komentar zakona o osnovama svojinsko pravnih …

KOMENTAR ZAKONAO OSNOVAMA SVOJINSKO

PRAVNIH ODNOSA

AutorProf. dr Slobodan N. Svorcan

KOMENTAR ZAKONAO OSNOVAMA SVOJINSKO

PRAVNIH ODNOSA prvo izdawe

Izdava~:PRAVNI FAKULTET KRAGUJEVAC

Za izdava~a:Prof. dr Predrag Stojanovi}

dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu

Urednik:Lenka Svorcan

Recenzenti:dr Gordana Stankovi}

redovni profesor Pravnog fakulteta u Ni{u (u penziji)dr Zoran Miladinovi}

vanredni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu

Lektura i korektura:Aleksandar SvorcanTatjana Stefanovi}

Likovna obrada korica i prelom:Dimitrije Mili}

[tampa:KVARK, Kraqevo

Tira`:300 primeraka

Copyright©Slobodan N. Svorcan

Sva prava zadr`ana. Nije dozvoqeno da se deo ili celina ove kwige snimi,emituje ili reprodukuje na bilo koji na~in, ukqu~ujuæ}i fotokopirawe,

fotografisawe, magnetni zapis ili bilo koji drugi vid zapisa, bez pret-hodne dozvole izdava~a.

Prof. dr Slobodan N. Svorcan

KOMENTAR ZAKONA O OSNOVAMASVOJINSKO PRAVNIH

ODNOSA

KRAGUJEVAC2009.

3

PREDGOVOR

Ova kwiga namewena je prvenstveno pravnicima koji radena primeni ZOSPO-a u praksi, naro~ito onima koji su u pravo-su|u i advokaturi. Ali, kwiga }e biti od velike koristi ipravnicima koji rade u zakonodavnoj i nau~noj delatnosti.

Po{to je Autor kwige (pre izbora na Pravni fakultet uKragujevcu), bio parni~ni i vanparni~ni sudija jedanaest god-ina u Op{tinskom sudu u Kraqevu, odredbe su komentarisane nana~in koji je maksimalno prilago|en potrebama pravnika kojirade na primeni Zakona u praksi.

Materija je izneta sa`eto i vrlo pregledno.O svakom spornom pitawu Autor je zauzeo jasan i nedvosmis-

len stav i dao kra}e razloge.Posebna pa`wa posve}ena je pitawima oko kojih se najvi{e

vode sudski sporovi. Tako, na primer, u kwizi ima o dr`avinioko 100 strana, o slu`benostima preko 100 strana, itd.

U Komentar su unete brojne odabrane sudske odluke.U Komentaru su prikazani obrasci tu`bi i presuda koje se

odnose na pitawe iz domena Zakona, a oko kojih se naj~e{}evode sudski sporovi.

U Kragujevcu, Autoroktobra, 2009. godine

Komentar Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa

5

ZABRANA STVARAWA [TETNIH UTICAJA (IMISIJA) I SUSEDSKO PRAVO

^lan 5.

Vlasnik nepokretnosti duàn je da se pri kori{}ewu ne-pokretnosti uzdràva od radwi i da otklawa uzroke koji po-ti~u od wegove nepokretnosti, kojima se oteàva kori{}ewedrugih nepokretnosti (preno{ewe dima, neprijatnih mirisa,toplote, ~a|i, potresa, buke, oticawa otpadnih voda i sl.)preko mere koja je uobi~ajena s obzirom na prirodu i namenunepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzroku-je znatnija {teta.

Bez posebnog pravnog osnova zabraweno je vr{ewe smetwiiz stava 1. ovog ~lana posebnim ure|ajima._________________________

1. Osnovne napomene

1. Normama iz ~lana 3. i 4. ovog Zakona odre|eno je kako vla-snik stvari moè da ostvaruje svoje pravo svojine. Ove odredbese odnose se na sve stvari, i na pokretne i na nepokretne, a for-mulisane su kao imperativne norme i kao norme op{teg karak-tera, pa se mogu i moraju primewivati u svim slu~ajevimaostvarivawa prava svojine.

Normama iz ~lana 5. ovog Zakona odre|eno je kako se vlasni-ci nepokretnosti moraju pona{ati prilikom ostvarivawa pra-va svojine na svojim nepokretnostima. I ove norme su impera-tivne, a formulisane su na uop{ten na~in, pa mogu i moraju bi-ti primewene pri ostvarivawu prava svojine na bilo kojoj ne-pokretnosti.

Iz napred navedenog jasno proizilazi da se norme iz ~lano-va 3., 4. i 5. dopuwuju i da ~ine jednu celinu, pa ih treba uvekzajedno primewivati kada se utvr|uje kako je vlasnik nepo-kretnosti postupao pri ostvarivawu prava svojine na svojoj ne-pokretnosti.

2. Odredbe iz ~lana 5. ure|uju dva izuzetno zna~ajna pitawa,i to:


29

a) pitawe {tetnih uticaja ({tetnih imisija) sa susednihparcela, i

b) takozvano susedsko pravo.

Kada se pojavi spor vezan za {tetne uticaje ili za susedskopravo, isti treba regulisati shodno odredbama iz ~lanova 3, 4.i 5. ovog Zakona. Ali, po{to su ove odredbe op{teg karaktera,nesmetano se mogu primewivati i pravna pravila imovinskogprava pri regulisawu ovih sporova.

3. Iz odredbi datih u ~lanovima 3., 4. i 5. nesumqivo proiz-ilazi da su svi vlasnici nepokretnosti du`ni da se pona{ajuu skladu sa tri niè navedena pravila.

a) Vlasnik nepokretnosti ne sme na svojoj nepokretnostipreduzimati radwe od kojih nastaju {tetni uticaji koji seprostiru na druge nepokretnosti, a koji oteàvaju kori{}ewetih nepokretnosti preko mere koja je uobi~ajena s obzirom nanamenu i prirodne karakteristike tih nepokretnosti i naosnovne karakteristike sredine u kojoj se nepokretnosti nala-ze. Vlasnik ne sme da preduzima ni radwe od kojih nastaje znat-nija {teta vlasnicima drugih nepokretnosti.

b) Vlasnik nepokretnosti pri izboru radwi koje }e vr{itina svojoj nepokretnosti mora se pridràvati ograni~ewa kojasu nametnuta zakonom ili drugim propisima koje su donelinadle`ni organi i mora da nastoji da {to je mogu}e vi{esmawi {tetne uticaje na susedne nepokretnosti. Ako se odre|e-na delatnost moè organizovati na vi{e na~ina uz pribli`noiste pogodnosti i tro{kove, vlasnik nepokretnosti je duànda izabere onaj na~in na koji se stvaraju najmawi {tetni uti-caji na druge parcele.

v) Vlasnik nepokretnosti je obavezan da otklawa sa svojenepokretnosti uzroke koji izazivaju {tetne uticaje ili {tetuvlasnicima drugih parcela.

Sud i ostali dràvni organi koji odlu~uju na bilo koji na-~in o dràwu i kori{}ewu nepokretnosti moraju donositi od-luke koje se zasnivaju na ovim pravilima.

30


2. Zabrana preduzimawa radwi od kojih nastaju {tetni uticaji i {teta

[tetni uticaji ({tetne imisije) koji dospevaju sa sused-nih parcela su vrlo ~esta pojava. Oni stvaraju brojne problemei vrlo ~esto ozbiqno ugroàvaju {iru okolinu. Naj~e{}i iz-vor {tetnih uticaja su razni proizvodni pogoni.

Po{to ni jedna delatnost ne moè biti zapo~eta bez dozvo-le nadle`nog upravnog organa, upravni organi su du`ni da priizdavawu dozvole za rad posebno vode ra~una o za{titi ~oveko-ve sredine. Oni moraju da dobijawe dozvole za rad uslovqavajuprethodnim obezbe|ivawem najsavremenijih ure|aja za smawe-we {tetnih uticaja od odgovaraju}e vrste delatnosti.

Svakom emitentu {tetnih uticaja koji nema dozvolu za radili koji delatnost obavqa sa dozvolom za rad ali koji ne postu-pa u skladu sa uslovima koji su precizirani u dozvoli za rad,sud treba da zabrani delatnost.

Ukoliko emitent u okviru delatnosti za koju ima dozvoluzlonamerno ili iz grube nepa`we preduzima neke radwe na na-~in koji izaziva ili pove}ava {tetne uticaje, sud }e mu nalo-ìti da prestane sa takvim pona{awem. Ukoliko emitent i po-sle sudske odluke nastavi da se pona{a na isti na~in, sud tre-ba da mu zabrani delatnost.

Svi proizvo|a~i su du`ni da prate tehni~ki napredak napoqu za{tite od {tetnih uticaja i da stalno rade na smawewu{tetnih uticaja.

Prilikom izdavawa dozvole za rad nekom proizvodnom pogo-nu mora se najstroìje voditi ra~una o karakteristikama sredi-ne u kojoj }e biti lociran pogon. Ako }e od delatnosti, za ~ije seobavqawe traì dozvola, biti {tetnih uticaja, onda se o loka-ciji pogona mora odlu~ivati s obzirom na {tetne uticaje i nakarakteristike sredine u kojoj je predvi|eno locirawe pogona.Budu}i emitent {tetnih uticaja, bez obzira na zna~aj planira-ne delatnosti, mora da obezbedi onu lokaciju za svoju delatnostsa koje }e najmawe da ugroàva okolinu {tetnim uticajima.

Tu`bu za za{titu od {tetnih uticaja mogu da podnesu: vla-snik, jedan ili vi{e suvlasnika i zakupac nepokretnosti kojaje pogo|ena {tetnim uticajima.


31

Kao tuèni u ovim sporovima uvek mora biti lice koje jevlasnik delatnosti od koje nastaju {tetni uticaji, a ako to li-ce nije ujedno i vlasnik nepokretnosti sa koje dolaze {tetniuticaji, onda i vlasnik nepokretnosti moè biti obuhva}entu`bom, ali i ne mora.

Vlasnik svake nepokretnosti mora da trpi {tetne uticajesa susednih nepokretnosti ako oni nisu izraèni preko merekoja je uobi~ajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretno-sti i mesne prilike, jer ovo nalaù potrebe zajedni~kog ìvo-ta na odre|enom prostoru.

Kada se pojavi kao sporno da li uticaji prelaze uobi~ajenumeru u konkretnom slu~aju, sud ili drugi nadle`ni organ tre-ba da postupa u skladu sa ovim {to je niè navedeno.

3. Postupak suda u sporovima zbog {tetnih uticaja

U sporovima zbog {tetnih uticaja sud mora da utvrdi slede}e:1) da li sa tuènikove parcele dolaze {tetni uticaji na

tuìo~evu nepokretnost i o kakvim se uticajima radi;2) kakve su kvalitativne i kvantitativne karakteristike

uticaja koji pristiù sa tuènikove nepokretnosti, i da li tiuticaji oteàvaju kori{}ewe tuìo~eve nepokretnosti, te ka-ko se to manifestuje i u kojoj meri, i

3) da li je tuìocu oteàno kori{}ewe svoje nepokretnostipreko mere koja je uobi~ajena s obzirom na: prirodu nepokretno-sti, namenu nepokretnosti i mesne prilike i da li se {teta ko-ja se nanosi tuìocu moè smatrati „znatnijom“ {tetom.

1. Sud najpre mora da utvrdi da li ba{ sa tuènikove nepo-kretnosti dolaze {tetni uticaji na tuìo~evu nepokretnost.Utvr|ivawe ovih ~iwenica ponekad moè biti vrlo kompliko-vano, naro~ito kada sa vi{e nepokretnosti koje okruùju tuì-o~evu nepokretnost dolaze {tetni uticaji (na primer, miris,dim ili pra{ina). Pravci {irewa mirisa, dima i pra{ine pr-venstveno zavise od prirodnih vazdu{nih strujawa, pa se lakomoè desiti da ovi uticaji i ne dopiru sa tuènikove parceleiako je ona u neposrednoj blizini tuìo~eve nepokretnosti.

32


Ako sud utvrdi da {tetni uticaji zaista postoje, onda moraprecizno konstatovati o kakvim se uticajima radi.

2. Kada je sud zakqu~io da uticaji postoje i o kakvim se uti-cajima radi, mora detaqno da utvrdi kvalitativne i kvantita-tivne karakteristike uticaja koji pristiù sa tuènikove ne-pokretnosti na tuìo~evu nepokretnost. Na primer, ako se ra-di o dimu sud je duàn da utvrdi wegov hemijski sastav i koli-~ine i u~estalost dimnih talasa koji pristiù iznad tuìo-~eve nepokretnosti. Ukoliko sa tuènikove nepokretnost pri-stiè buka izmeri}e se wena ja~ina i sli~no. Od hemijskog sa-stava materije i u~estalosti pristizawa na tuìo~evu parceluprvenstveno }e zavisiti obim i vrsta {tetnih uticaja. Zatim}e sud da utvrdi da li pristizawe ovih uticaja oteàva kori-{}ewe tuìo~evih nepokretnosti, i ako oteàva, u kom smisluse to manifestuje i u kojoj meri je to izraèno.

Moè se desiti da uticaji postoje ali da to neznatno oteà-va kori{ewe tuìo~eve nepokretnosti. Na primer, ako na tu-ìo~evu nepokretnost dospeva dim od vatre koju tuènik paliradi sagorevawa ostataka od pro{logodi{wih useva, to neznat-no oteàva kori{}ewe tuìo~evih nepokretnosti. Ali, ako tu-ènik pali stare gume ili plasti~ne predmete i sli~ne indu-strijske proizvode, onda to sigurno znatno oteàva kori{}ewetuìo~evih nepokretnosti.

Ono {to dopire sa tuènikove nepokretnosti moè nega-tivno uticati na zdravqe qudi ili na udobnost stanovawa, ilina zdravqe ìvotiwa, ili na kvalitet i rast biqaka, i drugo.

Negativni uticaji mogu samo da oteàvaju kori{}ewe su-sednih parcela a da se pri tom ne pri~ini neka konkretna {te-ta. To }e naj~e{}e biti slu~aj kada sa susedne parcele dopirebuka ili neugodan miris. Ali, negativni uticaji mogu i da iza-zovu konkretnu {tetu na susednim parcelama. Na primer, ~estisu slu~ajevi da pra{ina koja se sa jedne parcele prostire naokolne parcele umawuje prinos na tim parcelama.

Sud u svakom konkretnom slu~aju mora precizno konsta-tovati u ~emu se uticaji sastoje i kako i u kojoj meri oteàva-ju kori{}ewe tuìo~eve nepokretnosti. Na primer, ako je sporoko buke, sud je duàn da konstatuje od ~ega nastaje buka, koja


33

joj je ja~ina i u kojoj meri ona uti~e na udobnost stanovawa utuìo~evom stanu.

Ako tuìlac traì naknadu {tete sud }e utvrditi da li je{teta pri~iwena, o kakvoj {teti se radi i kolika je ta {teta.Na primer, sud }e konstatovati da je zbog pra{ine koja pristi-è sa tuènikove nepokretnosti na tuìo~evu wivu smawenprinos useva za 20%.

3. Najzad, kada je konstatovano da {tetni uticaji postoje, okakvim se uticajima radi i u kojoj meri su izraèni, sud morada oceni da li su uticaji izraèni preko mere „koja je uobi~a-jena.“ Ovo je najteì deo posla, jer se ovde radi o primeni jed-nog pravnog standarda na konkretan slu~aj.

Zakon nije postavio, niti je mogao da postavi, preciznijeparametre prema kojima bi ovo bilo proceweno. Ali, u Zakonustoji da se pri izvo|ewu ovog zakqu~ka mora imati u vidu sle-de}e: priroda nepokretnosti, namena nepokretnosti i karakte-ristike sredine u kojoj se nepokretnosti nalaze.

Sud prvo mora da utvrdi kakva je priroda nepokretnosti ~i-je je kori{}ewe oteàno, tj. da li se radi o neizgra|enom ze-mqi{tu ili o gra|evinama, jer su na primer, bitno razli~itislu~ajevi kada tuìlac tvrdi da mu je oteàno obra|ivawe wi-ve zbog neprijatnih mirisa koji dopiru sa tuènikove parcele,i kada navodi da mu je smawena udobnost stanovawa u svojoj ku-}i zbog neprijatnih mirisa koji dopiru sa tuènikove parcele.I mirisi znatno maweg inteziteta koji neznatno oteàvaju ob-ra|ivawe wive, mogu se smatrati uticajima koji oteàvaju ko-ri{}ewe ku}e preko uobi~ajene mere, s obzirom da se u ku}istalno boravi i da je ku}a zatvoren i relativno mali prostor.

Zatim se mora utvrditi namena nepokretnosti na koju dopi-ru {tetni uticaji (na primer, da li je to wiva, ili je to {uma,ili je to stambeni prostor, ili je poslovni prostor, a ako se ra-di o poslovnom prostoru kakva se delatnost obavqa u wemu isli~no). Od namene nepokretnosti u najve}oj meri zavisi da li}e se smatrati da uticaji oteàvaju kori{}ewe nepokretnostipreko mere koja je „uobi~ajena.“ Tako, na primer, ako se buka od-re|enog inteziteta koja dopire do susedovog stana bude smatra-la uticajem koji oteàva kori{}ewe tog stana preko mere kojaje „uobi~ajena“, to ne zna~i da }e se ista takva buka istog takvog

34


inteziteta tako tretirati kada se ceni wen uticaj na proizvod-nu halu suseda. Po{to je u proizvodnoj hali prisutna unutra-{wa buka od ma{ina, moè se desiti da se ovakva buka u toj ha-li i ne ~uje, ili se vrlo malo ~uje. Ili, pra{ina odre|enog he-mijskog sastava moè da upola smawi prinos neke kulture, a dauop{te ne uti~e negativno na prinos neke druge kulture, isli~no.

Neophodno je utvrditi i kakva je priroda i namena nepo-kretnosti sa koje dolaze {tetni uticaji, zatim od kada ta nepo-kretnost ima tu namenu, kao i da li joj je namena promewena prenego je tuìlac stavio u sada{wu funkciju nepokretnost kojupoga|aju {tetni uticaji ili posle toga.

Mesne prilike tj. op{te karakteristike sredine gde se ne-pokretnost nalazi predstavqaju posebno zna~ajan parametarpri utvr|ivawu da li su uticaji preko mere koja je „uobi~aje-na.“ Prvo se mora utvrditi da li se nepokretnosti nalaze u na-sequ gradskog tipa ili u nasequ seoskog tipa. Ako su nepokret-nosti u nasequ gradskog tipa, treba utvrditi da li taj deo nase-qa predstavqa centralni deo grada ili periferiju grada, za-tim da li se radi o industrijskoj zoni grada ili o stambenoj ~e-tvrti. Ukoliko je u pitawu naseqe seoskog tipa, potrebno jeoceniti da li je to zbijeni(u{oreni) tip naseqa ili razbijenitip naseqa. Tako|e je va`no da se utvrde i specifi~ne karak-teristike ba{ tog naseqa ili dela naseqa (na primer, moè tobiti turisti~ko naseqe ili bawsko-klimatsko le~ili{te, a uokviru ovakvih naseqa obi~no postoje ugostiteqsko-zabavne ~e-tvrti). U svakoj od navedenih sredina pojedine imisije se raz-li~ito manifestuju. Tako je, na primer, u gradu buka odre|enoginteziteta uobi~ajena pojava, dok je buka tog istog inteziteta uve}ini sela neuobi~ajena pojava. Ili, neprijatni mirisi od|ubri{ta u selima su redovna i uobi~ajena pojava, dok je pra-vqewe otvorenih |ubri{ta u naseqima gradskog karaktera naj-stroìje zabraweno posebnim propisima. Ili, isto tako ogrom-na buka od muzike u ugostiteqsko-zabavnim ~etvrtima turi-sti~kih naseqa je uobi~ajena pojava, i sli~no.

Sve ovo {to je napred re~eno vaì samo u slu~aju ako vla-snik nepokretnosti sa koje dolaze {tetni uticaji nije postu-pao zlonamerno ili sa grubom nepa`wom prilikom preduzima-


35

wa radwi na svojoj nepokretnosti. Ako su {tetni uticaji po-sledica radwi koje je vlasnik preduzeo suprotno vaè}impravnim normama ili sa zlom namerom ili uz grubu nepa`wu,onda vlasnici susednih nepokretnosti nisu du`ni da trpe nione {tetne uticaje za koje se moè konstatovati da ne prelazeuobi~ajenu meru.

4. Kada postoji znatnija {teta

I ovde treba imati u vidu da su svi vlasnici nepokretnostidu`ni da trpe mawe {tete koje poti~u od radwi sa drugih ne-pokretnosti. Ali ako se radi o znatnijoj {teti, onda vlasniknepokretnosti nije duàn da to trpi.

Sud mora da utvrdi da li je zbog radwi koje su preduzete najednoj parceli naneta znatnija {teta vlasniku druge nepokret-nosti. Pojam „znatnija {teta“ predstavqa tako|e jedan pravnistandard koji mora biti bliè definisan u svakom konkretnomslu~aju. Zakon nije dao neke kriterijume na osnovu kojih bi semoglo zakqu~iti koja {teta se ima smatrati „znatnijom {te-tom“, pa sud ima obavezu da nakon pa`qive analize okolnostisvakog konkretnog slu~aja izvede zakqu~ak da li se radi o znat-nijoj {teti.

Da li }e se neka {teta smatrati znatnijom {tetom ili ne pr-venstveno }e zavisiti od vrste {tete i wenog stvarnog obima.Neke {tete se odmah manifestuju u celosti i wihov obim se re-lativno lako utvr|uje (na primer, kad nastupi trovawe ìvoti-we). Obim nekih {teta se moè utvrditi tek nakon proteka se-zone (na primer, smawewe prinosa kod useva). [tetne posledicepojedinih radwi mogu se naslutiti kao izvesne, ali se ne moèpouzdano utvrditi kada }e nastupiti i u kom obimu, na primer,{teta koja nastaje zbog potkopavawa zemqi{ta. (Detaqnije o po-jedim vrstama {teta govori se u delu pod ta~kom 6.).

