наручилац одбити понуду и ако је понуђач,односно подносилац пријаве непосредно или посредно дао, понудио или ставио уизглед неку корист или покушао да сазна поверљиве информације или да набило који начин утиче на поступање наручиоца у току поступка јавне набавке. Овазабрана односи се како на понуђача, тако и на подносиоца пријаве. Понуђач јелице које у поступку јавне набавке понуди добра, пружање услуга или извођењерадова, а подносилац пријаве је лице које је у првој фази рестриктивног поступка,конкурентном дијалогу или у квалификационом поступку поднело пријаву (члан3. тач. 3) и 4) Закона о јавним набавкама).

Дакле, законом је утврђена обавеза наручиоца да одбије понуду, ако има нарасполагању веродостојан доказ да је понуђач покушао да подмити лице које јеангажовано на пословима планирања, спровођења и извршења јавних набавки иличлана управног или надзорног одбора наручиоца, руководиоца наручиоца, односноодговорно лице наручиоца или неко друго лице, како би од њих дознао поверљивеинформације, или утицао на поступање наручиоца или доношење одлука у билокојој фази јавне набавке. Такође, наручилац је дужан да одбије понуду ако дозна даје понуђач употребио претњу према наведеним лицима, јер претња представља

ману воље по општим правилима облигационог права, без обзира на то што нијеизричито наведена у Закону о јавним набавкама као разлог за одбијање понуде, јерсе претњом несумњиво утиче на поступање наручиоца у току поступка јавненабавке.

Начин утврђивања наведених околности које би могле довести донарушавања интегритета поступка јавне набавке уређује се интерним планом заспречавање корупције у јавним набавкама. Ако утврди наведене околностинаручилац је дужан да одмах предузме мере предвиђене интерним планом, као ида обавести надлежне државне органе.

Због поступања супротно забрани из овог члана понуђач стиче негативнереференце у смислу члана 82. став 1. у коме је прописано да ће наручилац одбитипонуду уколико поседује доказ да је понуђач у претходне три године у поступкујавне набавке поступао супротно забрани из члана 23. овог закона.

Дужност пријављивања корупције

Члан 24.

Лице запослено на пословима јавних набавки или било које друго лицеангажовано код наручиоца, као и свако заинтересовано лице које има податке опостојању корупције у јавним набавкама дужно је да о томе одмах обавести Управуза јавне набавке, државни орган надлежан за борбу против корупције и надлежнотужилаштво.

Лице из става 1. овог члана не може добити отказ уговора о раду или другогуговора о радном ангажовању, односно не може бити премештено на друго радноместо, зато што је, поступајући савесно и у доброј вери, пријавило корупцију ујавним набавкама, а наручилац је дужан да пружи потпуну заштиту том лицу.

Лице из става 1. овог члана може се обратити и јавности ако:1) је поднело пријаву овлашћеном лицу наручиоца или надлежном органу,

али у примереном року није предузета ниједна активност поводом поднете пријаве;2) државни орган надлежан за борбу против корупције или надлежно

тужилаштво није предузело ниједну активност у року од месец дана од данаподношења његове пријаве;

3) је поднело пријаву грађанском надзорнику, а грађански надзорник га необавести о предузетим мерама.

Лице из става 1. овог члана може се обратити јавности иако нису испуњениуслови из става 3. овог члана ако је процењена вредност јавне набавке већа одизноса из члана 57. овог закона или је предмет јавне набавке нарочито значајан запословање наручиоца или за интересе Републике Србије.

У случају повреде радних и других основних права лица из става 1. овогчлана због пријављивања корупције, то лице има право на накнаду штете однаручиоца.

Наручилац ће у оквиру интерног плана из члана 21. овог закона посебноуредити начин пријављивања корупције у поступку јавне набавке и посебноуредити заштиту права лица из става 1. овог члана.

Чланом 24. предвиђана је обавеза пријављивања корупције, као и обавезапослодавца лица које је корупцију пријавило да му пружи сву неопходну заштиту.Посебно је истакнута заштита од отказа уговора о раду или премештања надруго радно место, уз пружање потпуне заштите од свих облика узнемиравања нарадном месту. Утврђени су услови под којима се лице које је пријавило корупцијуможе обратити јавности како би се спречило да се у јавност износе непроверенеинформације. Реч је о ситуацијама када је 1) лице поднело пријаву овлашћеномлицу наручиоца или надлежном органу, али у примереном року није предузетаниједна активност поводом поднете пријаве, 2) односно ако државни органнадлежан за борбу против корупције или надлежно тужилаштво није предузелониједну активност у року од месец дана од дана подношења његове пријаве, 3)односно ако је поднело пријаву грађанском надзорнику, а грађански надзорник гане обавести о предузетим мерама. Иако изгледа да су наведене три ситуацијекумулативно предвиђене као услов за обраћање јавности, јер између њих немавезника „или“, сматрамо да је права воља законодавца била да је довољно да будеиспуњен само један од ових услова. Дакле, у питању су алтернативни, а некумулативни услови. Довољно је да лице поднесе пријаву корупције само једномод надлежних органа и пасивност тог органа, односно непредузимање активностиповодом поднете пријаве

Ако је, међутим, процењена вредност јавне набавке већа од износа од5.000.000 динара за добра и услуге и 10.000.000 динара за радове или је предметјавне набавке нарочито значајан за пословање наручиоца или за интересеРепублике Србије, лице запослено на пословима јавних набавки или било коједруго лице ангажовано код наручиоца, као и свако заинтересовано лице, може сеодмах обратити јавности иако нису испуњени наведени услови који се тичупретходног подношења одговарајуће пријаве корупције надлежном државном илипарадржавном органу и њиховој пасивности, односно непредузимању активностиповодом поднете пријаве.

Овим чланом се пружа заштита тзв. узбуњивачима у области јавнихнабавки, али је заштиту „узбуњивача“ потребно јединствено и детаљно уредити,посебним законом. Предвиђено је да се интерним планом за спречавање корупциједетаљније уреди заштита права „узбуњивача“, односно лица запосленог напословима јавних набавки или било ког другог лица ангажованог код наручиоца,које је пријавило корупцију у јавним набавкама, поступајући савесно и у добројвери.

Забрана радног ангажовања код добављача

Члан 25.

Представник наручиоца који је на било који начин учествовао у поступцимајавних набавки или са њим повезана лица, у којима је укупна вредност уговорадодељених одређеном добављачу у последњих годину дана пре престанка функцијеили радног односа представника наручиоца, већа од 5% укупне вредности свихуговора које је наручилац закључио у том периоду, не могу у року од две годиненакон престанка функције или радног односа код наручиоца:

1) закључити уговор о раду, уговор о делу или на неки други начин битиангажовани код тог добављача или код лица повезаних са добављачем;

2) од добављача или са њим повезаног лица посредно или непосреднопримити новчану накнаду или какву другу корист;

3) стећи удео или акције добављача или лица повезаних са добављачем.У случају кршења забране из става 1. овог члана, наручилац је у обавези да

обавести државни орган надлежан за борбу против корупције и надлежнотужилаштво.

Члан 25. који носи наслов Забрана радног ангажовања код добављача,поред забране закључивања уговора о раду или уговора о делу, забрањујепредставнику наручиоца и примање новчане накнаде или какве друге користи,као и стицање удела или акција добављача или лица повезаних с добављачем, уроку од две године након престанка функције или радног односа код наручиоца. Заправилну примену забрана установљених овим чланом битни су појмовипредставник наручиоца и добављач. Представник наручиоца је члан управногили надзорног одбора наручиоца, руководилац наручиоца, одговорно лиценаручиоца и лице запослено на пословима јавних набавки (члан 3. тачка 10) Законао јавним набавкама), а добављач је понуђач с којим је закључен оквирни споразумили уговор о јавној набавци (члан 3. тачка 7) Закона о јавним набавкама). То значида се забрана радног ангажовања не односи на све понуђаче који су учествовали упоступку јавне набавке, већ само на оне који су стекли статус добављачазакључењем оквирног споразума или уговора о јавној набавци. У категоријудобављача обухваћених овом забраном улазе они добављачи којима је укупнавредност уговора додељених у последњих годину дана пре престанка функције илирадног односа представника наручиоца, већа од 5% укупне вредности свихуговора које је наручилац закључио у том периоду.

Дакле, овај члан прописује шире забране од забране радног ангажовања,наведене у наслову, што значи да наслов члана не одговара сасвим садржиничлана. Такво непотпуно означавање чланова једна је од основних мана овог закона,која може довести до погрешних тумачења појединих одредаба. С друге стране,боље је да члан има наслов, који макар и делимично упућује на његову садржину, уодносу на решења из других закона у којима чланови немају никакве наслове.

Члан 25. забрањује представнику наручиоца који је на било који начинучествовао у поступцима јавних набавки у којима је укупна вредност уговорадодељених одређеном добављачу у последњих годину дана пре престанка функцијеили радног односа представника наручиоца, већа од 5% укупне вредности свихуговора које је наручилац закључио у том периоду, да закључи уговор о раду,уговор о делу или на неки други начин буде ангажован код тог добављача или кодлица повезаних с добављачем у року од две године након престанка функције илирадног односа код наручиоца... Такође, овај члан забрањује представникунаручиоца да, имајући у виду наведена временска ограничења, од добављача или сњим повезаног лица посредно или непосредно прими новчану накнаду или каквудругу корист, као и да стекне удео или акције добављача или лица повезаних сдобављачем. На овај начин законодавац је желео да се спречи постојећа лошапракса да бивши функционери, односно директори јавних предузећа и установа,након престанка функције, заснују радни однос управо у компанији чије су понуде

често биране као најповољније. Наведена забрана односи се и на лица која суповезана с представником наручиоца.

У случају кршења ових забрана предвиђена је прекршајна одговорностпонуђача (и одговорног лица), нпр. који је ангажовао бившег представниканаручиоца. Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се запрекршај понуђач, односно подносилац пријаве ако поступи супротно одредбичлана 25. овог закона (члан 170. став 1. тачка 2). Поред тога, прописана је ипрекршајна одговорност лица које се радно ангажује, дакле, бившег представниканаручиоца. У члану 170. став 5. прописано је да ће се за прекршај из става 1. тачка2) овог члана казнити и лице које се радно ангажује, новчаном казном од 50.000 до150.000 динара.

Занимљиво је питање прекршајне одговорности понуђача за поступањесупротно одредби члана 25. овог закона, у случају када представник наручиоцастекне удео или акције добављача или лица повезаних с добављачем. Наиме, услучају стицања постојећих удела или акција понуђач, односно добављач непредузима никакву радњу или пропуштање које би могло представљати бићенаведеног прекршаја, ако неки од постојећих чланова или акционара представникунаручиоца прода свој удео у понуђачу или акције понуђача. Питање одговорностипонуђача, међутим, могло би се поставити у случају ако представник наручиоцастекне акције нових емисија, или нови удео у случају повећања основногкапитала акционарског друштва или друштва с ограниченом одговорношћу новимулозима, у смислу чл. 295–300. у вези са чланом 149. Закона о привреднимдруштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/2011 и 99/2011).

Поред прекршајне одговорности, поступање супротно забранама из овогчлана представља основ за негативне референце понуђача у смислу члана 82. став1. овог закона које трају три године. Наиме, прописано је да ће наручилац одбитипонуду уколико поседује доказ да је понуђач у претходне три године у поступкујавне набавке поступао супротно забрани из члана 25. овог закона.

У случају кршења забрана прописаних овим чланом, наручилац је у обавезида обавести државни орган надлежан за борбу против корупције и надлежнотужилаштво.

Поступање противно забрани радног ангажовања код добављача из члана25, представља прекршај не само за добављача (члан 170. став 1. тачка 2) Закона ојавним набавкама), већ и за лице које се радно ангажује, а то је представникнаручиоца, с тим што је за ово лице прописана нижа новчана казна од 50.000 до150.000 динара (члан 170. став 5. Закона о јавним набавкама).

Изјава о независној понуди

Члан 26.

Наручилац је дужан да као саставни део конкурсне документације предвидиизјаву о независној понуди.

Изјавом о независној понуди понуђач под пуном материјалном и кривичномодговорношћу потврђује да је понуду поднео независно, без договора са другимпонуђачима или заинтересованим лицима.

Изјава из става 2. овог члана доставља се у сваком појединачном поступкујавне набавке.

Чланом 26. предвиђена је обавеза за наручиоца да као саставни деоконкурсне документације предвиди изјаву о независној понуди, којом понуђачпод пуном материјалном и кривичном одговорношћу изјављује да је поднеонезависну понуду, без договора с другим понуђачима или заинтересованимлицима, а који би за последицу имао повреду конкуренције. Изјава о независнојпонуди доставља се у сваком појединачном поступку јавне набавке.

Дужност пријављивања повреде конкуренције

Члан 27.

У случају постојања основане сумње у истинитост изјаве о независнојпонуди, наручилац ће одмах обавестити организацију надлежну за заштитуконкуренције.

Свако заинтересовано лице, односно лице запослено или на други начинрадно ангажовано код заинтересованог лица дужно је да обавести организацијунадлежну за заштиту конкуренције, уколико има било који податак о повредиконкуренције у поступку јавне набавке.

Лице из става 2. овог члана не може добити отказ уговора о раду или другогуговора о радном ангажовању, односно не може бити премештено на друго радноместо зато што је, поступајући савесно и у доброј вери, пријавило повредуконкуренције у поступку јавне набавке.

Чланом 27. прописана је обавеза пријављивања повреде конкуренције занаручиоца, за сва заинтересована лица, и за лице запослено или на други начинрадно ангажовано код заинтересованог лица. Предвиђена је и заштита од отказа залица која су поступајући савесно и у доброј вери, пријавила повреду конкуренцијеу поступку јавне набавке. Такође, ова лица не могу бити премештена на другорадно место.

Грађански надзорник

Члан 28.

Ако наручилац спроводи поступак јавне набавке чија је процењена вредноствећа од милијарду динара, поступак надгледа грађански надзорник.

За грађанског надзорника може бити именовано лице из редова истакнутихстручњака у области јавних набавки или области која је у вези са предметом јавненабавке.

За грађанског надзорника може бити именовано и удружење које се бавијавним набавкама, спречавањем корупције или сукоба интереса.

За грађанског надзорника не може бити именовано лице запослено или надруги начин ангажовано код наручиоца или лица повезаног са наручиоцем, нитилице које је члан политичке организације.

Услове и критеријуме за именовање и начин рада грађанског надзорникаближе уређује Управа за јавне набавке.

Грађанског надзорника именује Управа за јавне набавке, најкасније до данакоји је у годишњем плану набавки одређен као оквирни датум покретања поступкајавне набавке, односно 30 дана од дана пријема плана набавки.

Наручилац не може пре именовања грађанског надзорника покренутипоступак јавне набавке.

Грађански надзорник је дужан да надгледа поступак јавне набавке и у томциљу он има сталан увид у поступак, документацију и комуникацију наручиоца сазаинтересованим лицима, односно понуђачима.

Грађански надзорник је дужан да поднесе одбору Народне скупштиненадлежном за финансије, односно скупштини аутономне покрајине или локалнесамоуправе и Управи за јавне набавке, извештај о спроведеном поступку јавненабавке у року од 20 дана од дана закључења уговора или доношења одлуке ообустави поступка.

Ако грађански надзорник основано сумња у законитост поступка јавненабавке обавестиће о томе надлежне државне органе и јавност.

Грађански надзорник нема право на награду за свој рад.

Члан 28. предвиђа контролу спровођења поступка највећих јавнихнабавки (процењене вредности изнад милијарду динара) од грађанског надзорникакога из редова независних истакнутих стручњака именује Управа за јавне набавке.

За грађанског надзорника може бити именовано и удружење које се бавијавним набавкама, спречавањем корупције или сукоба интереса. Дакле, поредфизичког лица, грађански надзорник може бити и правно лице – удружење.Оснивање и правни положај удружења, упис и брисање из регистра, чланство иоргани, статусне промене и престанак удружења, као и друга питања значајна зарад удружења уређена су Законом о удружењима („Сл. гласник РС“, бр. 51/2009,99/2011). Удружење је добровољна и невладина недобитна организација заснованана слободи удруживања више физичких или правних лица, основана радиостваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса,који нису забрањени Уставом или законом (члан 2). Удружење стиче статусправног лица даном уписа у регистар (члан 4. став 2).

Битно је да наручилац не може пре именовања грађанског надзорникапокренути поступак јавне набавке чија је процењена вредност већа од милијардудинара. Гранични износ вредности јавне набавке одређен је анализомнајвреднијих уговора закључених током 2010. и 2011. године (укупно 20 уговораизнад наведене границе закључено је у 2010. години, а 17 уговора у 2011).Гранични износ од милијарду динара за обавезно учешће грађанског надзорника упоступку, одређује се у односу на конкретан поступак јавне набавке, а не уодносу на укупну процењену вредност свих јавних набавки на годишњем нивоу,која је релевантна, нпр., за обавезу сачињавања интерног плана за спречавањекорупције у смислу члана 21. става 7. Закона о јавним набавкама или заобразовање посебне службе за контролу набавки (члан 22. став 5), код тзв.

великих наручилаца. Нпр. у 2011. години било је више од 40 великих наручилацачија је укупна вредност јавних набавки на годишњем нивоу прешла милијардудинара, али је у тој години закључено 17 уговора у поступцима јавне набавке чијаје процењена вредност већа од милијарду динара.

За грађанског надзорника не може бити именовано лице запослено или надруги начин ангажовано код наручиоца, правног лица чији је оснивач наручилацили другог лица повезаног с наручиоцем, нити лице које је члан политичкеорганизације.

Грађански надзорник има увид у документацију, комуникацију и токпоступка, а након завршетка поступка подноси извештај одбору Народнескупштине надлежном за финансије, односно скупштини аутономне покрајине илилокалне самоуправе, као и Управи за јавне набавке. У случају постојања озбиљнесумње у законитост поступка јавне набавке, грађански надзорник ће обавестити отоме надлежне државне органе и јавност. Сличан облик ex ante контроленајвреднијих набавки постоји и у Пољској (десет милиона евра за добра и услуге,двадесет милиона евра за радове и ако се набавка делом финансира из фондоваЕвропске уније), с тим што овај посао тамо обавља Канцеларија за јавне набавке.Међутим, с обзиром на то да је у нашим условима често и притисак јавностивеома значајан за сузбијање корупције, предвиђено је да контролу ових уговора исамог поступка јавне набавке врше појединци који су стручњаци у овој области, саискуством и друштвеним угледом, који су независни – нису државни службеници.Стога, увођење институције грађанског надзорника представља вид превентивнеконтроле законитости поступка јавне набавке. Јер, грађански надзорник можереаговати одмах када уочи неправилност, односно посумња у законитост у билокојој фази поступка, не чекајући окончање поступка и закључење уговора о јавнојнабавци.

2. Спречавање сукоба интереса

Сукоб интереса

Члан 29.

Сукоб интереса у смислу овог закона постоји, када однос представниканаручиоца и понуђача може утицати на непристрасност наручиоца при доношењуодлуке у поступку јавне набавке, односно:

1) ако представник наручиоца или са њим повезано лице учествује ууправљању понуђача;

2) ако представник наручиоца или са њим повезано лице поседује више од1% удела, односно акција понуђача;

3) ако је представник наручиоца или са њим повезано лице запослено илирадно ангажовано код понуђача или са њиме пословно повезано.

Чланом 29. регулисано је спречавање сукоба интереса. Прописано је дасукоб интереса постоји када однос представника наручиоца и понуђача можеутицати на непристрасност наручиоца при доношењу одлуке у поступку јавненабавке и прецизирано када се претпоставља да ова ситуација постоји. Закон је

покушао да обухвати све до сада познате ситуације које представљају сукобинтереса. При томе, реч је о необоривој законској претпоставци постојања сукобаинтереса, па је искључена могућност доказивања супротног од онога што сепретпоставља. Дакле, учешће представника наручиоца, или с њим повезаног лица,у органима управљања понуђача, поседовање више од 1% удела, односно акцијапонуђача, радно ангажовање код понуђача или пословна повезаност ових лица спонуђачем, представљају ситуације у којима се по закону претпоставља да постојисукоб интереса. При томе, сукоб интереса може постојати и у свим другимслучајевима када однос представника наручиоца и понуђача може утицати нанепристрасност наручиоца при доношењу одлуке у поступку јавне набавке, а којинису изричито набројани у закону, с тим што се такве чињенице не претпостављају,већ се морају доказати, у складу с правилом о терету доказивања.

Такође, потребно је истаћи да Закон о јавним набавкама много строжедефинише сукоб интереса од појма повезаних лица, који је одређен у члану 3.тачка 11. овог закона као „лица која су повезана у смислу закона којим се уређујепорез на добит правних лица“. Јер, Закон о порезу на добит правних лица, на којиупућује Закон о јавним набавкама, у суштини, под повезаним лицима сматра онофизичко или правно лице у чијим се односима са обвезником јавља могућностконтроле или значајнијег утицаја на пословне одлуке. Таква могућност се везујеза поседовање најмање 25% акција или удела, односно 25% гласова у органимауправљања. А Закон о јавним набавкама необориву претпоставку да постоји сукобинтереса везује за свако учешће представника наручиоца, или с њим повезаноглица, у органима управљања понуђача (нпр. као независни члан управе –независни директор јавног акционарског друштва из члана 392. Закона опривредним друштвима, са 0% удела, тј. без власничких удела у привредномдруштву – понуђачу), или за поседовање више од 1% удела, односно акцијапонуђача.

Забрана закључења уговора

Члан 30.

Наручилац не може закључити уговор о јавној набавци са понуђачем услучају постојања сукоба интереса.

Лице у односу са којим постоји сукоб интереса, не може бити подизвођачпонуђачу којем је додељен уговор, нити члан групе понуђача којој је додељенуговор.

Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки ће назахтев наручиоца одобрити закључење уговора из става 1. овог члана, аконаручилац докаже да би забрана закључења уговора проузроковала велике тешкоћеу раду или пословању наручиоца које су несразмерне вредности јавне набавке,односно значајно угрозила интерес Републике Србије, да је предузео све мере радисузбијања штетних последица, да остали понуђачи не испуњавају услове изпоступка, односно да је након рангирања њихових понуда разлика у цени већа за10% или број пондера већи за десет у корист изабраног понуђача.

Одлука из става 3. овог члана објављује се на интернет страници наручиоца,Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки и на Порталујавних набавки.

Одредбама из члана 30. забрањено је закључивање уговора о јавнојнабавци с понуђачем у случају постојања сукоба интереса. С обзиром на то да јепретпоставка постојања сукоба интереса широко постављена, забраназакључења уговора је веома рестриктивна мера, али је у постојећим условимасасвим примерена, будући да су у поступцима учествовале и побеђивале компанијечији су оснивачи чак и носиоци јавних функција, који нпр. посредно илинепосредно учествују у управљану наручиоцима – државним органима или јавнимпредузећима.

Такође, лице у односу с којим постоји сукоб интереса, не може бити ниподизвођач понуђачу којем је додељен уговор, нити члан групе понуђача којој једодељен уговор.

Ипак, имајући у виду да околности конкретног случаја некада налажу идругачије поступање, предвиђено је да Републичка комисија за заштиту праваможе дозволити закључење уговора с понуђачем и у случају постојања сукобаинтереса, ако су кумулативно испуњени одређени услови и то: да наручилацдокаже да би забрана закључења уговора проузроковала велике тешкоће у радуили пословању наручиоца које су несразмерне вредности јавне набавке, односнозначајно угрозила интерес Републике Србије; да је наручилац предузео све мереради сузбијања штетних последица, да остали понуђачи не испуњавају условеиз поступка, односно да је након рангирања њихових понуда разлика у цени већаза 10% или број пондера већи за десет у корист изабраног понуђача.

Одлука о захтеву наручиоца да му се одобрити закључење уговора упркоспостојању сукоба интереса, објављује се на интернет страници наручиоца,Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки и на Порталујавних набавки.

III. УСЛОВИ И НАЧИН СПРОВОЂЕЊА ПОСТУПКА ЈАВНЕНАБАВКЕ

Услови и начин спровођења поступка јавне набавке уређени су одредбама изчл. 31–116. у трећем поглављу закона.

У претходном закону, најмање транспарентности и конкуренције било је упреговарачком поступку без објављивања јавног позива и поступку јавне набавкемале вредности. Наручиоци су кроз ова два затворена поступка у 2011. годинипотрошили 105 милијарди динара или 35% укупне вредности свих пријављенихјавних набавки. Закључак је да је више од трећине, и то само евидентираних јавнихнабавки, спроведена на потпуно нетранспарентан начин, без постојањаконкуренције.

Нова економска истраживања рађена у ЕУ показују да чак и мало повећањетранспарентности и отворености доводи до уштеда. Објављивање позива заподношење понуда резултује уштедом од 1,2% вредности набавке, у односу нанабавку где позив није објављен. Уз коришћење отвореног поступка сачува седодатних 2,6%. На основу наведене процене наручиоци који објављују позиве и

још користе отворени поступак могу очекивати уштеде и од 3,8% укупневредности набавке.

1. Поступак јавне набавке

Врсте поступака

Члан 31.

Поступци јавне набавке су:1) отворени поступак;2) рестриктивни поступак;3) квалификациони поступак;4) преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда;5) преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда;6) конкурентни дијалог;7) конкурс за дизајн;8) поступак јавне набавке мале вредности.Додела уговора се врши у отвореном или рестриктивном поступку.Додела уговора може да се врши и у другим поступцима јавне набавке, ако

су за то испуњени услови прописани овим законом.

Чланом 31. одређене су и набројане врсте поступака јавне набавке.Отворени поступак је поступак у којем сва заинтересована лица могу поднетипонуду. Рестриктивни поступак је поступак који се спроводи у две фазе и у којем удругој фази понуду могу поднети само кандидати. Квалификациони поступак јепоступак који се спроводи у две фазе, тако да сва заинтересована лица могуподнети пријаву за све време важења листе кандидата, а наручилац им подусловима из конкурсне документације признаје квалификацију сваких шест месеции позива да поднесу понуду у другој фази поступка. Преговарачки поступак јепоступак у којем наручилац непосредно преговара с једним или с више понуђача оелементима уговора о јавној набавци. Конкурентни дијалог је поступак у којем свазаинтересована лица могу поднети пријаву, а с лицима којима признаквалификацију (кандидати) наручилац води дијалог ради проналажења решења којеће задовољити његове потребе, позивајући кандидате да поднесу понуде на основуусвојеног, односно усвојених решења. У поступцима у којима постоје две фазе,закон уводи појам кандидата, и дефинише ка као лице коме је у првој фазирестриктивног и квалификационог поступка, односно конкурентног дијалогапризната квалификација (члан 3. тачка 6) Закона о јавним набавкама).

Прописано је да се отворени и рестриктивни поступак могу увеккористити, а као изузетак остали поступци (квалификациони поступак;преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда;преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда;конкурентни дијалог; конкурс за дизајн; поступак јавне набавке мале вредности),када су за то испуњени посебни услови прописани законом. Овим је ирестриктивни поступак одређен као правило, као што је предвиђено идирективама Европске уније. Већина држава чланица у својим законима неусловљава примену овог поступка, осим неколико (Немачка, Португалија).

Како свакој јавној набавци претходи, између осталог план набавки,подразумева се да је наручилац много раније имао у виду потребу за набавкомодређене врста добара, услуга или радова, као и планирање и обезбеђивањефинансијских средстава за реализацију исте. Зато се неретко у пракси и каже да суотворени поступак и рестриктивни поступак правило, а остали изузеци за чијепокретање и реализацију наручилац треба имати оправдане разлоге, најчешће онекоји су везани за неки догађај који се није могао предвидети или се десио на начиндругачији од оног који је наручилац предвидео.

Отворени поступак

Члан 32.

Отворени поступак је поступак у којем сва заинтересована лица могуподнети понуду.

Чланом 32. дефинисан је отворени поступак, као поступак јавне набавке укоме сва заинтересована лица могу поднети понуду, у складу са условимаутврђеним овим законом и конкурсном документацијом, а таква дефиницијасадржана је и у члану 3. тачка 15. По правилу наручилац примењује овај поступак.

Кроз отворени поступак омогућава се свим заинтересованим лицима даучествују у поступку јавне набавке и на тај начин се начело транспарентности употпуности реализује, с обзиром на то да је у отвореном поступку наручилац уобавези да објави јавни позив. Такође кроз отворени поступак наручилац имамогућност постизања конкуренције у најширем смислу те речи, с обзиром на то дасвако заинтересовано лице може учествовати.

Рестриктивни поступак

Члан 33.

Рестриктивни поступак је поступак који се спроводи у две фазе и у којем свазаинтересована лица могу да поднесу пријаву.

У првој фази, наручилац позива сва заинтересована лица да поднесу пријавуи признаје квалификацију подносиоцима пријава за које утврди да испуњавајупретходно одређене услове за квалификацију.

Након признавања квалификације наручилац објављује обавештење изПрилога 3Ђ овог закона.

У другој фази рестриктивног поступка, наручилац позива све подносиоцепријава којима је признао квалификацију (кандидати) да поднесу понуду.

Другу фазу рестриктивног поступка наручилац може да покрене ако иманајмање три кандидата.

Другу фазу рестриктивног поступка наручилац покреће у року не дужем одшест месеци од коначности одлуке о признању квалификације.

Чланом 33. прописана су правила рестриктивног поступка. Рестриктивнипоступак је поступак који се спроводи у две фазе. У првој фази сва заинтересованалица могу поднети пријаву (пријава је захтев заинтересованог лица заучествовање у првој фази рестриктивног поступка, квалификационом поступку иконкурентном дијалогу – члан 3. тачка 30) Закона о јавним набавкама), а у другојфази подносиоци пријава којима је наручилац признао квалификацију(кандидати), на позив наручиоца подносе понуду. Код рестриктивног поступкаобавеза објављивања позива постоји у првој фази, када наручилац објављује позивза подношење пријава. Након признавања квалификације наручилац објављујеобавештење из Прилога 3Ђ овог закона. Дакле, рестриктивни поступак је поступаккоји се спроводи у две фазе и у којем у другој фази понуду могу поднети самокандидати (члан 3. тачка 16) Закона о јавним набавкама). Рестриктивни поступак јеновим законом усклађен с правом Европске уније. Предвиђено је да другу фазунаручилац може да покрене само ако има најмање три кандидата и то у року недужем од шест месеци од коначности одлуке о признању квалификације.

Квалификациони поступак

Члан 34.

Наручилац може спроводити квалификациони поступак када јавну набавкуније могуће унапред планирати са становишта обима, количина и времена, апредмет те набавке су повремене услуге или потрошна добра, односно повременепоправке или радови на редовном одржавању, које се пружају, испоручују илиизводе према стандардним, уобичајеним спецификацијама, а не премаспецифичним захтевима наручиоца.

У квалификационом поступку, наручилац позива сва заинтересована лица даподнесу пријаву и признаје квалификацију подносиоцима пријаве за које утврди даиспуњавају претходно одређене услове за квалификацију.

Наручилац у року одређеном у позиву за подношење пријава, доноси одлукуо признавању квалификације која садржи листу од најмање 5 кандидата и период закоји се признаје квалификација који може бити до 3 године, а у образложењуодлуке обавезно наводи разлоге одбијања осталих пријава.

Одлуку из става 3. овог члана наручилац доставља свим подносиоцимапријава у року од три дана од дана доношења.

Наручилац је дужан да листу кандидата ажурира сваких шест месеципризнавањем квалификације сваком подносиоцу пријаве који испуњава услове икоји је у међувремену поднео пријаву за признавање квалификације.

Позив за подношење пријава у квалификационом поступку, који садржиуслове за признавање квалификације и конкурсну документацију, наручилац једужан да објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници тако дабуду доступни заинтересованим лицима све време док важи листа кандидата.

Наручилац ће искључити кандидата са листе кандидата ако престане даиспуњава услове за признавање квалификације или ако стекне негативнуреференцу, о чему доноси одлуку која у образложењу садржи разлоге заискључење кандидата и коју у року од три дана од дана њеног доношења достављасвим кандидатима.

Током важења листе кандидата наручилац позива све кандидате са листе даподнесу понуду и истовремено позив објављује на Порталу јавних набавки.

У тренутку слања позива за подношење понуда листа кандидата мора дасадржи најмање пет кандидата.

Чланом 34. уређен је квалификациони поступак, као поступак који заразлику од претходног закона, могу примењивати сви наручиоци, с тим да сууслови за примену за наручиоце у класичном сектору строже постављени упогледу предмета набавке за које се може користити овај поступак (повременеуслуге, стандардна потрошна добра и радови на редовном одржавању, које сепружају, испоручују или изводе према стандардним, уобичајенимспецификацијама, а не према специфичним захтевима наручиоца), и у погледуажурирања листе кандидата. У претходном закону квалификациони поступакмогли су да примењују само наручиоци у посебним областима, и то у областиводоснабдевања, енергетике, телекомуникација и саобраћаја.

Квалификациони поступак је поступак који се спроводи у две фазе, тако дасва заинтересована лица могу поднети пријаву за све време важења листекандидата, а наручилац им под условима из конкурсне документације признајеквалификацију сваких шест месеци и позива да поднесу понуду у другој фазипоступка. Таква дефиниција овог поступка садржана је у члану 3. тачка 17.

У првој фази квалификационог поступка сва заинтересована лица могуподнети пријаве, а наручилац признаје квалификацију подносиоцима пријава закоје утврди да испуњавају услове. Услов за доношење одлуке о признавањуквалификације је да наручилац има најмање пет кандидата који испуњавају условеи да листа кандидата мора имати најмање пет кандидата у време слања позива заподношење понуда. Рок важења листе кандидата је најдуже три године, али јенаручилац дужан да након доношења одлуке о признавању квалификације објавиобавештење о признавању квалификације, како би и лица која нису поднелапријаву била обавештена о исходу поступка и о могућности да пријаву поднесу засве време важења листе кандидата. Одређено је да наручилац признајеквалификацију сваких шест месеци (ажурирање листе кандидата), свима који су умеђувремену поднели пријаву и испунили услове. На овај начин се број кандидата,а тиме и конкурентност стално увећава, без губитка времена и ресурса потребнихза поновно спровођење прве фазе поступка. Позив за подношење пријава, којисадржи услове за признавање квалификације и конкурсну документацију,наручилац је дужан да објави на Порталу јавних набавки и на својој интернетстраници тако да буду доступни заинтересованим лицима све време док важилиста кандидата.

Наручилац ће искључити кандидата с листе кандидата ако престане даиспуњава услове за признавање квалификације или ако стекне негативнуреференцу, о чему доноси одлуку која у образложењу садржи разлоге заискључење кандидата и коју у року од три дана од дана њеног доношења достављасвим кандидатима.

Поред слања позива за подношење понуда кандидатима током важењалисте кандидата, наручилац је дужан да тај позив објави и на Порталу јавнихнабавки, како би се спречило да кандидат не добије позив (што се у пракси дешава)и како би сва заинтересована лица имала увид у учесталост јавних набавки (друге

фазе) које се спроводе на основу листе кандидата, тако да буду доступнизаинтересованим лицима све време док важи листа кандидата.

Без обзира на врсту набавке која се спроводи у овом поступку, наручилац јеу обавези да пре доношења одлуке о покретању поступка обезбеди финансијскасредства за њену реализацију. Наручилац је у обавези да јасно дефинише рок, тј.период за који се признаје квалификација, а тај период не може бити дужи од тригодине. То значи, да уколико наручилац спроводи квалификациони поступак ипризнаје квалификацију понуђача на период од три године, он је у обавези даизврши планирање финансијских средстава за тај период и да у одлуци наведевисину средстава. Без обзира на који се временски период признаје квалификација,услове дефинисане конкурсном документацијом у првој фази овог поступка,наручилац касније не може мењати.

Уколико листа кандидата има пет кандидата тај број мора да егзистира упериоду од три године, односно у периоду важења листе кандидата. У тренуткуслања позива за подношење понуда листа кандидата мора да садржи најмање петкандидата. Ако у том периоду наручилац искључи неког од кандидата и листа сесмањи на четири, наручилац не може од преосталих кандидата да тражи да поднесупонуду, већ би морао да листу ажурира новим кандидатима или да обуставипоступак.

Преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда

Члан 35.

Наручилац може спроводити преговарачки поступак са објављивањемпозива за подношење понуда:

1) ако у отвореном, рестриктивном или квалификационом поступку иликонкурентном дијалогу добије све неприхватљиве понуде, под условом да сепрвобитно одређени услови за учешће у поступку, техничке спецификације икритеријуми за доделу уговора не мењају. Ако наручилац одлучи да у преговарачкипоступак позове само и све понуђаче који су учествовали у отвореном,рестриктивном или квалификационом поступку или конкурентном дијалогу дадопуне своје понуде, тако да их учине прихватљивим, није дужан да објави позивза подношење понуда. Понуђена цена у овом преговарачком поступку не можебити већа од понуђене цене у отвореном, рестриктивном или квалификациономпоступку, односно конкурентном дијалогу;

2) у изузетним случајевима када због природе добара, услуга или радова, каои ризика везаних за њих, није могуће унапред проценити вредност јавне набавке;

3) у случају јавне набавке услуга, ако је природа тих услуга таква да сењихове спецификације не могу довољно прецизно утврдити да омогуће применуотвореног или рестриктивног поступка, а не постоје услови за спровођењеконкурентног дијалога.

Наручилац може спроводити преговарачки поступак у више фаза, како би сесмањио број понуда о којима је потребно преговарати примењујући услове,спецификације и критеријуме одређене у позиву за подношење понуда иконкурсној документацији.

Наручилац је дужан да у конкурсној документацији одреди елементеуговора о којима ће се преговарати, начин преговарања и да води записник опреговарању.

Наручилац је дужан да у преговарачком поступку обезбеди да уговоренацена не буде већа од упоредиве тржишне цене и да са дужном пажњом провераваквалитет предмета јавне набавке.

Посебна врста поступка јавне набавке је преговарачки поступак.Спровођење овог поступка је изузетак од правила да се набавке врше у отвореномили рестриктивном поступку. Преговарачки поступак је поступак у којемнаручилац непосредно преговара с једним или с више понуђача о елементимауговора о јавној набавци (таква дефиниција садржана је у члану 3. тачка 18) Законао јавним набавкама). Закон разликује две подврсте овог поступка и то:преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда (члан 35) ипреговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда (члан 36).

Чланом 35. Закона уређен је преговарачки поступак са објављивањемпозива за подношење понуда. Прописана су три основа за спровођење овогпоступка.

Први постоји када наручилац у отвореном, рестриктивном иликвалификационом поступку или конкурентном дијалогу добије свенеприхватљиве понуде, под условом да се првобитно одређени услови за учешћеу поступку, техничке спецификације и критеријуми за избор најповољније понудене мењају. Елементи из конкурсне документације из отвореног или у друге фазерестриктивног поступка у случају када се јавна набавка спроводи преласком упреговарачки поступак са објављивањем јавног позива, не могу се мењати. Упозиву за преговарање морају јасно бити означени елементи уговора о којима ће сепреговарати. Наручилац може одлучити да позове и све понуђаче који суучествовали у првобитном поступку да допуне своје понуде и учине ихприхватљивим и у том случају не објављује позив за подношење понуде.Понуђачи чије су понуде биле оцењене као неприхватљиве, у преговарачкомпоступку неће достављати целокупне нове понуде већ ће само допунити својепрвобитне понуде тако што ће их учинити прихватљивим. Понуђена цена у овомпреговарачком поступку не може бити већа од понуђене цене у отвореном,рестриктивном или квалификационом поступку, односно конкурентном дијалогу.

Разлог за примену овог основа представља добијање „неприхватљивепонуде“. Иако закон појам „неприхватљиве понуде“ користи и у другимслучајевима, нигде не даје њену дефиницију. У члану 3. Закона о јавним набавкамакоји одређује значење основних појмова и израза, дефинисано је, међутим, значењесупротног појма – „прихватљиве понуде“ из ког се може извести закључак и о„неприхватљивој понуди“. Прихватљива понуда је понуда која је благовремена,коју наручилац није одбио због битних недостатака, која је одговарајућа, која неограничава, нити условљава права наручиоца или обавезе понуђача и која непрелази износ процењене вредности јавне набавке (члан 3. тачка 33).

Уколико је поступак у коме су прибављене све неприхватљиве понудезапочет у једној календарској години а окончан у другој, да би се поступакпреговарања реализовао у другој календарској години он мора бити предвиђенпланом набавки.

Други основ постоји ако због природе добара, услуга или радова, као иризика везаних за њих, није могуће унапред проценити вредност јавне набавке.

Трећи основ за примену преговарачког поступка са објављивањем позивапостоји у случају јавне набавке услуга, ако је природа тих услуга таква да сењихове спецификације не могу довољно прецизно утврдити да омогуће применуотвореног или рестриктивног поступка, а не постоје услови за спровођењеконкурентног дијалога.

Наручилац је дужан да у конкурсној документацији одреди елементеуговора о којима ће се преговарати, начин преговарања и да води записник опреговарању, као и да обезбеди да уговорена цена не буде већа од упоредиветржишне цене и да с дужном пажњом проверава квалитет предмета јавне набавке.

Преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда

Члан 36.

Наручилац може спроводити преговарачки поступак без објављивањапозива за подношење понуда:

1) ако у отвореном, односно рестриктивном поступку није добио ниједнупонуду, односно ниједну пријаву или су све понуде неодговарајуће, под условом дасе првобитно одређен предмет јавне набавке и услови за учешће у поступку,техничке спецификације и критеријуми за доделу уговора не мењају;

2) ако због техничких, односно уметничких разлога предмета јавне набавкеили из разлога повезаних са заштитом искључивих права, набавку може извршитисамо одређени понуђач;

3) ако због изузетне хитности проузроковане ванредним околностима илинепредвиђеним догађајима, чије наступање ни у ком случају не зависи од вољенаручиоца, наручилац није могао да поступи у роковима одређеним за отворениили рестриктивни поступак. Околности које оправдавају хитност не могу бити убило каквој вези са наручиоцем;

4) код додатних испорука добара од првобитног добављача намењених заделимичну замену производа, материјала или инсталација или проширење обимапостојећих производа, материјала или инсталација, која би због промене добављачаобавезивала наручиоца да набавља материјал који има друкчије техничкекарактеристике, што би проузроковало несразмерно велике техничке тешкоће упословању и одржавању, при чему укупна вредност свих додатних испорука добаране може да буде већа од 15% од укупне вредности првобитно закљученог уговора уотвореном или рестриктивном поступку и да од закључења првобитног уговораније протекло више од две године;

5) у случају додатних услуга или радова који нису били укључени упрвобитни пројекат или у првобитан уговор о јавној набавци, а који су збогнепредвидљивих околности постали неопходни за извршење уговора о јавнојнабавци, под условом да се уговор закључи са првобитним добављачем, да укупнавредност свих додатних услуга или радова (непредвиђени радови) није већа од 15%од укупне вредности првобитно закљученог уговора у отвореном илирестриктивном поступку, да од закључења првобитног уговора није протекло вишеод две године и да:

(1) се такве додатне услуге или радови не могу раздвојити, у техничком илиекономском погледу, од првобитног уговора о јавној набавци, а да се при томе непроузрокују несразмерно велике техничке тешкоће или несразмерно великитрошкови за наручиоца или

(2) су такве услуге или радови, које би наручилац могао набавити одвојеноод извршења првобитног уговора, неопходни за извршење првобитног уговора ојавној набавци;

6) у случају набавки добара под посебно повољним условима од понуђачакоји је у ликвидацији, осим принудне ликвидације, или стечају, уз сагласностосталих поверилаца, у складу са прописима којима се уређује ликвидација и стечајпривредних друштава (усвојен план реорганизације);

7) у случају јавне набавке добара понуђених и купљених на робним берзама;8) у случају јавне набавке услуга које су део наставка конкурса за дизајн

организованог у складу са овим законом, ако је уговор закључен са награђенимучесником односно награђеним учесницима на конкурсу и ако наручилац упреговарачки поступак укључи сваког од њих.

Наручилац је дужан да пре покретања преговарачког поступка из става 1.тач. 2) до 6) захтева од Управе за јавне набавке мишљење о основаности применепреговарачког поступка.

Форму и садржину захтева из става 2. прописује Управа за јавне набавке.Управа за јавне набавке је дужна да у року од десет дана од дана пријема

комплетног захтева из става 2. овог члана, испита постојање основа за спровођењепреговарачког поступка, а током испитивања може од наручиоца захтевати додатнеинформације и податке неопходне за утврђивање чињеница које су од значаја задавање мишљења.

Мишљење из става 4. овог члана Управа за јавне набавке објављује наПорталу јавних набавки.

Испитивање постојања основа за спровођење преговарачког поступказадржава даље активности наручиоца у поступку, осим у случају преговарачкогпоступка из става 1. тачка 3) овог члана и ако мишљење није достављено, односнообјављено у року из става 4. овог члана.

Ако наручилац, након пријема мишљења, донесе одлуку о покретањупреговарачког поступка, дужан је да истог дана, објави обавештење о покретањупоступка, које садржи податке из Прилога 3Е, и конкурсну документацију.

Наручилац је дужан да увек када је то могуће, обезбеди конкуренцију,позивањем више лица да учествују у поступку и да обезбеди да уговорена цена небуде већа од упоредиве тржишне цене као и да са дужном пажњом провераваквалитет предмета јавне набавке.

Наручилац је дужан да у конкурсној документацији одреди елементеуговора о којима ће се преговарати и начин преговарања, као и да води записник опреговарању.

Управа за јавне набавке израђује упутство о облицима и начинупреговарања.

Наручилац је дужан да у року од два дана од дана доношења, осим у случајуиз става 1. тачка 7) овог члана, објави на Порталу јавних набавки и на својојинтернет страници, одлуку о додели уговора која садржи податке из Прилога 3Ж.

Ако поједини подаци из одлуке представљају пословну тајну у смислузакона којим се уређује заштита пословне тајне или представљају тајне податке у

смислу закона којим се уређује тајност података, ти подаци из одлуке се нећеобјавити.

У случају из става 12. овог члана одлука се у изворном облику достављаУправи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији.

Чланом 36. уређен је преговарачки поступак без објављивања позива заподношење понуда. Основи за примену овог поступка су допуњени и прецизирани,тако да су услови за њихову примену пооштрени. Пооштравање услова у новомЗакону извршено је зато што је у претходном закону преговарачки поступак безобјављивања позива за подношење понуда био нетранспарентан и потпунозатворен поступак јавне набавке, иако је његово коришћење требало да буде самоизузетно, у нарочито оправданим ситуацијама. Ако се ово зна, онда није тешкозакључити да је велики вредносни удео преговарачког поступка представљаоозбиљну опасност по интегритет јавних набавки и јавна средства. Од почеткапримене претходног закона вредносни удео овог поступка је износио 31% у 2009,24% у 2010, 21% у 2011. години и 31% у првој половини 2012. године. Иако језабележен известан пад, двоцифрен удео овог поступка не може бити прихватљивза државу која жели да има ефикасан систем јавних набавки.

Новим Законом знатно су смањене могућности, прецизирани и пооштрениуслови за примену преговарачког поступка тако да се у периоду од две годинеочекује смањење вредносног удела преговарачког поступка без објављивањајавног позива са 21% у 2011. години, односно 31% у првој половини 2012. на око8%, због пооштрених услова за примену, претходне контроле Управе за јавненабавке, објављивања обавештења о покретању преговарачког поступка,објављивања конкурсне документације и могућности учешћа и заинтересованихлица која нису позвана, олакшаних услова за подношење захтева за заштиту права.Процена је рађена само на основу вредности евидентираних јавних набавки у 2011.години, а треба имати у виду да ће примена новог Закона довести до применережима јавних набавки и на набавке на које се није примењивао претходни закон,као и да ће се побољшати евиденција и извештавање, што ће повећати могућеуштеде по основу повећања конкуренције у поступку.

Основ за примену преговарачког поступка без објављивања позива заподношење понуда, који се односи на набавку нових услуга или радова којепредстављају понављање сличних услуга или радова које пружа првобитнипружалац услуга или извођач радова брисан је. Иако тај основ постоји удирективама Европске уније, за наше услове представља широко постављен основза примену преговарачког поступка. У постојећим условима када се набавкауглавном спроводи на националном нивоу, за разлику од директива које уређујутзв. прекограничне набавке, овај основ је вишак будући да постоји и основ који сетиче додатних услуга и радова.

Ако због техничких, односно уметничких разлога предмета јавне набавкеили из разлога повезаних са заштитом искључивих права, набавку може испунитисамо одређени понуђач, наручилац мора да има у поседу документ којим доказујеискључива права понуђача. У одлуци о покретању поступка, између осталог,наручилац сем што образлаже разлоге за спровођење ове врсте поступка јавненабавке, наводи и основне податке о лицу коме ће упутити позив.

Код „изузетне хитности“ као основа за примену овог поступка прецизираноје да околности које оправдавају хитност не могу бити ни у каквој вези снаручиоцем, не могу потицати од наручиоца. У суштини овај основ одговарапојму више силе. Закон о јавним набавкама не регулише дејство више силе каопосебног основа за примену овог поступка. С друге стране, Закон о облигационимодносима у већем броју одредаба вишој сили даје значај општег основа ослобођењаод грађанско-правне одговорности, али не садржи одређену дефиницију више силе.Зато се у дефинисању више силе као посебног основа за примену преговарачкогпоступка без објављивања позива за подношење понуда, мора поћи од општихправила облигационог права и њихових тумачења у правној науци: Виша сила јеспољна околност (спољна чињеница) која има јачу моћ од моћи субјекта и дејствујенезависно од његове воље, њено дејство се не може предвидети, или спречити илиизбећи, а утиче на настанак, промену или престанак неког правног односа. Уколикоима у поседу било какав документ којим поткрепљује разлоге изузетне хитности(нпр. записници овлашћених лица државних органа, налози инспекције...)наручилац и њих наводи и документује у одлуци.

Код додатних испорука добара од првобитног добављача намењених заделимичну замену производа, материјала или инсталација или проширење обимапостојећих производа, материјала или инсталација, треба имати у виду процењенувредност првобитне јавне набавке и вредност основног уговора, јер уколико бизбир вредности добара из основног уговора и додатне испоруке прелазиoпроцењену вредност јавне набавке из одлуке о покретању поступка, овај поступаксе не би могао спровести. Овај поступак се не може спроводити ни у случају истекарока важења основног уговора, тј. уговора закљученог по првобитном поступкујавне набавке, без обзира на разлику између предвиђених финансијских средстава ивредности добара из основног уговора за предметну јавну набавку.

Додатни радови као непредвиђени радови

Код додатних испорука добара, додатних услуга и радова као основа запримену овог поступка, наведени су услови у погледу вредности додатнихиспорука, односно додатних услуга и радова (до 15% од укупне вредностипрвобитно закљученог уговора) и времена од закључења првобитног уговора (даније протекло више од две године). На овај начин могућност примене овогпоступка је знатно сужена, а да с друге стране његова оправдана употреба нијеонемогућена.

Додатни радови су одређени као непредвиђени радови. На овај начин је ускладу с праксом и Посебним узансама о грађењу („Службени лист СФРЈ“, бр.18/77) прецизиран појам додатних радова, јер се његово значење различитотумачи у пракси, што доводи до неједнаког поступања наручилаца у истоветнимситуацијама. Непредвиђени радови су они радови који уговором нису обухваћени,а који се морају извести (узанса број 9). Детаљнија правила о непредвиђенимрадовима садржи узанса број 19: „Извођач је дужан да по писменом налогунаручиоца изведе непредвиђене радове. Изузетно од става 1. ове узансе, извођачможе и без претходног налога наручиоца да изведе непредвиђене радове који сунужни за обезбеђење стабилности објекта, правилног тока радова и нормалногкоришћења изграђеног објекта, или за спречавање настанка штете, ако збогхитности или других оправданих разлога нема могућности да за те радове

претходно обезбеди налог наручиоца. При том извођач може одступити одтехничке документације на основу које изводи радове. У том случају извођач једужан да без одлагања обавести наручиоца о непредвиђеним радовима које је извеоили је њихово извођење у току и о разлозима који су непредвиђене радове изазвали(став 2). Наручилац је дужан да извођење непредвиђених радова уступи извођачу,а трећем лицу их може уступити ако извођач одбије да их изведе или није умогућности да их изведе уопште или благовремено (став 3).“ Такође, посебнаправила под насловом Хитни непредвиђени радови садржи и члан 634. Закона ооблигационим односима: Непредвиђене радове извођач може извести и безпретходне сагласности наручиоца ако због њихове хитности није био у могућностида прибави ту сагласност (став 1). Непредвиђени радови су они чије јепредузимање било нужно због осигурања стабилности објекта или ради спречавањанастанка штете, а изазвани су неочекиваном тежом природом земљишта,неочекиваном појавом воде или другим ванредним и неочекиваним догађајима(став 2).

Набавка добара под посебно повољним условима од понуђача који је у стечају

Како би се помогло привредним друштвима у стечају (на пример олакшалареализација плана реорганизације) предвиђено је да се овај поступак можеприменити и у случају када је понуђач у стечају, ако се предмет набавке можеобезбедити под посебно повољним условима. Изричито је предвиђено да сепреговарачки поступак не може спровести с понуђачем који је у поступкупринудне ликвидације (направљена је разлика између добровољне ликвидације ипринудне ликвидације). Овај основ примењује се само у случају набавки добара.

Набавка добара под посебно повољним условима од понуђача који је устечају, није само од помоћи стечајним дужницима већ може бити нарочитоповољно и за понуђача који купује ствари, односно имовину стечајног дужника устечајном поступку, с обзиром на то да се таква имовина, по правилу продаје поцени знатно нижој од процењене тржишне цене. Национални стандард број 5.(„Сл. гласник РС“, бр. 13/2010) детаљније регулише продају имовине. У тачки V.Продаја јавним надметањем прописано је: „Почетна цена је вредност којомпочиње поступак јавног надметања. На првом јавном надметању почетна ценаизноси 50% од процењене вредности предмета продаје. Ако продаја на првомјавном надметању буде неуспешна, стечајни управник може, без сагласностиодбора поверилаца, да прода имовину на поновљеном јавном надметању или нанеки други законом прописани начин. Почетну цену поновљеног јавног надметањаодређује стечајни управник и она не може бити нижа од износа депозита.“ Тозначи да најнижа цена износи 20% од процењене вредности предмета продаје и тоје доња граница цене. У тачки VI. Продаја јавним прикупљањем понуда прописаноје: Стечајни управник је дужан да прихвати највишу достављену понуду,уколико је иста изнад 50% од процењене вредности предмета продаје. Аконајвиша достављена понуда износи мање од 50% од процењене вредностипредмета продаје, стечајни управник је дужан да пре прихватања такве понудедобије сагласност одбора поверилаца. Ако у року одређеном у огласу за јавноприкупљање понуда није достављена ниједна ваљана понуда или ако највишадостављена понуда садржи цену мању од 50% од процењене вредности, а одборповерилаца одбије давање сагласности, стечајни управник може предметну

имовину да прода на неки други законом предвиђен начин.“ Продаја имовиненепосредном погодбом регулисана је у тачки VII. тако што је прописано: „Препродаје имовине стечајног дужника или стечајног дужника као правног лицанепосредном погодбом, стечајни управник мора имати сагласност одбораповерилаца за овај начин продаје. У свом захтеву за добијање сагласности одбораповерилаца, стечајни управник је наводи и образлаже разлоге због којих предлажепродају непосредном погодбом. По добијању сагласности од стране одбораповерилаца за продају непосредном погодбом, стечајни управник директнообавештава потенцијалне купце о условима продаје и по обављеним преговоримазакључује купопродајни уговор. У случају продаје непосредном погодбом одборповерилаца даје сагласност и на: 1) минималну цену коју предлаже стечајниуправник, ако је износ минималне цене нижи од 50% од процењене вредностипредмета продаје; 2) конкретну понуду достављену од стране потенцијалногкупца, уколико је та понуда нижа од 50% од процењене вредности предметапродаје.“

Мере превентивне контроле

Како би се спречила неоправдана употреба овог поступка у случајевимакада нису испуњени законски услови за његову примену, Закон у овом чланупредвиђа низ мера ex ante контроле. Најпре, наручилац је дужан да од Управе зајавне набавке затражи мишљење о основаности примене преговарачког поступка, аУправа је дужна да одговори у року од десет дана. У том периоду наручилац неможе покренути поступак, односно предузимати друге активности у вези спреговарачким поступком, осим у случају преговарачког поступка из разлогахитности. Дакле, испитивање постојања основа за спровођење преговарачкогпоступка задржава даље активности наручиоца у поступку (има суспензивнодејство), осим изузетка који се тиче разлога хитности.

Мишљење о основаности преговарачког поступка Управа објављује наПорталу јавних набавки, што треба да буде база из које наручиоци могу да и самизакључе да ли има основа за примену преговарачког поступка. Након доношењаодлуке о покретању поступка наручилац је дужан да истог дана објави обавештењеи конкурсну документацију. На тај начин сва заинтересована лица могу поднетипонуду у року одређеном у конкурсној документацији.

Предвиђено је и да наручилац објављује одлуку о додели уговора наПорталу јавних набавки и на својој интернет страници, а прописано је да та одлукасадржи све податке из Прилога 3Ж који су потребни како би заинтересовано лицемогло да поднесе захтев за заштиту права. Ако одлука садржи поверљиве податке,наручилац неће објавити те делове одлуке, али ће одлуку (целу) у изворном обликудоставити Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији.

Закон обавезује наручиоца, да увек када је то могуће у преговарачкипоступак укључи што већи број понуђача, односно да обезбеди конкуренцију,позивањем више лица да учествују у поступку.

Наручилац је изричито обавезан да води записник о преговарању и даобезбеди да прихваћена, односно уговорена цена не буде већа од упоредиветржишне цене, као и да с дужном пажњом проверава квалитет предмета јавненабавке.

Конкурентни дијалог

Члан 37.

Наручилац може спроводити конкурентни дијалог у случају када је предметјавне набавке нарочито сложен, тако да се уговор о јавној набавци не можезакључити применом отвореног или рестриктивног поступка.

Предмет јавне набавке сматра се нарочито сложеним ако наручилацобјективно није у могућности да одреди:

1) техничке спецификације предмета јавне набавке;2) правну, односно економску структуру јавне набавке.Наручилац позива сва заинтересована лица да поднесу пријаве и признаје

квалификацију подносиоцима пријава на основу претходно одређених услова.Одлука о признавању квалификације садржи образложење у којем су

наведени разлози одбијања осталих пријава, а наручилац је доставља свимподносиоцима пријава.

У циљу очувања конкуренције наручилац може одлучити да чува каопословну тајну податке о кандидатима и тада подносиоцима пријава уместо одлукеиз става 4. овог члана, доставља појединачно обавештење.

Наручилац води дијалог са свим подносиоцима пријава којима је признаоквалификацију (кандидати) у циљу проналажења решења које ће задовољитињегове потребе.

Током целог поступка, а посебно у фази дијалога наручилац је дужан даобезбеди једнак третман понуђача, посебно водећи рачуна да појединимпонуђачима не пружи информације које могу остале понуђаче довести унеравноправан положај.

Наручилац води дијалог док не препозна решење, односно решења која могузадовољити његове потребе.

Наручилац води дијалог са кандидатом само о решењу које тај кандидатнуди.

Наручилац не може кандидатима открити понуђена решења или другеинформације које се тичу понуђеног решења неког од кандидата.

Наручиоци могу предвидети позивом за подношење понуда и конкурсномдокументацијом да се поступак спроводи у више фаза у циљу смањења бројарешења о којима ће се водити дијалог.

У случају из става 11. овог члана број кандидата у фази дијалога не можебити мањи од три, осим уколико се пријави мањи број заинтересованих лица.

Наручилац је дужан да достави образложену одлуку кандидату који јеискључен из дијалога.

Након што наручилац препозна решење, односно решења која могузадовољити његове потребе, позива све кандидате који нису искључени из дијалогада доставе своје коначне понуде на основу једног или више усвојених решењапредстављених током дијалога.

Одлука о додели уговора у конкурентном дијалогу доноси се применомкритеријума економски најповољније понуде.

Елементи критеријума одређују се у конкурсној документацији пре фазедијалога.

Наручилац је дужан да пре доношења одлуке о покретању поступка прибавиод Управе за јавне набавке сагласност за спровођење конкурентног дијалога.

У захтеву за сагласност из става 17. овог члана, наручилац наводи свеоколности које оправдавају употребу конкурентног дијалога и прилаже неопходнедоказе.

Управа за јавне набавке дужна је да на захтев наручиоца из става 17. овогчлана одговори у року од 15 дана од пријема захтева.

Чланом 37. прописан је конкурентни дијалог. Претходни закон нијепрописивао конкурентни дијалог, који је нарочито од значаја за велике, сложененабавке, где постоје различита решења и где капацитети наручиоца нису довољникако би сачинио спецификацију својих потреба. Зато су се често закључивалиуговори о радовима по систему инжењеринга или кључ у руке, који су примернеефикасне употребе јавних средстава. Овај поступак уведен је у европскисистем јавних набавки директивама 2004/18/ЕЗ и 2004/17/ЕЗ, и намењен је занарочито сложене набавке. Законом је одређено шта се сматра нарочитосложеном набавком. Коришћењем овог поступка наручиоци могу задовољити својепотребе за набавком када сами не могу прецизно одредити или описати предметјавне набавке, односно решење које желе постићи.

Конкурентни дијалог је поступак у којем сва заинтересована лица могуподнети пријаву, а с лицима којима призна квалификацију (кандидати) наручилацводи дијалог ради проналажења решења које ће задовољити његове потребе,позивајући кандидате да поднесу понуде на основу усвојеног, односно усвојенихрешења (таква дефиниција садржана је у члану 3. тачка 9) Закона о јавнимнабавкама).

Овај поступак има најмање три фазе. У првој фази сва заинтересована лицаподносе пријаве, док у другој фази наручилац води дијалог са свим кандидатима(којима је претходно признао квалификацију) у циљу проналажења решења. Притом наручилац не може открити кандидатима решење које нуди други кандидат.Наручилац може организовати дијалог у више фаза у циљу смањења броја решењао којима се води дијалог. Након што препозна једно или више решења каоодговарајуће, наручилац позива кандидате који нису искључени из дијалога даподнесу своје коначне понуде на основу једног или више усвојених решењапредстављених током дијалога.

Одлука о додели уговора у конкурентном дијалогу доноси се применомкритеријума економски најповољније понуде, а елементи критеријума одређујусе у конкурсној документацији пре фазе дијалога.

Да би се спречила злоупотреба овог поступка, односно његова примена и услучајевима када то није оправдано, наручилац је дужан да пре покретања овогпоступка прибави сагласност Управе за јавне набавке. У захтеву за сагласностнаручилац наводи све околности које оправдавају употребу конкурентног дијалогаи прилаже неопходне доказе, а Управа за јавне набавке је дужна да одговори у рокуод 15 дана од пријема захтева.

Конкурс за дизајн

Члан 38.

Наручилац спроводи конкурс за дизајн у областима урбанистичкогпланирања, архитектуре, грађевинарства, инжењерства и информатике.

Наручилац спроводи конкурс за дизајн примењујући правила отвореног илирестриктивног поступка, осим ако овим чланом није другачије одређено.

Наручилац објављује позив за учешће на конкурсу за дизајн, на начинпредвиђен за објављивање огласа о јавној набавци и у складу са Прилогом 3Д.

Право на учешће на конкурсу не може бити ограничено:1) на одређено географско подручје или део тог подручја;2) на основу захтева да учесници могу бити искључиво правна или физичка

лица.Конкурс за дизајн може бити организован:1) као поступак који претходи додели уговора о јавним услугама;2) као поступак у којем се исплаћују награде учесницима.У случају из става 5. тачка 1) овог члана процењена вредност јавне набавке

заснива се на процењеној вредности јавне набавке услуга укључујући и могућенаграде, односно накнаде учесницима.

У случају из става 5. тачка 2) овог члана процењена вредност јавне набавкезаснива се на укупном износу награда, односно накнада учесницима, укључујући ипроцењену вредност уговора о јавној набавци услуга који се може накнаднододелити у преговарачком поступку из члана 36. став 1. тачка 8) овог закона аконаручилац у позиву за учешће на конкурсу није искључио такву могућност.

Дизајн, план или пројекат, бира независни жири.Чланови жирија могу бити само физичка лица која нису у сукобу интереса у

смислу члана 29. овог закона.Ако наручилац захтева од учесника на конкурсу посебне професионалне

квалификације или искуство, најмање једна трећина чланова жирија мора иматинајмање једнаке квалификације, односно искуство.

Жири је самосталан у одлучивању и разматра анонимне дизајне, планове ипројекте искључиво на основу критеријума одређених у позиву за учешће иконкурсној документацији.

Жири саставља извештај о оцени дизајна, плана или пројекта, који потписујусви чланови жирија. У извештај се уносе напомене и делови дизајна, плана,односно пројекта које треба појаснити.

Анонимност се мора поштовати до доношења одлуке жирија, односносастављања извештаја.

Након састављања извештаја, могу се позвати учесници да разјасне појединеделове дизајна, плана или пројекта. У том случају саставља се записник оразговорима чланова жирија и учесника.

Након спроведеног поступка наручилац објављује обавештење орезултатима конкурса у складу са Прилогом 3Ј.

Конкурс за дизајн је поступак који наручилац примењује ради добијањадизајна или пројекта најчешће у области урбанистичког планирања, архитектуре играђевинарства, инжењерства или информатике, при чему избор дизајна врши

унапред образован жири, након спроведеног такмичења (члан 3. тачка 22) Закона ојавним набавкама). Чланом 38. ближе је уређен конкурс за дизајн као поступак којисе примењује у случају када се понуде, односно понуђена решења не могуупоређивати на основу општих критеријума најнижа понуђена цена илиекономски најповољнија понуда, односно када се бира дизајн у областимаурбанистичког планирања, архитектуре, грађевинарства, инжењерства иинформатике. Наручилац спроводи конкурс за дизајн позивајући свазаинтересована лица да поднесу радове или у две фазе, тако што у првој позива свазаинтересована лица да поднесу пријаве, а након тога кандидате које изаберепозива да поднесу радове. Конкурс за дизајн спроводи се супсидијарномприменом правила отвореног или рестриктивног поступка. Прецизирано је да правона учешће на конкурсу не може бити ограничено на одређено географскоподручје или део тог подручја или на основу захтева да учесници могу битиискључиво правна или физичка лица. Предлог закона предвиђа да конкурс задизајн може бити организован као поступак који претходи додели уговора ојавним услугама или као поступак у којем се исплаћују награде учесницима.Процењена вредност јавне набавке заснива се на процењеној вредности јавненабавке услуга укључујући и могуће награде, односно накнаде учесницима,односно укупном износу награда, укључујући и процењену вредност уговора ојавној набавци услуга који се може накнадно доделити у преговарачком поступкуиз члана 36. став 1. тачка 8) овог закона.

