knjizevnost xviii i xix veka

8/6/2019 Knjizevnost XVIII i XIX Veka

1/9

Jovan DeretiIzmeu stare i nove knjievnostiPosle Velike seobe 1690. teite itavog knjievnog i kulturnog ivota srpskog naroda pomerase s juga na sever, iz turskih oblasti na podruja pod Habsburkom monarhijom. Gotovo sveto je srpska knjievnost dala u narednih sto i vie godina stvoreno je u toj novoj sredini u

istorijskim prilikama bitno razliitim i od onih raznih i od onih u kojima su u to vreme ivelidrugi delovi srpskog naroda.Knjievni rad u poetku nastavio se na starim osnovama. Poetika je tradicionalna, vizantijsko-crkvenoslovenska, ali sa znaajnim inovacijama. Kod nekih pisaca osea se uticaj rusko-ukrajinskog baroka, a u knjievni jezik, vie nego ranije, prodire iv, narodni govor. Novoknjievno stolee otvara nesueni srpski despot ore Brankovi (1645-1711) opsenomSlavenoserbskom hronikom, pisanom teko pristupanim jezikom ali vrlo znaajno po uticajuna razvoj nae istoriografije i politike misli u 18. v. U monakoj literaturi, koja i dalje

preovlauje, izdvajaju se dela na narodnom jeziku u koja spada putopis u Svetu zemljeJeroteja Raanina iz 1721, kao i mnogobrojne besede Gavrila Stefanovia Venclovia (druga

polovina 17. v. - oko 1747), koji je pisao uporedo i stari, srpskoslovenskim, i narodnim

jezikom. On je vrstan znalac srpskog jezika, istinski jeziki stvaralac, majstor besednikogstila.Srpska knjievnost ipak nije krenula putevima ikoje je otvorio Venclovi. Nepripremljeni zaivot u novoj sredini, bez kola i uitelja, bez knjiga i tamparija, Srbi se okreu"jednovernoj" Rusiji itui od nje pomo. Prve regularne kole osnivaju ruski uitelji, u njimase ui iz ruskih knjiga na ruskoslovenskom, koji postaje jezik liturgije i itave kulture. PrekoRusa dolaze i druge novine: dominacija stiha umesto dotadanje retorske proze (osnovni stih

je tzv. poljski trinaesterac), barokni ornamentalizam, drama. Sholastika gimnazija uSremskim Karlovcima (1733-1739), iji su osnivai uenici Kijevske duhovne akademije, bila

je prvo arite nove, barokne knjievne kulture. Iz te konstitutivne faze novog stila, osimprigodnih, religioznih i rodoljubivih pesama, imamo i dva opsenija dela u stihu: baroknudramu Traedokomedija (izvedena 1734) Emanuela Kozainskog i zbornik grbova iheraldikih pesama Stematografija (1741) Hristifora efarovia. U oba dela vizija srpskeistorije dovodi se u sklad sa suvremenim nacionalnim tenjama i potrebama.

Na tim temeljima u narednim decenijama izrastaju dva svestrana stvaraoca, Jovan Raji(1726-1801) i Zaharije Orfelin (1726-1785), prvi teolog, istoriar i pesnik, drugi darovitislikar, naunik i pesnik. Meu Rajievim delima izdvaja se monumentalna Istorija raznihslovenskih narodov, naipae Bolgar, Horvatov i Serbov (I-IV, 1794/5), sinteza itave naedotadanje istoriografske literature, proeta rodoljubivim oseanjima i prosvetiteljskimidejama, znaajna i kao riznica knjievnih motiva iz nacionalne prolosti. Orfelin se vierukovodio suvremenim potrebama naroda. On je pokrenuo prvi asopis na slovenskom jugu

("Slavenoserbski magazin", 1768), pisao kolske udbenike, radove iz ekonomije, fizike, daoveliku monografiju ruskog cara Petra I. Meu pesmama najznaajnija mu je "Pla Serbiji"(1761), nacionalna jeremijada, slobodoumna i kritina, napisana u dve jezike verzije, srpskoji crkvenoslovenskoj. Kao i Raji, Orfelin je poao od ruskih baroknih modela 17. v., da bi sekasnije pribliio idealima ruskog i zapadnog prosvetiteljstva.Evropeizacija i raanje nove knjievnostiPoetkom 80-tih godina 18. v., u doba cara reformatora Josifa II, srpska knjievnost ulazi u

period korenitih preobraaja. Inicijator promena bio je prosvetitelj i racionalista DositejObradovi (1739-1811). Roen u dananjem rumunskom Banatu, on je svoj duhovni razvoj

poeo dvostrukim bekstvom, sa zanata u manastir a potom iz manastira u svet, da bi najveideo ivota proveo na putu. U prvom periodu svog ivota Dositej kao odbegli monah putuje

najvema po zemljama pravoslavnog jugoistoka, upoznajui tako sve narodne i sve kulturnejezike tog prostora. Pre odlaska na Zapad on se razvio u knjievnika i humanistu