Sve ovo {to je napred re~eno vaì samo u slu~aju ako vla-snik nepokretnosti sa koje dolaze {tetni uticaji nije postu-pao protivno vaè}im propisima ili zlonamerno, ili uz gru-bu nepa`wu. Ako je {teta koja je naneta vlasnicima susednihnepokretnosti nastala kao posledica radwi koje su preduzete

36


suprotno vaè}im propisima, ili koje su preduzete iz zle na-mere ili uz grubu nepa`wu, onda vlasnik nepokretnosti sa ko-je dolaze {tetni uticaji mora naknaditi svaku {tetu, pa i onukoja se ne moè smatrati znatnijom {tetom.

5. Obaveza vlasnika nepokretnosti pri izboru radwi koje }e vr{iti na nepokretnosti i izboru na~ina

vr{ewa tih radwi

1. Vlasnik nepokretnosti moè na svojoj nepokretnosti oba-vqati sve radwe. Ipak, pri izboru radwi koje }e vr{iti, vla-snik nije apsolutno slobodan. On ne moè da vr{i radwe ~ijeje vr{ewe na toj nepokretnosti zabraweno zakonom ili drugimpropisima koje su doneli nadle`ni organi. Na primer, vla-snik nepokretnosti ne moè da drì ìvinu na svojoj nepo-kretnosti ako se ona nalazi na podru~ju gde je odlukom skup-{tine op{tine zabraweno dràwe ìvine i sli~no.

Vlasnik ne moè na svojoj nepokretnosti da obavqa delat-nosti od kojih se stvaraju {tetni uticaji na susedne parcelepreko uobi~ajene mere, o ~emu je napred bilo re~i.

2. Izbor vrste radwe zavisi prvenstveno od delatnosti.Ali, ako se u okviru jedne delatnosti mogu postizati isti ci-qevi razli~itim radwama, uz pribli`no iste pogodnosti ipribli`no iste tro{kove, vlasnik je duàn da izabere onu rad-wu kojom se vr{e najmawi negativni uticaj na susedne nepo-kretnosti.

Kada se ista radwa moè obavqati na vi{e na~ina uz pri-bli`no iste pogodnosti i pribli`no iste tro{kove, onda jevlasnik duàn da izabere onaj na~in kojim se stvaraju najmawinegativni uticaji na susedne nepokretnosti. Na primer, kadavlasnik {tale moè da lageruje |ubre na vi{e mesta, duàn jeda izabere ono mesto sa koga u najmawoj meri dopiru neprijat-ni mirisi na susedne nepokretnosti.

Pri izboru radwe ili na~ina vr{ewa iste, vlasnik nepo-kretnosti mora podjednako da vodi ra~una o interesima svihsuseda. Na primer, ako |ubre mora da lageruje ili u blizini po-rodi~ne stambene zgrade jednog suseda ili u blizini {tale dru-


37

gog suseda, duàn je da |ubre lageruje u blizini {tale, jer se ta-ko znatno mawe manifestuju negativni uticaji na nepokretno-sti vlasnika {tale od uticaja koji bi se manifestovali na ne-pokretnosti vlasnika ku}e.

Ako se drugom radwom ili drugim na~inom vr{ewa isteradwe moè posti}i isti ciq ali uz znatno ve}e nepogodnostiili uz znatno ve}e tro{kove, onda vlasnik nepokretnosti nakojoj se vr{i radwa ne moè biti obavezan na promenu izbora.Pri odlu~ivawu o ovome mora se voditi ra~una i o imovnom sta-wu vlasnika i o wegovim obrazovnim i radnim sposobnostima.Ne moè se traìti od vlasnika da neku radwu obavqa prime-nom savremenih tehni~kih sredstava ako on nema finansijskihmogu}nosti da kupi ta tehni~ka sredstva ili nije u mogu}nostida wima upravqa.

Ako se vlasnik nepokretnosti ne pona{a u skladu sa ovim{to je napred navedeno on objektivno vr{i zloupotrebu pravasvojine, bez obzira kakav je wegov subjektivni stav pri izboruvrste radwe ili pri izboru na~ina vr{ewa odre|ene radwe. Usvim spornim slu~ajevima nadle`ni organ je duàn da utvrdikakvo je objektivno stawe ~iwenica vezanih za izbor radwe iza izbor na~ina vr{ewa radwe, kao i za {tetne uticaje.

6. Obaveza vlasnika nepopkretnosti da otklawa uzroke od kojih poti~u {tetni uticaji i {teta na

susednim parcelama

Odredba iz stava 1. ~lana 5. Zakona obavezuje vlasnika nepo-kretnosti i da sa svoje nepokretnosti otklawa uzroke koji iza-zivaju {tetne uticaje i koji izazivaju znatniju {tetu na sused-ne nepokretnosti.

Naime, ako vlasnik preduzima radwe od kojih nastaju {tet-ni uticaji koji nisu uobi~ajeni ili znatnija {teta, sud }e munaloìti da prestane sa vr{ewem takvih radwi. Ako je vla-snik jedne nepokretnosti svojim radwama stvorio stawe na svo-joj nepokretnosti koje prouzrokuje {tetne uticaje ili {tetu,sud }e ga obavezati da te uzroke otkloni. Na primer, ako vla-snik jedne ku}e postavi oluke na svojoj ku}i tako da vodu sa

38


krova usmeri na susednu parcelu, sud }e ga obavezati da vodu ki-{nicu druga~ije usmeri i tako otkloni uzrok jednog {tetnoguticaja.

7. [tetni uticaji koji dopiru kroz posebno postavqene ure|aje

Sve ovo {to je napred re~eno odnosi se na {tetne uticaje ko-ji sa jedne nepokretnosti dopiru na susedne nepokretnosti krozatmosferu ili preko zemqi{ta i koji se ne prostiru kroz po-sebno postavqene ure|aje.

Me|utim, vlasnik jedne nepokretnosti moè postaviti po-sebne ure|aje kroz koje se prostiru {tetni uticaji na susedneparcele. Na primer, vlasnik jedne nepokretnosti moè da po-sebnim cevima odvede otpadnu vodu na susednu nepokretnost.Ovako postavqene cevi predstavqaju posebne ure|aje kroz kojese izliva otpadna voda na susednu nepokretnost.

Usmeravawe {tetnih uticaja kroz posebne ure|aje na sused-ne nepokretnosti poja~ava dejstvo {tetnih uticaja i u znatnove}oj meri ometa vlasnika susednih nepokretnosti od onoga{to bi bilo da nema takvih ure|aja.

Ure|ajima se {tetni uticaji mogu dovesti na susednu nepo-kretnost (na primer, kada se cevi za otpadnu vodu postave sve dome|ne linije sa susednom nepokretno{}u), a mogu se i samo usme-riti na susednu nepokretnost (na primer, kada se cev kroz kojuse prostiru neprijatni mirisi usmeri prema susednoj ku}i). Uoba slu~aja radi se o vr{ewu smetwi kroz posebne ure|aje.

Odredbom iz stava 2. ~lana 5. izri~ito je zabraweno vr{ewe{tetnih uticaja kroz posebno postavqene ure|aje ukoliko vla-snik tih ure|aja nema poseban pravni osnov za postavqawe ta-kvih ure|aja. To zna~i da }e sud naloìti vlasniku tih ure|a-ja da iste ukloni ako nema vaqan ugovor ili pravnosna`nu od-luku nadle`nog organa kojima je izri~ito dozvoqeno postavqa-we takvih ure|aja.

Ugovor mora biti zakqu~en izme|u vlasnika ure|aja i vla-snika susedne nepokretnosti na koju kroz te ure|aje pristiù{tetni uticaji. Ugovor moè biti sa~iwen i usmeno i u pisme-noj formi, a nije neophodno da bude overen od strane suda.


39

8. Naj~e{}i {tetni uticaji u praksi

1) [tetni uticaji od izlivawa otpadnih i atmosferskih voda

Svako izlivawe otpadnih voda sa jedne nepokretnosti nasusedne nepokretnosti treba smatrati {tetnim uticajima kojioteàvaju kori{}ewe nepokretnosti preko mere koja je uobi~a-jena, pa te radwe sud mora zabraniti. Nije od uticaja u kojim sekoli~inama izlivaju otpadne vode jer te koli~ine uvek varira-ju. Bez zna~aja je o kakvim se otpadnim vodama radi. Otpadne vo-de uvek nastaju kao posledica nekih radwi koje se vr{e na ne-pokretnosti sa koje dolaze.

Atmosferske vode koje se slivaju sa jedne nepokretnosti nadrugu nepokretnost tako|e mogu prouzrokovati {tetne uticajena susedne nepokretnosti. Ali, ovde je situacija znatno druga-~ija nego kod otpadnih voda.

Atmosferske vode mogu se slivati sa jedne nepokretnosti nadrugu nepokretnost zbog poloàja zemqi{ta, i kada vlasnik ne-pokretnosti sa koje se vode slivaju nije preduzeo nikakve radwena svojoj nepokretnosti vezane za izmenu konfiguracije zemqi-{ta. Tada vlasnik nepokretnosti sa koje se slivaju atmosferskevode nije u obavezi da preduzima radwe kojima bi spre~io toslivawe, niti moè odgovarati za takve {tetne uticaje.

Ali, ako je vlasnik jedne parcele izmenio prvobitno stawena parceli izgradwom bilo kakvog objekta, a to je imalo za po-sledicu poja~an dotok atmosferskih voda na susedne parcele,onda je on stvorio uzroke od kojih poti~u {tetni uticaji na su-sedne parcela koji oteàvaju kori{}ewe susednih parcela pre-ko mere koja je uobi~ajena, pa ga sud mora obavezati da otkloniuzroke {tetnih uticaja. Na primer, kada neko napravi ku}u nasvojoj parceli on mewa stawe na parceli, a te promene imaju zaposledicu da se atmosferske vode sa ku}e slivaju na male povr-{ine u velikim koli~inama, koje ne moè da upije zemqa. Daku}a nije podignuta zemqi{te ispod ku}e bi upijalo tu vodu.Sli~no se de{ava i u slu~ajevima kada vlasnik parcele izgra-di na svojoj parceli ve}e betonske povr{ine ili kada kopa ka-nale, i sli~no.

40


Ima slu~ajeva kada se pove}a dotok atmosferskih voda naodre|ene parcele zbog toga {to je pose~ena {uma na viso~ijimparcelama, pa vlasnici niìh parcela traè za{titu od{tetnih uticaja. Ako je vlasnik {ume vr{io se~u u skladu sadozvolom nadle`nog organa, onda ne moè biti odgovoran za{tetne uticaje. Ovo zbog toga {to se po zakonu {uma moè se-}i samo shodno dozvoli nadle`nog organa, a taj organ je obave-zan da analizira sve posledice se~e i da u skladu sa tim odre-di mesto i obim se~e. Pored toga, se~a {ume predstavqa eks-ploataciju {ume radi sticawa dohotka, {to se ne moè uskra-titi vlasniku.

2) [tetni uticaji od pra{ine i dima

U savremenim uslovima ~esto se pojavquju {tetni uticajiod pra{ine i dima koje emituju pojedini proizvodni pogoni.

Pra{ina i dim mogu {tetno uticati na zdravqe qudi,zdravqe ìvotiwa i na zdravqe biqaka.

Pra{ina i dim mogu u velikoj meri da pogor{aju uslovestanovawa na odre|enom prostoru, ~ak i onda kada u sebi nema-ju sastojaka koji su opasni po zdravqe.

Ako pra{ina ili dim u sebi imaju sastojke koji, s obziromna wihov kvantitet i kvalitet, mogu ugroziti zdravqe qudiili zdravqe ìvotiwa, treba ih smatrati {tetnim uticajimakoji oteàvaju kori{}ewe susednih nepokretnosti preko uobi-~ajene mere.

Ukoliko pra{ina ili dim uti~u na smawewe prihoda use-va u procentu ve}em od 10%, kao i kada izazivaju lagano su{e-we drve}a, treba ih smatrati {tetnim uticajima koji oteàva-ju kori{}ewe susednih nepokretnosti preko uobi~ajene mere.Ako pra{ina ili dim ozbiqno pogor{avaju uslove stanovawa,tako|e ih treba smatrati {tetnim uticajima koji oteàvajukori{}ewe susednih nepokretnosti preko uobi~ajene mere.

Kada se radi o bawsko-turisti~kim podru~jima onda svakoemitovawe pra{ine i dima koje moè uticati na smawewe bro-ja posetilaca treba smatrati {tetnim uticajem koji oteàvakori{}ewe susednih nepokretnosti preko uobi~ajene mere.


41

Odredbom iz stava 3. ovog ~lana regulisani su slu~ajevi spa-jawa stvari kada je stvar jednog vlasnika neznatne vrednosti uodnosu na stvar drugog vlasnika. Na primer, jedno lice napra-vi sto od svoje gra|e, ali za lepqewe delova stola upotrebi le-pak ~iji je vlasnik drugo lice. Ovde je lepak neznatne vredno-sti u odnosu na gra|u od koje je sto napravqen. U ovakvim slu-~ajevima vlasnik spojene stvari koja je ve}e vrednosti postajevlasnik novostvorene stvari, s tim {to je obavezan da plati na-knadu licu koje je vlasnik stvari ~ija je vrednost neznatna.Ovako treba postupati nezavisno od toga da li su vlasnici spo-jenih stvari savesni ili ne.

3. Nova stvar mo`e nastati i me{awem dve stvari koje su utakvom stawu da se mogu pome{ati. Na primer, jedno lice pome-{a svoj kukuruz sa kukuruzom ~iji je vlasnik drugo lice, isli~no.

Kada se izvr{i me{awe stvari ~esto se pome{ane stvari nemogu razdvojiti, a nekada bi razdvajawe izazvalo nesrazmernetro{kove. Zato se pitawe svojine u slu~aju me{awa stvari re-guli{e prema odredbama iz ovog ~lana i to u svemu na na~in ka-ko je to opisano napred pod ta~kama 1. i 2., s tim {to se kod me-{awa stvari re|e uzima u obzir rad ulo`en prilikom me{awastvari, po{to je taj rad naj~e{}e neznatne vrednosti.

STICAWE SVOJINE GRA\EWEM NA TU\EM ZEMQI[TU

^lan 24.

Lice koje izgradi zgradu ili drugu gra|evinu (gra|evinskiobjekat) na zemqi{tu na koje drugi ima pravo svojine (gradi-teq), sti~e pravo svojine i na zemqi{te na kome je izgra|engra|evinski objekat, kao i na zemqi{te koje je neophodno zaredovnu upotrebu tog gra|evinskog objekta, ako nije znalo ni-ti moglo znati da gradi na tu|em zemqi{tu, a vlasnik zemqi-{ta je znao za izgradwu i nije se odmah usprotivio.

U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana vlasnik zemqi{ta imapravo da za vreme od tri godine od dana saznawa za zavr{enu


145

izgradwu, ali najkasnije u vreme od 10 godina od zavr{ene iz-gradwe, traì da mu graditeq naknadi vrednost zemqi{ta uvisini wegove prometne cene u vreme dono{ewa sudske odluke._________________________

1. U svim sporovima vezanim za gra|ewe na tu|em zemqi{tutreba detaqno utvrditi slede}e: kakav je objekat izgra|en; ka-ko se pona{ao graditeq u toku trajawa izgradwe; kako se pona-{ao vlasnik zemqi{ta u toku trajawa izgradwe i koje se ze-mqi{te ima smatrati neophodnim za redovnu upotrebu izgra|e-nog gra|evinskog objekta. Od pona{awa graditeqa i vlasnikazemqi{ta zavisi re{ewe spora.

Sud prvo treba da utvrdi kakav je objekat izgra|en na tu|emzemqi{tu, jer se odredbe o sticawu svojine gra|ewem na tu|emzemqi{tu ne primewuju na sve gra|evinske objekte. Ove odred-be se ne primewuju na monta`ne gra|evinske objekte, koji se mo-gu ukloniti sa mesta gde su postavqeni bez znatnijeg o{te}ewa,a ne primewuju se ni u slu~aju postavqawa ograde na tu|e ze-mqi{te. Ako su postavqeni ovakvi objekti, a vlasnik zemqi-{ta nije dao saglasnost za wihovo postavqawe i traì je wi-hovo uklawawe, sud }e narediti wihovo uklawawe. Ovakav za-kqu~ak se name}e kada se odredbe o gra|ewu tuma~e ciqno. Na-ime, odredbe o gra|ewu na tu|em zemqi{tu imaju za ciq da ure-de stawe koje je nastalo izgradwom objekta koji se ne moèukloniti bez bitnijeg o{te}ewa.

2. Odredbama iz ovog ~lana regulisan je slu~aj gra|ewa natu|em zemqi{tu kada graditeq nije znao niti je mogao znati dagradi na tu|em zemqi{tu, a vlasnik zemqi{ta je znao za iz-gradwu i nije se odmah usprotivio izgradwi objekta. U ovomslu~aju, prema odredbi iz stava 1. ovog ~lana, graditeq }e ste-}i pravo svojine na zemqi{tu koje pokriva izgra|eni gra|e-vinski objekat i na zemqi{tu koje je neophodno za redovnu upo-trebu tog gra|evinskog objekta.

Ako graditeq tvrdi da nije znao i da nije mogao znati dagradi objekat na tu|em zemqi{tu, sud mora da utvrdi brojne ~i-wenice na osnovu kojih moè da izvede pouzdan zakqu~ak da lije graditeq znao i da li je mogao znati da objekat gradi na tu-|em zemqi{tu. To su ~iwenice iz kojih se vidi kako se gradi-teq pona{ao i u kakvim se okolnostima nalazio pre po~etkaizgradwe objekta.

146


Prvo treba utvrditi da li je graditeq pre po~etka gradweidentifikovao zemqi{te na kome je izgra|en objekat putem ve-{taka geodetske struke. Ako nije, a u katastarskom operatu ilizemqi{nim kwigama se zemqi{te ne vodi na graditeqa ililice koje je on nasledio, onda treba smatrati da je graditeq mo-gao znati da zemqi{te nije wegovo. Ukoliko graditeq izjavida nije identifikovao zemqi{te, ili da je znao pouzdano i bezidentifikacije o kojoj se parceli radi i na koga se ona vodi ujavnim kwigama, sud mora zatraìti od graditeqa da se detaq-no izjasni o ~iwenicama na osnovu kojih je verovao da je on vla-snik spornog zemqi{ta. Ukoliko graditeq uspe da dokaè da jeu momentu po~etka gradwe postojalo pravno stawe koje dovodido sticawa svojine na spornom zemqi{tu odràjem od stranegraditeqa, ili ako dokaè da postoje uslovi za sticawe svoji-ne putem pravnog posla (na primer, on je kupio zemqi{te i is-platio kupoprodajnu cenu ali nisu izvr{ene promene u javnimkwigama), onda se mora uzeti da nije mogao znati da nije biovlasnik zemqi{ta u momentu zapo~iwawa gradwe. (O tome kadapostoji pravno stawe koje vodi sticawu svojine odràjem govo-ri se detaqno u komentaru ~lana 28.)

[to se ti~e vlasnika zemqi{ta sud mora da utvrdi kada jeon saznao za gra|ewe objekta, u kom stadijumu su bili radovi umomentu saznawa za gradwu i kako je reagovao. Neophodno jeutvrditi ta~an datum saznawa za gradwu da bi se mogao izvestipravilan zakqu~ak da li se on „odmah“ usprotivio gradwi, ka-ko to nalaè odredba iz stava 1. ovog ~lana. Treba uzeti da sevlasnik zemqi{ta usprotivio „odmah“ (u skladu sa ovom odred-bom), ako je istog dana kada je saznao za gradwu, ili sutradan,saop{tio graditequ nedvosmislen zahtev da obustavi gradwu.Zahtev moè biti saop{ten graditequ usmeno, telefonom, pi-smeno i preko posrednika. Ako graditeq nije ovako postupiovaqa zakqu~iti da se nije „odmah“ usprotivio gradwi. Ovu od-redbu je neophodno ovako tuma~iti, jer se u savremenim uslovi-ma objekat moè podi}i vrlo brzo, ~ak za nekoliko dana, pa za-kasnelo reagovawe vlasnika zemqi{ta ne postiè ciq koji seèli posti}i ovom odredbom.

Kada sud, nakon izvo|ewa dokaza vezanih za pona{awe gra-diteqa i vlasnika zemqi{ta, zakqu~i da graditeq nije znao i


147

da nije mogao znati da gradi na tu|em zemqi{tu, kao i da je vla-snik znao za gradwu ali se nije odmah usprotivio gradwi, ispu-weni su uslovi da graditeq stekne svojinu na zemqi{tu kojepokriva gra|evinski objekat i zemqi{tu koje je neophodno zaredovnu upotrebu tog objekta.

Ali, u praksi je stalno sporno koje se zemqi{te mora sma-trati zemqi{tem koje je „neophodno za redovnu upotrebu“ iz-gra|enog gra|evinskog objekta, pa sud u svakom spornom slu~ajuizvodi zakqu~ak u vezi ovoga prema konkretnim okolnostima.Iako je svaki slu~aj razli~it, ipak se moè na~elno konstato-vati da sud prilikom izvo|ewa ovog zakqu~ka uvek mora imatiu vidu slede}e:

a) poloàj izgra|enog gra|evinskog objekta u odnosu na ne-posrednu okolinu;

b) namenu objekta i v) potrebu maksimalne za{tite interesa vlasnika zemqi-

{ta na kome je izgra|en objekat. Poloàj izgra|enog gra|evinskog objekta treba ceniti pr-

venstveno u odnosu na postoje}e gra|evinske objekte koji ga okru-ùju i u odnosu na najbliì javni put. Treba imati u vidu i na-gib i druge karakteristike zemqi{ta na kome je izgra|en obje-kat (da li je zemqi{te erozivno ili da li je mo~varno i drugo).Ovo su objektivne okolnosti koje u najve}oj meri uti~u na izvo-|ewe konkretnog zakqu~ka o tome {ta se ima smatrati zemqi-{tem koje je neophodno za „redovnu upotrebu“ izgra|enog objekta.

Nu`no je ceniti i namenu objekta, ali ovom kriterijumu netreba davati veliki zna~aj jer se u savremenim uslovima name-ne objekata ~esto mewaju.