Дизајн, план или пројекат бира независни жири који сачињавају самофизичка лица. Прописано је да најмање једна трећина чланова жирија мора иматинајмање једнаке квалификације као учесници на конкурсу ако се од учесника наконкурсу захтевају посебне професионалне квалификације или искуство, дачланови жирија не могу бити с кандидатима у односу који може произвести сукобинтереса, као и да жири разматра анонимне пројекте, нацрте и решења.Анонимност се мора поштовати до доношења одлуке жирија, односно састављањаизвештаја. Након спроведеног поступка наручилац објављује обавештење орезултатима конкурса у складу с Прилогом 3Ј.

Јавна набавка мале вредности

Члан 39.

Јавна набавка мале вредности, у смислу овог закона, јесте набавкаистоврсних добара, услуга или радова чија је укупна процењена вредност нагодишњем нивоу нижа од 3.000.000 динара.

На набавке истоврсних добара, услуга или радова чија је укупна процењенавредност на годишњем нивоу нижа од 400.000 динара, наручиоци нису обавезни дапримењују одредбе овог закона.

Када спроводи набавке из става 2. овог члана наручилац је дужан да спречипостојање сукоба интереса, да обезбеди конкуренцију и да уговорена цена не будевећа од упоредиве тржишне цене.

Поступак јавне набавке спроводи службеник за јавне набавке, односно лицезапослено на пословима јавних набавки, осим уколико сложеност предмета јавненабавке захтева учешће и других стручних лица.

Наручилац у поступку јавне набавке мале вредности позива најмање трилица која обављају делатност која је предмет јавне набавке и која су премасазнањима наручиоца способна да изврше набавку, да поднесу понуде иистовремено објављује позив за подношење понуда на Порталу јавних набавки и насвојој интернет страници.

У појединачном поступку јавне набавке мале вредности чија вредност нијевећа од износа из става 2. овог члана, наручилац може уместо закључења уговора ојавној набавци, најповољнијем понуђачу издати наруџбеницу ако садржи битнеелементе уговора.

Чланом 39. уређен је поступак јавне набавке мале вредности. Јавнанабавка мале вредности дефинисана је као набавка истоврсних добара, услуга илирадова чија је укупна процењена вредност на годишњем нивоу нижа од 3.000.000динара (слична дефиниција садржана је и у члану 3. тачка 23) Закона о јавнимнабавкама: Јавна набавка мале вредности је набавка истоврсних добара, услуга ирадова чија је укупна процењена вредност на годишњем нивоу нижа од вредностиодређене овим законом). Овај гранични износ добијен је анализом просечневредности јавне набавке мале вредности по поступку и по наручиоцу.

Поступак јавне набавке мале вредности намењен је пре свега малимнаручиоцима, с тим да и велики наручиоци могу да користе овај поступак каданабављају одређена добра, пре свега добра или услуге у мањем обиму или мањевредности. Међутим, да и велики наручиоци користе често овај поступак говори ичињеница да је просечна вредност овог поступка по наручиоцу у 2011. години13.277.000 динара.

Овај поступак се често до сада погрешно примењивао, пре свега збогнејасноћа око појма истоврсности. Сврха овог појма је да спречи да се великенабавке поделе на више мањих како би се избегао отворени поступак и спровелајавна набавка мале вредности. Закон је у члану 3. тач. 12–14. прецизирао појамистоврсности, позивајући се на класификацију добара, услуга и радова изодговарајућих номенклатура, тако да наручиоци више неће моћи да својеевентуално неправилно поступање правдају нејасном одредбом закона: Истоврснадобра су добра која имају исту намену и својства и припадају истој групи добара уопштем речнику набавке (тачка 12). Истоврсне услуге су услуге које имају истунамену и својства и припадају истој категорији у оквиру Прилога 1 (тачка 13).Истоврсни радови су радови који имају исту намену и својства и припадају истојгрупи радова у општем речнику набавке, односно истој групи делатности уоквиру Сектора Ф, у Уредби о класификацији делатности („Сл. гласник РС”, број54/2010), као и радови који се изводе на истој непокретности, односно премаједном пројекту (тачка 14).

Поступак спроводи службеник за јавне набавке или лице запослено напословима јавних набавки (у зависности од обавезе наручиоца да имаслужбеника за јавне набавке), осим када сложеност предмета јавне набавке захтеваи учешће других лица. Прописано је да наручилац спроводи поступак јавне набавкемале вредности позивањем најмање три лица која обављају делатност која јепредмет јавне набавке и која су према сазнањима наручиоца способна да извршенабавку, истовремено објављујући позив за подношење понуда на својој интернетстраници и на Порталу јавних набавки.

Закон омогућава наручиоцу да уместо закључења уговора о јавној набавцинајповољнијем понуђачу изда наруџбеницу која садржи битне елементе уговора,ако у појединачном поступку процењена вредност мале набавке није већа од400.000 динара.

За разлику од претходног закона укинута је могућност да се на набавкууслуга из Анекса I Б примењује поступак јавне набавке мале вредности, без обзирана њихову вредност. Ова одредба претходног закона последица је погрешногтумачења директива Европске уније, у којима постоји подела на набавке које сеобјављују на нивоу Европске уније и оних које се не објављују, без обзира напроцењену вредност. Међутим, овој подели нема места на националном нивоу икао таква представљала је простор за евентуалне злоупотребе.

У време важења претходног закона, поступак јавне набавке мале вредностибио је уређен подзаконским актом, Правилником о поступку јавне набавке малевредности („Сл. гласник РС“, број 59/09), који је предвиђао да наручилац позиванајмање три понуђача у поступак. При том, била је довољна само једна понуда даби се закључио уговор. На овај начин поступак јавне набавке мале вредностиучињен је затвореним и неконкурентним, иако је његова примена била честа одстране великог броја, пре свега мањих наручилаца, од којих су многи примењивалисамо овај поступак будући да им збирно истоврсне набавке нису прелазиле горњуграницу за примену овог поступка. Вредносни удео овог поступка у 2011. годиниизносио је више од 41 милијарде динара. Веома слаба конкуренција у поступкујавне набавке од почетка примене претходног закона константно се смањивала, од8,5 понуда по поступку у 2003. години до 2,6 понуда по поступку у првој половини2012. године. Очигледно је да понуђачи чак и у време економске кризе кадапотражња опада нису учествовали у јавним набавкама.

Кад је предмет јавне набавке обликован по партијама (јавна набавка попартијама јесте набавка чији је предмет обликован у више посебних истоврснихцелина и која је као таква означена у позиву за подношење понуда и конкурснојдокументацији – члан 3. тачка 35) Закона о јавним набавкама), новим Закономзабрањена је примена поступка јавне набавке мале вредности за појединупартију, ако је збир вредности свих партија већи од 3.000.000 динара (члан 68.став 3).

Новим Законом знатно су смањене могућности, прецизирани и пооштрениуслови за примену поступка јавне набавке мале вредности тако да се у периоду оддве године очекује смањење вредносног удела поступка јавне набавке малевредности са 14% на око 6%, због промене режима набавке услуга из анекса 1Бпретходног закона, прецизирања појма истоврсности, повећане контроле иделимичне централизације набавки. Процена је рађена само на основу вредностиевидентираних јавних набавки у 2011. години, а треба имати у виду да ће применановог закона довести до примене режима јавних набавки и на набавке на које нијепримењивао претходни закон, као и да ће се побољшати евиденција и извештавање,што ће повећати могуће уштеде по основу повећања конкуренције у поступку.

Гранични износ од 3.000.000 динара за одређивање поступка јавне набавкемале вредности, из става 1. овог члана, битан је за примену многих других правилапоступка, јер служи као основица за одређивање других граничних износа,множењем одговарајућим коефицијентом. Тако нпр. одредбом из члана 134. став 2.гранични износ када постоји обавеза наручиоца да има најмање једног службениказа јавне набавке одређен је у седмоструком износу из става 1. овог члана. А према

члану 54. став 6. у поступцима јавних набавки чија је процењена вредност већа одтроструког износа из члана става 1. овог члана, службеник за јавне набавке јечлан комисије.

Изузетак од обавезне примене Закона о јавним набавкама

У члану 39. став 2. предвиђен је изузетак од обавезне примене Закона ојавним набавкама. На набавке истоврсних добара, услуга или радова чија је укупнапроцењена вредност на годишњем нивоу нижа од 400.000 динара, наручиоци нисуобавезни да примењују одредбе овог закона. То значи да наручиоци набавкеистоврсних добара, услуга или радова чија вредност на годишњем нивоу непрелази наведени износ, могу да врше без процедуре предвиђене законом, тј. изванпоступака јавних набавки набројаних у члану 31. Међутим, постоје три законскауслова који се морају поштовати и приликом спровођења таквих набавки:наручилац је дужан да спречи постојање сукоба интереса, да обезбедиконкуренцију и да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене.

С друге стране, иако спровођење поступака јавне набавке у наведеномслучају није обавезно, то не значи да је наручиоцу забрањено да ипак спроведепоступак јавне набавке по правилима овог закона. Ако наручилац одлучи даспроведе неку од врста поступака јавне набавке предвиђену законом, тада морапоштовати сва правила предвиђена за ту врсту поступка.

Кад је предмет јавне набавке обликован по партијама, а збир вредностисвих партија је већи од 400.000 динара, забрањена је примена овог изузетка напоједину партију (члан 68. став 3).

2. Посебни облици поступка јавне набавке

Оквирни споразум

Члан 40.

Наручилац може закључити оквирни споразум након спроведеног отвореногили рестриктивног поступка.

Наручилац не може закључити оквирни споразум ако су предмет јавненабавке услуге из Прилога 1 овог закона, категорија бр. 6 и 27, или радови за којесе издаје грађевинска дозвола у смислу закона којим се уређује планирање иизградња.

Оквирни споразум се закључује са једним или најмање три понуђача, анаручилац је дужан да у позиву за подношење понуда, односно пријава наведе саколико понуђача закључује оквирни споразум.

Оквирни споразум не може трајати дуже од три године, а ако је закључен саједним понуђачем не може трајати дуже од две године.

На основу оквирног споразума наручилац може закључити уговор о јавнојнабавци са најповољнијим добављачем, односно најповољнијем добављачу издатинаруџбеницу, ако садржи битне елементе уговора:

1) применом критеријума или услова утврђених у оквирном споразуму;

2) достављањем понуда од стране добављача, у складу са ближедефинисаним критеријумима или условима, уколико нису прецизно дефинисаниоквирним споразумом, али који нису у супротности са оквирним споразумом.

У случају из става 5. тачка 2) овог члана, наручилац је обавезан да поступакао у другој фази рестриктивног поступка, а може користити и електронскулицитацију.

Ако је оквирни споразум закључен са једним добављачем, наручилацзакључује уговор са тим добављачем под условима и у границама прописанимоквирним споразумом, а ако је неопходно, позваће добављача да допуни својупонуду на основу које је закључен оквирни споразум у складу са ближедефинисаним условима.

Управа за јавне набавке сачиниће моделе и упутство о начину закључивањаоквирних споразума.

Претходни закон није регулисао оквирни споразум, који је нарочитозначајан за набавке које се понављају у току године и чија учесталост није унапредодредива. Оквирни споразум је споразум између једног или више наручилаца иједног или више понуђача, којим се утврђују битни услови уговора о јавнојнабавци, као што је цена, количина, рок и сл., као и услови и критеријуми наоснову којих ће се бирати најповољнија понуда, односно закључивати уговори ојавној набавци (члан 3. тачка 20) Закона о јавним набавкама). Чланом 40. новогЗакона прописан је оквирни споразум, као посебна врста уговора, који се можезакључити након спроведеног отвореног или рестриктивног поступка с најмањетри, односно једним понуђачем, с тим да је наручилац дужан да у позиву заподношење понуда, односно пријава назначи изабрану опцију, тј. с коликопонуђача закључује оквирни споразум.

Такође, услов да се закључи оквирни споразум налази се и на странипредмета јавне набавке. Предмет оквирних споразума не могу бити финансијскеуслуге (Прилог 1, категорија број 6 – услуге осигурања и банкарске иинвестиционе услуге, осим набавки финансијских услуга у вези са емитовањем,продајом, куповином или преносом хартија од вредности или других финансијскихинструмената, као и услуга Народне банке Србије) ни друге услуге (које нисуименоване у Прилогу 1 – категорија број 27. „друге услуге“), као ни радови за којесе издаје грађевинска дозвола. Другим речима, да би се могао закључити оквирниспоразум предмет јавне набавке могу бити добра, затим само услуге које суизричито набројане у Прилогу 1, осим финансијских услуга из категорије број 6,као и радови за које се не издаје грађевинска дозвола.

Ограничење у вези са финансијским услугама уведено је да би се сачувалаконкуренција на том тржишту, док је у погледу других услуга уведено како би сеспречила примена овог споразума на све у овом закону неименоване услуге.

Будући да је конкуренција у грађевинарству неопходна и да подстиче развојове привредне гране, законом је предвиђено да се оквирни споразум не можезакључити и за радове за које се издаје грађевинска дозвола. С обзиром на то да језа ове радове увек неопходан главни пројекат, а често и друга техничкадокументација, оквирни споразум није добар инструмент за доделу уговора о јавнојнабавци јер у тренутку спровођења поступка нема довољно података за његововаљано закључивање. Поред тога, будући да важи три године може представљати

један вид рестриктивних споразума. У овим случајевима наручилац може уместооквирног споразума користити рестриктивни или квалификациони поступак.

Закон о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009,64/2010, 24/2011, 121/2012) у члану 144. набраја објекте и радове за које се неиздаје грађевинска дозвола: „Посебна врста објеката, односно радова за које нијепотребно прибављати акт надлежног органа за градњу, односно акт за извођењерадова јесу: радови на текућем одржавању објекта или стана; постављање жичанеили дрвене ограде; грађење објеката противградне одбране; грађење једноставнихобјеката који се граде на истој катастарској парцели на којој је саграђен главниобјекат, а који се изводе на начин да не ометају редовно коришћење суседнихобјеката (вртна сенила до 15 m2 основе, стазе, платои, вртни базени и рибњациповршине до 12 m2 и дубине до 1 m, надстрешнице основе до 10 m2, дечјаигралишта, дворишни камини површине до 2 m и висине до 3 m, колски прилазиобјектима ширине 2,5-3 m, соларни колектори и сл.); сточне јаме до 20 m2 у основи;гробнице и споменици на гробљу; пешачке стазе, плоче за обавештавање површинедо 6 m2 и друга опрема у заштићеним природним добрима (према одлуципривредног друштва, јавног предузећа, односно другог правног лица који управљатим природним добром); носачи антена са антенама на постојећим зградама,путевима, инфраструктури и контејнерима електронских комуникација, као итипски кабинети базних станица на одговарајућим носачима, средстваелектронских комуникација која се постављају или инсталирају на кабловима имрежама електронских комуникација и каблови електронских комуникација који сепостављају или инсталирају у постојећу линијску инфраструктуру електронскихкомуникација – кабловску канализацију; контејнери за смештај електронскокомуникационе и електроенергетске опреме и уређаја, микроровови за оптичке идруге каблове, типски ормани за унутрашњу и спољашњу монтажу за смештајопреме електронске комуникације и сл.; стубићи катодне заштите за челичнецевоводе и станице катодне заштите, ознаке километраже, ознаке скретања изаштитне луле на укрштањима с путевима и пругама на линијскиминфраструктурним објектима типа гасовода, нафтовода и продуктовода.

Време трајања оквирних споразума ограничено је на три године (удирективама је четири године) ради заштите конкуренције и усклађивања саЗаконом о буџетском систему којим је дата могућност доношења трогодишњихбуџета, односно предвиђено је да се финансијски план буџетских корисника доносиза период од једне или три године и да се средњорочни планови односе на буџетскугодину и наредне две године. Ако је оквирни споразум закључен с једнимпонуђачем оквирни споразум важи две године.

Оквирни споразум је новим закона уређен рестриктивније у односу надирективе Европске уније, зато што су ова ограничења у нашим условиманеопходна, пре свега како би се спречило ограничење конкуренције, која је ионаконедовољна.

Прописано је да се на основу оквирног споразума закључује уговор о јавнојнабавци или издаје наруџбеница ако садржи све битне елементе уговора. Уговорсе закључује с најповољнијим добављачем применом критеријума или условаутврђених у оквирном споразуму или достављањем понуда од стране добављача,у складу с ближе дефинисаним критеријумима или условима, уколико нисупрецизно дефинисани оквирним споразумом, али који нису у супротности саоквирним споразумом. У случају када се уговор закључује достављањем понуда,

наручилац је обавезан да поступа као у другој фази рестриктивног поступка, аизричито је предвиђено да се у овој фази може користити електронскалицитација. Електронска лицитација је надметање међу понуђачима у поступкујавне набавке кроз давање нових, повољнијих понуда електронским путем, којенаручилац рангира помоћу метода за аутоматско оцењивање (члан 3. тачка 37)Закона о јавним набавкама).

Управа за јавне набавке сачиниће моделе и упутство о начину закључивањаоквирних споразума, како би се помогло у примени овог облика поступка иуспоставила јединствена пракса у његовој примени.

Систем динамичне набавке

Члан 41.

Наручилац образује систем динамичне набавке користећи искључивоелектронска средства, примењујући правила отвореног поступка, осим ако је овимчланом другачије одређено.

Електронска средства и информациони систем, односно технологија помоћукоје се успоставља и води систем динамичне набавке, мора бити широко доступназаинтересованим лицима и не може водити ограничењу конкуренције.

Наручилац објављује позив за подношење понуда којим позива свазаинтересована лица да поднесу почетне понуде.

Техничке спецификације предмета набавке морају бити прецизно одређене,како би понуђачи могли да поднесу одговарајуће понуде.

Позив за подношење почетних понуда важи све време док траје системдинамичне набавке и заинтересовано лице може у сваком тренутку поднетипочетну понуду којом захтева да буде примљен у систем.

Ако понуда понуђача буде оцењена као прихватљива, понуђач ће битипримљен у систем динамичне набавке.

Наручилац је дужан да у року од 15 дана од дана пријема почетне понудеизврши њену оцену и одлучи о пријему подносиоца у систем динамичне набавке.

У току трајања система динамичне набавке понуђачи који су примљени усистем могу побољшати или променити своју почетну понуду, под условом дапоштују техничке спецификације наручиоца.

Пре закључења сваког појединачног уговора о јавној набавци, наручилацобјављује на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници обавештење опостојању система динамичне набавке, којим истовремено позива свазаинтересована лица да поднесу почетну понуду и укључе се у систем динамичненабавке.

Ако након објављивања обавештења из става 9. овог члана наручилац примипочетну понуду, дужан је да изврши оцену почетне понуде пре него што позовечланове система динамичне набавке да поднесу коначне понуде.

Најповољнија понуда бира се применом критеријума одређених у јавномпозиву из става 3. овог члана, али они морају бити такви да омогуће аутоматскооцењивање понуда и рангирање понуда помоћу електронских средстава.

Систем динамичне набавке не може трајати дуже од четири године, а токомтрајања система наручилац не може мењати услове за пријем у систем.

Наручилац не може условити подношење почетних понуда или пријем усистем динамичне набавке, плаћањем накнаде, депозита и сл.

Чланом 41. уведен је још један нови облик поступка јавне набавке – системдинамичне набавке. Систем динамичне набавке је поступак електронске набавкестандардних добара и услуга које су опште доступне на тржишту и задовољавајупотребе наручиоца, који је отворен за сва заинтересована лица која поднесупочетну понуду која задовољава техничке спецификације, и који је ограничен наодређени временски период (члан 3. тачка 21) Закона о јавним набавкама). Иако јепрописано да се на њега примењују правила отвореног поступка, он заправопредставља електронски облик квалификационог поступка. Овај поступак сепримењује користећи се искључиво електронским средствима, односно ИТтехнологијама и усмерен је на стандардна добра и услуге, на понављајуће набавке,које може извршити релативно велики број лица. Претходни закон није регулисаосистем динамичне набавке као посебан вид електронске набавке (односноелектронски облик рестриктивног – квалификационог поступка).

Наручилац најпре објављује позив за подношење почетних понуда. Свепонуђаче чије понуде оцени као прихватљиве прима у систем, а када се јавиконкретна потреба за набавком, позива све понуђаче из система да поднесуконачне понуде. Пре закључења сваког појединачног уговора о јавној набавци,односно пре подношења коначних понуда, наручилац објављује обавештење опостојању система – позив за подношење понуда којим позива сва заинтересованалица да поднесу почетне понуде и приступе систему. Уколико наручилац примипочетну понуду након објављивања обавештења, не може позвати понуђаче изсистема динамичне набавке да поднесу коначне понуде, пре него што оценипочетну понуду. Избор најповољније понуде наручилац врши применомкритеријума одређеног у конкурсној документацији, користећи електронскасредства, односно информациони систем наручиоца аутоматски рангира понуде.

Предвиђено је да систем динамичне набавке траје најдуже четири године(за разлику од листе кандидата и оквирног споразума који важе највише тригодине) како би се подстакли наручиоци да примењују овај електронски обликотвореног поступка. Изричито је наведено да наручилац у току трајања система неможе мењати услове за пријем. Такође, прописано је да наручилац не можеусловити подношење почетних понуда или пријем у систем динамичне набавке,плаћањем накнаде, депозита и сл.

3. Електронска лицитација

У чл. 42–47. уређена је електронска лицитација као начин спровођењапоступака јавне набавке. Електронска лицитација је надметање међу понуђачима упоступку јавне набавке кроз давање нових, повољнијих понуда електронскимпутем, које наручилац рангира помоћу метода за аутоматско оцењивање (члан 3.тачка 37) Закона о јавним набавкама).

Нови Закон предвиђа бројне мере (уводи посебне поступке) за подстицањепримене електронских набавки, а у одређеним случајевима, као што је системдинамичне набавке, предвиђа обавезну примену електронске набавке, што смањујетрошкове поступка, повећава транспарентност и конкуренцију. Према проценама у

Европској унији, електронске набавке повећавају број понуђача и остварујууштеде и до 5% вредности јавне набавке.

Уколико би само највећи наручиоци (чија укупна вредност јавних набавкикоје се могу спровести електронски и које нису обухваћене централизацијом –прелази 700 милиона динара годишње) увели информациони систем и спроводилиелектронске набавке, оствариле би се велике уштеде. Трошкови успостављањаоваквих информационих система нису велики, нарочито ако се зна да држава већзапошљава у државним органима и јавним предузећима, као и компанијама свећинским власништвом велики број ИТ стручњака који су довољно оспособљенида израде и одржавају потребан софтвер.

Приликом утврђивања процене остварених уштеда по основу електронскихнабавки коришћени су подаци о највећим наручиоцима и њиховим укупнимнабавкама. Такође, узето је у обзир да није све набавке могуће спровестиелектронски због њихове специфичности, као и да се увођење информационихсистема на почетку највише исплати за највеће наручиоце и оне чије су набавке поприроди такве да се могу спровести електронски.

Услови за примену електронске лицитације

Члан 42.

Електронску лицитацију наручилац може применити када се предмет јавненабавке може јасно и објективно описати.

Електронска средства и информациони систем, односно технологија помоћукоје се примењује електронска лицитација, мора бити широко доступназаинтересованим лицима и не може водити ограничењу конкуренције.

Наручилац може спровести електронску лицитацију у отвореном,рестриктивном или преговарачком поступку из члана 35. став 1. тачка 1) овогзакона.

Наручилац може спровести електронску лицитацију приликом подношењапонуда за уговор о јавној набавци на основу закљученог оквирног споразума.

Електронска лицитација се може спроводити само у погледу критеријума,односно елемената критеријума који се могу на јасан и разумљив начинквантификовати, тако да их је могуће представити у бројевима или процентима,односно да су погодни за аутоматско оцењивање помоћу електронских средстава,без било какве интервенције наручиоца.

У члану 42. одређено је да се електронска лицитација може примењивати уотвореном, рестриктивном и преговарачком поступку из члана 35. став 1. тачка1). Реч је о преговарачком поступку са објављивањем позива за подношење понуда,који наручилац може спроводити ако у отвореном, рестриктивном иликвалификационом поступку или конкурентном дијалогу добије свенеприхватљиве понуде, под условом да се првобитно одређени услови за учешћеу поступку, техничке спецификације и критеријуми за доделу уговора не мењају.

Као и у случају рангирања понуда на основу претходно закљученогоквирног споразума, електронска лицитација се може спроводити само ако се

предмет јавне набавке може јасно и објективно описати и ако су критеријуми заизбор најповољније понуде погодни за аутоматско оцењивање помоћуелектронских средстава, без било какве интервенције наручиоца.

Начин примене електронске лицитације

Члан 43.

Наручилац у позиву за подношење понуда посебно наводи да ће битиспроведена електронска лицитација.

Наручилац је дужан да у конкурсној документацији одреди:1) критеријум односно елементе критеријума који су предмет електронске

лицитације;2) границе у којима се могу или морају мењати вредности понуда у погледу

критеријума, односно елемената критеријума;3) услове под којима понуђачи могу мењати понуде;4) податке доступне понуђачима током електронске лицитације, односно

када ће бити доступни;5) начин спровођења електронске лицитације;6) опрему којом се спроводи електронска лицитација и техничке

спецификације потребне за везу са информационим системом наручиоца.Пре почетка електронске лицитације, наручилац спроводи стручну оцену

понуда, примењујући критеријум и све елементе критеријума одређене у позиву заподношење понуда и конкурсној документацији.

Доказе о испуњености услова за учешће у поступку, који се не могудоставити електронским путем понуђач је дужан да достави у писаном облику преистека рока за подношење понуда.

Позив за подношење понуда доставља се електронским путем истовременосвим понуђачима за које се, на основу претходне стручне оцене понуда, утврди дасу поднели прихватљиве понуде.

Позив за подношење понуда садржи:1) податке од значаја за коришћење информационог система наручиоца;2) датум и сат почетка електронске лицитације;3) резултат претходне стручне оцене понуда;4) математичку формулу која ће се примењивати у електронској лицитацији,

која омогућава да се аутоматски одреде промене у рангирању понуда на основупонуђених нових цена, односно осталих елемената критеријума за доделу уговора(у даљем тексту: математичка формула).

Математичка формула мора да садржи пондере за све елементе критеријумакоје је наручилац одредио у позиву за подношење понуда и конкурснојдокументацији, прилагођена за оцену измењених вредности делова понуде.

Ако су дозвољене варијанте понуде, за сваку од варијанти се састављаразличита математичка формула.

Електронска лицитација се може спроводити у више узастопних фаза иможе почети најраније два дана од дана достављања позива из става 5. овог члана.

Законом је прописан ток електронске лицитације, обавезна садржинаконкурсне документације и позива за подношење понуда. У члану 43. одређено једа наручилац најпре у позиву за подношење понуда (који објављује или шаљелицима, понуђачима, кандидатима у зависности од врсте поступка) посебно наводида ће бити примењена електронска лицитација. Пре саме примене лицитације,наручилац врши стручну оцену понуда и позива понуђаче чије су понудеоцењене као прихватљиве да учествују у лицитацији.

Електронска лицитација у случају подношења електронске понуде

Члан 44.

Уколико су у поступку јавне набавке понуде поднете у електронскомоблику, наручилац може електронску лицитацију да спроводи без посебногпозивања понуђача, одмах после отварања понуда и њиховог аутоматскогрангирања, под условом да се сваком од понуђача омогући приступ подацима отренутном рангирању и о понуђеним вредностима понуда других понуђача.

Наручилац у позиву за подношење понуде објављује намеру да спроведеелектронску лицитацију на начин из става 1. овог члана.

Електронска лицитација у случају подношења електронске понуде уређенаје чланом 44. новог закона. Електронска понуда је понуда или део понуде којупонуђач доставља наручиоцу у електронском облику и као таква мора да будепредвиђена конкурсном документацијом, да испуњава правила електронскогпословања према посебним прописима и да са осталим деловима понуде истогпонуђача чини недвосмислену целину (члан 3. тачка 36) Закона о јавнимнабавкама). Уколико су понуде поднете електронским путем, наручилац можеодмах спровести лицитацију без посебног обавештења, односно позивањапонуђача, под условом да се сваком од понуђача омогући приступ подацима отренутном рангирању и о понуђеним вредностима других понуђача.

Транспарентност електронске лицитације

Члан 45.

Током спровођења електронске лицитације, наручилац је дужан да омогућипонуђачима увид у податке на основу којих могу да у сваком тренутку одредередослед поднетих понуда и број понуђача, али тако да не открије идентитетпонуђача.

У члану 45. садржане су одредбе које налажу наручиоцу да обезбедитранспарентност електронске лицитације, тако што ће омогућити понуђачимаувид у податке на основу којих могу да у сваком тренутку одреде редоследподнетих понуда и број понуђача, али тако да не открије идентитет понуђача.

Завршетак електронске лицитације

Члан 46.

Наручилац завршава електронску лицитацију на један или више следећихначина:

1) одређивањем тачног датума и сата престанка електронске лицитације;2) престанком пријема нове цене или елемената критеријума, који

задовољавају захтеве у погледу минималних разлика. Време које је дозвољено дапротекне после пријема последње промене понуде, а пре завршетка лицитацијенаручилац наводи у позиву за подношење понуда;

3) завршетком броја фаза електронске лицитације одређених у позиву заподношење понуда.

Након завршетка електронске лицитације наручилац доноси одлуку ододели уговора на основу резултата аутоматског рангирања понуда.

У члану 46. прописани су начини окончања електронске лицитације. Усуштини наручилац је дужан да у позиву наведе време, односно моменат када сеелектронска лицитација сматра завршеном, дакле после ког се не могу слатипромене понуде, односно цене. Након завршетка електронске лицитацијенаручилац доноси одлуку о додели уговора на основу резултата аутоматскогрангирања понуда.

Обавезна примена електронске набавке

Члан 47.

Наручилац чија укупна вредност јавних набавки на годишњем нивоу, којеиспуњавају услове из овог закона за примену електронске лицитације, прелазиизнос од 700.000.000 динара, дужан је да успостави информациони систем ипримењује електронску лицитацију.

У члану 47. прописана је обавеза за „велике“ наручиоце, чија је укупнавредност јавних набавки код којих се предмет јавне набавке може јасно иобјективно описати (оне на које је електронска лицитација примењива) нагодишњем нивоу већа од 700 милиона динара, да успоставе информационисистем помоћу којег ће примењивати електронску лицитацију. Дакле, ова обавезаодноси се на наручиоце који испуњавају услове из члан 42. став 1. овог закона запримену електронске лицитације. На овај начин се уводи обавеза применеелектронске набавке, пре свега за оне наручиоце који спроводе велики бројнабавки и код којих ће уштеде од примене електронске набавке бити знатно веће одтрошкова успостављања информационог система неопходног за њихову примену.Процене су да у Србији има 10 до 15 таквих наручилаца, не рачунајући Управу зазаједничке послове.

4. Централизоване јавне набавке

Одредбама из чл. 48–50. прописана је делимична централизација јавнихнабавки, образовањем тела за централизоване јавне набавке, одређивањемнадлежности Управе за заједничке послове републичких органа, и омогућавањемзаједничког спровођења поступка јавне набавке од стране више наручилаца.Претходни закон није регулисао централизацију јавних набавки. Иако је могућностспровођења поступка од стране другог наручиоца (а не од оног коме су намењенадобра, услуге и радови) била дозвољена, она није била детаљније уређена, тако дасе у време важења претходног закона, у пракси ретко спроводила.

Процена је да се на основу централизације набавки могу остварити уштедеи до 7% вредности набавке, пре свега због повећаних количина, закључењаоквирног споразума на дужи период (до три године) и мањег броја поступакашто смањује и трошкове поступка. Само за највеће наручиоце (не рачунајући јавнапредузећа) и један број њихових набавки (с обзиром на то да је централизацијаограничена и по предмету набавке) које ће прећи у надлежност Управе зазаједничке послове, оствариле би се велике уштеде, а ако би се део тих набавкиспроводио електронски, што је иначе обавеза Управе за заједничке послове, уштедеби биле још веће.

Тело за централизоване јавне набавке

Члан 48.

Тело за централизоване јавне набавке је наручилац који закључује оквирнеспоразуме или додељује уговоре за добра, услуге или радове намењененаручиоцима или директно прибавља добра, односно услуге за потребенаручилаца.

Тело за централизоване набавке је дужно да поступак јавне набавке обликујена начин да омогући учешће малих и средњих предузећа.

Тело за централизоване јавне набавке може бити образовано нарепубличком, покрајинском нивоу или на нивоу локалне самоуправе.

Више локалних самоуправа може основати заједничко тело зацентрализоване јавне набавке.

Оснивање и начин рада тела из ст. 3. и 4. овог члана уређује се законом,прописом Владе, одлуком наручиоца или споразумом између наручилаца.

На одлуку наручиоца, односно споразум наручилаца из става 5. овог чланасагласност даје Управа за јавне набавке. Ако Управа не да сагласност указаће нанезаконитости, односно неправилности одлуке или споразума и предложити какода се отклоне.

У члану 48. дефинисано је тело за централизоване јавне набавке каонаручилац који закључује оквирне споразуме или додељује уговоре за добра,услуге или радове намењене наручиоцима или директно прибавља добра, односноуслуге за потребе наручилаца. Ради спречавања негативних последицацентрализације предвиђена је обавеза овог тела да поступак јавне набавке обликујена начин да омогући учешће малих и средњих предузећа.

Тело за централизоване јавне набавке може се основати на републичком,покрајинском или локалном нивоу. Оснивање и начин рада тела уређује се законом,прописом Владе или одлуком наручиоца. Предвиђено је и да више локалнихсамоуправа може основати заједничко тело за централизоване јавне набавке,споразумом између наручилаца, којим се уређује и начин његовог рада. На одлукуо оснивању тела, односно споразум наручилаца о оснивању заједничког теласагласност даје Управа за јавне набавке, што је потребно како би се спречиленеправилности у организацији, пословима, начину организовања и функционисањаових тела.

Правна природа односа који настају закључењем уговора

Када тело за централизоване јавне набавке закључује оквирне споразуме илидодељује уговоре за добра, услуге или радове намењене наручиоцима који имајусвојство правног лица, тада поступа у своје име а за рачун наручилаца, дакле каокомисионар.

Уговор о комисиону, према теоријској класификацији, сврстава се у уговорео трговинским (привредним) услугама. Појам уговора о комисиону садржан је удефиницији из члана 771. Закона о облигационим односима. Уговором окомисиону обавезује се комисионар да за накнаду (провизију) обави у своје име иза рачун комитента један или више послова које му поверава комитент.Комисионар има право на накнаду и кад ова није уговорена. По становишту правнетеорије, с обзиром на наглашени лични карактер односа између комисионара икомитента, уговор о комисиону спада у уговоре intuitu personae. Дакле, реч је оуговору који се закључује с обзиром на лична својства комисионара. Такво својствоуговора о комисиону правна теорија објашњава његовом грађанско-правномосновом у уговору о налогу. Према члану 772. Закона о облигационим односима, науговор о комисиону сходно се примењују правила о налогу, уколико правилима окомисиону није другачије одређено. Реч је о сходној примени одредаба о уговору оналогу садржаних у чл. 749–770. Закона о облигационим односима. Из наведеногзаконског решења правна теорија извела је закључак о правној природи уговора окомисиону који има своју грађанско-правну основу у уговору о налогу.

У правној теорији истиче се да код комисионог правног посла постоје дваправна односа и то: унутрашњи правни однос (однос: комисионар–комитент,налогодавац) и спољашњи правни однос (однос: комисионар – треће лице). Постановишту правне теорије, унутрашњи правни однос заснива се на уговору оналогу и представља однос из уговора о комисиону. Спољашњи правни односнастаје извршењем уговора о комисиону када комисионар закључи неки правнипосао, који је предмет овог уговора, с трећим лицем.

Према томе, комитент, односно налогодавац није у непосредном правном –уговорном односу с трећим лицем с којим је комисионар закључио одређениуговор или други правни посао, у своје име, а за рачун комитента, испуњавајућитако своју уговорну обавезу из уговора о комисиону, већ је у уговорном односу стрећим лицем управо комисионар. Реч је о принципу релативног дејствауговорних обавеза из члана 148. став 1. Закона о облигационим односима, премакоме уговор ствара права и обавезе само за уговорне стране. По становишту правнетеорије, за разлику од англосаксонског права, у континенталним правнимсистемима, какав је и наш, прихваћена је концепција негације директног правног

односа између комитента (налогодавца) и трећег лица, што искључујемогућност међусобног истицања приговора и подизања тужби из посла закљученогпосредством комисионара.

У области јавних набавки наведено има практичан утицај на праводобављача да тужбу за наплату цене испоручених добара или изведених радова,односно накнаде за извршене услуге, да тужбу поднесе само против свогасауговарача, а то је тело за централизоване јавне набавке, које би требало да имасвојство правног лица, а тиме и страначку способност у парничном или извршномпоступку. Законом о јавним набавкама, међутим, није довољно јасно одређено дали тело за централизоване јавне набавке има својство правног лица, а такође нијерегулисано ни да ли ово тело уговоре с добављачима закључује у своје име, а зарачун наручиоца, дакле као комисионар, или је пак само заступник наручилаца,који уговоре закључује у име и за рачун наручилаца, у ком случају би наручиоцибили уговорна страна и пасивно легитимисани као дужници у облигационо-правном односу, или уопште не закључује, већ само додељује уговоре, које потом сдобављачима закључују наручиоци. У овом случају, пасивно легитимисани били бинаручиоци, који су закључили уговор са оним добављачима, којима је уговорпретходно доделило тело за централизоване јавне набавке.

У члану 29. претходног Закона о јавним набавкама била је предвиђенамогућност заступања у поступку јавне набавке, који ће спровести другинаручилац, али је изричито прописано да други наручилац спроводи поступак јавненабавке у туђе име и за туђи рачун. Реч је о примени института заступања изчлана 84. Закона о облигационим односима, у коме је прописано да се уговор као идруги правни посао може предузети и преко заступника, као и да се овлашћење зазаступање заснива на закону, општем акту правног лица, акту надлежног органаили на изјави воље заступаног (пуномоћје). Дејства заступања уређена су у члану85. Закона о облигационим односима, у коме је прописано да уговор који закључизаступник у име заступаног лица и у границама својих овлашћења обавезујенепосредно заступаног и другу уговорну страну, као и да под истим условима иостали правни послови заступникови производе правно дејство непосредно премазаступаном лицу. Према томе, у претходном закону јасно је био одређен правниположај „другог наручиоца“, као и правна природа односа који је настајао„спровођењем поступка јавне набавке од стране другог наручиоца“, који је биооднос између заступника, заступаног и трећег лица, дакле заступање.

Нови Закон не дефинише јасно правни однос који настаје између тела зацентрализоване јавне набавке, наручилаца за чије потребе „директно прибављадобра, односно услуге“ или „додељује уговоре“ за добра, услуге или радовенамењене наручиоцима и трећих лица – понуђача, односно добављача. Није јаснода ли је у питању заступање, комисион или проста централизација у којој је једининаручилац тело за централизоване јавне набавке, које прибављене предметедистрибуира крајњим корисницима.

Управа за заједничке послове

Члан 49.

Управа за заједничке послове републичких органа (даље у тексту: Управа зазаједничке послове) је тело за централизоване јавне набавке за потребе државнихоргана и организација, укључујући и правосудне органе.

Предмет јавне набавке из става 1. овог члана могу бити добра и услуге изПрилога 2 овог закона и радови за које се не издаје грађевинска дозвола у смислузакона којим се уређује изградња.

Управа за заједничке послове као тело за централизоване набавке спроводиискључиво отворени и рестриктивни поступак и дужна је да јавне набавке обликујепо партијама увек када је то могуће.

Управа за заједничке послове може спровести преговарачки поступак ако суиспуњени услови из члана 35. став 1. тачка 1) овог закона.

Управа за заједничке послове дужна је да успостави информациони систем ипримењује систем динамичне набавке и електронску лицитацију, када је то могуће.

Наручиоци из става 1. овог члана дужни су да до 31. јануара доставе Управиза заједничке послове план набавки, односно потребе са спецификацијама предметајавних набавки.

Управа за заједничке послове прати извршење уговора и оквирнихспоразума и води јединствену електронску евиденцију добављача.

Управа за заједничке послове може предложити мере за побољшањесистема јавних набавки.

Ако наручилац који добра и услуге набавља на начин из става 1. овог чланаима примедбе на закључени уговор, односно оквирни споразум, дужан је да о томеобавести Државну ревизорску институцију.

Влада на основу предлога министарства надлежног за послове финансија иУправе за јавне набавке утврђује списак наручилаца из става 1. овог члана.

Списак наручилаца из става 1. овог члана објављује се у „Службеномгласнику Републике Србије" и на Порталу јавних набавки.

Списак предмета набавке из става 2. овог члана, услове и начин спровођењапоступка јавне набавке од стране Управе за заједничке послове ближе уређујеВлада.

Чланом 49. предвиђено је да тело за централизоване јавне набавке нарепубличком нивоу буде Управа за заједничке послове републичких органа,будући да већ спроводи један део набавки за потребе републичких органа и да имадео потребних кадрова и искуства у спровођењу поступака. Увођењем делимичнецентрализације набавки на републичком нивоу, која ће према проценамаобухватити око 12% вредности евидентираних јавних набавки (што је премаподацима из 2011. године око 35 милијарди динара), и оквирних споразумасмањиће се трошкови спровођења поступка и повећати економичност.

Прецизирано је да Управа за заједничке послове спроводи јавне набавке запотребе државних органа и организација, укључујући и правосудне органе као ипредмет набавки које може да спроводи за њихове потребе (добра и услуге који сунаведени у Прилогу 2 и радови за које се не издаје грађевинска дозвола.

Ограничење у погледу предмета јавне набавке које Управа за заједничке пословеспроводи унето је како би Управа за заједничке послове спроводиластандардизоване набавке, за потребе већег броја наручилаца, како би се спречилањена преоптерећеност, ограничила централизација јавних набавки и како би сезаштитила мала предузећа која често, у условима велике централизације набавки,губе могућност за учешће у поступку.

Предвиђено је да се централизовано набављају пре свега потрошна добра,храна, намирнице, као и друга добра попут превозних средстава или рачунарскеопреме, грађевинских инсталација и опреме где би било добро увести одређенистандард, јер се тако и касније остварују уштеде у одржавању, замени и сл.Ограничење је уведено и у погледу услуга. Од централизације су изузете некеинтелектуалне услуге и оне које су специфичне (нестандардне) јер зависе одпотреба одређеног наручиоца. Примера ради, услуга кредита (и друге финансијскеуслуге) увек зависи од потреба наручиоца, намене кредита и свакако да наручилацможе много боље да у поступку заштити своје интересе и обезбеди себи повољнијикредит. Изузете су и услуге које могу нарушити конкуренцију на појединимтржиштима, јер би примера ради централизована набавка правних илиздравствених услуга довела у привилегован положај понуђача који има закљученоквирни споразум или уговор са Управом за заједничке послове. Претходно реченоза финансијске услуге важи и за одређене грађевинске радове попут изградњеобјеката, где су специфичне потребе наручиоца разлог за изузимање ових набавкииз централизације.

Оцењено је да је овај ниво обавезне централизације набавки тренутнооптималан за систем јавних набавки у Србији, с тим да се искуства из праксе могуискористити за побољшање ових одредаба.

Прописано је да Управа за заједничке послове спроводи искључивоотворени и рестриктивни поступак, осим када у отвореном или рестриктивномпоступку добије све неприхватљиве понуде (члана 35. став 1. тачка 1), када можеспровести одговарајући преговарачки поступак. Управа за заједничке пословезаконом је обавезана да, када је то могуће, набавку обликује по партијама. Јавнанабавка по партијама је таква набавка чији је предмет обликован у више посебнихистоврсних целина и која је као таква означена у позиву за подношење понуда иконкурсној документацији (члан 3. тачка 35) Закона о јавним набавкама). Такваодредба је неопходна имајући у виду укупну вредност набавки и број наручилаца закоје се набавке спроводе. Поделом набавке по партијама не нарушавају сепогодности које укрупњавање набавке доноси, а с друге стране отклањају се лошестране централизације набавки и омогућава се да се с више различитих понуђачазакључе уговори или оквирни споразуми укључујући и мала предузећапредузетнике.

Управа за заједничке послове дужна је да успостави информациони систем ипримењује систем динамичне набавке и електронску лицитацију, када је то могуће.

Прописано је да Управа за заједничке послове прати извршење уговора иводи јединствену електронску евиденцију добављача.

Закон предвиђа обавезу Владе да утврди списак наручилаца за које ћеУправа за заједничке послове спроводити набавке, затим списак предмета набавкикоје ће Управа спроводити, као и да ближе уреди само спровођење поступка,односно координацију између наручилаца и Управе за заједничке послове.

Ако наручилац који добра и услуге набавља путем централизоване јавненабавке, има примедбе на закључени уговор, односно оквирни споразум, дужан једа о томе обавести Државну ревизорску институцију.

Спровођење поступка јавне набавке од стране више наручилаца

Члан 50.

Наручиоци могу заједнички спровести одређени поступак јавне набавке.Одлуку о заједничком спровођењу поступка јавне набавке наручиоци

достављају на мишљење Управи за јавне набавке.Садржину одлуке из става 2. овог члана утврђује Управа за јавне набавке.За законитост и правилност поступка солидарно су одговорни наручиоци

који спроводе јавну набавку.

Чланом 50. уређено је спровођење поступка јавне набавке од стране вишенаручилаца. Предвиђено је да наручиоци могу заједно спровести одређену јавнунабавку, с тим да одлуку о заједничком спровођењу поступка јавне набавке чијусадржину одређује Управа за јавне набавке, наручиоци достављају на мишљењеУправи. За законитост и правилност поступка солидарно су одговорни наручиоцикоји спроводе јавну набавку. Ово је начин да наручилац заправо овласти другогнаручиоца да спроведе за његове потребе јавну набавку, али се тиме не искључујењегово учешће из поступка и одговорност за поступак.

5. План набавки

Члан 51.

Наручилац је дужан да до 31. јануара донесе план набавки за текућу годинукоји се састоји од плана јавних набавки и плана набавки на које се закон непримењује и који садржи следеће податке:

1) редни број (јавне) набавке;2) предмет (јавне) набавке;3) износ планираних средстава за (јавну) набавку;4) податке о апропријацији у буџету, односно финансијском плану за

плаћање;5) процењену вредност (јавне) набавке, на годишњем нивоу и укупно;6) врсту поступка јавне набавке, односно одредбу овог закона на основу које

се не примењује на набавку;7) оквирни датум покретања поступка;8) оквирни датум закључења уговора;9) оквирни датум извршења уговора.Наручилац посебно, уз образложење, наводи у плану уколико набавку

спроводи преко тела за централизоване набавке или заједно са другим наручиоцем.У плану набавки наручилац посебно наводи разлоге и оправданост сваке

појединачне набавке и начин на који је утврдио процењену вредност јавне набавке.

Првобитно планирана средства за одређену јавну набавку не могу сеповећати за више од 10%, осим у случају елементарних непогода, хаварија иливанредних догађаја чије наступање не зависи од воље наручиоца.

Наручилац може изменити план набавки у случају ребаланса буџета,односно измена финансијског плана, али тако да све измене буду видљиве у односуна основни план и да све измене буду образложене.

План набавке у електронском облику наручилац доставља Управи за јавненабавке и Државној ревизорској институцији у року од десет дана од данадоношења.

Наручилац је дужан да до 31. марта текуће године, сачини извештај оизвршењу плана набавки за претходну годину, који доставља Управи за јавненабавке и Државној ревизорској институцији.

Форму и садржину плана набавки и извештаја о извршењу плана набавкиближе уређује Управа за јавне набавке.

Члан 51. одређује обавезну садржину плана набавки. Оно што је нарочитоважно јесте обавеза за наручиоца да у плану набавки, поред јавних набавки, дакленабавки на које се закон примењује, наведе и набавке на које се не примењујеЗакон о јавним набавкама. Прецизно је наведено које податке план обавезносадржи, између осталог то је оправданост и процењена вредност јавне набавке, каои начин на који је процењена вредност утврђена. У плану је наручилац обавезан данаведе и ако набавку спроводи преко тела за централизоване јавне набавке илизаједно с другим наручиоцем.

Прописано је да се првобитно планирана средства за одређену јавну набавкуне могу повећати за више од 10%, осим у случају елементарних непогода,хаварија или ванредних догађаја чије наступање не зависи од воље наручиоца. Наовај начин закон подстиче наручиоце да пажљивије планирају набавке чиме сеповећава њихова ефикасност и укупна финансијска дисциплина. Наручилац можеизменити план набавки у случају ребаланса буџета, односно измена финансијскогплана, али тако да све измене буду видљиве у односу на основни план и да свеизмене буду образложене.

Наручилац је обавезан да до 31. јануара донесе план набавки за текућугодину и да га у року од 10 дана од дана доношења достави у електронској формиДржавној ревизорској институцији и Управи за јавне набавке, које на тај начинмогу ефикасније вршити контролу у свом домену. Све измене у плану морају битиевидентиране, а наручилац је дужан да до 31. марта достави Управи за јавненабавке и Државној ревизорској институцији извештај о извршењу плана набавкиза претходну годину. Предвиђено је да Управа за јавне набавке ближе уређујесадржину и форму плана набавки.

6. Покретање поступка

Услови за покретање поступка

Члан 52.

Наручилац може да покрене поступак јавне набавке ако је набавкапредвиђена у плану набавки наручиоца и ако су за ту набавку предвиђена средства

у буџету Републике Србије, територијалне аутономије, локалне самоуправе или уфинансијском плану наручиоца.

Ако уговор о јавној набавци траје више година, обавезе које ће доспевати унаредним годинама морају бити уговорене у складу са законом којим се уређујебуџетски систем.

Ако нису донети буџет Републике Србије, територијалне аутономије,локалне самоуправе или финансијски план другог наручиоца, наручилац можепочети поступак јавне набавке само до износа средстава планираних у складу сапрописом о привременом финансирању.

Члан 52. прописује услове за покретање поступка јавне набавке. Предвиђеноје да се поступак јавне набавке може покренути ако је набавка планирана и ако супредвиђена средства у буџету, односно финансијском плану. Ако уговор о јавнојнабавци траје више година, обавезе које ће доспевати у наредним годинама морајубити уговорене у складу са Законом о буџетском систему. Дакле, два су основнауслова за покретање поступка јавне набавке и то – први да је набавка предвиђена уплану набавки, и други – да за то постоје средства. Ова два услова морају битикумулативно испуњена.

Одлука о покретању поступка

Члан 53.

Наручилац покреће поступак јавне набавке доношењем одлуке о покретањупоступка у писаном облику која садржи:

1) назив и адресу наручиоца, односно пословно име;2) редни број јавне набавке за текућу годину;3) предмет јавне набавке, назив и ознаку из општег речника набавке;4) врсту поступка јавне набавке;5) процењену вредност јавне набавке;6) оквирне датуме у којима ће се спроводити појединачне фазе поступка

јавне набавке;7) податке о апропријацији у буџету, односно финансијском плану.У случају примене преговарачког поступка или конкурентног дијалога

одлука садржи и разлоге за примену тог поступка.У случају примене преговарачког поступка без објављивања позива за

подношење понуда одлука садржи и основне податке о лицима којима ћенаручилац упутити позив за подношење понуде и разлоге за упућивање позива тимлицима.

Одлука може да садржи и друге елементе, ако наручилац процени да супотребни за спровођење поступка јавне набавке.

Наручилац покреће поступак јавне набавке доношењем „одлуке опокретању поступка јавне набавке“ и то у писаној форми. Члан 53. одређујеобавезне елементе одлуке о покретању поступка јавне набавке. Одлуком опокретању одређена средства дефинитивно се опредељују за одређену намену, јерза разлику од плана, доношењем одлуке се прецизније одређује предмет јавне

набавке, процењена вредност, трајање уговора, врста поступка, динамика јавненабавке и сл.

Процењена вредност из тачке 5) става 1. овог члана подразумева и њенопрецизирање, тј. у одлуци о покретању поступка јавне набавке потребно је навестии на којој позицији/конту у плану су планирана средства за предметну јавнунабавку.

У случају примене преговарачког поступка или конкурентног дијалогаодлука садржи и разлоге за примену тог поступка. Прописано је да се у одлуку опокретању преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понудаобавезно уносе разлози за примену тог поступка и основни подаци о лицимакојима ће наручилац упутити позив за подношење понуде као и разлоге заупућивање позива тим лицима.

Одлуку о покретању поступка углавном потписује директор, односно другизаконски или статутарни заступник наручиоца који спроводи набавку. Интернимактом, међутим, наручилац може одредити које ће лице код наручиоца битиовлашћено да потписује одлуке о покретању поступка, решења о образовањукомисије и друга слична акта.

Комисија за јавну набавку

Члан 54.

Поступак јавне набавке спроводи комисија за јавну набавку (у даљем тексту:комисија) која се образује решењем наручиоца.

Решење о образовању комисије (у даљем тексту: решење) доноси органнаручиоца надлежан за доношење одлуке о покретању поступка јавне набавке.

Решење садржи:1) назив и адресу наручиоца, односно пословно име;2) правни основ за доношење решења;3) назив органа који доноси решење;4) назив решења;5) наводе о образовању комисије, предмету јавне набавке, броју јавне

набавке, именовању чланова комисије, овлашћењима и дужностима комисије,задацима комисије и роковима за њихово извршење.

Решењем се именују заменици чланова комисије.Комисија има најмање три члана од којих је један службеник за јавне

набавке или лице са стеченим образовањем на правном факултету, на студијамадругог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академскестудије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама утрајању од најмање четири године.

У поступцима јавних набавки чија је процењена вредност већа одтроструког износа из члана 39. став 1. овог закона, службеник за јавне набавке јечлан комисије.

За чланове комисије се именују лица која имају одговарајуће стручнообразовање из области из које је предмет јавне набавке.

Ако наручилац нема запослено лице које има одговарајуће стручнообразовање из области из које је предмет јавне набавке, у комисију се можеименовати лице које није запослено код наручиоца.

У комисију се не могу именовати лица запослена, односно радно ангажованакод лица којем је поверена израда конкурсне документације.

У комисију се не могу именовати лица која могу бити у сукобу интереса затај предмет јавне набавке.

Након доношења решења, чланови комисије потписују изјаву којомпотврђују да у предметној јавној набавци нису у сукобу интереса.

Комисија је дужна да спроведе поступак јавне набавке одређен у одлуци опокретању поступка и одговорна је за законитост спровођења поступка.

Комисија:1) припрема конкурсну документацију, огласе о јавним набавкама, измене

или допуне конкурсне документације, додатне информације или објашњења у везиса припремањем понуда или пријава;

2) отвара, прегледа, оцењује и рангира понуде или пријаве;3) води преговарачки поступак;4) сачињава писмени извештај о стручној оцени понуда;5) припрема предлог одлуке о додели уговора, предлог одлуке о закључењу

оквирног споразума, предлог одлуке о обустави поступка јавне набавке, као ипредлог одлуке о признавању квалификације;

6) одлучује поводом поднетог захтева за заштиту права;7) предузима друге радње у поступку у зависности од врсте поступка и

предмета набавке.Комуникацију са заинтересованим лицима и понуђачима обављају

искључиво чланови комисије.

Чланом 54. прописано је да јавну набавку спроводи комисија и одређен јењен састав. Одређена је обавезна садржина решења о образовању комисије.Одређено је да један од чланова комисије мора бити дипломирани правник пообразовању, тј. лице са завршеним одговарајућим студијама на правном факултетуили службеник за јавне набавке, дакле алтернативно. На овај начин, нијенеопходно као до сада да наручилац запошљава и дипломираног правника и лицекоје је службеник за јавне набавке.

Ако је процењена вредност јавне набавке већа од 9.000.000 динара, тј. одтроструког износа који представља границу за примену јавне набавке малевредности, члан комисије мора бити службеник за јавне набавке. Прописано једа за чланове комисије могу бити именована лица која имају одговарајуће стручнообразовање из области из које је предмет јавне набавке, а ако наручилац нематаквог запосленог, може именовати и лице које није запослено код наручиоца.

Одређени су задаци комисије како се не би дешавало да наручиоци имајуразличиту праксу, а с обзиром на важност овим одредбама је место у закону, а неподзаконском акту. Одређено је да комисија: припрема конкурсну документацију,огласе о јавним набавкама, измене или допуне конкурсне документације, додатнеинформације или објашњења у вези с припремањем понуда или пријава; отвара,прегледа, оцењује и рангира понуде или пријаве; води преговарачки поступак;сачињава писмени извештај о стручној оцени понуда; припрема предлог одлуке ододели уговора, предлог одлуке о закључењу оквирног споразума, предлог одлуке

о обустави поступка јавне набавке, као и предлог одлуке о признавањуквалификације; одлучује поводом поднетог захтева за заштиту права; предузимадруге радње у поступку у зависности од врсте поступка и предмета набавке;

Изричито је прописано да је комисија за јавну набавку дужна да спроведепоступак јавне набавке који је одређен одлуком о покретању поступка. Ово јенарочито важно у случају питања одговорности за врсту изабраног поступка. Усмислу закона одговорност за покретање поступка је искључиво на лицу које јеодговорно за доношење одлуке о покретању. Такође, изричито је прописано дакомуникацију са свим заинтересованим лицима и понуђачима врше искључивочланови комисије.

7. Огласи о јавној набавци

У чл. 55–60. прописане су врсте огласа о јавној набавци, начин и роковиобјављивања и општи речник набавке.

Врсте огласа

Члан 55.

Огласи о јавној набавци су:1) претходно обавештење;2) позив за подношење понуда и пријава;3) обавештење о систему динамичне набавке;4) позив за учешће на конкурсу за дизајн;5) обавештење о признавању квалификације;6) обавештење о закљученом оквирном споразуму;7) обавештење о покретању преговарачког поступка без објављивања позива

за подношење понуда;8) обавештење о закљученом уговору;9) обавештење о резултатима конкурса;10) обавештење о обустави поступка јавне набавке.Садржина огласа о јавној набавци одређена је у Прилогу 3.Управа за јавне набавке утврдиће стандардне обрасце за огласе о јавној

набавци у складу са Прилогом 3 овог закона.

У члану 55. постоје три основне врсте огласа: претходно обавештење,затим позиви (за подношење понуда и пријава, односно за учешће на конкурсу задизајн), и разна обавештења (којих има седам, у зависности од садржине, која јеодређена у Прилогу 3). Управа за јавне набавке обавезана је да сачини стандарднеобрасце огласа о јавним набавкама у складу с правилима и подацима из Прилога 3.

Општи речник набавке

Члан 56.

Наручилац је дужан да у огласима о јавној набавци приликом дефинисањапредмета јавне набавке користи називе и ознаке из општег речника набавке.

Влада Уредбом утврђује општи речник набавке у складу са одговарајућимречником у Европској унији – CPV (Common Procurement Vocabulary).

Општи речник набавке законом је дефинисан као референтни системкласификације предмета јавне набавке, примењив на уговоре о јавним набавкама,којим се истовремено обезбеђује усклађеност с другим постојећимкласификацијама (члан 3. тачка 38) Закона о јавним набавкама). Како би се описипредмета јавне набавке стандардизовали, чланом 56. предвиђено је да Влада донесепосебну уредбу којом ће утврдити општи речник набавке по угледу на CPV(Common Procurement Vocabulary) у Европској унији. У Европској унији каомултијезичкој заједници овај речник је знатно унапредио конкуренцију,омогућивши пре свега компанијама из других држава чланица да успешноучествују на тендерима. Општи речник набавке омогућиће потпуну и прецизнупримену института истоврсности предмета јавне набавке. Наручилац је дужан да уогласима о јавној набавци приликом дефинисања предмета јавне набавке користиназиве и ознаке из општег речника набавке.

Начин објављивања огласа

Члан 57.

Огласи о јавној набавци објављују се на Порталу јавних набавки и наинтернет страници наручиоца.

Огласи о јавној набавци из члана 55. став 1. тач. 2), 4) до 6), 9) и 10) упоступку јавне набавке чија је процењена вредност већа од 5.000.000 динара задобра и услуге и 10.000.000 динара за радове, објављују се и на Порталу службенихгласила Републике Србије и база прописа.

На висину накнаде за објављивање огласа о јавној набавци на Порталуслужбених гласила Републике Србије и база прописа, сагласност даје Влада.

Ако је процењена вредност јавне набавке већа од 250.000.000 динара задобра и услуге и 500.000.000 динара за радове, наручилац је дужан да оглас о јавнојнабавци из члана 55. став 1. тач. 2) до 4) овог закона објави и на страном језику,који се обично користи у међународној трговини у области из које је предмет јавненабавке.

Наручилац који не поседује интернет страницу није дужан да формираинтернет страницу ради објављивања огласа о јавној набавци.

У члану 57. прописан је начин објављивања огласа, који се можеразликовати у зависности од врсте поступка јавне набавке и процењене вредности.Трошкови оглашавања су смањени, будући да ће се сви огласи објављивати наПорталу јавних набавки. Обавеза објављивања конкурсне документације,искључује у потпуности трошкове умножавања и достављања конкурснедокументације.

За све врсте поступака, без обзира на вредност, одређено је да се огласи ојавној набавци објављују на Порталу јавних набавки и на интернет страницинаручиоца. Изричито је наведено да наручилац који нема интернет страницу ниједужан да је формира искључиво ради објављивања огласа о јавним набавкама, како

се не би трошкови израде интернет страница правдали овим законом. Обавезаобјављивања на интернет страници наручиоца предвиђена је како би наручиоцикоји већ имају интернет страницу искористили овај све популарнији видоглашавања и како би на тај начин додатно допринели повећању транспарентностии конкуренције.

Обавеза објављивања у „Службеном гласнику РС“ укинута је, чиме ћенаручиоци остварити знатне уштеде, а истовремено ће се поступак убрзати, будућида је просечна цена објављивања позива за подношење понуда (у зависности одобима) износила неколико хиљада динара и да су при том објављивани у року од 15дана, а некада и након протека тог рока.

У поступку јавне набавке чија је процењена вредност већа од 5.000.000динара за добра и услуге и 10.000.000 динара за радове, позив за подношењепонуда и пријава; позив за учешће на конкурсу за дизајн; обавештење о признавањуквалификације; обавештење о закљученом оквирном споразуму; обавештење орезултатима конкурса; као и обавештење о обустави поступка јавне набавке,објављују се и на Порталу службених гласила Републике Србије и базапрописа. Влада даје сагласност на висину накнаде за објављивање огласа о јавнојнабавци на Порталу службених гласила Републике Србије и база прописа.

Ако је процењена вредност јавне набавке већа од 250.000.000 динара задобра и услуге и 500.000.000 динара за радове, наручилац је дужан да позив заподношење понуда и пријава, обавештење о систему динамичне набавке и позив заучешће на конкурсу за дизајн објави и на страном језику, који се обично користиу међународној трговини у области из које је предмет јавне набавке.

Члан 58.

Наручилац може да објави позив за подношење понуда или пријава и унеком специјализованом листу према предмету конкретне јавне набавке.

Приликом одлучивања о објављивању огласа на начин из става 1. овогчлана, наручилац посебно води рачуна о процењеној вредности јавне набавке,трошковима оглашавања, врсти, сложености и специфичности предмета јавненабавке, развијености домаћег тржишта и броју домаћих понуђача који су способнида изврше набавку.

У члану 58. прописано је да се позив за подношење понуда или пријаваможе објавити и у неком специјализованом листу, у зависности од предмета јавненабавке. Закон даје смернице наручиоцима који треба да им помогну у процени дали је целисходно објавити оглас на овај начин: процењена вредност јавне набавке,врста, сложеност и специфичност предмета јавне набавке, развијеност домаћегтржишта и број домаћих понуђача који су способни да изврше набавку. При томе,закон не специфицира да ли је реч о објављивању у домаћем листу, или намеђународном нивоу. Ако се оцени да број домаћих понуђача који су способни даизврше набавку није задовољавајући, намеће се закључак да би оглас требало дабуде објављен и у неком иностраном часопису, односно специјализованом листу.

Претходно обавештење

Члан 59.

Наручилац је дужан да најмање једном годишње, на почетку године, објавипретходно обавештење о намери да спроведе поступак јавне набавке:

1) добара, уколико је укупна процењена вредност истоврсних добара нагодишњем нивоу већа од петнаестоструког износа из члана 39. став 1. овог закона;

2) услуга, уколико је укупна процењена вредност истоврсних услуга нагодишњем нивоу већа од петнаестоструког износа из члана 39. став 1. овог закона;

3) радова уколико је укупна процењена вредност истоврсних радова нагодишњем нивоу већа од двадесетоструког износа из члана 39. став 1. овог закона.

Садржина претходног обавештења одређена је у Прилогу 3А.

Закон у члану 59. прописује обавезу објављивања претходногобавештења, најмање једном годишње и на почетку године, према процењенојвредности јавне набавке истоврсних добара, услуга и радова на годишњем нивоу.На овај начин наручилац ће објављивати претходно обавештење за истоврсненабавке чија укупна вредност годишње прелази 45 милиона динара за добра иуслуге, односно 60 милиона динара за радове. Овим је спречена могућност данаручилац уситни набавку и избегне објављивање претходног обавештења. Осимтога, за понуђаче је важно да знају колико укупно добара, услуга или радоваодређене врсте наручилац намерава да набави у току године, без обзира на то да лиће то бити у једном или више поступака. Садржина претходног обавештењаодређена је у Прилогу 3А.

Објављивање позива за подношење понуде и позива за подношење пријава

Члан 60.

Наручилац је дужан да објави позив за подношење понуде у:1) отвореном поступку;2) поступку јавне набавке мале вредности;3) преговарачком поступку са објављивањем позива за подношење понуда.Наручилац је дужан да објави позив за подношење пријава у:1) рестриктивном поступку;2) квалификационом поступку;3) конкурентном дијалогу.Садржина позива за подношење понуда одређена је у Прилогу 3Б, а

садржина позива за подношење пријава у Прилогу 3В.

У члану 60. уређено је објављивање позива за подношење понуде и позиваза подношење пријава. Обавеза објављивања позива за подношење понуде постојиу: отвореном поступку, поступку јавне набавке мале вредности, и преговарачкомпоступку са објављивањем позива за подношење понуда, а за подношење пријавау: рестриктивном поступку, квалификационом поступку и конкурентном дијалогу.

Садржина позива за подношење понуда одређена је у Прилогу 3Б, а садржинапозива за подношење пријава у Прилогу 3В.

8. Конкурсна документација

Одредбе из чл. 61–63. регулишу припрему, достављање и измене и допунеконкурсне документације.

Припрема и садржина конкурсне документације

Члан 61.