Najzad, pri izvo|ewu ovog zakqu~ka stalno se mora imati uvidu potreba maksimalno mogu}e za{tite interesa vlasnika ze-mqi{ta. Iako je graditeq bio u izviwavaju}oj zabludi, iako jevlasnik znao za gradwu i nije se usprotivio gradwi, to sve nedaje za pravo graditequ da se prema svojoj èqi {iri na tu|emzemqi{tu. Potreba maksimalno mogu}e za{tite privatne svo-jine izvire iz samog pojma ove svojine. Zato graditequ trebapriznati pravo svojine samo na onom zemqi{tu oko izgra|enogobjekta koje je zaista „neophodno za redovnu upotrebu“ objekta.

Kada se ima u vidu napred re~eno, moè se zakqu~iti da gradi-tequ u ovom slu~aju treba uvek priznati pravo svojine, i to: na ze-

148


mqi{tu koje pokriva izgra|eni objekat, na zemqi{tu koje se pro-stire oko celog objekta u {irini od najmawe 1 metra, i na zemqi-{tu koje se prostire od objekta do javnog puta u {irini od naj-mawe 3 metra. Zemqi{te oko zgrade neophodno je za odràvaweobjekta, a i za kori{}ewe objekta. Zemqi{te koje se prostire dojavnog puta neophodno je za formirawe kolskog puta. Ve}u povr-{inu treba priznati graditequ kada to nalaù okolnosti na li-cu mesta (na primer, kada je zemqi{te sa velikim nagibom ili ka-da to zahteva namena objekta, i to u skladu sa ovim okolnostima).

Ako sud prizna graditequ pravo svojine na napred opisa-nom zemqi{tu, onda prema odredbi iz stava 2. ovog ~lana vla-snik zemqi{ta moè traìti da mu graditeq plati naknadu zazemqi{te, i to u visini „prometne cene“ zemqi{ta koja je va-ìla u vreme dono{ewa sudske odluke. Vlasnik zemqi{ta mo-è podneti ovaj zahtev u roku od tri godine „od dana saznawa zazavr{enu izgradwu“, a najkasnije u roku od deset godina „od za-vr{ene izgradwe.“

Ova odredba je nedore~ena pa se prilikom primene iste upraksi javqaju ozbiqni problemi. Naime, nije jasno kada seima smatrati da je zavr{ena izgradwa objekta, kao ni to koja secena ima smatrati „trì{nom cenom“

Izgradwa objekata se odvija u fazama. Naj~e{}e izgradwatraje godinama, a ponekad i decenijama. Ali, nezavisno od togakoliko je izgradwa trajala, iz formulacije date u odredbi pro-izilazi da odre|eni rokovi po~iwu da teku tek od dana kada suzavr{eni posledwi radovi na izgradwi objekta.

Vlasnik zemqi{ta moè da podnese zahtev za pla}awe na-knade za zauzeto zemqi{te u vremenu od odpo~iwawa izgradweobjekta pa do isteka napred navedenih rokova.

Ovde su data dva roka, i to subjektivni i objektivni. Subjek-tivni rok od tri godine po~iwe da te~e od dana kada je vlasnikzemqi{ta saznao da su zavr{eni i posledwi radovi na izgrad-wi objekta. Objektivni rok od deset godina po~iwe da te~e oddana kada su izvedeni posledwi radovi na izgradwi objekta.Kada protekne tri godine od saznawa da je objekat zavr{en, vla-snik zemqi{ta gubi pravo da traì naknadu iako nije istekaoobjektivni rok. Kada protekne deset godina od dana kada su iz-vedeni posledwi radovi na objektu, vlasnik gubi pravo da tra-ì naknadu iako u ovom roku nije saznao da je objekat zavr{en.


149

Kada se radi o odre|ivawu „prometne cene“ konkretnog ze-mqi{ta situacija je vrlo komplikovana, a nepotpunost ove od-redbe jo{ vi{e dolazi do izraàja zbog toga {to nisu data ni-kakva uputstva kako se utvr|uje ta cena. Prometna cena nekogzemqi{ta moè se utvrditi samo kada se izvr{i prodaja tog ze-mqi{ta, a kod gra|ewa na tu|em zemqi{tu ne radi se o proda-ji. To zna~i da se moraju uzeti neki drugi kriterijumi.

Jedini kriterijum za utvr|ivawe „prometne cene“ jesu ce-ne po kojima se prodaje zemqi{te koje se nalazi u neposrednojokolini zemqi{ta na kome je izgra|en objekat. Po{to cenasvakog konkretnog zemqi{ta zavisi od vi{e faktora, kao {tosu poloàj tog zemqi{ta u odnosu na okolne gra|evinske objek-te, poloàj u odnosu na saobra}ajnice, sastav zemqi{ta, i dru-go, kao prometnu cenu treba uzeti prose~nu cenu po jednom kva-dratnom metru po kojoj se prodaje zemqi{te koje se nalazi u ne-posrednoj okolini zemqi{ta na kome je izgra|en objekat u vre-me dono{ewa presude.

^lan 25.

Ako je graditeq znao da gradi na tu|em zemqi{tu ili akoto nije znao a vlasnik se tome odmah usprotivio, vlasnik ze-mqi{ta moè traìti da mu pripadne pravo svojine na gra-|evinski objekat ili da graditeq poru{i gra|evinski obje-kat i vrati mu zemqi{te u prvobitno stawe, ili da mu gradi-teq isplati prometnu cenu zemqi{ta.

U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana vlasnik zemqi{taima pravo i na naknadu {tete.

Ako vlasnik zemqi{ta zahteva da mu pripadne pravo svo-jine na gra|evinski objekat, duàn je naknaditi graditequvrednost objekta u visini prose~ne gra|evinske cene objektau mestu u kome se nalazi, u vreme dono{ewa sudske odluke.

Pravo izbora iz stava 1. ovog ~lana vlasnik zemqi{tamoè ostvariti najkasnije u roku od tri godine od dana zavr-{etka izgradwe gra|evinskog objekta. Po proteku ovog rokavlasnik moè zahtevati isplatu prometne cene zemqi{ta._________________________

150


gu samo u parnici po osnovu prava na dràvinu, odnosno ugovora o na-polici, da traè predaju plodova koje im po ugovoru pripadaju, a netu`bom zbog smetawa dràvine...“

(Odluka Okru`nog suda u Poàrevcu, G`. 1568/94. od 20.12.1994.godine.)

STICAWE SVOJINE ODR@AJEM

^lan 28.

Savestan i zakoniti dràlac pokretne stvari, na kojudrugi ima pravo svojine, sti~e pravo svojine na tu stvar odr-àjem protekom tri godine.

Savestan i zakoniti dràlac nepokretne stvari, na kojudrugi ima pravo svojine, sti~e pravo svojine na tu stvar odr-àjem protekom 10 godina.

Savestan dràlac pokretne stvari, na koju drugi ima pra-vo svojine, sti~e pravo svojine na tu stvar odràjem prote-kom 10 godina.

Savestan dràlac nepokretne stvari, na koju drugi imapravo svojine, sti~e pravo svojine na tu stvar odràjem pro-tekom 20 godina.

Naslednik postaje savestan dràlac od trenutka otvara-wa nasle|a i u slu~aju kada je ostavilac bio nesavestan dr-àlac, a naslednik to nije znao, niti je mogao znati, a vremeza odràj po~iwe te}i od trenutka otvarawa nasle|a._________________________

^lan 29.Brisan - sa 29/96.

^lan 30.

Vreme potrebno za odràj po~iwe te}i onog dana kada jedràlac stupio u dràvinu stvari, a zavr{ava se istekom po-sledweg dana vremena potrebnog za odràj.


179

U vreme potrebno za odràj ura~unava se i vreme za kojesu prethodnici sada{weg dràoca dràli stvar kao savesnii zakoniti dràoci, odnosno kao savesni dràoci.

Na prekid, odnosno zastoj odràja shodno se primewuju od-redbe o prekidu, odnosno zastoju zastarelosti potraìvawa. _________________________

1. Odredbama iz ~lanova 28. i 30. regulisano je sticawe svo-jine odràjem, pa su zato one zajedno komentarisane.

Sticawe svojine odràjem u praksi je vrlo ~esto, ali i go-tovo uvek, sporno, pa je poèqno detaqnije analizirati ove od-redbe.

U sporovima vezanim za sticawe svojine odràjem sud morautvrditi slede}e:

a) da li je lice koje traì da mu se prizna svojina dràloi da li i daqe drì spornu stvar, te kako je stupilo u dràvi-nu stvari;

b) u kom vremenskom periodu je dràlo stvar;v) da li je lice bilo savesni dràlac, i g) da li je lice bilo zakoniti dràlac.2. Sud }e prvo ispitati lice koje traì da mu se prizna sti-

cawe svojine odràjem kada i kako je lice po~elo da vr{i fak-ti~ku vlast na spornoj stvari. Ako lice izjavi da je po~elo davr{i fakti~ku vlast na stvari na na~in opisan u ~l. 71. ovogZakona, ili ako to sud utvrdi putem izvedenih dokaza, treba ob-ustaviti daqe izvo|ewe dokaza a tu`beni zahtev odbiti, jer sevr{ewe fakti~ke vlasti na stvari shodno ~l. 71. ovog Zakona nesmatra dràvinom, pa takvo vr{ewe fakti~ke vlasti nikada nemoè dovesti do sticawa svojine odràjem.

Ako sud utvrdi da je ovo lice imalo dràvinu na spornojstvari shodno ~l. 70. ovog Zakona, utvrdi}e u kom vremenskomperiodu je lice dràlo spornu stvar, da li je i daqe drì, teda li je imalo kakvih prekida u dràwu stvari, a ako jeste ukom periodu su ti prekidi bili i na koji na~in je do wih do-{lo. Ukoliko sud utvrdi da lice drì spornu pokretnu stvarmawe od tri godine ili da drì spornu nepokretnu stvar maweod 10 godina, obustavi}e daqe izvo|ewe dokaza, a tu`beni zah-tev odbiti, jer nije ispuwen jedan od osnovnih uslova za stica-we svojine odràjem.

180


Vreme potrebno za odràj po~iwe da te~e onog dana kada jelice po~elo da vr{i fakti~ku vlast na spornoj stvari (~l. 30.st. 1.). Sud treba da nastoji da, {to je mogu}e preciznije, utvr-di kada je lice po~elo da vr{i fakti~ku vlast na stvari. Nijeneophodno da sud utvrdi ta~an datum kada je lice po~elo da vr-{i fakti~ku vlast na stvari, ali je nu`no da utvrdi da li li-ce drì stvar najmawe onoliko vremena koliko je potrebno zasticawe svojine odràjem.

U vreme potrebno za odràj ura~unava se i vreme u kome je tustvar drào pravni prethodnik dràoca, ako je taj pravniprethodnik bio savestan dràlac, a ako je bio nesavestan drà-lac ovo vreme se ne ura~unava (~l. 30. st. 2.).

Ako je ostavilac bio savesni dràlac te stvari onda se vre-me u kome je on drào tu stvar ura~unava wegovom nasledniku uvreme potrebno za sticawe svojine odràjem. Ukoliko je osta-vilac bio nesavestan dràlac vreme u kome je on drào stvarne}e se ura~unavati wegovom nasledniku. U tom slu~aju, ako na-slednik nije znao i prema okolnostima nije mogao znati da jeostavilac bio nesavesni dràlac naslednik }e se smatrati sa-vesnim dràocem. Nasledniku vreme za odràj po~iwe da se ra-~una od momenta otvarawa nasle|a (~l. 28. st. 5).

Ako raniji vlasnik stvari istakne da je nastupio prekidodràja ili zastoj odràja, onda sud mora utvr|ivati i ove ~i-wenice.

Do prekida i zastoja odràja moè do}i u raznim slu~ajevima.Ako je istaknut prigovor da je nastajao zastoj odràja, tre-

ba postupiti u skladu sa odredbama iz ~lanova: 381., 382., 383.,384., 385. i 386. Zakona o obligacionim odnosima.

Ukoliko je istaknut prigovor da je nastupio prekid odrà-ja, treba postupiti shodno odredbama iz ~l. 387., 388., 389., 390.,391., 392. i 393. Zakona o obligacionim odnosima.

Kada sud zakqu~i da je lice dràlo pokretnu stvar najma-we tri godine, odnosno da je dràlo nepokretnu stvar najmawe10 godina, utvrdi}e da li je dràlac bio savestan ili ne. (O to-me kada se ima smatrati da je neko lice savesni dràlac govo-ri se u komentaru ~l. 72. ovog Zakona). Ako sud utvrdi da je dr-àlac nesavestan obustavi}e daqe izvo|ewe dokaza i odbiti tu-`beni zahtev, jer nesavestan dràlac nikada ne moè ste}i


181

svojinu odràjem iako su ispuweni svi drugi uslovi za stica-we svojine. Tipi~an primer nesavesnog dràoca jeste jedan odnaslednika koji drì celokupnu zaostav{tinu koju je nasledi-lo dva ili vi{e naslednika, jer on zna da nije vlasnik celo-kupne zaostav{tine koju drì, pa zato nikada ne moè ste}isvojinu odràjem na delovima zaostav{tine koji pripadajuostalim naslednicima. Dràlac mora biti savestan u momentukada je po~eo da vr{i fakti~ku vlast na stvari i sve do istekaroka potrebnog za odràj da bi mogao ste}i svojinu odràjem.Ako je dràlac postao nesavestan posle isteka roka potrebnogza sticawe svojine odràjem to ne}e uticati na sticawe svoji-ne, po{to se smatra da je on postao vlasnik u momentu isteka za-konom odre|enog roka za sticawe svojine.

Ukoliko sud zakqu~i da je dràlac savestan utvrdi}e da lije dràvina zakonita, po{to od toga zavisi koliko vremenatreba da protekne da bi se stekla svojina odràjem. (O tome ka-da se ima smatrati da je dràvina zakonita govori se u komen-taru ~l. 72.).

Lice koje drì tu|u pokretnu stvar kao savesni i zakonitidràlac sti~e pravo svojine na toj stvari odràjem ako jestvar dràlo najmawe tri godine (~lan 28. st. 1.).

Lice koje drì tu|u pokretnu stvar kao savesni a nezakoni-ti dràlac sti~e pravo svojine na toj stvari odràjem ako jestvar dràlo najmawe 10 godina (~lan 28. st. 3.).

Lice koje drì tu|u nepokretnu stvar kao savesni i zakoni-ti dràlac sti~e pravo svojine na toj stvari odràjem ako jestvar dràlo najmawe 10 godina (~lan 28. st. 2.).

Lice koje drì tu|u nepokretnu stvar kao savesni ali neza-koniti dràlac sti~e pravo svojine na toj stvari odràjem akoje stvar dràlo najmawe 20 godina (~lan 28. st. 4.).

Uzima se da je lice steklo pravo svojine na tu|oj stvari ko-ju drì istekom posledweg dana roka koji se traì za odre|e-nu vrstu odràja. Na primer, ako je jedno lice po~elo da vr{ifakti~ku vlast na jednom plugu dana 9.2.2002. godine kao save-sni i zakoniti dràlac, ste}i }e pravo svojine na tom pluguodràjem istekom 9.2.2005. godine.

3. Odràjem mogu sticati svojinu samo fizi~ka lica, aline i pravna lica. Ovo nije izri~ito re~eno u Zakonu, ali ovo

182


nesumwivo proizilazi iz odredbi datih u ~l. 28. Naime, osnov-ni uslov za sticawe svojine odràjem jeste da sticalac bude sa-vestan. „Savesnost“ kao pojam vezana je samo za fizi~ka lica.Kada se radi o pravnim licima, ne moè se utvr|ivati save-snost odnosno, nesavesnost pravnog lica. Moglo bi se govoritisamo o savesnosti odnosno nesavesnosti pojedinih fizi~kihlica koja rade u ime i za ra~un pravnog lica, ali ta fizi~kalica ne sti~u imovinu za sebe ve} za ra~un pravnog lica.

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STICAWE SVOJINE ODR@AJEM

Uslovi za sticawe svojine odràjemna nepokretnosti

Sentenca:Protekom 10 godina savestan i zakoniti dràlac nepokretno-

sti u svojini drugog lica odràjem originarno sti~e svojinu na tojnepokretnosti, koje pravo iskqu~uje svojinsko pravo prethodnogvlasnika. Pri tom se zakonitom dràvinom nepokretnosti smatrai dràvina ste~ena po osnovu re{ewa izvr{nog suda donetog shod-no sporazumu u~esnika u izvr{nom postupku radi fizi~ke deobe tenepokretnosti.

Povremeno sporadi~no kori{}ewe nepokretnosti od strane we-nog vlasnika ne uti~e na tok redovnog odràja zakonitog i savesnogdràoca.

Pravni osnov neophodan za ocenu zakonite dràvine postajeirelevantan u nedostatku savesne dràvine kao nu`nog uslova (ku-mulativnog ili samostalnog) za originarno sticawe svojine odr-àjem.

Iz obrazloèwa:...“ Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu tuìoci-protivtuèni

su pravni sledbenici sada pok. Q.W. koji je preminuo 1965. godine,~ija je zaostav{tina raspravqena ostavinskim re{ewem... kojim suza wegove zakonske naslednice ogla{eni supruga L.M. i ovde tuènaB.N., kao navodna usvojenica, i to svako sa po jednom polovinom ide-alnih delova wegove zaostav{tine koju je ~inilo 9 predmetnih kata-starskih parcela... Nakon smrti L.M. wena zaostav{tina je raspra-


183

USTANOVQEWE (KONSTITUISAWE) STVARNESLU@BENOSTI ODLUKOM SUDA ILI DRUGOG

DR@AVNOG ORGANA

^lan 53.

Odlukom suda ili drugog dràvnog organa stvarna slu`be-nost ustanovqava se kada vlasnik povlasnog dobra u celiniili delimi~no ne moè koristiti to dobro bez odgovaraju}egkori{}ewa poslu`nog dobra, kao i u drugim slu~ajevima od-re|enim Zakonom.

Slu`benost iz stava 1. ovog ~lana sti~e se danom pravno-sna`nosti odluke, ako Zakonom nije druga~ije odre|eno.

Na zahtev vlasnika poslu`nog dobra, nadle`ni dràvniorgan utvr|uje i odgovaraju}u naknadu koju je vlasnik povla-snog dobra duàn da plati vlasniku poslu`nog dobra. _________________________

Osnovni uslovi za konstituisawestvarne slu`benosti

1. Ve} je napred re~eno da pravo slu`benosti predstavqa te-ret za poslu`no dobro i da u velikoj meri ograni~ava vlasnikaposlu`nog dobra u ostvarivawu ovla{}ewa koja proizilaze izprava svojine. Zato pri konstituisawu slu`benosti treba po-stupati vrlo oprezno i krajwe restriktivno. A to zna~i da seslu`benost moè konstituisati samo u onim slu~ajevima kadavlasnik povlasnog dobra stvarno ne moè da koristi svoju ne-pokretnost u celosti ili delimi~no ako se ne konstitui{eslu`benost (na primer, kada vlasnik povlasnog dobra ne moèda ulazi u svoju parcelu, jer nema vezu sa javnim putem, ukoli-ko se ne otvori prolaz preko susedne parcele, i sli~no). Kada seima smatrati da vlasnik povlasnog dobra ne moè da koristisvoje dobro bez konstituisawa slu`benosti zavisi od konkret-nih okolnosti koje su razli~ite za svaki slu~aj. Zato je prvi inajva`niji zadatak suda u postupku za konstituisawe slu`be-nosti da svestrano analizira sve okolnosti konkretnog slu~a-

330


ja, i da izvede zakqu~ak da li je ili ne neophodno konstituisa-we slu`benosti. Tek kada zakqu~i da je neophodno konstitui-sawe slu`benosti, pristupi}e utvr|ivawu ostalih ~iwenica.O tome kada je neophodno da se konstitui{e slu`benost govorise u narednim izlagawima, gde se detaqnije analiziraju poje-dine vrste slu`benosti.

Konstituisawe slu`benosti moè biti odre|eno i nekimposebnim zakonom, pa tada treba postupiti u skladu sa odredba-ma koje to reguli{u.

2. Ako je slu`benost konstituisana odlukom suda ili dru-gog dràvnog organa, uzima se da je vlasnik povlasnog dobra ste-kao slu`benost na dan kada je odluka o konstituisawu postalapravnosna`na (stav 2.). Od dana pravnosna`nosti odluke vla-snik povlasnog dobra moè ostvariti ovla{}ewa koja proizi-laze iz prava slu`benosti. Dràvni organ koji je doneo odlukuo konstituisawu slu`benosti treba obavezno da tu odluku, kadona postane pravnosna`na, dostavi Upravi za katastar, da biovo pravo bilo upisano u katastar nepokretnosti. Upis u kata-star nepokretnosti nije uslov za sticawe prava slu`benosti uovom slu~aju, ali upis ovog prava ima izuzetan zna~aj za prav-nu sigurnost pravnih i fizi~kih lica.

3. Ako vlasnik poslu`nog dobra traì da mu vlasnik povla-snog dobra plati naknadu na ime konstituisawa slu`benosti,sud (ili drugi organ koji vodi postupak) mora doneti odluku ozahtevu za naknadu. Ukoliko vlasnik poslu`nog dobra nije sta-vio zahtev za naknadu, sud }e od wega zahtevati da se izjasni dali traì takvu naknadu ili ne. Ako se vlasnik poslu`nog do-bra izjasni da traì naknadu, sud }e od wega traìti da oprede-li iznos naknade. Ali, ako on ne bude hteo da opredeli iznos na-knade, {to se ~esto de{ava, sud }e i tada odlu~ivati o zahtevu zanaknadu. Iz formulacije odredbe date u stavu 3. ovog ~lana pro-izilazi da sud ne}e odlu~ivati o ovoj naknadi ako vlasnik po-slu`nog dobra ne bude dao izjavu da traì naknadu.

Kada vlasnik poslu`nog dobra traì naknadu, sud }e obave-zati vlasnika povlasnog dobra da mu plati naknadu. O visininaknade odlu~uje sud.

Visina naknade zavisi od konkretnih okolnosti, ali seipak mogu navesti dva osnovna kriterijuma na osnovu kojih se


331

odre|uje ova naknada. Visina ove naknade treba da zavisi od to-ga koliku materijalnu {tetu trpi vlasnik poslu`nog dobra ikoliko se smawuje wegova ukupna udobnost zbog konstituisawaslu`benosti. Na primer, kada se konstitui{e slu`benost pro-laza, vlasnik poslu`nog dobra ne moè da obra|uje zemqi{tepreko koga se slu`benost prostire, zbog ~ega trpi materijalnu{tetu. A, ako je slu`benost konstituisana kroz wegovo ku}noili ekonomsko dvori{te, wemu je u odre|enoj meri smawena sva-kodnevna udobnost pri kori{}ewu ku}nog ili ekonomskog dvo-ri{ta. Ali, ako je uspostavqena slu`benost provo|ewa podzem-nih vodova vlasnik poslu`nog dobra moè u budu}nosti imatisamo neznatnu {tetu, a naj~e{}e ova slu`benost uop{te ne uti-~e na smawewe udobnosti pri kori{}ewu poslu`nog dobra.

Konstituisawe slu`benosti prolaza

1. Vrste slu`benosti prolaza

Postoje tri vrste slu`benosti prolaza, i to:1) slu`benost kolskog prolaza;2) slu`benost pe{a~kog prolaza, i 3) slu`benost prolaza za progon stoke. Ovo su bitno razli~ite slu`benosti, gledano prema ovla-

{}ewima koja iz wih proizilaze i prema optere}ewima na po-slu`nom dobru. Zato sud treba da naloì vlasniku povlasnogdobra da u tu`benom zahtevu precizno navede koje slu`benostitraì. Isto tako, sud u presudi mora jasno da navede koja se slu-`benost konstitui{e. Ako ovo u presudi nije precizno defini-sano, skoro sigurno }e ubrzo do}i do spora me|u strankama okoovla{}ewa koja proizilaze iz tako konstituisane slu`benosti.

2. Ovla{}ewa koja proizilaze iz pojedinih vrsta slu`benosti prolaza

Kada je konstituisana slu`benost kolskog prolaza vlasnikpovlasnog dobra ima ovla{}ewe da prolazi tim putem zapre-

332


`nim vozilom i svim vrstama motornih vozila, ukqu~uju}i tui radne ma{ine, u svako doba dana, zatim da tim putem prolazipe{ke i on i ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva i sva li-ca koja dolaze u wegovo porodi~no doma}instvo. On je ovla{}eni da progoni stoku tim putem, jer se time ne pove}ava teret naposlu`nom dobru.

Radi odràvawa puta u upotrebqivom stawu, treba uzeti davlasnik povlasnog dobra ima ovla{}ewe da put nasipa svimtvrdim materijalima, s obzirom da savremeni na~in ìvota na-me}e potrebu za stalnim kori{}ewem motornih vozila. U prak-si se pojavilo kao sporno da li vlasnik povlasnog dobra imaovla{}ewe da put betonira i asfaltira i, u vezi sa tim, da limoè skinuti gorwi rastresiti sloj zemqi{ta sa pravca kudase prostire slu`benost pre nego pristupi asfaltirawu ili be-tonirawu. S obzirom da je stalna upotreba raznih vrsta motor-nih vozila postala nu`na, a da se vozila mogu normalno kreta-ti samo po tvrdim podlogama, vaqa uzeti da je vlasnik povla-snog dobra ovla{}en da put betonira i asfaltira. Po{to vaqa-no betonirawe i asfaltirawe puta zahteva prethodno uklawa-we povr{inskog sloja zemqi{ta, nu`no je dati ovla{}ewe vla-sniku povlasnog dobra da ukloni ovaj sloj.

Slu`benost pe{a~kog prolaza daje ovla{}ewe vlasniku po-vlasnog dobra da on i ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva,kao i sva lica koja dolaze u wegovo porodi~no doma}instvo,prolaze pe{ke tim putem u svako doba dana. Treba uzeti da sevlasnik povlasnog dobra moè kretati pe{a~kom stazom na bi-ciklu i motorciklu, jer savremeni na~in ìvota name}e potre-bu za stalnim kori{}ewem ovih prevoznih sredstava, a kreta-we stazom na biciklu i motorciklu ne pove}ava zna~ajnije te-rete na poslu`nom dobru.

Vlasniku povlasnog dobra treba priznati i ovla{}ewe dape{a~ku stazu nasipa tvrdim materijalima, kao i da je asfal-tira i betonira, s tim da mu ne treba dati ovla{}ewe da prepristupawa ure|ewu puta skida gorwi sloj zemqi{ta, jer za tonema potrebe kada se pe{a~ka staza nasipa tvrdim materijali-ma ili betonira ili asfaltira.

Nasipawe pe{a~kog i kolskog puta tvrdim materijalima jenu`no da bi se oni mogli normalno koristiti. Betonirawe i


333

asfaltirawe nije nu`no, ali betoniran ili asfaltiran putznatno poboq{ava udobnosti vlasnika povlasnog dobra, a isto-vremeno neznatno pove}ava optere}ewe poslu`nog dobra. Zato seprotivqewe vlasnika poslu`nog dobra betonirawu i asfalti-rawu puta ne moè smatrati opravdanim.

Slu`benost prolaza za progon stoke daje ovla{}ewe vlasni-ku poslu`nog dobra da tim putem vodi ili proteruje sve vrstedoma}ih ìvotiwa, u svako doba dana, u neograni~enom broju.Na~in progona stoke odre|uje sam vlasnik povlasnog dobra, stim {to ne sme dopustiti da stoka pri~iwava {tetu vlasnikuposlu`nog dobra. Vlasniku povlasnog dobra koji ima ovu slu-`benost treba priznati i ovla{}ewe da tim putem prolazi pe-{ke on i ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva, i lica kojadolaze u wegovo porodi~no doma}instvo, jer mu ovakvo ovla{}e-we omogu}ava lak{e organizovawe raznih aktivnosti, a isto-vremeno, postojawe takvog ovla{}ewa ne pove}ava zna~ajnijeterete na poslu`nom dobru.

Vlasnik povlasnog dobra koji ima slu`benost prolaza zaprogon stoke nema ovla{}ewe da tim putem prolazi bilo ka-kvim vozilima. Vlasnik povlasnog dobra nema ovla{}ewe daovaj prolaz nasipa tvrdim materijalima, niti da ga betonira,niti asfaltira, jer ovo nije neophodno za normalno kori{}eweprolaza za progon stoke.

3. Uslovi za konstituisawe pojedinih vrsta slu`benosti prolaza

Slu`benost prolaza moè biti konstituisana samo onda ka-da su ispuweni odre|eni uslovi. Ti uslovi su razli~iti za sva-ku od navedenih slu`benosti.

Prilikom konstituisawa slu`benosti prolaza mora se po-smatrati povlasno dobro kao jedna celina (jedan kompleks), ne-zavisno od toga iz koliko parcela se taj kompleks sastoji, gle-dano prema stawu u katastarskom operatu. Pri tom se ceni ka-kav je poloàj tog kompleksa na licu mesta u odnosu na okoli-nu, a naro~ito da li se grani~i sa javnim putem i u kom delu.Zna~ajno je i da se analizira iz kojih se posebnih celina sasto-ji taj kompleks, posebno da li je u wegovom sastavu ku}no i eko-

334


nomsko dvori{te. Naro~itu pa`wu vaqa obratiti na reqefnekarakteristike kompleksa, tj. da li je ravan ili blago strmili vrlo strm, da li na wemu ima mo~varnih delova i sli~no.Od ovih karakteristika zavisi da li postoje uslovi za konsti-tuisawe odre|ene slu`benosti prolaza.

a) Kada se povlasno dobro, prema stawu na licu mesta, negrani~i sa javnim putem, postoje uslovi za konstituisawe slu-`benosti kolskog prolaza. Nije od zna~aja kakvo je stawe u ur-banisti~kom planu i da li je predvi|ena izgradwa javnog putapored povlasnog dobra, ve} je odlu~uju}e kakvo je stvarno stawena licu mesta u momentu dono{ewa prvostepene presude.

Ako se povlasno dobro grani~i sa javnim putem i to delomkoji je vrlo strm, i preko koga se moè postaviti kolski put sa-mo uz ogromne tro{kove, ili ako se povlasno dobro grani~i sarekom a reka sa javnim putem, pa bi se povlasno dobro moglo po-vezati sa javnim putem postavqawem mosta ~ija bi izgradwa ko-{tala mnogo, postoje uslovi za konstituisawem slu`benostikolskog prolaza, jer se ne moè zahtevati od vlasnika povla-snog dobra da se izloì tako velikim tro{kovima.

Kada se povlasno dobro grani~i sa zemqi{tem koje pripadaauto putu u delu gde nije dozvoqen izlazak na auto put, a ne gra-ni~i se sa drugim javnim putem, ima uslova za konstituisaweslu`benosti kolskog prolaza, jer se u ovim okolnostima u po-vlasnu parcelu ne moè u}i vozilom sa javnog puta.

Ukoliko se povlasno dobro grani~i sa javnim putem u jed-nom delu, ali je taj put zbog poloàja javnog puta vi{estrukoduì nego {to bi bio put ~ije se konstituisawe traì, nemauslova za konstituisawe slu`benosti kolskog prolaza, jer jerazlika u duìni kod kolskog puta od malog zna~aja.

Ako je povlasno dobro po kulturi wiva, livada, pa{wak ili{uma, a postoje uslovi za konstituisawe kolske slu`benosti,onda se moè konstituisati samo sezonska kolska slu`benost,ali ne i stalna slu`benost, jer se i konstituisawem sezonskeslu`benosti mogu podmirivati potrebe vlasnika povlasnog do-bra. Ukoliko se na povlasnom dobru nalazi ku}a ili ekonomskazgrada, mora se konstituisati stalna kolska slu`benost.

b) Kada se povlasno dobro ne grani~i sa javnim putem posto-je uslovi za konstituisawe slu`benosti pe{a~kog prolaza. Ka-


335

da se povlasno dobro grani~i sa zemqi{tem koje pripada autoputu u delu gde nije dozvoqen izlazak na auto put, a ne grani~ise sa drugim javnim putem, ima uslova za konstituisawe slu-`benosti pe{a~kog prolaza, jer se u ovim okolnostima sa jav-nog puta ne moè u}i u povlasnu parcelu ni pe{ke.

Ako se povlasno dobro grani~i sa javnim putem u bilo komdelu, na~elno se moè konstatovati da nema uslova za konstitu-isawe slu`benosti pe{a~kog prolaza, ~ak i kada je povlasnodobro strmo u delu gde se grani~i sa javnim putem, jer se pe{a~-ka staza moè oformiti i na strmom terenu. Izuzetno, ako je po-vlasno dobro izrazito strmo u delu gde se grani~i sa javnim pu-tem u toj meri da se ne moè oformiti bezbedna pe{a~ka staza,ili ako je u tom delu ve}a bara, onda postoje uslovi za konsti-tuisawe slu`benosti pe{a~kog prolaza.

Prilikom izvo|ewa zakqu~ka da li postoje uslovi za kon-stituisawe slu`benosti pe{a~kog prolaza mora se utvrditi ikakav je poloàj povlasnog dobra u odnosu na javne objekte tognaseqa, kao {to su: {kola, zdravstvena ambulanta, autobuskastanica, prodavnica i drugo, jer vlasnik povlasnog dobra i ~la-novi wegovog porodi~nog doma}instva svakodnevno odlaze doovih objekata i nazad, pa je za wih od izuzetnog zna~aja da pe-{a~ki put do ovih objekata bude {to kra}i. Ako se povlasno do-bro grani~i sa javnim putem ali je pe{a~ki put tim pravcem dojavnih objekata naseqa vi{estruko duì zbog duìne javnog pu-ta iz tog pravca (na primer, zbog strmog terena put se sastoji izvi{e krivina ili zbog izgradwe gra|evinskih objekata du` du-ge ulice mora se i}i do naredne popre~ne ulice, i sli~no), po-stoje uslovi za konstituisawe slu`benosti pe{a~kog prolaza.Osnovan je zahtev za konstituisawe pe{a~kog prolaza i kada setraì postavqawe pe{a~ke staze od jednog dela javnog puta dodrugog dela javnog puta a preko poslu`nih parcela, gde bi stazasluìla kao pre~ica za stanovnike jednog dela naseqa do jav-nih objekata, ako je pe{a~ki put preko ovakve staze vi{estrukokra}i od javnog puta. Ali, i kada su ispuweni ovi uslovi trebaodbiti zahtev za konstituisawe slu`benosti pe{a~kog prolazaako se traì postavqawe pe{a~kog prolaza kroz ku}no ili eko-nomsko dvori{te vlasnika poslu`nog dobra, jer prolaz krozku}no ili ekonomsko dvori{te predstavqa ogroman teret za

336


vlasnika poslu`nog dobra, pa takav prolaz moè biti posta-vqen samo kada se ni na koji drugi na~in ne moè obezbediti ve-za povlasnog dobra sa javnim putem.

v) Ako se povlasno dobro ne grani~i sa javnim putem i akonije konstituisana slu`benost kolskog prolaza za to povlasnodobro, onda postoje uslovi za konstituisawe slu`benosti pro-laza za progon stoke. Ukoliko se povlasno dobro grani~i sa jav-nim putem u delu koji je toliko strm da se ne moè wime posta-viti prolaz za bezbedan progon stoke, ili ako je u tom delu ve-}a bara koja spre~ava bezbedno prolaèwe pe{ke, onda imauslova za konstituisawe slu`benosti prolaza za progon stoke.

Kada sud zakqu~i da postoji potreba za konstituisawe slu-`benosti bilo kog prolaza, ali da pravac koji je ozna~en u tu`binije najpogodniji za postavqawe takvog prolaza ve} da u okoli-ni ima neki drugi povoqniji pravac (ceweno svestrano sa svihaspekata), a taj pravac nije obuhva}en alternativnim ili even-tualnim tu`benim zahtevom, odbi}e tu`beni zahtev. Naime, sudmora objektivno da ceni preko koje od parcela koje okruùju po-vlasnu parcelu je najopravdanije postaviti prolaz, a ne da po-stupa samo u skladu sa èqom vlasnika povlasnog dobra.

Ne treba dozvoliti konstituisawe slu`benosti prolaza,iako su ispuweni napred navedeni uslovi, ako je vlasnik po-vlasnog dobra izgradwom objekata na povlasnom dobru onemogu-}io prilaz u pojedine delove povlasnog dobra, po{to je samstvorio takvo stawe. Ako vlasnik povlasnog dobra traì kon-stituisawe slu`benosti prolaza u ovakvom slu~aju, wegov po-stupak je suprotan na~elu savesnosti i po{tewa, jer on stvarasebi pogodnosti na teret tre}ih lica.

Ako je vlasnik povlasne parcele, koja je imala obezbe|enprolaz preko kompleksa ustupioca, kupio povlasnu parceluili je dobio na poklon, ili je stekao putem trampe, pa traìkonstituisawe slu`benosti prolaza preko parcela tre}ih li-ca za ulaz u tu parcelu, wegov tu`beni zahtev treba odbiti, ia-ko su ispuweni svi napred navedeni uslovi da se slu`benostkonstitui{e, po{to je sam sebe doveo u takvo stawe, jer prili-kom sticawa parcele nije vodio ra~una o obezbe|ewu prolaza zaparcelu koju sti~e. U ovakvim slu~ajevima wemu treba dozvoli-ti konstituisawe slu`benosti samo preko parcela koje su vla-


337

sni{tvo lica od koga je stekao parcelu, ili lica koje je prav-ni sledbenik vlasnika kompleksa u ~ijem sastavu je bila povla-sna parcela.

Ukoliko parcela koju je steklo lice nije povezana sa parce-lama lica od koga je ste~ena, a ni pre sticawa nije imala obez-be|en prolaz, onda se slu`benost ima konstituisati pravcemkojim se najmawe optere}uje poslu`no dobro, bez obzira ko jevlasnik poslu`nog dobra.

4. Odre|ivawe pravca prostirawa slu`benosti prolaza i {irine prolaza

Kada sud zakqu~i da postoji potreba za konstituisawemslu`benosti prolaza, pristupi}e odre|ivawu pravca prostira-wa prolaza i {irine prolaza. Pravac prostirawa prolaza za-visi od okolnosti na licu mesta, a te okolnosti su razli~ite usvakom konkretnom slu~aju. Ipak, mo`e se postaviti vi{e op-{tih pravila kojih se sud treba pridr`avati prilikom odre-|ivawa pravca prostirawa prolaza.

Prvo i osnovno pravilo je da prolaz treba postaviti prav-cem kojim se najmawe optere}uje poslu`no dobro.

Drugo pravilo je da prolaz treba postaviti pravcem kojiomogu}uje vlasniku povlasnog dobra da optimalno koristi svo-je dobro.

Svi mogu}i pravci prostirawa prolaza moraju biti detaq-no analizirani sa aspekta oba ova pravila.

Prolaz nikada ne treba postaviti kroz ku}no dvori{te vla-snika poslu`nog dobra, osim ako nema tehni~kih mogu}nosti dase prolaz postavi drugim pravcem.

Prolaz ne treba postaviti ni kroz ekonomsko dvori{te vla-snika poslu`nog dobra, osim ako nema tehni~kih mogu}nosti dase prolaz postavi drugim pravcem.

Postavqawem prolaza kroz ku}no dvori{te ili kroz eko-nomsko dvori{te maksimalno se optere}uje poslu`no dobro.Optere}ewe se ogleda posebno u ozbiqnom naru{avawu intim-ne atmosfere u ovim prostorima, {to te{ko poga|a vlasnikaposlu`nog dobra i ~lanove wegovog porodi~nog doma}instva.

338


Po shvatawu Vrhovnog suda, zahtev za utvr|ivawe odgovaraju}enaknade za ustanovqenu stvarnu slu`benost moè vlasnik poslu`nogdobra postaviti prema vlasniku povlasnog dobra u parnici za ustano-vqewe slu`benosti, ili kasnije u posebnoj parnici. Ova naknada od-re|uje se u jednokratnom iznosu, srazmerno smawenoj trì{noj vred-nosti poslu`nog dobra, zbog optere}ivawa slu`beno{}u, a ne moè seodre|ivati vi{ekratno u vidu smawenih prinosa poslu`nog dobra...“

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5857/94. od 20.12.1994. g.)

Dejstvo tu`be za konstituisawe slu`benosti

Sentenca:Tuènikova tu`ba za konstituisawe slu`benosti nije razlog

za odlagawe izvr{ewa pravnosna`ne presude ~ijim se izvr{ewemtraì uklawawe elektri~nih kablova, s obzirom da je preko parce-le tuìoca mimo propisa sprovedena elektri~na linija koja ne mo-è da opstane i mora biti uklowena.

(Odluka Okru`nog suda u Prokupqu, G`. 636/96. od 24.9.1996. g.)

STICAWE STVARNE SLU@BENOSTI ODR@AJEM

^lan 54.

Stvarna slu`benost sti~e se odràjem kada je vlasnik po-vlasnog dobra fakti~ki ostvarivao slu`benost za vreme od20 godina, a vlasnik poslu`nog dobra se tome nije protivio.

Stvarna slu`benost se ne moè ste}i odràjem ako je vr-{ena zloupotrebom poverewa vlasnika ili dràoca poslu-`nog dobra, silom, prevarom, ili ako je slu`benost ustupqe-na do opoziva. _________________________

1. U sudovima se stalno vodi veliki broj sporova po tu`ba-ma kojima se traì da sud utvrdi da je neko lice steklo slu`be-

366


nost odràjem. Ovi sporovi, obi~no dugo traju i vrlo su kom-plikovani. Zato je ovo pitawe neophodno detaqno analizirati.

2. Stvarna slu`benost se moè ste}i odràjem, shodno od-redbi iz stava 1. ovog ~lana, ali je potrebno da budu ispuwena~etiri uslova, i to:

a) da je vlasnik povlasnog dobra fakti~ki ostvarivao slu-`benost,

b) da je ostvarivao slu`benost najmawe 20 g. (na primer, daje vlasnik povlasnog dobra prolazio spornim prolazom najma-we 20 g.),

v) da je vlasnik poslu`nog dobra znao da vlasnik povlasnogdobra fakti~ki ostvaruje slu`benost, i

g) da se vlasnik poslu`nog dobra nije tome protivio ni nakoji na~in.

a) Ima se smatrati da je vlasnik povlasnog dobra fakti~kivr{io slu`benost ako se pona{ao kao da ima pravo te slu`be-nosti na primer, ako su vlasnik povlasnog dobra i ~lanovi we-govog porodi~nog doma}instva prolazili spornim putem premasvojim potrebama, bez bojazni da }e ih videti vlasnik poslu-`nog dobra i bez traèwa saglasnosti od vlasnika poslu`nogdobra da pro|u tim putem, ili ako su uzimali vodu sa spornogizvora prema svojim potrebama, bez traèwa saglasnosti odvlasnika poslu`nog dobra i bez obazirawa da li }e ih videtivlasnik poslu`nog dobra, i sli~no.

Kada se radi o slu`benosti prolaza, ~este su situacije davlasnik povlasnog dobra prolazi preko tu|e parcele raznimpravcima, kako mu kada odgovara. To se naro~ito de{ava kada jeposlu`no dobro daleko od ku}e vlasnika poslu`nog dobra. Tadavlasnik povlasnog dobra, koriste}i ove okolnosti, traì da seutvrdi da je stekao slu`benost odràjem.

Ovde se postavqa pitawe da li se u ovim slu~ajevima imasmatrati da je vlasnik povlasnog dobra fakti~ki ostvarivaoslu`benost prolaza preko ove parcele, kako to redovno tvrdivlasnik povlasnog dobra. Treba uzeti da vlasnik povlasnog do-bra nije fakti~ki ostvarivao slu`benost prolaza u ovakvimslu~ajevima jer nije prolazio stalno istim pravcem, i da se ni-su stekli uslovi za sticawe slu`benosti odràjem. Kada nekoprolazi preko tu|e parcele raznim pravcima, on se ne pona{a


367

kao da ima slu`benost prolaza, jer postojawe slu`benosti pro-laza uvek podrazumeva precizno definisan pravac prostirawaprolaza. Iz ovakvog pona{awa odre|enog lica pouzdano se mo-è zakqu~iti da je tom licu jasno da ono nema slu`benost pro-laza i da prolazi preko konkretne parcele bez znawa i odobre-wa vlasnika parcele, zloupotrebqavaju}i ~iwenicu da je par-cela udaqena od vlasnikove ku}e, zbog ~ega vlasnik ne moèstalno da kontroli{e ko prolazi preko parcele.

b) Vlasnik povlasnog dobra treba da je ostvarivao slu`be-nost na na~in opisan u ta~ki a), najmawe 20 godina.