Наручилац је дужан да припреми конкурсну документацију тако дапонуђачи на основу ње могу да припреме прихватљиву понуду.

Наручилац није дужан да објави процењену вредност јавне набавке.Подаци садржани у конкурсној документацији морају бити истоветни са

подацима који су наведени у позиву за подношење понуда.Конкурсна документација сходно врсти поступка и природи предмета јавне

набавке садржи:1) упутство понуђачима како да сачине понуду;2) образац понуде;3) услове и упутство како се доказује испуњеност услова;4) модел уговора;5) врсту, техничке карактеристике (спецификације), квалитет, количину и

опис добара, радова или услуга, начин спровођења контроле и обезбеђивањагаранције квалитета, рок извршења, место извршења или испоруке добара,евентуалне додатне услуге и сл. (осим у случају набавке кредита као финансијскеуслуге када се сачињава кредитни захтев);

6) техничку документацију и планове, односно документацију о кредитнојспособности наручиоца у случају јавне набавке финансијске услуге кредита;

7) образац структуре понуђене цене, са упутством како да се попуни;8) образац трошкова припреме понуде;9) изјаву о независној понуди.У случају јавних набавки код којих је позив за подношење понуде објављен

на страном језику, наручилац је дужан да у конкурсној документацији наведедржавни орган или организацију, односно орган или службу територијалнеаутономије или локалне самоуправе где се могу благовремено добити и исправниподаци о пореским обавезама, заштити животне средине, заштити призапошљавању, условима рада и сл., а који су везани за извршење уговора о јавнојнабавци.

Министарство надлежно за послове финансија ближе прописује форму исадржину кредитног захтева из става 4. тачка 5) овог члана, као и форму исадржину документације о кредитној способности наручиоца из става 4. тачка 6)овог члана.

Наручилац може у конкурсној документацији да наведе врсту средставафинансијског обезбеђења којим понуђачи обезбеђују испуњење својих обавеза у

поступку јавне набавке, као и испуњење својих уговорних обавеза, односно заповраћај авансног плаћања (различити облици ручне залоге хартија од вредностиили других покретних ствари, хипотека, меница, јемство другог правног лица саодговарајућим бонитетом, банкарске гаранције, полисе осигурања и др.).

Наручилац је дужан да захтева средство обезбеђења за повраћај аванса акоје конкурсном документацијом предвиђено авансно плаћање, без обзира напроценат или износ аванса.

У случају спровођења поступка јавне набавке чија је процењена вредноствећа од износа из члана 57. овог закона, наручилац је у обавези да захтевабанкарску гаранцију као средство обезбеђења за испуњење уговорних обавеза.

Конкурсна документација може да садржи и друге елементе који су, собзиром на предмет јавне набавке и врсту поступка, неопходни за припремупонуде.

Наручилац је дужан да редним бројем означи сваку страну конкурснедокументације и укупан број страна конкурсне документације.

Управа за јавне набавке ближе уређује обавезне елементе конкурснедокументације и утврђује оквирне моделе конкурсних документација.

Члан 61. регулише припрему и садржину конкурсне документације.Наручилац је дужан да припреми конкурсну документацију тако да понуђачи наоснову ње могу да припреме прихватљиву понуду. Прихватљива понуда је понудакоја је благовремена, коју наручилац није одбио због битних недостатака, која јеодговарајућа, која не ограничава, нити условљава права наручиоца или обавезепонуђача и која не прелази износ процењене вредности јавне набавке (члан 3.тачка 33) Закона о јавним набавкама).

Изричито је одређено да наручилац није у обавези да објави процењенувредност јавне набавке, што није било правило ни у досадашњој пракси. Законоставља слободу наручиоцу да ако оцени целисходним може да објави процењенувредност.

У случају набавке кредита као финансијске услуге наручилац сачињавакредитни захтев и прибавља документацију о својој кредитној способности, штопредставља део конкурсне документације. Министарство надлежно за пословефинансија ближе прописује форму и садржину кредитног захтева, као и форму исадржину документације о кредитној способности наручиоца.

Одређена је обавезна садржина конкурсне документације и прописано да ћесе њена садржина детаљније уредити подзаконским актом.

Средства финансијског обезбеђења

Посебну садржину конкурсне документације представљају средставафинансијског обезбеђења (члан 61. ст. 7– 9).

Наручилац може у конкурсној документацији да наведе врсту средставафинансијског обезбеђења којим понуђачи обезбеђују испуњење својих обавеза упоступку јавне набавке, као и испуњење својих уговорних обавеза, односно заповраћај авансног плаћања (различити облици ручне залоге хартија од вредностиили других покретних ствари, хипотека, меница, јемство другог правног лица саодговарајућим бонитетом, банкарске гаранције, полисе осигурања и др.). Дакле

закон разликује три ситуације за које се могу захтевати средства обезбеђења: 1)обезбеђење испуњења обавеза понуђача у самом поступку јавне набавке за случајда понуђач, чија је понуда оцењена као најповољнија, одбије да закључи уговор(нпр. лицитациона банкарска гаранција, која се назива и гаранција за озбиљностпонуде), 2) обезбеђење испуњења уговорних обавеза понуђача, односно добављачаиз закљученог уговора о јавној набавци (нпр. банкарска гаранција за доброизвршење посла код уговора о грађењу, или меница код уговора о депозиту), и 3)обезбеђење за повраћај авансног плаћања (нпр. банкарска гаранција за повраћајаванса или меница). У обезбеђење испуњења уговорних обавеза понуђача сврставасе и обезбеђење за отклањање грешака у гарантном периоду у случају када јепредмет јавне набавке такав да захтева гаранцију за исправан рад (нпр. банкарскагаранција за отклањање грешака у гарантном року), јер и отклањање недостатакау гарантном року спада у уговорне обавезе понуђача. Нпр., према одредби из члана644. став 1. Закона о облигационим односима, извођач одговара за недостатке уизради грађевине који се тичу њене солидности, уколико би се ти недостаципоказали за време од десет година од предаје и пријема радова.

Док су у првом и другом случају средстава финансијског обезбеђењафакултативна, односно нису обавезна, јер наручилац може, али не мора да захтевадавање обезбеђења, у трећем случају – наручилац је дужан да захтева средствообезбеђења за повраћај аванса ако је конкурсном документацијом предвиђеноавансно плаћање, без обзира на проценат или износ аванса. Дакле, и када авансније велике вредности наручилац је дужан да од понуђача прибави одговарајућесредство обезбеђења за повраћај неоправданог аванса, нпр. за враћање аванса којиније покривен изведеним грађевинским радовима.

Ако понуђач уз понуду није доставио тражено средство обезбеђења, билообавезно, било факултативно, сматра се да понуда има битан недостатак, што језаконски разлог за одбијање понуде (члан 106. тачка 4).

Као добро решење у пракси показало се да се код спровођења поступкајавне набавке мале вредности као средства финансијског обезбеђења од понуђачазахтевају менице (бланко, соло менице с меничним овлашћењем), а у осталимпоступцима јавних набавки банкарске гаранције. На тај начин, понуђачи супоштеђени трошкова прибављања банкарских гаранција, бар у случајевима када сеспроводи набавка вредна неколико стотина хиљада динара, а наручилац је ипакфинансијски обезбедио јавну набавку.

Обавеза прибављања банкарске гаранције

Такође, у случају спровођења поступка јавне набавке чија је процењенавредност већа од 5.000.000 динара за добра и услуге и 10.000.000 динара за радове,наручилац је у обавези да захтева банкарску гаранцију као средство обезбеђењаза испуњење уговорних обавеза. Код одређивања вредности набавке за коју постојиобавеза прибављања банкарске гаранције закон, међутим, није довољно јасан, јерупућује на износ из члана 57. који има више ставова, и у ставу 2. одређујевредност од 5.000.000 динара за добра и услуге и 10.000.000 динара за радове, кадапостоји обавеза објављивања огласа и на Порталу службених гласила РепубликеСрбије и база прописа, док у ставу 4. прописује много више износе – 250.000.000динара за добра и услуге и 500.000.000 динара за радове, када је наручилац дужан

да оглас о одређеној врсти јавне набавке објави и на страном језику, који сеобично користи у међународној трговини у области из које је предмет јавненабавке. Или је законодавац омашком изоставио навођење става члана 57. који јеимао у виду приликом одређивања граничне вредности за обавезу прибављањабанкарске гаранције, или је желео да у зависности од врсте поступка јавненабавке пропише и различите вредности набавке у којима је банкарска гаранцијаобавезно средство финансијског обезбеђења.

Наведено решење из новог закона, разликује се од начина на који је овопитање било регулисано у претходном закону. Наиме, у члану 30. претходногЗакона о јавним набавкама није био одређен гранични износ, већ је исти упућиваона закон којим се уређује годишњи буџет Републике Србије којим се прописиваоизнос средстава јавне набавке изнад којег је наручилац дужан да захтева банкарскугаранцију за испуњење обавеза у поступку јавне набавке, као и за испуњењеуговорних обавеза. У члану 33. Закона о буџету Републике Србије за 2012. годинубило је прописано да „за јавну набавку изнад износа средстава од 673.000.000динара, наручилац захтева банкарску гаранцију у поступку јавне набавке у складуса одредбама Закона о јавним набавкама“ („Сл. гласник РС“, број 116/08). А учлану 34. Закона о буџету Републике Србије за 2013. годину („Сл. гласник РС“,број 114/2012) прописан је гранични износ од 710.015.000 динара.

Када се упореде износи који су важили по претходном закону, и износи изчлана 57. новог закона, на који упућује члан 61. став 9, као и правна природа,значај, процедура и велики трошкови издавања банкарске гаранције (банкарскапровизија, затим обавезно конституисање хипотеке у корист банке – гаранта, заобезбеђење обавеза налогодавца – понуђача из уговора о издавању банкарскегаранције, ако је рок важења гаранције преко годину дана), намеће се закључак даби по новом Закону обавеза прибављања банкарске гаранције требало да важи самоу случају спровођења поступка јавне набавке велике вредности, дакле, чија јепроцењена вредност већа од 250.000.000 динара за добра и услуге и 500.000.000динара за радове. Наравно, ако се узме растући проценат ненаплативихпотраживања и финансијска криза због које велики број привредних субјеката нијеу стању да благовремено испуњава своје уговорне обавезе, може се бранити идруго становиште, по коме би банкарска гаранција била обавезно средствофинансијског обезбеђења код набавки чија је вредност већа од 5.000.000 динара задобра и услуге, односно 10.000.000 динара за радове.

У пословању привредних субјеката појмом „банкарска гаранција“означавају се различити правни институти, који имају за циљ обезбеђењеиспуњења уговором преузетих обавеза. Реч је о различитим средствимаобезбеђења, како персоналним (менично јемство, акцептирање менице,документарни акредитив и сл.), тако и реалним, односно стварно-правним (ручназалога, хипотека, заложно право на хартијама од вредности). Обезбеђење испуњењауговорних обавеза заједничка је одлика наведених института који у ширем смислупредстављају „банкарске гаранције“ за испуњење уговорних обавеза. Банкарскагаранција у ужем смислу, међутим, посебан је правни институт који имаспецифичне карактеристике које га, и поред одређених додирних тачака, битноразликују од напред наведених института.

Банкарска гаранција је банкарски услужни посао којим банка гарантујеповериоцу да ће дужник уредно извршити своју обавезу, тј. да ће повериоцуизмирити обавезу о доспелости ако то дужник не учини. Банка се код ових послова

појављује у улози јемца. Банкарска гаранција регулисана је у чл. 1083–1087.Закона о облигационим односима.

Банкарском гаранцијом обавезује се банка према примаоцу гаранције(кориснику) да ће му за случај да му треће лице не испуни обавезу о доспелостиизмирити обавезу ако буду испуњени услови наведени у гаранцији. Према члану1083. Закона о облигационим односима, гаранција мора бити издата у писменојформи. Из изложене законске дефиниције правна теорија је извела закључак да јебанкарска гаранција по својој правној природи једнострани правни посао(једнострани акт), а не уговор, јер обавеза банке према кориснику гаранције настајеједностраном изјавом воље банке израженој у датој гаранцији. Постоје, међутим, идруга мишљења према којима је банкарска гаранција једнострано обавезни уговоризмеђу банке и корисника гаранције, јер обавеза настаје само за банку. У прилоговом другом мишљењу говори и чињеница да је институт банкарске гаранцијесадржан у другом делу Закона о облигационим односима који носи наслов„УГОВОРИ“.

Врсте банкарских гаранција – лицитациона, чинидбена и за повраћај аванса

Банкарска гаранција служи као средство обезбеђења испуњења уговорнихобавеза и спада у групу неутралних банкарских послова. Правне теорије банкарскугаранцију сврставају у банкарске услужне послове. Банкарска гаранцијапредвиђена је као инструмент обезбеђења испуњења обавеза понуђача по Закону ојавним набавкама. У суштини, Закон о јавним набавкама, према врсти правногпосла чије се испуњење обезбеђује, разликује три врсте банкарске гаранције и то:лицитациону гаранцију, гаранцију за добро извршење посла, као и гаранцију завраћање аванса.

Иако постоје одређене сличности са уговором о јемству, битна разлика сесастоји у томе што код јемства јемац одговара за туђу обавезу, док год банкарскегаранције банка одговара за своју обавезу и извршава своју обавезу, а недужникову. Правна зависност јемчеве обавезе у односу на обавезу главног дужникаиз основног посла означава се као акцесорност и према схватању правне теорије ипраксе представља основни и главни критеријум разликовања јемства одбанкарских гаранција. Отуда јемство пружа повериоцу сигурност само противризика инсолвентности дужника из главног уговора, али не и против ризикаправног постојања обавезе тог дужника, нпр. ако основни посао није пуноважнонастао, или је касније престао, или постао непуноважан.

Банка гарант је у ствари осигуравач у погледу одређених ризика. Самодавање гаранције (однос између банке и налогодавца) везује се за персоналитетодређене банке и реч је о уговору intuitu personae. Након пријема захтева заиздавање банкарске гаранције банка врши проверу бонитета налогодавца и поправилу, прихвата захтев налогодавца уколико је та банка пословна банка дужника,те као таква зна за укупно пословање налогодавца.

Према томе понуђачи могу банкарском гаранцијом обезбеђивати не самосвоје уговорне обавезе, дакле, испуњење обавезе из већ закључених уговора ојавним набавкама, него и обавезе из поступка јавне набавке, које претходезакључењу уговора, као што је нпр. обавеза понуђача да потпише уговор када јењегова понуда изабрана у смислу члана 113. Нови Закон, међутим не садржиизричиту одредбу да „по истеку рока за подношење понуда понуђач не може

повући нити мењати понуду, а уколико то ипак учини или уколико не потпишеуговор када је његова понуда изабрана, наручилац је овлашћен да уновчигаранцију дату уз понуду“, како је било прописано у члан 59. став 4. претходногзакона. Упркос таквом недостатку, и по новом Закону могуће је користитилицитациону банкарску гаранцију, за обезбеђење наведених обавеза из поступка.Лицитационом банкарском гаранцијом покривају се све штете до висинегарантованог износа које би наручилац (инвеститор) претрпео у случају да учесникна лицитацији, чија је понуда прихваћена као најповољнија, не закључи уговор ограђењу или други уговор о јавној набавци или не обезбеди банкарску гаранцију задобро извршење посла или, противно забрани установљеној Законом о јавнимнабавкама, повуче или измени понуду по истеку рока за подношење понуда. Рокважења лицитационе гаранције најчешће се одређује према року у којем јенаручилац дужан да, у складу са објављеним условима лицитације, изврши изборнајбољег понуђача.

Када су у питању обезбеђење испуњења обавезе из уговора о јавнимнабавкама посебно је значајна „чинидбена банкарска гаранција за доброизвршење посла“. Банкарском гаранцијом за добро извршење посла банка сеобавезује према кориснику (наручиоцу, купцу) да ће му исплатити одређениновчани износ, ако његов сауговарач, односно дужник из основног правног посла(извођач, продавац) не испуни или неуредно испуни своју уговорну обавезу. Овомврстом гаранције банка преузима одговорност за испуњење уговора о грађењу, каои за одговорност за недостатке на грађевини у смислу чл. 641. и 644. Закона ооблигационим односима, односно за квалитативне и квантитативне недостатке нароби према одредбама о одговорности продавца за материјалне недостатке из чл.478–500. истог закона. Овде ваља напоменути, да је за разлику од обавеза извођачакод уговора о грађењу, односно продавца код уговора о продаји, обавеза банке –гаранта увек и само новчана. То значи да банка одговара за недостатке уиспуњењу уговора до висине гарантованог новчаног износа.

Када је у питању обезбеђење обавезе из поступка јавне набавке, којепретходе закључењу уговора, као што је нпр. обавеза понуђача да потпише уговоркада је његова понуда изабрана, реч је о посебној врсти лицитационе банкарскегаранције којом се покривају све штете до висине гарантованог износа које бинаручилац (инвеститор) претрпео у случају да учесник на лицитацији, чија јепонуда прихваћена као најповољнија, не закључи уговор о грађењу (или другиуговор о јавној набавци) или не обезбеди банкарску гаранцију за добро извршењепосла. Рок важења лицитационе гаранције најчешће се одређује према року у којемје наручилац дужан да, у складу са објављеним условима лицитације, изврши изборнајбољег понуђача.

Такође, посебна врста гаранције за враћање аванса постоји у поступкујавних набавки где наручилац може у конкурсној документацији да наведебанкарску гаранцију као средство финансијског обезбеђења за повраћај авансногплаћања (члан 61. став 8. Закона о јавним набавкама). Гаранцијом за враћањеаванса као посебном врстом банкарске гаранције, која је класификована премаврсти правног посла чије се испуњење обезбеђује, банка преузима обавезу премакориснику гаранције да ће му исплатити гарантовани износ у случају ако његовдужник из основног уговора (извођач радова, продавац) не изврши своје уговорнеобавезе за које је корисник гаранције дао аванс или уопште не врати аванс.

Иако Закон о јавним набавкама, у случају набавке велике вредности,прописује обавезу прибављања банкарске гаранције као средства обезбеђења заиспуњење уговорних обавеза, које такође може бити једно од обавезних средставаобезбеђења за повраћај аванса, не регулише питање да ли наручиоци могу даприхватају и гаранције страних банака или искључиво мора бити прибављенагаранција домаће банке, као одговарајуће средство обезбеђења. У свету, а и уземљама у региону постоје различите врсте банкарских гаранција, које се у мањојили већој мери разликују од банкарске гаранције из нашег Закона о облигационимодносима. Нпр. Закон о обвезним односима Републике Хрватске, из 2005. године(Прочишћени текст закона, „Народне новине“, бр. 35/05, 41/08) не садржи изричитуодредбу да „банка измирује обавезу из гаранције у новцу и у случају да сегаранцијом обезбеђује неновчана обавеза“, као што је то регулисано у члану 1084.нашег Закона о облигационим односима. С друге стране, у Републици Црној Горибанкарска гаранција уређена је одредбама чл. 1186–1190. Закона о облигационимодносима („Сл. лист Црне Горе“, бр. 47/2008), готово на исти начин као и у нашемЗакону о облигационим односима. Поред примене меродавног права на банкарскугаранцију стране банке (за друге уговоре, у које би требало да спада и банкарскагаранција, меродавно је право места где се у време пријема понуде налазилопребивалиште, односно седиште понудиоца, члан 20. тачка 20. Закона о решавањусукоба закона с прописима других земаља, „Сл. лист СФРЈ“, бр. 43/82, 72/82, „Сл.лист СРЈ“, бр. 46/96, „Сл. гласник РС“, бр. 46/2006), додатни проблем може дапредставља и заснивање међународне судске надлежности у спору за наплатугаранције, који би покренуо корисник – наручилац против банке – гаранта, јер јеосновно правило да се међународна надлежност суда одређује према седиштутуженог (члан 46. став 1. Закона о решавању сукоба закона са прописима другихземаља). Поред тога, у нашем право банкарска гаранција је веродостојна исправа наоснову које се може спровести ефикасан поступак наплате потраживања, поодредбама о извршењу на основу веродостојне исправе из чл. 18, 46–49. Закона оизвршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС“, бр. 31/2011) у коме су разлози заприговор редуковани и формализовани у корист повериоца. Закључак је да јегаранција домаће банке повољнија за наручиоца.

Меница као средство обезбеђења обавезе банке из уговора о новчаном депозиту

Појам новчаног депозита одређен је у члану 1035. Закона о облигационимодносима. Уговор о новчаном депозиту је закључен када се банка обавезала даприми, а депонент да положи код банке одређени новчани износ. Овим уговоромбанка стиче право да располаже депонованим новцем и дужна је да га врати премаусловима предвиђеним у уговору. Дакле, банка има обавезу да депоненту вратидепоновани новац према условима предвиђеним у уговору. Једна од уговорнихобавеза може бити и обавеза банке да депоненту плати камату на депозит, иакопостоје и депозити без камате (нпр. наменски орочени депозити за обезбеђењеобавеза депонента према банци по неком другом правном основу, нпр. обавеза изуговора о кредиту или из уговора о издавању банкарске гаранције). У пракси сепоставило питање обавезе банке да изда меницу у корист депонента, као средствофинансијског обезбеђења у смислу члана 61. став 7. Закона о јавним набавкама.

Нови Закон о јавним набавкама у члану 6. прописује да су предмет уговора ојавној набавци услуга услуге наведене у Прилогу 1, који је саставни део овогзакона.

У Прилогу 1 у тачки 6. дефинишу се финансијске услуге као услугеосигурања и банкарске и инвестиционе услуге (осим набавки финансијских услугау вези са емитовањем, продајом, куповином или преносом хартија од вредностиили других финансијских инструмената, као и услуга Народне банке Србије).

Закон изричито помиње набавке кредита као финансијске услуге, а осталебанкарске послове, као што су банкарски новчани депозити, не помиње, али и неискључује из категорије финансијских услуга. Од примене Закона изузете суфинансијске услуге у вези са емитовањем, продајом, куповином или преносомхартија од вредности или других финансијских инструмената, као и услугеНародне банке Србије. Закључак је да у финансијске услуге спадају како новчанидепозити, као пасивни банкарски послови, тако и кредити као активни послови, јерзакон не узима у обзир положај банке у правном односу (да ли је поверилац илидужник), као критеријум за изузимање од примене режима јавних набавки.

Зато наручилац није у обавези, али има право да захтева меницу, а услучајевима набавке велике вредности (члан 61. став 9. и члан 57) у обавези је дазахтева банкарску гаранцију, као средство обезбеђења за испуњење уговорнихобавеза банке из уговора о новчаном депозиту. Закон не прописује врсту меницекао адекватно средство финансијског обезбеђења обавезе понуђача. Код бланкоменица, које се најчешће захтевају, постоји опасност од злоупотребе,попуњавањем менице, противно споразуму странака, на виши износ, с другачијимроковима доспелости и сл., или њеним преношењем на трећа лица, која с дужникомиз основног правног посла нису у непосредном правном односу, и према којима јемогућност истицања меничних приговора знатно ограничена. Ако наручилацпристане, понуђач би могао да изда меницу с клаузулом не по наредби из члана 10.став 2. Закона о меници („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 104/46, „Сл. лист СФРЈ“, бр. 16/65,54/70, 57/89, „Сл. лист СРЈ“, бр. 46/96). Меница на коју је трасант ставио речи не понаредби или други израз који значи то исто, може се пренети само у облику и сдејством обичног уступања (цесије). На тај начин смањена је могућностпреношења менице, јер се иста не може преносити индосаментом, а тиме имогућност злоупотребе. Таква меница назива се „ректа меница“.

Објављивање и достављање конкурсне документације

Члан 62.

Наручилац је дужан да истовремено са објављивањем позива за подношењепонуда, објави конкурсну документацију на Порталу јавних набавки и на својојинтернет страници.

У случају да је део конкурсне документације поверљив, наручилац ће у делуконкурсне документације који објави, навести на који начин и под којим условимазаинтересована лица могу преузети поверљиве делове конкурсне документације.

Чланом 62. прописана је обавеза наручиоца да објави конкурснудокументацију на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници, а

уколико постоје поверљиви делови конкурсне документације обавезу да наведе накоји начин и под којим условима заинтересована лица могу преузети поверљиведелове конкурсне документације. На овај начин спречиће се лоша пракса да секонкурсна документације наплаћује произвољно, тзв. откуп често по цени којазнатно превазилази трошкове умножавања.

Измене и допуне конкурсне документације

Члан 63.

Ако наручилац у року предвиђеном за подношење понуда измени илидопуни конкурсну документацију, дужан је да без одлагања измене или допунеобјави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

Заинтересовано лице може, у писаном облику тражити од наручиоцадодатне информације или појашњења у вези са припремањем понуде, најкаснијепет дана пре истека рока за подношење понуде.

У случају из става 2. овог члана наручилац је дужан да заинтересованомлицу у року од три дана од дана пријема захтева, пошаље одговор у писаномоблику и да истовремено ту информацију објави на Порталу јавних набавки и насвојој интернет страници.

Комуникација у вези са додатним информацијама, појашњењима иодговорима врши се на начин одређен чланом 20. овог закона.

Ако наручилац измени или допуни конкурсну документацију осам или мањедана пре истека рока за подношење понуда, наручилац је дужан да продужи рок заподношење понуда и објави обавештење о продужењу рока за подношење понуда.

По истеку рока предвиђеног за подношење понуда наручилац не може дамења нити да допуњује конкурсну документацију.

Сагласно члану 63. наручилац је обавезан да све измене и допуне конкурснедокументације и појашњења у вези с конкурсном документацијом објави наПорталу јавних набавки и на својој интернет страници. Ако наручилац измени илидопуни конкурсну документацију осам или мање дана пре истека рока заподношење понуда, дужан је да продужи рок за подношење понуда и објавиобавештење о продужењу рока за подношење понуда. По истеку рока предвиђеногза подношење понуда наручилац не може да мења нити да допуњује конкурснудокументацију.

Најчешће измене конкурсне документације односе се на тзв. општи деоконкурсне документације и то најпре приликом уочавања грешака од странепонуђача, настале приликом куцања документације, или неусаглашености текста ујавном позиву и сл. Свака измена техничког дела конкурсне документације наконобјављивања јавног позива, било да је реч о набавци добара, било услуга илирадова, може изазвати сумњу код понуђача да наручилац врши фаворизовањеодређеног понуђача који није могао да испуни техничке критеријуме из објављенејавне набавке. Сумња ће се јавити код понуђача и у случају да наручилац наконобјављивања јавног позива почне да одустаје од захтева из конкурснедокументације којима се тражи достава неког документа, нпр. сертификата,

уговора о заступништву, уговора о овлашћеном сервису, образаца којима седоказује квалификациона структура запослених код понуђача – тзв. М обрасци исл.

Уколико понуђач тражи појашњење конкурсне документације пет или мањедана пре истека рока за подношење понуда, наручилац није дужан да одговори натакав захтев.

9. Процењена вредност јавне набавке

Одредбама из чл. 64–69. прописан је начин израчунавања процењеневредности јавне набавке. Посебно су регулисани начини израчунавања процењеневредности добара, услуга и радова.

Начин одређивања процењене вредности јавне набавке

Члан 64.

Процењена вредност јавне набавке исказује се у динарима, без пореза надодату вредност.

Процењена вредност јавне набавке обухвата укупни плативи износпонуђачу.

Процењена вредност јавне набавке мора бити заснована на спроведеномиспитивању, истраживању тржишта предмета јавне набавке, које укључује проверуцене, квалитета, периода гаранције, одржавања и сл. и мора бити валидна у времепокретања поступка.

Вредност јавне набавке не може се проценити на начин да се избегнеотворени или рестриктивни поступак, односно примена овог закона.

Прописано је да се процењена вредност исказује у динарима без пореза надодату вредност (ПДВ) и да обухвата укупни плативи износ понуђачу. Одређено једа процењена вредност јавне набавке мора бити заснована на спроведеномиспитивању, истраживању тржишта предмета јавне набавке, које укључује проверуцене, квалитета, периода гаранције, одржавања и сл. и да мора бити валидна увреме покретања поступка. Забрањена је процена вредности јавне набавке на начинда се избегне отворени или рестриктивни поступак, односно примена овог закона.

Одређивање процењене вредности јавне набавке добара

Члан 65.

Основица за израчунавање процењене вредности јавне набавке добараодређује се на следећи начин:

1) у случају када је предмет уговора куповина, закуп или лизинг и када јерок на који се уговор закључује 12 месеци или краћи, узима се укупна процењенавредност уговора за све време његовог трајања, а када је рок дужи од 12 месеци,

укупна процењена вредност уговора укључује процењену вредност за првих 12месеци и процењену вредност за преостали период до истека рока;

2) у случају кад се уговор из тачке 1) овог става закључује на неодређенирок, као и у случају кад постоји неизвесност у погледу рока на који се уговорзакључује, узима се месечна процењена вредност уговора помножена са 36.

У случају периодичних уговора, као и уговора које је потребно обновити поистеку одређеног рока, процењена вредност јавне набавке одређује се:

1) на основу вредности сличних периодичних уговора закључених токомпретходне буџетске године или током претходних 12 месеци, усклађене саочекиваним променама у погледу количине или вредности добара чије јеприбављање предмет уговора у току 12 месеци који почињу да теку од даназакључења првобитног уговора;

2) на основу укупне процењене вредности сличних периодичних уговоратоком 12 месеци након прве испоруке или током трајања уговора уколико јетрајање уговора дуже од 12 месеци.

Прописан је начин одређивања основице за израчунавање процењеневредности јавне набавке добара у зависности од рока на који је уговор закључен.Код процењене вредности јавне набавке добара направљена је разлика према рокуважења уговора (годину дана или краће, више година, периодични уговори,неодређено време).

У случају кад се уговор о куповини, закупу или лизингу закључује нанеодређени рок, као и у случају кад постоји неизвесност у погледу рока на који сеуговор закључује, узима се месечна процењена вредност уговора помножена са 36.То значи да се трајни дуговински однос, тј. уговори на неодређено време, односнонеодређеног трајања, своде на одређено време од три године, када је у питањуизрачунавање процењене вредности јавне набавке. Нпр. закуп пословног просторакоји се закључује на неодређено време имаће увек процењену вредност од 36месечних закупнина, без обзира на то што исти може престати и много ранијеотказом у свако доба, поштујући отказни рок, а може трајати и много дуже од тригодине, нпр. десет и више година.

Промену, тј. сваки евентуални раст цене будуће набавке у односу напретходно спроведену, може се приближно тачно израчунати применом званичнихстатистичких података, као нпр. индекс раста цена на мало, индекс растатрошкова живота, процентуални раст бакра на светском тржишту, подаци сЛондонске берзе и сл.

Правилно одређена вредност јавне набавке јесте један од предусловаостварења начела транспарентности јавних набавки. Од одређивања процењеневредности зависи који ће се поступак спроводити да ли по процедури јавнихнабавки велике вредности или по процедури јавних набавки мале вредности којапредвиђа једноставнија правила и услове. Такође, од процењене вредности зависида ли постоји обавеза превођења конкурсне документације на језик који сеуобичајено користи у међународној трговини, а и такса код захтева за заштитуправа понуђача варира – зависи од врсте поступка.

Одређивање процењене вредности јавне набавке услуга

Члан 66.

При израчунавању процењене вредности јавне набавке услуга, наручилацмора у вредност услуге да урачуна и све трошкове везане за услугу које ће иматипонуђач.

Код појединих услуга наручилац узима у обзир следеће износе:1) за услуге осигурања – висину премије, као и друге врсте плаћања које

терете услугу;2) за банкарске и друге финансијске услуге – накнаде, провизије, као и друге

врсте плаћања које терете услугу;3) за услуге кредита – укупну вредност камате за период отплате, накнаде и

трошкове које се односе на одобравање кредита и извршење уговора о кредиту,укључујући и трошкове процене непокретних и покретних ствари, премијеосигурања или друге накнаде у вези са средствима обезбеђења кредита, трошковеприбављања потребне документације и друге одговарајуће трошкове;

4) за дизајн, архитектонске услуге, просторно планирање и сл. – накнаду илипровизију.

Ако наручилац не може да одреди процењену вредност услуге због дужинетрајања уговора, вредност услуге одређује се на следећи начин:

1) у случају када је рок на који се уговор закључује одређен и ако је тај рок36 месеци или краћи, укупна вредност уговора за цео рок;

2) у случају када рок на који се уговор закључује није одређен, месечнавредност помножена са 36.

У члану 66. став 1. као генерално правило прописано је да приизрачунавању процењене вредности јавне набавке услуга, наручилац мора увредност услуге да урачуна и све трошкове везане за услугу које ће иматипонуђач. Затим су у ставу 2. за поједине услуге прописана додатна правила, која сеуглавном односе на трошкове (камате, накнаде провизије), који би по генералномправилу из става 1. требало да се урачунавају у вредност услуге.

Закон уређује начин израчунавања процењене вредности јавне набавке зауслуге кредита и других активних банкарских послова у којима је банка поверилац,као и неутралних банкарских послова (где банка није ни поверилац ни дужник). Тосу, дакле банкарске и друге финансијске услуге у којима, поред камате за периодотплате кредита, наручилац банци плаћа и/или накнаде, провизије (нпр. провизијаза издавање банкарске гаранције, која је неутралан услужни банкарски посао), каои друге врсте плаћања које терете услугу. Прописано је да се, поред камате и овенакнаде и провизије морају узети у обзир приликом израчунавања процењеневредности јавне набавке услуга.

За услуге кредита наручилац узима у обзир укупну вредност камате запериод отплате, накнаде и трошкове који се односе на одобравање кредита иизвршење уговора о кредиту, укључујући и трошкове процене непокретних ипокретних ствари, премије осигурања или друге накнаде у вези са средствимаобезбеђења кредита, трошкове прибављања потребне документације и другеодговарајуће трошкове. При томе, поред укупне вредности камате и других

наведених трошкова, сматрамо да би за услуге кредита морала да буде узета уобзир и главница, тј. износ кредита, иако то закон изричито не прописује. Јер,генерално правило из став 1. предвиђа да се сви трошкови везани за услугу које ћеимати понуђач, урачунавају у вредност услуге, а камата је трошак за понуђача –корисника кредита, док је износ кредита вредност услуге, у коју се урачунавајукамата и други трошкови.

У овом члану нису посебно споменути новчани депозити и други пасивнибанкарски послови, у којима је банка дужник, а наручилац поверилац. То, међутим,овим пословима не одузима својство услуге на које се примењује Закон о јавнимнабавкама, па би требало применити генерално правило из става 1. према коме бикод нпр. вредности услуге новчаног депозита требало узети обзир само вредностглавнице коју наручилац депонује код банке, не и камату, јер пасивна камата занаручиоца не предсталвља трошак, већ добит, тј. приход.

Вредност услуге одређује се као укупна вредност уговора за цео рок, услучају када је рок на који се уговор закључује одређен и ако је тај рок 36 месециили краћи. Ако наручилац не може да одреди процењену вредност услуге збогдужине трајања уговора, тј. у случају када рок на који се уговор закључује нијеодређен, месечна вредност множи се са 36. Дакле, ради израчунавања процењеневредности јавне набавке услуга (слично као и код набавке добара) трајнидуговински односи, тј. уговори на неодређено време (неодређеног трајања) сводесе на одређено време од три године,

Одређивање процењене вредности јавне набавке радова

Члан 67.

Процењена вредност јавне набавке радова одређује се тако што укупнавредност радова представља основицу за израчунавање вредности јавне набавкерадова.

При одређивању процењене вредности јавне набавке радова наручилац увредност радова укључује и вредност свих добара и услуга који су неопходни заизвршење уговора о јавној набавци радова.

Наручилац је дужан да поред процењене вредности у одлуци о покретањупоступка посебно наведе вредност материјала, добара и услуга које сам обезбеђује.

Укупна вредност радова представља основицу за израчунавање вредностијавне набавке радова, у коју се укључује и вредност свих добара и услуга које сунеопходне за извршење уговора. Наручилац је обавезан да у одлуци о покретањупоступка посебно наведе вредност материјала, добара и услуга које самобезбеђује.

Најчешће се урачунава вредност добара, вредност, тј. норма/час радника,вредност рада машине/механизације и вредност пратећих услуга.

Одређивање процењене вредности јавне набавке по партијама

Члан 68.

Кад је предмет јавне набавке обликован по партијама, наручилац одређујепроцењену вредност сваке партије.

Процењена вредност јавне набавке обликоване по партијама укључујепроцењену вредност свих партија, за период за који се закључује уговор.

Наручиоци не могу примењивати поступак јавне набавке мале вредности,односно избећи примену овог закона, за поједину партију, ако је збир вредностисвих партија већи од износа из члана 39. став 1. овог закона.

У члану 68. уређено је одређивање процењене вредности јавне набавке попартијама. Изричито је прописано да наручилац одређује процењену вредностјавне набавке за сваку од партија (став 1), као и да процењена вредност јавненабавке представља збир процењених вредности свих партија за период за којисе закључује уговор (став 2).

У ставу 3. овог члана прописана су два ограничења, и то прво – за применупоступка јавне набавке мале вредности и друго – за изузимање од обавезнепримене Закона о јавним набавкама.

Наиме, забрањена је примена поступка јавне набавке мале вредности запоједину партију, ако је збир вредности свих партија већи од 3.000.000 динара.

Такође, није дозвољено да наручиоци избегну примену овог закона запоједину партију када је збир вредности свих партија већи од 400.000 динара. Речје ограничењу примене изузетка од обавезне примене Закона о јавним набавкамаиз члана 39. став 2. на набавке истоврсних добара, услуга или радова чија јеукупна процењена вредност на годишњем нивоу нижа од 400.000 динара, кад јепредмет јавне набавке обликован по партијама, дакле када је збир вредности свихпартија већи од 400.000 динара.

Одређивање процењене вредности у појединим поступцима

Члан 69.

У случају квалификационог поступка, оквирног споразума и системадинамичне набавке, процењена вредност јавне набавке одређује се као вредностсвих уговора предвиђених за време трајања листе кандидата, оквирног споразума,односно система динамичне набавке.

Чланом 69. регулисано је одређивање процењене вредности у појединимпоступцима. Прописано је да процењена вредност јавне набавке кодквалификационог поступка (прве фазе), оквирних споразума и система динамичненабавке представља збир процењене вредности свих уговора за време трајањалисте кандидата, оквирних споразума, односно система динамичне набавке.

10. Техничке спецификације

У чл. 70–74. регулисане су техничке спецификације и њихово коришћењеу поступку јавне набавке.

Општа правила о техничким спецификацијама

Члан 70.

Техничке спецификације и пројектна документација, у смислу овог закона,представљају техничке захтеве који су обавезни и саставни део конкурсне

документације у којима су предвиђене описане карактеристике добара услуга илирадова. Оне морају омогућити да се добра, услуге или радови који се набављајуопишу на начин који је објективан и који одговара потребама наручиоца.

Техничке спецификације у случају набавке добара и услуга одређујукарактеристике добара или услуга као што су димензије, ниво квалитета,укључујући и методе за осигурање квалитета, сигурност, ниво утицаја на животнусредину, потрошњу енергије, потрошњу других битних ресурса током коришћењапроизвода, доступност за све кориснике (укључујући доступност инвалиднимлицима) и оцену усаглашености, употребу производа, као и друге карактеристикекоје се тичу производа као што су назив под којим се производ продаје,терминологија, ознаке, тестирање и методе тестирања, паковање, обележавање иетикетирање, производни процес и процедура оцене усаглашености.

У случају набавке радова, техничке спецификације поред карактеристикаодређених у ставу 2. овог члана могу садржати и прописе о пројектима и обрачунутрошкова, проби, инспекцији и условима преузимања, као и о техници или методуградње.

Наручилац је дужан да наведе техничке спецификације у конкурснојдокументацији која се односи на сваку појединачну јавну набавку.

У члану 70. дефинисане су техничке спецификације и одређено, примераради, шта садрже. Техничке спецификације и пројектна документацијапредстављају техничке захтеве који су обавезни и саставни део конкурснедокументације у којима су предвиђене описане карактеристике добара услуга илирадова, на начин који је објективан и који одговара потребама наручиоца. Техничкеспецификације у случају набавке добара и услуга одређују карактеристике добараили услуга, док у случају набавке радова техничке спецификације могу садржати ипрописе о пројектима и обрачуну трошкова, проби, инспекцији и условимапреузимања, као и о техници или методу градње.

Одређивање техничких спецификација

Члан 71.

Наручилац одређује техничке спецификације на један од следећих начина:1) са позивом на техничке спецификације из члана 70. овог закона и на

српске, европске, међународне или друге стандарде и сродна документа, тако дасвако позивање мора да буде праћено речима „или одговарајуће";

2) у виду карактеристика или функционалних захтева, који могу укључиватии еколошке карактеристике и захтеве у погледу енергетске ефикасности и којиморају бити довољно прецизни и јасни како би понуђачи могли да припремеодговарајуће понуде, а наручиоци да набаве добра, услуге или радове који су ускладу са њиховим објективним потребама;

3) у виду карактеристика или функционалних захтева на начин како јеодређено у тачки 2) овог става са позивом на спецификације и стандарде илисродна документа из тачке 1) овог става који се сматрају оборивом претпоставкомиспуњености таквих карактеристика или функционалних захтева;

4) упућивањем на спецификације и стандарде или сродна документа изтачке 1) овог става за одређене карактеристике и упућивањем на карактеристикеили функционалне захтеве из тачке 2) овог става.

Приликом одређивања техничких спецификација у конкурснојдокументацији наручилац је дужан да пропише обавезно поштовање техничкихстандарда приступачности за особе са инвалидитетом, односно да техничкорешење буде приступачно за све кориснике.

У случају одређивања техничке спецификације на начин предвиђен ставом1. тачка 1) овог члана, наручилац не може да одбије понуду на основу тога штопонуђена добра, услуге или радови не испуњавају постављене услове у погледудефинисане спецификације и траженог стандарда, уколико понуђач понудиодговарајући доказ да добра, услуге или радови које нуди на суштински једнакначин испуњавају услове из спецификације и траженог стандарда.

У случају одређивања техничке спецификације на начин предвиђен ставом1. тачка 2) овог члана, наручилац не може да одбије понуду, уколико понуђачпонуди одговарајући доказ да добра, услуге или радови које нуди задовољавајусрпске, европске, међународне или друге стандарде или сродна документа и акодокаже да ови стандарди испуњавају тражене карактеристике или функционалнезахтеве.

Одговарајући доказ из ст. 3. и 4. овог члана може бити потврда, техничкидосије произвођача или извештај са тестирања које је спровела овлашћенаорганизација.

Изузетно од одредбе става 1. тачка 1) овог члана, ако се технички прописпозива на српски стандард, такав стандард је обавезан и примењује се као техничкипропис, без навођења речи „или одговарајуће".

Надлежно министарство ће утврдити да ли постоје технички прописи истандарди из става 6. овог члана.

У случају из става 6. овог члана наручилац је дужан да прихвати и другистандард који испуњава захтеве српског стандарда, као и доказе који то потврђују.

Одређена су четири различита начина одређивања техничкихспецификација: кроз позивање на техничке спецификације и одговарајућестандарде, затим у виду карактеристика или функционалних захтева иликомбинацијом ових начина кроз позивање и упућивање.

Изричито је прописана могућност да карактеристике или захтевифункционалности предмета набавке могу укључивати и еколошкекарактеристике. Наручилац је обавезан да у техничким спецификацијама захтеваприступачност за особе са инвалидитетом и, уопште, све кориснике.

Ако је техничка спецификација одређена позивањем на одређени стандард,наручилац не може да одбије понуду ако понуђач докаже (понуди одговарајућидоказ) да предмет набавке који нуди на суштински једнак начин задовољавазахтеве стандарда. У случају одређивања техничке спецификације путемфункционалних захтева и карактеристика, наручилац не може да одбије понуду,уколико понуђач понуди одговарајући доказ да добра, услуге или радови које нудизадовољавају српске, европске, међународне или друге стандарде или сроднадокумента и ако докаже да ови стандарди испуњавају тражене карактеристике илифункционалне захтеве.

Посебно је уређено позивање на „српски стандард“. Такав стандард јеобавезан и примењује се као технички пропис, без навођења речи „илиодговарајуће“.

С обзиром на то да су Законом о стандардизацији („Сл. гласник РС“, број36/09) дефинисани појмови стандард и сродни документ, није било потребе даЗакон о јавним набавкама одређује значење ових појмова, јер правно-технички неби било исправно преузимати одредбе другог закона. Ови појмови уређени су учлану 3. Закона о стандардизацији: Стандард је јавно доступан документ, утврђенконсензусом и донет од признатог тела, у коме се за општу и вишекратну употребуутврђују правила, захтеви, карактеристике, упутства, препоруке или смернице заактивности или њихове резултате, ради постизања оптималног нивоа уређености уодређеној области у односу на постојеће или могуће проблеме. Међународнистандард је стандард који је донела међународна организација за стандардизацију.Европски стандард је стандард који је донела европска организација застандардизацију. Српски стандард је стандард који је донело национално тело застандардизацију у Републици Србији. Сродни документ је документ (нпр.техничка спецификација, технички извештај, упутство) који је донела међународнаили европска организација за стандардизацију, односно национално тело застандардизацију у Републици Србији и који је доступан јавности, а не испуњавауслове да буде донет као српски стандард.

Правилно одређење техничке спецификације представља можда инајважнији део конкурсне документације из разлога што је техничка спецификацијау ствари предмет јавне набавке. Уколико стручне службе наручиоца правилноодреде све елементе техничке спецификације нпр. у виду предмера радова, доброурађеног пројекта, прецизно одређених количина и сл., наручилац ће тада иматисве предуслове да јавну набавку спроведе тако да понуда буде саобразна ономе штоје њему потребно. У супротном може доћи до тога да наручилац добије понуду којаније компатибилна са оним што је предмет јавне набавке.

Сваку недоумицу око питања адекватног стандарда за сваку конкретну јавнунабавку, наручилац као претходно питање треба решити уз помоћ мишљења Заводаза стандардизацију.

Коришћење техничких спецификација

Члан 72.

Наручилац не може да користи нити да се позива на техничкеспецификације или стандарде које означавају добра, услуге или радове одређенепроизводње, извора или градње.

Наручилац не може у конкурсној документацији да назначи било којипојединачни робни знак, патент или тип, нити посебно порекло или производњу.

Наручилац не може да у конкурсну документацију укључи било којуодредбу која би за последицу имала давање предности или елиминацију појединихпонуђача, на начин из ст. 1. или 2. овог члана, осим ако наручилац не може даопише предмет уговора на начин да спецификације буду довољно разумљивепонуђачима.

Навођење елемената попут робног знака, патента, типа или произвођачамора бити праћено речима „или одговарајуће".

Добро урађена, тј. јасно дефинисана техничка спецификација гаранција јенаручиоцу да ће му понуђачи понудити добро, услуге или радове онакве какве онжели да набави, а то се најчешће односи на набавке возила (због унификацијевозног парка), машина и механизације, рачунарске и биротехничке опреме, као икод услуга сервисирања одређеног типа возила, машина и опреме.

Није дозвољено коришћење техничких спецификација на начин који бимогао дати предност одређеном понуђачу или би могао неоправдано елиминисатиостале, а законом је у члану 72. изричито забрањено наручиоцу да у конкурснојдокументацији назначи било који појединачни робни знак (дакле жиг), патент илитип, нити посебно порекло или производњу, осим уколико је таква спецификацијаоправдана са становишта предмета уговора или наручилац не може да опишепредмет уговора на начин да спецификације буду довољно разумљиве понуђачима.

Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовањеробе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе,односно услуга другог физичког или правног лица (члан 1. став 2. Закона ожиговима, „Сл. гласник РС“, бр. 104/2009). Жиг спада у категорију праваиндустријске својине и у савременим правним системима заузима значајно место.

У случају изузетка, тј. уколико наручилац није у могућности да успецификацији јасно и прецизно наведе шта је предмет јавне набавке, пореднавођења елемената попут робног знака, патента, типа или произвођача, обавезноје навести и реч или одговарајуће. У том случају је најбоље да наручилац наведевише робних знакова како би омогућио већу конкурентност и како не бифаворизовао неке понуђаче

Коришћење еколошких и енергетских спецификација и ознака

Члан 73.

Ако наручилац одреди еколошке карактеристике, односно захтеве у везиенергетске ефикасности као карактеристике из члана 71. став 1. тачка 2) овогзакона, може да користи спецификације или њихове делове из међународних,европских или националних еколошких ознака под условом да су теспецификације:

1) одговарајуће за дефинисање карактеристика предмета јавне набавке;2) одређене на основу признатих научних сазнања;3) одређене у поступку уз учешће свих интересних група, попут државних

органа, корисника услуга, потрошача, произвођача, дистрибутера, еколошкихорганизација и сл.;

4) доступне свим заинтересованим лицима.Наручилац може конкурсном документацијом установити претпоставку да

понуђена добра, услуге или радови са одређеном еколошком ознаком, односноознаком у погледу енергетске ефикасности, одговарају дефинисаним техничкимспецификацијама, али мора омогућити понуђачу да докаже испуњеност услова и надруги начин, подношењем одговарајућег доказа као што је потврда, техничкидосије произвођача или извештај са тестирања које је спровела овлашћенаорганизација.

Чланом 73. уређено је коришћење еколошких и енергетских спецификацијаи ознака у погледу енергетске ефикасности. Њихово коришћење условљено јеиспуњењем одређених услова. Наручилац може конкурсном документацијомустановити претпоставку да понуђена добра, услуге или радови са одређеномеколошком ознаком, односно ознаком у погледу енергетске ефикасности,одговарају дефинисаним техничким спецификацијама, али мора омогућитипонуђачу да докаже испуњеност услова и на други начин, подношењемодговарајућег доказа као што је потврда, технички досије произвођача илиизвештај с тестирања које је спровела овлашћена организација.

Навођење битних захтева и накнада за коришћење патената

Члан 74.

Битни захтеви који нису укључени у важеће техничке норме и стандарде, акоји се односе на заштиту животне средине, безбедност и друге околности одопштег интереса, морају да се примењују и да се изричито наведу у конкурснојдокументацији.

Наручилац је дужан да наведе у конкурсној документацији да накнаду закоришћење патената, као и одговорност за повреду заштићених праваинтелектуалне својине трећих лица, сноси понуђач.

У члану 74. прописана је обавеза навођења у конкурсној документацијибитних захтева који нису укључени у важеће техничке норме и стандарде. Такође,наручилац је дужан да у конкурсној документацији наведе да накнаду закоришћење патената, као и одговорност за повреду заштићених праваинтелектуалне својине трећих лица, сноси понуђач.

Тешко је, међутим, с правним дејством према трећим лицима – носиоцимаправа интелектуалне својине, конкурсном документацијом или уговором измеђунаручиоца и добављача искључити одговорност наручиоца за повреду заштићенихправа интелектуалне својине трећих лица. Законом о ауторском и сродним правима(„Сл. гласник РС“, бр. 104/2009, 99/2011) поред ауторских права, штити и правасродна ауторском праву. Сродна права су права која настају поводом извођења илиумножавања, производње или дистрибуције ауторског дела. Сродна права у којеспада и право произвођача фонограма неодвојива су од ауторског права, ипредстављају заштићена права интелектуалне својине. Јер, права интелектуалнесвојине су апсолутна права која делују erga omnes па и према наручиоцу, што значида и наручилац који услед радњи и пропуста добављача повреди та права, сносиодговорност према трећим лицима. Добављач не може да на наручиоца пренесевише права него што сам има, па и наручилац који неовлашћено употреби патент,жиг или друго право интелектуалне својине, одговара за њихову повреду. Домашајове одредбе састоји се у праву наручиоца да се регресира према добављачу за износштете исплаћене титулару повређеног права интелектуалне својине, ако је доповреде дошло кривицом добављача.

11. Услови за учешће у поступку јавне набавке

Одредбама из чл. 75–77. дефинисани су услови за учешће у поступку јавненабавке. Услови за учешће су подељени на обавезне и додатне услове. Обавезнеуслове мора испунити сваки понуђач, односно подносилац пријаве у поступку јавненабавке.

Обавезни услови

Члан 75.

Понуђач у поступку јавне набавке мора доказати:1) да је регистрован код надлежног органа, односно уписан у одговарајући

регистар;2) да он и његов законски заступник није осуђиван за неко од кривичних

дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична делапротив привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примањаили давања мита, кривично дело преваре;

3) да му није изречена мера забране обављања делатности, која је на снази увреме објављивања односно слања позива за подношење понуда;

4) да је измирио доспеле порезе, доприносе и друге јавне дажбине у складуса прописима Републике Србије или стране државе када има седиште на њенојтериторији;

5) да има важећу дозволу надлежног органа за обављање делатности која јепредмет јавне набавке, ако је таква дозвола предвиђена посебним прописом.

Наручилац је дужан да од понуђача или кандидата захтева да присастављању својих понуда изричито наведу да су поштовали обавезе које произлазеиз важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштитиживотне средине, као и да понуђач гарантује да је ималац права интелектуалнесвојине.

У члану 75. прецизно су дефинисани обавезни услови, а њима се захтеваминимум законитог пословања понуђача, а то је: да је регистрован; да понуђачили његов законски заступник није осуђиван за поједина кривична дела, имајући увиду да је Законом о одговорности правних лица за кривична дела („Сл. гласникРС“, бр. 97/2008) уведена у наш правни систем кривична одговорност правнихлица; да им по основу учињеног привредног преступа или прекршаја нијеизречена мера забране обављања делатности која је предмет јавне набавке, акоја је важећа у време спровођења поступка (објављивања или слања позива); да јеизмирио доспеле порезе, доприносе и друге јавне дажбине у складу с прописимаРепублике Србије или стране државе када има седиште на њеној територији; као ида има дозволу, када је она прописана, за обављање делатности која је у вези спредметом јавне набавке.

Мера забране обављања делатности која је предмет јавне набавке, можебити изречена судском или управном мером.

У вези с тачком пет која се односи на дозволу државног органа за обављањеделатности која је предмет јавне набавке код овог услова наручилац треба тачно да

наведе коју дозволу тражи (решење, сертификат и сл.) и на основу ког прописазаснива такву обавезу за потенцијалне понуђаче.

Број обавезних услова смањен је са седам на пет, с тим да су другачијеодређени у односу на претходни закон. Начин доказивања је значајно олакшанмогућношћу да се испуњеност обавезних услова доказује на основу података урегистрима који су јавно доступни, односно на основу уписа у регистар понуђачаили подношењем потврде јавног бележника.

Поред набројаних пет обавезних услова, наручилац је дужан да од понуђачазахтева изјаву којом потврђују да су приликом састављања понуде поштоваливажеће прописе о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштитиживотне средине, као и да понуђач гарантује да је ималац права интелектуалнесвојине.

Додатни услови

Члан 76.

Наручилац у конкурсној документацији одређује додатне услове за учешће упоступку јавне набавке.

Наручилац у конкурсној документацији одређује додатне услове за учешће упоступку јавне набавке у погледу финансијског, пословног, техничког и кадровскогкапацитета увек када је то потребно имајући у виду предмет јавне набавке.

Наручилац може одредити конкурсном документацијом да понуђач мора дадокаже да над њим није покренут поступак стечаја или ликвидације, односнопретходни стечајни поступак.

Наручилац може да одреди и друге додатне услове за учешће у поступкујавне набавке, посебно уколико се односе на социјална и еколошка питања.

Наручилац може да одреди додатне услове у погледу испуњавања обавезакоје понуђач има према својим подизвођачима или добављачима.

Наручилац одређује услове за учешће у поступку тако да ти услови недискриминишу понуђаче и да су у логичкој вези са предметом јавне набавке.

Када је понуђач у поступку јавне набавке пословна банка, дужна је даподатке доставља у складу са обавезом гаранције тајности података о својимклијентима, у складу са законом којим се уређује пословање банака.

Пословни, финансијски, кадровски и технички капацитети, одређени су каододатни услови у члану 76. На овај начин наручилац у зависности од предмета ивредности набавке дефинише ове услове и начин њиховог доказивања. Претходнизакон је ове услове одредио као обавезне, због чега су наручиоци били у обавези датраже испуњеност пословног, финансијског, кадровског и техничког капацитетачак и када с обзиром на предмет јавне набавке они нису од значаја или утицаја нанабавку.

Одређено је и да наручилац може захтевати од понуђача да докажу да надњима није покренут стечајни поступак или поступак ликвидације. С обзиром нато да се решење о отварању стечајног поступка истог дана када је донето достављарегистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру, као и да

се оглас о отварању стечајног поступка објављује на огласној табли суда, у једномвисокотиражном дневном листу који се дистрибуира на целој територијиРепублике Србије, као и у „Службеном гласнику Републике Србије“ (чл. 10, 70. и71. Закона о стечају), захтев да понуђачи доказују да над њима није покренутстечајни поступак, нема нарочитог смисла, јер је реч о податку који је јаван исвакоме доступан.

Наручилац може одредити и додатне услове који се тичу социјалних иеколошких питања.

Додатни услови морају бити у логичкој вези с предметом јавне набавке ине смеју бити дискриминаторни. Шта представља логичну везу с предметом јавненабавке ствар је оцене наручиоца, али не у тој мери да тако дефинише и фаворизујеодређене понуђаче. Суштина је да ти услови буду у логичној вези што нпр. значида уколико је процењена вредност радова или услуга пет милиона динаранаручилац може тражити од понуђача да су извршили радове или услуге у укупнојвредности од пет милиона, а не да су имали више послова од пет милиона динара.Ово је честа грешка у пракси и из тог разлога наручиоци би требало да будуопрезни приликом дефинисања додатних услова.

Када је понуђач у поступку јавне набавке пословна банка, дужна је даподатке доставља у складу са обавезом гаранције тајности података о својимклијентима, у складу са Законом о банкама („Сл. гласник РС“, бр. 107/2005,91/2010).

Доказивање испуњености услова

Члан 77.

Испуњеност услова из члана 75. став 1. овог закона понуђач доказуједостављањем следећих доказа:

1) извода из регистра надлежног органа;2) потврде надлежног суда;3) потврде надлежног суда или надлежног органа за регистрацију

привредних субјеката;4) потврде надлежног пореског органа и организације за обавезно социјално

осигурање или потврде надлежног органа да се понуђач налази у поступкуприватизације;

5) важеће дозволе за обављање одговарајуће делатности, издате од страненадлежног органа.

Испуњеност услова из члана 76. став 2. овог закона понуђач може доказатидостављањем доказа уз понуду, као што су:

1) извештај о бонитету или скоринг издат од стране надлежног органа,биланс стања са мишљењем овлашћеног ревизора или извод из тог биланса стања,исказ о понуђачевим укупним приходима од продаје и приходима од производа,радова или услуга, на које се уговор о јавној набавци односи – најдуже запретходне три обрачунске године, мишљење или исказ банака или другихспецијализованих институција. Наручилац је дужан да у конкурсној документацијинаведе који је доказ из ове тачке изабрао и/или које друге доказе који доказујуфинансијски и пословни капацитет понуђач треба да приложи;

2) један или више доказа примерених предмету уговора, количини и намени,као што је:

(1) списак најважнијих изведених радова, испоручених добара илипружених услуга за период који није дужи од осам година за радове, односно петгодина за добра и услуге, са износима, датумима и листама купаца односнонаручилаца;

(2) стручне референце које прате списак најважнијих изведених радова,испоручених добара или пружених услуга;

(3) опис понуђачеве техничке опремљености и апаратуре, мера заобезбеђивање квалитета и капацитета за истраживање и развој;

(4) изјава о кључном техничком особљу и другим експертима који раде запонуђача, који ће бити одговорни за извршење уговора, као и о лицима одговорнимза контролу квалитета;

(5) узорак, опис или фотографија производа и описа радова или услуга којеће понуђач извести односно пружити. У случају сумње, наручилац може да захтевадоказ о аутентичности узорака, описа или фотографије;

(6) декларација о усаглашености, потврда, акредитација и други резултатиоцењивања усаглашености према стандардима и сродним документима заоцењивање усаглашености или било које друго одговарајуће средство којимпонуђач доказује усаглашеност понуде са техничком спецификацијом илистандардима траженим у конкурсној документацији.

Доказ из става 1. тач. 2) до 4) овог члана не може бити старији од два месецапре отварања понуда, односно у случају квалификационог поступка пре ажурирањалисте.

У поступку јавне набавке мале вредности, преговарачком поступку из члана36. став 1. тач. 2) и 3) овог закона чија је процењена вредност мања од износа изчлана 39. став 1. овог закона, наручилац може одредити у конкурснојдокументацији да се испуњеност свих или појединих услова, осим услова из члана75. став 1. тачка 5) овог закона, доказује достављањем изјаве којом понуђач подпуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да испуњава услове.

У случају спровођења поступка из члана 36. став 1. тач. 4) до 7) овог закона,наручилац одређује начин доказивања испуњености услова из члана 75. став 1. овогзакона, који мора бити примерен околностима конкретне набавке, осим услова изчлана 75. став 1. тачка 5) овог закона.

Наручилац је дужан да доследно поштује законите интересе понуђача,штитећи њихове техничке и пословне тајне у смислу закона којим се уређујезаштита пословне тајне.

Понуђач, кандидат, односно добављач дужан је да без одлагања писменообавести наручиоца о било којој промени у вези са испуњеношћу услова изпоступка јавне набавке, која наступи до доношења одлуке, односно закључењауговора, током важења листе кандидата, односно током важења уговора о јавнојнабавци и да је документује на прописани начин.

Наручилац је дужан да приликом одређивања доказа којима се доказујеиспуњеност услова, води рачуна о трошковима прибављања тих доказа, односно датрошкови прибављања доказа не буду несразмерни процењеној вредности јавненабавке.

Одредбе овог члана сходно се примењују на физичка лица као понуђаче и наподносиоце пријава.

Управа за јавне набавке ближе уређује начин доказивања испуњеностиуслова.

Доказивање испуњености обавезних и додатних услова уређено је чланом77. Доказивање је знатно олакшано могућношћу да се испуњеност обавезнихуслова доказује на основу података у регистрима који су јавно доступни, односнона основу уписа у регистар понуђача или подношењем потврде јавног бележника,ако се у држави у којој понуђач има седиште не издају докази прописани овимзаконом.

Прецизно је одређено којим документима се доказује испуњеностобавезних услова и ко издаје те документе, док је за додатне услове дато, примераради, како се могу доказати.

На овај начин смањиће се трошкови припреме понуда и учешћа упоступку, имајући у виду да је знатно олакшано и поједностављено доказивањеуслова за учешће и да је смањен број обавезних услова, као и да је подстакнутапримена електронске набавке, а у неким случајевима је и обавезна.

Предвиђено је да се у поступку јавне набавке мале вредности испуњеностуслова може доказивати достављањем изјаве којом понуђач под пуномматеријалном и кривичном одговорношћу изјављује да испуњава законске услове ионе одређене конкурсном документацијом, осим услова који се односи на дозволуза обављање одређене делатности, изузев ако наручилац конкурсномдокументацијом не одреди другачије.

Наручилац је изричито обавезан да доследно поштује законите интересепонуђача, штитећи њихове техничке и пословне тајне у смислу Закона о заштитипословне тајне.

Наручилац може захтевати од понуђача да уз понуду достави списакреференци које се односе на предмет јавне набавке и уз списак захтеватинавођење референтних наручилаца и вредност извршених набавки. Као доказ узреференц листу, наручилац може захтевати потврде издате од стране референтнихнаручиоца, копије уговора, копије окончаних ситуација, копије фактура иотпремница и сл., без обзира на то да ли се вреднује висина извршених набавки иликоличина извршених набавки. Уколико наручилац нешто одреди као услов, такавуслов не може бити одређен као елемент критеријума „економски најповољнијапонуда“ за оцењивање понуде.

Најчешћа грешка у пракси код понуђача је достављање доказа да им нијеизречена судска или управна мера забране обављања делатности, а односи се напериод од две године пре објављивања позива. Ова потврда мора бити датирананакон објављивања позива, а не пре објављивања, односно момента када је упућенпозив за подношење понуда, а ту чињеницу понуђачи често пропусте приликомсачињавања понуде.

Такође треба истаћи и то да поједини понуђачи који подносе више понудакод истог наручиоца морају за сваку посебну понуду да доставе самосталне доказео испуњавају услова из члана 75. Закона о јавним набавкама независно од тога штосу код истог наручиоца све те доказе већ доставили у неком другом поступку.

Регистар понуђача

Члан 78.

Организација надлежна за регистрацију привредних субјеката води јавнирегистар понуђача – предузетника и правних лица (у даљем тексту: регистарпонуђача) који испуњавају обавезне услове из члана 75. став 1. тач. 1) до 4) овогзакона.

Регистар понуђача је доступан на интернет страници.Свако лице регистровано код организације надлежне за регистрацију може

поднети захтев за упис у регистар понуђача, подношењем докумената којимадоказује испуњеност обавезних услова.

Организација надлежна за издавање доказа из члана 77. став 1. овог закона,односно орган надлежан за изрицање санкција и мера које спречавају учешће лицау поступку јавне набавке, дужан је да након што утврди промене или изрекнесанкцију или меру лицу регистрованом у регистру понуђача, одмах о томе обавестиорганизацију надлежну за регистрацију привредних субјеката.

Лице уписано у регистар понуђача није дужно да приликом подношењапонуде, односно пријаве доказује испуњеност обавезних услова.

У регистру понуђача региструју се подаци и промене података о понуђачу ито:

1) матични/регистарски број;2) порески идентификациони број;3) пословно име и адреса седишта;4) лично име и ЈМБГ, односно број пасоша и земља издавања законског

заступника понуђача, ако је законски заступник физичко лице и пословно име иматични број законског заступника понуђача, ако је заступник правно лице.

У регистру понуђача региструје се и датум регистрације понуђача, односнодатум промене података о понуђачу који су предмет регистрације.

Понуђач се брише из регистра понуђача на основу захтева понуђача забрисање или по службеној дужности ако престане да испуњава неки од закономпрописаних услова.

Против решења регистратора који води регистар понуђача може се изјавитижалба министру надлежном за послове привреде.

Министар надлежан за послове привреде прописује садржину регистрапонуђача и документацију која се подноси уз пријаву за регистрацију понуђача.

Ради лакшег доказивања испуњености обавезних услова закон је увеорегистар понуђача. На овај начин, сва лица која имају намеру да учествују упоступцима јавне набавке и која су регистрована код Агенције за привреднерегистре, моћи ће да се упишу у посебан регистар понуђача, као лица којаиспуњавају обавезне услове за учешће у поступку јавне набавке и приликомподношења понуда неће бити у обавези да доказују испуњеност обавезних услова,већ само додатних.

Начин достављања доказа

Члан 79.

Докази о испуњености услова могу се достављати у неовереним копијама, анаручилац може пре доношења одлуке о додели уговора, захтевати од понуђача,чија је понуда на основу извештаја комисије за јавну набавку оцењена каонајповољнија, да достави на увид оригинал или оверену копију свих или појединихдоказа.