Vlasnik poslu`nog dobra treba da je ostvarivao slu`benostneprekidno najmawe 20 godina. Ako je bilo prekida u ostvari-vawu slu`benosti u toku tih 20 godina, onda nije ispuwen ovajuslov.

Nije bitno koje je lice u tih 20 godina bilo vlasnik povla-snog dobra i da li se vlasnik povlasnog dobra mewao, jer je no-silac prava slu`benosti svagda{wi vlasnik povlasnog dobra,pa se novom vlasniku povlasnog dobra ima ra~unati vreme u ko-me su prethodni vlasnici povlasnog dobra ostvarivali tu slu-`benost.

v) Potrebno je da je vlasnik poslu`nog dobra znao da vla-snik povlasnog dobra fakti~ki ostvaruje slu`benost (naprimer, da je vlasnik poslu`nog dobra znao da vlasnik povla-snog dobra i ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva prolazepreko wegovog zemqi{ta).

Da bi sud mogao da izvede pouzdan zakqu~ak da li je vlasnikposlu`nog dobra znao da vlasnik povlasnog dobra fakti~kiostvaruje slu`benost, potrebno je da budu utvr|ene brojne ~iwe-nice, jer u ovim sporovima vlasnik povlasnog dobra gotovo uvektvrdi da je vlasnik poslu`nog dobra znao da on ostvaruje slu-`benost, a vlasnik poslu`nog dobra tvrdi da on to nije znao.

Prvo treba utvrditi koliko je poslu`no dobro udaqeno odku}nog i ekonomskog dvori{ta vlasnika poslu`nog dobra i ka-kav mu je poloàj. Ako je poslu`na parcela u sastavu ku}nogili ekonomskog dvori{ta vlasnika poslu`nog dobra, ili segrani~i sa ovim dvori{tima, ili je u blizini ku}nog ili eko-nomskog dvori{ta vlasnika poslu`nog dobra i na takvom polo-àju da se vidi iz ku}nog ili ekonomskog dvori{ta, onda je naj-

368


pouzdanija pretpostavka da je vlasnik poslu`nog dobra znao davlasnik povlasnog dobra fakti~ki ostvaruje ovu slu`benost,pod uslovom da je vlasnik poslu`nog dobra ìveo stalno u tojku}i. Ukoliko je poslu`na parcela udaqena od ku}nog i eko-nomskog dvori{ta vlasnika poslu`nog dobra i na takvom polo-àju da se ne vidi iz ovih dvori{ta, onda je najpouzdanija pret-postavka da vlasnik poslu`nog dobra nije znao da vlasnik po-vlasnog dobra fakti~ki ostvaruje slu`benost. Ne moè se vla-sniku poslu`nog dobra nametati obaveza da redovno odlazi naparcele koje su udaqene od wegovog ku}nog i ekonomskog dvori-{ta i da tamo bude na „straì“ da bi utvrdio ko prolazi prekowegovog zemqi{ta. Kada je poslu`na parcela udaqena od ku}nogi ekonomskog dvori{ta i na takvom poloàju da se ne vidi izovih dvori{ta, te okolnosti ~esto zloupotrebqavaju tre}a licapa prolaze preko tih parcela bez znawa i odobrewa vlasnika, akasnije u sporu pred sudom tvrde da su tuda prolazili i da je zato znao vlasnik poslu`nog dobra, a da se tome nije protivio.

Zatim, vaqa utvrditi gde su ìveli vlasnik poslu`nog do-bra i ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva za vreme u komeje vlasnik povlasnog dobra navodno ostvarivao slu`benost. Akosu oni u tom periodu ili u ve}em delu tog perioda ìveli udrugom mestu ili u inostranstvu, onda je gotovo sigurno da ni-su znali da vlasnik povlasnog dobra fakti~ki vr{i konkretnuslu`benost. Ovakve situacije su u na{oj sredini vrlo ~este ne-koliko zadwih decenija.

g) Ako sud zakqu~i da je vlasnik poslu`nog dobra znao davlasnik povlasnog dobra fakti~ki ostvaruje slu`benost, po-trebno je utvrditi da li se vlasnik poslu`nog dobra tome pro-tivio.

Ima se smatrati da se vlasnik poslu`nog dobra protiviopostupcima vlasnika povlasnog dobra ako je na bilo koji na-~in, bilo verbalno, bilo nekim fakti~kim radwama, jasno sta-vio do znawa vlasniku povlasnog dobra da on nema pravo slu-`benosti koju ostvaruje, i da se on - vlasnik poslu`nog dobraprotivi takvom wegovom pona{awu. Na primer, kada vlasnikpovlasnog dobra prolazi preko parcele vlasnika poslu`nog do-bra, ima se uzeti da se vlasnik poslu`nog dobra tome protivioako mu kaè: „Nema{ pravo da prolazi{ tuda“, ili „Nemoj da


369

te vi{e vidim da ide{ preko moje parcele“, ili, „Kako sme{tuda da prolazi{“, ili „Gde si po{ao, nije ti to o~evina“, isli~no. Tako|e se ima uzeti da se vlasnik poslu`nog dobra pro-tivio vlasniku povlasnog dobra u ostvarivawu slu`benostiako je na prolaz stavio prepreku, ili na prolaz stavio tablu sanatpisom „Zabrawen prolaz“, ili iskopao kanal preko prolaza,i sli~no. Tako|e treba zakqu~iti da se vlasnik poslu`nog do-bra protivio pona{awu vlasnika povlasnog dobra, ako je: pod-neo prijavu MUP-u protiv wega zato {to preduzima radwe kojemoè da vr{i samo nosilac prava slu`benosti, ili ako je pod-neo prijavu mesnoj zajednici zbog takvog pona{awa vlasnikapovlasnog dobra, ili ako je podneo tu`bu zbog smetawa dràvi-ne ili smetawa svojine protiv vlasnika povlasnog dobra, iliako tu`bom traì da se utvrdi da vlasnik povlasnog dobra ne-ma pravo slu`benosti koju vr{i, i sli~no.

Ako sva ~etiri napred navedena uslova nisu kumulativnoispuwena, vlasnik povlasnog dobra ne moè ste}i konkretnuslu`benost odràjem.

Ako su ispuwena sva ~etiri navedena uslova, treba uzeti daje vlasnik povlasnog dobra stekao slu`benost koju je fakti~kiostvarivao istekom zadweg dana traènog roka, tj. roka od 20godina. Ovaj rok treba ra~unati po~ev sa prvim danom kada jevlasnik povlasnog dobra fakti~ki po~eo da vr{i radwe kojeproizilaze iz prava konkretne slu`benosti.

3. Prema odredbi iz stava 2. ovog ~lana, slu`benost se ne mo-è ste}i odràjem u slede}im slu~ajevima:

a) ako je vlasnik povlasnog dobra vr{io radwe koje proizi-laze iz prava slu`benosti na taj na~in {to je zloupotrebio po-verewe vlasnika ili dràoca poslu`nog dobra;

b) ako je vlasnik povlasnog dobra vr{io ove radwe uz pri-menu sile;

v) ako je vlasnik povlasnog dobra vr{io ove radwe uz pri-menu prevare prema vlasniku poslu`nog dobra, i

g) ako je vlasnik poslu`nog dobra dozvolio vlasniku povla-snog dobra da ostvaruje slu`benost sve dok mu on ne saop{ti daprestane sa vr{ewem radwi koje proizilaze iz te slu`benosti.

a) Ako je vlasnik ili dràlac poslu`nog dobra u vi{e na-vrata dozvoqavao vlasniku povlasnog dobra da preduzima poje-

370


vao slu`benost za vreme od 20 g., a vlasnik poslu`nog dobra se tomenije protivio.

(Odluka Okru`nog suda u Vaqevu, G`. 122/05. od 11.2.2005. g.)

Naknada za stvarnu slu`benost

Sentenca:Ako je tuèni pravo slu`benosti stekao po osnovu odràja, ta-

da tuìocu kao vlasniku poslu`nog dobra ne pripada odgovaraju}anaknada.

(Odluka Okru`nog suda u Poàrevcu, G`. 187/99. od 15.2.1999. g.)

^lan 55.Brisan sa 29/96

UTVR\IVAWE POSTOJAWA STVARNE SLU@BENOSTI

^lan 56.

Vlasnik povlasnog dobra moè zahtevati da se prema vla-sniku poslu`nog dobra utvrdi postojawe stvarne slu`benosti.

Na tu`bu iz stava 1. ovog ~lana shodno se primewuju od-redbe ~l. 37. st. 2. ovog Zakona._________________________

Osnovna pravila

1. Vlasnik povlasnog dobra moè podneti tu`bu sudu i tra-ìti da se prema vlasniku poslu`nog dobra utvrdi da postojiodre|ena stvarna slu`benost. Vlasnik povlasnog dobra ovu tu-`bu naj~e{}e podnosi kada mu vlasnik poslu`nog dobra ospo-rava postojawe odre|ene slu`benosti. Ali, vlasnik povlasnog


381

dobra moè podneti ovu tu`bu i kada vlasnik poslu`nog dobrane osporava postojawe slu`benosti, jer èli da se postojawetog prava utvrdi presudom.

Ovu tu`bu moè podneti vlasnik povlasnog dobra u svako do-ba, pa i ako nema ni presudu kojom je ranije utvr|eno postojawe teslu`benosti, ni presudu kojom je konstituisana ta slu`benost.

Ako vlasnik povlasnog dobra ima presudu kojom je konsti-tuisana ta slu`benost, ili presudu kojom je utvr|eno postoja-we te slu`benosti, pa podnese tu`bu za utvr|ivawe postojawaslu`benosti u vremenu od dana pravnosna`nosti presude do da-na kada se navr{avaju tri godine od pravnosna`nosti presude,ovu tu`bu treba odbaciti kao nedopu{tenu, uz obrazloèwe dase radi o presu|enoj stvari. U ovom periodu vlasnik povlasnogdobra moè samo traìti izvr{ewe presude koju ima, jer slu-`benost nije mogla prestati po{to nisu protekle tri godine oddana pravnosna`nosti presude.

Ukoliko vlasnik povlasnog dobra koji ima presudu kojom jekonstituisana slu`benost ili presudu kojom je utvr|eno posto-jawe slu`benosti, podnese tu`bu za utvr|ivawe postojawa slu-`benosti posle proteka roka od tri godine od dana pravnosna-`nosti presude koju ima, ta tu`ba je dopu{tena i sud po woj mo-ra postupati, jer slu`benost prestaje kada se vlasnik poslu-`nog dobra protivi wenom vr{ewu, a vlasnik povlasnog dobrane vr{i slu`benost tri uzastopne godine, shodno odredbi izstava 1. ~lana 58. Zakona, pa se po proteku tri godine od danapravnosna`nosti presude vlasnik poslu`nog dobra moè po-zvati na ovu odredbu.

Kada vlasnik povlasnog dobra ima ugovor o sticawu slu`be-nosti, bilo da je ugovor overen od strane suda, bilo da nije ove-ren, bilo da je wegovo pravo upisano u javnu kwigu, bilo da ni-je upisano, on moè u svako doba podneti ovu tu`bu.

2. Vlasnik povlasnog dobra u tu`bi moè tvrditi da je ste-kao slu`benost na jedan od tri na~ina:

a) na osnovu pravnog posla; b) odlukom suda ili drugog dràvnog organa, ili v) odràjem.a) Ako vlasnik povlasnog dobra traì da se utvrdi da je ste-

kao slu`benost na osnovu pravnog posla, treba utvrditi da li

382


su ispuweni uslovi za sticawe slu`benosti putem pravnog po-sla, {to je detaqno prikazano u komentaru ~l. 52. ovog Zakona.Ako vlasnik poslu`nog dobra tvrdi da je slu`benost prestalashodno odredbi iz stava 1. ~l. 58., ili shodno odredbi iz stava3. ~l. 58. ovog Zakona, ili shodno odredbi iz stava 2. ~l. 58., ilishodno odredbi iz stava 2. i 3. ~l. 59., onda se moraju utvrditi~iwenice vezane za ove navode, o ~emu se detaqno govori u ko-mentarima navedenih odredbi.

b) Ukoliko vlasnik povlasnog dobra tvrdi da je stekao slu-`benost na osnovu odluke suda ili drugog dràvnog organa, tre-ba utvrditi ~iwenice o kojima je detaqno govoreno u komenta-ru ~l. 53. ovog Zakona. Ako vlasnik poslu`nog dobra tvrdi da jeslu`benost prestala, i te ~iwenice se moraju utvrditi.

v) Kada vlasnik povlasnog dobra navede u tu`bi da je stekaoslu`benost odràjem, treba utvrditi ~iwenice o kojima je de-taqno govoreno u komentaru ~l. 54. ovog Zakona. Kada vlasnikposlu`nog dobra tvrdi da je slu`benost prestala, onda se mora-ju utvrditi i ~iwenice vezane za wegove navode.

3. U sporu po tu`bi za utvr|ivawe postojawa slu`benostituènik moè isticati prigovor da je slu`benost prestala.Ako istakne ovakav prigovor, sud mora utvr|ivati ~iwenicevezane za ovaj prigovor i odbiti tu`beni zahtev kao neosnovanako utvrdi da je slu`benost prestala. U ovim slu~ajevima tuè-nik ne mora podnositi protiv tu`bu.

Ali, ako tuènik istakne prigovor da slu`benost vi{e ni-je potrebna, takav prigovor sud ne}e razmatrati. Ukoliko tuè-nik èli da sud utvrdi da li je prestala potreba za slu`beno-{}u, on mora podneti protivtu`bu i traìti da se slu`benostukine zbog toga {to je prestala potreba za wenim postojawem.

4. Vlasnik poslu`nog dobra moè podneti tu`bu da se utvr-di da prema vlasniku povlasnog dobra ne postoji odre|ena slu-`benost. U ovoj tu`bi vlasnik poslu`nog dobra moè da tvrdida vlasnik povlasnog dobra uop{te nije stekao slu`benost, ilida je izgubio slu`benost shodno odredbama iz ~l. 58. st. 1. i 3. i~l. 59. st. 3. ovog Zakona.

5. U odredbi iz stava 2. ovog ~lana stoji da se na tu`bu zautvr|ivawe postojawa prava stvarne slu`benosti „shodno pri-mewuju odredbe ~l. 37. st. 2 ovog Zakona“. Ova odredba je pogre-


383

{no formulisana, pa je u celosti neprimewiva. Naime, u od-redbi iz ~l. 37. st. 2. ovog Zakona stoji da „vlasnik mora doka-zati da na stvari ~iji povra}aj traì ima pravo svojine, kao ida se stvar nalazi u fakti~koj vlasti tuènog.“ Ove ~iwenicese po tu`bi za utvr|ivawe postojawa ili nepostojawa stvarneslu`benosti uop{te ne utvr|uju, ve} sasvim druge ~iwenice,{to se vidi iz napred izloènog.

Postupak po tu`bi za utvr|ivawe postojawa slu`benosti i po tu`bi za utvr|ivawe nepostojawa

slu`benosti prolaza

1. Ovo su u praksi naj~e{}e tu`be vezane za pravo slu`beno-sti. U sporu izme|u vlasnika povlasnog dobra i vlasnika po-slu`nog dobra, a u vezi slu`benosti prolaza, obi~no vlasnikpovlasnog dobra podnosi tu`bu radi smetawa dràvine pravaslu`benosti. Ako on uspe u dràvinskom sporu, onda vlasnikposlu`nog dobra podnosi tu`bu za utvr|ivawe nepostojawaprava slu`benosti prolaza. Ukoliko vlasnik povlasnog dobrane uspe u dràvinskom sporu, onda on podnosi tu`bu za utvr|i-vawe postojawa prava slu`benosti prolaza.

2. U postupku po tu`bi za utvr|ivawe postojawa slu`beno-sti prolaza i tu`bi za utvr|ivawe nepostojawa slu`benostiprolaza, u zgradi suda treba odràti samo pripremno ro~i{te,dok se glavna rasprava obavezno mora odràti na licu mesta. Napripremnom ro~i{tu treba naloìti tuìocu da bliè iznese~iweni~no stawe vezano za spornu slu`benost, a tuèniku da sedetaqno izjasni o navodima tuìoca. Potrebno je od obe straneizri~ito zahtevati da predloè sve dokaze koje imaju. Wima va-qa objasniti da se svi dokazi moraju izvesti na licu mesta, i dazbog toga svi dokazi moraju biti predloèni najkasnije do danakada sud pristupi zakazivawu ro~i{ta za glavnu raspravu.Strankama treba ostaviti mogu}nost da pismenim podnescimapredloè dokaze do odre|enog dana.

U ovim sporovima se od ve{taka na lice mesta poziva samove{tak geodeta.

384


Za{tita stvarne slu`benosti prolaska vodovodnih cevi preko parcele

Sentenca:Kada su tuìoci izgradili seoski vodovod u skladu sa vaè}im

propisima, u toku 1979. g., a tuènik je na parceli preko kojih sepruàju vodovodne cevi izgradio poslovni objekat u toku 1999. go-dine, a shodno ~l. 40. st. 6. Zakona o vodama vodovodna mreà sesmatra izgra|enim objektom jer je legalno izgra|en, pa je zabrawe-no preko takvog objekta za ure|ewe vodnog toka graditi objekte, teje osnovan tu`beni zahtev tuìoca kojim je traèno da je tuènikizgradwom poslovnog objekta ugrozio kori{}ewe stvarne slu`be-nosti preko navedene parcele. Tako|e je osnovan zahtev kojim je tu-èni obavezan da u roku... izmesti o svom tro{ku dovodni i razvod-ni cevovod preko pomenute parcele, na na~in koji }e utvrditi teh-ni~ka slu`ba JKP za gazdovawe vodama.

(Odluka Okru`nog suda u â~ku, G`. 1641/05. od 30.12.2005. g.)

PRESTANAK STVARNE SLU@BENOSTI

^lan 58.

Stvarna slu`benost prestaje ako se vlasnik poslu`nog do-bra protivi wenom vr{ewu a vlasnik povlasnog dobra triuzastopne godine nije vr{io svoje pravo.

Vlasnik poslu`nog dobra moè zahtevati da prestanepravo stvarne slu`benosti kada ona postane nepotrebna zakori{}ewe povlasnog dobra ili kad prestane drugi razlogzbog koga je ona zasnovana.

Stvarna slu`benost prestaje ako se ne vr{i za vreme po-trebno za weno sticawe odràjem, kada isto lice postanevlasnik poslu`nog i povlasnog dobra ili propa{}{u povla-snog dobra, odnosno poslu`nog dobra. _________________________


395

1. Op{te napomene

Odredbama iz ovog ~lana regulisano je vi{e slu~ajeva pre-stanka stvarne slu`benosti. Svi ovi slu~ajevi su bitno razli-~iti, pa }e svaki od wih biti posebno analiziran.

2. Prestanak stvarne slu`benosti zbog nevr{ewa duè od tri godine

Stvarna slu`benost moè prestati ako je vlasnik povla-snog dobra ne vr{i duè od tri godine. Da bi stvarna slu`be-nost prestala na ovaj na~in potrebno je da se ispune slede}iuslovi:

a) da se vlasnik poslu`nog dobra protivio wenom vr{ewu, i b) da vlasnik povlasnog dobra nije vr{io tu slu`benost

najmawe tri uzastopne godine (stav 1.). a) Prvi uslov za prestanak slu`benosti po ovom osnovu je-

ste protivqewe vlasnika poslu`nog dobra vr{ewu ove slu`be-nosti. Vlasnik poslu`nog dobra mora nedvosmisleno stavitido znawa vlasniku povlasnog dobra da se protivi vr{ewu slu-`benosti. Protivqewe moè biti izraèno verbalno ili pred-uzimawem pojedinih fizi~kih radwi iz kojih se jasno vidi dase vlasnik poslu`nog dobra protivi vr{ewu slu`benosti. Naprimer, kada vlasnik poslu`nog dobra saop{ti vlasniku po-vlasnog dobra da ne prolazi vi{e spornim putem, onda imamoverbalno izraèno protivqewe. Nije bitno koje je re~i uputiovlasnik poslu`nog dobra vlasniku povlasnog dobra, ve} je bit-no da se iz upu}enih re~i jasno vidi da se vlasnik poslu`nogdobra protivi vr{ewu slu`benosti. Protivqewe je izraènokroz preduzimawe fizi~ke radwe kada je vlasnik poslu`nogdobra preduzeo radwu koja spre~ava vlasnika povlasnog dobrada vr{i slu`benost. Na primer, ako vlasnik poslu`nog dobraiskopa kanal preko kolskog puta, on je onemogu}io vlasnikapovlasnog dobra da vr{i slu`benost kolskog prolaza, i isto-vremeno mu je uputio jasnu poruku da se protivi vr{ewu oveslu`benosti.

b) Drugi uslov za prestanak slu`benosti po ovom osnovu je-ste da je vlasnik povlasnog dobra prestao da vr{i slu`benost

396


nakon protivqewa od strane vlasnika poslu`nog dobra, i da jenije vr{io najmawe tri uzastopne godine. Ovde je bitno da jevlasnik povlasnog dobra prestao da vr{i slu`benost posleprotivqewa vlasnika poslu`nog dobra i da je nije vr{io naj-mawe tri godine neprekidno, ra~unato od dana kada se vlasnikposlu`nog dobra usprotivio vr{ewu te slu`benosti. Smatra}ese da slu`benost nije vr{ena kada vlasnik povlasnog dobra ni-je vr{io ni jednu radwu koju je kao titular prava slu`benostiimao prava da vr{i.

Napred navedeni uslovi moraju biti ispuweni kumulativno. Smatra}e se da je slu`benost prestala istekom posledweg

dana tre}e godine nevr{ewa slu`benosti. Tu`ba za utvr|ivawe prestanka slu`benosti po ovom osno-

vu moè se podneti u svako doba.

3. Prestanak stvarne slu`benosti zbog nevr{ewaduè od 20 godina

Prema odredbi iz stava 3. ovog ~lana, stvarna slu`benostprestaje kada nije vr{ena „za vreme potrebno za weno sticaweodràjem“. Po{to se slu`benost sti~e odràjem kada je fak-ti~ki ostvarivana za vreme od 20 godina (shodno odredbi iz sta-va 1. ~l. 54. ovog Zakona), proizilazi da slu`benost prestajeako se ne vr{i najmawe 20 godina.

Ovaj slu~aj prestanka slu`benosti bitno se razlikuje odslu~aja prestanka slu`benosti shodno odredbi iz stava 1. ovog~lana. Ovde je nebitno da li se vlasnik poslu`nog dobra proti-vio vr{ewu slu`benosti ili ne. Jedini uslov za prestanakslu`benosti po ovom osnovu jeste da vlasnik povlasnog dobranije vr{io slu`benost najmawe 20 godina neprekidno. Nijebitno iz kojih razloga nije vr{ena slu`benost.

U ovom slu~aju slu`benost prestaje istekom zadweg dana 20-te godine od kada se slu`benost ne vr{i.

Tu`ba za utvr|ivawe prestanka slu`benosti po ovom osno-vu moè se podneti u svako doba.


397

4. Prestanak stvarne slu`benosti kada isto lice postane vlasnik poslu`nog

i povlasnog dobra

Prema odredbi iz stava 3. ovog ~lana, slu`benost prestaje akoisto lice postane vlasnik poslu`nog i povlasnog dobra. To zna-~i da }e slu`benost prestati ako vlasnik povlasnog dobra posta-ne vlasnik poslu`nog dobra, ili ako vlasnik poslu`nog dobrapostane vlasnik povlasnog dobra, ili ako tre}e lice postanevlasnik i povlasnog i poslu`nog dobra. U svim ovim slu~ajevi-ma nema potrebe za postojawem slu`benosti, jer je isto lice po-stalo vlasnik i povlasnog i poslu`nog dobra, a vlasnik ima svaovla{}ewa koja ima i titular prava stvarne slu`benosti.

Jedini uslov za prestanak slu`benosti po ovom osnovu jesteda isto lice postane vlasnik i povlasnog i poslu`nog dobra, pau ovom postupku treba samo utvrditi ove ~iwenice.

Tu`ba za utvr|ivawe prestanka slu`benosti po ovom osno-vu mo`e biti podneta bilo kad.

5. Prestanak stvarne slu`benosti zbog propasti povlasnog, odnosno poslu`nog dobra

Odredbom iz stava 3. ovog ~lana predvi|eno je da slu`benostprestaje kada propadne povlasno dobro ili kada propadne po-slu`no dobro.

Kad povlasno dobro propadne prestaje potreba za slu`beno-{}u. Kad poslu`no dobro propadne ne postoji mogu}nost da i da-qe postoji slu`benost. Ovih slu~ajeva ima dosta u praksi. Naprimer, ~esto se de{ava da reka promeni tok i potopi neke par-cele, pa ako je potopila povlasnu parcelu nema potrebe za posto-jawem slu`benosti prolaza za tu parcelu.

Tu`ba za utvr|ivawe prestanka slu`benosti po ovom osno-vu mo`e biti podneta u svako doba.

398


Glava 5.

DR@AVINA

POJAM DR@AVINE

^lan 70.

Dràvinu stvari ima svako lice koje neposredno vr{ifakti~ku vlast na stvari (neposredna dràvina).

Dràvinu stvari ima i lice koje fakti~ku vlast na stva-ri vr{i preko drugog lica, kome je po osnovu plodouìvawa,ugovora o kori{}ewu stana, zakupa, ~uvawa, posluge ili dru-gog pravnog posla dalo stvar u neposrednu dràvinu (posred-na dràvina).

Dràvinu prava stvarne slu`benosti ima lice koje fak-ti~ki koristi nepokretnost drugog lica u obimu koji odgova-ra sadrìni te slu`benosti.

Vi{e lica mogu imati dràvinu stvari ili prava (sudr-àvina)._________________________

1. Osnovne karakteristike dràvine stvari

Dràvina je fakti~ka vlast na stvari, a svojina je pravnavlast na stvari. Naj~e{}e je vlasnik stvari istovremeno i dr-àlac stvari. Ali, ima puno slu~ajeva gde je jedno lice drà-lac stvari, a sasvim drugo lice vlasnik te iste stvari. Na pri-


417

mer, kada Jovan ukrade Petrovu sekiru i zadrì je za sebe, Jo-van postaje samo dràlac sekire, a Petar ostaje vlasnik sekireali vi{e nije i dràlac sekire, dok je pre vr{ewa kra|e Pe-tar bio i dràlac i vlasnik ove sekire.

Lice koje vr{i fakti~ku vlast na stvari smatra se drào-cem stvari. Treba uzeti da lice vr{i fakti~ku vlast na stvarionda kada stvar drì. Naj~e{}e, lice koje drì stvar istovre-meno i koristi tu stvar. Ali, da bi se smatralo da jedno licevr{i fakti~ku vlast na nekoj stvari dovoqno je da to lice dr-ì tu stvar, a ne mora i da je i koristi.

Dràvina se ne moè ste}i na stvarima koje su u javnojupotrebi (na primer, na delu trotoara, ili na delu kolovozaneke ulice i sli~no). Stvari koje se nalaze u javnoj upotrebimogu da koriste sva lica, pa wihovo kori{}ewe reguli{u po-sebni propisi.

Dakle, dràvina nije pravo, ali je vrlo zna~ajna pravna ~i-wenica, pa joj svaki pravni sistem posve}uje veliku pa`wu.

Dràlac koji nije istovremeno i vlasnik stvari moèstvar da drì i da je koristi, ali ne moè wome da raspolaèpravno vaqano. Me|utim, dràlac moè fakti~ki raspolagatistvari. Tako, u predwem primeru, Jovan, koji je ukrao sekiru,ne moè pravno vaqano prodati sekiru, ali je moè dati nekomtre}em u dràvinu, {to izaziva zna~ajne fakti~ke promenestawa vezanog za sekiru.

Dràlac, i kada nije istovremeno i vlasnik, moè stvar dakoristi, a kori{}ewe stvari predstavqa najva`niju ~iwenicuvezanu za tu stvar. Vlasnik stvari ne moè da koristi stvar ka-da se ona ne nalazi u wegovoj dràvini.

U odre|enim slu~ajevima dràvina stvari moè dovesti dosticawa svojine, kod tzv. sticawa svojine odràjem. Najzad, dr-àvina stvari je ~iwenica koja je vrlo vidna neposrednoj oko-lini, a ovo ima zna~ajne posledice za pravnu sigurnost tre}ihlica. Skoro sva lica, koja se nalaze u neposrednoj okolini dr-àoca odre|ene stvari, smatraju da je dràlac te stvari isto-vremeno i vlasnik stvari.

Dràvina stvari moè postojati kao neposredna dràvinastvari i kao posredna dràvina stvari.

418


2. Neposredna dràvina stvari

Kada jedno lice neposredno vr{i fakti~ku vlast na stvarionda se radi o neposrednoj dràvini. Na primer, ako Jovan ko-ji je ukrao sekiru od Petra drì sekiru kod sebe, onda on imaneposrednu dràvinu.

3. Posredna dràvina stvari

Lice koje ne vr{i fakti~ku vlast na stvari neposredno ve}preko drugog lica, ima posrednu dràvinu. U takvim slu~aje-vima na istoj stvari postoji i posredna i neposredna dràvi-na. Na primer, kada vlasnik ku}e izda ku}u u zakup, on ima po-srednu dràvinu na ku}i, jer nakon predaje ku}e zakupcu na ko-ri{}ewe, fakti~ku vlast na ku}i vr{i preko zakupca. Zaku-pac ima neposrednu dràvinu na ku}i jer on neposredno drìi koristi ku}u.

I posredna i neposredna dràvina uìvaju za{titu.

4. Dràvina prava

Pored dràvine stvari, Zakon reguli{e i dràvinu pravastvarne slu`benosti.

Dràvinu prava stvarne slu`benosti ima ono lice koje natu|oj nepokretnosti fakti~ki vr{i radwe koje bi vr{io titu-lar prava odgovaraju}e stvarne slu`benosti. Dakle, dràvinuprava stvarne slu`benosti ima ono lice koje se prema tu|oj ne-pokretnosti pona{a kao da ima pravo odgovaraju}e stvarne slu-`benosti. Na primer, ako neko lice redovno prolazi kolima od-re|enim pravcem preko tu|e parcele, ono ima dràvinu pravaslu`benosti prolaza, jer na toj nepokretnosti fakti~ki vr{iradwe koje bi vr{ilo lice koje ima pravo slu`benosti prolaza.


419

5. Sudràvina stvari

Kada vi{e lica ima dràvinu na jednoj istoj stvari ondapostoji sudràvina stvari. Na primer, kada tri suvlasnikajednog motornog vozila vr{e fakti~ku vlast na tom vozilu, po-stoji sudràvina.

Moè postojati i neposredna sudràvina i posredna sudr-àvina stvari. Na primer, kada pomenuta tri suvlasnika mo-tornog vozila izdaju u zakup to motorno vozilo dvojici zakupa-ca, onda su suvlasnici posredni sudràoci a zakupci nepo-sredni sudràoci.

Ako su suvlasnici stvari istovremeno i sudràoci stvarisvako od wih moè da vr{i fakti~ku vlast na stvari u obimukoji odgovara wegovom suvlasni~kom udelu.

Kada sudràvina nastaje na osnovu nekog pravnog posla, on-da obim i na~in vr{ewa fakti~ke vlasti na stvari treba da bu-de detaqno regulisana ugovorom, a sudràoci se pri vr{ewufakti~ke vlasti na stvari moraju pona{ati u svemu prema od-redbama ugovora.

Svi zakonski naslednici postaju sudràoci na stvarima istvarnim slu`benostima iz zaostav{tine u momentu smrtiostavioca, i ostaju sudràoci do podele zaostav{tine. Zave-{tajni naslednik, ako nije istovremeno i zakonski naslednik,tako|e se smatra sudràocem sa zakonskim naslednicima, alisamo na stvarima i pravima iz zaostav{tine koji treba wemu dapripadnu po zave{tawu.

6. Sudràvina prava stvarne slu`benosti

Sudràvinu prava stvarne slu`benosti imaju ona lica kojana istoj tu|oj nepokretnosti fakti~ki vr{e radwe koje proizi-laze iz jedne odre|ene stvarne slu`benosti. Na primer, ako vi-{e lica prolazi kolima preko iste tu|e parcele, istim prav-cem, oni imaju sudràvinu prava slu`benosti prolaza.

420


3. Kada dràlac pokretnu stvar stavi na neko mesto, bilo nasvom zemqi{tu ili na nekoj javnoj povr{ini, sa namerom daona tu stoji dok on ne bude po~eo da je koristi, treba uzeti da onnije prestao da vr{i fakti~ku vlast na toj stvari i da je i da-qe u dràvini te stvari. Na primer, kada neko skladi{ti pe-sak pored javnog puta, sa namerom da pesak tu ostane dok on nepo~ne zidawe objekta, on je u dràvini te gomile peska, bez ob-zira koliko dugo tu pesak stoji. Kada neko ode da boravi u dru-go mesto, van mesta gde se nalazi wegovo doma}instvo (naprimer, ode u inostranstvo), smatra}e se da je on bio u dràvi-ni svih pokretnih i nepokretnih stvari koje se nalaze u wego-vom doma}instvu, za sve vreme dok je boravio daleko od svog do-ma}instva, pa makar to bio i period od vi{e decenija.

U napred navedenim slu~ajevima dràlac nije manifesto-vao voqu da prestaje da vr{i fakti~ku vlast na ovim stvarima,pa nije ni mogao da izgubi dràvinu na wima.

Nije od zna~aja intenzitet kori{}ewa stvari, pa se imasmatrati da je dràlac u neprekidnoj dràvini stvari ako jestvar koristio prema potrebi, bez obzira koliko je vremenapro{lo izme|u pojedinih intervala u kojima je koristio tustvar.

SMETAWE DR@AVINE

^lan 75.

Svaki dràlac stvari i prava (~l. 70.) ima pravo na za-{titu od uznemiravawa ili oduzimawa dràvine (smetawedràvine). _________________________

1. [ta sud mora da utvrdi u sporu zbog smetawa dràvine

U sporu zbog smetawa dràvine sud mora da utvrdi slede}e: - da li je tuìlac bio u dràvini sporne stvari ili prava; - da li je tuènik preduzeo radwu koja mu se stavqa na teret;

444


- da li izvr{ena radwa od strane tuènika ima za posledicu smetawe ili oduzimawe dràvine stvari ili prava;

- kada je tuènik preduzeo radwu koja mu se stavqa na teret, i - kada je tuìlac saznao za preduzimawe radwe.O tome kakvoj se dràvini pruà za{tita detaqno se govo-

ri u komentaru ~l. 78.O utvr|ivawu kada je radwa izvr{ena i kada je tuìlac sa-

znao za radwu govori se u komentaru ~l. 77.U narednim izlagawima detaqno je analizirano kada izvr-

{ena radwa ima za posledicu smetawe, odnosno oduzimawe stva-ri ili prava.

2. Smetawe dràvine stvari verbalnim radwama

Smetawe dràvine stvari verbalnom radwom postoji kadadràlac ne moè da drì stvar na na~in kako on to èli, ilikada ne moè da koristi stvar na na~in kako on to èli, ili ka-da ne moè da raspolaè stvari na na~in kako on èli, a sve tozbog verbalne radwe koju je tuènik neovla{}eno preduzeo. Sme-tawe postoji kada dràlac ne moè nesmetano da ostvaruje bilokoje od ova tri ovla{}ewa, i to zbog preduzete verbalne radwe.Na primer, ako je tuènik rekao dràocu: „ne dozvoqavam ti daburad u kojima je nafta drì{ naspram moje ku}e“, dràlac nemoè da nesmetano ostvaruje ovla{}ewe dràwa stvari (bura-di), niti ovla{}ewe kori{}ewa stvari - svoje parcele.

Verbalna radwa je izjava tuènika. Da bi se smatralo da po-stoji smetawe dràvine verbalnom radwom, pored napred nave-denog, potrebno je da izjava tuènika bude upu}ena dràocuili nekom od ~lanova drào~evog porodi~nog doma}instva, bi-lo usmeno, ili putem telefona ili pisma. Izjava po svojoj sadr-ìni mora biti ili u vidu pretwe, ili u vidu upozorewa. Naprimer, ako je tuènik rekao dràocu: „upozoravam te da ne ob-ra|uje{ tu parcelu“, ili: „nemoj da obra|uje{ tu parcelu“, isli~no, izjava je data u vidu upozorewa. Ako je rekao dràocu:„ako poku{a{ da obra|uje{ tu parcelu, lo{e }e{ se provesti“,izjava je data u vidu pretwe.


445

Kada je izjava data u vidu molbe, ona se ne moè smatrativerbalnom radwom koja ima za posledicu smetawe dràvine, jerse tada ostavqa na voqu dràocu da postupi ili da ne postupiu skladu sa zahtevom.

Ako je tuènik ovla{}en da uputi dràocu zahtev odre|enesadrìne na osnovu pravnosna`ne odluke nekog dràvnog orga-na ili na osnovu neke zakonske ili podzakonske odredbe, onda setakva izjava ne moè smatrati verbalnom radwom koja ima za po-sledicu smetawe dràvine jer je tuènik postupao u skladu saovla{}ewima. Na primer, ako postoji pravnosna`na presudakoja obavezuje dràoca da stvar preda tuèniku, zahtev tuèni-ka upu}en dràocu da mu dràlac preda stvar ne moè se sma-trati radwom koja za posledicu ima smetawe dràvine.

3. Smetawe dràvine stvari fizi~kom radwom

Smetawe dràvine stvari fizi~kom radwom postoji kadadràlac ne moè da drì stvar na na~in kako on èli, ili ka-da ne moè da koristi stvar na na~in kako èli, ili kada nemoè da raspolaè stvari kako on èli, i to zbog neovla{}enopreduzete fizi~ke radwe od strane tuènika. Smetawe postojikada se dràlac ometa u ostvarivawu bilo kog od napred nave-denih ovla{}ewa.

Fizi~ke radwe koje imaju za posledicu smetawe dràvinemogu biti vrlo razli~ite po svojoj prirodi, kao na primer: ba-cawe sme}a na parcelu, lagerovawe gra|evinskog materijala naparceli, navrtawe vode ki{nice na parcelu, izvo|ewe raznihradova na parceli, skidawe crepa na delu krova gra|evine isli~no. Svakom od napred navedenih radwi dràlac se ometa udràwu i kori{}ewu parcele.

Nije od zna~aja kakva je preduzeta radwa po svojoj prirodi,ve} je bitno da li se radwom ometa dràlac stvari bilo u drà-wu, bilo u kori{}ewu, bilo u raspolagawu stvari. Ako se pred-uzetom radwom dràlac ne ometa ni u dràwu, ni u kori{}e-wu, ni u raspolagawu stvari, onda nema smetawa dràvine, aako se ometa u ostvarivawu bar jednog od ova tri ovla{}ewa, on-da postoji smetawe dràvine.

446


U svakom spornom slu~aju treba detaqno i vrlo pa`qivoanalizirati da li preduzeta radwa ima za posledicu smetawedràoca u dràwu, kori{}ewu ili raspolagawu stvari, jer sebez ovakve analize moè izvesti pogre{an zakqu~ak o tome ka-kve je posledice ta radwa izazvala.

Kada se radi o dràvini zemqi{ne parcele, treba imati uvidu da se dràvina prostire na celoj povr{ini parcele, alii na vazdu{ni prostor iznad parcele do odre|enih granica,kao i na zemqi{te ispod povr{ine do odre|ene dubine. Zatofizi~ke radwe koje su preduzete u vazdu{nom prostoru i onekoje su preduzete ispod povr{ine parcele mogu imati za posle-dicu smetawe dràvine parcele ako ometaju dràoca u ostvari-vawu ovla{}ewa dràwa i kori{}ewa parcele i raspolagawaparcelom. Na primer, postavqawe elektrovodova iznad parceleili kopawe tunela ispod parcele mogu imati za posledicu sme-tawe dràvine parcele, ako ometaju dràoca u ostvarivawu na-pred navedenih ovla{}ewa (na primer, ako mu smetaju da izgra-di visoku zgradu na svojoj parceli ili mu zemqi{te ~ine ne-stabilnim, i sli~no).

Ako je tuènik ovla{}en odlukom dràvnog organa ili ne-kom zakonskom odnosno podzakonskom odredbom na preduzimawekonkretne fizi~ke radwe, onda nema smetawa dràvine.

Nije od zna~aja da li je tuènik èleo ili ne da ometa dr-àoca u dràwu, kori{}ewu i raspolagawu stvari, ve} je odzna~aja kakve su fakti~ke posledice preduzete radwe.

4. Oduzimawe dràvine stvari

Oduzimawe dràvine stvari postoji kada je dràlac u pot-punosti spre~en da vr{i fakti~ku vlast na stvari. Oduzimawedràvine postoji kada na primer, neko silom oduzme automobildràocu, i sli~no.

5. Smetawe dràvine prava slu`benosti prolaza

Smetawe dràvine prava slu`benosti prolaza postoji kadaje tuènik preduzeo radwe koje imaju za posledicu ometawevlasnika povlasnog dobra u kori{}ewu prolaza.


447

Radwe kojima se vr{i smetawe mogu biti verbalne i fizi~ke.Smetawe je izvr{eno verbalnom radwom kada je tuènik sa-

op{tio vlasniku povlasnog dobra ili ~lanovima wegovog poro-di~nog doma}instva, ili drugim licima koja su htela da do|una povlasno dobro, da ne prolaze tim putem. Saop{tewe treba dabude dato u vidu upozorewa ili u vidu pretwe.

Smetawe slu`benosti prolaza je izvr{eno verbalnom rad-wom i kada vlasnik poslu`nog dobra zabrani vlasniku povla-snog dobra da popravqa put ili da nasipa put tvrdim materija-lima. Ako je put u tako lo{em stawu da se wime ne moè nor-malno prolaziti kolima, a vlasnik poslu`nog dobra ne dopu-{ta da se put popravi, onda vlasnik povlasnog dobra ne moè daprolazi tim putem isto kao da mu je vlasnik poslu`nog dobrazabranio da prolazi. Kada se cene posledice radwe koju je pred-uzelo neko lice vezano za slu`benost prolaza, uvek se morautvrditi kakve su ukupne posledice nastupile na mogu}nostostvarivawa prava slu`benosti prolaza.

Smetawe je izvr{eno fizi~kom radwom kada je tuènik iz-vr{io fizi~ku radwu koja na bilo koji na~in ometa vlasnikapovlasnog dobra u kori{}ewu slu`benosti prolaza. Radwe ko-jima se vr{i smetawe mogu biti vrlo razli~ite, kao na primer:postavqawe prepreke preko prolaza, iskopavawe kanala prekoprolaza, lagerovawe raznih materijala na prolaz, potkopavawezemqi{ta uz samu ivicu prolaza, {to moè izazvati obru{ava-we zemqi{ta kuda se prolaz prostire, prekopavawe ili orawedela prolaza ili celog prolaza i sli~no. Nije od zna~aja kakvaje struktura preduzete radwe, ve} da li preduzeta radwa na bi-lo koji na~in ometa vlasnika povlasnog dobra u kori{}ewuslu`benosti prolaza.

êsto je sporno da li vlasnik poslu`nog dobra smeta vla-snika povlasnog dobra u dràvini prava slu`benosti prolazaako postavi ogradu oko puta. Ukoliko je ograda postavqena pome|noj liniji puta, onda ta radwa ne predstavqa smetawe drà-vine prava slu`benosti prolaza, jer pravo slu`benosti prola-za podrazumeva kori{}ewe za prolaz samo zemqi{ta koje pri-pada putu.