Ако је понуђач доставио изјаву из члана 77. став 4. овог закона, наручилацможе пре доношења одлуке о додели уговора да тражи од понуђача чија је понудаоцењена као најповољнија да достави на увид оригинал или оверену копију свихили појединих доказа о испуњености услова.

Ако понуђач у остављеном, примереном року који не може бити краћи одпет дана, не достави на увид оригинал или оверену копију тражених доказа,наручилац ће његову понуду одбити као неприхватљиву.

Наручилац је дужан да наведе у конкурсној документацији да понуђач ниједужан да доставља доказе који су јавно доступни на интернет страницаманадлежних органа и да наведе који су то докази.

Наручилац не може одбити као неприхватљиву, понуду зато што не садржидоказ одређен овим законом или конкурсном документацијом, ако је понуђач,навео у понуди интернет страницу на којој су тражени подаци јавно доступни.

Уколико је доказ о испуњености услова електронски документ, понуђачдоставља копију електронског документа у писаном облику, у складу са закономкојим се уређује електронски документ, осим уколико подноси електронску понудукада се доказ доставља у изворном електронском облику.

Ако понуђач има седиште у другој држави, наручилац може да провери дали су документи којима понуђач доказује испуњеност тражених услова издати одстране надлежних органа те државе.

Ако понуђач није могао да прибави тражена документа у року за подношењепонуде, због тога што она до тренутка подношења понуде нису могла бити издатапо прописима државе у којој понуђач има седиште и уколико уз понуду приложиодговарајући доказ за то, наручилац ће дозволити понуђачу да накнадно доставитражена документа у примереном року.

Ако се у држави у којој понуђач има седиште не издају докази из члана 77.овог закона, понуђач може, уместо доказа, приложити своју писану изјаву, дату подкривичном и материјалном одговорношћу оверену пред судским или управниморганом, јавним бележником или другим надлежним органом те државе.

Чланом 79. уређен је начин достављања доказа, а пре свега њихова форма.Омогућено је достављање неоверених копија докумената, при чему се одизабраног понуђача не захтева обавезно достављање оригинала (или оверенихкопија докумената) како је то захтевао претходни закон, већ је наручиоцуостављена могућност да захтева на увид оригинале или оверене копиједокумената. Ако понуђач у остављеном примереном року, који не може бити краћиод пет дана, не достави на увид оригинал или оверену копију тражених доказанаручилац ће његову понуду одбити као неприхватљиву.

Наручилац је законом обавезан да у конкурсној документацији наведе дапонуђач није у обавези да доставља доказе који су јавно доступни на интернетстраницама надлежних органа и да наведе који су то докази. Без обзира напретходно наведено, у случају пропуста наручиоца (ако у конкурснојдокументацији за неки од доказа – докумената, не наведе да је јавно доступан и дане постоји обавеза његовог достављања), понуђач није дужан да достави доказ, акоу понуди наведе интернет страницу на којој је тражени доказ јавно доступан. Наовај начин понуђачи могу доказати испуњеност обавезних услова из члана 75. став1. тач. 1) и 3), а у неким областима и из тачке 5). Уколико Пореска управа унапреди

начин рада тако да подаци о пореским дужницима буду јавно доступни, ииспуњеност услова из члана 75. став 1. тачка 4) моћи ће да се докаже на овај начин.

С обзиром на очекивања да се унапреди електронско пословање, постојимогућност да је неки од тражених доказа електронски документ. У том случајупонуђач доставља копију електронског документа у писаној форми (осим наравноако се спроводи електронска набавка), сачињену у складу с прописима који уређујуелектронски документ.

Ако понуђач објективно није могао да у року предвиђеном за подношењепонуда достави све захтеване доказе, наручилац је дужан да одреди накнаднипримерен рок за њихово достављање, а ако се у држави из које је понуђач неиздају документи тражени законом или конкурсном документацијом, понуђач можедоказати испуњеност услова достављањем писане изјаве дате пред јавнимбележником, судом или другим надлежним органом те државе.

12. Понуда са подизвођачем и заједничка понуда

Понуда са подизвођачем

Члан 80.

Наручилац је дужан да у конкурсној документацији захтева од понуђача да упонуди наведе да ли ће извршење јавне набавке делимично поверити подизвођачу ида наведе у својој понуди, проценат укупне вредности набавке који ће поверитиподизвођачу, а који не може бити већи од 50% као и део предмета набавке који ћеизвршити преко подизвођача.

Ако наручилац спроводи поступак јавне набавке у циљу закључењаоквирног споразума или појединачну јавну набавку чија је процењена вредноствећа од износа из члана 59. овог закона, може захтевати од понуђача да одређенидео јавне набавке, по вредности или предмету, изврши преко подизвођача који јепредузетник или мало правно лице у смислу прописа којима се уређујерачуноводство и ревизија.

Ако понуђач у понуди наведе да ће делимично извршење набавке поверитиподизвођачу, дужан је да наведе назив подизвођача, а уколико уговор измеђунаручиоца и понуђача буде закључен, тај подизвођач ће бити наведен у уговору.

Понуђач је дужан да наручиоцу, на његов захтев, омогући приступ кодподизвођача ради утврђивања испуњености услова.

Понуђач је дужан да за подизвођаче достави доказе о испуњеностиобавезних услова из члана 75. став 1. тач 1) до 4) овог закона, а доказ оиспуњености услова из члана 75. став 1. тачка 5) овог закона за део набавке који ћеизвршити преко подизвођача.

Ако је за извршење дела јавне набавке чија вредност не прелази 10% укупневредности јавне набавке потребно испунити обавезан услов из члана 75. став 1.тачка 5) овог закона понуђач може доказати испуњеност тог услова прекоподизвођача којем је поверио извршење тог дела набавке.

Поред обавезних услова, наручилац конкурсном документацијом одређујекоје још услове подизвођач мора да испуни и на који начин то доказује, при чемути услови не могу бити такви да ограниче подношење понуде са подизвођачем.

Понуђач, односно добављач у потпуности одговара наручиоцу заизвршење обавеза из поступка јавне набавке, односно за извршење уговорнихобавеза, без обзира на број подизвођача.

Наручилац може на захтев подизвођача и где природа предмета набавке тодозвољава пренети доспела потраживања директно подизвођачу, за део набавкекоја се извршава преко тог подизвођача.

У случају из става 9. овог члана наручилац је дужан да омогући добављачуда приговори ако потраживање није доспело.

Правила поступања у вези са ст. 9 и 10. овог члана наручилац одређује уконкурсној документацији и не утичу на одговорност добављача.

Добављач не може ангажовати као подизвођача лице које није навео упонуди, у супротном наручилац ће реализовати средство обезбеђења и раскинутиуговор, осим ако би раскидом уговора наручилац претрпео знатну штету.

У случају из става 12. овог члана наручилац је дужан да обавестиорганизацију надлежну за заштиту конкуренције.

Добављач може ангажовати као подизвођача лице које није навео у понуди,ако је на страни подизвођача након подношења понуде настала трајнијанеспособност плаћања, ако то лице испуњава све услове одређене за подизвођача иуколико добије претходну сагласност наручиоца.

Одредбе овог члана сходно се примењују на подносиоце пријава урестриктивном поступку, квалификационом поступку и конкурентном дијалогу.

Члан 80. уређује подношење понуде с подизвођачем. Прописано је да јенаручилац дужан да у понуди наведе да ли ће извршење дела набавке поверитиподизвођачу и да у понуди наведе проценат набавке који ће извршити прекоподизвођача, али је одређено ограничење по вредности набавке која се можеизвршити преко подизвођача, а која не може бити већи од 50%.

Ако понуда с подизвођачем буде изабрана као најповољнија, основниподаци о подизвођачу и његов део посла (предмет и вредност) у вези саизвршењем набавке биће наведени у уговору. Иако закон предвиђа „навођењеподизвођача у уговору“, сматрамо да подизвођач није уговорна страна. Без обзирана врсту јавне набавке и број подизвођача, приликом реализације предметненабавке, јављају се два субјекта: наручилац и понуђач. Сва права и обавезе којинастану током реализације јавне набавке, односе се на уговорни однос измеђунаручиоца и понуђача који је директно одговоран наручиоцу.

С обзиром на то да закон уводи делимичну централизацију јавнихнабавки, овим чланом је предвиђено да у случају закључења оквирног споразумаили ако је процењена вредност појединачне набавке већа од 3.000.000 динара,наручилац може захтевати од понуђача да одређени део јавне набавке, повредности или предмету, изврши преко подизвођача који је предузетник или малоправно лице. На овај начин се штите предузетници и мала предузећа одукрупњавања набавки (спровођење поступка од стране Управе за заједничкепослове и оквирни споразуми) и негативних ефеката централизације, односноомогућава им се да као подизвођачи (или у заједници) учествују у поступцимајавних набавки веће вредности. Међутим, с обзиром на то да није прописанообавезно извршење дела набавке преко подизвођача који је предузетник или малоправно лице, већ само као могућност чија примена зависи од воље наручиоца,

доведена је у питање ефикасност заштите наведених категорија понуђача иостварење циља закона.

Предвиђено је да подизвођач мора да испуњава обавезне услове. Ако серади о дозволи за обављање делатности подизвођач мора да има дозволу само заделатност у вези с којом је део набавке који преко њега извршава понуђач. С другестране, ако је за извршење дела јавне набавке чија вредност не прелази 10%укупне вредности јавне набавке, потребно испунити обавезан услов у смислудозволе за обављање делатности, понуђач може доказати испуњеност тог условапреко подизвођача којем је поверио извршење тог дела набавке.

Наручилац одређује које додатне услове мора да испуни подизвођач, али тиуслови не смеју бити такви да ограничавају учешће подизвођача.

Понуђач, односно добављач у потпуности одговара наручиоцу заизвршење обавеза из поступка јавне набавке, односно за извршење уговорнихобавеза, без обзира на број подизвођача. Дакле, у уговорном односу с наручиоцемјесте само понуђач, као главни извођач, и он у потпуности одговара за рад својихподизвођача. Такво решење из члана 49. став 3. Закона о јавним набавкамапоследица је општег правила о релативном дејству уговора из члана 148. став 1.Закона о облигационим односима, у коме је прописано да уговор ствара права иобавезе за уговорне стране, док се према ставу 3. истог члана уговором можеустановити само право у корист трећег лица, дакле, не и обавеза.

Према правилу из уговора о делу о одговорности за сараднике из члана 611.Закона о облигационим односима, које се примењује и код уговора о грађењу,посленик, односно извођач одговара за лица која су по његовом налогу радила напослу који је преузео да изврши, као да га је сам извршио. Судска пракса јекреирала ставове који се односе на одговорност извођача за ангажовањеподизвођача.

Према ставу праксе, ангажовање подизвођача на страни посленика неподразумева довођење у непосредну везу подизвођача и наручиоца посла, нитиослобађа посленика од његових основних обавеза. Код уговора о делу посленикможе поверити извршење посла трећем лицу, уколико уговор није сачињен, собзиром на личност посленика, али и тада одговара наручиоцу посла заблаговремено и уредно извршење посла. Став да извођач одговара наручиоцу и зарад лица која је ангажовао као подизвођача заступљен је и у правној теорији.

Разлика између понуде с подизвођачем и заједничке понуде јесте та што кодпонуде с подизвођачем одговара сам понуђач, а код заједничке понуде свипонуђачи одговарају солидарно и неограничено.

Закон даје могућност наручиоцу да на захтев подизвођача, и где природапредмета набавке то дозвољава, пренесе доспела потраживања директноподизвођачу, за део набавке која се извршава преко тог подизвођача. Наручилац је,међутим, дужан да омогући добављачу да приговори ако потраживање ниједоспело, као и да детаљније пропише правила у овом случају у конкурснојдокументацији, при чему то не утиче на одговорност добављача за извршењеуговора. Пренос потраживања врши се уступањем потраживањауговором (цесијом) у смислу члана 436. став 1. Закона о облигационим односима, укоме је прописано да поверилац може уговором закљученим с трећим пренети наовога своје потраживање, изузев оног чији је пренос забрањен законом или које јевезано за личност повериоца, или које се по својој природи противи преношењу надругога. Код набавке услуга које имају природу уговора о делу, а и код набавке

грађевинских радова, примењује се и правило из члана 612. Закона о облигационимодносима о непосредном захтеву сарадника посленика од наручиоца. За наплатусвојих потраживања од посленика његови сарадници (дакле, подизвођачи) могу сеобратити непосредно наручиоцу и захтевати од њега да им исплати тапотраживања на терет своте коју у том часу дугује посленику, ако су тапотраживања призната.

Како би се спречила ситуација која је честа у пракси да понуђачи поднесупонуду с једним подизвођачем, а приликом извршења набавке ангажују другогподизвођача, Закон изричито одређује да добављач не може ангажовати каоподизвођача лице које није навео у понуди. Уколико прекрши ову забранунаручилац ће реализовати средство обезбеђења (меницу, банкарску гаранцију...) ираскинуће уговор, осим ако би раскид уговора проузроковао штету за наручиоца.У том случају наручилац је дужан да обавести организацију надлежну за заштитуконкуренције.

Понуђач који је самостално поднео понуду не може истовремено даучествује у заједничкој понуди или као подизвођач док више различитих понуђачаможе имати истог подизвођача.

Ангажовање новог подизвођача у случају трајнијенеспособности плаћања

С обзиром на проблем ликвидности, Закон о јавним набавкама је у члану 80.став 14. предвидео да понуђач може ангажовати другог подизвођача, дакле, лицекоје није навео у понуди, под условом да је подизвођач који је наведен у понудипостао инсолвентан (ако је на страни подизвођача након подношења понуденастала трајнија неспособност плаћања, што представља стечајни разлог из члана11. Закона о стечају), да нови подизвођач испуњава све услове одређене заподизвођача и да је понуђач добио претходну сагласност наручиоца. Сматра се даје дужник трајније неспособан за плаћање ако не може да одговори својимновчаним обавезама у року од 45 дана од дана доспелости обавезе или ако јепотпуно обуставио плаћање у периоду од 30 дана непрекидно.

Од инсолвентности, неликвидности – неспособности за плаћање требаразликовати презадуженост која представља посебан стечајни разлог који сејавља у случају када је имовина дужника мања од његових обавеза. Предлог запокретање стечајног поступка у случају презадужености може, међутим, поднетисамо стечајни дужник, али не и поверилац (члан 55. ст. 2. и 3. Закона о стечају). Сдруге стране, привредни субјект може бити презадужен, тј. његове обавезе могубити веће од имовине, али да ипак није инсолвентан – трајније неспособан заплаћање, јер плаћа све обавезе о доспелости било из сопствених средстава, било изсредстава добијеног кредита. Битно је уочити да Закон о стечају инсолвентност ипрезадуженост прописује као алтернативне стечајне разлоге, што значи да је заотварање стечаја довољно да постоји један од њих, а не оба кумулативно. Постављасе, међутим, питање да ли се приликом оцене постојања презадужености каопосебног стечајног разлога узимају у обзир све обавезе дужника, или само оне којесу доспеле. Јер, привредни субјект може имати велике обавезе, али с дугим рокомдоспећа – нпр. обавезе из дугорочног кредита. Сматрамо да би се у обзир моглеузети само доспеле обавезе, као и оне које ће доспети у кратком року.

За ангажовање другог подизвођача наведена три услова морају битикумулативно испуњена.

Одредбе овог члана сходно се примењују на подносиоце пријава урестриктивном поступку, квалификационом поступку и конкурентном дијалогу.

Заједничка понуда

Члан 81.

Понуду може поднети група понуђача.Сваки понуђач из групе понуђача мора да испуни обавезне услове из члана

75. став 1. тач. 1) до 4) овог закона, а додатне услове испуњавају заједно, осим аконаручилац из оправданих разлога не одреди другачије.

Услов из члана 75. став 1. тачка 5) овог закона дужан је да испуни понуђачиз групе понуђача којем је поверено извршење дела набавке за који је неопходнаиспуњеност тог услова.

Саставни део заједничке понуде је споразум којим се понуђачи из групемеђусобно и према наручиоцу обавезују на извршење јавне набавке, а којиобавезно садржи податке о:

1) члану групе који ће бити носилац посла, односно који ће поднети понудуи који ће заступати групу понуђача пред наручиоцем;

2) понуђачу који ће у име групе понуђача потписати уговор;3) понуђачу који ће у име групе понуђача дати средство обезбеђења;4) понуђачу који ће издати рачун;5) рачуну на који ће бити извршено плаћање;6) обавезама сваког од понуђача из групе понуђача за извршење уговора.Споразумом из става 4. овог члана уређују се и друга питања која наручилац

одреди конкурсном документацијом.Наручилац не може од групе понуђача да захтева да се повезују у одређени

правни облик како би могли да поднесу заједничку понуду.Понуђачи који поднесу заједничку понуду одговарају неограничено

солидарно према наручиоцу.Задруга може поднети понуду самостално, у своје име, а за рачун задругара

или заједничку понуду у име задругара.Ако задруга подноси понуду у своје име за обавезе из поступка јавне

набавке и уговора о јавној набавци одговара задруга и задругари у складу сазаконом.

Ако задруга подноси заједничку понуду у име задругара за обавезе изпоступка јавне набавке и уговора о јавној набавци неограничено солидарноодговарају задругари.

Наручилац може да тражи од чланова групе понуђача да у понудама наведуимена и одговарајуће професионалне квалификације лица која ће бити одговорна заизвршење уговора.

Одредбе овог члана сходно се примењују на подносиоце пријава урестриктивном поступку, квалификационом поступку и конкурентном дијалогу.

Чланом 81. Закона о јавним набавкама установљена је могућност да се каопонуђач појави група понуђача, дакле, конзорцијум више правних или физичкихлица. Такав нестатусни облик повезивања познат је у нашем праву. Чланом 4.тачка 10) Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама прописано је да јеприватни партнер физичко или правно лице, домаће или страно, с домаћим илистраним учешћем или без њега, или конзорцијум једног или више таквихфизичких или правних лица која су одабрана у поступку јавне набавке илипоступку давања концесије и који с јавним партнером закључује јавни уговор, илиу ту сврху оснива друштво за посебне намене, или с јавним партнером оснивазаједничко привредно друштво. У члану 4. тачка 11) Закона о јавно-приватномпартнерству и концесијама изричито је прописано да је и поступак избораприватног партнера поступак јавне набавке у складу са Законом о јавнимнабавкама или поступак давања концесије у складу са овим законом

Конзорцијум је предвиђен прописима о приватизацији, нпр. Уредбом опродаји капитала и имовине јавном аукцијом (када се више лица удружи радикуповине капитала, односно имовине једног субјекта приватизације – конзорцијум,дужни су да овласте једног члана конзорцијума који ће заступати конзорцијум нааукцији и који је одговоран за понуду учесника и испуњење свих обавеза, с тимшто овлашћење мора бити оверено у суду, члан 19. ст. 2. и 3. Уредбе о продајикапитала и имовине јавном аукцијом, „Сл. гласник РС“, бр. 52/2005, 91/2007,96/2008, 98/2009). Битно је да сви понуђачи из групе понуђача одговарајунеограничено солидарно према наручиоцу.

Група понуђача (конзорцијум) као облик удруживања више лица радиподношења понуде у поступку јавне набавке, није ни правно ни физичко лице, алиму је Законом о јавним набавкама призната уговорна способност, а на основучлана 74. став 4. Закона о парничном поступку, таквом конзорцијуму групепонуђача може се признати и својство странке у парничном поступку, као обликуудруживања који иначе нема страначку способност прописану одредбом члана 74.ст. 1. и 2. истог закона. Наручилац би, дакле, могао да бира да ли ће тужити самоједног члана групе понуђача, који одговара неограничено солидарно преманаручиоцу, или више њих или све чланове заједно. Групи понуђача, међутим,могла би се признати и страначка способност на основу члана 74. став 4. Закона опарничном поступку, тако да би група понуђача могла бити тужена, нпр. у споруза накнаду штете због материјалних недостатака испоручене робе, односно добара,или тужилац, нпр. у спору за исплату цене или накнаде из уговора о јавној набавци.

Одређено је да сваки члан заједнице (групе понуђача) мора доказатииспуњеност обавезних услова, док додатне услове испуњавају заједно, осим аконаручилац из оправданих разлога не одреди другачије. То у пракси значи дауколико наручилац нпр. тражи да понуђач мора имати међу својим запосленима,пет овлашћених ревизора, један понуђач може имати свих пет или нпр. четири, адруги једног, битно је да заједно морају имати пет запослених лица с таквомквалификацијом. Одређено је да обавезан услов у погледу дозволе за обављањеделатности која је у вези с делом предмета набавке мора да испуни само члан којије члан групе којем је поверено извршење тог дела набавке.

Прописано је да група понуђача као саставни део заједничке понудеподноси и споразум којим се прецизирају обавезе чланова групе понуђача преманаручиоцу и међусобно. Одређена је обавезна садржина споразума. Овај споразумје јако важан како би се у случају евентуалних недостатака јасно утврдила

одговорност (без обзира на то што за штету сви чланови групе понуђачаодговарају неограничено солидарно), а могу послужити и као индикаториповреде конкуренције. С обзиром на обавезну садржину споразума и одговорностчланова групе за извршење обавеза, следи закључак да подношење заједничкепонуде има обележје заступања (а не комисиона), јер уговор потписује једанпонуђач, али у име групе понуђача. Одређивање носиоца посла и других питања(нпр. издавање рачуна), има за циљ да наручиоцу олакша комуникацију с групомпонуђача, која може бити састављена од великог броја субјеката, с обзиром на то дазакон не ограничава број чланова групе. Уговорна страна у уговору јесу свичланови групе, а уговор у име свих потписује само један понуђач – носилац посла,који је поднео понуду и који заступа групу понуђача пред наручиоцем.

Прецизирана је ситуација која је била спорна у пракси, када понуду подносизадруга. Закон предвиђа да задруга може понуду поднети самостално у своје име,а за рачун задругара, када за обавезе из поступка и уговора одговара задруга изадругари у складу са законом којим се уређују задруге или може поднетизаједничку понуду у име задругара када за обавезе из поступка и уговора члановизадруге одговарају неограничено солидарно.

Одредбе овог члана сходно се примењују на подносиоце пријава урестриктивном поступку, квалификационом поступку и конкурентном дијалогу.

13. Негативне референце

Члан 82.

Наручилац ће одбити понуду уколико поседује доказ да је понуђач упретходне три године у поступку јавне набавке:

1) поступао супротно забрани из чл. 23. и 25. овог закона;2) учинио повреду конкуренције;3) доставио неистините податке у понуди или без оправданих разлога одбио

да закључи уговор о јавној набавци, након што му је уговор додељен;4) одбио да достави доказе и средства обезбеђења на шта се у понуди

обавезао.Наручилац ће одбити понуду уколико поседује доказ који потврђује да

понуђач није испуњавао своје обавезе по раније закљученим уговорима о јавнимнабавкама који су се односили на исти предмет набавке, за период од претходнетри године.

Доказ из ст. 1. и 2. овог члана може бити:1) правоснажна судска одлука или коначна одлука другог надлежног органа;2) исправа о реализованом средству обезбеђења испуњења обавеза у

поступку јавне набавке или испуњења уговорних обавеза;3) исправа о наплаћеној уговорној казни;4) рекламације потрошача, односно корисника, ако нису отклоњене у

уговореном року;5) извештај надзорног органа о изведеним радовима који нису у складу са

пројектом, односно уговором;

6) изјава о раскиду уговора због неиспуњења битних елемената уговора датана начин и под условима предвиђеним законом којим се уређују облигациониодноси;

7) доказ о ангажовању на извршењу уговора о јавној набавци лица која нисуозначена у понуди као подизвођачи, односно чланови групе понуђача;

8) други одговарајући доказ примерен предмету јавне набавке, одређенконкурсном документацијом, који се односи на испуњење обавеза у ранијимпоступцима јавне набавке или по раније закљученим уговорима о јавнимнабавкама.

Наручилац може одбити понуду ако поседује доказ из става 3. тачка 1) овогчлана, који се односи на поступак који је спровео или уговор који је закључио идруги наручилац ако је предмет јавне набавке истоврстан.

Чланом 82. прописане су негативне референце, при чему су подељене на онекоје се односе на поступак јавне набавке и на оне које се односе на извршењејавне набавке, односно на неиспуњавање обавезе понуђача по раније закљученимуговорима о јавним набавкама који су се односили на исти предмет набавке, запериод од претходне три године.

Списак могућих доказа негативне референце понуђача делимично јепроширен у односу на претходни закон и прилагођен практичним потребаманаручилаца. Тако је нови Закон као доказ негативне референце поредправноснажне судске одлуке, предвидео и коначну одлуку надлежног органа (ууправном поступку), исправу о наплаћеној уговорној казни, рекламацијепотрошача, односно корисника ако нису отклоњене у уговореном року, доказ оангажовању лица која нису означена у понуди као подизвођачи, односно члановигрупе понуђача. Поред изричито наведених доказа, наручилац може одредитиконкурсном документацијом и други релевантан доказ који је примерен предметујавне набавке.

Наручилац је дужан да одбије понуду уколико поседује неки од доказанегативне референце. Уместо могућности, предвиђена је обавеза за наручиоца какосе не би створили услови за арбитрарност.

У примени претходног закона јавила се дилема да ли наручилац можекористити доказ негативне референце другог наручиоца. Преовладало јемишљење да може. Међутим, ипак треба направити разлику између самих доказа.Ако је доказ правноснажна судска одлука или коначна одлука неког државногоргана онда је то оправдано, али, ако је у питању доказ који потиче искључиво одсамог наручиоца спорно је колико он може бити коришћен као општи и као јединидоказ негативне референце. Зато нови Закон прецизира да наручилац можекористити негативну референцу из спроведене јавне набавке другог наручиоца,само ако је њен доказ правноснажна судска одлука или коначна одлука другогоргана и ако је предмет јавне набавке истоврсан.

Негативна референца постоји и ако је понуђач у претходне три године упоступку јавне набавке одбио да дâ средства обезбеђења на шта се у понудиобавезао (члан 82. став 1. тачка 4).

Списак негативних референци

Члан 83.

Наручилац је дужан да Управи за јавне набавке одмах и без одлагањадостави доказ негативне референце.

Управа за јавне набавке утврђује постојање негативне референцедоношењем закључка у року од десет дана од дана пријема доказа негативнереференце:

1) ако од наручиоца добије доказ из члана 82. став 3. тачка 1) овог закона, закоји након испитивања утврди да је одговарајући као доказ негативне референце;

2) ако од најмање три међусобно неповезана наручиоца у периоду однајвише годину дана добије доказ негативне референце из члана 82. став 3. тач. 2)до 8) овог закона, без обзира да ли се односе на истоврстан предмет набавке, за којенакон испитивања утврди да су одговарајући као доказ негативне референце.

Против закључка из става 2. овог члана понуђач, односно добављач можеподнети жалбу Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавнихнабавки у року од осам дана од пријема закључка.

Жалба одлаже упис у списак негативних референци.На основу сваког појединачног доказа негативне референце из члана 82.

став 3. тачка 1) овог закона, негативна референца важи девет месеци од коначностизакључка.

На основу сваког појединачног доказа негативне референце из члана 82.став 3. тачка 2) овог закона, негативна референца важи шест месеци рачунајући оддана коначности закључка.

На основу сваког појединачног доказа негативне референце из члана 82.став 3. тач. 3) до 8) овог закона, негативна референца важи три месеца рачунајућиод дана коначности закључка.

У случају из става 2. тачка 2) овог члана укупно важење негативнихреференци одговара збиру последње две примљене референце. Исто лице се моженаћи на списку негативних референци најдуже 15 месеци непрекидно.

На основу донетих закључака из става 2. овог члана Управа за јавне набавкеводи списак негативних референци који објављује на Порталу јавних набавки.

Поред назива понуђача, односно добављача у списак негативних референци,уписује се доказ негативне референце, наручилац који је доставио доказ, предметјавне набавке за коју је добио негативну референцу са ознаком из општег речниканабавке, и датум утврђивања и важења негативне референце.

Наручилац ће понуду понуђача који је на списку негативних референциодбити као неприхватљиву ако је предмет јавне набавке истоврстан предмету закоји је понуђач добио негативну референцу.

Ако предмет јавне набавке није истоврстан предмету за који је понуђачдобио негативну референцу, наручилац ће захтевати додатно обезбеђење испуњењауговорних обавеза.

Додатно обезбеђење наручилац мора одредити у конкурсној документацији,а његова вредност не може бити већа од 15% од понуђене цене.

Чланом 83. прописан је списак негативних референци. Наручиоци судужни да Управи за јавне набавке доставе доказ о негативној референци, а Управа

за јавне набавке доноси закључак којим утврђује постојање негативне референце,ако од наручиоца добије правноснажну судску одлуку или коначну одлуку другогнадлежног органа или ако од три међусобно неповезана наручиоца добије другидоказ негативне референце и то у периоду од годину дана. На овај начин Управа неулази у меритум ствари, већ само утврђује формалну исправност исправе ииспуњеност услова у смислу овог закона и евентуално других релевантних прописакојима се уређује садржина појединих исправа. Против закључка Управе за јавненабавке може се поднети жалба Републичкој комисији за заштиту права, у року одосам дана.

Законом је изричито прописано фиксно, ограничено трајање негативнереференце према претпостављеној доказној снази појединих исправа. Тако јепредвиђено да на основу правноснажне судске одлуке или коначне одлуке другогоргана негативна референца важи девет месеци, на основу исправе о реализованомсредству обезбеђења шест месеци, а на основу другог доказа три месеца. Укупанпериод за који ће лице које је добило негативне референце бити на спискунегативних референци рачуна се према збиру времена трајања последње двепримљене референце. У том случају, исто лице се може наћи на списку негативнихреференци најкраће шест месеци, а најдуже 15 месеци непрекидно.

Прописано је да на основу донетих закључака, Управа за јавне набавке водисписак негативних референци у који се поред назива понуђача, односнодобављача уписује предмет јавне набавке за коју је добио негативну референцу саознаком из општег речника набавке и датум утврђивања и важења негативнереференце.

Последица за понуђача који се нађе на списку негативних референци јестеда ће његова понуда бити одбијена као неприхватљива, уколико је истоврсанпредмет јавне набавке с предметом за који је добио негативну референцу. Акопредмет јавне набавке није истоврстан предмету за који је понуђач добионегативну референцу, наручилац ће захтевати додатно обезбеђење испуњењауговорних обавеза. Додатно обезбеђење наручилац мора одредити у конкурснојдокументацији, а његова вредност не може бити већа од 15% од понуђене цене.

14. Критеријуми за доделу уговора

Одредбама из чл. 84. и 85. регулисани су критеријуми за изборнајповољније понуде. Критеријум је мерило које се користи за вредновање,упоређивање и оцењивање понуда (члан 3. тачка 29) Закона о јавним набавкама).

Одређивање критеријума

Члан 84.

Наручилац је дужан да одреди исти критеријум и елементе критеријума задоделу уговора у позиву за подношење понуда и у конкурсној документацији.

Елементи критеријума на основу којих наручилац додељује уговор морајубити описани и вредновани, не смеју бити дискриминаторски и морају стајати улогичкој вези са предметом јавне набавке.

Наручилац у конкурсној документацији наводи, описује и вреднујекритеријум и све елементе критеријума које намерава да примени, а посебнонаводи методологију за доделу пондера за сваки елемент критеријума која ћеомогућити накнадну објективну проверу оцењивања понуда.

Наручилац ће у конкурсној документацији одредити елементе критеријумана основу којих ће доделити уговор у ситуацији када постоје две или више понудаса једнаким бројем пондера или истом понуђеном ценом.

При оцењивању понуда наручилац је дужан да примењује само онајкритеријум и елементе критеријума који су садржани у конкурсној документацијии то на начин како су описани и вредновани.

Прописано је да наручилац дефинише критеријум и елементе критеријумаза избор најповољније понуде, односно за доделу уговора, у позиву за подношењепонуда и у конкурсној документацији, при чему начин њиховог одређивања морабити у логичкој вези с предметом јавне набавке. Критеријуми у позиву заподношење понуда морају бити идентични с критеријумом из конкурснедокументације и не смеју бити дискриминаторски. Наручилац у конкурснојдокументацији наводи, описује и вреднује критеријум и све елементе критеријумакоје намерава да примени, а посебно наводи методологију за доделу пондера засваки елемент критеријума која ће омогућити накнадну објективну проверуоцењивања понуда. Наручилац ће у конкурсној документацији одредити елементекритеријума на основу којих ће доделити уговор у ситуацији када постоје две иливише понуда с једнаким бројем пондера или истом понуђеном ценом, чиме сеспречава да наручилац накнадно, у циљу фаворизовања одређеног понуђача,одреди те поткритеријуме. Код одређивања пондера важно је да је формула заизрачунавање правилно одређена и да у укупном збиру не прелази износ од 100пондера.

Код одређивања критеријума децидирано је наведено да они не смеју битидискриминаторски и морају стајати у логичној вези с предметом јавне набавке. Изовога произлази да наручилац мора одредити критеријуме тако да не фаворизујениједног понуђача и тако да је оно што тражи оно што је заиста неопходно зареализацију јавне набавке. Један од најважнијих циљева јавних набавки јестеефикасна употреба јавних средства а што се остварује кроз конкуренцију. Наимеуколико је конкуренција већа то доводи до такве тржишне утакмице да понуђачидају ниже цене и боље услове што доводи до ефикасне употребе јавних средстава.

Врсте критеријума

Члан 85.

Критеријуми за оцењивање понуде су:1) економски најповољнија понуда или2) најнижа понуђена цена.Критеријум економски најповољније понуде заснива се на различитим

елементима критеријума у зависности од предмета јавне набавке, као што су:1) понуђена цена;2) попуст на цене из ценовника наручиоца;

3) рок испоруке или извршења услуге или радова у оквиру минималноприхватљивог рока који не угрожава квалитет као и максимално прихватљивогрока;

4) текући трошкови;5) трошковна економичност;6) квалитет;7) техничке и технолошке предности;8) еколошке предности и заштита животне средине;9) енергетска ефикасност;10) пост-продајно сервисирање и техничка помоћ;11) гарантни период и врста гаранција;12) обавезе у погледу резервних делова;13) пост-гаранцијско одржавање;14) број и квалитет ангажованих кадрова;15) функционалне карактеристике и др.Елементи критеријума економски најповољније понуде могу се поделити на

поткритеријуме.Услови за учешће из чл. 75. и 76. овог закона не могу бити одређени као

елементи критеријума.Сваком елементу критеријума, односно поткритеријуму, наручилац у

конкурсној документацији одређује релативни значај (пондер), тако да збирпондера износи 100.

Избор између достављених понуда применом критеријума економскинајповољније понуде наручилац спроводи тако што их рангира на основу пондераодређених за елементе критеријума.

Чланом 85. прописано је да наручилац одређује критеријуме за изборнајповољније понуде (за оцењивање понуде), односно за доделу уговора, у позивуза подношење понуда и у конкурсној документацији, при чему начин њиховогодређивања мора бити у вези с предметом јавне набавке. Закон одређује две врстекритеријума, односно два основна критеријума за оцењивање понуде, који семеђусобно искључују – први је најнижа понуђена цена и други – економскинајповољнија понуда, који се састоји од два или више елемената критеријума.

Понуђена цена је цена коју понуђач одређује у понуди, изражена удинарима, у коју су урачунати сви трошкови који се односе на предмет јавненабавке и који су одређени конкурсном документацијом (члан 3. тачка 27) Закона ојавним набавкама).

Критеријум економски најповољнија понуда има најмање два елемента,при чему сваки од елемената критеријума носи одређени број пондера, премаметодологији коју одређује наручилац у конкурсној документацији. Елементикритеријума економски најповољније понуде могу се поделити напоткритеријуме. Сваком елементу критеријума, односно поткритеријуму,наручилац у конкурсној документацији одређује релативни значај (пондер), такода збир пондера износи 100.

Закон, примера ради, набраја 15 елемената на основу којих се одређујеекономски најповољнија понуда, у зависности од предмета јавне набавке. Каконабрајање није таксативно, то значи да може бити и других елемената за

одређивање економски најповољније понуде. Као елементи критеријума дати супримера ради: понуђена цена; попуст на цене из ценовника наручиоца; рокиспоруке или извршења услуге или радова у оквиру минимално прихватљивог рокакоји не угрожава квалитет као и максимално прихватљивог рока; текући трошкови;трошковна економичност; квалитет; техничке и технолошке предности; еколошкепредности и заштита животне средине; енергетска ефикасност; пост-продајносервисирање и техничка помоћ; обавезе у погледу резервних делова; гарантнипериод и врста гаранција; пост-гаранцијско одржавање; број и квалитетангажованих кадрова; функционалне карактеристике. Закон неке елементекритеријума посебно дефинише: „Попуст на понуђену цену је метод одређивањацене који понуђач може понудити у понуди само када је предмет јавне набавкеобликован у више партија, а наручилац тај метод не може предвидети уконкурсној документацији као елемент критеријума“ (члан 3. тачка 34) Закона ојавним набавкама).

Ови и други елементи критеријума економски најповољније понуде могу сеподелити на поткритеријуме.

Изричито је прописано да обавезни и додатни услови за учешће у поступкујавне набавке из чл. 75. и 76. овог закона не могу бити одређени као елементикритеријума. Јер, обавезни и додатни услови представљају процесне претпоставкеза учешће у поступку, па ако ти услови нису испуњени тада постоји процеснасметња да се понуда таквог понуђача даље разматра, односно да се узме у обзирприликом оцењивања и упоређивања с понудама других понуђача који испуњавајууслове за учешће у поступку јавне набавке.

Предност за домаће понуђаче и добра

Члан 86.

У случају примене критеријума економски најповољније понуде, а уситуацији када постоје понуде домаћег и страног понуђача који пружају услуге илиизводе радове, наручилац мора изабрати понуду најповољнијег домаћег понуђачапод условом да разлика у коначном збиру пондера између најповољније понудестраног понуђача и најповољније понуде домаћег понуђача није већа од 10 укорист понуде страног понуђача.

У случају примене критеријума економски најповољније понуде, а уситуацији када постоје понуде понуђача који нуде добра домаћег порекла и понудепонуђача који нуде добра страног порекла, наручилац мора као најповољнијупонуду изабрати понуду понуђача који нуди добра домаћег порекла под условом даразлика у коначном збиру пондера између најповољније понуде понуђача који нудидобра страног порекла и најповољније понуде понуђача који нуди добра домаћегпорекла није већа од 10 у корист понуде понуђача који нуди добра страног порекла.

У случају примене критеријума најниже понуђене цене, а у ситуацији кадапостоје понуде домаћег и страног понуђача који пружају услуге или изводе радове,наручилац мора изабрати понуду домаћег понуђача под условом да његовапонуђена цена није већа од 15% у односу на најнижу понуђену цену страногпонуђача.

У случају примене критеријума најниже понуђене цене, а у ситуацији кадапостоје понуде понуђача који нуде добра домаћег порекла и понуде понуђача којинуде добра страног порекла, наручилац мора изабрати понуду понуђача који нудидобра домаћег порекла под условом да његова понуђена цена није преко 20% већа уодносу на најнижу понуђену цену понуђача који нуди добра страног порекла.

У понуђену цену страног понуђача урачунавају се и царинске дажбине.Домаћи понуђач је правно лице резидент у смислу закона којим се уређује

порез на добит правних лица, односно физичко лице резидент у смислу законакојим се уређује порез на доходак грађана.

Ако је поднета заједничка понуда, група понуђача се сматра домаћимпонуђачем ако је сваки члан групе понуђача лице из става 6. овог члана.

Ако је поднета понуда са подизвођачем, понуђач се сматра домаћимпонуђачем, ако је понуђач и његов подизвођач лице из става 6. овог члана.

Када понуђач достави доказ да нуди добра домаћег порекла, наручилац ће,пре рангирања понуда, позвати све остале понуђаче чије су понуде оцењене каоприхватљиве да се изјасне да ли нуде добра домаћег порекла и да доставе доказ.

Предност дата у ст. 1. до 4. овог члана у поступцима јавних набавки укојима учествују понуђачи из држава потписница Споразума о слободној трговиниу централној Европи (CEFTA 2006) примењиваће се сходно одредбама тогспоразума.

Предност дата у ст. 1. до 4. овог члана у поступцима јавних набавки укојима учествују понуђачи из држава потписница Споразума о стабилизацији ипридруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једнестране, и Републике Србије, са друге стране, примењиваће се сходно одредбама тогспоразума.

Министарство надлежно за послове привреде ближе уређује начиндоказивања испуњености услова из ст. 2. и 4. овог члана.

Чланом 86. Закона уређен је третман „предност домаћих понуђача и добарадомаћег порекла“, односно предност за домаће понуђаче и добра као својеврсникритеријум позитивне дискриминације. Циљ ове одредбе јесте подстицање домаћепривреде која није конкурентна на тржишту ЕУ. Увођење овог критеријумаоправдано је из више разлога. Као један од таквих разлога може се навестиоколност да у Европи постоје земље у којима произвођачи прехрамбенихпроизвода на тржишту могу набавити шећер или друге сировине, односнопољопривредне прерађевине, чије су цене знатно ниже због обимних државнихсубвенција у сектор пољопривреде, нпр., у производњи шећерне репе или другеосновне сировине, па су стога у предности у односу на понуђаче који нуде добракоја потичу из наше земље у којој не постоје такве субвенције.

Код пружања услуга или извођења радова битна је националнаприпадност понуђача, тј. да ли је реч о понуди домаћег или страног понуђача. Акод набавке добара битно је порекло добара, тј. да ли се нуде добра домаћегпорекла или страног порекла, а за примену овог критеријума позитивнедискриминације, није од утицаја да ли је реч о понуди домаћег или страногпонуђача.

За разлику од претходног закона, у случају примене критеријума економскинајповољније понуде предност за домаће производе и домаће понуђаче смањенаје на 10 пондера. Ово је потребно зато што се ради о предмету набавке који обично

захтева одређени ниво квалитета предмета јавне набавке (због чега је и примењенкритеријум економски најповољнија понуда), при чему је разлика у неколикопондера значајна, а разлика од 20 пондера и сувише велика.

У случају примене критеријума најниже понуђене цене, а у ситуацији кадапостоје понуде домаћег и страног понуђача који пружају услуге или изводе радове,предност за домаће понуђаче је смањена на 15% понуђене цене, што је такођезначајна предност, а која ће се од ступања на снагу Споразума о стабилизацији ипридруживању морати додатно смањивати до потпуног укидања у односу на земљечланице Европске уније. За добра домаћег порекла, међутим, прописана је већаразлика у цени. Наиме, у ситуацији када постоје понуде понуђача који нуде добрадомаћег порекла и понуде понуђача који нуде добра страног порекла, наручилацмора изабрати понуду понуђача који нуди добра домаћег порекла под условом дањегова понуђена цена није преко 20% већа од најниже понуђене цене понуђачакоји нуди добра страног порекла.

Прописано је да се у понуђену цену страног понуђача урачунавају ицаринске дажбине, јер је само на тај начин она упоредива са осталим понудама.

Поред тога, нови Закон је решио питање које је било спорно у досадашњојпракси, а то је како поступити у случају када један од понуђача достави доказ дануди добра домаћег порекла, при чему и остали понуђачи заправо нуде добрадомаћег порекла, али нису поднели такав доказ. Став Републичке комисије био једа такав понуђач има право на предност у односу на све остале понуђаче, безмогућности да се осталим понуђачима пружи прилика да и они докажу домаћепорекло добара које нуде. С друге стране Управни суд је заузео становиште да јенаручилац у овој ситуацији био дужан да позове и остале понуђаче да упримереном року доставе доказ о домећем пореклу добара које нуде. Нови Законприхватио је став Управног суда и прописао изричито обавезу наручиоца да позовесве понуђаче чије су понуде прихватљиве да доставе доказ о домаћем пореклудобара, ако је неки од понуђача поднео такав доказ уз понуду. На овај начинизвршена је рецепција судске праксе.

Одређивање својства домаћег понуђача преко статуса резидента

Закон одређује да је домаћи понуђач правно лице резидент у смислузакона којим се уређује порез на добит правних лица, односно физичко лицерезидент у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана. Дакле, Закон ојавним набавкама појам домаћи понуђач не везује за држављанство, већ засвојство резидента које се не поклапа ни с држављанством, ни с пребивалиштем.Закон о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС“, бр. 25/2001, 80/2002,43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012), у чл. 2. и 3. одређује појмове„резиденти и нерезиденти“, прописујући да је резидент Републике Србије правнолице које је основано или има место стварне управе и контроле на територијиРепублике Србије. Дакле, за стицање својства резидента није довољно да правнолице буде основано и уписано у домаћи Регистар привредних субјеката, већ јепотребно да буде испуњен и други кумулативни услов – а то је да има местостварне управе и контроле на територији Републике Србије. Нерезидент је правнолице које је основано и има место стварне управе и контроле ван територијеРепублике Србије.

Закон о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 24/2001, 80/2002,135/2004, 62/2006, 65/2006, 10/2007, 7/2008, 7/2009, 31/2009, 44/2009, 3/2010,18/2010, 4/2011, 50/2011, 91/2011 (Одлука Уставног суда), 7/2012, 93/2012, 114/2012(Одлука Уставног суда), у члану 7. предвиђа да је резидент физичко лице које: 1)на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животнихинтереса; 2) на територији Републике, непрекидно или с прекидима, борави 183или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односнојпореској години. Дакле, да би се физичко лице сматрало резидентом, а тиме идомаћим понуђачем, поред пребивалишта на територији Републике Србије, мора даоствари и боравак одређеног трајања у односној пореској години. При томе, ако сукумулативно испуњена наведена два услова, тј. ако има пребивалиште у нашојземљи и у њој борави прописано време, физичко лице – резидент, уопште не морабити држављанин Републике Србије да би се сматрало домаћим понуђачем и можепобедити домаћег држављанина у поступку јавне набавке, који има пребивалиштеили боравиште у иностранству, у ситуацији једнаких понуда или са слабијомпонудом, под условом да разлика у коначном збиру пондера није већа од 10,односно да његова понуђена цена није већа од 15% у односу на најнижу понуђенуцену другог понуђача, који је нерезидент.

Резидент Републике Србије је и физичко лице које је упућено у другудржаву ради обављања послова за физичко или правно лице – резидента Републикеили за међународну организацију.

Ако је поднета заједничка понуда, сваки члан групе мора бити домаћипонуђач, ако група понуђача жели да оствари предност дату домаћим понуђачима.Ако се понуда подноси с подизвођачем, понуђач и подизвођач морају бити домаћипонуђачи како би остварили предност.

Предност дата домаћим понуђачима и добрима домаћег порекла упоступцима јавних набавки у којима учествују понуђачи из држава потписницаСпоразума о слободној трговини у централној Европи (CEFTA 2006) примењиваћесе сходно одредбама тог споразума. А у поступцима јавних набавки у којимаучествују понуђачи из држава потписница Споразума о стабилизацији ипридруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, с једнестране, и Републике Србије, с друге стране, предност за домаће понуђаче и добрапримењиваће се сходно одредбама тог споразума.

Предвиђено је да министар надлежан за послове привреде донесе новиправилник којим ће се ово питање уредити на прецизнији начин и којим ће,ближим уређивањем начина доказивања испуњености услова, спречитизлоупотребу предности дате за добра домаћег порекла.

15. Понуда у поступку јавне набавке

Закон у чл. 87–93. регулише понуду у поступку јавне набавке.

Начин подношења понуде

Члан 87.

Понуђач понуду подноси непосредно, путем поште или електронскимсредствима.

Понуђач подноси понуду у затвореној коверти или кутији, затворену наначин да се приликом отварања понуда може са сигурношћу утврдити да се првипут отвара.

Понуђач може да поднесе само једну понуду.Понуђач који је самостално поднео понуду не може истовремено да

учествује у заједничкој понуди или као подизвођач, нити исто лице можеучествовати у више заједничких понуда.

Наручилац је дужан да одбије све понуде које су поднете супротно забранииз става 4. овог члана.

У року за подношење понуде понуђач може да измени, допуни или опозовесвоју понуду, на начин који је одређен у конкурсној документацији.

Законом је уређен начин подношења понуда. Прописано је да се понудаподноси непосредно, путем поште или електронским средствима, и то у затворенојковерти или кутији, затворену на начин да се приликом отварања понуда може сасигурношћу утврдити да се први пут отвара. Позивом и конкурсномдокументацијом наручилац одређује рок за достављање понуда којим морапрецизирати датум и време.

Понуђач може да поднесе само једну понуду, и то само у једном својству,јер понуђач који је самостално поднео понуду не може истовремено да учествује узаједничкој понуди или као подизвођач, нити исто лице може учествовати у вишезаједничких понуда. Наручилац је дужан да одбије све понуде које су поднетесупротно наведеној забрани.

У року за подношење понуде понуђач може да измени, допуни илиопозове своју понуду, на начин који је одређен у конкурсној документацији.

Важно је истаћи да уколико понуђач опозове своју понуду пре истека роказа подношење понуда у том случају наручилац нема право да активира гаранцију заозбиљност понуде (лицитациону гаранцију) уколико је таква гаранција билапредвиђена конкурсном документацијом, и наравно ако је банкарска гаранцијапредата наручиоцу – кориснику.

Уређујући начин подношења понуде Закон о јавним набавкама у члану 87.став 6. прописује да у року за подношење понуде понуђач може да измени, допуниили опозове своју понуду, на начин који је одређен у конкурсној документацији. Усупротном (argumentum a contrario), то значи да по истеку рока за подношењепонуда понуђач не може повући нити мењати понуду, а уколико то ипак учиниили уколико не потпише уговор када је његова понуда изабрана, наручилац јеовлашћен да уновчи гаранцију дату уз понуду без обзира на то што то нијеизричито прописано у новом Закону. Закон не објашњава ближе о каквимгаранцијама је реч, али свакако реч је о средствима обезбеђења обавезе из поступкајавне набавке или уговорне обавезе, пре свега о меници као хартији од вредности, аи о банкарској гаранцији. У суштини, реч је о посебној врсти лицитационебанкарске гаранције Лицитационом банкарском гаранцијом покривају се свештете до висине гарантованог износа које би наручилац (инвеститор) претрпео услучају да учесник на лицитацији, чија је понуда прихваћена као најповољнија, незакључи уговор о грађењу или други уговор о јавној набавци или не обезбедибанкарску гаранцију за добро извршење посла или, противно забрани установљенојЗаконом о јавним набавкама, повуче или измени понуду по истеку рока заподношење понуда. Рок важења лицитационе гаранције најчешће се одређује према

року у којем је наручилац дужан да, у складу са објављеним условима лицитације,изврши избор најбољег понуђача.

Трошкови припремања понуде

Члан 88.

Понуђач може да у оквиру понуде достави укупан износ и структурутрошкова припремања понуде.

Трошкове припреме и подношења понуде сноси искључиво понуђач и неможе тражити од наручиоца накнаду трошкова.

Ако је поступак јавне набавке обустављен из разлога који су на странинаручиоца, наручилац је дужан да понуђачу надокнади трошкове израде узорка илимодела, ако су израђени у складу са техничким спецификацијама наручиоца итрошкове прибављања средства обезбеђења, под условом да је понуђач тражионакнаду тих трошкова у својој понуди.

Члан 88. одређује да трошкове припремања и подношења понуде сносипонуђач, осим у случају када је набавка обустављена из субјективних илиобјективних разлога на страни наручиоца, када понуђач има право на накнадутрошкова израде узорка или модела (ако је он израђен у складу с техничкимзахтевима наручиоца), као и на накнаду трошкова прибављања средстваобезбеђења: нпр. трошкове накнаде за упис хипотеке или накнаде и провизије заиздавање банкарске гаранције.

Прописана је могућност да понуђач уз понуду достави структуру трошковаприпремања понуде, што је од значаја за смањивање трошкова поступка и анализупонуђене цене. Поред тога, трошкови припремања понуде важан су статистичкиподатак за анализу система јавних набавки.

Подношење електронске понуде

Члан 89.

Електронска понуда јесте понуда или део понуде коју понуђач достављанаручиоцу у електронском облику и која испуњава све услове у складу са закономкојим се уређује електронски потпис, електронски документ и електронскопословање. Електронска понуда мора да има временску ознаку.

Уколико се само део понуде доставља у електронском облику мора саосталим деловима понуде истог понуђача чинити недвосмислену целину.

Понуђач понуду може поднети у електронском облику уколико наручилац уконкурсној документацији одреди такву могућност.

Информациони систем наручиоца мора да обезбеди технолошки независанпријем понуда и мора бити бесплатно доступан свим заинтересованим лицима.

Средства (уређаји) за пријем електронских понуда морају, уз помоћтехничких средстава и одговарајућих поступака, осигуравати да:

1) су електронске понуде потписане у складу са прописима којима сеуређује начин њихове заштите;

2) електронски потпис буде оверен квалификационом потврдом;3) електронска понуда има временску ознаку, односно да се тачно може

одредити датум, сат и минут пријема понуда;4) пре унапред одређеног тренутка отварања понуда нико нема приступ

подацима из понуда;5) се, уколико је прекршена забрана приступа подацима из понуда, то може

лако открити;6) само особе овлашћене од стране наручиоца могу одредити и променити

датум и сат отварања понуда;7) само овлашћеним особама буде омогућен приступ подацима из понуда, и

то само њиховим истовременим деловањем ако их је више.Информациони систем наручиоца мора омогућити архивирање

електронских понуда у складу са прописима којима се уређује електронскопословање и прописима којима се уређује област документарне грађе и архива.

На подношење електронских пријава сходно се примењују одредбе овогчлана.

У члану 89. електронска понуда је дефинисана као понуда или део понудекоју понуђач доставља наручиоцу у електронском облику и која испуњава свеуслове у складу законом којим се уређује електронски потпис, електронскидокумент и електронско пословање.

Законом о електронском потпису („Сл. гласник РС“, бр. 135/2004) уређујесе употреба електронског потписа у правним пословима и другим правнимрадњама, пословању, као и права, обавезе и одговорности у вези са електронскимсертификатима, ако посебним законима није другачије одређено. Законом оелектронском документу („Сл. гласник РС“, бр. 51/2009) уређују се услови иначин поступања са електронским документом у правном промету, управним,судским и другим поступцима, као и права, обавезе и одговорности привреднихдруштава и других правних лица, предузетника и физичких лица, државних органа,органа територијалне аутономије и органа јединица локалне самоуправе и органа,предузећа, установа, организација и појединаца којима је поверено вршење пословадржавне управе, односно јавних овлашћења у вези са овим документом. Законом оелектронској трговини („Сл. гласник РС“, бр. 41/2009) уређују се услови и начинпружања услуга информационог друштва, обавезе информисања корисника услуга,комерцијална порука, правила у вези са закључењем уговора у електронскомоблику, одговорност пружаоца услуга информационог друштва, надзор ипрекршаји.

Понуђач може доставити електронску понуду ако наручилац у конкурснојдокументацији одреди такву могућност. Одређени су минимални захтеви којеинформациони систем за пријем електронских понуда мора да задовољи.

Важење понуде

Члан 90.

Рок важења понуде одређује наручилац и тај рок се обавезно наводи упонуди, али не може бити краћи од 30 дана од дана отварања понуда.

У случају истека рока важења понуде, наручилац је дужан да у писаномоблику затражи од понуђача продужење рока важења понуде.

Понуђач који прихвати захтев за продужење рока важења понуде не можемењати понуду.

Закон у члану 90. прописује да понуда мора да важи најмање 30 дана оддана отварања. Рок важења понуде одређује наручилац и тај рок се обавезнонаводи у понуди. За разлику од претходног закона који је као минимални рокважења понуде одређивао 60 дана, нови Закон прописује краћи рок важења понуде,имајући у виду да је потребно убрзати поступак јавне набавке и да дужи рокважења понуде, углавном значи и већу понуђену цену. Ако наручилац не закључиуговор у периоду важења понуде, дужан је у писаном облику затражити одпонуђача да (без измене понуде) продужи рок важења понуде. Уколико понуђачнакон истека опције понуде прихвати продужење рока важења понуде, он не смемењати ни на који начин своју првобитну понуду.

Понуда са варијантама

Члан 91.

Ако је критеријум за избор економски најповољнија понуда, наручилацможе дозволити подношење понуде са варијантама.

Наручилац посебно наводи у позиву за подношење понуде и конкурснојдокументацији да ли је дозвољено подношење понуде са варијантама, у супротномпретпоставља се да подношење понуде са варијантама није дозвољено.

Ако је дозвољено подношење понуде са варијантама наручилац ће одредитиу конкурсној документацији, које услове све варијанте морају да испуне да би билеприхватљиве.

Ако је подношење понуде са варијантама дозвољено, наручилац не можеодбити варијанту понуде, само зато што би њеним прихватањем уговор о јавнојнабавци добара, постао уговор о јавној набавци услуга и обрнуто.

Чланом 91. прописано је да је варијантна понуда могућа само ако јекритеријум за избор најповољније понуде економски најповољнија понуда, а ненајнижа понуђена цена, јер се једино тако могу сачинити различите варијантепонуде. У позиву за подношење понуде и конкурсној документацији наручилацпосебно наводи да ли је дозвољено подношење понуде с варијантама. Аконаручилац то не наведе, претпоставља се да није дозвољено подношење понуде сваријантама.

Промена правне природе уговора о јавној набавци добара или услуга

Ако је подношење понуде с варијантама дозвољено, изричито је прописанода наручилац не може одбити варијанту понуде, само зато што би њенимприхватањем уговор о јавној набавци добара, променио правну природу и постаоуговор о јавној набавци услуга и обрнуто (члан 91. став 4). Такав случај може

настати у вези с применом правила из члана 6. став 2. тачка 1) у коме је прописанода се уговором о јавној набавци услуга сматра и уговор о јавној набавци чији супредмет услуге и добра ако процењена вредност услуга прелази процењенувредност добара обухваћених тим уговором. Дакле, ако су предмет уговора о јавнојнабавци истовремено и услуге и добра, такав уговор се сматра уговором о јавнојнабавци услуга, ако процењена вредност услуга прелази процењену вредностдобара обухваћених тим уговором. Према томе, за одређивање природе јавненабавке меродаван је однос између вредности услуга и добара, које су предметтога уговора, што значи да ако вредност услуга прелази 50% укупне вредностинабавке, у питању је уговор о јавној набавци услуга, без обзира на то што се тимуговором истовремено набављају и добра (нпр. куповина, закуп или лизингдобара). С друге стране, ако у другој варијанти понуде процењена вредност добарапређе 50% укупне вредности набавке, уговор о јавној набавци услуга постаће, посили закона, уговор о јавној набавци добара. Наравно, могућа је и обрнутаситуација – да набавка добара чија је вредност прелазила 50% укупне вредностинабавке, постане уговор о јавној набавци услуга ако се у другој варијанти понудеповећа вредност услуга, тако да прелази 50% укупне вредности набавке.

Неуобичајено ниска цена

Члан 92.

Наручилац може да одбије понуду због неуобичајено ниске цене.Неуобичајено ниска цена у смислу овог закона је понуђена цена која

значајно одступа у односу на тржишно упоредиву цену и изазива сумњу умогућност извршења јавне набавке у складу са понуђеним условима.

Ако наручилац оцени да понуда садржи неуобичајено ниску цену, дужан једа од понуђача захтева детаљно образложење свих њених саставних делова којесматра меродавним, а нарочито наводе у погледу економике начина градње,производње или изабраних техничких решења, у погледу изузетно повољнихуслова који понуђачу стоје на располагању за извршење уговора или у погледуоригиналности производа, услуга или радова које понуђач нуди.

Наручилац је дужан да понуђачу у случају из става 3. овог члана одредипримерен рок за одговор.

Наручилац је дужан да по добијању образложења провери меродавнесаставне елементе понуде из става 3. овог члана.

Наручилац нарочито проверава испуњење обавеза које произлазе из важећихпрописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животнесредине и заштити права интелектуалне својине од стране понуђача или кандидатаи може од понуђача захтевати достављање одговарајућих доказа.

Чланом 92. омогућено је да наручилац може одбити понуду збогнеуобичајено ниске цене. Неуобичајено ниска цена је дефинисана као понуђенацена која знатно одступа од тржишно упоредиве цене и с обзиром на њенувисину изазива сумњу у могућност извршења јавне набавке под тим условима.Дакле, закон прописује поређење понуђене цене с тржишно упоредивом ценом. Учлану 3. тачка 28) упоредива тржишна цена дефинисана је као цена на

релевантном тржишту узимајући у обзир предмет јавне набавке, развијеносттржишта, услове из конкурсне документације као што су начин плаћања, количине,рок испоруке, рок важења уговора, средство обезбеђења, гарантни рок и сл.;

Ако наручилац оцени да понуда садржи неуобичајено ниску цену дужан једа од понуђача захтева детаљно образложење свих њених саставних делова којесматра меродавним, а нарочито наводе у погледу економике начина градње,производње или изабраних техничких решења, у погледу изузетно повољнихуслова који понуђачу стоје на располагању за извршење уговора или у погледуоригиналности производа, услуга или радова које понуђач нуди.

Наручилац је дужан да понуђачу одреди примерен рок за одговор, а да подобијању образложења провери меродавне саставне елементе понуде. При томе,нарочито проверава испуњење обавеза које произлазе из важећих прописа озаштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животне средине изаштити права интелектуалне својине од стране понуђача или кандидата и можеод понуђача захтевати достављање одговарајућих доказа. Јер, уштеде у тимсегментима нису дозвољене, с обзиром на то да је испуњавање обавеза предвиђенопринудним прописима, а могу знатно утицати на висину цене. Наиме, познато једа се непридржавањем наведених прописа могу остварити „уштеде“ у процесупроизводње које доводе до ниске цене, али таквим несавесним понуђачима мора сеонемогућити учешће у поступцима јавних набавки, зато што се уштеде не смејуостваривати на штету запослених и њихових права, која се штите тим прописима.

Приликом примене овог правила треба водити рачуна о томе да се честодешава да неуобичајено ниску цену управо понуди „непознати понуђач“, с којимнаручилац до тада није био у уговорном односу. Бројни су, међутим, показатељи данове компаније на тржишту управо покушавају да ниским ценама преузму деоклијената или да добију позитивну референцу наручиоца, да имају наручиоца насвојој референц листи (нарочито ако је наручилац нека успешна компанија илиустанова) некад и по цену минималне зараде. У одређеним случајевима, запостизање таквих циљева исплати се и пословање с губитком. Наравно, могућностреализације набавке по цени знатно испод тржишне у многоме зависи од самогпредмета набавке.

Додатна објашњења, контрола и допуштене исправке

Члан 93.

Наручилац може да захтева од понуђача додатна објашњења која ће мупомоћи при прегледу, вредновању и упоређивању понуда, а може да врши иконтролу (увид) код понуђача односно његовог подизвођача.

Наручилац може од изабраног понуђача у поступку конкурентног дијалогада захтева да потврди обавезе прихваћене у понуди.

Наручилац не може да захтева, дозволи или понуди промену елеменатапонуде који су од значаја за примену критеријума за доделу уговора, односнопромену којом би се понуда која је неодговарајућа или неприхватљива учинилаодговарајућом, односно прихватљивом, осим ако другачије не произлази изприроде поступка јавне набавке.

Наручилац може, уз сагласност понуђача, да изврши исправке рачунскихгрешака уочених приликом разматрања понуде по окончаном поступку отварањапонуда.

У случају разлике између јединичне и укупне цене, меродавна је јединичнацена.

Ако се понуђач не сагласи са исправком рачунских грешака, наручилац ћењегову понуду одбити као неприхватљиву.

Члан 93. дозвољава додатна објашњења и исправке понуде, али безмогућности мењања њеног састава и садржине. Ово је неопходно ради штоисправније анализе понуда, јер комисија за јавну набавку не може увек битипотпуно обучена за анализу понуде и неопходна је помоћ самих понуђача.

Закон даје могућност наручиоцу да се у конкурентном дијалогу одизабраног понуђача захтева да потврди своје обавезе које је прихватио у понуди.Оваква могућност је неопходна код појединих уговора (нарочито код јавно-приватног партнерства), јер се поједине обавезе утврђују након што је изабраноодређено решење.

Наручилац не може да дозволи промену елемената понуде који су одзначаја за примену критеријума за доделу уговора или промену којом би се понудакоја је неодговарајућа или неприхватљива учинила одговарајућом илиприхватљивом, осим ако другачије не произлази из природе поступка јавненабавке, као што је то случај у преговарачком поступку у којем учествује једанпонуђач.

Прописано је да наручилац може, уз сагласност понуђача, да извршиисправке рачунских грешака уочених приликом разматрања понуде поокончаном поступку отварања понуда. Такве грешке могу да се односе наодређивање укупне цене на основу јединичне цене. Ако постоји разлика измеђуукупне и јединичне цене меродавна је јединична цена. Ако се понуђач не сагласиса исправком рачунских грешака, наручилац ће његову понуду одбити.

16. Рокови у поступку јавне набавке

У чл. 94–101. прописани су рокови за подношење понуда и пријава,прописивањем општег правила о примереном року потребном за припремуприхватљиве понуде, и посебним роковима у зависности од врсте поступка, као ирачунање рокова.

Одређивање рока за подношење понуда

Члан 94.

Рок за подношење понуда мора бити примерен времену потребном заприпрему прихватљиве понуде.

Одређивањем рока из става 1. овог члана сматра се одређивање датума исата до којег се понуде могу подносити.

Чланом 94. предвиђено је опште правило да рок за подношење понудатреба да буде примерен времену потребном за припрему прихватљиве понуде.Шта је примерено време потребно за припрему понуде дискреционо је правонаручиоца. Како је, међутим, циљ да се прибави што већи број понуда које ће битиисправне и одговарајуће на наручиоцу је да ово своје дискреционо право усмери нато да добије што већи број понуда, а не да скраћивањем рока за подношење понудафаворизује одређене понуђаче. Наиме, могао би се извести закључак да тај рок неможе бити краћи од осам дана, с обзиром на то да Закон у члану 63. став 2.предвиђа могућност да заинтересовано лице може тражити додатне информацијеили појашњења у вези с припремом понуде и то пет дана пре истека рока заподношење понуде, а да је наручилац дужан да одговор достави у писаном обликуу року од три дана од пријема таквог захтева и да истовремено ту информацијуобјави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. У складу снаведеним наручилац мора предвидети у конкурсној документацији могућностдодатих информација или појашњења, а самим тим мора имати у виду закономпредвиђен рок од пет дана.

Одређивањем рока сматра се одређивање датума и сата до којег се понудемогу подносити.

Рок за подношење понуда у отвореном поступку и пријава у рестриктивном,квалификационом поступку и конкурентном дијалогу

Члан 95.

Рок за подношење понуда у отвореном поступку, односно пријава урестриктивном и квалификационом поступку и конкурентном дијалогу не можебити краћи од:

1) 40 дана од дана објављивања позива за подношење понуда ако јепроцењена вредност јавне набавке већа од износа из члана 57. овог закона;

2) 30 дана од дана објављивања позива за подношење понуда ако процењенавредност јавне набавке није већа од износа из члана 57. овог закона.

Рок за подношење понуда у отвореном поступку, односно пријава урестриктивном и квалификационом поступку и конкурентном дијалогу не можебити краћи од:

1) 30 дана од дана када је објављен позив за подношење понуда ако јепроцењена вредност јавне набавке већа од износа из члана 57. овог закона и ако јенаручилац објавио претходно обавештење у року од најмање 30 дана, а највишешест месеци пре објављивања позива;

2) 22 дана од дана када је објављен позив за подношење понуда акопроцењена вредност јавне набавке није већа од износа из члана 57. овог закона иако је наручилац објавио претходно обавештење у року од најмање 30 дана, анајвише шест месеци пре објављивања позива.

У члану 95. прописани су рокови за подношење понуда у отвореномпоступку и пријава у рестриктивном, квалификационом поступку и конкурентномдијалогу. Прави се разлика у зависности од вредности поступка, будући да се у

закону примењују национални прагови (гранични износи), а не европски, штодоводи до тога да ће се и за релативно мале вредности спроводити отворенипоступак. Такође, рокови за подношење понуда у директивама се рачунају од данаслања огласа, при чему су предвиђена додатна скраћивања рокова, ако се шаљуелектронски или ако је конкурсна документација доступна у електронском облику,а закон је ово последње прописао као обавезу за све наручиоце.

Општи рок за подношење понуда у отвореном поступку и пријава урестриктивном поступку и конкурентном дијалогу је 40 дана, ако се ради овреднијим набавкама (5.000.000 динара за добра и услуге и 10.000.000 динара зарадове), односно 30 дана ако су у питању набавке испод те граничне вредности.Ако је јавна набавка објављена претходним обавештењем у одређеном року,општи рок се може скратити на 22 дана, односно 30 дана за вредније набавке. То суминимални рокови, а наручилац може предвидети и дуже рокове. Проблем утумачењу законских одредаба о дужини рокова може настати због тога што члан57. на који упућује члан 95, поред наведених граничних вредности из става 2. уставу 3. прописује знатно више граничне вредности – 250.000.000 динара задобра и услуге и 500.000.000 динара за радове, када је наручилац дужан да оглас ојавној набавци објави и на страном језику, који се обично користи у међународнојтрговини у области из које је предмет јавне набавке.

Рок за подношење понуда у рестриктивном поступку и квалификационом

Члан 96.

Рок за подношење понуда у рестриктивном поступку не може бити краћи од20 дана од дана када је наручилац послао позив кандидатима.

Рок за подношење понуда у квалификационом поступку не може бити краћиод осам дана од дана када је наручилац послао позив кандидатима.

Члан 96. прописује да рок за подношење понуда у рестриктивном поступку(у другој фази) износи најмање 20 дана, а у квалификационом поступку осам дана.

Рок за подношење понуда у преговарачком поступку са објављивањем позиваза подношење понуда

Члан 97.

Рок за подношење понуда у преговарачком поступку са објављивањемпозива за подношење понуда не може бити краћи од 25 дана од дана објављивањапозива.

Према одредби из члана 97. рок за подношење понуда у преговарачкомпоступку са објављивањем позива износи најмање 25 дана од дана објављивањапозива за подношење понуда.

Рок за подношење коначних понуда у конкурентном дијалогу

Члан 98.

Рок за подношење коначних понуда у конкурентном дијалогу не може битикраћи од 20 дана од дана слања позива изабраним кандидатима.

У члану 98. одређено је да минимални рок за подношење коначних понуда уконкурентном дијалогу траје 20 дана од дана слања позива за подношење понудаизабраним кандидатима.

Рок за подношење понуда у поступку јавне набавке мале вредности

Члан 99.

Рок за подношење понуда у поступку јавне набавке мале вредности не можебити краћи од осам дана од дана објављивања позива за подношење понуда.

У члану 99. одређен је рок за подношење понуда у поступку јавне набавкемале вредности који не може бити краћи од осам дана од дана објављивања позиваза подношење понуда на Порталу јавних набавки и на интернет страницинаручиоца.

Рок за подношење почетних понуда у систему динамичне набавке

Члан 100.

Рок за подношење почетних понуда током трајања система динамичненабавке је 15 дана од дана објављивања позива за подношење понуда.

Према члану 100. рок за подношење почетних понуда у систему динамичненабавке је 15 дана од дана објављивања обавештења о постојању системадинамичне набавке на Порталу јавних набавки.

Рачунање рокова

Члан 101.

Рок за подношење понуда рачуна се од дана објављивања позива заподношење понуда на Порталу јавних набавки, односно од дана слања позива заподношење понуда.

У члану 101. прописано је рачунање рокова. Сви рокови за подношењепонуда рачунају се од дана објављивања на Порталу јавних набавки, односно оддана слања позива за подношење понуда.

17. Пријем и отварање понуда

У чл. 102–104. регулисан је пријем и отварање понуда.

Пријем понуда

Члан 102.

Наручилац је дужан да приликом пријема понуде на коверти, односнокутији у којој се понуда налази обележи време пријема и евидентира број и датумпонуде према редоследу приспећа. Уколико је понуда достављена непосреднонаручилац предаје понуђачу потврду пријема понуде.

У случају подношења електронске понуде наручилац је дужан да обезбедида информациони систем, одмах након пријема понуде пошаље потврду пријема.

Забрањено је давање информација о примљеним понудама, а наручилац је уобавези да понуде чува на начин да не дођу у посед неовлашћених лица.

Члан 102. регулише пријем понуда. Наручилац је дужан да приликомпријема понуде на коверти, односно кутији у којој се понуда налази обележивреме пријема и евидентира број и датум понуде према редоследу приспећа, ауколико је понуда достављена непосредно наручилац предаје понуђачу потврдупријема понуде. Посебно је регулисан пријем понуде поднете електронским путем(електронска понуда), када је наручилац дужан да обезбеди да информационисистем, одмах након пријема понуде пошаље потврду пријема. Изричито језабрањено давање информација о примљеним понудама, а наручилац је уобавези да понуде чува на начин да не дођу у посед неовлашћених лица.

Отварање понуда

Члан 103.

Отварање понуда спроводи се одмах након истека рока за подношењепонуда, односно истог дана.

Отварање понуда је јавно и може присуствовати свако заинтересовано лице.У поступку отварања понуда могу активно учествовати само овлашћени

представници понуђача.Наручилац ће искључити јавност у поступку отварања понуда уколико је то

потребно ради заштите података који представљају пословну тајну у смислу законакојим се уређује заштита пословне тајне или представљају тајне податке у смислузакона којим се уређује тајност података.

У случају из става 4. овог члана наручилац доноси одлуку којом одређујеразлоге за искључење јавности и да ли се искључење јавности односи и напредставнике понуђача.

Члан 103. регулише отварање понуда. Наручилац је обавезан да позивом иконкурсном документацијом прецизира и место и време отварања понуда. Понудесе отварају, по правилу по истеку 30 минута од истека рока за предају понуда, аизузетно по истеку 60 минута од истека рока за предају понуда у случајудислокације места одређеног за предају и места одређеног за отварање понуда.

Отварање понуда је јавно и спроводи се одмах након истека рока заподношење понуда, истог дана када истиче рок за подношење понуда.

Јавном отварању понуда могу присуствовати лица која су поднела понуде(понуђачи, односно њихови представници – заступници или пуномоћници), као исва заинтересована лица. Да би могли да учествују у поступку отварања понудаовлашћени представници понуђача морају имати и оригинално овлашћење заучествовање у поступку отварања понуда (дакле пуномоћје, које не мора битиоверено у суду), што им даје могућност да активно учествују у поступку отварањапонуда. Најчешћа грешка је што представници понуђача у великом броју случајевадоносе овлашћења да присуствују поступку отварања зашта им и не требаовлашћење, с обзиром на то да сам закон предвиђа процедуру јавног отварањапонуда чиме су ускраћени за могућност да истакну своје евентуалне примедбе напоступак отварања, да потпишу записник и сл.

Изузетно, ако заштита пословне тајне или тајност одређених података тозахтева, јавност ће бити искључена из поступка отварања понуда, али јенаручилац дужан да донесе одлуку којом ће образложити разлоге искључењајавности и одредити да ли се то искључење односи и на представнике понуђача.

Записник о отварању понуда

Члан 104.

Наручилац је дужан да о поступку отварања понуда води записник у који сеовим редоследом уносе следећи подаци:

1) датум и време почетка отварања понуда;2) предмет и процењена вредност јавне набавке;3) имена чланова комисије за јавну набавку који учествују у поступку

отварања понуда;4) имена представника понуђача који присуствују отварању понуда;5) имена других присутних лица;6) број под којим је понуда заведена;7) назив понуђача, односно шифра понуђача;8) понуђена цена и евентуални попусти које нуди понуђач;9) подаци из понуде који су одређени као елементи критеријума и који се

могу нумерички приказати;10) уочени недостаци у понудама;11) евентуалне примедбе представника понуђача на поступак отварања

понуда.

Представник понуђача који учествује у поступку отварања понуда имаправо да приликом отварања понуда изврши увид у податке из понуде који сеуносе у записник о отварању понуда.

Приликом отварања понуда наручилац не може да врши стручну оценупонуде.

Наручилац је дужан да у току поступка обезбеди чување поверљивихподатака из понуде у складу са чланом 14. овог закона.

Записник о отварању понуда потписују чланови комисије и представниципонуђача, који преузимају примерак записника.

Наручилац је дужан да понуђачима који нису учествовали у поступкуотварања понуда достави записник у року од три дана од дана отварања.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на отварање пријава.

У члану 104. детаљно је прописано које податке записник обавезно садржи,којим редоследом се ти подаци уносе и истовремено је одређено да представникпонуђача има право да оствари увид у податке из понуде других понуђача којисе уносе у записник – а то су: назив понуђача, односно шифра понуђача, затимпонуђена цена и евентуални попусти које нуди понуђач или подаци из понуде којису одређени као елементи критеријума и који се могу нумерички приказати. На овајначин отклоњена је дилема која се често појављивала у пракси, које податке изпонуде представници понуђача могу да виде приликом њиховог отварања.

У записник се уносе и евентуалне примедбе представника понуђача напоступак отварања понуда.

Закон изричито одређује да се у записник уносе уочени недостаци упонудама (које чланови комисије уоче приликом отварања понуде) и да се у токуотварања понуде не може вршити њена стручна оцена. Ово прецизирање јенеопходно јер се у примени претходног закона показало да се често отварањепонуда претвори у расправу о прихватљивости понуда између представникапонуђача међусобно и комисије наручиоца.

Записник о отварању понуда потписују чланови комисије и представниципонуђача, који преузимају примерак записника. Наручилац је дужан да понуђачимакоји нису у поступку отварања понуда достави записник у року од три дана од данаотварања. Одредбе овог члана сходно се примењују и на отварање пријава.

18. Додела уговора

Извештај о стручној оцени понуда

Члан 105.

Комисија за јавну набавку дужна је да састави писани извештај о стручнојоцени понуда.

Извештај из става 1. овог члана мора да садржи нарочито следеће податке:1) предмет јавне набавке;2) податке из плана набавке који се односе на предметну јавну набавку;3) процењену вредност јавне набавке;4) евентуална одступања од плана набавки са образложењем;

5) ако је спроведен поступак који није отворен или рестриктивни поступак,разлоге и околности које оправдавају примену тог поступка;

6) ако се поступак јавне набавке спроводи заједно са другим наручиоцем ускладу са чланом 50. овог закона, основне податке о том наручиоцу;

7) основне податке о понуђачима;8) понуде које су одбијене, разлоге за њихово одбијање и понуђену цену тих

понуда;9) ако је поднета само једна понуда, мишљење комисије о разлозима који су

узроковали подношење једне понуде и предлог мера које треба предузети да се унаредним поступцима обезбеди конкуренција у поступку;

10) ако су све понуде неодговарајуће или неприхватљиве мишљењекомисије о разлозима који су узроковали подношење таквих понуда и опис начинана који је одређена процењена вредност;

11) ако је понуда одбијена због неуобичајено ниске цене, детаљнообразложење – начин на који је утврђена та цена;

12) начин примене методологије доделе пондера;13) назив понуђача коме се додељује уговор, а ако је понуђач навео да ће

набавку извршити уз помоћ подизвођача и сваки део уговора који ће извршитиподизвођач.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на извештај о стручној оценипријава.

Члан 105. детаљно прописује обавезну садржину писаног извештаја остручној оцени понуда. Прописивање обавезе детаљног навођења мноштваподатака има за циљ да се извештаји унификују и да садрже податке из којих селако може утврдити чињенично стање везано за предмет јавне набавке и сампоступак. Извештај комисије за јавну набавку је заправо образложење одлуке оизбору најповољније понуде или одлуке о обустави поступка уколико нисуиспуњени услови за доделу уговора у складу са чланом 109. став 1.

Поред података које је предвиђао претходни закон, нови Закон у члану 105.као обавезни саставни део извештаја одређује и следеће податке: податке из плананабавке који се односе на предметну јавну набавку; евентуална одступања од плананабавки са образложењем; понуђену цену из понуда које су одбијене; ако јеподнета само једна понуда, мишљење комисије о разлозима који су узроковалиподношење једне понуде и предлог мера које треба предузети да се у нареднимпоступцима обезбеди конкуренција у поступку; ако су све понуде неодговарајућеили неприхватљиве мишљење комисије о разлозима који су узроковалиподношење таквих понуда и опис начина на који је одређена процењена вредностјавне набавке; ако је понуда одбијена због неуобичајено ниске цене, детаљнообразложење – начин на који је утврђена та цена.

Поред обавезне садржине, извештај о стручној оцени понуда може дасадржи и друге податке који нису изричито набројани. Одредбе овог члана сходносе примењују и на извештај о стручној оцени пријава.

Закон у члану 105. користи појам „неодговарајуће понуде“, али не дајењегову дефиницију. У члану 3. Закона о јавним набавкама који одређује значењеосновних појмова и израза, дефинисано је значење супротног појма –„одговарајуће понуде“ из кога се може извести закључак и о „неодговарајућојпонуди“. Одговарајућа понуда је понуда која је благовремена и за коју је утврђено

да потпуно испуњава све техничке спецификације (члан 3. тачка 32). Дакле, даби понуда била одговарајућа, она мора бити благовремена, што значи да јепримљена од стране наручиоца у року одређеном у позиву за подношење понуда(члан 3. тачка 31) Закона о јавним набавкама), као и да потпуно испуњава светехничке спецификације.

Закон у члану 105. користи и појам „неприхватљиве понуде“, али га недефинише. Појам „неприхватљиве понуде“ закон користи и у другим случајевима,али нигде не даје дефиницију. Међутим, у члану 3. Закона о јавним набавкама којиодређује значење основних појмова и израза, дефинисано је значење супротногпојма – „прихватљиве понуде“ из кога се може извести закључак и о„неприхватљивој понуди“. Прихватљива понуда је понуда која је благовремена,коју наручилац није одбио због битних недостатака, која је одговарајућа, која неограничава, нити условљава права наручиоца или обавезе понуђача и која непрелази износ процењене вредности јавне набавке (члан 3. тачка 33). Дакле, појамодговарајуће понуде улази у шири појам прихватљиве понуде. Једна понуда можебити одговарајућа, али истовремено и неприхватљива из других разлога – нпр. акоима битне недостатке набројане у члану 106, или ако ограничава или условљаваправа наручиоца или обавезе понуђача, или ако прелази износ процењеневредности јавне набавке. Из цитираних особина прихватљиве понуде следизакључак да није дозвољено подношење условне понуде, дакле понуде пододложним или раскидним условом. Услов је будућа неизвесна чињеница од којезависи настанак или престанак правног дејства понуде. Правила о условима ињиховом дејству на уговоре и друге правне послове, у које спада и понуда,садржано је у члану 74. Закона о облигационим односима.

Није јасно зашто Закон у члану 3. благовремену понуду истовременообухвата дефиницијом одговарајуће понуде (тачка 32), као и у дефиницијиприхватљиве понуде (тачка 33) у којој је већ садржан појам одговарајуће понуде.Јер, ако је понуда одговарајућа, она не може бити неблаговремена.

Битни недостаци понуде

Члан 106.

Наручилац ће одбити понуду ако:1) понуђач не докаже да испуњава обавезне услове за учешће;2) понуђач не докаже да испуњава додатне услове;3) понуђач није доставио тражено средство обезбеђења;4) је понуђени рок важења понуде краћи од прописаног;5) понуда садржи друге недостатке због којих није могуће утврдити стварну

садржину понуде или није могуће упоредити је са другим понудама.

Чланом 106. одређени су битни недостаци понуде, који је чиненеприхватљивом и представљају разлог за одбијање понуде. Дакле, замењен јепојам исправна понуда из претходног закона. Идеја законодавца је да се сузеоснови за одбијање понуда због неисправности. Уместо појма исправне понуде,који није ни неопходно дефинисати и појма услов који омогућава одбијање понудазбог мањих формалних недостатака, новим Законом дефинисани су битни

недостаци понуде због којих наручилац има право одбити понуду, док другенедостатке исправља, ако је то неопходно, на начин на који се исправљајурачунске грешке. Закон предвиђа да понуда има битне недостатке ако понуђач упонуди није доказао да испуњава обавезне и додатне услове, ако је рок важењапонуде краћи од одређеног конкурсном документацијом, ако није достављеносредство обезбеђења или ако понуда има друге недостатке на основу којих нијемогуће утврдити садржину понуде (примера ради, ако у моделу уговора или нанеком другом обрасцу понуђач није навео рок испоруке, гарантни рок, рок плаћањаи сл.) или понуду није могуће упоредити с другим понудама (нпр. ако је навео дануди цену која је за одређени износ или проценат нижа од најниже понуђене ценедругог понуђача). Овакво решење је уведено јер је пракса у примени претходногзакона показала да су наручиоци морали да због мањих формалних недостатака(ако није парафирана свака страна модела уговора, или понуђач није унео цену умодел уговора иако је то учинио на обрасцу понуде) одбијају често најповољнијепонуде.

Понуда мора да садржи све битне елементе уговора у складу са објављенимусловима. У противном, таква непотпуна понуда није пуноважна и на основу њепонудилац не може да оствари судску заштиту. И према ставу судске праксе,понуда која не садржи битне састојке уговора (нпр. номинално изражену цену) нијепотпуна, па није ни подобна за прихватање. Неисправна је и понуда у којој би једанпонуђач навео да нуди нпр. 1% повољнију цену од најбоље понуде осталихпонуђача. Понуђачи као учесници у поступку јавне набавке равноправни су.Равноправност се мора обезбеђивати у свакој фази поступка, па и кроз начин накоји се понуда чини. Међутим, понуђач који би у својој понуди навео да нуди за1% нижу цену од најбоље понуде осталих понуђача, како би увек био најбољипонуђач, тиме остале понуђаче ставља у неравноправан положај. А поставља сепитање шта би било када би више понуђача или сви тако определили своју понуду.То значи да износ понуде, нпр. ако је у питању продаја робе, мора иматиноминално изражену цену. Понуда која не садржи битне састојке уговора, уконкретном случају номинално изражену цену, није потпуна, па није ни подобназа прихватање у смислу члана 32. Закона о облигационим односима (из ПресудеВрховног суда Србије, Прев. 316/94 од 26. 10. 1994). Према наведеном закону,понуда је предлог за закључење уговора учињен одређеном лицу, који садржи свебитне састојке уговора тако да би се његовим прихватањем могао закључитиуговор.

Битни недостаци понуде прописани су алтернативно, што значи да ћепонуда бити одбијена ако постоји било који од наведених недостатака.

Ако понуђач уз понуду није доставио тражено средство обезбеђења, сматрасе да понуда има битан недостатак, што је разлог за одбијање понуде (члан 106.тачка 4).

Из цитираних законских одредаба видљив је значај обавезе прибављањабанкарске гаранције у поступку јавне набавке и приликом закључења уговора ојавној набавци, јер наручилац у конкурсној документацији, као једно од средставафинансијског обезбеђења, може да захтева банкарску гаранцију, а у одређенимслучајевима дужан је да захтева банкарску гаранцију. Ако банка није издалаодговарајућу банкарску гаранцију, сагласно условима из конкурсне документације(лицитациону гаранцију, гаранцију за добро извршење посла или за враћањеаванса), на чије се издавање обавезала уговором о издавању банкарске гаранције,

тада налогодавац (понуђач у поступку јавне набавке) има право на накнаду штетезбог повреде уговорне обавезе сагласно члану 262. став 2. Закона о облигационимодносима. Штету представља изгубљена добит, јер би наручилац могао да одбиједа закључи уговор о јавној набавци с налогодавцем као понуђачем, или да раскиневећ закључени уговор због неприбављања банкарске гаранције. Штавише,неиздавање лицитационе банкарске гаранције онемогућава понуђача да учествује упоступку јавне набавке, што доводи до његове дисквалификације, јер његовупонуду чини неприхватљивом. Такође, налогодавцу би припадало и право наобичну штету која се састоји у умањењу његове имовине за трошкове учешћа упоступку јавне набавке и сл.

Поред тога, ако је понуђач у поступку јавне набавке одбио да достависредства обезбеђења на шта се у понуди обавезао, стиче негативну референцу,што наручиоца обавезује да у наредне три године одбија све понуде таквогпонуђача, дакле у будућим поступцима јавне набавке (члан 82. став 1. тачка 4.Закона о јавним набавкама). То знатно повећава износ штете у виду измакле добитиза понуђача, за кога банка упркос закљученом уговору о издавању банкарскегаранције, није благовремено издала банкарску гаранцију, па понуђач таквосредство обезбеђења није могао да достави, иако се на то у понуди обавезао.

Поред накнаде материјалне штете, у описаној ситуацији може се поставитии питање права на накнаду нематеријалне штете због повреде доброг пословногугледа, односно нарушавања пословне репутације понуђача, у споровимапроизашлим из двострано-обавезних теретних уговора, какав је уговор о издавањубанкарске гаранције, између банке и налогодавца (понуђача). У судској праксиспорно је питање уговорне одговорности за неимовинску штету нанету привредномдруштву ули другом правном лицу, а коју трпи као страна верна уговору уследповреде – неизвршења уговорне обавезе друге уговорне стране. Према ставупраксе, правно лице нема право на правичну новчану накнаду нематеријалнештете због повреде пословног угледа, јер то није законом призната штета(Правно схватање утврђено на Седници Грађанског одељења Врховног суда Србијеод 5. 2. 2001). Јер, у нашем Закону о облигационим односима није предвиђенамогућност досуђивања новчане накнаде нематеријалне штете правном лицу збогповреде пословног угледа. У новијој судској пракси постоји тенденција да се иправним лицима призна овај вид штете непосредном применом Европскеконвенције за заштиту људских права и основних слобода („Сл. лист СЦГ –Међународни уговори“, бр. 9/2003, 5/2005, 7/2005, „Сл. гласник РС – Међународниуговори“, бр. 12/2010). Грађанскоправну одговорност за нематеријалне штете збогповреде уговора признају Швајцарска, Француска, Енглеска, САД, Аустрија,Холандија, Шведска, Турска и Израел.

Услови за доделу уговора

Члан 107.

Наручилац је дужан да у поступку јавне набавке, пошто прегледа и оценипонуде, одбије све неприхватљиве понуде.

Прихватљиве понуде наручилац рангира применом критеријума за доделууговора одређеног у позиву за подношење понуде и конкурсној документацији.

Након спроведене стручне оцене понуда, на основу извештаја комисијенаручилац доноси одлуку о додели уговора, ако је прибавио најмање једнуприхватљиву понуду.

У отвореном поступку наручилац може доделити уговор понуђачу чијапонуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке ако нијевећа од упоредиве тржишне цене и ако су понуђене цене у свим одговарајућимпонудама веће од процењене вредности јавне набавке.

У случају из става 4. овог члана наручилац је дужан да након доношењаодлуке достави образложен извештај Управи за јавне набавке и Државнојревизорској институцији.

Наручилац доноси одлуку о признавању квалификације, односно озакључењу оквирног споразума под условима одређеним овим законом.

Члан 107. прописује услове за доделу уговора. Наручилац је дужан да,пошто прегледа и оцени понуде, одбије све неприхватљиве понуде. Уколикопостоји више прихватљивих понуда, наручилац их рангира применом критеријумаза доделу уговора одређеног у позиву за подношење понуде и конкурснојдокументацији.

Применом критеријума за оцену понуда који је дефинисан јавним позивом иконкурсном документацијом, наручилац пондерише понуде које је претходнооценио као одговарајуће и прихватљиве. Пондерише се сваки елемент критеријумакоји је наручилац предвидео јавним позивом и конкурсном документацијом, сем услучају оцена понуда применом критеријума најниже понуђене цене, у ком случајусе пондерише само један критеријум – цена и то применом формуле:

(најнижа понуђена цена : разматрана цена) x 100За разлику од претходног закона који је као услов за доделу уговора (избор

најповољније понуде) захтевао да најмање једна понуда буде одговарајућа, новиЗакон захтева да најмање једна понуда буде прихватљива, што значи да понуданема битне недостатке набројане у члану 106, да је одговарајућа (благовремена ииспуњава техничке спецификације) и да је понуђена цена у оквирима процењеневредности јавне набавке, као и да не условљава права наручиоца или обавезепонуђача. На овај начин ће се спречити наручиоци да изаберу као најповољнијунеприхватљиву понуду (нпр. чија је понуђена цена изнад процењене вредности иликоја условљава обавезе понуђача) што ће обезбедити уштеде, али под условом да сепроцењена вредност ваљано утврди.

Додела уговора на основу неприхватљиве понуде у отвореном поступку

У отвореном поступку дозвољено је наручиоцу да додели уговор ипонуђачу чија понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавненабавке, ако понуђена цена није већа од упоредиве тржишне цене (упоредиватржишна цена јесте цена на релевантном тржишту узимајући у обзир предмет јавненабавке, развијеност тржишта, услове из конкурсне документације као што суначин плаћања, количине, рок испоруке, рок важења уговора, средство обезбеђења,гарантни рок и сл. – члан 3. тачка 28) Закона о јавним набавкама) и ако су понуђенецене у свим одговарајућим понудама веће од процењене вредности јавне набавке. Уовом случају наручилац је дужан да након доношења одлуке достави образложенизвештај Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији. Овакав

изузетак је неопходан, јер би у супротном наручиоци прецењивали вредностјавне набавке како би имали већу слободу приликом избора понуде. Управо радиконтроле оправданости његове примене прописано је да се у случају доделеуговора на основу неприхватљиве понуде доставља образложен извештај Управи зајавне набавке и државној ревизорској институцији.

Одлука о додели уговора

Члан 108.

На основу извештаја о стручној оцени понуда, наручилац доноси одлуку ододели уговора, у року одређеном у позиву за подношење понуда.

Рок из става 1. овог члана не може бити дужи од 25 дана од дана отварањапонуда, осим у нарочито оправданим случајевима, као што је обимност илисложеност понуда, односно сложеност методологије доделе пондера, када рок можебити 40 дана од дана отварања понуда.

У поступку јавне набавке мале вредности рок из става 1. овог члана не можебити дужи од десет дана.

Одлука о додели уговора мора бити образложена и мора да садржи нарочитоподатке из извештаја о стручној оцени понуда, осим података из члана 105. став 2.тач. 9) и 10) овог закона.

Наручилац је дужан да одлуку о додели уговора достави свим понуђачима уроку од три дана од дана доношења.

Наручилац је дужан да одлуку о додели уговора достави на начин да јепонуђачи приме у најкраћем могућем року.

Ако се одлука доставља непосредно, електронском поштом или факсом,наручилац мора имати потврду пријема одлуке од стране понуђача, а уколико сеодлука доставља путем поште мора се послати препоручено са повратницом.

Ако понуђач одбије пријем одлуке, сматра се да је одлука достављена данакада је пријем одбијен.

Одредбе овог члана сходно се примењују на одлуку о закључењу оквирногспоразума, одлуку о признавању квалификације и одлуку о обустави поступка.

На основу извештаја о стручној оцени понуда, наручилац доноси одлуку ододели уговора, у року одређеном у позиву за подношење понуда. У свомизвештају о стручној оцени понуда, комисија за јавну набавку даје препорукунаручиоцу која се односи на избор најповољније понуде, а на основу претходнонаведених и образложених чињеница датих у извештају. Препорука комисије необавезује наручиоца.

Члан 108. прописује начин и рок за доношење одлуке о додели уговора илиодлуке о обустави поступка уколико нису испуњени услови за доделу уговора илииз других законом предвиђених разлога, као и њихову садржину. Прописано је дасе одлука доноси на основу извештаја о стручној оцени понуда у року не дужемод 25 дана од отварања понуда, осим изузетно 40 дана, када сложеност илиобимност понуда или методологије доделе пондера то захтева. У поступку јавненабавке мале вредности рок за доношење одлуке јесте десет дана од дана отварања

понуда. У интересу је наручиоца да одлуку донесе у што краћем року, и зато нисупредвиђени краћи рокови, имајући у виду да поједини поступци захтевају додатнапојашњења, одлазак код понуђача или подизвођача и сл., све у циљу доношењаправилне одлуке. С друге стране, понуђач је заштићен роком важења понуде.Одлука о додели уговора мора бити образложена и мора да садржи нарочитоподатке из извештаја о стручној оцени понуда. Наручилац је дужан да одлукудостави свим понуђачима у року од три дана од дана доношења, и то тако да јепонуђачи приме у најкраћем року, али је при том дужан да обезбеди потврдупријема, како би се тачно утврдио датум пријема одлуке, када почиње да тече рокза подношење захтева за заштиту права.

Одлука о обустави поступка јавне набавке

Члан 109.

Наручилац доноси одлуку о обустави поступка јавне набавке на основуизвештаја о стручној оцени понуда, уколико нису испуњени услови за доделууговора или одлуке о закључењу оквирног споразума, односно уколико нисуиспуњени услови за доношење одлуке о признавању квалификације.

Наручилац може да обустави поступак јавне набавке из објективних идоказивих разлога, који се нису могли предвидети у време покретања поступка икоји онемогућавају да се започети поступак оконча, односно услед којих јепрестала потреба наручиоца за предметном набавком због чега се неће понављати утоку исте буџетске године, односно у наредних шест месеци.

Наручилац је дужан да своју одлуку о обустави поступка јавне набавкеписмено образложи, посебно наводећи разлоге обуставе поступка и да је доставипонуђачима у року од три дана од дана доношења одлуке.

Наручилац је дужан да у року од пет дана од дана коначности одлуке ообустави поступка јавне набавке, објави обавештење о обустави поступка јавненабавке које садржи податке из Прилога 3К.

Наручилац је дужан да у одлуци о обустави поступка јавне набавке одлучи отрошковима припремања понуде из члана 88. став 3. овог закона.

Коначна одлука о обустави поступка представља извршни наслов затрошкове припремања понуде из члана 88. став 3. овог закона.

Члан 109. прописује разлоге за обуставу поступка јавне набавке. Поступаксе може обуставити ако на основу извештаја о стручној оцени понуда нисуиспуњени услови за доделу уговора или ако су наступиле околности или догађаји(објективни и доказиви разлози), који се нису могле предвидети у време покретањапоступка и који онемогућавају да се започети поступак оконча, односно уследкојих је престала потреба наручиоца за предметном набавком (под условом да сета набавка не понавља у истој буџетској години или у наредних шест месеци).Одлука о обустави поступка доставља се понуђачима и објављује након штопостане коначна. Обавештење о обустави поступка јавне набавке садржи податкеиз Прилога 3К.

Ако је поступак јавне набавке обустављен из разлога који су на странинаручиоца, наручилац је дужан да понуђачу надокнади трошкове израде узорка илимодела, ако су израђени у складу с техничким спецификацијама наручиоца итрошкове прибављања средства обезбеђења, нпр. трошкове накнаде за уписхипотеке или накнаде и провизије за издавање банкарске гаранције, под условомда је понуђач тражио накнаду тих трошкова у својој понуди (члан 88. став 3.Закона о јавним набавкама). У том случају наручилац је дужан да у одлуци ообустави поступка јавне набавке одлучи о трошковима припремања понуде,дакле у границама захтева за накнаду трошкова из понуде. Коначна одлука ообустави поступка представља извршни наслов за трошкове припремања понуде,што значи да понуђач може против наручиоца да покрене поступак извршења наоснову извршне исправе, сагласно одредби из члана 13. тачка 2. Закон о извршењуи обезбеђењу, у коме је прописано да су извршне исправе: „правноснажна, односноконачна одлука донета у управном и прекршајном поступку и поравнање ууправном поступку, ако гласе на испуњење новчане обавезе и ако посебнимзаконом није другачије одређено.“

Одлуку о обустави поступка наручилац је дужан доставити свимпонуђачима јер они имају могућност да и против такве одлуке истакну захтев зазаштиту права понуђача.

Увид у документацију

Члан 110.

Понуђач, кандидат, односно подносилац пријаве има право да изврши увиду документацију о спроведеном поступку јавне набавке после доношења одлуке опризнавању квалификације, одлуке о закључењу оквирног споразума или одлуке ододели уговора, односно одлуке о обустави поступка о чему може поднетиписмени захтев наручиоцу.

Наручилац је дужан да лицу из става 1. овог члана, омогући увид удокументацију и копирање документације из поступка о трошку подносиоцазахтева, у року од два дана од дана пријема писаног захтева, уз обавезу да заштитиподатке у складу са чланом 14. овог закона.

Чланом 110. прописано је да понуђач, кандидат, односно подносилацпријаве може остварити увид у документацију из поступка, укључујући икопирање, о чему подносе захтев наручиоцу, који је дужан да му у року од двадана омогући увид, али је при том дужан да обезбеди заштиту података опонуђачима у складу са чланом 14. Закона. Трошкове копирања сноси подносилацзахтева.

Извештавање понуђача

Члан 111.

У року од пет дана од дана доношења одлуке наручилац може са свакимпонуђачем одвојено одржати састанак, на којем ће чланови комисије за јавнунабавку објаснити начин спровођења поступка, дефинисања услова за учешће,

начин одређивања спецификације предмета јавне набавке, начин одређивањаелемената критеријума и методологије за доделу пондера, разлоге за одбијањепонуда, рангирање понуда и сл.

Ако је у поступку јавне набавке чија је процењена вредност већа од износаиз члана 57. овог закона, већина понуда одбијена, наручилац је дужан да организујеизвештавање понуђача. Неће се сматрати да је већина понуда одбијена ако суподнете две понуде, од којих је једна одбијена.

Током извештавања, понуђачи могу постављати питања и давати својепредлоге како да се поступак унапреди.

О извештавању понуђача и разговору са понуђачима сачињава се записник.Током извештавања понуђача наручилац је у обавези да заштити податке у

складу са чланом 14. овог закона.

Чланом 111. уведена је могућност за наручиоце да након доношења одлуке,организују састанак са свим понуђачима појединачно и одвојено, на којем бичланови комисије објаснили начин спровођења поступка, дефинисања услова заучешће, начин одређивања спецификације предмета јавне набавке, начинодређивања елемената критеријума и методологије за доделу пондера, разлоге заодбијање понуда, рангирање понуда и сл. Током извештавања, понуђачи могупостављати питања и предлагати мере за унапређење поступка. Закон обавезујенаручиоца да организује извештавање понуђача, ако је већина понуда одбијена, ау питању су вредније набавке из члана 57. (250.000.000 динара за добра и услуге и500.000.000 динара за радове), с тим што се неће сматрати да је већина понудаодбијена ако су поднете две понуде, од којих је једна одбијена. О спроведеномизвештавању и састанку сачињава се записник.

Циљ овог састанка јесте да се у директном контакту са члановима комисијеза јавну набавку која је спровела поступак, понуђачи увере (или не) у законитостспроведеног поступка и на тај начин избегне подношење захтева за заштиту праваи поступак пред Републичком комисијом. Такође, овај састанак је прилика да наконспроведеног поступка, када је позната најповољнија понуда, понуђачи и наручилацразмене предлоге, питања и одговоре како би следећи поступак учинилиефикаснијим. Овакви састанци су нарочито оправдани ако је већина понудаодбијена, што говори да су услови за учешће неправилно постављени или да супонуђачи имали потешкоћа да их испуне. Оваква пракса показала се изузетноуспешном у Великој Британији, где је применом оваквих извештавања (debriefing),у одређеном периоду број жалби смањен са 3.000 на 1.200.

19. Уговор о јавној набавци

Закон у члану 3. тачка 2. садржи дефиницију уговора о јавној набавци:Уговор о јавној набавци је теретни уговор закључен у писаној или електронскојформи између наручиоца и понуђача у складу са спроведеним поступком јавненабавке, који за предмет има набавку добара, пружање услуга или извођење радова.Законом је прописана форма овог уговора, која мора бити писана или електронска,што значи да не може бити закључен усмено, простом сагласношћу воља. То јеформа овог појединачног правног акта у ужем смислу (материјализација), аспроведени поступак јавне набавке представља обавезни елемент форме у ширем

смислу. Предмет уговора је набавка добара, пружање услуга или извођење радова,а уговорне стране су наручилац и понуђач.

Услови за закључење уговора о јавној набавци

Члан 112.

Наручилац може закључити уговор о јавној набавци, односно оквирниспоразум, након доношења одлуке о додели уговора, односно одлуке о закључењуоквирног споразума и ако у року предвиђеном овим законом није поднет захтев зазаштиту права или је захтев за заштиту права одбачен или одбијен.

Наручилац може и пре истека рока за подношење захтева за заштиту правазакључити уговор о јавној набавци:

1) на основу оквирног споразума;2) у случају примене преговарачког поступка из члана 36. став 1. тачка 3)

овог закона;3) у случају примене система динамичне набавке;4) у случају поступка јавне набавке мале вредности из члана 39. став 6. овог

закона;5) ако је поднета само једна понуда, осим у преговарачком поступку без

објављивања позива за подношење понуда.

Чланом 112. прописани су услови за закључење уговора о јавној набавци.Уговор се закључује ако је донета одлука о додели уговора, као и ако у закономпрописаном року мировања није поднет захтев за заштиту права или је захтеводбачен или га је одбила Републичка комисија. Рок мировања поступка је рок оддесет дана из члана 149. у којем понуђач, односно заинтересовано лице можеподнети захтев за заштиту права и рачуна се од тренутка пријема одлуке одпонуђача, односно од објављивања одлуке на Порталу јавних набавки у случајупреговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда. У случајујавне набавке мале вредности рок је пет дана од дана пријема одлуке. С обзиром нато да се рок рачуна од тренутка пријема одлуке, важно је да наручилац увек имапотврду пријема одлуке.

Прописани су и изузеци када се уговор може закључити и пре истека роказа подношење захтева за заштиту права: на основу оквирног споразума; у случајупримене преговарачког поступка из разлога изузетне хитности; у случају применесистема динамичне набавке; у случају поступка јавне набавке мале вредности кадасе издаје наруџбеница која садржи битне елементе уговора, као и ако је поднетаједна понуда, осим у преговарачком поступку без објављивања позива заподношење понуда. Разлог за одступање од мировања као општег правила у овимслучајевима налази се у сврси ових посебних поступака (оквирног споразума исистема динамичне набавке), који су осмишљени управо да обезбеде брзу иефикасну набавку, а опет транспарентну. У случају преговарачког поступка изразлога изузетне хитности, ванредне околности оправдавају непримењивање рокамировања. Без обзира на то што се у овим случајевима не примењује мировање,уколико се поднесе захтев за заштиту права, наручилац не може закључити уговор,

а ако је уговор закључен он се не може извршити до доношења одлуке Републичкекомисије.

Рок за закључење уговора

Члан 113.

Наручилац закључује уговор о јавној набавци са понуђачем којем једодељен уговор у року од осам дана од дана протека рока за подношење захтева зазаштиту права.

Ако наручилац не достави потписан уговор понуђачу у року из става 1. овогчлана, понуђач није дужан да потпише уговор што се неће сматрати одустајањем одпонуде и не може због тога сносити било какве последице, осим ако је поднетблаговремен захтев за заштиту права.

Ако понуђач којем је додељен уговор одбије да закључи уговор о јавнојнабавци, наручилац може да закључи уговор са првим следећим најповољнијимпонуђачем.

Ако је у случају из става 3. овог члана због методологије доделе пондерапотребно утврдити првог следећег најповољнијег понуђача, наручилац ће поновоизвршити стручну оцену понуда и донети одлуку о додели уговора.

Чланом 113. прописано је да се уговор о јавној набавци закључује у року одосам дана од истека периода мировања. Ако се у том року не достави потписануговор понуђачу, он није дужан да потпише уговор, јер га више не обавезујепонуда, без обзира на рок важења понуде, осим ако је поднет захтев за заштитуправа, који има суспензивно дејство јер одлаже закључење уговора. Дакле, збогпропуштања наручиоца да достављањем потписаног уговора прихвати понудупонуђача у прописаном року, Закон је дао право понуђачу да не потпише уговор,што се неће сматрати одустајањем од понуде и понуђач не може због тога сноситибило какве последице. На овај начин Закон о јавним набавкама за потребе овогпоступка прилагодио је опште правило о томе до када понуда обавезује из члана37. став 4. Закона о облигационим односима, које гласи: „Понуда учињенаодсутном лицу, у којој није одређен рок за прихватање, везује понудиоца за времекоје је редовно потребно да понуда стигне понуђеноме, да је овај размотри, о њојодлучи и да одговор о прихватању стигне понудиоцу.“ Јер, радње које наручилацпредузима у поступку јавне набавке представљају, у суштини, разматрање понуде иодлучивање о њој. А достављање потписаног уговора понуђачу представља„одговор о прихватању“ у смислу цитираних прописа. Сама одлука о доделиуговора није коначно прихватање понуде, због могућности покретања поступку зазаштиту права. С друге стране, решења из Закона о јавним набавкама у складу су саопштим правилом из Закона о облигационим односима о задоцнелом прихватањупонуде из члана 43. став 1. у коме је прописано да се прихватање понуде извршеноса задоцњењем сматра као нова понуда од стране понуђеног. Значи, понуђач немора, али може да прихвати задоцнело прихватање понуде од наручиоца, који јепосле истека рока од осам дана од истека периода мировања доставио потписаниуговор.

Одступање од општих правила о сагласности воља изЗакона о облигационим односима

Дакле, одредбе Закона о јавним набавкама представљају одређенаодступања од општих одредаба Закона о облигационим односима.

Сагласност воља је један од битних услова за настанак уговора. Према члану26. Закона о облигационим односима уговор је закључен када су се уговорне странесагласиле о битним састојцима уговора. Отуда се може закључити да је уговорприхваћена понуда. По становишту правне теорије, понуда је једнострана изјававоље која представља предлог за закључење уговора учињен одређеном лицу, којисадржи све битне састојке уговора тако да би се његовим прихватањем могаозакључити уговор у смислу члана 31. став 1. Закона о облигационим односима.Бројна питања која се тичу сагласности воља уговорних страна уређена су у чл. 26–45. Закона о облигационим односима.

Прихватање понуде регулисано је у члану 39. Закона о облигационимодносима. Према ставу 1. овог члана понуда је прихваћена када понудилац примиизјаву понуђеног да прихвата понуду. Када је реч о тренутку закључења уговора,према мишљењу правне теорије у нашем закону прихваћена је теорија пријема,јер је уговор закључен оног часа када понудилац прими изјаву понуђеног даприхвата понуду.

У одређеним случајевима, међутим, форма понуде је битан елеменатуговора, чије непоштовање може да има за последицу неважност уговора(ништавост или рушљивост). Закључење уговора прикупљањем писмених понудакод појединих врста уговора прописано је као обавезна форма понуде и битанелеменат уговора. Такав је случај и са закључењем уговора о јавној набавци.

Како Закон о облигационим односима не регулише све правне ситуацијекоје се односе на правно дејство позива за прикупљање писмених понуда, одговорина спорна питања као што су до када понуда обавезује, да ли је позивалац обавезанда закључи уговор са оним ко понуди најнижу цену и сл., морају се наћи уодредбама општег дела Закона о облигационим односима које се односе назакључење уговора, у правној теорији, као и у одредбама Закона о јавнимнабавкама, као специјалном пропису.

Према члану 33. Закона о облигационим односима, предлог за закључивањеуговора учињен неодређеном броју лица, који садржи битне састојке уговорачијем је закључењу намењен, важи као понуда, уколико другачије не произлази изоколности случаја или обичаја. Према члану 35. став 1. наведеног закона, слањекаталога, ценовника, тарифа и других обавештења, као и огласи учињени путемштампе, летака, радија, телевизије или на који други начин не представљају,међутим, понуду за закључење уговора, него само позив да се учини понуда подобјављеним условима. Али у ставу 2. истог члана прописано је да ће пошиљалацтаквих позива одговарати за штету коју би претрпео понудилац, ако без основаногразлога није прихватио његову понуду. У самом Закону о облигационимодносима, као и у другим прописима постоје и изузеци од изложеног правила даогласи учињени путем штампе, летака, радија, телевизије или на који други начинне представљају понуду за закључење уговора, већ само позив да се учини понудапод објављеним условима. Такви изузеци се огледају у обавези пошиљаоца позивада закључи уговор с лицем које понуди најповољније услове (највишу, односнонајнижу цену – у зависности од врсте уговора и страначке улоге). Такође, постоје и

одредбе које у одређеним случајевима прописују обавезно закључење уговораприкупљањем писмених понуда код појединих врста уговора, као што су и уговорио јавним набавкама.

Према члану 36. Закона о облигационим односима понудилац је везанпонудом изузев ако је своју обавезу да одржи понуду искључио, или ако тоискључење произлази из околности посла, а понуда се може опозвати само ако јепонуђени примио опозив пре пријема понуде или истовремено с њом. У члану 38.наведеног закона прописано је да понуда уговора за чије закључење Закон захтевапосебну форму обавезује понудиоца само ако је учињена у тој форми, а истоправило важи и за прихватање понуде.

Из изложеног произлази да према општем правилу из члана 35. став 1.Закона о облигационим односима, јавни огласи учињени путем штампе, летака,радија, телевизије или на који други начин не представљају понуду за закључењеуговора, него само позив да се учини понуда под објављеним условима. Али, кадасу у питању јавне набавке, наручилац је дужан да закључи уговор снајповољнијим понуђачем. Отуда, одредбе Закона о јавним набавкамапредстављају одступање од општег правила из Закона о облигационим односима.

Наиме, прикупљање понуда је један од начина закључивања уговора упривреди, а привредни субјекат на основу прикупљених понуда слободно одлучујео прихватању или неприхватању понуде. Када је, међутим, у питању закључењеуговора о јавној набавци, наручилац нема слободу да одлучи чију ће понудуприхватити, већ уговор мора да закључи с најповољнијим понуђачем. Аконаручилац тако не поступи, или прекрши закон у спровођењу поступка јавненабавке и избору најповољније понуде, понуђач има на располагању два различитаправна средства ради заштите својих права. Прво средство је захтев за заштитуправа, којим се иницира посебан управни поступак, с могућношћу вођења управногспора, а други је тужба за утврђење ништавости уговора о јавној набавци, којом сепокреће парнични поступак. Такође, постоји и могућност подношења тужбе занакнаду штете по општим правилима о накнади штете из Закона о облигационимодносима.

Закључење уговора с првим следећим најповољнијим понуђачем

С друге стране, ако понуђач, коме је наручилац благовремено доставиопотписан уговор, одустане од потписивања уговора, наручилац може закључитиуговор с првим следећим најповољнијим понуђачем, али ако је у случајукритеријума економски најповољнија понуда, због методологије доделе пондерапотребно утврдити првог следећег најповољнијег понуђача (нпр. због пондера којеје „узимала“ понуда понуђача који је одустао од закључења уговора), наручилац ћепоново извршити стручну оцену понуда и донети одлуку о додели уговора.

Активирање средства финансијског обезбеђења обавеза у поступку јавненабавке

Ако понуђач којем је додељен уговор одбије да закључи уговор о јавнојнабавци, наручилац може активирати средства финансијског обезбеђења обавезапонуђача у поступку јавне набавке, као што је лицитациона гаранција. Наиме,ако понуђач није закључио уговор, тада не постоје ни његове уговорне обавезе,

чије би неиспуњење могло представљати разлог за активирање обезбеђења, алиодбијање да закључи уговор који му је додељен представља кршење обавезе упоступку јавне набавке, па ако је наручилац у конкурсној документацији захтеваосредстава финансијског обезбеђења којим понуђачи обезбеђују испуњење својихобавеза у поступку јавне набавке у смислу члана 61. ст. 7–9. (различити облициручне залоге хартија од вредности или других покретних ствари, хипотека, меница,јемство другог правног лица са одговарајућим бонитетом, банкарске гаранције,полисе осигурања и др.) и добио такво обезбеђење, тада може доћи до активирањатаквих средстава обезбеђења.

Поред банкарске гаранције, Закон о јавним набавкама примера ради наводии многа друга средства финансијског обезбеђења, а између осталог и право залогекоје може постојати на покретним стварима, непокретностима и на правима, инастаје на основу правног посла, судске одлуке или Закона у смислу члана 61.Закона о основама својинскоправних односа. На право залоге на покретнимстварима и право залоге на правима примењују се одредбе о залози садржане упрописима којима су уређени облигациони односи. Из наведеног произлази дапостоје три врсте залоге и то: ручна залога, која се односи на покретне ствари;хипотека, која се односи на непокретне ствари, и заложно право на праву, ако јепредмет залоге право, нпр. облигационо потраживање. У нашој правној теорији исудској пракси преовладава мишљење да се подела заложног права на ручну залогуи хипотеку заснива на подели ствари на покретне и непокретне, али постоје исхватања да се ова два облика залоге разликују према томе да ли настају предајомзаложене ствари или уписом у јавне регистре, без обзира на врсту ствари.

На право залоге на покретним стварима (ручну залогу) и право залоге направима примењују се одредбе о залози садржане у Закону о облигационимодносима и у Закону о заложном праву на покретним стварима уписаним урегистар („Сл. гласник РС“, бр. 57/2003, 61/2005, 64/2006), као и у неким другимпосебним законима, док је право залоге на непокретностима (хипотека) уређеноЗаконом о хипотеци („Сл. гласник РС“, број 115/2005).

Заложно право на потраживању стиче се уписом у Регистар залоге. Упис ујавни регистар неопходан је да би се обезбедио публицитет и дејство залоге напотраживању erga omnes (Регистар заложног права на покретним стварима иправима води Агенција за привредне регистре, члан 4. став 1. тачка 2. Закона оАгенцији за привредне регистре, „Сл. гласник РС“, бр. 55/2004, 111/2009 и99/2011). Предмет заложног права могу бити и друга имовинска права којимањихов ималац може слободно располагати. Одредбе о залози ствари примењују сеи на залогу потраживања и других права, ако за њих није прописано шта друго.

Предмет заложног права може бити право потраживања залогодавца премадужнику и у случају да је заложни поверилац дужник залогодавца, осимпотраживања чији је пренос забрањен законом и оних која су везана за личност илисе не могу преносити на другог (члан 10. став 1. Закона о заложном праву напокретним стварима уписаним у регистар). На овај начин, реализацијом заложеногпотраживања, у случају да је заложни поверилац истовремено дужник залогодавца,може доћи до компензације – пребијана узајамних, истородних и доспелихпотраживања као једном од законом предвиђених начина престанка обавезе(дужник може пребити потраживање које има према повериоцу са оним што овајпотражује од њега, ако оба потраживања гласе на новац или друге заменљивествари истог рода и исте каквоће и ако су оба доспела, члан 336. ЗОО).

У нашим условима посебно интересантан и погодан начин обезбеђења можебити „пливајућа залога“ на новчаним средствима на рачуну дужника, односнопонуђача, као посебан вид залоге на праву – на потраживању депонента, власникарачуна према банци, код које се води рачун. У случајевима када се РегистраторуАгенције за привредне регистре који води Регистар заложног права на покретнимстварима и правима подноси захтев за упис заложног права у коме су предметзалоге средства на рачунима клијената, Регистратор исти упис може извршити, алисамо до висине средстава која постоје у тренутку заснивања залоге, дакле, само доизноса салда у тренутку заснивања залоге, због начела специјалности у односу напредмет залоге („одређен или бар одредив“) – Правно схватање Министарстваекономије и регионалног развоја, Сектора за управне и надзорне послове у областипривредних регистара од 20. 5. 2011. Поднет је предлог да се наведено правносхватање измени, и да се дозволи успостављање заложног права на рачуну, како довисине средстава која постоје у тренутку заснивања залоге, тако и на потраживањуна будућим средствима на рачуну код банке, јер успостављање таквог заложногправа није супротно Закону о заложном праву на покретним стварима уписаним урегистар, Закону о платном промету и Закону о облигационим односима.Усвајањем предложене измене, у наш правни систем била би уведена „пливајућазалога“ на новчаним средствима на рачуну дужника, која би се могла користитикао ефикасно средство финансијског обезбеђења, како обавеза понуђача у поступкујавне набавке, тако и обавеза и закљученог уговора о јавној набавци, без додатнихтрошкова издавања банкарске гаранције (накнада, провизија) или заснивањахипотеке (накнада за упис). За разлику од наменског „гарантног“ депозита, којимвласник не може располагати, средства на рачуну би се могла користити за редовнопословање понуђача све док не дође до активирања „пливајуће залоге“ на захтевнаручиоца у случају кршења обавеза из поступка или из закљученог уговора ојавној набавци.

Електронска форма уговора

Члан 114.

Уговор о јавној набавци може се закључити у електронском облику у складуса законом којим се уређује електронски документ и електронски потпис.

Члан 114. изричито одређује да се уговор може закључити и у електронскојформи у складу са Законом о електронском документу и Законом о електронскомпотпису.

Измене уговора о јавној набавци

Члан 115.

Након закључења уговора о јавној набавци наручилац може да дозволипромену цене или других битних елемената уговора само из објективних разлогакоји морају бити јасно и прецизно одређени у конкурсној документацији и уговору,односно предвиђени посебним прописима.

Ако наручилац намерава да измени уговор о јавној набавци дужан је дадонесе одлуку о измени уговора која садржи податке у складу са Прилогом 3Л.

Наручилац је дужан да у року од три дана од дана доношења објави одлукуна Порталу јавних набавки и достави извештај Управи за јавне набавке и Државнојревизорској институцији.

Чланом 115. прописани су услови под којима наручилац може да дозволиизмену закљученог уговора о јавној набавци у погледу цене или других битнихелемената уговора. Неопходно је да је реч о објективним разлозима који морајубити јасно и прецизно одређени у конкурсној документацији и уговору, односнопредвиђени посебним прописима. У случају измене уговора, наручилац је дужан дадонесе одлуку која садржи податке у складу с Прилогом 3Л и објави је на Порталујавних набавки и да достави извештај Управи за јавне набавке и Државнојревизорској институцији.

Обавештење о закљученом уговору

Члан 116.

Наручилац је дужан да објави обавештење о закљученом уговору о јавнојнабавци или оквирном споразуму у року од пет дана од дана закључења уговора,односно оквирног споразума.

Наручилац може квартално, у року од 15 дана по истеку квартала,објављивати обавештења о уговорима закљученим на основу оквирног споразума иу систему динамичне набавке.

Члан 116. обавезује наручиоца да објављује обавештења о закљученимуговорима, с тим да обавештења о закљученим уговорима на основу оквирногспоразума и у систему динамичне набавке, наручилац може објављиватиквартално.

IV. ЈАВНЕ НАБАВКЕ У ОБЛАСТИ ВОДОПРИВРЕДЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ,САОБРАЋАЈА И ПОШТАНСКИХ УСЛУГА

Поглавље IV. новог Закона уређује режим јавних набавки које спроводе, пресвега јавна комунална предузећа у области водопривреде, енергетике, саобраћаја ипоштанских услуга, за потребе обављања својих делатности, кроз низспецијалних правила, којима се дерогирају општа правила из осталих поглављаЗакона о јавним набавкама. Поред јавних предузећа, наручилац у комуналномсектору може бити и лице које нема својство државног наручиоца односно јавногнаручиоца, по општим критеријумима из члана 2, већ обавља делатност у областиводопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, на основу искључивихили посебних права, која су му дата нпр. концесијом или другим обликом јавно-приватног партнерства. Посебна правила из овог поглавља уређују јавне набавкекоје спроводе лица из комуналног сектора за потребе обављања сопственихделатности, дакле када се појављују у улози наручиоца, а не када имају улогу

понуђача комуналних услуга. Разлог за такво опредељење законодавца јесте у томешто с једне стране, у овој области преовладавају државни наручиоци који имајудоминантан или искључив положај на тржишту, а с њима се изједначавају и свадруга лица која су такав положај стекла додељивањем искључивих или посебнихправа да обављају одређену делатност на одређеном географском подручју, уследчега могу да остварују повећану зараду због одсуства конкуренције.

Одредбе претходног закона које су регулисале набавке у комуналномсектору, нејасне су, непрецизне и неусклађене с Директивом 2004/17/ЕЗ. Областтелекомуникација је обухваћена претходним Законом иако је Законом оелектронским комуникацијама („Сл. гласник РС“, број 44/2010) уведен општирежим у ову област у складу са европским правилима, а који је у потпуностиступио на снагу јануара 2012. године. Такође, начин дефинисања делатностиводопривреде, енергетике и саобраћаја одудара од Директиве 2004/17/ЕЗ, као инабавке које су изузете од примене закона. Поштанске услуге нису регулисанепретходним законом.

Јавне набавке у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанскихуслуга уређене су одредбама чл. 117. до 126. новог Закона. Уведен је нови изразмрежа који се користи у области водопривреде, енергетике и саобраћаја, а чија једефиниција дата у члану 3. тачка 26): „Мрежа је скуп непокретних ствари које сумеђусобно повезане, намењених преносу материје, електронских сигнала иенергије ради њихове дистрибуције корисницима и одвођења од корисника, као искуп ствари намењених кретању превозних средстава ради пружања услугакорисницима.“

На услове, начин и поступак јавне набавке који у овом поглављу нисупосебно уређени примењују се остале одредбе овог закона. Дакле, у комуналномсектору општа правила примењују се супсидијарно.

У чл. 118–121. одређено је шта се сматра делатношћу водопривреде,енергетике, саобраћаја и поштанских услуга у смислу овог закона. Ове делатностиозначавају се заједничким називом: „комунални сектор“.

Наручилац

Члан 117.

Наручилац у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанскихуслуга је:

1) наручилац из члана 2. овог закона који обавља делатност у областиводопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, када спроводи набавкуза потребе обављања тих делатности;

2) лице које обавља делатност у области водопривреде, енергетике,саобраћаја и поштанских услуга, на основу искључивих или посебних права, кадаспроводи набавку за потребе обављања тих делатности.

Влада на почетку буџетске године, на предлог министарства надлежног запослове финансија, министарства надлежног за водопривреду, енергетику исаобраћај и Управе за јавне набавке, утврђује списак наручилаца који се објављујеу „Службеном гласнику Републике Србије" и на Порталу јавних набавки.

Лица која нису на списку из става 2. овог члана, а која испуњавају услове изстава 1. овог члана дужна су да примењују овај закон.

На услове, начин и поступак јавне набавке који у овом поглављу нисупосебно уређени примењују се остале одредбе овог закона.

По одредбама из четвртог поглавља Закона, поступају како „јавни“наручиоци наведени у члану 2, тако и субјекти који су носиоци посебних илиискључивих права, када спроводе набавку за потребе обављања својих делатности.

Да би се примениле посебне одредбе о јавним набавкама у комуналномсектору потребно је да кумулативно буду испуњени субјективно-објективникритеријуми.

Субјективни критеријум односи се на наручиоце – пре свега у питању сунаручиоци набројани у члану 2. али то могу бити и лица из члана 117. став 1. тачка2. овог закона која су носиоци искључивих или посебних права (што представљадодатни субјективни „поткритеријум“. Носиоци посебних и искључивих правамогу бити домаћа или страна лица, која имају својство концесионара у смислуЗакона о јавно-приватном партнерству и концесијама.

Други критеријум је објективни, а односи се на обављање одређенихделатности у областима водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанскихуслуга, ближе описаних у чл. 118–121. Закона о јавним набавкама.

Члан 117. даје дефиницију наручиоца у области водопривреде, енергетике,саобраћаја и поштанских услуга („комунални сектор“). Као наручиоци одређенису јавни наручиоци (наручиоци дефинисани општим правилом из члана 2) кадаспроводе набавку за потребе обављања тих делатности. Значи за дефиницијунаручиоца у „комуналном сектору“ битно је, дакле, њихово посебно својствоодређено у члану 2, који се могу означити заједничким називом јавни наручиоциили државни наручиоци а други услов је да спроводе набавку за потребе обављањанаведених делатности у комуналном сектору.

Друга категорија наручилаца у овој области јесу лица која обављајунаведене делатности на основу искључивих или посебних права, када спроводенабавку за потребе обављања тих делатности. Појам искључиво право битан је заодређивање наручилаца у области водопривреде, енергетике, саобраћаја ипоштанских услуга који нема својство наручиоца у складу са општим правиломза одређивање својства наручиоца из члана 2, тј. који није корисник буџетскихсредстава, организација за обавезно социјално осигурање, правно лице којеобавља делатности од општег интереса или јавно предузеће. Искључиво праводефинисано је као право на основу којег одређено лице једино може обављатиодређену делатност на одређеном географском подручју, а које је додељено илипроизлази из закона, посебног прописа или појединачног акта, односно уговора илиспоразума, који је донела, односно закључила Република Србија, територијалнааутономија или локална самоуправа (члан 3. тачка 24) Закона о јавним набавкама).

Носиоци посебних и искључивих права јесу лица која нису наручиоци усмислу опште дефиниције из члана 2. овог закона, али која су приликом набавкедобара, услуга или радова неопходних за обављање делатности набројаних у чл.118–121. изједначени с наручиоцима. Такав приступ законодавца оправдан је јер сенаведеним лицима додељују посебна или искључива права за обављање делатностибитних за функционисање привреде и друштва на одређеном географскомподручју, уз истовремено ограничавање других лица да се баве истом

делатношћу на том подручју. Као пример се може навести снабдевање водом илигасом, јер је нерационално, а често и технички и неизводљиво да на истом подручјубуде више снабдевача водом или гасом. При томе, лице коме су додељена посебнаили искључива права за обављање делатности може бити привредни субјект,домаћи или страни, привредно друштво или друго правно лице приватног права,које није основала држава или локална самоуправа. У овој важној области потребноје остварити исте циљеве и начела који се примењују и код јавних набавкинаручиоца који се финансирају из државног буџета, приликом трошења јавнихфинансијских средстава. Наиме, без обзира на то што је концесионар, као носилацпосебних и искључивих права, привредно друштво, страно или домаће, у приватнојсвојини, у овој области не може се допустити потпуна аутономија воље и приватнаиницијатива ни када је у питању трошење средстава, односно набавка предметапотребних за обављање наведених делатности. Јер, то могу бити инвестиције одогромне вредности, а обезбеђивањем начела на којима се заснивају јавне набавке,нпр. начела равноправности понуђача, остварује се и економска политика државеу овој области, а посредно и одређена контрола и надзор над обављањемделатности, које ни у сфери потрошње не могу бити потпуно слободне, препуштенеприватној иницијативи. Истовремено, спречава се коришћење монопола уобављању ових делатности на одређеном подручју у сврхе које би довеле понуђачеу неравноправан положај.

Као пример искључивог права могу се навести резервисане поштанскеуслуге, чији је носилац јавни поштански оператер, који једини може обављатиделатност у погледу писмоносних пошиљака до 100 грама на територијиРепублике Србије, сагласно одредбама из чл. 3, 12, 15. и 19. Закона о поштанскимуслугама. Такође, за одређивање наручилаца у наведеним областима значајан је ипојам посебно право који је предвиђен као алтернативни услов, а који је у Законудефинисан као право на основу којег одређена лица могу обављати одређенуделатност на одређеном географском подручју, а које је додељено или произлази иззакона, посебног прописа или појединачног акта, односно уговора или споразума,који је донела, односно закључила Република Србија, територијална аутономијаили локална самоуправа. У посебна права у смислу цитиране одредбе спадауниверзална поштанска услуга, осим резервисаних, коју поред јавног поштанскогоператера могу обављати и други поштански оператери, али само на основулиценце (члан 15. Закона о поштанским услугама). Републичка агенција запоштанске услуге издаје и одузима лиценце поштанским оператерима за обављањеуниверзалне поштанске услуге (члан 6. тачка 6) Закона о поштанским услугама).Разлика између искључивог и посебног права јесте у томе што носилац искључивогправа једини обавља одређену делатност, док носилац посебног права својуделатност обавља у конкуренцији више других лица која су одређена на неки одпредвиђених начина (доделом права, законом, посебним прописом, појединачнимактом, уговором, споразумом који је донела, односно закључила држава, град илиопштина).

Концесије и страна улагања

Појам носиоца посебних и искључивих права у смислу члана 117. став 1.тачка 2. Закона о јавним набавкама, у вези је и с појмом концесије из Закона ојавно-приватном партнерству и концесијама, који у члану 10. прописује да је

концесија, у смислу овог закона, уговорно јавно-приватно партнерство саелементима концесије у коме је јавним уговором уређено комерцијалнокоришћење природног богатства, односно добра у општој употреби која су у јавнојсвојини или обављање делатности од општег интереса, које надлежно јавно телоуступа домаћем или страном лицу, на одређено време, под посебно прописанимусловима, уз плаћање концесионе накнаде од стране приватног, односно јавногпартнера, при чему приватни партнер сноси ризик везан за комерцијалнокоришћење предмета концесије. Концесија за јавне радове, у смислу овог закона јеуговорни однос истоветан уговору о јавној набавци којим се врши набавкарадова у складу са законом којим се уређују јавне набавке, осим чињенице да сенакнада за јавне радове састоји или од самог права на комерцијално коришћењеизведених радова или од тог права заједно с плаћањем. Концесија за услуге, усмислу овог закона је уговорни однос истоветан уговору о јавној набавци услугау складу са законом којим се уређују јавне набавке, ако се накнада за пруженеуслуге састоји или од самог права на комерцијално коришћење, односно пружањеуслуга или од тог права заједно с плаћањем.