Tako|e je sporno da li postavqawe kapije na prolaz od stra-ne vlasnika poslu`nog dobra predstavqa smetawe dràvine

448


prava slu`benosti prolaza. Pri analizi ovog pitawa moramopo}i od toga da li kapije postavqene preko prolaza ometajuvlasnika povlasnog dobra u uobi~ajenom kori{}ewu slu`beno-sti prolaza. Moèmo pouzdano konstatovati da kapije ometajuvlasnika povlasnog dobra prilikom kori{}ewa prolaza. Kadase radi o kolskom prolazu, kapije ozbiqno oteàvaju kori{}e-we prolaza, jer voza~ mora da zaustavi vozilo ispred kapije, daiza|e iz vozila, da otvori i blokira kapiju, a kada pro|e vozi-lom kroz kapiju da ponovo zaustavi vozilo, iza|e iz vozila i dazatvori kapiju. Ako kapije postoje na ulazu na put i na izlazusa puta, {to je naj~e{}i slu~aj, voza~ mora da zaustavqa vozilo4 puta i da izlazi iz vozila 4 puta. Kada se ima u vidu savreme-ni na~in ìvota u kome se vozila upotrebqavaju i po vi{e pu-ta na dan, postaje jasno koliko kapije ometaju prolaèwe kol-skim prolazom. Kod pe{a~kog prolaza i kod prolaza za progonstoke postavqene kapije oteàvaju kori{}ewe prolaza, ali jeto u mnogo mawoj meri izraèno nego kod kolskog prolaza, pa semoè zakqu~iti da kod ove dve slu`benosti postavqawe kapi-je na po~etku i na kraju prolaza ne pogor{ava bitnije poloàjvlasnika povlasnog dobra.

Imaju}i u vidu napred navedeno, moè se osnovano zakqu~i-ti da postavqawe kapije na kolski prolaz predstavqa radwusmetawa dràvine slu`benosti prolaza, dok se postavqawe ka-pije na po~etku i na kraju pe{a~kog prolaza i prolaza za pro-gon stoke ne treba smatrati radwom koja ima za posledicu sme-tawe dràvine.

6. Smetawe dràvine prava slu`benosti uzimawa vode

Smetawe dràvine prava slu`benosti uzimawa vode moèbiti izvr{eno verbalnim radwama i fizi~kim radwama.

Smetawe je izvr{eno verbalnom radwom kada neko lice sa-op{ti vlasniku povlasnog dobra ili nekom od ~lanova wegovogporodi~nog doma}instva, da ne mogu ubudu}e da uzimaju vodu,ili da ne mogu da vr{e popravku izvora vode, ili delova vodo-vodne mreè. Saop{tewe mora biti dato u vidu upozorewa iliu vidu pretwe.


449

SADR@AJ

PREDGOVOR 5

Glava 1.

OSNOVNA NAÊLA 7

ZNAÂJ OSNOVNIH NAÊLA ZA PRIMENU ZAKONA U PRAKSI 7

TITULARI PRAVA SVOJINE I OBJEKTI PRAVA SVOJINE 8Titulari prava svojine 8Objekti prava svojine 9

1. Objekat prava svojine je stvar 92. Nepokretne i pokretne stvari 93. Individualno odre|ene stvari i po rodu odre|ene stvari 104. Potro{ne i nepotro{ne stvari 115. Zamewive i nezamewive stvari 116. Deqive i nedeqive stvari 117. Proste i sloène stvari 128. Glavne i sporedne stvari 129. Plodovi 13

10. Hartije od vrednosti 1311. Novac 14

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA TITULARE PRAVA SVOJINE I OBJEKTE PRAVA SVOJINE 15

Pomo}ni objekat kao predmet prometa 15Svojina na {umskim stablima 16Privremeni objekti i svojina 17Pravo na telefonski prikqu~ak 18Bunar kao nepokretna stvar 18Zgrada kao pokretna stvar 19

OVLA[]EWA VLASNIKA STVARI 20

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA OVLA[]EWA VLASNIKA STVARI 22

592

Sadràj

Dràvina nepokretnosti 22Ovla{}ewa vlasnika stvari 23Ovla{}ewa vlasnika stvari 23Ovla{}ewa zakupca vezana za adaptirawe lokala 24Pravo vlasnika da raspolaè svojom stvari 25

ZABRANA ZLOUPOTREBE PRAVA SVOJINE 26

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA ZLOUPOTREBU PRAVA SVOJINE 28

Adaptacija postoje}eg gra|evinskog objekta i zloupotreba prava svojine 28

ZABRANA STVARAWA [TETNIH UTICAJA (IMISIJA) I SUSEDSKO PRAVO 29

1. Osnovne napomene 292. Zabrana preduzimawa radwi od kojih nastaju {tetni

uticaji i {teta 313. Postupak suda u sporovima zbog {tetnih uticaja 324. Kada postoji znatnija {teta 365. Obaveza vlasnika nepokretnosti pri izboru radwi

koje }e vr{iti na nepokretnosti i izboru na~ina vr{ewa tih radwi 37

6. Obaveza vlasnika nepopkretnosti da otklawa uzroke od kojih poti~u {tetni uticaji i {teta na susednim parcelama 38

7. [tetni uticaji koji dopiru kroz posebno postavqene ure|aje 398. Naj~e{}i {tetni uticaji u praksi 40

1) [tetni uticaji od izlivawa otpadnih i atmosferskih voda 40

2) [tetni uticaji od pra{ine i dima 413) [tetni uticaji od neprijatnih mirisa 424) [tetni uticaji od nepropisno lagerovanogsme}a i

otpadnih materijala 435) [tetni uticaji od buke 436) [tetni uticaji od potresa 447) [tetni uticaji koji nastaju zbog neispravnih ure|aja 458) [tetni uticaji od tretirawa zemqi{ta raznim 45

za{titnim sredstvima 459) Izgradwa novih objekata i {tetni uticaji 45

9. Susedsko pravo 461) Op{te napomene 462) Drvo na me|noj liniji ili u blizini me|ne linije 47

Sadràj

593

3) Izgradwa delova zgrade u susedovom vazdu{nom prostoru 49

4) Izgradwa gra|evinskih objekata na parceli 495) Izdubqivawe zemqi{ta 506) Za{tita od gra|evine koja je u lo{em stawu 50

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA ZABRANU STVARAWA [TETNIH IMISIJA I SUSEDSKO PRAVO 51

Odgovornost vlasnika nepokretnosti 51Odgovornost suvlasnika za {tetne imisije 51Obaveze vlasnika nepokretnosti 53Obaveza vlasnika nepokretnosti 54Susedsko pravo 55Svojina na granama i ìlama drveta 56Susedsko pravo 56Susedsko pravo 57[tetne imisije sa susednog zemqi{ta 58[tetne imisije 59Otklawawe buke 59Stablo na me|i 60Uznemiravawe vlasnika putem nedozvoqenih imisija 60Susedsko pravo i imisije 61

ZASNIVAWE POJEDINIH STVARNIH PRAVA NA TU\OJ STVARI 63

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA ODUZIMAWE I OGRANIÊWE PRAVA SVOJINE 65

Naknada u slu~aju eksproprijacije 65

Glava 2.

PRAVO SVOJINE 67

1. PREDMET PRAVA SUSVOJINE 67

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA SVOJINU NA ZGRADAMA 68

Svojina na pomo}noj zgradi u seoskom doma}instvu 68

594

Sadràj

2. SUSVOJINA 69Pojam susvojine 69

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA SUSVOJINU 71

Privremeni objekat i stvarna prava na glavnom objektu 71Zasnivawe suvlasni{tva 72Ovla{}ewa suvlasnika 73Suvlasni{tvo i zajedni~ka svojina na instalacijama 74

PRAVA SUVLASNIKA 74

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA SUSVOJINU 77

Pravo pre~e kupovine suvlasnika na stanu 77Raspolagawe suvlasni~kim delom 78Prava suvlasnika 79-81Odnosi izme|u suvlasnika 81Prava suvlasnika 82

UPRAVQAWE STVARJU OD STRANE SUVLASNIKA 82

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA UPRAVQAWE STVARJU OD STRANE SUVLASNIKA 86

Ugovor kojim je bez saglasnosti suvlasnika zasnovana stvarna slu`benost 86Kori{}ewe i raspolagawe suvlasni~kom stvari 87Saglasnost suvlasnika za gradwu 89Neovla{}eno raspolagawe suvlasni~kom stvarju 89Ure|ewe na~ina upravqawa i kori{}ewa zajedni~ke stvari 90Saglasnost suvlasnika za dogradwu stambene zgrade 90Za{tita susvojine 91Ure|ewe na~ina privremenog kori{}ewa nepokretnosti 91

DEOBA STVARI NA KOJOJ POSTOJI SUSVOJINA 91

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA DEOBU 101Delimi~na deoba gra|evinskog objekta 101Deoba zajedni~ke stvari i stvarni tereti 101Sporazum suvlasnika o deobi 102

Sadr`aj

595

Deoba zemqi{ta na kome se nalaze zgrade 102Deoba stambene zgrade koja je bespravno podignuta 103Raspolagawe suvlasni~kim udelom u sudskom postupku deobe 104Suvlasni{tvo i zakonsko pravo pre~e kupovine 104Uticaj suvlasni~kog udela na mogu}nost podele zajedni~kih nepokretnosti 104Deoba nepokretnosti 105

SUSVOJINA KADA POSTOJE RAZLIÎTI OBLICI SVOJINE 105

ZAJEDNI^KA SVOJINA NA STVARIMA KOJE SU STEÊNE U ZAJEDNICI @IVOTA 106

1. Pojam i nastanak zajedni~ke svojine 1062. Upravqawe zajedni~kom svojinom 1083. Raspolagawe zajedni~kom svojinom 1084. Utvr|ivawe udela u zajedni~koj svojini i deoba

zajedni~ke svojine 1095. Odgovornost zajedni~ara za obaveze 113

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA ZAJEDNI^KU SVOJINU 115

Utvr|ivawe zajedni~ke svojine u stambenoj zgradi 115Deoba zajedni~ke imovine 116Pravo zajedni~ara na pokretawe vanparni~nog postupka 117Dràvina zajedni~ke stvari 118Zajedni~ka svojina bra~nih drugova 119Nasledni~ka zajednica i zajedni~ka svojina na za ostav{tini 120Uslov za punova`nost ugovora 120Pravo svojine i sticawe u braku 120Zajedni~ka svojina 121Otkup stana 121Izmena ugovorom ure|enog na~ina kori{}ewa zajedni~ke stvari 122Urednost tu`be za utvr|ewe prava zajedni~ara 122

SVOJINA NA DELOVIMA ZGRADE 123

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA SVOJINU NA DELOVIMA ZGRADE 124

Sticawe svojine na posebnim delovima zgrade 124Zajedni~ka nedeqiva svojina eta`nih vlasnika 126

596

Sadràj

Pravo svojine na posebnom delu zgrade 126Svojina na temequ zapo~ete zgrade 127Svojina na zajedni~kim delovima zgrade 127Zajedni~ka svojina 127Svojina na zajedni~kim delovima zgrade 128Pobijawe pretvarawa zajedni~ke prostorije u stan 129Suvlasni~ko sticawe eta`ne svojine 129Zajedni~ka nedeqiva svojina eta`nih vlasnika 129Zajedni~ka nedeqiva svojina 130

2. STICAWE PRAVA SVOJINENAÎNI STICAWA PRAVA SVOJINE 130

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STICAWE SVOJINE 131

Na~in sticawa prava svojine 131Sticawe svojine na napu{tenom re~nom koritu 132Sticawe prava svojine 132Tro{kovi adaptacije zgrade i bra~na tekovina 132Sticawe prava svojine 132Restitucija svojinskih prava 133Besplatno stanovawe i pravo svojine 134Pravo svojine na {umskom zemqi{tu 134Sticawe prava svojine na stambenoj zgradi 134Originarno sticawe svojine na nepokretnosti na osnovu sudske odluke 134

NAÎN STICAWA SVOJINE PO SAMOM ZAKONU 135

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STICAWE SVOJINE PO SAMOM ZAKONU 136

Sticawe svojine na drugi na~in 136

STICAWE SVOJINE STVARAWEM NOVE STVARI 136

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STICAWE SVOJINE STVARAWEM NOVE STVARI 140

Radovi na ku}i izvr{eni radi poboq{awa uslova stanovawa i sticawe svojine 140Dogradwa, nadzi|ivawe ili adaptacija i sticawe svojine 141

Sadràj

597

Utvr|ivawe prava svojine na bespravno podignutom objektu 141Sticawe svojine gra|ewem 142

STICAWE SVOJINE SPAJAWEM ILI ME[AWEM STVARI KOJE PRIPADAJU RAZNIM VLASNICIMA 142

STICAWE SVOJINE GRA\EWEM NA TU\EM ZEMQI[TU 145

STICAWE SVOJINE GRA\EWEM NA TU\EM ZEMQI[TU U TOKU TRAJAWA ZAJEDNICE @IVOTA 157

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STICAWE SVOJINE GRA\EWEM NATU\EM ZEMQI[TU 159

Gra|ewe na tu|em zemqi{tu od strane nesavesnog graditeqa 159Gra|ewe na zemqi{tu na kome postoji susvojina 162Sticawe svojine prilikom pripajawa zemqoradni~ke zadruge 163Adaptacija, dogradwa i nadzi|ivawe posebnog dela zgrade 164Sticawe svojine gra|ewem na tu|em zemqi{tu 165Gra|ewe na tu|em zemqi{tu od strane nesavesnog graditeqa 166Sticawe svojine gra|ewem na tu|em zemqi{tu kada je graditeq savestan 167Sticawe svojine gra|ewem na tu|em zemqi{tu kada je graditeq nesavestan 167Uticaj karaktera izgra|enog objekta na mogu}nost sticawa svojine gra|ewa na tu|em zemqi{tu 168Uticaj ulagawa suvlasnika u nepokretnost na mogu}nost pove}awa suvlasni~kog udela 169Dogradwa poslovnog prostora od strane zakupca i prava zakupca 169Sticawe svojine gra|ewem na tu|em zemqi{tu 170Nemogu}nost sticawa svojine gra|ewem na tu|em zemqi{tu u slu~aju izgradwe ograde 171Uslovi za sticawe svojine gra|ewem na tu|em zemqi{tu 172Sticawe svojine gra|ewem na zemqi{tu u dru{tvenoj svojini 172Sticawe svojine gra|ewem na dr`avnom zemqi{tu 173Gra|ewe na svom zemqi{tu uz delimi~no zahvatawe tu|e susedne parcele 173Prenos prava svojine na bespravno izgra|enoj zgradi i pravo kori{}ewa na zemqi{tu na kome se zgrada nalazi 173Sticawe svojine gra|ewem na delovima zgrade koji predstavqaju zasebne gra|evinske celine po osnovu gra|ewa 174Sticawe svojine gra|ewem na tu|em zemqi{tu 175Utvr|ivawe vrednosti gra|evinskog objekta koji je sagra|en na tu|em zemqi{tu 176

598

Sadr`aj

Obaveza istovremenog odlu~ivawa o zahtevu graditeqa i zahtevuvlasnika zemqi{ta u sporu zbog gra|ewa na tu|em zemqi{tu 176

STICAWE SVOJINE ODVAJAWEM PLODOVA 177

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STICAWE SVOJINE ODVAJAWEM PLODOVA 178

Ovla{}ewe lica koje drì tu|u parcelu po osnovu napolice 178

STICAWE SVOJINE ODR@AJEM 179

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STICAWE SVOJINE ODR@AJEM 183

Uslovi za sticawe svojine odràjem na nepokretnosti 183Sticawe svojine odràjem na {umskom zemqi{tu 185Zna~aj nesavesne dràvine kod sticawa svojine odràjem 186Uticaj sudràvine na sticawe svojine odràjem 187Dràvina nepokretnosti koja se zasniva na apsolutno ni{tavom ugovoru o prodaji 188Dràvina zasnovana na pismenom neoverenom ugovoru o prodaji 189Uslovi za sticawe prava svojine odràjem 190Sticawe svojine odràjem pre nacionalizacije 191Uslovi za sticawe svojine odràjem 192-193Ko moè ste}i svojinu odràjem 193Uslovi za sticawe svojine odràjem 194-195Uslovi za postojawe savesne dràvine 196-197Prekid odràja 198Sticawe svojine odràjem na zemqi{tu u dru{tvenoj svojini 198Uslovi za sticawe svojine odràjem 199Sticawe svojine odràjem 199Sticawe svojine odràjem na stvarima u dru{tvenoj svojini 200Sticawe svojine odràjem 201Sticawe svojine odràjem na nepokretnostima u dràvnoj svojini 202Prekid i zastoj odràja 203Uslovi za sticawe svojine odràjem 203Zna~aj katastra zemqi{ta 204

STICAWE SVOJINE OD NEVLASNIKA NA POKRETNIM STVARIMA 204

Sadràj

599

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STICAWE SVOJINE OD NEVLASNIKA 208

Uslovi za sticawe svojine od nevlasnika 208Ocena savesnosti pri sticawu svojine od nevlasnika 210Nemogu}nost sticawa svojine od nevlasnika 210Legitimacija u sporu zbog sticawa svojine od nevlasnika 211Uslovi za sticawe svojine od nevlasnika 212Pravno shvatawe gra|anskog odeqewa Vrhovnog suda Srbije vezano za sticawe svojine od nevlasnika 213Uslovi za sticawe svojine od nevlasnika 214-217

STICAWE SVOJINE OKUPACIJOM 218

STICAWE SVOJINE NA NEPOKRETNIM STVARIMA NA OSNOVU PRAVNOG POSLA 219

STICAWE PRAVA SVOJINE NA POKRETNOJ STVARI NA OSNOVU PRAVNOG POSLA 224

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STICAWE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU PRAVNOG POSLA 230

Sticawe svojine na osnovu ugovora o poklonu 230Savesnost drugog kupca kod duple prodaje 230Zna~aj savesnosti kupca kad ne postoji vi{estruko otu|ewe 231Uslovi za upis prenosa apsolutnih prava u javne kwige 233Pravno shvatawe Ustavnog suda 233Pravno shvatawe Gra|anskog odeqewa Vrhovnog suda Srbije od 22.05.2001. godine vezano za pravo vanbra~nog partera 233Pravno shvatawe Gra|anskog odeqewa Vrhovnog suda Srbije od 5.11.2001. godine u vezi otkupa stana 234Mogu}nost otu|ewa eksproprisane nepokretnosti 234Sticawe svojine ugovorom o kupoprodaji 234Sticawe svojine na pokretnim stvarima 235Nemogu}nost sticawa svojine na robi koja je data u zalogu 236Otu|ewe nepokretnosti iz dru{tvene svojine 237Konvalidacija ugovora kad nije pla}en porez na promet 239Prodaja tu|e zamewive stvari 240Sticawe svojine ugovorom o doìvotnom izdràvawu 240Sticawe svojine u slu~aju dvostruke prodaje 241Sticawe svojine na vozilu 241

600

Sadràj

Konvalidacija pismenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti 242Zna~aj dugogodi{weg zakupa 242Nemogu}nost sticawa svojine na osnovu predugovora 243Sticawe svojine na pokretnoj stvari 244Uslovi konvalidacije ugovora kada se radi o susvojini 244Sticawe svojine na nepokretnosti u slu~aju dvostruke prodaje 245Sticawe svojine na gra|evinskom zemqi{tu 245Sticawe svojine u slu~aju dvostruke prodaje 246Sticawe svojine po ja~em pravnom osnovu 247Zna~aj priznanice kod sticawa svojine kupoprodajom 247Sticawe svojine od strane maloletnika 248Sticawe svojine na vozilu 249Sticawe svojine otkupom stana na osnovu re{ewa Vanparni~nog suda 250Sticawe svojine otkupom stana 250Sticawe svojine na motorciklu 250Sticawe svojine na nepokretnosti usmenim ugovorom 251Sticawe svojine na nepokretnosti u dru{tvenoj svojini 251Uklawawe privremenog monta`nog objekta 251Sticawe svojine ugovorom o deobi 252Sticawe svojine u slu~aju dvostrukog prometa 252Sticawe svojine usmenim ugovorom o deobi 253Sticawe svojine na stvarima dobijenim na poklon na dan ven~awa 254Sticawe svojine na osnovu ugovora o doìvotnom izdràvawu 255Sticawe svojine neimenovanim ugovorom 255

STICAWE SVOJINE NASLE\IVAWEM 257

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STICAWE SVOJINE NASLE\IVAWEM 258

Nacionalizovana imovina ne ulazi u zaostav{tinu 258Svojina na vodi i vodenim tokovima 258Kupovina nepokretnosti na osnovu pismenog neoverenog ugovora 259Sticawe svojine nasle|ivawem 259

3. ZA[TITA PRAVA SVOJINETU@BA ZA POVRA]AJ STVARI 259

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA TU@BU ZA POVRA]AJ STVARI 261Povra}aj stvari koja je iz dru{tvene svojine vra}ena drugom licu 261

Sadràj

601

Svojina na oslobo|enom re~nom koritu 262Pravo vlasnika stana da traì iseqewe tre}eg lica iz stana 262Obaveza tuìoca u sporu po tu`bi za povra}aj stvari 263Tu`ba za povra}aj individualno odre|ene stvari 264Bitne ~iwenice u postupku po tu`bi za povra}aj stvari 265Tu`ba za povra}aj stvari 265Mogu}nost povra}aja stvari koju drì plodouìvalac 266Tu`ba za povra}aj stvari 266Tu`ba za povra}aj stvari kod prekarijarne dràvine 267Ciq tu`be za povra}aj stvari 268Pravo na kori{}ewe dela zajedni~kog dvori{ta 269Tu`ba za povra}aj stvari 270

PRAVA I OBAVEZE SAVESNOG DR@AOCA PRI POVRA]AJU STVARI 272

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA PRAVA I OBAVEZE SAVESNOG DR@AOCA 277

Pravo savesnog dràoca 277

OBAVEZE I PRAVA NESAVESNOG DR@AOCA PRI POVRA]AJU STVARI 278

PRAVA PRETPOSTAVQENOG VLASNIKA 281

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA POLO@AJ PRETPOSTAVQENOG VLASNIKA 283

Zahtev za predaju stvari 283Pravo svojine na instalacijama 284Ja~i pravni osnov pri sticawu stvari 284Pravo pretpostavqenog vlasnika 284Zahtev za pobijawe dejstva pravnog osnova 285

TU@BA ZBOG UZNEMIRAVAWA SVOJINE 286

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA ZA[TITU SVOJINE ZBOG UZNEMIRAVAWA SVOJINE 289

Postavqawe kapije sa ogradom i uznemiravawe svojine 289Pravo graditeqa objekta koji je izgra|en bez dozvole 291Neosnovano uznemiravawe koje poti~e od druge nepokretnosti 292

602

Sadràj

Tu`ba radi za{tite svojine 292Za{tita od {tetnih uticaja od dima 293Negatorna tu`ba 294Oduzimawe stvari iz dràvnine vlasnika 295

PRESTANAK PRAVA SVOJINE 296

PRESTANAK PRAVA SVOJINE KAD DRUGO LICE STEKNE SVOJINU NA ISTOJ STVARI 296

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA PRESTANAK PRAVA SVOJINE U SLUÂJEVIMAKADA DRUGO LICE STEKNE PRAVO SVOJINE NA STVARI 297

Prestanak prava svojine na poqoprivrednom zemqi{tu 297Svojina - grobno mesto 298

PRESTANAK PRAVA SVOJINE NAPU[TAWEM STVARI 299

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA PRESTANAK PRAVA SVOJINE NAPU[TAWEM STVARI 301

Napu{tawe stvari 301Napu{tena stvar 301Prestanak prava svojine napu{tawem stvari 302Napu{tawe nepokretnosti 303Napu{tawe pokretne stvari 304Napu{tawe nepokretnosti 305Napu{tawe dodeqenog poqoprivrednog zemqi{ta 306

PRESTANAK PRAVA SVOJINE PROPA[]U STVARI 306

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA PRESTANAK PRAVA SVOJINE PROPA[]U STVARI 307

Mewawe katastarskih oznaka i prestanak postojawa stvari 307

PRESTANAK PRAVA SVOJINE KADA JE TO ZAKONOM ODRE\ENO 307

Sadràj

603

Glava 3.