Такође, појам носиоца искључивих права у смислу члана 7. став 1. тачка 1.Закона о јавним набавкама у вези је и с појмовима јавно-приватно партнерство,јавни партнер и приватни партнер из Закона о јавно-приватном партнерству иконцесијама. Потребно је уочити да се грађевински радови у погледу објеката одјавног значаја и пружање услуга од јавног значаја могу уредити уговорно – даклепутем концесије, или институционално – оснивањем друштва за посебне намене,или оснивањем заједничког привредног друштва од стране приватног и јавногпартнера. Јавно-приватно партнерство у смислу овог закона, јесте дугорочнасарадња између јавног и приватног партнера ради обезбеђивања финансирања,изградње, реконструкције, управљања или одржавања инфраструктурних и другихобјеката од јавног значаја и пружања услуга од јавног значаја, које може битиуговорно или институционално (члан 7. Закона о јавно-приватном партнерству иконцесијама). Јавни партнер је једно или више јавних тела, односно правно лицекоје је, у складу са овим законом надлежно за давање концесије, које с приватнимпартнером или друштвом за посебне намене закључује јавни уговор, или једноили више јавних тела које је с приватним партнером повезано чланством узаједничком привредном друштву (члан 4. тачка 9) Закона о јавно-приватномпартнерству и концесијама). Приватни партнер је физичко или правно лице,домаће или страно, с домаћим или страним учешћем или без њега, или конзорцијумједног или више таквих физичких или правних лица која су одабрана у поступкујавне набавке или поступку давања концесије и који с јавним партнеромзакључује јавни уговор, или у ту сврху оснива друштво за посебне намене, или сјавним партнером оснива заједничко привредно друштво (члан 4. тачка 10)Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама).

Када се као приватни партер појављује страно лице, тада уговорно илиинституционално јавно-приватно партнерство добија обележје страног улагања.Закон о страним улагањима („Сл. лист СРЈ“, бр. 3/2002 и 5/2003) у члану 3. даједефиницију страног улагања. Страно улагање у Републику Србију, у смислу овогзакона, јесте улагање у домаће предузеће којим страни улагач стиче удео илиакције у основном капиталу тог предузећа (тачка 1), али и стицање сваког другогимовинског права страног улагача којим он остварује своје пословне интересе уРепублици Србији (тачка 2). У првом случају реч је о директној – својинској

страној инвестицији, а основни облици таквог страног улагања ближе су одређениу члану 4. став 1. Закона о страним улагањима, у коме је прописано да страниулагач може сам или с другим страним или домаћим улагачима основатипредузеће, или купити акције или уделе у постојећем предузећу. Основни облицистраног улагања уређују се уговором о оснивању или уговором о улагању који сезакључују у писаној форми, односно одлуком о оснивању сачињеном у писанојформи, како је прописано у ставу 2. овог члана. У другом случају, Закон о странимулагањима (члан 3. тачка 2), страним улагањем сматра и стицање сваког другогимовинског права страног улагача којим он остварује своје пословне интересе уРепублици Србији. Дакле, реч је о недовољно дефинисаној законској норми, којаможе да подразумева читав низ посебних облика страног улагања, као што су разнинестатусни облици улагања (пословна сарадња, франшизинг и сл.).

Влада је обавезана да на почетку буџетске године утврди списакнаручилаца у комуналном сектору, који се објављује у „Службеном гласникуРепублике Србије“ и на Порталу јавних набавки. Лица која нису на овом списку, акоја испуњавају услове из овог члана дужна су да примењују Закон о јавнимнабавкама.

Предмет јавне набавке у области водопривреде, енергетике, саобраћаја ипоштанских услуга одређен је у чл. 118–121. Закона о јавним набавкама, штопредставља други – објективни критеријум за примену посебних одредаба IVпоглавља овог закона.

Делатности у области водопривреде

Члан 118.

Делатности у области водопривреде у смислу овог закона су:1) изградња или управљање објектима и мрежама у циљу пружања услуга

корисницима у вези са производњом, транспортом или дистрибуцијом воде запиће;

2) снабдевање тих мрежа водом за пиће;3) пројекти хидрауличног инжењерства, наводњавање или исушивање

земљишта, под условом да се више од 20% укупне количине воде која се добијеовим пројектима, наводњавањем или исушивањем земљишта користи као вода запиће;

4) пречишћавање и одвођење отпадних вода.Снабдевање водом за пиће мрежа које пружају услуге корисницима преко

наручиоца из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона не сматра се делатношћу уобласти водопривреде у смислу овог закона ако:

1) наручилац из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона производи воду запиће у циљу обављања делатности која није делатност водопривреде, енергетике,саобраћаја или поштанских услуга;

2) снабдевање јавне мреже зависи само од сопствене производње наручиоцаиз члана 117. став 1. тачка 2) овог закона и ако то снабдевање није веће од 30%укупне производње воде за пиће тог наручиоца, рачунајући просек за претходнетри године, укључујући и текућу годину.

У члану 118. као делатност водопривреде одређени су: изградња илиуправљање објектима и мрежама у циљу пружања услуга корисницима у вези спроизводњом, транспортом или дистрибуцијом воде за пиће, односно електричнеенергије, гаса и топлотне енергије; снабдевање тих мрежа водом за пиће, односноелектричном, топлотном енергијом и гасом; пројекти хидрауличног инжењерства,наводњавање или исушивање земљишта, под условом да се више од 20% укупнеколичине воде која се добије овим пројектима, наводњавањем или исушивањемземљишта користи као вода за пиће; пречишћавање и одвођење отпадних вода, штопредставља други – објективни критеријум за примену посебних одредабачетвртог поглавља овог закона.

Посебно су наведени изузеци, односно шта се у смислу Закона не сматраделатношћу водопривреде, када је у питању друга категорија наручилаца – лицакоја обављају наведене делатности на основу искључивих или посебних права.

Делатности у области енергетике

Члан 119.

Делатности у области енергетике у смислу овог закона су:1) истраживање или вађење нафте и гаса, истраживање или ископавање угља

и осталих минералних сировина и других чврстих горива;2) изградња или управљање објектима и мрежама у циљу пружања услуга

корисницима у вези са производњом, транспортом, преносом или дистрибуцијомелектричне енергије, гаса и топлотне енергије;

3) снабдевање тих мрежа електричном, топлотном енергијом и гасом.Снабдевање електричном енергијом мрежа које пружају услуге

корисницима преко наручиоца из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона не сматрасе делатношћу у области енергетике у смислу овог закона ако:

1) наручилац из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона производиелектричну енергију у циљу обављања делатности која није делатностводопривреде, енергетике, саобраћаја или поштанских услуга;

2) снабдевање јавне мреже зависи само од сопствене производње наручиоцаиз члана 117. став 1. тачка 2) овог закона и ако то снабдевање није веће од 30%укупне производње електричне енергије тог наручиоца, рачунајући просек запретходне три године, укључујући и текућу годину.

Снабдевање гасом или топлотном енергијом мрежа, које пружају услугекорисницима преко наручиоца из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона не сматрасе делатношћу у области енергетике у смислу овог закона ако:

1) је производња гаса или топлотне енергије од стране наручиоца из члана117. став 1. тачка 2) овог закона, неизбежна последица обављања делатности којенису делатности водопривреде, енергетике, саобраћаја или поштанских услуга;

2) је снабдевање јавне мреже намењено искључиво економскојексплоатацији те производње и не прелази 20% годишњег укупног приходанаручиоца из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона, узимајући у обзир претходнетри године и текућу годину.

У члану 119. као делатност енергетике одређени су: истраживање иливађење нафте и гаса, истраживање или ископавање угља и осталих минералних

сировина и других чврстих горива, што представља други – објективникритеријум за примену посебних одредаба четвртог поглавља овог закона.

Посебно су наведени изузеци, односно шта се у смислу Закона не сматраделатношћу енергетике, када је у питању друга категорија наручилаца – лица којаобављају наведене делатности на основу искључивих или посебних права.

Делатности у области саобраћаја

Члан 120.

Делатности у области саобраћаја у смислу овог закона су:1) изградња, одржавање или управљање аеродромима и речним лукама у

функцији ваздушног и речног саобраћаја;2) изградња, одржавање и управљање мрежама, као и пружање услуга

корисницима у области превоза железницом, градског и приградског превозапутника у друмском саобраћају који се обавља трамвајима, тролејбусима иаутобусима.

У области саобраћаја сматра се да постоји мрежа ако се услуга пружа подусловима које је утврдио надлежни орган, као што су услови о релацијама накојима се пружају услуге, капацитетима превозних средстава, учесталости и сл.

Пружање услуга аутобуског превоза није делатност у области саобраћаја усмислу овог закона, уколико други привредни субјекти могу слободно да врше теделатности на релевантном тржишту.

У члану 120. као делатности у области саобраћаја одређени су изградња,одржавање или управљање аеродромима и речним лукама у функцији ваздушноги речног саобраћаја; изградња, одржавање и управљање мрежама, као и пружањеуслуга корисницима у области превоза железницом, градског и приградскогпревоза путника у друмском саобраћају који се обавља трамвајима, тролејбусимаи аутобусима, што представља други – објективни критеријум за применупосебних одредаба четвртог поглавља овог закона.

Прецизирано је значење мреже у области саобраћаја: сматра се да постојимрежа ако се услуга пружа под условима које је утврдио надлежни орган, као штосу услови о релацијама на којима се пружају услуге, капацитетима превознихсредстава, учесталости и сл.

Делатности у области поштанских услуга

Члан 121.

Делатности у области поштанских услуга су пружање резервисаних инерезервисаних поштанских услуга у смислу закона којим се уређују поштанскеуслуге.

Делатности у области поштанских услуга у смислу овог закона су ипружање других услуга које не укључују поштанске услуге под условимапредвиђеним овим чланом.

Друге услуге су:1) услуге управљања поштанском службом (услуге пре и после уручења);2) услуге које се односе на пошиљке на којима није означена адреса које

нису поштанске пошиљке у смислу закона којим се уређују поштанске услуге;3) филателистичке услуге;4) логистичке услуге које су комбинација физичког достављања и/или

складиштења и других непоштанских делатности.

Делатност пружања поштанских услуга дефинисана је као пружањерезервисаних и нерезервисаних поштанских услуга у смислу Закона опоштанским услугама, који прописује да су поштанске услуге такве услуге којеобухватају пријем, пренос и уручење поштанских пошиљака. Пренос поштанскихпошиљака подразумева технолошке процесе код поштанског оператера од местапријема до места уручења поштанске пошиљке (тачка 1); универзалне поштанскеуслуге представљају скуп поштанских услуга које се константно обављају натериторији Републике Србије, под једнаким условима за све кориснике, у оквирупрописаног квалитета и по приступачним ценама (тачка 2); резервисане поштанскеуслуге јесу услуге које држава гарантује поштанском оператеру универзалнепоштанске услуге, као ексклузивна права у оквирима одређеног лимита по маси ицени (тачка 3). Нерезервисане поштанске услуге обухватају: поштанске услуге издомена универзалних поштанских услуга које превазилазе утврђене лимите по масии/или цени за резервисане услуге и све друге поштанске услуге, укључујући иуслуге додатне вредности (тачка 3). Одлуком о утврђивању лимита по маси и цениза резервисане поштанске услуге утврђен је лимит по маси за резервисанепоштанске услуге, који не може бити већи од 100 грама и троструког износапоштарине за писмо прве стопе тежине и најбржег степена преноса.

Такође, Закон о јавним набавкама прописује да у делатности у областипоштанских услуга спадају и друге услуге, дефинисане чланом 121. став 3: услугеуправљања поштанском службом; услуге које се односе на пошиљке на којима нијеозначена адреса које нису поштанске пошиљке у смислу закона којим се уређујупоштанске услуге; филателистичке услуге; логистичке услуге које су комбинацијафизичког достављања и/или складиштења и других непоштанских делатности, штопредставља други – објективни критеријум за примену посебних одредабачетвртог поглавља овог закона.

Набавке у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услугана које се закон не примењује

Члан 122.

Одредбе овог закона не примењују се:1) на набавке које су чланом 7. овог закона изузете од његове примене;2) на набавке које наручиоци спроводе за потребе обављања делатности

водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга у иностранству подусловом да то не укључује употребу објеката и мреже унутар Републике Србије;

3) када наручилац који се бави делатношћу из члана 118. став 1. тачка 1) или2) овог закона купује воду за пиће;

4) када наручилац који се бави делатношћу из члана 119. став 1. овог законанабавља енергију или гориво за производњу енергије;

5) када наручилац врши набавке од повезаних лица или када лице које јеосновано од наручилаца искључиво за обављање делатности водопривреде,енергетике, саобраћаја или поштанских услуга врши набавке од лица које јеповезано са једним од наручилаца, под условом да најмање 80% просечног приходаповезаног лица за последње три године, потиче од лица са којима је повезано;

6) када лице које је основано од стране више наручилаца врши набавке одсвојих оснивача, за потребе обављања делатности у области водопривреде,енергетике, саобраћаја или поштанских услуга;

7) када група друштава коју чине наручиоци у смислу закона којим сеуређују привредна друштва, врши набавку од члана групе друштава искључиво запотребе обављања делатности водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанскихуслуга;

8) када наручилац врши набавке од групе друштава чији је саставни део, подусловом да је група друштава основана у циљу обављања делатностиводопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, да је основана напериод од најмање три године и да је уговором о оснивању предвиђено да уговорнестране остану у њеном саставу најмање три године.

На основу примљеног плана набавки у складу са чланом 51. овог закона,Управа за јавне набавке обавестиће наручиоца ако утврди да за неку од набавкинема услова за изузеће од примене овог закона на основу става 1. овог члана, анаручилац је дужан да Управи за јавне набавке достави посебан извештај оспроведеном поступку за те јавне набавке.

Чланом 122. одређени су изузеци од примене закона у областиводопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга. Од примене законаизузете су набавке које наручиоци спроводе за потребе обављања делатностиводопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга у иностранству подусловом да то не укључује употребу објеката и мреже унутар Републике Србије. Одпримене закона изузима се и набавка воде за пиће, односно енергије или горива запроизводњу енергије, ако набавку спроводи наручилац који се бави делатношћуводопривреде, односно енергетике.

Закон се не примењује и у случају када: наручилац врши набавке одповезаних лица или када лице које је основано од наручилаца искључиво заобављање делатности водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услугаврши набавке од лица које је повезано с једним од наручилаца, под условом данајмање 80% просечног прихода повезаног лица за последње три године потиче одлица с којима је повезано; лице које је основало више наручилаца врши набавкеод својих оснивача, за потребе обављања делатности у области водопривреде,енергетике, саобраћаја и поштанских услуга; група друштава коју чине наручиоциу смислу закона којим се уређују привредна друштва, врши набавку од чланагрупе друштава искључиво за потребе обављање делатности водопривреде,енергетике, саобраћаја и поштанских услуга; наручилац врши набавке од групедруштава чији је саставни део, под условом да је група друштава основана у циљуобављања делатности водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга,да је основана на период од најмање три године и да је уговором о оснивањупредвиђено да уговорне стране остану у њеном саставу најмање три године.

Како би се спречило да се ови изузеци од примене Закона широко тумаче,Закон предвиђа контролу Управе за јавне набавке, тако што контролише основеизузетих набавки. Ако на основу достављеног плана Управа за јавне набавкеутврди да за неку од изузетих набавки нема услова за изузеће од примене Закона,обавестиће о томе наручиоца. Управа контролише даље поступање наручиоца кроздостављање посебног извештаја о тим јавним набавкама.

Поступци

Члан 123.

Додела уговора врши се у отвореном, рестриктивном, односноквалификационом поступку или у преговарачком поступку са објављивањемпозива за подношење понуда.

Додела уговора може да се врши и у другим поступцима јавне набавке,уколико су за то испуњени услови прописани овим законом.

Чланом 123. прописано је да наручилац може увек поред отвореног ирестриктивног поступка, спроводити и квалификациони поступак и преговарачкипоступак са објављивањем позива за подношење понуда, а додела уговора може дасе врши и у другим поступцима јавне набавке, уколико су за то испуњени условипрописани овим законом.

Посебна правила за квалификациони поступак

Члан 124.

Наручилац у одлуци о признавању квалификације одређује и период за којисе признаје квалификација кандидатима, а који не може бити дужи од четиригодине.

Наручилац може услове за признавање квалификације по потребиажурирати и позвати све кандидате да поднесу пријаве у складу са ажуриранимусловима.

У случају из става 2. овог члана наручилац не може постављати самоодређеним кандидатима додатне услове било које природе и не може тражитидоказивање услова другим доказима ако су кандидати постојеће или нове условевећ доказали.

Наручилац може да користи и листе кандидата других наручилаца уколикоутврди да испуњавају његове захтеве.

У случају из става 4. овог члана кандидатима се признаје квалификација докважи листа кандидата.

Чланом 124. одређене су специфичности квалификационог поступка у овојобласти, у односу на „класичан сектор“. Квалификациони поступак се у складу сачланом 123. може примењивати без обзира на предмет јавне набавке, а листакандидата може важити четири године. Наручилац може по потреби ажуриратиуслове за признавање квалификације. Наручилац може користити и листе

кандидата и других наручилаца ако утврди да испуњавају његове захтеве, што јебитна разлика у односу на општа правила квалификационог поступка из члана 34, иу том случају кандидатима се признаје квалификација док важи листа кандидата.

Услов узајамности

Члан 125.

Ако понуђачи нуде производе пореклом из државе са којом РепубликаСрбија није закључила споразум који би омогућавао домаћим понуђачимаравноправан приступ на тржишту те државе, таква се понуда може одбити ако удеопроизвода пореклом из те државе прелази 50% укупне вредности производа изпонуде.

У смислу овог члана софтвер који се користи у опреми електронскекомуникационе мреже сматра се производом.

Чланом 125. одређен је услов узајамности у јавним набавкама у областиводопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга. Тражи се дакле,дипломатски реципроцитет који постоји само ако је закључен међудржавниспоразум, који омогућава домаћим понуђачима равноправан приступ на тржиштуте државе, а није довољан фактички реципроцитет (фактички једнак положајдомаћег понуђача у страној држави у којој страни понуђач има седиште, а с којомРепублика Србија нема закључен споразум о једнаком третману домаћих и странихпонуђача). При томе, довољан је формални реципроцитет, који постоји ако сунаши држављани у посматраној страној држави изједначени с држављанима тедржаве, а не тражи се материјални реципроцитет, по коме би се странцу дала самоона права која наш држављанин има у његовој земљи. Ако узајамност не постоји,ако удео производа пореклом из државе с којом не постоји дипломатски формалниреципроцитет, прелази 50% укупне вредности производа из понуде, таква сепонуда може одбити.

Значи, одсуство узајамности није разлог за обавезно одбијање понуде, већнаручилац има дискреционо овлашћење да понуду с таквим недостатком одбијеили не, осим ако постоје једнаке понуде у смислу члана 126. (код којих разлика уцени није већа од 3%). Тада је наручилац у обавези да одбије понуду због одсустваузајамности и да прихвати једнаку понуду другог понуђача који нуди производедомаћег порекла или производе пореклом из државе с којом постоји формалниреципроцитет.

Једнаке понуде

Члан 126.

Ако су две понуде или већи број понуда једнаке, на основу критеријумаодређених у члану 85. овог закона, наручилац даје предност понудама које не могубити одбијене на основу члана 125. овог закона.

Једнаким понудама, у смислу става 1. овог члана, у погледу цене, сматрајусе понуде у којима разлика у цени није већа од 3%.

Наручилац неће дати предност понуди у складу са ставом 1. овог члана, акоби избор такве понуде обавезивао наручиоца да набавља производ са техничкимсвојствима другачијим од постојећих производа.

Избор између једнаких понуда, на основу општих критеријума одређених учлану 85. овог закона (економски најповољнија понуда или најнижа понуђенацена), врши се по додатним критеријумима прописаним у члану 126. Дефинисаноје да се једнаким понудама у овој области сматрају и понуде код којих је разликау цени до 3% и предвиђено је да у том случају наручилац бира понуду која неможе бити одбијена на основу услова узајамности у смислу члана 125. Наручилац,међутим, неће дати предност понуди у складу с наведеним критеријумима, ако биизбор такве понуде обавезивао наручиоца да набавља производ с техничкимсвојствима другачијим од постојећих производа. Дакле, утврђено је како наручилацтреба да поступи у случају једнаких понуда, односно којој понуди треба да дâпредност, као и шта се сматра једнаком понудом у погледу цене.

V. ЈАВНЕ НАБАВКЕ У ОБЛАСТИ ОДБРАНЕ И БЕЗБЕДНОСТИ

У време важења претходног закона нарочито проблематична област биле сунабавке у области одбране и безбедности, које су већим делом изузете од његовепримене на основу уредаба Владе о средствима посебне намене. Нису постојалијасни критеријуми на основу којих су се ове набавке изузимале од примене Законао јавним набавкама, што је доводило до тога да су се чак и набавке намирница,униформе, обичног алата проглашавале за поверљиве и спроводиле без применепроцедура прописаних Законом о јавним набавкама. С друге стране, Директивом2009/81/ЕЗ, детаљно су уређене јавне набавке у овој области и прописани су јасникритеријуми када се одређена набавка сматра набавком у области одбране ибезбедности.

Јавне набавке у области одбране и безбедности уређене су у V поглављу (чл.127–131) новог Закона. Овим поглављем уређене су по први пут јавне набавке уобласти одбране и безбедности, у складу с Директивом 2009/81/ЕЗ (Директива оусклађивању поступака набавке за одређене уговоре о набавци радова, добара иуслуга у области одбране и безбедности).

Јавне набавке у области одбране и безбедности

Члан 127.

Јавне набавке у области одбране и безбедности су набавке:1) наоружања и војне опреме укључујући и било који њен саставни део,

компоненту и склоп;2) безбедносно осетљиве опреме укључујући и било који њен саставни део,

компоненту и склоп;

3) добара, услуга или радова директно повезаних са војном или безбедносноосетљивом опремом или постројењима из тач. 1) и 2) овог става у току било којегпериода или целог животног века;

4) услуга и радова искључиво у одбрамбене сврхе;5) безбедносно осетљивих радова и безбедносно осетљивих услуга.Војна опрема је опрема посебно израђена или прилагођена за војне потребе,

намењена за употребу као оружје, муниција или војни материјал.Безбедносно осетљива опрема, услуге и радови су добра, услуге и радови за

безбедносне потребе, које укључују, захтевају и садрже тајне податке.Када спроводи набавке из става 1. овог члана наручилац је дужан да спречи

постојање сукоба интереса, да обезбеди када је то могуће конкуренцију и дауговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене.

На основу достављеног плана набавки Влада доноси одлуку о спровођењупоступака и обавештава о томе надлежни одбор Народне скупштине.

Влада уређује поступак јавне набавке у области одбране и безбедности иутврђује списак добара, услуга и радова из става 1. овог члана.

Чланом 127. дефинисане су јавне набавке у области одбране и безбедностикао набавке: војне опреме; безбедносно осетљиве опреме; добара, услуга илирадова који су директно повезани с војном или безбедносно осетљивом опремом;услуга и радова искључиво у одбрамбене или безбедносне сврхе безбедносноосетљивих радова и безбедносно осетљивих услуга.

Војна опрема је дефинисана као опрема посебно израђена или прилагођеназа војне потребе, намењена за употребу као оружје, муниција или војни материјал,док су безбедносно осетљива опрема, услуге и радови добра, услуге и радови забезбедносне потребе, које укључују, захтевају и садрже тајне податке.

Одређено је да Влада у року предвиђеном за доношење подзаконских аката,утврди списак војне и безбедносно осетљиве опреме, као и услуга и радоваповезаних с војном и безбедносно осетљивом опремом. Иако постоји списак војнеопреме и наоружања утврђен Одлуком о утврђивању националне контролне листенаоружања и војне опреме („Сл. гласник РС“, број 53/2011) за успешну применуовог закона потребно је сачинити посебан списак како би се јасно утврдио предметнабавки на које се примењује ово поглавље закона, јер је потребно прецизноидентификовати, поред војне и другу опрему која се може подвести под овопоглавље закона. У складу с наведеним, биће потребно донети јединствену уредбукојом ће се детаљно уредити јавна набавка у овој области уместо досадашњихуредби које уређују набавке средстава за посебне намене, у оквиру које ће се наћи инаведени списак, уз могућност да се делом позива и на националну контролнулисту. Законом је изричито прописано да, поред утврђивања списка добара, услугаи радова у области одбране и безбедности, Влада подзаконским актом уређује ипоступак јавне набавке (члан 127. став 6). Влада може прописати услове покојима се уговор о јавној набавци може доделити и у другим поступцима јавненабавке, осим рестриктивног или преговарачког поступка са објављивањем позиваза подношење понуда, који се по правилу примењују у овој области.

Закон обавезује наручиоца да када спроводи јавне набавке у областиодбране и безбедности спречи постојање сукоба интереса, да обезбеди када је томогуће конкуренцију и да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишнецене.

Набавке у области одбране и безбедности на које се не примењује закон

Члан 128.

Одредбе овог закона и подзаконског акта из члана 127. став 6. овог закона,не примењују се на набавке:

1) из члана 127. овог закона, ако су уговори додељени у складу самеђународним споразумима Републике Србије закљученим са другом државом илимеђународном организацијом;

2) неопходне и искључиво усмерене за потребе обавештајних активности;3) које се спроводе у иностранству, када су војне или полицијске снаге

размештене изван територије Републике Србије, ако оперативне потребе захтевајуда уговори буду склопљени са правним лицима или државним субјектима наподручју операција;

4) у оквиру програма сарадње који се заснивају на истраживању и развојуновог производа, које заједно реализује Република Србија и једна или више државаили међународних организација, ако је примењиво на наредне фазе целог и делаживотног века тог производа;

5) где би примена поступка јавне набавке довела до откривања информацијакоје се сматрају кључним за безбедност, а на основу одлуке Владе.

У случају из става 1. тачка 4) овог члана надлежно министарство, односнонадлежни државни орган ће поднети извештај Влади о реализацији програмасарадње.

Чланом 128. прописани су изузеци од примене закона и подзаконског акта.То су уговори о набавкама из члана 127. који су додељени у складу смеђународним споразумима Републике Србије закљученим с другом државомили међународном организацијом; набавке које су неопходне и искључивоусмерене за потребе обавештајних активности; набавке које се спроводе уиностранству, када су војне или полицијске снаге размештене изван територијеРепублике Србије, ако оперативне потребе захтевају да уговори буду склопљени справним лицима или државним субјектима на подручју операција; набавке уоквиру програма сарадње који се заснивају на истраживању и развоју новогпроизвода, које заједно реализује Република Србија и једна или више држава илимеђународних организација, ако је примењиво на наредне фазе целог и делаживотног века тог производа; и ако би примена поступка јавне набавке довела дооткривања информација које се сматрају кључним за безбедност, а на основуодлуке Владе.

Посебна правила поступка код јавних набавки у области одбране ибезбедности

Члан 129.

Уговор о јавној набавци додељује се у рестриктивном или преговарачкомпоступку са објављивањем позива за подношење понуда и у другим поступцима

јавне набавке ако су за то испуњени услови прописани овим законом илиподзаконским актом из члана 127. став 6. овог закона.

У случају спровођења рестриктивног поступка не примењује се члан 33.став 5. овог закона.

Преговарачки поступак из члана 36. став 1. тач. 4) и 5) овог закона може сеспроводити ако од првобитно закљученог уговора није протекло више од тригодине, осим у изузетним случајевима, који се утврђују с обзиром на рок трајањаопреме, инсталација или система и техничке тешкоће које би промена добављачапроузроковала.

Оквирни споразум чији је предмет јавна набавка у области одбране ибезбедности не може трајати дуже од пет година, осим у изузетним случајевима,који се утврђују с обзиром на рок трајања опреме, инсталација или система итехничке тешкоће које би промена добављача проузроковала.

Предмет оквирног споразума могу бити и радови искључиво у одбрамбенесврхе и безбедносно осетљиви радови.

Члан 129. предвиђа посебна правила за јавне набавке у области одбране ибезбедности, остављајући при том да се јединственим подзаконским актом Владедетаљније уреде специфичности за јавне набавке у овој области.

Правило је да се уговор о јавној набавци додељује у рестриктивном илипреговарачком поступку са објављивањем позива за подношење понуда, а удругим поступцима јавне набавке само ако су за то испуњени услови прописаниовим законом или подзаконским актом којим Влада уређује поступак јавне набавкеу области одбране и безбедности. Другу фазу рестриктивног поступка наручилацможе да покрене и ако има мање од три кандидата.

Примена закона од стране добављача

Члан 130.

Понуђач може у понуди укључити подизвођаче које ће ангажовати радиизвршења јавне набавке или навести да ће подизвођаче изабрати, након закључењауговора о јавној набавци.

Одредбе овог закона примењују добављачи приликом избора трећих лицакао подизвођача, након закљученог уговора о јавној набавци или оквирногспоразума, ако је наручилац захтевао да одређени део набавке добављач извршипреко подизвођача.

Трећим лицима у смислу става 1. овог члана не сматрају се подизвођачикоји су као такви укључени у понуду и понуђачи који чине групу понуђача, који суподнели заједничку понуду и са њима повезана лица.

Приликом подношења понуде подноси се списак лица која се у смислу става3. овог члана не сматрају трећим лицима, као и све касније измене.

Члан 130. садржи посебна правила о примени Закона од стране добављачанакон доделе уговора. Посебна правила се односе и на начин ангажовањаподизвођача, који се за разлику од општег правила, може изабрати и наконзакључења уговора, али је тада добављач дужан да на избор подизвођача примениправила овог закона.

Извештаји о спроведеним набавкама у области одбране и безбедности

Члан 131.

О спроведеним набавкама из чл. 127. и 128. овог закона наручилац достављагодишњи извештај Влади и надлежном одбору Народне скупштине до 31. мартатекуће године, за претходну годину.

Извештај из става 1. овог члана нарочито садржи податке о предметунабавке, начину на који је поступак спроведен, поднетим понудама, критеријуму заизбор најповољније понуде, закљученом уговору и добављачу.

Форму и садржину извештаја из става 1. овог члана ближе уређује Влада.

Чланом 131. наручилац је обавезан да достави Влади и надлежном одборуНародне скупштине годишњи извештај о спроведеним јавним набавкама уобласти одбране и безбедности, а такође и о набавкама на које се не примењујеЗакон, до 31. марта текуће године, за претходну годину. Прописана је минималнасадржина овог извештаја и одређено је да Влада ближе уређује форму и садржину.

VI. ЕВИДЕНЦИЈА И ИЗВЕШТАЈИ О ЈАВНИМ НАБАВКАМА

Евиденција и извештаји о јавним набавкама

Члан 132.

Наручилац је дужан да прикупља и евидентира податке о поступцима јавнихнабавки и закљученим уговорима о јавним набавкама.

Наручилац доставља у електронској форми Управи за јавне набавкетромесечни извештај о:

1) спроведеним поступцима јавне набавке;2) спроведеним поступцима набавке на које није примењивао одредбе овог

закона;3) спроведеним преговарачким поступцима без објављивања позива за

подношење понуда;4) трошковима припремања понуда у поступцима јавне набавке;5) закљученим уговорима о јавној набавци;6) јединичним ценама добара, услуга и најзаступљенијих радова;7) измењеним уговорима о јавној набавци;8) обустављеним поступцима јавне набавке;9) поступцима у којима је поднет захтев за заштиту права и поништеним

поступцима;10) извршењу уговора о јавној набавци.Управа за јавне набавке ближе уређује садржину извештаја о јавним

набавкама и начин вођења евиденције о јавним набавкама.Извештаје из става 1. овог члана, наручилац доставља најкасније до 10. у

месецу који следи по истеку тромесечја.Управа за јавне набавке је дужна да на основу достављених тромесечних

извештаја наручилаца припреми збирни тромесечни извештај о спроведеним

поступцима и закљученим уговорима и да га објави на Порталу јавних набавки и насвојој интернет страници у року од месец дана од истека рока из става 4. овогчлана.

Чланом 132. регулисан је начин вођења евиденције и достављања извештајао јавним набавкама. Предвиђено је да наручилац Управи за јавне набавке достављатромесечни извештај који садржи податке о спроведеним поступцима јавненабавке, спроведеним поступцима набавке на које није примењивао одредбезакона, спроведеним поступцима набавке на које је био дужан да примењујеодредбе овог закона, а на основу мишљења Управе за јавне набавке, спроведенимпреговарачком поступцима без објављивања позива за подношење понуда,трошковима припремања понуда у поступцима јавне набавке, закљученимуговорима о јавној набавци, јединичним ценама, измењеним уговорима о јавнојнабавци, обустављеним и поништеним поступцима и о извршењу уговора.Одређено је да Управа за јавне набавке ближе, прецизније уреди начин вођењаевиденције јавних набавки и подношења извештаја (примера ради потребно јепрецизирати које јединичне цене из уговора се уносе у извештај, унети шифрирањеподатака ради њихове аутоматске обраде и сл.).

На основу ових кварталних извештаја, Управа за јавне набавке састављазбирни тромесечни извештај који објављује на Порталу јавних набавки.

Извештаји о јавним набавкама

Члан 133.

Управа за јавне набавке може затражити од наручиоца извештај са додатнимподацима, о сваком појединачном уговору о јавној набавци или поступку јавненабавке.

Наручилац је дужан да тражене податке достави Управи за јавне набавке унајкраћем могућем року, а најкасније осам дана од пријема захтева Управе за јавненабавке.

Управа за јавне набавке је дужна да на основу појединачних, тромесечнихизвештаја наручилаца припреми полугодишњи и годишњи извештај о јавнимнабавкама.

Управа за јавне набавке је дужна да полугодишњи извештај о јавнимнабавкама објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници до 30.септембра, а годишњи извештај до 31. марта текуће године, за претходну годину.

Извештај из става 4. овог члана доставља се Влади пре објављивања.У извештају из става 4. овог члана Управа за јавне набавке даје предлог

општих и појединачних мера за унапређење система јавних набавки.

У члану 133. прописано је да поред наведених података које наручиоцидостављају кроз тромесечне извештаје, Управа за јавне набавке може захтеватидостављање и других података – извештај с додатним подацима, о свакомпојединачном уговору о јавној набавци или поступку јавне набавке, а наручилац једужан да те податке достави у року од осам дана. На основу ових извештаја Управаза јавне набавке има могућност увида у поступке јавних набавки наручилаца, а

самим тим и одређену контролу. Управа за јавне набавке је дужна да до 30.септембра сачини полугодишњи извештај, а до 31. марта сачини годишњи извештајо јавним набавкама с предлогом мера за унапређење система јавних набавки којидоставља Влади и објављује на Порталу јавних набавки и својој интернет страници.

VII. СЛУЖБЕНИК И УПРАВА ЗА ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Службеник за јавне набавке

Члан 134.

Наручилац је дужан да својим актом којим уређује систематизацију раднихместа одреди радно место у оквиру којег ће се обављати послови јавних набавки.

Наручилац чија је укупна вредност планираних јавних набавки нагодишњем нивоу већа од седмоструког износа из члана 39. став 1. овог закона,мора да има најмање једног службеника за јавне набавке.

Службеник за јавне набавке је лице које је обучено за обављање пословајавних набавки.

Начин и програм стручног оспособљавања и начин полагања стручногиспита за службеника за јавне набавке утврђује Управа за јавне набавке.

Наручилац је дужан да лицу које обавља послове јавних набавки омогући дау року од три месеца од дана заснивања радног односа, односно од дана када сестекну услови, положи стручни испит за службеника за јавне набавке.

Чланом 134. прописано је да је наручилац дужан да својим актом осистематизацији радних места одреди радно место у оквиру којег ће се обављатипослови јавних набавки. Правилником о организацији и систематизацији пословаутврђују се организациони делови код послодавца, врста послова, врста и степенстручне спреме и други посебни услови за рад на тим пословима. Правилникдоноси директор, односно предузетник, с тим што се обавеза доношењаправилника не односи на послодавца који има пет и мање запослених (члан 24.Закона о раду). Послови јавних набавки јесу планирање јавне набавке;спровођење поступка јавне набавке укључујући али не ограничавајући се научешће у комисији за јавну набавку; израда конкурсне документације; израда акатау поступку јавне набавке; израда уговора о јавној набавци; праћење извршења јавненабавке; сви други послови који су повезани с поступком јавне набавке (члан 3.тачка 8) Закона о јавним набавкама).

Наручилац, чија је укупна вредност планираних јавних набавки нагодишњем нивоу већа од 21 милион динара, мора да има најмање једногслужбеника за јавне набавке. Управа за јавне набавке утврђује начин обуке иполагања стручног испита за службеника за јавне набавке. Наручилац је обавезанда лицу које обавља послове јавних набавки, у року од три месеца од заснивањарадног односа, односно од дана када се стекну услови, омогући полагање испитаза службеника за јавне набавке. Ова обавеза, међутим, треба да се тумачи у складус претходном која одређује када наручилац мора имати службеника за јавненабавке.

Управа за јавне набавке

Члан 135.

Управа за јавне набавке је посебна организација која врши надзор надприменом овог закона, доноси подзаконске акте и обавља стручне послове уобласти јавних набавки, прати спровођење поступака јавних набавки, контролишепримену појединих поступака, управља Порталом јавних набавки, припремаизвештаје о јавним набавкама, предлаже мере за унапређење система јавнихнабавки, пружа стручну помоћ наручиоцима и понуђачима, доприноси стварањууслова за економичну, ефикасну и транспарентну употребу јавних средстава упоступку јавне набавке.

На рад и организацију Управе за јавне набавке примењују се прописи одржавној управи, ако овим законом није другачије одређено.

Чланом 135. основана је Управа за јавне набавке као посебна организацијакоја доноси подзаконске акте и обавља стручне послове у области јавних набавки, ау складу са одредбама из чл. 33. и 34. Закона о државној управи („Сл. гласник РС“,бр. 79/2005, 101/2007 и 95/2010) које уређују услове за образовање и врстепосебних управних организација, с тим што је предвиђено да „посебнаорганизација може стећи својство правног лица кад је то законом одређено.“Дакле, Закон о државној управи не даје, а приори, свакој посебној управнојорганизацији својство правног лица, већ упућује на посебан закон, којим јеоснована таква организација. Како Закон о јавним набавкама није прописао даУправа за јавне набавке има својство правног лица, за разлику од Републичкекомисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, којој је изричитомодредбом из члана 138. став 2. дат статус правног лица, следи закључак да Управаза јавне набавке нема својство правног лица, већ посебне управне организације.

Страначка способност у парничном поступку за утврђивање ништавостиуговора о јавној набавци

Недостатак својства правног лица, повлачи и недостатак страначкеспособности Управе за јавне набавке у парничном поступку покренутом по тужбиза утврђивање ништавости уговора о јавној набавци, што би могло да будеразлог за одбацивање тужбе применом члана 80. став 4. Закона о парничномпоступку. Управа за јавне набавке по члану 136. став 1. тачка 21) Закона о јавнимнабавкама овлашћена је да покрене поступак за утврђивање ништавости уговора ојавној набавци, иако нема својство правног лица, а с друге стране, у члану 74. став1. Закона о парничном поступку прописано је да странка у поступку може да будесвако физичко и правно лице (када је у питању страначка способност државнихоргана у судској пракси заузет је следећи став: „Влада Републике Србије, као нињене службе немају својство правног лица, а тиме ни страначку способност, па немогу бити странка у парничном поступку, с обзиром на то да је странка могла битиједино Република Србија, а не неки од њених органа самостално“, из РешењаВрховног касационог суда, Рев. 114/10 од 24. 2. 2010), што значи да управнаорганизација без својства правног лица нема страначку способност. Закон опарничном поступку у ставу 2. истог члана предвиђа, међутим, могућност да се

посебним прописима одреди ко осим физичких и правних лица може да будестранка у поступку. Иако Закон о јавним набавкама изричито не одређује даУправа за јавне набавке може бити странка у парничном поступку, из цитиранеодредбе, која у делокруг послова управе сврстава и „покретање поступка заутврђивање ништавости уговора о јавној набавци“, може се посредно известизакључак да је на тај начин, преко делокруга послова, управи дата специјалнастраначка способност. С друге стране, Закон о јавним набавкама покретањетаквог парничног поступка ставља у надлежност другог органа који има својствоправног лица, а тиме и страначку способност, прописујући да Републичкакомисија покреће поступак за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци(члан 139. тачка 11), односно да ће Републичка комисија поднети тужбу заутврђивање ништавости уговора о јавној набавци када на било који начин сазнада је закључен уговор о јавној набавци ништав (члан 163. став 6). Таквопреплитање надлежности Управе за јавне набавке и Републичке комисије зазаштиту права у поступцима јавних набавки може створити одређене проблеме утумачењу цитираних прописа.

Послови Управе за јавне набавке

Члан 136.

Управа за јавне набавке обавља следеће послове:1) врши надзор над применом овог закона;2) доноси подзаконске акте у области јавних набавки;3) учествује у припреми прописа у области јавних набавки;4) даје мишљење о тумачењу и примени одредаба овог закона;5) испитује испуњеност услова за спровођење преговарачког поступка из

члана 36. овог закона и конкурентног дијалога;6) предлаже Влади списак наручилаца, према подацима из извештаја и

евиденција о јавним набавкама које поседује;7) учествује у изради плана за борбу против корупције;8) именује грађанског надзорника;9) сачињава моделе оквирних споразума;10) даје сагласност на одлуку, односно споразум из чл. 48. и 50. овог закона;11) прописује стандардне обрасце огласа о јавним набавкама;12) води списак негативних референци;13) прописује начин вођења евиденције и сачињавања извештаја о јавним

набавкама;14) сачињава тромесечни, полугодишњи и годишњи извештај о јавним

набавкама;15) прописује начин и програм стручног оспособљавања и начин полагања

стручног испита за службеника за јавне набавке и води регистар службеника зајавне набавке;

16) управља Порталом јавних набавки;17) предузима мере ради развоја и унапређења система јавних набавки;18) подноси захтев за заштиту права;

19) обавештава Државну ревизорску институцију и буџетску инспекцијукада утврди неправилности у спровођењу поступака јавних набавки и достављањуизвештаја о јавним набавкама;

20) покреће прекршајни поступак када на било који начин сазна да јеучињена повреда овог закона која може бити основ прекршајне одговорности;

21) покреће поступак за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци;22) припрема моделе одлука и других аката које наручилац доноси у

поступку јавне набавке;23) прикупља статистичке и друге податке о спроведеним поступцима,

закљученим уговорима о јавним набавкама и о ефикасности система јавнихнабавки у целини;

24) објављује и дистрибуира одговарајућу стручну литературу;25) прикупља информације о јавним набавкама у другим државама;26) припрема планове и нормативне акте и уз сагласност Владе предузима

друге активности у вези са преговорима о приступању Европској унији, у областијавних набавки;

27) сарађује са страним институцијама и стручњацима из области јавнихнабавки;

28) сарађује са другим државним органима и организацијама, органиматериторијалне аутономије и локалне самоуправе;

29) обавља друге послове у складу са законом.У вршењу надзора Управе за јавне набавке над применом овог закона сви

државни органи и организације, службе и органи територијалне аутономије илокалне самоуправе, наручиоци и понуђачи, односно подносиоци пријава, дужнису да доставе Управи за јавне набавке тражене информације и документе који су уњиховом поседу или под њиховом контролом, у року који одреди Управа за јавненабавке.

Управа за јавне набавке подноси посебан годишњи извештај о спроведеномнадзору над применом овог закона Влади и одбору Народне скупштине надлежномза финансије, до 30. априла текуће године за претходну годину.

Чланом 136. одређени су послови Управе за јавне набавке. Делокругпослова је знатно проширен у односу на претходни закон. Капацитети Управе зајавне набавке и њена овлашћења из претходног закона била су недовољна како биуспешно вршила контролу набавки, пружала стручну помоћ наручиоцима ипредузимала мере за унапређење система јавних набавки у целини.

Као посебној организацији која је стручна за послове јавних набавки и којаје издвојена из министарства, новим Законом Управи за јавне набавке поверено једоношење подзаконских прописа у складу са чланом 15. Закона о државнојуправи, у коме је прописано да министарства и посебне организације доносеправилнике, наредбе и упутства. Прописано је и да Управа за јавне набавке вршинадзор над применом закона, уместо да то чини министарство које је и самовелики наручилац. У складу с тим Управа за јавне набавке овлашћена је и да дајемишљење у вези с применом закона.

Поред наведеног Управа за јавне набавке: именује грађанског надзорника;води листу негативних референци; припрема планове и нормативне акте и узсагласност Владе предузима друге активности у вези с преговорима о приступањуЕвропској унији у области јавних набавки; подноси захтев за заштиту права када

оцени да постоји опасност повреде јавног интереса; обавештава Државнуревизорску институцију и буџетску инспекцију када утврди неправилности успровођењу поступака јавних набавки и достављању извештаја о јавним набавкама;покреће прекршајни поступак; покреће поступак за утврђивање ништавостиуговора о јавној набавци. Наведени послови (овлашћења) само су део пословаУправе за јавне набавке.

Изричито је прописана обавеза за све државне органе и организације,службе и органе територијалне аутономије и локалне самоуправе, наручиоце ипонуђаче, да благовремено доставе Управи за јавне набавке (у вршењу надзора надприменом прописа) тражене информације и документе који су у њиховом поседуили под њиховом контролом.

Управа за јавне набавке дужна је да поднесе посебан годишњи извештај оспроведеном надзору над применом овог закона Влади и одбору Народнескупштине надлежном за финансије, до 30. априла текуће године за претходнугодину.

Директор Управе за јавне набавке

Члан 137.

Управа за јавне набавке има директора кога из редова стручњака у областијавних набавки поставља Влада, након спроведеног јавног конкурса.

За директора Управе за јавне набавке може бити постављено лице које имастечено високо образовање из научне области правне, економске или техничкенауке на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер,специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односновисоко образовање које је законом изједначено са академским називом мастер наосновним студијама у трајању од најмање четири године, најмање пет годинарадног искуства на пословима јавних набавки и које испуњава друге условепрописане за рад у органима државне управе.

Директор Управе за јавне набавке доноси акт којим уређује систематизацијурадних места.

Чланом 137. прописан је начин избора, као и услови за избор директораУправе за јавне набавке. Директора из редова стручњака у области јавних набавкипоставља Влада, након спроведеног јавног конкурса. За директора Управе зајавне набавке може бити постављено лице које има стечено високо образовање изнаучне области правне, економске или техничке науке на студијама другогстепена. Дакле, диплома одређене струке услов је за избор, тако да лица другихзанимања не могу бити бирана. Такође, потребно је најмање пет година радногискуства на пословима јавних набавки, као и да кандидат испуњава друге условепрописане за рад у органима државне управе. Одређено је да директор доноси акткојим уређује систематизацију радних места.

VIII. ЗАШТИТА ПРАВА У ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Заштита права у поступцима јавних набавки усклађена је с Директивом2007/66/ЕЗ, која регулише ревизију поступка јавне набавке.

1. Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки

Члан 138.

Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки (удаљем тексту: Републичка комисија) је самосталан и независан орган РепубликеСрбије, који обезбеђује заштиту права у поступцима јавних набавки.

Републичка комисија има статус правног лица.Седиште Републичке комисије је у Београду.Републичка комисија има печат, у складу са законом.Средства за рад Републичке комисије обезбеђују се у буџету Републике

Србије.

Чланом 138. одређен је положај Републичке комисије за заштиту права упоступцима јавних набавки, као самосталног и независног органа РепубликеСрбије, са статусом правног лица које се финансира из буџета Републике Србије.У суштини, реч је о посебној управној организацији са својством правног лица.

Надлежност

Члан 139.

У оквиру својих надлежности Републичка комисија:1) одлучује о захтеву за заштиту права;2) одлучује о закључењу уговора у случају из члана 30. став 3. овог закона;3) одлучује о жалби против закључка наручиоца и Управе за јавне набавке;4) одлучује о предлогу наручиоца да поднети захтев за заштиту права не

спречава доношење одлуке, односно закључење уговора или оквирног споразума;5) одлучује о предлогу подносиоца захтева за заштиту права да се забрани

закључење или извршење уговора о јавној набавци;6) одлучује о трошковима поступка заштите права и трошковима припреме

понуде;7) прати и контролише спровођење одлука које доноси;8) изриче новчане казне наручиоцу и одговорном лицу наручиоца;9) поништава уговор о јавној набавци;10) води прекршајни поступак у првом степену;11) покреће поступак за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци;12) сарађује са страним институцијама и стручњацима у области јавних

набавки;13) обавља и друге послове у складу са законом.

Понуђачу је у свим фазама поступка обезбеђена правна заштита од странеРепубличке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки. Чланом 139.утврђена је надлежност Републичке комисије, а то је одлучивање о: захтеву зазаштиту права; жалби против закључка наручиоца и Управе за јавне набавке;предлогу наручиоца и понуђача да поднети захтев за заштиту права не задржава,односно задржава активности у поступку јавне набавке; трошковима поступказаштите права. Закон предвиђа и да Републичка комисија: изриче новчане казненаручиоцу и одговорном лицу наручиоца; поништава уговор о јавној набавци;води прекршајни поступак; покреће поступак за утврђивање ништавостиуговора о јавној набавци.

Капацитети и овлашћења Републичке комисије за заштиту права изпретходног закона, и њен начин рада и организација нису одговарали реалнимпотребама за успешном и брзом ревизијом поступка. Поред тога овлашћењаРепубличке комисије била су мања од оних која има тело надлежно за ревизију,према Директиви 2007/66/ЕЗ, која регулише ревизију поступка јавне набавке.

Састав и избор Републичке комисије

Члан 140.

Републичка комисија има председника и шест чланова.Народна скупштина бира и разрешава председника и чланове Републичке

комисије на предлог одбора Народне скупштине надлежног за финансије (у даљемтексту: надлежни одбор), након спроведеног јавног конкурса.

Председник и чланови Републичке комисије бирају се на период од петгодина.

Исто лице може два пута бити бирано за председника Републичке комисије.За члана Републичке комисије исто лице може бити бирано највише два

пута, под условом да није бирано за председника Републичке комисије.Надлежни одбор покреће поступак за утврђивање предлога за избор

председника и чланова Републичке комисије најкасније шест месеци пре истекањиховог мандата, а поступак избора се окончава најкасније месец дана пре истекамандата.

Председник Републичке комисије представља Републичку комисију,руководи њеним радом и обавља друге послове у складу са законом.

У одсуству председника Републичке комисије, Републичку комисијупредставља заменик председника Републичке комисије кога из редова члановаименује председник Републичке комисије.

Чланом 140. уређен је начин избора председника и чланова Републичкекомисије. Председника и чланове Републичке комисије бира и разрешава Народнаскупштина на предлог одбора надлежног за финансије, након спроведеног јавногконкурса. Републичка комисија има председника и шест чланова, који се бирају напериод од пет година, уз могућност једног реизбора.

Услови за избор

Члан 141.

За председника Републичке комисије може бити бирано лице које испуњавауслове потребне за избор за судију основног суда, осим услова у вези саПравосудном академијом, и које има радно искуство од пет година у областијавних набавки.

Председник Републичке комисије има плату у висини плате председникавишег суда.

За члана Републичке комисије може бити бирано лице које испуњава условепотребне за избор за судију основног суда, осим услова у вези са Правосудномакадемијом, и које има радно искуство од три године у области јавних набавки.

За члана Републичке комисије може бити бирано и лице које има стеченовисоко образовање из научне области правне, економске или техничко –технолошке науке на студијама другог степена (дипломске академске студије –мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије),односно високо образовање које је законом изједначено са академским називоммастер на основним студијама у трајању од најмање четири године, најмање петгодина радног искуства на пословима јавних набавки, стечен сертификат заслужбеника за јавне набавке и које испуњава друге услове прописане за рад удржавним органима.

Најмање четири члана Републичке комисије бира се међу лицима којаиспуњавају услов из става 3. овог члана.

Члан Републичке комисије има плату у висини плате судије вишег суда.

Члан 141. прописује услове за избор председника и чланова. Председник ичетири члана Републичке комисије морају да испуњавају услове за избор засудију основног суда, као и радно искуство у области јавних набавки, и топредседник од најмање пет година, а чланови од три године. Дакле, за„правнички“ део комисије важе општи услови за избор судија из члана 43. Закона осудијама („Сл. гласник РС“, бр. 116/2008, 58/2009, 104/2009, 101/2010, 8/2012,121/2012, 124/2012), у коме је прописано да за судију може бити изабрандржављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државниморганима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и који јестручан, оспособљен и достојан судијске функције, као и додатни услов из члана44. у погледу потребног радног искуства за судију основног суда од три године управној струци, после положеног правосудног испита. Дакле, приправничкистаж од најмање две године, или други радни однос пре положеног правосудногиспита, не рачуна се. Закон о јавним набавкама искључује услове у вези сПравосудном академијом иако Закон о судијама такве услове не наводи међуопштим условима за избор судија. Законом о Правосудној академији („Сл. гласникРС“, бр. 104/2009 у члану 40. прописано је, међутим, да је Високи савет судства,односно Државно веће тужилаца дужно да приликом предлагања кандидата заизбор судије прекршајног или основног суда, односно заменика основног јавногтужиоца, предложи кандидата који је завршио почетну обуку у Академији, а премауспеху оствареном на почетној обуци (став 8). Уколико међу пријављенимкандидатима нема кандидата који су завршили почетну обуку, Високи савет

судства, односно Државно веће тужилаца може предложити кандидата којииспуњава опште услове за избор (став 9). Из цитираних одредаба следи закључакда кандидат који је завршио почетну обуку у Академији има предност у избору засудију нижег суда, у односу на кандидате који нису похађали наведену установу.Али такав кандидат неће имати предност приликом избора председника и члановаРепубличке комисије.

Највише два члана комисије могу бити изабрани и међу лицима која имајустечено високо образовање из научне области економске или техничко-технолошке науке, имају најмање пет година искуства на пословима јавнихнабавки (а не у области јавних набавки како је код осталих чланова ипредседника) и стечен сертификат за службеника за јавне набавке. Закон ојавним набавкама дефинише послове јавних набавки на којима радно искуствоморају имати чланови комисије који нису правници. То су: планирање јавненабавке; спровођење поступка јавне набавке укључујући али не ограничавајући сена учешће у комисији за јавну набавку; израда конкурсне документације; израдааката у поступку јавне набавке; израда уговора о јавној набавци; праћењеизвршења јавне набавке; сви други послови који су повезани с поступком јавненабавке (члан 3. тачка 8) Закона о јавним набавкама). С друге стране, иако Законкао услов за избор у „правнички“ део комисије, прописује радно искуство уобласти јавних набавки, од три године за чланове, а пет година за председникакомисије, не даје дефиницију шта се под тиме подразумева и каква је разлика уодносу на ужи, рестриктивнији појам „послови јавних набавки“.

Мешовити састав Републичке комисије предвиђен је због потребе да упоступку одлучују не само правници, већ и лица која имају одговарајуће знање изобласти која је предмет јавне набавке, како би Републичка комисија моглаправилно да утврди чињенично стање и како се не би увек ангажовали вештаци исл., што ће између осталог поступак заштите права учинити бржим и ефикаснијим.„Правнички“ део комисије мора да броји најмање четири члана (поредпредседника, који је такође правник), док преостала два члана (до укупног броја одшест чланова), дакле „неправнички део комисије“ из економске или техничко-технолошке струке могу, али не морају бити изабрани из реда стручњака у тимобластима. Уместо њих могу бити изабрани и правници који испуњавају услове заизбор у „правнички“ део. Другим речима, обавезан је само правнички састав, којимора бројати најмање четири члана, до укупног броја од шест чланова, јермешовити састав није обавезан, већ представља законску опцију.

Прописано је да председник Републичке комисије има плату у висини платепредседника вишег суда, а чланови имају плату у висини плате судије вишег суда.

Служба Републичке комисије

Члан 142.

Републичка комисија има Службу која врши стручне, опште – правне,финансијско – материјалне, и административно – техничке послове потребне за радРепубличке комисије. Службом руководи секретар, кога именује и разрешавапредседник Републичке комисије.

За секретара Републичке комисије може бити именовано лице које имастечено високо образовање из научне области правне науке на студијама другогстепена, односно високо образовање које је законом изједначено са академскимназивом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године и којеима најмање пет година радног искуства на правним пословима.

На секретара и запослене у Служби примењују се прописи који уређујурадне односе у државним органима.

Унутрашње уређење и систематизацију радних места у Служби уређујеРепубличка комисија.

Члан 142. прописује да опште-правне, финансијско-материјалне, иадминистративно-техничке послове Републичке комисије обавља СлужбаРепубличке комисије, чији начин рада и систематизацију радних места уређујеРепубличка комисија. Секретара Републичке комисије именује председник, апрописани су и услови које секретар мора да испуњава (високо образовање изнаучне области правне науке и пет година радног искуства на правним пословима).

Листа вештака за јавне набавке

Члан 143.

Републичка комисија образује и води листу вештака који у складу саусловима из овог закона учествују у раду Републичке комисије.

На листу вештака може бити уписано лице које је уписано у регистарсталних судских вештака и које положи стручни испит за службеника за јавненабавке.

Члан 143. предвиђа листу вештака за јавне набавке који учествују у радуРепубличке комисије, а на коју може бити уписано лице које је уписано у регистарсталних судских вештака и које положи стручни испит за службеника за јавненабавке. Листу вештака образује и води Републичка комисија. Дакле, за вештака уобласти јавних набавки тражи се додатна квалификација – положен стручни испитза службеника за јавне набавке, коју вештаци у судском поступку не морају даимају.

Спречавање сукоба интереса и изузеће

Члан 144.

Председник, односно члан Републичке комисије не може обављати другујавну функцију, вршити функцију у политичкој странци, нити обављати било којудругу функцију, службу, посао, дужност или активност која би могла утицати нањегову самосталност у раду и поступању или која би умањивала његов углед илиуглед функције председника, односно члана Републичке комисије.

Председник или члан Републичке комисије не може одлучивати у поступкузаштите права ако постоје разлози који доводе у сумњу његову непристрасност.

Председник или члан Републичке комисије не може одлучивати у поступкузаштите права ако је са странком у поступку, у односу који одговара односупредставника наручиоца и понуђача из члана 29. овог закона.

Странка у поступку има право да захтева изузеће члана Републичкекомисије из разлога одређених у ст. 2. и 3. овог члана.

О захтеву за изузеће одлучује председник Републичке комисије.Председник, односно члан Републичке комисије не може у периоду од две

године после престанка функције, бити радно ангажован код понуђача који је биострана у поступку у којем је одлучивао, ако је процењена вредност набавке у томпредмету била већа од износа из члана 57. овог закона.

Члан 144. прописује да председник и члан Републичке комисије не могуобављати другу јавну функцију, вршити функцију у политичкој странци, нитиобављати било коју другу функцију, службу, посао, дужност или активност која бимогла утицати на његову самосталност у раду и поступању или која биумањивала његов углед или углед функције.

Осим тога, закон забрањује учешће у поступку председнику или члануРепубличке комисије, ако постоје разлози који доводе у сумњу његовунепристрасност, односно ако је са странком у поступку у односу који можедовести до сукоба интереса, који одговара односу представника наручиоца ипонуђача из члана 29. овог закона, којим је регулисано спречавање сукобаинтереса. Сукоб интереса постоји када однос представника наручиоца и понуђачаможе утицати на непристрасност наручиоца при доношењу одлуке у поступкујавне набавке и прецизирано када се претпоставља да ова ситуација постоји.Закон је покушао да обухвати све до сада познате ситуације које представљајусукоб интереса. При томе, реч је о необоривој законској претпоставци постојањасукоба интереса, па је искључена могућност доказивања супротног од онога што сепретпоставља. Дакле, учешће представника наручиоца, или с њим повезаног лица,у органима управљања понуђача, поседовање више од 1% удела, односно акцијапонуђача, радно ангажовање код понуђача или пословна повезаност ових лица спонуђачем, представљају ситуације у којима се по закону претпоставља да постојисукоб интереса. При томе, сукоб интереса може постојати и у свим другимслучајевима када однос представника наручиоца и понуђача може утицати нанепристрасност наручиоца при доношењу одлуке у поступку јавне набавке, а којинису изричито набројани у закону, с тим што се такве чињенице не претпостављају,већ се морају доказати, у складу с правилом о терету доказивања.

Постојање наведених околности представља разлог за изузеће чланаРепубличке комисије. Странка у поступку заштите права има право да захтеваизузеће члана комисије када сматра да постоје разлози за изузеће одређенизаконом. О захтеву за изузеће одлучује председник Републичке комисије. Закон,међутим, не предвиђа могућност изузећа председника Републичке комисије.Уместо изузећа, на председника се примењује само санкција разрешења преистека мандата из члана 145. тачка 3, у коме је прописано да председник или чланРепубличке комисије може бити разрешен ако се утврди да функцију вршисупротно одредбама о спречавању сукоба интереса и изузећу.

Прописано је да председник, односно члан Републичке комисије не може упериоду од две године после престанка функције, бити радно ангажован кодпонуђача који је био страна у поступку у којем је одлучивао, ако је процењена

вредност набавке у том предмету била већа од износа из члана 57. овог закона.Међутим, код одређивања вредности набавке за коју важи забрана радногангажовања председника, односно члана Републичке комисије код понуђача Законније довољно јасан, јер упућује на износ из члана 57. који има више ставова, и уставу 2. одређује вредност од 5.000.000 динара за добра и услуге и 10.000.000динара за радове, када постоји обавеза објављивања огласа и на Порталуслужбених гласила Републике Србије и база прописа, док у ставу 4. прописујемного више износе – 250.000.000 динара за добра и услуге и 500.000.000 динара зарадове, када је наручилац је дужан да оглас о одређеној врсти јавне набавке објавии на страном језику, који се обично користи у међународној трговини у области изкоје је предмет јавне набавке.

Разрешење чланова Републичке комисије

Члан 145.

Председник или члан Републичке комисије биће разрешен пре истекамандата, ако:

1) буде осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора у трајању однајмање шест месеци и ако га дело за које је осуђен чини недостојним за вршењефункције;

2) ако изгуби радну способност;3) се утврди да функцију врши супротно члану 144. овог закона;4) ако се утврди да функцију обавља нестручно и несавесно;5) ако се утврди да не испуњава услове за избор из члана 141. овог закона.Иницијативу за разрешење председника или члана Републичке комисије

може поднети свако лице, надлежном одбору.Надлежни одбор, подноси Народној скупштини образложени предлог за

разрешење председника или члана Републичке комисије са доказима за његоворазрешење.

Председнику, односно члану Републичке комисије мора се омогућити да сеу Народној скупштини изјасни о разлозима за његово разрешење.

Члан 145. регулише разрешење председника и чланова Републичкекомисије, пре истека мандата. Председник или члан Републичке комисије можебити разрешен ако: буде осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора утрајању од најмање шест месеци и ако га дело за које је осуђен чини недостојним завршење функције; ако изгуби радну способност; ако се утврди да функцију вршисупротно одредбама о спречавању сукоба интереса и изузећу; ако се утврди дафункцију обавља нестручно и несавесно; ако се накнадно утврди да не испуњавауслове за избор. Иницијативу за разрешење председника, односно чланаРепубличке комисије може поднети свако лице, надлежном одбору Народнескупштине, који на основу те иницијативе или самостално може да предложиразрешење Народној скупштини. Дакле, Закон регулише подносиоца иницијативеза разрешење од овлашћеног предлагача. Овлашћени предлагач је искључивонадлежни одбор Народне скупштине, који поступа самостално или на основуиницијативе, коју може поднети свако лице. Председник или члан комисије чије се

разрешење предлаже има право да се о разлозима разрешења изјасни у Народнојскупштини.

Начин рада Републичке комисије

Члан 146.

Републичка комисија ради и одлучује у већима од три члана.Свако веће чине најмање два члана која су изабрана у складу са чланом 141.

став 3. овог закона, од којих је један председник већа.За пуноважно одлучивање на седници већа потребно је присуство свих

чланова већа.У случају одсуства члана већа њега може заменити председник Републичке

комисије или члан Републичке комисије из другог већа, кога одреди председникРепубличке комисије.

Ако је процењена вредност јавне набавке већа од износа из члана 57. овогзакона у раду већа на захтев подносиоца захтева за заштиту права или наручиоца, ана основу одлуке већа, могу учествовати и два вештака које са листе именујунаручилац и подносилац захтева.

Чланови већа могу на сопствену иницијативу одлучити да у раду већаучествује и вештак, ако процене да је то потребно ради правилног утврђивањачињеничног стања и доношења одлуке.

За вештака се не може именовати лице које је са страном у поступку, уодносу који одговара односу представника наручиоца и понуђача из члана 29. овогзакона.

Накнаду трошкова и награду вештаку плаћа страна која га је ангажовала,према тарифи коју утврђује Републичка комисија.

Вештак нема право гласа у одлучивању.Републичка комисија усваја начелне правне ставове у вези са применом

прописа из њене надлежности на општој седници на којој учествују председник исви чланови Републичке комисије.

Општу седницу сазива председник Републичке комисије по потреби, назахтев четири члана или када између већа настане несагласност у примени прописа.

Начин рада Републичке комисије ближе се уређује Пословником о радуРепубличке комисије.

Пословник доноси Републичка комисија двотрећинском већином гласова,чланова и председника Републичке комисије.

Чланом 146. прописан је начин рада Републичке комисије. Предвиђено једа Републичка комисија ради и одлучује у већима, од по три члана. При том јеправило да су у сваком већу најмање два члана лица која испуњавају услов заизбор за судију основног суда, при чему је један од њих председник већа. То значида председник већа не може бити члан из мешовитог састава, односно изекономске или техничко-технолошке струке, већ само члан из „правничког“састава. Како комисија има шест чланова, следи закључак да би требало да постојесамо два трочлана већа. Међутим, у зависности од структуре комисије која будеизабрана, могуће су и такве комбинације да сваки члан из „правног“ састава буде

председник једног већа и истовремено члан другог већа. То би омогућилопостојање већег броја трочланих већа.

За пуноважно одлучивање потребно је присуство свих чланова већа, даклекворум од 100%, с тим да одсутног члана већа замењује председник Републичкекомисије или члан из другог већа кога он одреди.

У случају вреднијих набавки на захтев подносиоца захтева за заштитуправа или наручиоца могу учествовати и два вештака које с листе именујунаручилац и подносилац захтева. Чланови већа могу на сопствену иницијативуодлучити да у раду већа учествује и вештак, ако процене да је то потребно радиправилног утврђивања чињеничног стања и доношења одлуке. Прецизирано је давештак нема право гласа у одлучивању. За вештака се не може именовати лицекоје је са страном у поступку у сукобу интереса. Накнаду трошкова и наградувештаку плаћа страна која га је ангажовала, према тарифи коју утврђује Републичкакомисија.

Како би се обезбедила јединствена пракса већа и саме Републичке комисије,предвиђено је да Републичка комисија усваја начелне правне ставове у вези сприменом прописа из њене надлежности на општој седници коју сазива председникРепубличке комисије по потреби, на захтев четири члана или када између већанастане несагласност у примени прописа.

Прописано је да се начин рада Републичке комисија ближе уређујепословником који доноси Републичка комисија двотрећинском већином.

Одговорност за рад

Члан 147.

Републичка комисија за свој рад одговара Народној скупштини.Републичка комисија доставља Народној скупштини шестомесечни

извештај о свом раду до 30. септембра, односно до 31. марта, у којем посебнонаводи:

1) поступке који су делимично или потпуно поништени;2) поступке у којима је донела одлуку да поднети захтев за заштиту права не

задржава, односно задржава даље активности у поступку јавне набавке;3) наручиоце који нису доставили тражену документацију и извештаје;4) контроле које је извршила код наручилаца, резултате тих контрола и мере

које је предузела да се утврђене неправилности отклоне;5) наручиоце који нису поштовали упутства Републичке комисије и нису

отклонили неправилности;6) неправилности које су честе у поступцима јавних набавки и активности

које је предузела да се уочене неправилности отклоне;7) уговоре које је поништила;8) наручиоце и одговорна лица наручиоца којима је изречена новчана казна;9) прекршајне поступке које је покренула;10) решења у прекршајном поступку које је донела;11) одлуке Управног суда и Вишег прекршајног суда у вези са одлукама

Републичке комисије;12) друге активности које преузима ради заштите права;

13) поступке у којима није поступила у роковима које предвиђа овај закон иразлозима за кашњење;

14) статистику која је од значаја за праћење појава у поступку заштитеправа;

15) проблеме на које наилази у свом раду.Ако је надлежном одбору достављена представка наручиоца или понуђача,

односно другог заинтересованог лица које сматра да су његова права озбиљноповређена у поступку пред Републичком комисијом, или ако на други начин дођедо сазнања која указују на нестручно и несавесно обављање функције од странечланова тог органа, надлежни одбор може захтевати од Републичке комисије да уодређеном року достави извештај о сваком појединачном предмету у којем јеодлучивала.

У случају из става 3. овог члана Републичка комисија је у обавези данадлежном одбору у остављеном року достави целокупну документацију оодређеном предмету, а члан већа Републичке комисије које је одлучивало у томпредмету може бити позван да пред надлежним одбором усмено образложи ставРепубличке комисије о предмету и донетој одлуци.

Чланом 147. прописано је да Републичка комисија одговара за свој радНародној скупштини и зато је предвиђена њена обавеза да достављашестомесечни извештај у којем обавезно наводи: поступке који су делимично илипотпуно поништени; поступке у којима је донета одлука да поднети захтев зазаштиту права не задржава, односно задржава активности наручиоца у поступкујавне набавке; наручиоце који нису доставили тражену документацију и извештаје;контроле које је извршила код наручилаца, резултате тих контрола и мере које јепредузела да се утврђене неправилности отклоне; наручиоце који нису поштовалиупутства Републичке комисије и нису отклонили неправилности; неправилностикоје су честе у поступцима јавних набавки и мере које је предузела да се уочененеправилности отклоне; уговоре које је поништила; наручиоце и одговорна лицанаручиоца којима је изречена новчана казна; прекршајне поступке које је спровелаи друге судске поступке које је покренула; решења у прекршајном поступку којеје донела; одлуке Управног суда и Вишег прекршајног суда донете у вези саодлукама Републичке комисије; поступке у којима није поступила у роковима којепредвиђа овај закон и разлозима за кашњење; одлуке; статистику која је од значајаза праћење појава у поступку заштите права; проблеме на које наилази у свом раду.

Предвиђена је додатна одговорност за рад и резултате прописивањеммогућности да надлежни одбор на основу представки понуђача или наручилацаможе захтевати од Републичке комисије да у одређеном року достави извештај осваком појединачном предмету у којем је одлучивала, а Републичка комисија је уобавези да надлежном одбору у остављеном року достави целокупнудокументацију о одређеном предмету, док члан већа Републичке комисије које јеодлучивало у том предмету може бити позван да пред надлежним одбором усменообразложи став Републичке комисије о предмету и донетој одлуци.

2. Поступак заштите права

Поступак заштите права (поступак ревизије) претходним законом уређен јена начин који није био усклађен с Директивом 2007/66/ЕЗ која регулише ревизију

поступка јавне набавке, а с друге стране, имао је значајне и непотребне разлике уодносу на општи управни поступак, што је стварало проблеме у његовој применипонуђачима, наручиоцима и самој Републичкој комисији. Сам поступак трајао јевеома дуго, често и више од четири месеца од дана подношења захтева за заштитуправа до доношења и достављања одлуке Републичке комисије. Неефикасностпоступка доводила је до његове употребе у сврхе за које није намењен, односно дозлоупотребе поступка. Одредбама новог закона отклоњени су наведени недостаципоступка заштите права у коме се спроводи ревизија законитости јавне набавке.

Активна легитимација у поступку

Члан 148.

Захтев за заштиту права може да поднесе понуђач, подносилац пријаве,кандидат, односно заинтересовано лице (у даљем тексту: подносилац захтева).

Захтев за заштиту права у име лица из става 1. овог члана, може да поднесепословно удружење.

Захтев за заштиту права може да поднесе Управа за јавне набавке, Државнаревизорска институција, јавни правобранилац и грађански надзорник.

Органи и организације из става 3. овог члана нису дужни да подносе захтевза заштиту права на захтев лица из ст. 1. и 2. овог члана ако то лице нијеискористило право на подношење захтева.

У случају подношења захтева за заштиту права из става 3. овог члана сходносе примењују одредбе овог закона које се примењују у случају подношења захтеваод стране подносиоца захтева из става 1. овог члана, осим одредбе члана 156. став1. овог закона.

На питања поступка заштите права која нису уређена овим законом сходносе примењују одредбе закона којим се уређује управни поступак.

Чланом 148. одређено је ко има активну легитимацију за покретањепоступка заштите права. Закон као активно легитимисане за покретање овогпоступка одређује понуђача, подносиоца пријаве, кандидата и свакозаинтересовано лице (заинтересовано лице је свако лице које има интерес дазакључи конкретан уговор о јавној набавци, члан 3. тачка 5) Закона о јавнимнабавкама). У име ових лица захтев за заштиту права може да поднесе и пословноудружење, које поступа као њихов заступник.

Прописано је да захтев за заштиту права може да поднесе и Управа за јавненабавке, Државна ревизорска институција, јавни правобранилац и грађанскинадзорник, али су ови органи ослобођени обавезе плаћања таксе. Ови органи,међутим, нису дужни да подносе захтев за заштиту права на захтев лица, које иначеима активну легитимацију (нпр. понуђач или пословно удружење), а које то правоније искористило, што је преузето из претходног закона. С друге стране,изостављена је повреда јавног интереса, која је у претходном закону билапрописана као услов за подношење захтева за заштиту права од стране наведенихоргана. То значи да је учешће наведених органа у поступку заштите права по новомЗакону, првенствено усмерено на заштиту јавног интереса, без обзира на

терминолошке разлике у односу на претходни закон, док се заштита правапонуђача остварује на њихов приватни захтев. Предвиђена је сходна применаправила из општег управног поступка на питања поступка заштите права којанису посебно уређена Законом о јавним набавкама.

Активна легитимација је процесна претпоставка за допуштеност захтева зазаштиту права. Закон о јавним набавкама активну легитимацију дефинише каопроцесну претпоставку, чији недостатак доводи до одбацивања захтева сагласночлану 152. став 2, а њено постојање везује за учеснике спорног односа набројане учлану 148. став 1, и за органе из става 3. којима је такође дато овлашћење даподнесу захтев. За лица из члана 148. став 1. стварна легитимација, изједначена јеса активном процесном легитимацијом, јер недостатак активне легитимациједоводи до одбацивања, а не до одбијања захтева. Активна процесна легитимацијасе у правној теорији дефинише као овлашћење за вођење поступка, за разлику одматеријалноправне – стварне легитимације, која означава учешће у спорномматеријалноправном односу у својству титулара одређеног права.

Рокови и начин подношења захтева за заштиту права

Члан 149.

Захтев за заштиту права подноси се Републичкој комисији, а предајенаручиоцу.

Захтев за заштиту права може се поднети у току целог поступка јавненабавке, против сваке радње наручиоца, осим ако овим законом није другачијеодређено.

Захтев за заштиту права којим се оспорава врста поступка, садржина позиваза подношење понуда или конкурсне документације сматраће се благовременимако је примљен од стране наручиоца најкасније седам дана пре истека рока заподношење понуда, а у поступку јавне набавке мале вредности и квалификациономпоступку ако је примљен од стране наручиоца три дана пре истека рока заподношење понуда, без обзира на начин достављања.

У случају подношења захтева за заштиту права из става 3. овог члана долазидо застоја рока за подношење понуда.

Одредба става 3. овог члана не примењује се у случају преговарачкогпоступка без објављивања позива за подношење понуда, ако подносилац захтеваили са њим повезано лице није учествовао у том поступку.

После доношења одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирногспоразума, одлуке о признавању квалификације и одлуке о обустави поступка, рокза подношење захтева за заштиту права је десет дана од дана пријема одлуке, а услучају јавне набавке мале вредности је пет дана од дана пријема одлуке.

У случају преговарачког поступка без објављивања позива за подношењепонуда, рок за подношење захтева за заштиту права је десет дана од данаобјављивања одлуке о додели уговора на Порталу јавних набавки.

На достављање захтева за заштиту права сходно се примењују одредбе оначину достављања одлуке из члана 108. ст. 6. до 9. овог закона.

Примерак захтева за заштиту права подносилац истовремено достављаРепубличкој комисији.

Захтевом за заштиту права не могу се оспоравати радње наручиоцапредузете у поступку јавне набавке ако су подносиоцу захтева били или могли битипознати разлози за његово подношење пре истека рока за подношење захтева изстава 3. овог члана, а подносилац захтева га није поднео пре истека тог рока.

Ако је у истом поступку јавне набавке поново поднет захтев за заштитуправа од стране истог подносиоца захтева, у том захтеву се не могу оспораватирадње наручиоца за које је подносилац захтева знао или могао знати приликомподношења претходног захтева.

О поднетом захтеву за заштиту права наручилац обавештава све учеснике упоступку јавне набавке, односно објављује обавештење о поднетом захтеву наПорталу јавних набавки, најкасније у року од два дана од дана пријема захтева зазаштиту права.

Члан 149. регулише рокове и начин подношења захтева за заштиту права.Прописано је да се захтев подноси Републичкој комисији, преко наручиоца(предаје се наручиоцу). У Директиви 2007/66/ЕЗ, прописано је да државе чланицемогу предвидети да се понуђач за ревизију најпре обраћа наручиоцу. Законом ојавним набавкама то је поједностављено тако да се захтев одмах подносиРепубличкој комисији, али предаје наручиоцу. Ово решење је у складу споменутом директивом, јер наручилац може да преиначи своју одлуку бездостављања Републичкој комисији и усвоји захтев, а с друге стране, поступакзаштите је убрзан и усклађен с правилима општег управног поступка. Ово је иначеопште правило у нашем правном систему да се жалба против одлуке и у управноми у судском поступку подноси другостепеном органу или суду преко првостепеногоргана, односно суда.

Када је у питању мериторно одлучивање о захтеву, нови Закон је у суштиниукинуо двостепеност поступка, која је постојала у претходном закону, јернаручилац не може одбити захтев за заштиту права као неоснован, већ можерешењем само усвојити захтев за заштиту права или, ако сматра да исти нијеоснован, доставити одговор на захтев за заштиту права и комплетнудокументацију из поступка јавне набавке Републичкој комисији ради одлучивањао захтеву за заштиту права. Дакле, за даљи ток поступка није потребан актподносиоца захтева. У претходном закону било је предвиђено писмено изјашњењеподносиоца захтева о наставку поступка пред Републичком комисијом, којим сеиницирао поступак пред Републичком комисијом у случају одбијања захтева упрвом степену. Двостепеност је задржана само за процесне одлуке, јер нови Законпредвиђа да против закључка о одбацивању неблаговременог захтева или збогнедостатка активне легитимације, подносилац може поднети жалбу Републичкојкомисији (члан 152. ст. 2. и 3. Закона о јавним набавкама).

С обзиром на специфичност материје, подношење захтева за заштиту праваније везано искључиво за доношење одлуке наручиоца о додели уговора, већ семоже поднети у току целог поступка против било које радње наручиоца, заразлику од општег управног поступка или парничног поступка, у којима се жалбаили друго правно средство, по правилу, може поднети само против првостепенеодлуке којом се окончава поступак.

Захтев којим се оспорава врста поступка, позив за подношење понуда иликонкурсна документација сматраће се благовременим ако је примљен од наручиоцанајкасније седам дана пре истека рока за подношење понуда, односно три дана

пре истека рока за подношење понуда код поступка јавне набавке мале вредности иквалификационог поступка, осим у случају преговарачког поступка безобјављивања позива за подношење понуда, где тај рок није ограничен акоподносилац захтева или с њим повезано лице није учествовао у том поступку. Наовај начин ограничен је рок за подношење захтева за заштиту права на одређенипериод пре истека рока за подношење понуда. То значи да ће се благовременимзахтевом рачунати само онај захтев који се налази у „рукама“ наручиоца(примљен од наручиоца) седам, односно три дана пре истека рока за подношењепонуда, а не и они захтеви који су послати поштом (обичном, препорученомпошиљком или другом врстом пошиљке) јер се може десити да су они предати преистека наведених рокова, који претходе року за подношење понуда али да стигнукод наручиоца након што је отварање понуда већ обављено. Поступање по таквимзахтевима довело би до велике правне несигурности. Из тих разлога законодавац јепрецизирао шта се сматра благовременим захтевом. Према томе, не важи правилоиз парничног поступка или других судских поступака, да се дан предаје поднескапошти препорученом пошиљком или упућеног телеграфским путем сматра као данподношења суду (члан 104. став 2. Закон о парничном поступку прописује: „Данподношења поднеска упућеног суду преко поште препорученом пошиљком илиупућеног телеграфским путем сматра се као дан подношења суду.“).

Након доношења одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирногспоразума, одлуке о признавању квалификације и одлуке о обустави поступка, рокза подношење захтева за заштиту права јесте десет дана од дана пријема одлуке, ау случају јавне набавке мале вредности пет дана. У случају преговарачког поступкабез објављивања позива за подношење понуда, рок се рачуна од данаобјављивања одлуке о додели уговора на Порталу јавних набавки. У односу напретходни закон продужен је рок из два разлога: ради објективне потребе за дужимроком, имајући у виду да је понуђачу потребно да пре подношења евентуалногзахтева за заштиту права изврши увид у документацију (за шта је потребноодређено време) и ради усклађивања с Директивом 2007/66/ЕЗ. Рок од десет,односно пет дана за подношење захтева након доношења одлуке о додели уговора,може се одржати и предајом преко поште препорученом пошиљком пре истека,сагласно општем правилу из члана 104. став 2. Закон о парничном поступку.

Прописано је да примерак захтева за заштиту права подносилацистовремено доставља Републичкој комисији. Ово одступање од правила општегуправног поступка неопходно је, имајући у виду да је у овом случају првостепениорган сам наручилац који хијерархијски није подређен другостепеном –Републичкој комисији и да одлучује у поступку у којем и сам има одређениинтерес.

У циљу спречавања продужавања рока мировања, предвиђено је да јеподносилац захтева дужан да захтев достави тако да наручилац захтев прими штоје могуће пре, што је постигнуто позивањем на сходну примену законскиходредаба из члана 108. ст. 6–9. које регулишу достављање одлуке наручиоца.

Захтевом за заштиту права не могу се оспоравати радње наручиоцапредузете у поступку јавне набавке ако су подносиоцу захтева били или могли битипознати разлози за његово подношење пре истека рока за подношење захтевакојим се оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда иликонкурсне документације (то је рок од седам дана пре истека рока за подношењепонуда), а подносилац захтева га није поднео пре истека тог рока. Ако је у истом

поступку јавне набавке поново поднет захтев за заштиту права од стране истогподносиоца захтева, у том захтеву се не могу оспоравати радње наручиоца за којеје подносилац захтева знао или могао знати приликом подношења претходногзахтева. Прописивањем овог правила закон је увео преклузију – немогућностоспоравања појединих радњи наручиоца у каснијим фазама поступка, ако јеподносилац знао за разлоге оспоравања, односно спорне радње, а није поднеозахтев у прописаном року, односно није их оспоравао у раније поднетом захтеву.

О поднетом захтеву за заштиту права наручилац обавештава све учеснике упоступку јавне набавке, односно објављује обавештење о поднетом захтеву наПорталу јавних набавки, најкасније у року од два дана од дана пријема захтева зазаштиту права.

Последице поднетог захтева за заштиту права и привремене мере

Члан 150.

Захтев за заштиту права задржава даље активности наручиоца у поступкујавне набавке, до доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права, осим услучају преговарачког поступка из члана 36. став 1. тачка 3) овог закона или акоРепубличка комисија на предлог наручиоца не одлучи другачије.

Ако је захтев за заштиту права поднет након закључења уговора у складу сачланом 112. став 2. овог закона наручилац не може извршити уговор о јавнојнабавци до доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права, осим акоРепубличка комисија на предлог наручиоца не одлучи другачије.

Одлуку из ст. 1. и 2. овог члана, Републичка комисија доноси у случају кадаби задржавање активности наручиоца у поступку јавне набавке, односно уизвршењу уговора о јавној набавци проузроковало велике тешкоће у раду илипословању наручиоца које су несразмерне вредности јавне набавке, односнозначајно угрозило интерес Републике Србије.

Ако наручилац сматра да постоје услови из става 3. овог члана, дужан је даодмах по пријему, без претходне провере, захтев за заштиту права и комплетнудокументацију из поступка јавне набавке достави Републичкој комисији саобразложеним предлогом за доношење одлуке из ст. 1. или 2. овог члана.

Ако утврди да су испуњени услови Републичка комисија доноси решењекојим усваја предлог наручиоца у року од пет дана од дана пријема предлога.

Ако је захтев за заштиту права уложен у случају спровођења преговарачкогпоступка из члана 36. став 1. тачка 3) овог закона, подносилац захтева можепредложити да Републичка комисија донесе решење којим се забрањује наручиоцуда закључи, односно изврши уговор о јавној набавци.

Републичка комисија ће у року од пет дана решењем усвојити предлогподносиоца захтева уколико утврди да би закључење, односно извршење уговора ојавној набавци без претходне провере правилности поступка могло да проузрокујезнатну штету по јавна средства.

Ако Републичка комисија донесе решење из става 7. овог члана, наручилацне може закључити, односно извршити уговор о јавној набавци.

Након доношења решења из ст. 5. и 7. овог члана поступак се наставља предРепубличком комисијом.

Суспензивно дејство захтева за заштиту права и изузеци

Подношење захтева одлаже даље активности наручиоца. Дакле, захтев зазаштиту права има суспензивно дејство на одлуку наручиоца о додели уговора,што значи да наручилац не може пуноважно да закључи уговор о јавној набавци снајповољнијим понуђачем до коначности одлуке о захтеву за заштиту права, тј. докРепубличка комисија за заштиту права не донесе одлуку, с тим што закон допуштаодређене изузетке.

Последице поднетог захтева за заштиту права ближе су уређене у члану 150.Закона о јавним набавкама. Опште правило је да захтев за заштиту права задржавадаље активности наручиоца у поступку јавне набавке, што значи да се последоношења одлуке о додели уговора, не може приступити закључењу уговора сведо одлуке Републичке комисије о поднетом захтеву. Републичка комисија напредлог наручиоца може одлучити да захтев нема суспензивно дејство, тј. да семоже приступити даљим активностима, нпр. закључењу уговора. Таква одлуканазива се привремена мера.

Изузетак, односно одступање од општег правила постоји у случајупреговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда из разлогаизузетне хитности у коме важи супротно правило о несуспензивности захтева (учлану 36. став 1. тачка 3) прописано је да наручилац може спроводитипреговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда ако збогизузетне хитности проузроковане ванредним околностима или непредвиђенимдогађајима, чије наступање ни у ком случају не зависи од воље наручиоца,наручилац није могао да поступи у роковима одређеним за отворени илирестриктивни поступак. Околности које оправдавају хитност не могу бити у билокаквој вези с наручиоцем).

Ако је захтев за заштиту права поднет након закључења уговора о јавнојнабавци у поступцима у којима није прописан обавезан рок мировања поступкапосле доношења одлуке о додели уговора (уговор је закључен на основу оквирногспоразума, затим у случају преговарачког поступка без објављивања позива заподношење понуда из разлога изузетне хитности, или у систему динамичненабавке или након издавања наруџбенице у поступку јавне набавке малевредности ниже од 400.000 динара), поднети захтев спречава извршење уговора,осим ако Републичка комисија на предлог наручиоца не одлучи другачије.

Дакле, постоје два изузетка од правила о суспензивном дејству захтева, ито:

– први у преговарачком поступку из разлога изузетне хитности (у коме важисупротно правило);

– и други, када Републичка комисија на предлог наручиоца утврди да бизадржавање активности наручиоца у поступку јавне набавке проузроковало великетешкоће у раду или пословању наручиоца, које су несразмерне вредности јавненабавке, односно знатно угрозило интерес Републике Србије. У случају даРепубличка комисија усвоји предлог наручиоца за укидање суспензије, може сеприступити закључењу уговора или извршењу већ закљученог уговора, не чекајућиисход поступка о поднетом захтеву за заштиту права.

Ако наручилац сматра да постоје услови за укидање суспензивног дејствазахтева, дужан је да одмах по пријему, без претходне провере, захтев за заштитуправа и комплетну документацију из поступка јавне набавке достави Републичкој

комисији са образложеним предлогом за доношење одлуке да захтев не задржавадаље активности, односно да не задржава извршење уговора.

С обзиром на то да је реч о изузетку треба га веома рестриктивно, ускотумачити у примени.

Привремена мера у преговарачком поступку покренутом из разлога изузетнехитности

С друге стране подносилац захтева може предложити привремену мерукојом се задржавају даље активности наручиоца и у преговарачком поступкупокренутом из разлога изузетне хитности, а Републичка комисија ће у року од петдана решењем усвојити предлог и забранити наручиоцу да закључи, односноизврши уговор о јавној набавци, ако сматра да би закључење, односно извршењеуговора о јавној набавци без претходне провере правилности поступка, могло дапроузрокује знатну штету по јавна средства. Дакле, код примене овог изузеткаважи супротно правило – захтев за заштиту права не задржава даље активностинаручиоца, али подносилац захтева може предложити да Републичка комисијадонесе решење којим се забрањује наручиоцу да закључи, односно изврши уговор ојавној набавци. Након доношења решења о „привременој мери“ поступак сенаставља пред Републичком комисијом.

Садржина захтева за заштиту права

Члан 151.

Захтев за заштиту права садржи:1) назив и адресу подносиоца захтева и лице за контакт;2) назив и адресу наручиоца;3) податке о јавној набавци која је предмет захтева, односно о одлуци

наручиоца;4) повреде прописа којима се уређује поступак јавне набавке;5) чињенице и доказе којима се повреде доказују;6) потврду о уплати таксе из члана 156. овог закона;7) потпис подносиоца.Ако поднети захтев за заштиту права не садржи све податке из става 1. овог

члана, наручилац ће без одлагања, позвати подносиоца захтева да у року од двадана допуни захтев.

Ако подносилац захтева не поступи у року из става 2. овог члана, односноако не допуни захтев у складу са позивом за допуну, наручилац ће такав захтеводбацити закључком.

Против закључка наручиоца из става 3. овог члана подносилац захтева можеу року од три дана од дана пријема закључка поднети жалбу Републичкој комисији,док копију жалбе истовремено доставља наручиоцу.

Чланом 151. одређена је обавезна садржина захтева за заштиту права, какоби се кроз његову унификацију олакшало и убрзало поступање, као и ради помоћиподносиоцу захтева. Прописано је да захтев мора да садржи и „повреде прописа

којима се уређује поступак јавне набавке“, што значи да подносилац мора да наведеправну квалификацију разлога подношења захтева, а не само чињенице и доказекојима се повреде доказују. То даље значи да је идентитет захтева у поступкузаштите права одређен не само чињеницама, односно животним догађајем већ иправном природом права чија се заштита тражи. Захтев мора да садржи и потврдуо уплати таксе.

Ако захтев не садржи све податке, наручилац позива подносиоца да у рокуод два дана допуни захтев. Ако подносилац то не учини, наручилац ће неуреданзахтев одбацити закључком, против кога је дозвољена жаба Републичкој комисији.

Претходна провера захтева за заштиту права

Члан 152.

По пријему захтева за заштиту права, наручилац проверава да ли је захтевподнет у року и да ли је изјављен од стране лица које има активну легитимацију.

Ако је захтев за заштиту права неблаговремен или га је поднело лице којенема активну легитимацију, наручилац ће такав захтев одбацити закључком.

Против закључка из става 2. овог члана подносилац захтева може, у року одтри дана од дана пријема тог закључка поднети жалбу Републичкој комисији доккопију жалбе истовремено доставља наручиоцу.

Закон регулише поступање наручиоца са захтевом за заштиту права.Сагласно члану 152. прво се врши претходна провера захтева за заштиту права,тако што се утврђује испуњеност процесних претпоставки. Најпре, наручилациспитује да ли је захтев поднет у року и од стране активно легитимисаног лица.Дакле, захтев за заштиту права мора да испуњава одређене процесно-правнеуслове, тј. претпоставке, да би се приступило мериторном одлучивању. Првапретпоставка тиче се благовремености захтева. Друга процесна претпоставка задопуштеност захтева односи се на овлашћење подносиоца, односно његовуактивну легитимацију. Ако утврди да је неблаговремен или да подносилац немаактивну легитимацију, наручилац одбацује захтев закључком, против кога једозвољена жаба Републичкој комисији у року од три дана. На овај начин, у новомЗакону двостепеност одлучивања задржана је само за процесне одлуке.

Према томе, поступак по захтеву за заштиту права пред наручиоцем састојисе од две фазе – прва представља својеврсно претходно испитивање захтева(претходна провера) где наручилац цени формално-праву допуштеност захтевакроз постојање две процесне претпоставке – благовременост захтева и постојањеовлашћења подносиоца (односно његове активне легитимације). Прва фаза можесе окончати процесним закључком о одбацивању захтева.

Поступање наручиоца после претходног испитивања захтева за заштиту права

Члан 153.

После претходног испитивања, у року од пет дана од дана пријема уредногзахтева за заштиту права, наручилац ће:

1) решењем усвојити захтев за заштиту права;

2) доставити одговор на захтев за заштиту права и комплетну документацијуиз поступка јавне набавке Републичкој комисији ради одлучивања о захтеву зазаштиту права.

Решење из става 1. тачка 1) овог члана наручилац доставља подносиоцузахтева, понуђачима и Републичкој комисији у року од три дана од дана доношења.

У случају из става 1. тачка 2) овог члана наручилац је дужан да писмено, уроку од три дана од дана достављања захтева Републичкој комисији, обавестиподносиоца захтева.

После пријема писменог обавештења о повлачењу захтева за заштиту права,наручилац, односно Републичка комисија ће закључком обуставити поступакзаштите права.

Друга фаза представља мериторно одлучивање о захтеву за заштиту права,тј. у тој фази наручилац доноси суштинску одлуку о захтеву у форми решења.

Члан 153. регулише поступање наручиоца после претходног испитивањазахтева за заштиту права. Ако утврди да је захтев за заштиту права формално-правно исправан (уредан, благовремен и поднет од активно легитимисаног лица),наручилац има две могућности: да усвоји захтев ако утврди да је захтев основанили да достави захтев, одговор на захтев и целокупну документацију Републичкојкомисији ради одлучивања о захтеву, ако сматра да захтев није основан. Акоусвоји захтев за заштиту права наручилац је дужан да решење достави подносиоцузахтева, понуђачима и Републичкој комисији.

Наручилац је дужан да поступи на један од два прописана начина, у року одпет дана од дана пријема уредног захтева.

У суштини, пропуштање наручиоца да одлучи о захтеву за заштиту права узаконом прописаном року од пет дана од дана пријема уредног захтева, тако штоће исти усвојити или доставити „предмет“ Републичкој комисији (члан 153. став 1)има исту последицу као да је захтев одбијен, тј. ствара фикцију да је захтеводбијен, дакле, слично као код „ћутања администрације“ из општег управногпоступка. У члану 208. став 2. Закона о општем управном поступку („Службенилист СРЈ“, бр. 33/97, 31/01 и „Сл. гласник РС“, бр. 30/2010) прописано је да „акоорган против чијег је решења допуштена жалба не донесе решење и не достави гастранци у прописаном року, странка има право на жалбу као да је њен захтеводбијен. Ако жалба није допуштена, странка може непосредно покренути управниспор пред надлежним судом у складу са савезним законом којим се уређујууправни спорови.“

С друге стране, с обзиром на то да наручилац нема законско овлашћење даодбије захтев, може се поставити питање да ли је у описаној процесној ситуацијиуопште могуће применити правило о „ћутању администрације“ из општег управногпоступка. Закон о јавним набавкама не даје одговор на ово питање. Мора се,међутим, спречити неажурно поступање наручилаца с поднетим захтевима иодуговлачење поступка, јер се захтев подноси преко наручиоца, а не непосредноКомисији. А један од начина је примена правила о „ћутању администрације“.

Ако подносилац повуче захтев у форми писменог обавештења, наручилац,односно Републичка комисија ће закључком обуставити поступак заштите права.

Поступак пред Републичком комисијом

Члан 154.

Након пријема захтева за заштиту права од наручиоца, Републичка комисијау року од три дана утврђује да ли:

1) је захтев за заштиту права поднет у року;2) подносилац захтева има активну легитимацију;3) захтев садржи све обавезне податке из члана 151. овог закона.Ако Републичка комисија утврди да захтев за заштиту права не садржи све

обавезне податке из члана 151. овог закона позваће подносиоца захтева за заштитуправа да захтев допуни у року од два дана.

Републичка комисија ће закључком одбацити захтев за заштиту права акоутврди да није испуњен неки од услова из става 1. тач. 1) до 2) овог члана или акоподносилац захтева у предвиђеном року не допуни захтев за заштиту права.

Републичка комисија може пре доношења своје одлуке да тражи додатнудокументацију, податке, објашњења и мишљења од наручиоца, подносиоца захтеваили других учесника у поступку, Управе за јавне набавке и других лица и даоствари увид у остале документе код странака у поступку јавне набавке, као и даприкупи друге податке за доношење одлуке.

Сва лица и органи из става 4. овог члана дужни су да поступају у року којије Републичка комисија одредила у захтеву за добијање документације, података,објашњења и мишљења.

У случају да понуђач или наручилац нису доставили траженудокументацију, податке, објашњења или мишљења у року из става 5. овог чланаРепубличка комисија ће донети одлуку према стању расположивих доказа упредмету, односно сумња која је последица изостанка наведених доказа, биће узетана штету странке која није поступила по налогу.

Члан 154. регулише поступак пред Републичком комисијом у вези споднетим захтевом. Иако наручилац у поступку претходне провере утврђује да лизахтев садржи све обавезне елементе (уредност), као и благовременост и активнулегитимацију, и Републичка комисија може одбацити захтев ако утврди да несадржи све обавезне елементе, а подносилац не допуни захтев у накнадноостављеном року. Републичка комисија такође мора да одбаци неблаговремензахтев или ако подносилац нема активну легитимацију.

Закон није прихватио решење да се одређеним подносиоцима може изрећимера забране подношења захтева за заштиту права, која би представљала процеснусметњу за покретање поступка.

Како би правилно утврдила чињенично стање и ценила поднете доказе,Републичка комисија може да тражи додатну документацију, податке, објашњењаи мишљења од наручиоца, подносиоца захтева или других учесника у поступку,Управе за јавне набавке и других лица и да оствари увид у остале документе кодстранака у поступку јавне набавке. Сва наведена лица дужна су да траженеподатке, документацију и мишљења доставе у року који одреди Републичкакомисија. Ако то не ураде наручилац или подносилац захтева као странке упоступку, сумња која је последица изостанка наведених доказа биће узета на штетустранке која није поступила по налогу, а Републичка комисија ће донети одлуку

према стању расположивих доказа у предмету. На овај начин Закон о јавнимнабавкама увео је правило о терету доказивања приликом оцене доказа радиутврђивања чињеничног стања, које у сличном облику постоји и у парничномпоступку. И у поступку пред Републичком комисијом требало би да важи правилода се не доказују негативне чињенице. Према мишљењу правне теорије странка неможе доказивати негативну чињеницу (Affirmanti incumbit probatio, non neganti).Напротив, терет доказивања позитивне спорне чињенице јесте на противнојстранци. Јер „свака странка сноси терет доказивања чињенице која њој поматеријалном праву иде у прилог“.

Одржавање усмене расправе

Члан 155.

Странке у поступку могу предложити да се одржи усмена расправа акосложеност чињеничне или правне ситуације то захтева.

Подносилац захтева може предложити одржавање усмене расправе узахтеву за заштиту права, а наручилац у одговору на захтев.

О предлогу за одржавање усмене расправе одлучује Републичка комисија.Усмена расправа је јавна и одржава се у просторијама Републичке комисије.Јавност ће бити искључена уколико је то потребно ради заштите пословне

тајне у смислу закона којим се уређују заштита пословне тајне или заштитеподатака у смислу закона којим се уређује тајност података.

О усменој расправи сачињава се записник.

Члан 155. предвиђа могућност одржавања усмене јавне расправе, кадасложеност чињеничне или правне ситуације то захтева. Подносилац захтева можепредложити одржавање усмене расправе у захтеву за заштиту права, а наручилац уодговору на захтев. Прописано је да се усмена расправа одржава у просторијамаРепубличке комисије, а да се јавност може искључити ради заштите пословнетајне или тајних података. О усменој расправи сачињава се записник.

Такса и трошкови поступка

Члан 156.

Подносилац захтева за заштиту права је дужан да на одређени рачун буџетаРепублике Србије уплати таксу у износу од:

1) 15.000 динара у поступку по жалби на закључак Управе за јавне набавкеиз члана 83. овог закона;

2) 40.000 динара у поступку јавне набавке мале вредности и преговарачкомпоступку без објављивања позива за подношење понуда;

3) 80.000 динара ако се захтев за заштиту права подноси пре отварањапонуда или ако процењена вредност јавне набавке, односно понуђена ценапонуђача којем је додељен уговор није већа од 80.000.000 динара;

4) 0,1% процењене вредности јавне набавке, односно понуђене ценепонуђача којем је додељен уговор, ако је та вредност већа од 80.000.000 динара.

Свака странка у поступку сноси трошкове које проузрокује својим радњама.Ако је захтев за заштиту права основан, наручилац мора подносиоцу захтева

за заштиту права на писани захтев надокнадити трошкове настале по основузаштите права.

Ако захтев за заштиту права није основан, подносилац захтева за заштитуправа мора наручиоцу на писани захтев надокнадити трошкове настале по основузаштите права.

Ако је захтев за заштиту права делимично усвојен, Републичка комисијаодлучује да ли ће свака странка сносити своје трошкове или ће трошкови битиподељени сразмерно усвојеном захтеву за заштиту права.

Странке у захтеву морају прецизно да наведу трошкове за које траженакнаду.

Накнаду трошкова могуће је тражити до доношења одлуке наручиоца,односно Републичке комисије о поднетом захтеву за заштиту права.

О трошковима одлучује Републичка комисија. Одлука Републичке комисијеје извршни наслов.

Члан 156. утврђује износе таксе за подношење захтева за заштиту права ирегулише начин накнаде трошкова поступка „према успеху у поступку“, односноу зависности од одлуке о захтеву.

Прописани су износи такси у зависности од врсте поступка или тренуткаподношења захтева и процењене вредности јавне набавке, односно понуђене ценепонуђача коме је додељен уговор. Износи су одређени тако да омогућују широкомкругу заинтересованих лица подношење захтева.

Ако је захтев основан, наручилац је дужан да подносиоцу надокнадитрошкове поступка и обрнуто. Ако је захтев делимично усвојен, Републичкакомисија одлучује ко сноси трошкове поступка (да свака странка сносити својетрошкове), односно у којој сразмери (подела трошкова сразмерно усвојеномзахтеву за заштиту права). Одлука Републичке комисије је извршни наслов, штозначи да подносилац захтева може против наручиоца да покрене поступакизвршења на основу извршне исправе, сагласно одредби из члана 13. тачка 2.Закона о извршењу и обезбеђењу, у коме је прописано да су „извршне исправеправноснажна, односно коначна одлука донета у управном и прекршајномпоступку и поравнање у управном поступку, ако гласе на испуњење новчанеобавезе и ако посебним законом није другачије одређено.“ Исто важи ако је захтеводбијен, а подносилац обавезан да наручиоцу надокнади трошкове поступка.

Предвиђена је о додатна санкција за наручиоца или понуђача у видуодговорности за прекршај, ако не поступе по одлуци којом је обавезан данадокнади трошкове. У члану 169. став 2. тачка 11) прописано је да ће се новчаномказном од 100.000 до 1.000.000 динара казнити за прекршај наручилац, ако наоснову одлуке Републичке комисије не надокнади подносиоцу захтева трошковепоступка заштите права. Иста санкција прописана је и за понуђача чланом 170. став1. тачка 5).

Странке могу тражити трошкове до доношења одлуке наручиоца, односноРепубличке комисије и у захтеву морају прецизно да наведу трошкове за које траженакнаду. После доношења одлуке наступа преклузија трошкова, па странка иако је

успела у поступку, губи право на надокнаду трошкова ако исте није благовременотражила и определила.

Одлука Републичке комисије

Члан 157.

Републичка комисија одлучује у границама поднетог захтева за заштитуправа и дужна је да се изјасни о свим наводима подносиоца захтева, као и оповредама за које подносилац захтева није знао, а које су утицале на одлукунаручиоца у поступку јавне набавке.

Републичка комисија по службеној дужности испитује и да ли су испуњенизаконски услови за примену одређеног поступка јавне набавке, да ли су прекршенеодредбе закона због којих се уговор може поништити или је уговор ништав.

У случају из става 2. овог члана Републичка комисија може наставитипоступак и ако подносилац захтева за заштиту права повуче захтев.

Републичка комисија ће извести доказе за које оцени да су од утицаја задоношење правилне и законите одлуке о поднетом захтеву за заштиту права.

Републичка комисија закључком:1) одбацује захтев за заштиту права;2) обуставља поступак на основу пријема писменог обавештења о

одустајању од захтева за заштиту права пре доношења одлуке;3) одбацује жалбу као недопуштену, неблаговремену или изјављену од

стране неовлашћеног лица;4) одбацује захтев за покретање прекршајног поступка.Републичка комисија решењем:1) усваја захтев за заштиту права и, у целини или делимично, поништава

поступак јавне набавке, уколико је захтев за заштиту права основан;2) одбија захтев за заштиту права као неоснован;3) потврђује или поништава закључак наручиоца;4) потврђује или поништава закључак Управе за јавне набавке;5) усваја или одбија предлог наручиоца из члана 30. став 3. овог закона;6) усваја или одбија предлог из члана 150. став 4. и члана 150. став 6. овог

закона;7) изриче новчане казне;8) поништава уговор;9) одлучује у прекршајном поступку.Републичка комисија је дужна да образложи своју одлуку и наручиоцу

наложи предузимање одређених радњи у року од најдуже 25 дана у сврхуправилног и законитог окончања конкретног поступка јавне набавке.

Чланом 157. прописан је начин одлучивања Републичке комисије и формаодлука које доноси. Прописано је да Републичка комисија одлучује у границамаподнетог захтева за заштиту права, али и о повредама за које подносилац захтеваније знао, а које су утицале на одлуку наручиоца у поступку јавне набавке. Ово јенеопходно, зато што подносилац захтева често нема довољно знања у овој области(нарочито када су у питању предузетници и мала предузећа), а с друге стране

трошкови правне помоћи могу одвратити понуђаче и друга заинтересована лица одподношења захтева.

Закон изричито одређује да Републичка комисија по службеној дужностииспитује и да ли су испуњени законски услови за примену одређеног поступкајавне набавке. На овај начин, без обзира на разлог подношења захтева за заштитуправа, Републичка комисија ће проверити оправданост изабраног поступка јавненабавке, што ће допринети стварању добре праксе у овом домену примене закона.Такође, по службеној дужности Републичка комисија проверава да ли супрекршене одредбе закона због којих се уговор може поништити или се сматраништавим. Према томе, Закон о јавним набавкама поред расправног начела иначела диспозиције, уводи и ограничено истражно начело, односно начелоофицијелности, омогућавајући Републичкој комисији да одређене чињеницеутврђује по службеној дужности.

Поред тога, у наведеним случајевима када је законом дозвољена применаистражног начела, изричито је прописано да Републичка комисија може наставитипоступак и ако подносилац захтева за заштиту права повуче захтев. У том случајуРепубличка комисија неће обуставити поступак, применом члана 153. став 4, већће наставити и даље водити поступак без захтева овлашћеног предлагача. На овајначин поступак заштите права од акузаторског поступка прелази у једну врстуинквизиторског поступка, који се покренуо на захтев овлашћеног предлагача,односно подносиоца захтева, а после повлачења захтева за заштиту права, даље сенаставља и води по службеној дужности. Инквизиторски поступак у нашемправном систему постојао је у Закону о стечају (чл. 150–155) под називом „Посебанпоступак у случају дуготрајне неспособности за плаћање“ али су те одредбеоглашене неуставним Одлуком Уставног суда од 12. 7. 2012. године и престале даваже даном објављивања те одлуке („Сл. гласник РС“, бр. 71/2012 од 25. 7. 2012).

Предвиђено је да Републичка комисија изведе доказе за које оцени да су одутицаја за доношење правилне и законите одлуке о поднетом захтеву за заштитуправа. Управо због овога, код вреднијих набавки предвиђено је учешће вештака,који треба да помогну члановима и изведу потребне доказе у примереном року.

Одлука Републичке комисије може бити закључак или решење. Закључкомсе одбацује захтев за заштиту права, одбацује жалба подносиоца захтева,обуставља поступак заштите права и одбацује захтев за покретање прекршајногпоступка. То су процесне одлуке, а мериторне одлуке се доносе у форми решења.Решењем се усваја или одбија захтев за заштиту права и жалба подносиоцазахтева, усваја или одбија предлог наручиоца да захтев нема суспензивно дејство,или привремена мера забране закључења или извршења уговора у преговарачкомпоступку покренутом из разлога изузетне хитности, изриче новчана казна,поништава уговор и одлучује у прекршајном поступку.

Постоје четири врсте одлука које доноси Републичка комисија у поступкузаштите права, а од тога су прва, друга и четврта врста процесне природе, док јетрећа врста суштинске природе и тиче се мериторног решавања захтева:

У прву групу одлука спадају закључци из члана 157. став 5 тачка 1, којимРепубличка комисија одбацује захтев за заштиту права,

У прву групу одлука спада и закључак из члана 157. став 5. тачка 3, којимРепубличка комисија одбацује жалбу као недопуштену, неблаговремену илиизјављену од неовлашћеног лица. Реч је о жалби на закључак из члана 152. којим је

наручилац одбацио захтев за заштиту права који је поднет неблаговремено или одлица које нема активну легитимацију, у поступку претходне провере захтева.

У другу врсту одлука спада закључак којим Комисија обуставља поступакна основу пријема писменог обавештења о повлачењу захтева за заштиту правапре доношења одлуке (члан 157. став 5. тачка 2).

Трећа група одлука јесу решења из члана 157. став 6. Закона о јавнимнабавкама којим Комисија мериторно одлучује о захтеву тако што усваја захтев зазаштиту права и, у целини или делимично, поништава поступак јавне набавке,уколико је захтев за заштиту права основан (тачка 1) или одбија захтев за заштитуправа као неоснован (тачка 2). У ову групу спада и решење којим Комисијапоништава уговор.

Четврту врста одлука представљају процесна решења (члан 157. став 6.тачка 3) о жалбама на закључке наручиоца којим Комисија може да потврдизакључак наручиоца или поништи закључак наручиоца и наложи даљепоступање наручиоца у вези са садржином захтева за заштиту права (када јенаручилац одбацио неуредан захтев – члан 151. став 3) или у вези с претходнимиспитивањем захтева за заштиту права (када је наручилац одбацио неблаговремензахтев или захтев поднет од неовлашћеног лица, које нема активну легитимацију –члан 152). У ову групу спада и решење о изрицању новчане казне (члан 157. став 6.тачка 7).

Саставни део одлуке Републичке комисије јесте образложење, као и налогнаручиоцу да предузме одређене мере у циљу законитог завршетка поступка јавненабавке. Најдужи рок који може одредити комисија је 25 дана од дана пријемаодлуке.

Право понуђача на накнаду штете

Питање накнаде стварне штете и измакле користи која је проузрокованапонуђачу, због незаконитог поступања наручиоца или других странака у поступкујавне набавке није решено новим Законом о јавним набавкама (а ни ранији законније садржао одредбе о накнади штете понуђачу), што значи да ће се такви захтевирешавати по општим правилима облигационог права.

Републичка комисија је дужна да образложи своју одлуку и наручиоцуналожи предузимање одређених радњи у року од најдуже 25 дана у сврхуправилног и законитог окончања конкретног поступка јавне набавке (члан 157. став7. Закона о јавним набавкама). Тужба за накнаду штете може се поднети и послеступања на снагу новог Закона о јавним набавкама, против наручиоца који нијепоступио по налозима Републичке комисије садржаним у одлуци најкасније уроку од 25 дана од дана пријема одлуке, и то по општим правилима о накнадиштете из Закона о облигационим односима.

Према мишљењу правне теорије, заснованом на тумачењу општих правилауговорног – облигационог права и судске праксе, најповољнији понуђач не можезахтевати да суд обавеже наручиоца да с њим закључи уговор, нити да утврди даје између њих заснован уговорни однос. Такво тумачење важи и када је у питањузакључење уговора о јавној набавци, јер се и такав уговор закључује сагласношћувоља уговорних страна, а не судском одлуком, или по сили закона.

Када је, међутим, у питању неважност уговора (поништај или ништавост), зајавне набавке важе посебна, строжа правила. Изненађујуће да нови Закон о јавним

набавкама не садржи изричиту одредбу да је ништав уговор који је закључен спонуђачем који није изабран као најповољнији, каква је била садржана у члану120. тачка 4. претходног Закона о јавним набавкама. Али, и по новом Закону уговорможе бити поништен или оглашен ништавим из других законом прописанихразлога. С друге стране, према ставу судске праксе, заснованом на општимправилима облигационог права, када нису у питању јавне набавке, такав уговор бибио пуноважан, а најповољнијем понуђачу припадало би право на накнаду штетепрема члану 35. став 2. Закона о облигационим односима (из Пресуде Вишегпривредног суда у Београду, Пж. 420/93 од 10. 2. 1993).

Према мишљењу правне теорије, одштетни захтев најповољнијег понуђачане може се заснивати на повреди уговора, јер уговор није закључен. Због тоганајповољнији понуђач не може захтевати накнаду тзв. позитивног уговорногинтереса. Он не може захтевати накнаду штете у тој висини да, материјалнопосматрано, буде доведен у исти положај као да је уговор био закључен и испуњен.Зато би најповољнијем понуђачу у јавном надметању, с којим наручилац(организатор надметања) није желео да закључи уговор, требало признати накнадуштете само у висини трошкова које је имао у вези са учествовањем у јавномнадметању. Насупрот изложеном ставу правне теорије, сматрамо да бинајповољнијем понуђачу с којим је наручилац одбио да закључи уговор, припадалоправо на накнаду штете, и то не само обичне штете у висини трошкова које је имаоу вези са учешћем у поступку јавне набавке, већ и право на накнаду штете у висиниизгубљене добити (измакла корист) у смислу члана 155. Закона о облигационимодносима. Тачно је да није реч у уговорној штети, тј. о штети због повреде уговораиз члана 262. став 2. Закона о облигационим односима, јер уговор измеђунајповољнијег понуђача и наручиоца није закључен. У питању је деликтна штета,проузрокована нечињењем (одбијањем наручиоца да с најповољнијим понуђачемзакључи уговор), односно чињењем (закључењем уговора с другим понуђачем чијапонуда није изабрана као најповољнија). Проузроковање штете може се извршитии свим другим радњама које Закон о јавним набавкама у члану 163. предвиђа каоразлоге рушљивости, а у члану 168. као разлоге ништавости уговора. А деликтнаштета такође даје право оштећеном на измаклу корист у смислу цитиранихпрописа, а не само на накнаду обичне штете због умањења имовине у висинитрошкова учешћа у поступку јавне набавке.

Рок за доношење и достављање одлуке

Члан 158.

Републичка комисија је дужна да о захтеву за заштиту права одлучирешењем у року од 20 дана од дана пријема уредног захтева за заштиту права, анајкасније у року од 30 дана од дана подношења уредног захтева за заштиту права.

О жалби против закључка наручиоца Републичка комисија је дужна даодлучи у року од осам дана од дана пријема жалбе.

О жалби против закључка Управе за јавне набавке, Републичка комисија једужна да одлучи у року од осам дана од дана пријема документације у вези санегативном референцом.

Рок из става 1. овог члана, се изузетно, у нарочито оправданим случајевима,може продужити за 15 дана, о чему се уз образложење продужења рока,обавештавају подносилац захтева и наручилац.

Републичка комисија је дужна да одлуку из ст. 1. до 3. овог члана доставинаручиоцу, подносиоцу захтева и изабраном понуђачу, односно Управи за јавненабавке у року од пет дана од дана доношења.

Одлука Републичке комисије се одмах након достављања странкама упоступку, објављује на интернет страници Републичке комисије и на Порталујавних набавки.

Наручилац је дужан да обавести све учеснике у поступку о донетој одлуциРепубличке комисије.

Чланом 158. прописани су рокови за доношење и достављање одлукеРепубличке комисије. Циљ сваког поступка јавне набавке је да наручилац закључиуговор. Сам поступак јавне набавке оправдан је уколико су његови трошкови уновцу, времену и другим ресурсима мањи од уштеда које се његовим спровођењемостварују. Управо зато, неопходно је да Републичка комисија одлуку донесе у штокраћем могућем року – о захтеву за заштиту права по правилу у року од 20 дана,а најкасније у року од 30 дана од дана подношења уредног захтева за заштитуправа.

Начин рада комисије – кроз већа, треба да удвостручи капацитетеРепубличке комисије и тиме знатно скрати рокове одлучивања у поступку заштитеправа. Треба, међутим, имати у виду важност одлуке коју доноси Републичкакомисија, као и да је пракса у овој области још увек недовољна, тако да је потребноодређено време за доношење исправне одлуке. Боље је поставити реалне временскеоквире који ће се поштовати и тиме створити извесност у овом поступку, негосувише кратке рокове који се редовно не поштују.

Закон одређује рок од 20 дана од дана пријема уредног захтева за заштитуправа, без обзира на то да ли је наручилац доставио комплетну документацију илине. Ако понуђач или наручилац не доставе тражену документацију ни на поновљензахтев, Републичка комисија ће одлучити на основу података којима располаже, аможе изрећи новчану казну наручиоцу. Предвиђен је и објективни рок од 30 данаод дана подношења уредног захтева за заштиту права од стране подносиоца, чимесе штити његово право да има право на рок у односу на радњу коју је он предузео упоступку. Када сложеност конкретног предмета то захтева (на пример у нарочитооправданим случајевима у којима се спроводи и усмена расправа) рок се можепродужити за још 15 дана. Одлука се доставља у року од пет дана од данадоношења.

Предвиђено је да се одлука, након достављања странама у поступку,објављује на Порталу јавних набавки и на интернет страници Републичкекомисије. Одлука се доставља и изабраном понуђачу (ако је изабран), зато што сеодлуком Републичке комисије нпр. о усвајању захтева за заштиту права можеповредити и његово право и на закону заснован интерес, што значи да можепокренути управни спор у предвиђеном року од 30 дана који се рачуна од данапријема одлуке.

Право на управни спор

Члан 159.

Против одлуке Републичке комисије не може се изјавити жалба.Против одлуке Републичке комисије може се покренути управни спор у

року од 30 дана од дана пријема одлуке.Управни спор може се покренути и када Републичка комисија није донела и

доставила одлуку у роковима предвиђеним чланом 158. овог закона.Покретање управног спора не одлаже извршење одлуке Републичке

комисије.

Чланом 159. предвиђено је да је одлука Републичке комисије коначна (јерсе не може изјавити жалба) и да се против ове одлуке може покренути управниспор подношењем тужбе Управном суду, у року од 30 дана од дана пријема одлуке.Рок покретање тужбе из новог Закона о јавним набавкама исти је као и општи рокза подношење тужбе прописан у члану 18. став 1. Закона о управним споровима,који износи 30 дана од дана достављања управног акта странци.

Управни спор се може покренути и у ситуацији када одлука Републичкекомисије није донета и достављена у законом предвиђеном року, дакле због„ћутања администрације“. Када је, међутим, у питању тужба због „ћутањаадминистрације“, односно „ћутања управе“ не примењују се рокови из члана 19.Закона о управним споровима, већ краћи рокови прописани Законом о јавнимнабавкама – рок за доношење и достављање одлуке Републичке комисије износи 20дана с тим што исти изузетно може бити продужен најдуже за 15 дана у нарочитооправданим случајевима (члан 158. ст. 1. и 4. Закона о јавним набавкама).

Недопуштеност одлагања извршења одлуке Републичке комисије

Одлука Републичке комисије је коначна, али не и правноснажна, јер сепротив ње може покренути управни спор. Коначна одлука је и извршна јер тужба ууправном спору, по правилу, не одлаже извршење управног акта против кога јеподнета (члан 23. став 1. Закона о управним споровима, „Сл. гласник РС“, бр.111/2009). Штавише, новим Законом о јавним набавкама у члану 159. став 4.изричито је одређено да покретање управног спора не одлаже извршење одлукеРепубличке комисије. На тај начин преузето је опште правило које важи ууправним споровима, али с друге стране то значи да није допуштено одлагањеизвршења решења или друге одлуке Републичке комисије, против које је покренутуправни спор, иако таква могућност, као изузетак, постоји у општем управномпоступку и управном спору. Према томе, ако је одлуком Републичке комисијеодбијен захтев за заштиту права као неоснован, наручилац има право да пуноважнозакључи уговор о јавној набавци с најповољнијим понуђачем, као и да предузимасве друге активности у поступку јавне набавке, с обзиром на то да тужба ууправном спору не задржава даље активности наручиоца у поступку јавне набавке.

Као што је речено, општи пропис – Закон о управним споровима изузетно,међутим, допушта одложно дејство тужбе, односно одлагање извршења управногакта против кога је поднета, ако су кумулативно испуњена три услова. По захтевутужиоца, суд може одложити извршење коначног управног акта којим је мериторно

одлучено у управној ствари, до доношења судске одлуке, ако би извршење нанелотужиоцу штету која би се тешко могла надокнадити, а одлагање није противнојавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа или ненадокнадива штетапротивној странци, односно заинтересованом лицу. По захтеву за одлагањеизвршења суд одлучује решењем, најкасније у року од пет дана од дана пријемазахтева (члан 23. ст. 2. и 4. Закона о управним споровима). Важећи Закон оуправним споровима одуку о одлагању извршења управног акта против кога јеподнета тужба ставља у надлежност Управног суда који суди у управном спору (чл.29. Закона о уређењу судова, „Сл. гласник РС“, бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010,31/2011, 78/2011, 101/2011). Реч је о битној новини, јер је у ранијем закону оодлагању извршења одлучивао управни орган чији се акт извршава, односно органнадлежан за извршење, а не суд (члан 16. став 2. Закона о управним споровима,„Службени лист СРЈ“, бр. 46/96).

Наведени изузетак из Закона о управним споровима не може се применити упоступку по тужби против одлуке Републичке комисије, па Управни суд који судиу управном спору, није овлашћен да одложи извршење коначне одлуке Републичкекомисије о поднетом захтеву за заштиту права, јер је одлагање изричито искљученоспецијалном одредбом из члана 159. став 4. Закона о јавним набавкама.

Правна природа поступка за заштиту права

Из одредаба Закона о јавним набавкама произлази следећи закључак оправној природи поступка за заштиту права у поступку јавне набавке:

1. заштита права, и то у свим стадијумима поступка јавне набавке, остварујесе у посебном (управном) поступку, јер Закон о општем управном поступку („Сл.лист СРЈ“, бр. 33/97, 31/01) у члану 3. дозвољава могућност прописивања посебнихуправних поступака, тако што предвиђа да: „Одредбе закона којима се, збогспецифичне природе управних ствари у појединим управним областима, прописујунеопходна одступања од правила општег управног поступка, морају бити усагласности са основним начелима утврђеним овим законом“;

2. овај поступак покреће се посебним правним средством – захтевом зазаштиту права;

3. поступак доношења мериторне одлуке је једностепен – одлучујунаручилац (државни орган, организација, установа или друго правно лицеодређено овим законом, нпр. јавно предузеће), и/или Републичка комисија зазаштиту права као посебан управни орган, односно управна организација, сасвојством правног лица, а двостепеност је предвиђена за одлучивање по жалбамана процесне закључке наручиоца (којим одбацује захтев као неуредан,неблаговремен, поднет од неовлашћеног лица);

4. рок за доношење одлуке о захтеву је одређен (члан 158), а у случајуњеговог прекорачења прописана је претпоставка о ћутању администрације када сесматра да је захтев за заштиту права одбијен, па је дозвољена тужба у управномспору (члан 159. став 3);

5. против одлуке Републичке комисије не може се изјавити жалба, али семоже покренути управни спор (члан 159. ст. 1. и 2).

Дакле, одлука Републичке комисије је коначна, али не и правноснажна усмислу члана 13. Закона о општем управном поступку у коме је прописано да је

правноснажно решење оно решење против кога се не може изјавити жалба нитипокренути управни спор.

3. Посебна овлашћења Републичке комисије

Одредбама из чл. 160–166. одређена су посебна овлашћења Републичкекомисије, како би се њен рад учинио делотворнијим. Поред овлашћења да захтевапосебне извештаје, документацију и изјаве о спровођењу поступка и њених одлука,Републичка комисија је законом овлашћена и да: непосредно код наручиоца вршиконтролу извршења њених одлука, изриче новчане казне, изриче мере збогзлоупотребе захтева за заштиту права, поништава уговор о јавној набавци и водипрекршајни поступак.

Достављање извештаја и документације

Члан 160.

Наручилац је дужан да поступи по налозима Републичке комисијесадржаним у њеној одлуци у року предвиђеном том одлуком.

Републичка комисија може да захтева од наручиоца да поднесе извештај,документацију и изјаве представника наручиоца о спровођењу одлуке Републичкекомисије.

Наручилац је дужан да извештај, документацију и изјаве из претходногстава поднесе у року који одређује Републичка комисија.

У члану 160. прописане су обавезе наручиоца које се односе на достављањеизвештаја, документације и изјава, по налозима Републичке комисије.

Контрола код наручиоца

Члан 161.

Чланови републичке комисије могу спровести контролу извршења одлукеРепубличке комисије.

Републичка комисија обавештава наручиоца о спровођењу контроле,најкасније три дана пре отпочињања контроле.

Ако се основано сумња да постоји опасност уклањања или измена доказакоји се налазе код наручиоца, може се спровести ненајављена контрола коднаручиоца.

Контролу код наручиоца спроводе најмање два члана већа Републичкекомисије које је одлучивало у поступку поводом којег се спроводи контрола.

О спроведеној контроли код наручиоца сачињава се записник.Члан Републичке комисије који спроводи контролу овлашћен је да:1) изврши преглед и копирање документације у вези са предметном јавном

набавком;2) запечати пословне просторије и документа за време контроле;

3) узме изјаве од представника наручиоца и других запослених коднаручиоца, а ако је потребна посебна писана изјава одредиће рок за достављањеизјаве Републичкој комисији.

Представници наручиоца имају право да присуствују контроли и да дајусвоје примедбе које се уносе у записник о контроли.

Члан 161. омогућује Републичкој комисији да непосредно, код наручиоца,контролише извршење њених одлука. Контролу спроводе два члана већа које јеодлучивало у поступку заштите права. Контрола се по правилу најављује, осимкада се основано сумња да постоји опасност уклањања или измена доказа који сеналазе код наручиоца, када се може спровести ненајављена контрола. У циљувршења контроле чланови комисије имају увид у целокупну документацију која сеодноси на предметни поступак, имају право да копирају документацију, дазапечате документацију и просторије, као и да узимају изјаве од представниканаручиоца и других запослених. Представници наручиоца имају право даприсуствују контроли и да изнесу примедбе. О спроведеној контроли сачињава сезаписник, у који се уносе и примедбе представника наручиоца.

Новчана казна

Члан 162.

Републичка комисија ће решењем изрећи новчану казну наручиоцу у износуод 80.000 до 1.000.000 динара и одговорном лицу наручиоца у износу од 20.000 до80.000 динара, ако наручилац:

1) по поднетом захтеву за заштиту права не поступи на начин и у рокуодређеном у члану 153. став 1. овог закона;

2) не достави додатну документацију, податке, објашњења или мишљења,након захтева Републичке комисије и у року који одреди Републичка комисија;

3) не достави извештај и изјаве представника наручиоца о спроведенојодлуци Републичке комисије;

4) не омогући контролу у складу са чланом 161. овог закона;5) није поступио у складу са одлуком Републичке комисије.Новчану казну из става 1. овог члана изриче веће Републичке комисије које

одлучује о захтеву за заштиту права.Решење из става 1. овог члана Републичка комисија објављује на својој

интернет страници.

Члан 162. овлашћује Републичку комисију да изрекне новчану казнунаручиоцу у износу од 80.000 до 1.000.000 динара и одговорном лицу наручиоца уизносу од 20.000 до 80.000 динара, ако не поступа на начин и у року предвиђеномовим законом, по поднетом захтеву за заштиту права; ако не достави додатнудокументацију, податке, објашњења или мишљења, након захтева и у року којиодреди Републичка комисија; ако не достави извештај и изјаве представниканаручиоца о спроведеној одлуци Републичке комисије или ако не омогућиконтролу члановима Републичке комисије. У овим ситуацијама посебно већеРепубличке комисије не спроводи прекршајни поступак, већ веће које одлучује у

предметном поступку изриче новчану казну, због непоштовања самог поступка,односно због његовог ометања. Реч је о процесним казнама.

Такође, изрицање новчане казне у висини прописаној овим чланом,предвиђено је у члану 164. за подносиоца захтева за којег је Републичка комисијаутврдила да је злоупотребио захтев за заштиту права.

Поништење уговора

Члан 163.

Републичка комисија може сама или на захтев подносиоца захтева илизаинтересованог лица, поништити уговор о јавној набавци ако утврди да јенаручилац:

1) закључио уговор о јавној набавци применом преговарачког поступка безобјављивања позива за подношење понуда, а за примену тог поступка нисупостојали услови предвиђени овим законом и није објавио обавештење опокретању поступка и одлуку о додели уговора;

2) закључио уговор о јавној набавци пре истека рока за подношење захтеваза заштиту права;

3) закључио уговор о јавној набавци након подношења захтева за заштитуправа, а пре одлуке Републичке комисије;

4) закључио уговор о јавној набавци супротно одлуци Републичке комисијеиз члана 150. овог закона;

5) закључио уговор о јавној набавци кршећи одредбе и услове оквирногспоразума.

Захтев за поништење уговора доставља се уз захтев за заштиту права или уроку од 30 дана од дана сазнања за разлог поништења, а најкасније у року одгодину дана од закључења уговора.

Поништењем уговор о јавној набавци престаје, а уговорне стране су дужневратити оно што су примиле по основу таквог уговора.

Ако се оно што је примљено по основу поништеног уговора о јавној набавцине може вратити или ако се природа оног што је примљено противи враћању,наручилац је дужан да савесном добављачу плати за испоручена добра, пруженеуслуге, односно изведене радове.

Уколико би поништење уговора о јавној набавци имало несразмернепоследице по рад или пословање наручиоца или интересе Републике Србије,Републичка комисија неће поништити уговор о јавној набавци, али може скратитирок важења уговора или изрећи новчану казну из члана 162. овог закона.

Републичка комисија ће поднети тужбу за утврђивање ништавости уговора ојавној набавци када на било који начин сазна да је закључен уговор о јавнојнабавци ништав.

Чланом 163. прописана је могућност поништења рушљивих уговора ојавној набавци, који одговарају појму рушљивих уговора, као посебној категоријиневажећих правних послова из члана 111. Закона о облигационим односима.Директива 2007/66/ЕЗ регулише поступак ревизије и предвиђа мере у односу накршење пре свега одредаба које се тичу ревизије поступка јавне набавке. Каоосновну санкцију директива предвиђа неважност предузетих радњи, односно

поништење уговора, али тако да ту неважност утврди ревизијско тело. У складу стим, закон даје овлашћење Републичкој комисији, да у ситуацијама када јенаручилац прекршио одредбе закона које се односе на поступак заштите права,поништи уговор о јавној набавци. Ради се о ситуацијама када се уговор сматрарушљивим у смислу Закона о облигационим односима.

Уским, искључиво језичким тумачењем Закона о облигационим односимаможе се доћи до закључка да уговоре поништава суд, коме би Републичка комисијатребало да поднесе преображајну тужбу са захтевом за поништај уговора, алициљним и системским тумачењем ове одредбе, а имајући у виду састав и карактерРепубличке комисије, јасно је да рушљиве уговоре може поништити и Републичкакомисија. Ово овлашћење је прописано и у складу с Директивом 2007/66/ЕЗ, а уциљу ефикасног спровођења Закона, будући да би поништење од редовних судовабило веома тешко спроводиво, што би онемогућило увођење реда, законитости иправне сигурности у ову област. Чланови комисије су лица која испуњавају условза избор за судије, а поред тога имају искуство у области јавних набавки, одлучујуу самом поступку заштите права што су додатни разлози да Републичка комисијадоноси одлуку о поништењу уговора о јавној набавци. При том, узета је у обзир иупоредна пракса земаља у региону које имају сличан правни систем.

Уговор може поништити по службеној дужности комисија или се можепоништити на захтев подносиоца захтева, другог понуђача или заинтересованоглица (у случају када је био онемогућен да учествује у поступку). Захтев запоништење подноси се уз захтев за заштиту права, или ако у том тренуткуподносилац није знао за разлоге поништења, у року од 30 дана од дана сазнања заразлоге за поништење уговора, али најкасније годину дана од закључења уговора.Истеком наведеног субјективно-објективног рока рушљиви уговориконвалидирају. Рокови за поништење (рушљивих) уговора о јавној набавци датису због потребе да се у овој области успостави правна сигурност и зато што сууговори о јавној набавци углавном нетрајног карактера или су закључени на периодод једне године. Изузетак су оквирни споразуми, али будући да се на основу њихзакључује велики број уговора, правна извесност је овде још важнија.