PRAVO SLU@BENOSTI 309

POJAM STVARNE SLU@BENOSTI 309

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STVARNE SLU@BENOSTI 312

Pravo stvarne slu`benosti provo|ewa fekalnih i otpadnih voda 312

NAÎN VR[EWA STVARNE SLU@BENOSTI 313

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA NAÎN VR[EWA STVARNE SLU@BENOSTI 315

Mogu}nost preme{tawa pravca stvarne slu`benosti 315Preme{tawe slu`benosti 316Tro{kovi izme{tawa slu`benosti 317Izme{tawe slu`benosti 317Preme{tawe pravca stvarne slu`benosti 318Izme{tawe stvarne slu`benosti 318Izme{tawe pravca slu`benosti 319Slu`benost puta i kapija 319Vr{ewe stvarne slu`benosti 320Izme{tawe slu`benosti prolaza 321Pro{irewe stvarne slu`benosti 321

NAÎNI ZASNIVAWA STVARNE SLU@BENOSTI 322

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA NAÎNE ZASNIVAWA STVARNE SLU@BENOSTI 323

Slu`benost prolaza 323

STICAWE STVARNE SLU@BENOSTI PRAVNIM POSLOM 324

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STICAWE STVARNE SLU@BENOSTIPRAVNIM POSLOM 326

Konstituisawe slu`benosti puta na gradskom gra|evinskom zemqi{tu 326

604

Sadràj

Forma ugovora o konstituisawu slu`benosti 327Konstituisawe slu`benosti vansudskim poravnawem 327Ugovor o zasnivawu stvarne slu`benosti 328

USTANOVQEWE (KONSTITUISAWE) STVARNE SLU@BENOSTI ODLUKOM SUDA ILI DRUGOG DR@AVNOG ORGANA 330

Osnovni uslovi za konstituisawe stvarne slu`benosti 330Konstituisawe slu`benosti prolaza 3321. Vrste slu`benosti prolaza 3322. Ovla{}ewa koja proizilaze iz pojedinih vrsta

slu`benosti prolaza 3323. Uslovi za konstituisawe pojedinih vrsta

slu`benosti prolaza 3344. Odre|ivawe pravca prostirawa slu`benosti

prolaza i {irine prolaza 3385. Postupak suda u sporovima po tu`bi

za konstituisawe slu`benosti prolaza 3406. Preme{tawe prolaza 3437. Odnos tu`be za konstituisawe stalne slu`benosti i

tu`be za konstituisawe sezonske slu`benosti 3448. Konstituisawe slu`benosti prolaza na gradskom

gra|evinskom zemqi{tu 3459. Aktivna i pasivna legitimacija u sporu za

konstituisawe slu`benosti prolaza 345

KONSTITUISAWE SLU@BENOSTI UZIMAWA VODE 345

KONSTITUISAWE SLU@BENOSTI PROVODA VODE KANALOM 348

KONSTITUISAWE PRAVA SLU@BENOSTI PROVO\EWA VAZDU[NIH I PODZEMNIH VODOVA 348

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA KONSTITUISAWE SLU@BENOSTI 349

Konstituisawe slu`benosti puta 349Naknada za konstituisanu slu`benost 350Naknada za uspostavqenu slu`benost 350Obaveza konstituisawa novih slu`benosti 350Prolaz preko ku}nog placa 351Uslovi za konstituisawe slu`benosti prolaza 352

Sadr`aj

605

Konstituisawe prava slu`benosti prolaza pro{irewem puta 353Izreka presude kojom se odlu~uje o slu`benosti prolaza 354Naknada za konstituisanu slu`benost prolaza 354Odlu~ne ~iwenice pri odre|ivawu pravca prostirawa slu`benosti prolaza 355Uslovi za konstituisawe slu`benosti provoda kanalizacionih cevi 356Ko moè traìti konstituisawe slu`benosti prolaza 357Pravo vlasnika poslu`nog dobra da na slu`benom putu postavi kapiju 358Izreka presude kojom se konstitui{e slu`benost prolaza 359Konstituisawe slu`benosti provoda vodovodne mreè 359Naknada za konstituisawe stvarne slu`benosti 360Slu`benost postavqawa gra|evinske skele 360Konstituisawe slu`benosti prolaza 361Uslovi za konstituisawe stvarne slu`benosti 362Tro{kovi parni~nog postupka kada se konstitui{e slu`benost 363Konstituisawe slu`benog puta do magistralnog puta 364Izreka presude kojom se konstitui{e slu`benost 365Konstituisawe slu`benosti provoda elektri~nog voda 365Naknada za konstituisawe slu`benosti 365Dejstvo tu`be za konstituisawe slu`benosti 366

STICAWE STVARNE SLU@BENOSTI ODR@AJEM 366

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA STICAWE STVARNE SLU@BENOSTI ODR@AJEM 372

Uslovi za sticawe stvarne slu`benosti odràjem 372Nepostojawe uslova za sticawe stvarne slu`benosti odràjem 373Zloupotreba poverewa vlasnika poslu`nog dobra 373Nemogu}nost sticawa prava slu`benosti prolaza 374Sticawe prava slu`benosti prolaza odràjem na zemqi{tu u dru{tvenoj svojini 375Uslovi za sticawe slu`benosti odràjem 376-379Uslovi za sticawe slu`benosti 379Poloàj suvlasnika kod sticawa slu`benosti odràjem 379Sticawe stvarne slu`benosti 380Rok za sticawe slu`benosti odràjem 380Naknada za stvarnu slu`benost 381

606

Sadràj

UTVR\IVAWE POSTOJAWA STVARNE SLU@BENOSTI 381

Osnovna pravila 381Postupak po tu`bi za utvr|ivawe postojawa slu`benosti i po tu`bi za utvr|ivawe nepostojawa slu`benosti prolaza 384

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA UTVR\IVAWE POSTOJAWA STVARNE SLU@BENOSTI 386

Presuda o utvr|ivawu prava slu`benosti 386Utvr|ivawe postojawa prava slu`benosti 388Stvarna slu`benost crpqewa vode 389Ko moè ostvarivati pravo stvarne slu`benosti 390Aktivna legitimacija u postupku utvr|ivawa postojawa slu`benosti 390Pasivna legitimacija u sporu za utvr|ivawe postojawa slu`benosti 391Aktivna legitimacija u sporu po tu`bi za utvr|ivawe nepostojawa slu`benosti 391

OMETAWE U VR[EWU STVARNE SLU@BENOSTI 392

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA OMETAWE U VR[EWU STVARNE SLU@BENOSTI 394

Slu`benost prolaza i predaja kqu~eva 394Za{tita stvarne slu`benosti prolaska vodovodnih cevi preko parcele 395

PRESTANAK STVARNE SLU@BENOSTI 395

1. Op{te napomene 3962. Prestanak stvarne slu`benosti zbog nevr{ewa duè

od tri godine 3963. Prestanak stvarne slu`benosti zbog nevr{ewa

duè od 20 godina 3974. Prestanak stvarne slu`benosti kada isto lice postane

vlasnik poslu`nog i povlasnog dobra 3985. Prestanak stvarne slu`benosti zbog propasti povlasnog,

odnosno poslu`nog dobra 398

Sadràj

607

6. Ukidawe stvarne slu`benosti na zahtev vlasnika poslu`nog dobra 399

7. Ukidawe slu`benosti prolaza 400

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA PRESTANAK STVARNE SLU@BENOSTI 402

Uslovi za ukidawe slu`benosti prolaza 402Ukidawe slu`benosti prolaza 403Uslovi za ukidawe slu`benosti koja je ustanovqena u postupku deobe 404Uslovi za ukidawe slu`benosti prolaza 405Uslovi za ukidawe stvarne slu`benosti 406-407Uslovi za ukidawe slu`benosti 407Rok za prestanak slu`benosti zbog nekori{}ewa 408Uslovi za ukidawe slu`benosti prolaza 409Uslovi za prestanak slu`benosti 410Uslovi za ukidawe stvarne slu`benosti 411

UTICAJ DEOBE NA STVARNU SLU@BENOST 412

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA UTICAJ DEOBE NA STVARNU SLU@BENOST 413

Uticaj deobe na stvarnu slu`benost 413

LI^NE SLU@BENOSTI 414

Glava 4.

PRAVO ZALOGE 415

Glava 5.

DR@AVINA 417

POJAM DR@AVINE 4171. Osnovne karakteristike dràvine stvari 4172. Neposredna dràvina stvari 4193. Posredna dràvina stvari 4194. Dràvina prava 419

608

Sadràj

5. Sudràvina stvari 4206. Sudràvina prava stvarne slu`benosti 420

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA DR@AVINU 421

Neovla{}eno dràwe vatrenog oru`ja - dràvina stvari 421Ugovor o konstituisawu prava stvarne slu`benosti - sticawe dràvine prava 422Dràvina nepokretnosti 423Pojam posredne i neposredne dràvine 423Zna~aj dràvine u sporu za povra}aj stvari 424Javno dobro i smetawe poseda 425Smetawe dràvine telefonskog broja 427Nastajawe dràvine 427

[TA SE NE SMATRA DR@AVINOM 428

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA SLUÂJEVE KADA SE LICE NE SMATRA DR@AOCEM 429

Lica koja ne uìvaju dràvinsku za{titu 429

ZAKONITA I SAVESNA DR@AVINA 430

1. Zakonita dràvina 4302. Savesna dràvina 4333. Pojam „zakonita dràvina“ i pojam „savesna dràvina“

bitno su razli~iti i ne treba ih me{ati 435

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA ZAKONITU I SAVESNU DR@AVINU 435

Prekarijarna dràvina 435Kad se lice ne smatra savesnim dràocem 436Kad se dràvina smatra zakonitom 437Savesna dràvina 438-440

DR@AVINA NASLEDNIKA 441

GUBQEWE DR@AVINE 443

SMETAWE DR@AVINE 444

Sadràj

609

1. [ta sud mora da utvrdi u sporu zbog smetawa dràvine 4442. Smetawe dràvine stvari verbalnim radwama 4453. Smetawe dràvine stvari fizi~kom radwom 4464. Oduzimawe dràvine stvari 4475. Smetawe dràvine prava slu`benosti prolaza 4476. Smetawe dràvine prava slu`benosti uzimawa vode 4497. Smetawe dràvine prava slu`benosti provo|ewa

vazdu{nih i podzemnih vodova 4508. Postupak suda u sporovima zbog smetawa ili

oduzimawa dràvine 451

SUDSKA PRAKSAVEZANA ZA SMETAWE DR@AVINE 454

Granice dràvinske za{tite 454Smetawe dràvine prava stvarne slu`benosti 455Naknada {tete zbog smetawa dràvine prava slu`benosti 456Smetawe dràvine prava stvarne slu`benosti 457Opravdana radwa vlasnika poslu`nog dobra 458Nepostojawe protivpravnosti 459Iskqu~ewe elektri~ne energije i smetawe poseda 460Nemogu}nost uspostavqawa pre|a{weg stawa 461Za{tita sudràvine 461Smetawe slu`benosti prolaza 462Za{tita dràvine stvari i prava 463Smetawe dràvine prava stvarne slu`benosti 464Budu}a radwa i wene posledice na dràvinu 464Smetawe slu`benosti nastale poravnawem 465Smetawe dràvine vezano za kori{}ewe elektri~ne energije i vode 465Smetawe dràvine vezano za kori{}ewe elektri~ne energije 466Smetawe dràvine zemqi{ne parcele 467Smetawe dràvine vodovodne mreè 467Smetawe dràvine slu`benosti prolaza 468Smetawe dràvine grobnog mesta 469Smetawe dràvine parcele 469Smetawe dràvine porodi~ne grobnice 470Smetawe dràvine telefonskog prikqu~ka 471Smetawe dràvine pe{a~ke slu`benosti 471Smetawe dràvine prava na isporuku toplotne energije 471Smetawe dràvine pe{a~ke slu`benosti 472Smetawe dràvine 472Smetawe dràvine prava stvarne slu`benosti 472

610

Sadràj

Smetawe dràvine prava slu`benosti prolaza 473Smetawe dràvine prava slu`benosti prolaza 473Smetawe dràvine gra|evinskog objekta 473Smetawe poseda ograde - vrzine 474Smetawe poseda - dràvine verbalnom radwom 474Smetawe poseda zajedni~kih prostorija u zgradi 475Smetawe dràvine verbalnom radwom 475Smetawe dràvine parcele 476Smetawe dràvine gasne instalacije 476Smetawe dràvine parcele 476Smetawe dràvine 477Privremena mera u postupku za smetawe dràvine 477Smetawe dràvine slu`benosti prolaza 477Pasivna legitimacija u sporu za smetawe dràvine 478

SAMOPOMO] PRI ZA[TITI DR@AVINE 478

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA SAMOPOMO] PRI ZA[TITI DR@AVINE 481

Odsustvo dràvinske za{tite i pravo na samopomo} 481Za{tita sudràvine i samopomo} 482Samopomo} pri za{titi dràvine 482Zloupotreba prava i smetawe dràvine 482Samopomo} pri za{titi dràvine 482

ROKOVI ZA PODNO[EWE TU@BE ZA ZA[TITU DR@AVINE 483

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA ROKOVE U KOJIMA SE MO@E PODNETI TU@BA ZA ZA[TITU DR@AVINE 485

Rok za podno{ewe tu`be za smetawe dràvine 485Blagovremenost tu`be za smetawe dràvine 486Odluka suda po neblagovremenoj dràvinskoj tu`bi 487

KAKVU DR@AVINU SUD [TITI 487

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA ZA[TITU DR@AVINE 489

Smetawe dràvine prava slu`benosti puta 489Za{tita dràvine posrednog dràoca 490

Sadràj

611

Za{tita manqive dràvine 492Za{tita dràvine na prostoru izme|u grobnih mesta 493Za{tita manqive dràvine 494Dràvina susedne zgrade na kojoj je postavqena TV antena 494

RE[EWE O SMETAWU DR@AVINE 495

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA RE[EWE O SMETAWU DR@AVINE 496

Restitucija u parnici zbog smetawa dràvine 496Naredba za povra}aj stvari u re{ewu o smetawu dràvine oduzimawem stvari 496Pravna priroda tu`be za smetawe dràvine 498Re{ewe o smetawu dràvine prava slu`benosti puta 498

ZA[TITA DR@AVINE SUDR@AOCA 499

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA ZA[TITU DR@AVINE SUDR@AOCA 500

Granice tu`benog zahteva za predaju stvari u iskqu~ivu dràvinu i sudràvinu 500Sudràvina suvlasni~ke stvari 501Pravo sudràoca na dràvinu 502Pravo suvlasnika da stvar drì 503-505Zajedni~ka svojina i pravo na dràvinu 505Dràvinska za{tita sudràoca 506Za{tita dràvine sudràoca 507

ZA[TITA PRAVA NA DR@AVINU 508

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA ZA[TITU PRAVA NA DR@AVINU 509

Za{tita prava na dràvinu 509Pravo na dràvinu 510Za{tita dràvine po osnovu prava na dràvinu 511Pravo na dràvinu 512-513

612

Sadràj

Glava 6.

PRAVA STRANIH LICA 515

PRAVA STRANIH LICA PRI STICAWU SVOJINE NA POKRETNIM STVARIMA 515

PRAVA STRANIH LICA PRI STICAWU SVOJINE NA NEPOKRETNIM STVARIMA 515

SUDSKA PRAKSA VEZANA ZA PRAVA STRANIH LICA PRI STICAWU SVOJINE NA NEPOKRETNIM STVARIMA 517

Pravo stranih lica da sti~u svojinu na nepokretnostima u na{oj zemqi 517

PRAVA STRANIH LICA PRI NASLE\IVAWU NEPOKRETNOSTI 518

UGOVOR KOJIM STRANA LICA STI^U PRAVO SVOJINE 519

OBAVEZE KATASTRA PRI UPISU PRAVA SVOJINE STRANIH LICA 520OVLA[]EWA STRANIH LICA VEZANA ZA PRENOS PRAVA SVOJINE 520

PRAVA STRANIH DR@AVA PRI KUPOVINI NEPOKRETNOSTI ZA DIPLOMATSKO PREDSTAVNI[TVO 521

IZDAVAWE U DUGORO^NI ZAKUP OBJEKATA STRANOM LICU 523

PRIMENA ODREDABA O PRAVIMA STRANIH LICA 524

Sadr`aj

613

Glava 7.

MERODAVNO PRAVO U SLUÂJU SUKOBA REPUBLI^KIH ZAKONA 525

FORMA PRAVNOG POSLA KOJI SE ODNOSI NA NEPOKRETNOSTI 525

NADLE@NOST PRI REGULISAWU PRAVA I OBAVEZA NA NEPOKRETNOSTIMA 525

ZAVR[NE ODREDBE 526

POSEBAN DODATAK 529

Obrazac tu`be zbog {tetnih uticaja, ~lan 5. ZOSPO 530

Obrazac presude zbog {tetnih uticaja, ~l. 5. ZOSPO 532

Obrazac tu`be radi svojine - zajedni~ka svojina i susvojina, ~l. 18. i 13. ZOSPO 534

Obrazac presude radi svojine i dràvine - zajedni~ka svojina i susvojina, ~l. 18. i ~l. 13. ZOSPO 536

Obrazac tu`be radi svojine i dràvine - sticawe svojine stvarawem nove stvari, ~l. 22. stav 2. ZOSPO 538

Obrazac presude radi svojine i dràvine - sticawe svojine stvarawem nove stvari, ~l. 22. st. 2. ZOSPO 540

Obrazac tu`be radi svojine - sticawe svojine gra|ewem na tu|em zemqi{tu, ~l. 24. ZOSPO 542

Obrazac presude radi sticawa svojine - sticawe svojine gra|ewem na tu|em zemqi{tu, ~l. 24. ZOSPO 544

Obrazac tu`be radi svojine - sticawe svojine odvajawem plodova, ~l. 27. ZOSPO 546

Obrazac presude radi svojine i dràvine - sticawe svojine odvajawem plodova, ~lan 27. ZOSPO 548

Obrazac tu`be radi svojine - sticawe svojine odràjem, ~l. 28. ZOSPO 550

Obrazac presude radi svojine - sticawe svojine odràjem, ~l. 28. ZOSPO 552

614

Sadràj

Obrazac tu`be radi svojine i dràvine - sticawe svojine od nevlasnika, ~l. 31. ZOSPO 554

Obrazac presude radi svojine - sticawe svojine od nevlasnika, ~l. 31. ZOSPO 556

Obrazac tu`be radi svojine - sticawe svojine na osnovu pravnog posla, ~l. 33. ZOSPO 558

Obrazac presude radi svojine - sticawe svojine na osnovu pravnog posla, ~l. 33. ZOSPO 560

Obrazac tu`be radi svojine i dràvine - povra}aj stvari, ~l. 37. ZOSPO 562

Obrazac presude radi svojine i dràvine - povra}aj stvari,~l. 37. ZOSPO 564

Obrazac tu`be zbog uznemiravawa svojine, ~l. 42. ZOSPO 566

Obrazac presude u sporu zbog uznemiravawa svojine, ~l. 42. ZOSPO 568

Obrazac tu`be radi ustanovqavawa (konstituisawa) slu`benosti prolaza, ~l. 53. st. 1. ZOSPO 570

Obrazac presude u sporu po tu`bi za ustanovqavawe (konstituisawe) slu`benosti prolaza, ~l. 53. st. 1. ZOSPO 572

Obrazac tu`be za utvr|ivawe postojawa slu`benosti prolaza, ~l. 56. ZOSPO 576

Obrazac presude u sporu za utvr|ivawe postojawa slu`benosti prolaza, ~l. 56. ZOSPO 578

Obrazac tu`be radi prestanka stvarne slu`benosti, ~l. 58. st. 1. ZOSPO 580

Obrazac presude u sporu po tu`bi za utvr|ivawe prestanka slu`benosti prolaza, ~l. 58. st. 1. ZOSPO 582

Obrazac tu`be za ukidawe slu`benosti prolaza, ~l. 58. st. 2. ZOSPO 584

Obrazac presude u sporu za ukidawe slu`benosti prolaza, ~l. 58. st. 2. ZOSPO 586

Obrazac tu`be radi smetawa dràvine, ~l. 75. i 77. ZOSPO 588

Obrazac re{ewa o smetawu dràvine, ~lanovi 70, 75, 77 i 79. ZOSPO 590

Sadràj

615

komentar zakona o osnovama svojinsko pravnih …

Documents