Закон прописује да се уговор о јавној набавци може поништити у следећимслучајевима: ако је наручилац спровео преговарачки поступак без објављивањапозива за подношење понуда, а при том није објавио одлуку о покретањупоступка и о додели уговора; ако је наручилац закључио уговор о јавној набавципре истека рока за подношење захтева за заштиту права; ако је закључио уговорнакон подношења захтева за заштиту права, а пре одлуке Републичке комисије;ако је закључио уговор о јавној набавци супротно одлуци Републичке комисије опривременим мерама – нпр. којом се задржавају даље активности наручиоца и упреговарачком поступку покренутом из разлога изузетне хитности; и ако језакључио уговор о јавној набавци кршећи одредбе и услове оквирног споразума.

Уколико се уговор поништи Закон предвиђа да уговор о јавној набавципрестаје, а уговорне стране су дужне вратити оно што су примиле по основутаквог уговора, а ако се не може вратити, наручилац ће савесном добављачуплатити за испоручена добра, пружене услуге, односно изведене радове.

Закон даје могућност Републичкој комисији да не поништи уговор о јавнојнабавци, под условом да би поништење уговора о јавној набавци ималонесразмерне последице по рад или пословање наручиоца или интересе Републике

Србије, али у том случају може скратити рок важења уговора или изрећинаручиоцу новчану казну.

За разлику од рушљивих уговора, које поништава Републичка комисија, зауклањање апсолутно ништавих уговора из правног поретка потребна је судскапресуда. Прописано је да ће Републичка комисија поднети тужбу за утврђивањеништавости уговора о јавној набавци када на било који начин сазна да је закљученуговор о јавној набавци ништав. Није јасан став законодаваца зашто је поништењерушљивих уговора, дакле, кад постоји мањи степен повреде права, стављено унадлежност Републичке комисије, као парадржавног управног органа, док јеоглашавање ништавим уговора с највећим повредама правног поретка у судскојнадлежности. Јер ништави уговори имају мању правну снагу, односно правнодејство због већег степена повреде права, од рушљивих уговора, па би суд требалода одлучује о престанку рушљивих уговора с већом правном снагом и значајем, ауправна организација да оглашава ништавим уговоре с мањом правном снагом идејством. Одлука о ништавости има декларативан карактер, јер ништав уговор непостоји у правном поретку, и не може да буде оснажен протеком времена, док сепоништај рушљивог уговора врши конститутивном одлуком, с обзиром на то дарушљив уговор производи правно дејство све док се не поништи, а истеком рока запоништај конвалидира.

Забрана злоупотребе захтева за заштиту права

Члан 164.

Забрањено је подношење захтева за заштиту права ради остварења некогдругог циља, а не оног због којег је то право признато.

Републичка комисија по службеној дужности пази на постојање злоупотребезахтева за заштиту права.

Претпоставља се да је подносилац захтева чија су три захтева за заштитуправа одбијена у периоду од шест месеци непрекидно, злоупотребио захтев зазаштиту права, осим ако у поступку пред Републичком комисијом не докажесупротно.

Републичка комисија ће подносиоцу захтева за којег је утврдила да језлоупотребио захтев за заштиту права изрећи новчану казну из члана 162. овогзакона.

Члан 164. изричито забрањује злоупотребу захтева за заштиту права,прописујући да је забрањено подношење захтева ради остварења неког другогциља, а не оног због којег је то право признато. Показало се да постоје понуђачикоји избегавају подношење захтева и када сматрају да поступак није правилно изаконито вођен како би избегли спор с наручиоцем, страхујући да ће их због тоганаручилац у наредним поступцима спречити да добију уговор. С друге стране,постоје понуђачи који редовно подносе захтев за заштиту права, често одмах наконобјављивања позива, иако знају да није било битне повреде прописа о јавнимнабавкама, да би себи обезбедили додатно време да прибаве предмет набавке илисе на други начин припреме за поступак, како би конкурента спречили да

закључи уговор с наручиоцем или да би наручиоца присилили да понови поступаки њима да још једну шансу. Значајније повећање такси за захтев за заштиту правадемотивисало би његову злоупотребу, али би истовремено отежало подношењезахтева у оправданим случајевима, нарочито предузетницима и малим предузећимакоја имају мању економску снагу.

Како би спречио злоупотребу захтева за заштиту права, закон дајеовлашћење Републичкој комисији да несавесном подносиоцу захтева изрекненовчану казну од 80.000 до 1.000.000 динара, при чему је уведена и законскапретпоставка да је понуђач злоупотребио ово право, ако су три његова захтеваодбијена у периоду од шест месеци непрекидно. Како је у питању оборивазаконска претпоставка, подносилац захтева има могућност да у поступку предРепубличком комисијом докаже супротно. Поред ове претпоставке Републичкакомисија може изрећи новчану казну и ако на други начин утврди да постојизлоупотреба захтева за заштиту права.

Републичка комисија по службеној дужности пази на постојање злоупотребезахтева за заштиту права. Изрицање новчане казне је предвиђено уместо мерезабране подношења захтева за заштиту права, која није прихваћена у текстуусвојеног закона.

Прекршајни поступак

Члан 165.

Републичка комисија води прекршајни поступак у првом степену запрекршаје прописане овим законом.

Прекршајни поступак води веће Републичке комисије у чијем раду не могуучествовати чланови Републичке комисије који су учествовали у раду већа које јеодлучивало у поступку заштите права у вези са истим поступком набавке.

Прекршајни поступак пред Републичком комисијом покреће се на захтевУправе за јавне набавке, Државне ревизорске институције, другог овлашћеногоргана или по службеној дужности, одмах по сазнању за прекршај.

Против првостепеног решења о прекршају може се изјавити жалба Вишемпрекршајном суду.

Члан 165. предвиђа да Републичка комисија води прекршајни поступак упрвом степену за прекршаје прописане Законом о јавним набавкама. С обзиром наспецифичност материје јавних набавки и на потребу да се спрече злоупотребе уовој области, неопходно је прекршајни поступак учинити ефикаснијим, акажњавање у случају повреде закона извесним, што се може постићи акоРепубличка комисија сама утврђује прекршајну одговорност у прекршајномпоступку који води. Законом о прекршајима предвиђена је могућност дапрекршајни поступак у првом степену воде органи управе (члан 79. Закона опрекршајима, „Сл. гласник РС“, бр. 101/05, 116/08 и 111/09 прописује да учиниоцупрекршаја казну или другу санкцију може изрећи само надлежни суд и органдржавне управе, који води прекршајни поступак по овом закону). Републичкакомисија се не може подвести под орган управе, у ужем смислу те речи. Циљним илогичким тумачењем ове одредбе, међутим, може се закључити да државни орган

каква је Републичка комисија, чије чланове бира Народна скупштина, наконспроведеног јавног конкурса има свакако већу независност, самосталност истручност него орган управе, и ближа је суду, тј. трибуналу. Поред тога, члановиРепубличке комисије испуњавају услове за избор за судију основног суда и имајувишегодишње искуство у области јавних набавки, што их чини квалификованим даводе и прекршајни поступак.

Закон предвиђа да у раду већа које води прекршајни поступак не можеучествовати члан Републичке комисије који је одлучивао у поступку заштите правау вези са истим поступком набавке.

Прекршајни поступак може покренути и по службеној дужности самаРепубличка комисија, одмах по сазнању за прекршај, или овлашћени органи, причему се посебно издваја Управа за јавне набавке и Државна ревизорскаинституција, као институције које учествују у контроли и надзору поступака јавнихнабавки. Прописано је да се против првостепеног решења Републичке комисије опрекршају може поднети жалба Вишем прекршајном суду.

Изрицање заштитних мера није предвиђено у прекршајном поступку којисе води по Закону о јавним набавкама.

Претходним Законом о јавним набавкама није било изричито прописаноовлашћење Управе за јавне набавке и Републичке комисије за покретањепрекршајног поступка, иако у свом раду много пре Државне ревизорскеинституције долазе до података и документације која указује на постојањепрекршаја. Државна ревизорска институција је до сада углавном вршила ревизијуex post, односно ревизију протеклог пословања укључујући и јавне набавке. Таревизија се често вршила и више од годину дана од када је спроведен поступакјавне набавке, односно учињен прекршај, што је доводило до застарелостипрекршајног гоњења. Наведени недостаци отклоњени су новим Законом, којидавањем овлашћења Републичкој комисији да води прекршајни поступак у првомстепену, омогућава ефикасно утврђивање одговорности и кажњавање наручиоца,понуђача и одговорних лица у њима.

Предлог за разрешење одговорног лица

Члан 166.

Републичка комисија може поднети предлог за разрешење руководиоца илиодговорног лица наручиоца за којег утврди да упркос изреченим новчаним казнамау поступку заштите права или прекршајном поступку не поступа у складу саодлукама Републичке комисије или наставља да грубо крши одредбе овог закона.

Предлог за разрешење подноси се органу који врши надзор над радом,односно пословањем наручиоца.

Чланом 166. дато је овлашћење Републичкој комисији да предложиразрешење руководиоца или одговорног лица наручиоца за кога утврди да упркосизреченим новчаним казнама у поступку заштите права или прекршајном поступкуне поступа у складу са одлукама Републичке комисије или наставља да грубо кршиодредбе овог закона. Предлог за разрешење подноси се органу који врши надзорнад радом, односно пословањем наручиоца.

4. Посебно овлашћење организације надлежне за заштиту конкуренције

Члан 167.

Организација надлежна за заштиту конкуренције, може понуђачу, односнозаинтересованом лицу изрећи меру забране учешћа у поступку јавне набавке акоутврди да је понуђач, односно заинтересовано лице повредило конкуренцију упоступку јавне набавке у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције.

Мера из става 1. овог члана може трајати до две године.Против одлуке из става 1. овог члана може се покренути управни спор у

року од 30 дана од дана пријема одлуке.

Чланом 167. овлашћена је Комисија за заштиту конкуренције да несавеснимпонуђачима и заинтересованим лицима за које утврди да су повредиликонкуренцију (кроз закључивање рестриктивних споразума којима се делетржишта или извори набавке), поред мера које предвиђа Закон о заштитиконкуренције („Сл. гласник РС“, бр. 51/2009), изрекне и меру забране учешћа упоступку јавне набавке. Ова мера може трајати до две године, а с обзиром нањену тежину, против одлуке којом је она изречена може се покренути управниспор. С обзиром на стање конкуренције у области јавних набавки, оваква мера јенеопходна како би се повећао ризик закључивања рестриктивних споразума уобласти јавних набавки и повећала конкуренција.

IX. НИШТАВОСТ УГОВОРА

Ништави уговори о јавној набавци

Члан 168.

Ништави су уговори о јавној набавци:1) који су закључени без претходно спроведеног поступка јавне набавке, а

који је наручилац био дужан да спроведе према одредбама овог закона;2) који су закључени супротно одредбама овог закона о спречавању

корупције и сукоба интереса;3) код којих наручилац овласти треће лице, које није наручилац, да закључи

уговор да би се на тај начин избегла примена овог закона;4) који представљају измене и допуне првобитног уговора закључене у

супротности са одредбама овог закона;5) који су закључени противно одлуци Републичке комисије.

Разлози апсолутне ништавости

Девето поглавље (члан 168) прописује разлоге апсолутне ништавостиуговора о јавној набавци. Прописано је који су уговори ништави. Ради се оуговорима који су закључени тешким повредама закона, односно без његовепримене.

Разлози апсолутне ништавости уговора односе се на поступањенаручиоца у поступку јавне набавке супротно одредбама овог закона.

Ништави су уговори о јавној набавци: који су закључени без претходноспроведеног поступка јавне набавке, а који је наручилац био дужан да спроведепрема одредбама овог закона; који су закључени супротно одредбама овог закона оспречавању корупције и сукоба интереса; код којих наручилац овласти треће лице,које није наручилац, да закључи уговор да би се на тај начин избегла примена овогзакона; који представљају измене и допуне првобитног уговора закључене усупротности са одредбама овог закона; који су закључени противно одлуциРепубличке комисије.

Нови Закон садржи мањи број разлога ништавости него претходни, а уводиједан нови – закључење уговора супротно одредбама о спречавању корупције исукоба интереса.

Нови Закон о јавним набавкама не садржи изричиту одредбу да је ништавуговор који је закључен с понуђачем који није изабран као најповољнији, какваје била садржана у члану 120. тачка 4. претходног Закона о јавним набавкама.

Такође, изостављен је разлог ништавости из члана 120. тачка 3. претходногЗакона о јавним набавкама (закључење уговора да би се измирили права и обавезе,а да није спроведен поступак јавне набавке), који се односио на компензацију,односно тзв. компензационе правне послове. Нпр., привредно друштво дугујеодређени износ одређеном јавном предузећу које има својство наручиоца из члана2, па уместо да му исплати дуг, своју обавезу измири на тај начин што ће јавнопредузеће од њега да купи одређену робу (добра), и уместо међусобних исплата,извршиће се компензација. Пребијање потраживања (компензација) представљаједан од законом предвиђених начина престанка обавеза. Међутим, и по новомЗакону таква набавка обухваћена је режимом јавних набавки, па је уговор ништав,ако је закључен без претходно спроведеног поступка јавне набавке (члан 168. тачка1). У суштини, наведени разлог ништавости из претходног закона обухваћен јеширим разлогом из члан 168. тачка 1. новог закона. Јер, ништав је сваки уговоркоји је закључен без претходно спроведеног поступка јавне набавке, а који јенаручилац био дужан да спроведе према одредбама овог закона, без обзира у комциљу је закључен. Пребијање потраживања регулисано је одредбама из чл. 336–343. Закона о облигационим односима У правној науци истиче се да јекомпензација, у ствари, врста исплате. Реч је, дакле, о грађанско-правнојкомпензацији која наступа дејством ex tunc, тек када се саопшти противнику, заразлику од судске компензације, која се врши конститутивном одлуком парничногсуда о пребијању потраживања, која производи дејство када одлука о компензацијипостане правноснажна.

Разлози ништавост уговора о јавној набавци таксативно су набројани, а некао примери (не exempli causa), што значи да се у пракси не би могли креиратинови разлози ништавости уговора због повреде одредаба Закона о јавнимнабавкама сем оних прописаних у овом члану. С тим у вези, требало би ускотумачити и опште разлоге ништавости уговора из члана 103. Закона ооблигационим односима, у коме је прописано да је ништав уговор који је противанпринудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима, ако циљ повређеногправила не упућује на неку другу санкцију или ако закон у одређеном случају непрописује шта друго, мада је могуће да се и они остваре у појединим поступцимајавних набавки.

Судски поступак за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци

Одлучивање о захтеву за утврђење ништавости уговора о јавној набавциспада у судску надлежност – реч је о тужби за утврђење из члана 194. Закона опарничном поступку, док одлучивање за заштиту права, дакле о поништајупоступка јавне набавке или поништај рушљивог уговора о јавној набавци, неспада у судску надлежност, већ у надлежност другог државног органа – Републичкекомисије за заштиту права, у смислу чл. 139. и 163. Закона о јавним набавкама.

Ништавост се утврђује пресудом суда, дакле у парничном поступку, којисе покреће тужбом за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци.

Парнични поступак је опши поступак за заштиту повређених или угроженихграђанских субјективних права. (Парнични поступак је дефинисан као општипоступак за заштиту повређених или угрожених субјективних грађанских права,што значи да се заштита тих права остварује у другим врстама поступака само кадаје то прописано посебним законом, а иначе важи опште правило – да се заштитаостварује у парничном поступку, члан 1. Закона о парничном поступку.) Правилапарничног поступка о заступању правних лица од изузетне су важности, јер сесходно примењују и у многим другим грађанским судским поступцима као штосу ванпарнични, извршни и стечајни поступак.

С обзиром на својство странака и предмет спора по тужби за утврђењеништавости уговора о јавној набавци, следи закључак да је реч о посебномпоступку у привредним споровима који је регулисан је одредбама чл. 480–487.Главе XXXIV Закона о парничном поступку, који је домен примене посебнихправила поступка у привредним споровима одредио тако што је у члану 480. став 1.прописао да се одредбе ове главе примењују у свим споровима у којима судепривредни судови у складу са законом којим се уређује стварна надлежностсудова (привредни спор), ако за поједине спорове није прописана друга врстапоступка. Дакле, појам привредног спора произлази из стварне надлежностипривредних судова, која је регулисана Законом о уређењу судова („Сл. гласникРС“, бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011). То је сваки спор који је у стварнојнадлежности привредног суда, изузев ако за поједине спорове није прописанадруга врста поступка. Привредни спор је усклађен с дефиницијом надлежностипривредних судова из члана 25. Закона о уређењу судова у коме је прописано дапривредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и странихпривредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација(привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката идругих правних лица у обављању делатности привредних субјеката, па и кад је унаведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односуматеријалног супарничарства. Како за спор о ништавости уговора о јавној набавциније прописана друга врста поступка, из цитираних прописа следи закључак да јенадлежан привредни суд.

Управа за јавне набавке по члану 136. став 1. тачка 21) Закон о јавнимнабавкама овлашћена је да покрене поступак за утврђивање ништавости уговора ојавној набавци. Поред тога, Закон о јавним набавкама покретање таквог парничногпоступка ставља у надлежност још једног државног органа, који има својствоправног лица а тиме и страначку способност, прописујући да Републичкакомисија покреће поступак за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци(члан 139. тачка 11), односно да ће Републичка комисија поднети тужбу за

утврђивање ништавости уговора о јавној набавци када на било који начин сазнада је закључен уговор о јавној набавци ништав (члан 163. став 6).

Ако тужбу подноси понуђач, подносилац пријаве, кандидат или другозаинтересовано лице које има облик привредног друштва или својство другогправног лица, мора обезбедити адекватно заступање у парничном поступку. Истосе односи и на предузетника који нема својство правног лица. Осим закона и актадруштва, заступање привредног друштва може се заснивати и на изјави вољезаступаног (пуномоћје). Питање пуномоћника регулисано је одредбама општегпоступка, али има изузетан значај нарочито у привредним споровима, с обзиром насвојство странака које су најчешће правна лица, па у поступку једино могуучествовати преко свог директора као „статутарног“ заступника или вољногзаступника – пуномоћника. Закон о парничном поступку (објављен у „Сл. гласникуРС“, бр. 72/2011 од 28. 9. 2011, а ступио на снагу 1. 2. 2012), који је почео да сепримењује у фебруару 2012. године садржи битне новине у одредбама озаступању, а посебно када је у питању заступник и пуномоћник правног лица.Одређена законска решења предмет су критике стручне јавности. Странке могу дапредузимају радње у поступку лично или преко пуномоћника, који мора да будеадвокат (члан 85. став 1. ЗПП-а). Прописујући да пуномоћник физичког лица морада буде адвокат, нови Закон о парничном поступку не прави разлику измеђуфизичког лица које се не бави пословном или другом комерцијалном делатношћу(такву дефиницију физичког лица које није предузетник користи, нпр., Закон озаштити корисника финансијских услуга, „Сл. гласник РС“, бр. 36/2011, у члану 2.тачка 9) и предузетника, који је у члану 83. став 1. Закона о привреднимдруштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011) дефинисан као пословноспособно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и којеје као такво регистровано у складу са законом о регистрацији. То значи дапуномоћници свих физичких лица, без обзира на њихово својство, морају битиадвокати, како у првостепеном поступку, тако и у поступку по жалби иливанредним правним лековима. Предузетник који запошљава дипломираногправника с положеним правосудним испитом мораће да ангажује пуномоћника изреда адвоката, јер предузетник нема својство правног лица, па за њега не важизаконом прописани изузетак. Дакле, предузетника не могу, као његови вољнизаступници, заступати лица која су код њега запослена, без обзира на њиховестручне квалификације. Изузетак је пуномоћник правног лица, који може битидипломирани правник с положеним правосудним испитом, који је сталнозапослен у том правном лицу (члан 85. став 2. ЗПП-а). Према томе, правно лице,поред адвоката, у првостепеном поступку и поступку по жалби може заступати идипломирани правник с положеним правосудним испитом, који је стално запослену том правном лицу. Странку мора да заступа адвокат у поступку по ванреднимправним лековима, изузев ако је сама адвокат (члан 85. став 3), што значи да су упоступку по ревизији или по предлогу за понављање поступка, странкепостулационо неспособне. Ово правило односи се и на правна лица, јер упоступку по ванредним правним лековима не важи изузетак из члана 85. став 2, тј.да пуномоћник правног лица може бити и дипломирани правник с положенимправосудним испитом, који је стално запослен у том правном лицу.

Дакле, у поступку по ванредним правним лековима обавезно је адвокатскозаступање квалификованог стручног лица – адвоката, због потребе правосуђа иадвокатуре за ефикаснијим и стручнијим радом, што значи да странке не могу

лично предузимати радње у поступку по ванредним правним лековима (јер супостулационо неспособне), а ни преко стално запослених пуномоћника –дипломираних правника с положеним правосудним испитом.

Иако по члану 109. став 1. Закона о облигационим односима на ништавостсуд пази по службеној дужности, чињенице које се тичу постојања разлогаништавости мора да доказује тужилац, јер се у парничном поступку не примењујеистражно начело и начело материјалне истине, већ доминира расправно начело. Уциљу побољшања ефикасности парничног поступка могућност одступања одрасправног начела, које је као опште правило предвиђено чланом 7, још више јесужена, тако да је примена начела официјелности, тј. истражног начела допуштенасамо као изузетак, тако што је прописано да ће „суд да размотри и утврди самочињенице које су странке изнеле и да изведе само доказе које су странкепредложиле, ако законом није другачије прописано“, као и да је „суд овлашћен даутврди и чињенице које странке нису изнеле и изведе доказе које странке нисупредложиле, ако из резултата расправљања и доказивања произлази да странкерасполажу захтевима којима не могу да располажу (члан 3. став 3)“. Прописана јепреклузија чињеница и доказа, која се везује за припремно рочиште, а изузетноза прво рочиште за главну расправу ако припремно рочиште није обавезно. Наиме,странка је дужна да најкасније на припремном рочишту, односно на првомрочишту за главну расправу ако припремно рочиште није обавезно (члан 302)изнесе све чињенице потребне за образложење својих предлога, да предложидоказе којима се потврђују изнете чињенице (члан 308. став 1).

Доследним тумачењем ове одредбе долазимо до закључка да странка укаснијим фазама поступка, дакле на каснијим рочиштима за главну расправу и уподнесцима, не може износити нове чињенице, нити предлагати нове доказекојим се потврђују нове или раније изнете чињенице. Нпр., не може предложитиизвођење доказа вештачењем, ако то није предложила у тужби и/или наприпремном рочишту. Реч је о преклузији нових чињеница и доказа која је упретходном закону у општем поступку наступала закључењем главне расправе, собзиром на то да је ограничење било предвиђено за изношење нових чињеница ипредлагање нових доказа у жалби, тј. у фази редовних правни лекова, а у Закону опарничном поступку из 1977. године само за жалбу у поступку у привреднимспоровима.

Ако тужилац на време не изнесе чињенице које се тичу постојања разлогаништавости или не предложи доказе којим би се утврдиле те чињенице, изгубићеспор о ништавости уговора о јавној набавци.

Правни интерес за тужбу за утврђење ништавости уговора о јавној набавци

Поред Управе за јавне набавке и Републичке комисије, тужбу заутврђивање ништавости уговора о јавној набавци може поднети и свако друголице које има прави интерес, а то су пре свега субјекти из члана 148. којима законпризнаје активну легитимацију за покретање поступка заштите права. Дакле, кадаје у питању тужба за утврђење ништавости уговора о јавној набавци, правниинтерес би се могао извести из појма активне легитимације подносиоца захтеваза заштиту права. Закон као активно легитимисане за покретање овог поступкаодређује понуђача, подносиоца пријаве, кандидата, и свако заинтересовано лице.У име ових лица тужбу за утврђење ништавости може да поднесе и пословно

удружење, које поступа као њихов заступник. Тужбу би могла да поднесе иДржавна ревизорска институција, јавни правобранилац и грађански надзорник.

Правни интерес као посебна процесна претпоставка за допуштеност свакетужбе за утврђење права или правног односа из члана 194. став 2. Закона опарничном поступку, у суштини одговара интересу који има „заинтересовано лице“из Закона о јавним набавкама (заинтересовано лице је свако лице које има интересда закључи конкретан уговор о јавној набавци, члан 3. тачка 5) Закона о јавнимнабавкама), а то је интерес да закључи конкретан уговор о јавној набавци.Законом је, дакле, проширен круг лица која имају активну легитимацију упоступку, јер захтев за заштиту права може да поднесе свако лице које има интересда закључи уговор о конкретној јавној набавци, дакле и лице које није билопонуђач јер му је онемогућено да учествује у поступку у случају када је уговорзакључен с погађањем без претходног објављивања (преговарачки поступак безобјављивања јавног позива за подношење понуда – члан 36), или нпр. када јеуговор о јавној набавци закључен без претходно спроведеног поступка јавненабавке.

По мишљењу правне теорије, покретање правосуђа у циљу заштитесубјективног права може бити оправдано само ако тужилац има правни интерес дасуд изрекне предложену пресуду (правнозаштитна потреба). Постојање правногинтереса има значај једне процесне претпоставке.

Према томе, тужбу за утврђење може да се поднесе ако тужилац имаправни интерес да суд утврди постојање, односно непостојање неког спорногправа или правног односа, пре доспелости захтева за чинидбу из истог односа илиистинитост, односно неистинитост неке исправе, или ако тужилац има некидруги правни интерес, а то је интерес да се утврди ништавост уговора о јавнојнабавци, како би се у поновљеном поступку или спроведеном поступку (ако јеуговор закључен без претходно спроведеног поступка јавне набавке) тужиоцу каозаинтересованом лицу омогућило да закључи конкретан уговор о јавној набавци,ако његова понуда буде оцењена као најповољнија. Важећи Закон о парничномпоступку не садржи одредбу да се „оваква тужба може подићи када је то посебнимпрописима предвиђено“ каква је постојала у члану 188. став 2. претходног закона,али се и таква ситуација подразумева, што значи да се тужба за утврђење можеподнети и када тужилац нема правни интерес, а посебан пропис упућује на њеноподношење. Таква је ситуација са Управом за јавне набавке и Републичкомкомисијом, које су Законом о јавним набавкама изричито овлашћене да покренупоступак за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци, па се њихов правниинтерес за тужбу не испитује у парничном поступку.

С друге стране, свако заинтересовано лице морало би да докаже постојањесвог правног интереса за тужбу за утврђивање ништавости уговора о јавнојнабавци, а чију садржину представља правна корист, коју би тужилац оствариоусвајањем тужбеног захтева. Ако суд утврди да не постоји правни интересрешењем ће одбацити тужбу, сагласно члану 294. тачка 6. Закона о парничномпоступку, и то одмах по претходном испитивању тужбе.

Добављач и наручилац као нужни супарничари

Закон о јавним набавкама у наведеним одредбама изричито или посреднопредвиђа ко су тужиоци у спору о ништавости уговора о јавној набавци. Овај

закон, међутим, не прописује ко је тужени, односно против којих лица се подноситужба за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци. Ово питање је веомаважно, јер погрешно или непотпуно означење тужених доводи од одбијањатужбеног захтева.

Одговор на постављено питање налази се у Закону о парничном поступку,судској пракси, као и у правној теорији. Основно је правило да тужбом морају дасе обухвате сва лица која су учесници материјалноправног односа, а то судобављач (понуђач с којим је закључен уговор о јавној набавци) и наручилац, каодруга уговорна страна.

Закон о парничном поступку у члану 211. став 1. дефинише нужносупарничарство, које постоји у случају када је то законом прописано или кадазбог природе правног односа тужбом морају да се обухвате сва лица која суучесници материјалноправног односа. Овакво решење је у складу саупоредноправним законодавством. Нужно супарничарство није постојало каопосебан институт у претходном Закону о парничном поступку, осим код „тужбе заглавно мешање“, али је постојало у посебним законима, судској пракси, као и управној теорији.

Нужно супарничарство је посебан вид јединственог супарничарства.Најчешћи пример јесте управо тужба за утврђење ништавости уговора, којом сезбог природе правног односа морају обухватити обе уговорне стране, као лицакоја су учесници материјалноправног односа. Како се због природе правног односаспор може решити само на једнак начин према свим супарничарима, јер се неможе десити да је уговор ништав само према једном сауговарачу, као супарничару,а да је према другом пуноважан, па се тужбени захтев мора или усвојити илиодбити према оба тужена, реч је о јединственим супарничарима, који суистовремено и нужни.

Неозначавање свих нужних супарничара у тужби доводи до одбијањатужбеног захтева због непотпуне материјалне легитимације (став 2), као и премамишљењу правне теорије. према ставу досадашње судске праксе, међутим, такавпропуст је представљао разлог за одбацивање тужбе, као недопуштене, а своди сена недостатак правног интереса. О нужном супарничарству суд води рачуна послужбеној дужности (став 3).

Претходно питање у спору по тужби за утврђење ништавости уговора о јавнојнабавци

Поставља се питање да ли одлука Републичке комисије представљапретходно питање у спору по тужби за утврђење ништавости уговора о јавнојнабавци, као и у спору по тужби за накнаду штете, које суд може, али и не мора дареши сам. Чланом 12. став 1. Закона о парничном поступку, предвиђено је да „акоодлука зависи од претходног решења питања да ли постоји неко право или правниоднос, а о том питању још није донео одлуку суд или други надлежни орган(претходно питање), суд може сам да реши то питање ако посебним прописиманије другачије предвиђено.“

Ако би Републичке комисија усвојила захтев за заштиту права и у целиниили делимично, поништила поступак јавне набавке пошто закључи да поступакније законито спроведен, из разлога који истовремено представљају разлогништавости уговора из члана 168. тач. 2. и 3. Закона о јавним набавкама (повреда

одредба овог закона о спречавању корупције и сукоба интереса, односно аконаручилац овласти треће лице, које није наручилац, да закључи уговор да би се натај начин избегла примена овог закона), таква одлука би представљала решењепретходног питања у смислу члана 12. став 1. Закона о парничном поступку.

С друге стране, ако се тужбени захтев за утврђење ништавости уговора ојавној набавци односи на разлог из члана 168. тачка 1. – ако је уговор закључен безпретходно спроведеног поступка јавне набавке, а који је наручилац био дужан даспроведе према одредбама овог закона, тада нема могућности да Комисија доносибило какву одлуку, јер нема ни поступка јавне набавке који би се могао поништитињеном одлуком. Зато за одлуку о тужбеном захтеву заснованом на том разлогуодлука Комисије не представља претходно питање.

Закон о парничном поступку као разлог за понављање поступка предвиђаи ако је накнадно пред надлежним органом правноснажно решено претходнопитање (члан 12) на коме је одлука заснована (члан 426. тачка 9).

Уставна жалба у поступку јавне набавке

Ако је подносилац захтева правноснажно изгубио управни спор илипарницу по тужби за утврђење ништавости уговора, тиме су исцрпљена сваправна средства за заштиту права у поступку јавне набавке предвиђена Законом ојавним набавкама. Ако су, међутим, појединачним актима у поступку заштитеправа повређена или ускраћена људска или мањинска права и слободе зајемченеУставом, нпр. право на правично суђење, подносилац захтева има могућност даподнесе уставну жалбу.

Иако Уставни суд не може да поништи судску одлуку, одлука којом јеуставни суд утврдио да је оспореном пресудом или радњом повређено илиускраћено људско или мањинско право и слобода зајамчена Уставом, може битноутицати на даљи ток поступка заштите права, јер представља разлог запонављање парничног поступка. Наиме, тај разлог постоји ако је Уставни суд, упоступку по уставној жалби, утврдио повреду или ускраћивање људског илимањинског права и слободе зајемчене Уставом у парничном поступку, а то је моглода буде од утицаја на доношење повољније одлуке (члан 426. тачка 12. Закона опарничном поступку).

Закон о парничном поступку усклађен је са Законом о Уставном суду, али тосе не може рећи за Закон о управним споровима, који у члану 56. одлуку Уставногсуда не предвиђа као разлог за понављање, већ само одлуку Европског суда заљудска права. Међутим, иако не може да поништи одлуку Управног суда донету ууправном спору по тужби против одлуке Комисије за заштиту права, сматрамо даУставни суд може да поништи правноснажну одлуку Комисије за заштитуправа, која представља појединачни акт организације којој је поверено јавноовлашћење, у смислу члана 82. став 1. и члана 89. став 2. Закона о Уставном суду,јер постојање неусклађености између два закона не може довести до ускраћивањауставно-правне заштите. Овде се мисли на правноснажну одлуку Комисије, даклекада је пресудом Уставног суда у управном спору одбијена тужба као неоснованау смислу члана 40. Закона о управним споровима, и на тај начин исцрпљена правнасредства.

Поред тога, у надлежност Уставног суда стављено је и одлучивање онакнади штете због повреде права зајемчених Уставом.

Поступак по уставној жалби детаљно је уређен одредбама чл. 82–92. Законао Уставном суду („Сл. гласник РС“, бр. 109/2007, 99/2011).

Уставна жалба може се изјавити против појединачног акта или радњедржавног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима сеповређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемченеУставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства или језаконом искључено право на њихову судску заштиту. Уставна жалба може сеизјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцужалбе повређено право на суђење у разумном року.

Уставну жалбу може изјавити свако лице које сматра да му је појединачнимактом или радњом државног органа или организације којој је поверено јавноовлашћење повређено или ускраћено људско или мањинско право и слободазајемчена Уставом, или у његово име на основу његовог писменог овлашћења,друго физичко лице, односно државни или други орган надлежан за праћење иостваривање људских и мањинских права и слобода.

Уставна жалба се може изјавити у року од 30 дана од дана достављањапојединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује илиускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом. Лицу које изоправданих разлога пропусти рок за подношење уставне жалбе, Уставни суд ћедозволити повраћај у пређашње стање ако то лице у року од 15 дана од данапрестанка разлога који је изазвао пропуштање, поднесе предлог за повраћај упређашње стање и ако истовремено са овим предлогом поднесе и уставну жалбу, стим што се после истека три месеца од дана пропуштања не може тражити повраћају пређашње стање. Дакле закон за повраћај у пређашње стање прописује краћи –субјективни рок, који се мора кретати у оквиру дужег – објективног рока.

Закон детаљно прописује обавезну садржину уставне жалбе и прилоге, којисе морају поднети (члан 85). Уз уставну жалбу подноси се и препис оспореногпојединачног акта, докази да су исцрпљена правна средства.

Битно је уочити да је новелом из 2011. године предвиђено да захтев занакнаду штете може бити постављен само истовремено с подношењем уставнежалбе, као и да се уз уставну жалбу подносе докази о висини материјалне штете,чиме је у надлежност Уставног суда стављено и одлучивање о накнади штете. Преизмене закона о штети је одлучивао суд опште надлежности или специјализованипривредни суд, а одлука Уставног суда којом се усваја уставна жалба представљалаје правни основ за подношење захтева за накнаду штете.

Уставна жалба, по правилу, не спречава примену појединачног акта илирадње против кога је изјављена. Дакле ово правно средство нема суспензивнодејство, али на предлог подносиоца уставне жалбе Уставни суд може одложитиизвршење појединачног акта или радње, ако би извршење проузроковалоненадокнадиву штету подносиоцу, а одлагање није супротно јавном интересу, нитиби се одлагањем нанела већа штета трећем лицу.

Ако је појединачним актом или радњом повређено или ускраћено Уставомзајемчено људско или мањинско право и слобода више лица, а само неки од њихсу поднели уставну жалбу, одлука Уставног суда односи се и на лица која нисуподнела уставну жалбу, ако се налазе у истој правној ситуацији. Закон оУставном суду, дакле предвиђа једну врсту процесне заједнице, по правном дејствублиска процесној заједници јединствених супарничара из члана 204. Закона опарничном поступку, а за чије је заснивање потребна мања повезаност слична

формалним супарничарима из члана 205. став 1. тачка 2. Закона о парничномпоступку

Уставни суд ће обуставити поступак: ако је уставна жалба повучена; акоорган који је донео оспорени појединачни акт поништи, укине или измени тај акт ускладу са захтевом из уставне жалбе или ако је престала радња која јепроузроковала повреду или ускраћивање Уставом зајемченог права и слобода, узсагласност подносиоца уставне жалбе; ако престану друге процесне претпоставкеза вођење поступка.

Одлуком се уставна жалба усваја или одбија као неоснована. Када Уставнисуд утврди да је оспореним појединачним актом или радњом повређено илиускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, можепоништити појединачни акт осим судске одлуке, забранити даље вршење радњеили одредити предузимање друге мере или радње којом се отклањају штетнепоследице утврђене повреде или ускраћивања зајемчених права и слобода иодредити начин правичног задовољења подносиоца.

Одлуком којом се усваја уставна жалба Уставни суд ће одлучити и о захтевуподносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне, односно нематеријалнештете, када је такав захтев постављен.

Одлука Уставног суда којом је уважена уставна жалба има правно дејство оддана достављања учесницима у поступку.

Наведене одредбе Закона о Уставном суду сходно се примењују у поступкупо жалби органа одређеног статутом аутономне покрајине, односно јединицелокалне самоуправе ако се појединачним актом или радњом државног органа илиоргана локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономнепокрајине, односно локалне самоуправе. Кад Уставни суд у поступку по жалбиоргана одређеног статутом аутономне покрајине, односно локалне самоуправеутврди да је појединачним актом или радњом државног органа или органа локалнесамоуправе онемогућено вршење надлежности аутономне покрајине, односнолокалне самоуправе, поништиће појединачни акт, односно забраниће даље вршењеили наредити вршење одређене радње и одредити да се уклоне штетне последице.

X. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

У чл. 169–171. садржане су казнене одредбе којима су предвиђенипрекршаји наручиоца, затим прекршаји понуђача, као и застарелост гоњења.

Прекршаји наручиоца

Члан 169.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршајнаручилац, ако:

1) не заштити податке о понуди и понуђачу (члан 14);2) не евидентира све фазе поступка јавне набавке, не води евиденцију о

закљученим уговорима о јавној набавци или ако не чува документацију из поступкајавне набавке (члан 16);

3) не обавља комуникацију на начин прописан овим законом (чл. 20. и 21);4) не објави или не достави конкурсну документацију, измене и допуне

конкурсне документације или одговор на захтев за појашњењем конкурснедокументације (чл. 62. и 63);

5) не поштује одредбе о одређивању и коришћењу техничких спецификацијаи стандарда (чл. 70–74);

6) донесе одлуку о додели уговора, а нису испуњени услови за применуизузетка (члан 107. став 4);

7) не донесе одлуку у року из члана 108. став 2. овог закона;8) након што је обуставио поступак јавне набавке из разлога предвиђених у

члану 109. став 2. овог закона поново покрене поступак јавне набавке у истојбуџетској години, односно у наредних шест месеци;

9) ако не омогући понуђачу, односно подносиоцу пријаве увид удокументацију о спроведеном поступку јавне набавке (члан 110);

10) не достави извештај Управи за јавне набавке (чл. 132. и 133);11) нема запосленог службеника за јавне набавке или ако не омогући лицу

запосленом на пословима за јавне набавке да стекне сертификат службеника зајавне набавке (члан 134).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице наручиоцановчаном казном од 30.000 до 80.000 динара.

Новчаном казном од 200.000 до 1.500.000 динара казниће се за прекршајнаручилац, ако:

1) спроведе набавку без примене овог закона када нису постојали разлози заизузеће од примене овог закона (чл. 7, 122. и 128);

2) не одбије понуду лица која су учествовала у планирању јавне набавке,припремала конкурсну документацију или поједине њене делове или су та лицасарађивала са понуђачем (члан 23);

3) закључи уговор о јавној набавци у случају постојања сукоба интереса (чл.29. и 30);

4) спроведе поступак јавне набавке који није отворен или рестриктивнипоступак, а да за то нису постојали услови (чл. 34–39);

5) не донесе план набавки, не достави план набавки или извештај оизвршењу плана набавки или ако не поштује правила о сачињавању плана набавки(члан 51);

6) покрене поступак јавне набавке, а да нису испуњени услови за покретањепоступка (члан 52);

7) не објави претходно обавештење или позив за подношење понуда (чл. 59.и 60);

8) закључи уговор, а да нису испуњени услови (члан 112);9) измени уговор о јавној набавци, а да разлог измене није објективна

околност или разлог за измену није предвидео у конкурсној документацији илиније објавио одлуку или није доставио извештај надлежним органима (члан 115);

10) након поднетог захтева за заштиту права донесе одлуку, односнозакључи уговор или ако супротно одлуци Републичке комисије закључи илиизврши уговор (члан 150);

11) на основу одлуке Републичке комисије не надокнади подносиоцузахтева трошкове поступка заштите права (члан 156. став 3);

12) не поступи по налозима садржаним у одлуци Републичке комисије уроку предвиђеном том одлуком (члан 157).

За прекршај из става 3. овог члана казниће се и одговорно лице наручиоцановчаном казном од 80.000 до 150.000 динара.

Чланом 169. прописани су прекршаји наручиоца. Прекршаји су сврстани удве категорије према њиховој тежини. За лакше прекршаје минимум казне је100.000 динара, а максимум 1.000.000 динара, док се за теже прекршаје казне крећуод 200.000 до 1.500.000 динара. Поред наручиоца за прекршај се кажњава иодговорно лице: запрећене казне су од 30.000 до 80.000 динара за лакшепрекршаје, односно 80.000 до 150.000 динара за теже.

Иако према члану 17. став 6. Закону о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр.101/05, 116/08 и 111/09) државни органи, органи територијалне аутономије, град ијединице локалне самоуправе не могу бити одговорни за прекршај, већ у случајупрекршаја ових органа и правних лица одговара само одговорно лице, Закон ојавним набавкама је прописао прекршаје и за наручиоце имајући у виду да јевредносни удео јавних предузећа, која могу бити одговорна за прекршаје, уукупним јавним набавкама око 60%, да се у улози наручиоца могу јавити иприватне компаније, као и да за прекршаје одговарају сви понуђачи без обзира нањихов статус и облик организовања. Ипак примена ових одредаба у прекршајномпоступку требала би да буде усмерена пре свега на одговорна лица.

Висине новчаних казни прописаних Законом о јавним набавкама у оквиримасу новчаних казни које су прописане Законом о прекршајима.

Прекршаји понуђача

Члан 170.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршајпонуђач, односно подносилац пријаве ако:

1) не чува поверљиве податке о наручиоцу (члан 15);2) поступи супротно одредби члана 25. овог закона;3) не обавести наручиоца о промени података или ако достави нетачне

податке о испуњености услова за учешће у поступку или даје нетачне податке упогледу стручних референци (члан 77);

4) као подизвођача ангажује лице које није наведено у понуди и уговору ојавној набавци супротно одредбама овог закона (члан 80);

5) на основу одлуке Републичке комисије не надокнади наручиоцу трошковепоступка заштите права (члан 156. став 4).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице понуђача,односно подносиоца пријаве новчаном казном од 30.000 до 80.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, као понуђач,односно подносилац пријаве, новчаном казном у износу од 30.000 до 200.000динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се физичко лице као понуђач,односно подносилац пријаве, новчаном казном у износу од 30.000 до 80.000динара.

За прекршај из става 1. тачка 2) овог члана казниће се и лице које се радноангажује, новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

Чланом 170. прописани су прекршаји понуђача, односно подносиоцапријаве, и одговорних лица. Новчана казна за правна лица је од 100.000 до1.000.000 динара. Новчана казна за предузетнике и физичка лица као понуђаче,односно подносиоце пријаве, прописана је у нижем износу – од 30.000 до 200.000динара за предузетнике и 30.000 до 80.000 динара за физичка лица. За одговорнолице понуђача, односно подносиоца пријаве, прописана је новчана казна од 30.000до 80.000 динара.

Поступање противно забрани радног ангажовања код добављача из члана25. представља прекршај не само за добављача (члан 170. став 1. тачка 2) Закона ојавним набавкама) већ и за лице које се радно ангажује, а то је представникнаручиоца, с тим што је за ово лице прописана нижа новчана казна од 50.000 до150.000 динара (члан 170. став 5. Закона о јавним набавкама).

Застарелост

Члан 171.

Застарелост гоњења за прекршаје наступа протеком три године од данаучињеног прекршаја из чл. 169. и 170. овог закона.

Чланом 171. прописан је рок застарелости гоњења за прекршаје од тригодине. Оцењено је да је рок застарелости од годину дана из претходног законасувише кратак, ако се има у виду да Државна ревизорска институција спроводиревизију, некада и више од годину дана након учињеног прекршаја, чиме јеонемогућена да покрене прекршајни поступак.

Дакле, у питању је застарелост покретања прекршајног поступка, која једужа од рока који је прописан у члану 76. став 1. Закону о прекршајима и којиизноси годину дана од дана када је прекршај учињен. Према томе, Законом ојавним набавкама, као посебним законом прописан је дужи рок застарелостигоњења.

Застарелост вођења прекршајног поступка (апсолутна застарелост) запрекршаје из Закона о јавним набавкама наступа за шест година, сагласно општемправилу из члана 76. став 7. Закону о прекршајима, у коме је прописано дапрекршајно гоњење застарева у сваком случају кад протекне два пута оноликовремена колико се по закону тражи за застарелост гоњења.

XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

У једанаестом делу поглављу (чл. 172–178) садржане су прелазне изавршне одредбе, којима је уређена примена ранијих прописа на поступке јавнихнабавки и поступке заштите права, започете пре ступања на снагу новог закона,

дан ступања на снагу, као и престанак важења ранијег закона и подзаконских акатадонетих на основу тог закона.

Започети поступци јавне набавке

Члан 172.

На поступке јавних набавки започете до дана почетка примене овог законапримењују се прописи по којима су започети.

Одлуке о признавању квалификације донете у рестриктивном иквалификационом поступку у складу са прописима важећим до ступања на снагуовог закона, престају да важе најкасније шест месеци од дана ступања на снагу овогзакона.

У члану 172. одређено је да се на започете поступке примењују одредбезакона по којима су започети. Дакле, нема ретроактивне примене новог закона, апримена старог закона продужена је и на започете поступке као несвршене правнеситуације, за које је могло бити прописано и другачије решење, јер примена новогзакона на започете поступке не би представљала повреду уставног начела о забраниретроактивности. Међутим, одлуке о признавању квалификације донете урестриктивном и квалификационом поступку у складу с претходним Законом,престају да важе најкасније шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Започети поступци заштите права

Члан 173.

На поступке заштите права започете до дана почетка примене овог законапримењују се прописи по којима су започети.

Исто правило о неретроактивности важи и за поступке заштите правазапочете пре ступања на снагу овог закона, који ће се, дакле, довршити поодредбама претходног Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, број 116/08)или по одредбама Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 39/2002,43/2003, 55/2004, 101/2005) у зависности од времена када је поступак зашите правазапочет. Члан 173. прописује да се на поступке заштите права започете до данапочетка примене новог закона примењује претходни закон, тј. прописи по којимасу започети.

Усклађивање рада Управе за заједничке послове

Члан 174.

Влада је дужна да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овогзакона обезбеди одговарајуће услове за рад Управе за заједничке послове у складу

са њеним надлежностима прописаним овим законом, а нарочито кадровске итехничке капацитете.

Управа за заједничке послове почиње са обављањем послова тела зацентрализоване јавне набавке у року од осам месеци од дана ступања на снагу овогзакона.

Чланом 174. прописана је обавеза Владе да до 6. јула 2013. године обезбедикадровске и техничке капацитете потребне за рад Управе за заједничке послове,која од 6. 9. 2013. године почиње са обављањем послова тела за централизованејавне набавке.

Усклађивање рада Управе за јавне набавке и Републичке комисије

Члан 175.

Влада је дужна да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овогзакона обезбеди одговарајуће услове за усклађивање рада Управе за јавне набавке иРепубличке комисије у складу са њиховим надлежностима из овог закона.

Влада је дужна да обезбеди несметан рад Портала за јавне набавке у року оддва месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Даном ступања на снагу овог закона Републичка комисија наставља сарадом у складу са одредбама Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, број116/08) до почетка примене овог закона.

Мандат председника и чланова Републичке комисије изабраних на основуЗакона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, број 116/08) престаје даном почеткапримене овог закона.

Председник и чланови Републичке комисије биће изабрани у складу саодредбама овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Председник и чланови Републичке комисије изабрани у складу са одредбамаовог закона ступају на дужност даном почетка примене овог закона.

Чланом 175. предвиђено је да Управа за јавне набавке наставља с радом,али и обавеза Владе да обезбеди услове за њен рад у складу с повећанимнадлежностима које јој додељује нови Закон. Посебно су издвојени кадровски итехнички капацитети, који да су неопходни за успешно обављање послова Управеза јавне набавке.

Републичка комисија наставља с радом у складу са одредбама претходногзакона до 1. априла 2013. године, када почиње примена новог закона и престајемандат досадашњим члановима и председнику. Нови председник и члановиРепубличке комисије биће изабрани у року од 90 дана од дана ступања на снагуновог закона (дакле до 6. априла 2013. године), а ступају на дужност 1. априла2013. године, који је одређен као дан почетка примене новог закона. Према томе,рок за избор нових чланова дужи је од рока у коме они треба да ступе на дужност,што је техничка неусклађеност цитираних одредаба из члана 175. ст. 5. и 6. и члана178. који регулише ступање на снагу и почетак примене новог Закона о јавнимнабавкама.

Доношење подзаконских аката

Члан 176.

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона бићедонети у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконски акти из члана 21. став 6. и члана 22. став 2. овог закона бићедонети у року од девет месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Чланом 176. прописан је рок за доношење подзаконских аката од тримесеца од ступања Закона на снагу, што ће омогућити да даном почетка применеЗакон буде комплетан, са свим подзаконским актима. Рок за доношењеподзаконских аката истиче 6. априла 2013. године (с обзиром на то да је Законобјављен у „Сл. гласнику РС“, број 124/2012 од 29. 12. 2012. и да ступа на снагуосмог дана од дана објављивања, дакле 6. 1. 2013), а закон почиње да се примењујеод 1. априла 2013. године. То значи да рок за доношење подзаконских акатаистиче после почетка примене новог закона, што је техничка неусклађеностцитираних одредаба из члана 176. став 1. и члана 178. који регулише ступање наснагу и почетак примене новог Закона о јавним набавкама.

Рок за доношење плана за борбу против корупције из члана 21. став 6. иподзаконског акта којим се ближе уређује садржина интерних аката из члана 22.став 2. јесте девет месеци од дана ступања на снагу закона, што значи до 6. октобра2013. године.

Престанак важења претходног закона и подзаконских аката

Члан 177.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о јавнимнабавкама (“Сл. гласник РС“, број 116/08) и подзаконски акти донети на основу тогзакона.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи члан 5. ст. 1. и 5.Закона о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условимаекономске кризе (“Сл. гласник РС“, бр. 45/2010, 99/2011 и 121/2012).

Чланом 177. прописано је да с даном почетка примене новог Закона, а то је1. април 2013. године, престаје да важи претходни Закон о јавним набавкама(„Сл. гласник РС“, бр. 116/08) и подзаконски акти донети на основу тог закона.

Дана 1. априла 2013. године престао је да важи и члан 5. ст. 1. и 5. Закона оподстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе(„Сл. гласник РС“, бр. 45/2010, 99/2011 и 121/2012). Реч је о одредбама које суомогућавале да се „преговарачки поступак без објављивања јавног позива“примени на поступак избора пројектанта, вршиоца техничке контроле, извођачарадова, вршиоца стручног надзора, као и вршиоца техничког прегледа, односно запотребе пројектног финансирања за изградњу објеката, примењује се преговарачкипоступак без објављивања јавног позива у складу са законом којим се уређују јавненабавке. Такође, престаје да важи и одредба из овог посебног закона, којом је билопрописано да захтев за заштиту права понуђача и јавног интереса не задржава

даље активности наручиоца у поступку јавне набавке наведених услуга. Наведенипосебним правилима била су предвиђена одступања од општег режима јавнихнабавки, а посебно од основног правила о суспензивном дејству захтева за заштитуправа, који задржава даље активности наручиоца у поступку јавне набавке (урежиму јавних набавки по новом Закону изузетак је предвиђен у случајупреговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда из разлогаизузетне хитности у коме важи супротно правило о несуспензивности захтева –члан 150. став 6. у вези са чланом 36. став 1. тачка 3), с тим што на предлогподносилаца захтева Републичка комисија може привременом мером забранитинаручиоцу да закључи, односно изврши уговор о јавној набавци, ако сматра да бизакључење, односно извршење уговора о јавној набавци без претходне провереправилности поступка, могло да проузрокује знатну штету по јавна средства).

Ступање на снагу и почетак примене

Члан 178.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеномгласнику Републике Србије“, а примењује се од 1. априла 2013. године, осимодредаба члана 78. овог закона које се примењују од 1. септембра 2013. године.

У члану 178. регулисано је ступање на снагу и почетак примене новогЗакона о јавним набавкама. Овај закон ступа на снагу осмог дана од данаобјављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“ (Закон је објављен у „Сл.гласнику РС“, број 124/2012 од 29. 12. 2012), дакле, 6. 1. 2013. године, а примењујесе од 1. априла 2013. године, осим одредаба о регистру понуђача које сепримењују од 1. септембра 2013. године.

Дужи vacatio legis треба да омогући да се у периоду од ступања на снагу допочетка примене донесу потребни подзаконски прописи, организују у складу саовим законом државни органи који контролишу његову примену, као и да сенаручиоци и понуђачи упознају са законом и припреме за његову примену.

И код овог закона примењено је решење које је се појављује у нашимзаконима у последњих десетак година, које разликује дан ступања на снагу ипочетак примене новог Закона.

У правној теорији разликовање између појмова ступање на снагу закона ипочетка његове примене, изложено је критици, уз закључак да је то, у ствари, једноте исто. Такво опредељење законодавца нема теоријско ни уставно утемељење, јерправно и логички није могуће да неки закон ступи на снагу, а да се не примењује.Ступање на снагу управо се огледа у почетку примене закона. Ступање на снагузакона је час у ком закон почиње да обавезује субјекте на које се односи. У периодуу коме се закон не примењује не може се говорити да је ступио на снагу. УставРепублике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) у члану 196. под насловомОбјављивање закона и других општих аката прописује да се „закони и сви другиопшти акти, објављују пре ступања на снагу (став 1), као и да закони и другиопшти акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања и могу даступе на снагу раније само ако за то постоје нарочито оправдани разлози, утврђениприликом њиховог доношења (став 4).“ Дакле, Уставом није предвиђена могућностда неки закон буде објављен и да ступи на снагу, а да се не примењује у одређеном

периоду. Могуће је да само примена неке поједине одредбе закона који је ступио наснагу буде одложена за неко време, мада је и тада само реч о одлагању ступања наснагу те одредбе.

Потреба за доношењем огромног броја подзаконских акта на основуовлашћења из овог закона није оправдање за такву формулацију. Рок за доношењеподзаконских аката из члана 176. могао би се рачунати од дана објављивања у „Сл.гласнику Републике Србије“, а не „од ступања на снагу“ како је прописано.

ПРИЛОГ 1

ПРЕДМЕТ ЈАВНЕ НАБАВКЕ УСЛУГА

Бројкатегорије Предмет

1. услуге одржавања и поправке;2. услуге копненог саобраћаја (осим услуга железничког саобраћаја),

укључујући услуге превоза у оклопљеним возилима и курирске услуге (осимпревоза поште);

3. услуге ваздушног превоза путника и робе (осим превоза поште);4. копнени и ваздушни превоз поште (осим услуга железничког саобраћаја);5. електронске комуникационе услуге;6. финансијске услуге:– услуге осигурања;– банкарске и инвестиционе услуге (осим набавки финансијских услуга у

вези са емитовањем, продајом, куповином или преносом хартија од вредности илидругих финансијских инструмената, као и услуга Народне банке Србије);

7. рачунарске и друге везане услуге;8. услуге истраживања и развоја (осим набавки услуга на подручју

истраживања и развоја, код којих се резултат истраживања не користи искључивоод стране наручиоца за његове властите потребе, под условом да наручилац таквеуслуге плаћа у потпуности);

9. услуге рачуноводства, ревизије и вођења књига;10. услуге у области истраживања тржишта и јавног мњења;11. услуге менаџментског консалтинга и друге везане услуге (осим услуга

арбитраже, поравнања и сродних услуга);12. архитектонске услуге; инжењерске услуге; услуге урбанистичког

планирања и пејзажне архитектуре; услуге техничког тестирања и анализа; услугеенергетског прегледа и енергетске услуге;

13. рекламне услуге;14. услуге чишћења зграда и услуге управљања имовином;15. издавачке и штампарске услуге на хонорарној или уговорној основи;16. услуге уклањања и одлагања отпада, санитарне услуге и друге сродне

услуге;17. услуге хотела и ресторана;18. услуге железничког саобраћаја;19. услуге речног саобраћаја;

20. додатне и помоћне саобраћајне услуге;21. правне услуге;22. услуге регрутовања кадрова;23. истражне услуге и услуге обезбеђења (осим услуга обезбеђења превозом

у оклопљеним аутомобилима);24. услуге образовања и услуге професионалног оспособљавања;25. здравствене и социјалне услуге;26. услуге у областима рекреације, културе и спорта;27. друге услуге.

ПРИЛОГ 2

ПРЕДМЕТ ЈАВНИХ НАБАВКИ КОЈЕ СПРОВОДИ УПРАВА ЗАЗАЈЕДНИЧКЕ ПОСЛОВЕ

А

Добра

Бројкатегорије Предмет

1. потрошна добра (за обављање делатности, за одржавање објеката,канцеларијски и рачунарски материјал, средства за прање и чишћење, општи ситниинвентар, папирна конфекција и сл.);

2. друга потрошна добра чија се набавка спроводи више пута годишње, акоја су неопходна за обављање делатности;

3. храна и намирнице;4. превозна средства;5. грађевински (инсталациони) материјал и опрема;6. горива и мазива;7. радна и заштитна одећа и опрема;8. рачунарска опрема (хардвер, софтвер и лиценце).

Б

Услуге

Бројкатегорије Предмет

1. услуге одржавања и поправке;2. услуге копненог саобраћаја (осим услуга железничког саобраћаја),

укључујући услуге превоза у оклопљеним возилима и курирске услуге (осимпревоза поште);

3. услуге ваздушног превоза путника и робе (осим превоза поште);

4. копнени и ваздушни превоз поште (осим услуга железничког саобраћаја);5. електронске комуникационе услуге;6. рачунарске услуге и друге везане услуге;7. архитектонске услуге; инжењерске услуге; услуге урбанистичког

планирања и пејзажне архитектуре; услуге техничког тестирања и анализа; услугеенергетског прегледа и енергетске услуге;

8. услуге чишћења зграда и услуге управљања имовином;9. услуге уклањања и одлагања отпада, санитарне услуге и друге сродне

услуге;10. услуге железничког саобраћаја;11. услуге речног саобраћаја;12. додатне и помоћне саобраћајне услуге;13. истражне услуге и услуге обезбеђења;14. услуге образовања и услуге професионалног оспособљавања;15. услуге у областима рекреације, културе и спорта.

ПРИЛОГ 3

САДРЖИНА ОГЛАСА О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ

А

Претходно обавештење

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;2. врста наручиоца;3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег

речника набавке;4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место

извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака изопштег речника набавке;

5. оквирни датум објављивања позива за подношење понуда и за закључењеуговора;

6. број уговора које наручилац намерава закључити;7. посебна напомена ако је уговор о јавној набавци резервисан за установе,

организације или привредне субјекте за радно оспособљавање, професионалнурехабилитацију и запошљавање инвалидних лица;

8. посебна напомена уколико се закључује оквирни споразум;9. адресу и интернет адресу државног органа или организације, односно

органа или службе територијалне аутономије или локалне самоуправе где се могублаговремено добити исправни подаци о пореским обавезама, заштити животнесредине, заштити при запошљавању, условима рада и сл.

Б

Позив за подношење понуде(отворени, рестриктивни, квалификациони и преговарачки поступак са

објављивањем позива за подношење понуда)

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;2. врста наручиоца;3. врста поступка јавне набавке;4. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег

речника набавке;5. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место

извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака изопштег речника набавке;

6. број партија, уколико се предмет набавке обликује у више партија;7. посебна напомена ако је уговор о јавној набавци резервисан за установе,

организације или привредне субјекте за радно оспособљавање, професионалнурехабилитацију и запошљавање инвалидних лица;

8. у случају преговарачког поступка разлог за примену и основ из закона;9. ако се закључује оквирни споразум, време трајања оквирног споразума;10. у случају подношења електронске понуде, примене електронске

лицитације или система динамичне набавке – основни подаци о информациономсистему наручиоца и неопходним техничким условима за учешће;

11. у случају примене система динамичне набавке рок трајања система;12. у случају обавезе подношења понуде са подизвођачем проценат

вредности набавке који се извршава преко подизвођача;13. критеријум, елементи критеријума за доделу уговора;14. начин преузимања конкурсне документације, односно интернет адресу

где је конкурсна документација доступна;15. адресу и интернет адресу државног органа или организације, односно

органа или службе територијалне аутономије или локалне самоуправе где се могублаговремено добити исправни подаци о пореским обавезама, заштити животнесредине, заштити при запошљавању, условима рада и сл.

16. начин подношења понуде и рок;17. место, време и начин отварања понуда;18. услови под којима представници понуђача могу учествовати у поступку

отварања понуда;19. рок за доношење одлуке;20. лице за контакт.

В

Позив за подношење пријава(прва фаза рестриктивног поступка, квалификациони поступак и

конкурентни дијалог)

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;3. врста поступка јавне набавке;4. опис потребе наручиоца у случају конкурентног дијалога;5. за добра и услуге, опис предмета јавне набавке, назив и ознака из општег

речника набавке;6. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место

извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака изопштег речника набавке;

7. број партија, уколико се предмет набавке обликује у више партија;8. посебна напомена ако је квалификација резервисана за установе,

организације или привредне субјекте за радно оспособљавање, професионалнурехабилитацију и запошљавање инвалидних лица;

9. у случају подношења електронске пријаве – основни подаци оинформационом систему наручиоца и неопходним техничким условима за учешће;

10. у случају квалификационог поступка – рок за који се кандидатимапризнаје квалификација;

11. начин преузимања конкурсне документације, односно интернет адресугде је конкурсна документација доступна;

12. адресу и интернет адресу државног органа или организације, односнооргана или службе територијалне аутономије или локалне самоуправе где се могублаговремено добити и исправни подаци о пореским обавезама, заштити животнесредине, заштити при запошљавању, условима рада и сл.;

13. начин подношења пријаве и рок;14. место, време и начин отварања пријава;15. услови под којима представници подносилаца пријава могу учествовати

у поступку отварања пријава;16. рок за доношење одлуке;17. лице за контакт.

Г

Обавештење о систему динамичне набавке

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;2. врста наручиоца;3. напомена да се ради о систему сталне електронске набавке;4. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег

речника набавке;5. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место

извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака изопштег речника набавке;

6. рок трајања система;7. основни подаци о информационом систему наручиоца и неопходним

техничким условима за учешће;8. електронску адресу где је конкурсна документација доступна;9. начин подношења почетне понуде и рок;10. лице за контакт.

Д

Позив за учешће на конкурс за дизајн

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;2. врста наручиоца;3. опис и захтев у вези дизајна, односно пројекта;4. начин и рок за предају дизајна, односно пројекта;5. посебна напомена ако је учешће резервисано за одређену професију;6. критеријум за оцену дизајна, односно пројекта;7. имена чланова жирија;8. да ли одлука жирија обавезује наручиоца;9. ако се додељују, број и вредност награда;10. да ли ће са победником бити закључен уговор;11. рок за доношење одлуке наручиоца;12. лице за контакт.

Ђ

Обавештење о признавању квалификације(прва фаза рестриктивног поступка)

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;2. врста наручиоца;3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег

речника набавке;4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место

извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака изопштег речника набавке;

5. датум ажурирања листе кандидата и рок за подношење пријава;6. позив за подношење пријава;7. начин преузимања конкурсне документације, односно адресу интернет

странице где је конкурсна документација објављена;8. лице за контакт.

Е

Обавештење о покретању поступка(преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда)

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;2. врста наручиоца;3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег

речника набавке;

4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, местоизвршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака изопштег речника набавке;

5. број и датум закључења првобитно закљученог уговора у случајупреговарачког поступка из члана 36. став 1. тач. 4) и 5) овог закона;

6. основ за примену преговарачког поступка и податке који оправдавајуњегову примену;

7. назив и адресу лица којима ће наручилац послати позив за подношењепонуда.

Ж

Подаци у одлуци о додели уговора(преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда)

1. назив и адреса наручиоца, број и датум доношења одлуке;2. врста наручиоца;3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег

речника набавке;4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место

извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака изопштег речника набавке;

5. број и датум закључења првобитно закљученог уговора у случајупреговарачког поступка из члана 36. став 1. тач. 4) и 5) овог закона;

6. основ за примену преговарачког поступка и податке који оправдавајуњегову примену;

7. процењену вредност јавне набавке;8. број примљених понуда;9. највиша и најнижа понуђена цена;10. највиша и најнижа понуђена цена код прихватљивих понуда;11. део или вредност уговора који ће се извршити преко подизвођача;12. основне податке о понуђачу и понуди којој је додељен уговор;13. период важења уговора;14. податке о начину и року за подношење захтева за заштиту права.

З

Обавештење о закљученом оквирном споразуму

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;2. врста наручиоца;3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег

речника набавке;4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место

извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака изопштег речника набавке;

5. број добављача са којима је споразум закључен;6. датум закључења и период важења оквирног споразума.

И

Обавештење о закљученом уговору

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;2. врста наручиоца;3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег

речника набавке;4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место

извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака изопштег речника набавке;

5. уговорена вредност;6. критеријум за доделу уговора;7. број примљених понуда;8. највиша и најнижа понуђена цена;10. највиша и најнижа понуђена цена код прихватљивих понуда;11. део или вредност уговора који ће се извршити преко подизвођача;12. датум доношења одлуке о додели уговора;13. датум закључења уговора;14. основне податке о добављачу;15. период важења уговора;16. околности које представљају основ за измену уговора.

Ј

Обавештење о резултатима конкурса

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;2. врста наручиоца;3. опис и захтев у вези пројекта, односно дизајна;4. укупан број учесника;5. број иностраних учесника;6. победник конкурса;7. награде.

К

Обавештење о обустави поступка јавне набавке

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;2. врста наручиоца;

3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општегречника набавке;

4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, местоизвршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака изопштег речника набавке;

5. процењена вредност јавне набавке;

6. број примљених понуда и податке о понуђачима;

7. разлог за обуставу поступка;

8. када ће поступак бити поново спроведен.

Л

Подаци у одлуци о измени уговора о јавној набавци

1. назив и адреса наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општегречника набавке;

4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, местоизвршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака изопштег речника набавке;

5. првобитна вредност уговора;

6. измењена вредност уговора;

7. објективни разлози за измену уговора, уз извод из конкурснедокументације или одговарајућег прописа у којима се налази основ за измену.