2/9

istonoevropskog tipa s dominantnim grkim uticajem (a ne ruskim kao kod drugih tadanjihnaih pisaca), to je dolo do izraza u nekoliko njegovih ranih, za ivota neobjavljenih dela(Iica, Venac od alfavita, Hristoitija i dr.). U drugom periodu ivota (od odlaska u Be 1771)Dositej se sasvim okree Zapadu: upoznaje zemlje srednje Evrope, slua predavanja nauniverzitetima u Nemakoj, boravi u Parizu i Londonu, brzo i lako savlauje oba klasina i

sve glavne evropske jezike i prevodi s njih. Za to vreme on se iz osnova izmenio: odbacio jemantiju i stavio periku, od odbeglog monaha postao je slobodni mislilac, Evropejac, filosof uduhu 18. v., prvi moderni srpski pisac. Dositejevo delo ima dvostruku osnovu: njegovo linoiskustvo, poznavanje naroda, putnike doivljaje i dodire s drugim narodima, s jedne, tenjegovu ogromnu lektiru na klasinim i modernim jezicima, s druge strane. Kao pisaczahtevao je naputanje konfesionalnih pretpostavki ranije kulture, prihvatanje zapadne

prosveenosti i stvaranje knjievnosti na narodnom jeziku prema antikim i modernimevropskim uzorima. Taj program saeto je formulisao u prosvetiteljskom manifestu PismoHaralampiju a iroko ga je obrazloio polazei od vlastitih doivljaja u svom glavnom delu,autobiografiji ivot i prikljuenija (I, 1783, II, 1788). Ostala dela nastala su pretenoslobodnom adaptacijom stranih tekstova (Sovjeti zdravog razuma, Basne, Sobranije i dr.).

Ona su anrovski heterogena, u njima ima anegdota, basana (omiljena Dositejeva forma),pripovedaka, ponekad stihova, u jednom sluaju ak i drama (Lesing), zatim moralnih eseja,filosofskih traktata i dr. U najboljim nalazimo isto to i u autobiografiji: ivo oseanje zanarodne potrebe, didaktiku, humor, ivopisne likove, poetske opise prirode. Najznaajnijisrpski pisac 18. v., jedan od vodeih prosvetitelja srednje i jugoistone Evrope, prevoen joza ivota na rumunski, Dositej je zaetnik nove srpske knjievnosti, s ogromnim uticajemkako na naredne generacije pisaca tako i na njene dalje tokove, sve do danas. U poslednjim decenijama 18. i prvim decenijama 19. v. udareni su temelji nove srpske kulturei knjievnosti: osnovane su kole, pokrenuti prvi listovi, stvoreno je pozorite, napisani sukompendijumi iz osnovnih naunih disciplina, uvedeni novi knjievni anrovi (roman, drama,esej, razni pesniki oblici). Od njih je najvei uticaj imao roman s Milovanom Vidakoviem(1780-1841), kao glavnim predstavnikom, koji je svojim moralnim i sentimentalnim

povestima i svojim "slatkim stilom" postao omiljen kod iroke italake publike. Slinaorijentacija obeleava i delo Joakima Vujia (1772-1847), "oca srpskog teatra". On je stvarao

pozorine amaterske druine i za njihove potrebe "posrbljavao" drame nemakih pisaca(Kocebu i dr.). Dok je proza teila patetinoj i lirskoj oseajnosti, u poeziji je preovladao idealuenosti, i to one vrhunske, iji su uzori u klasinoj kulturi. Iz te orijentacije ponikao je prvisrpski pesniki stil, klasicizam. Njegov utemeljiva Lukijan Muicki (1777-1837),arhimandrit manastira iatovca, potom episkop, u svojim pesmama didaktine i rodoljubiveinspiracije negovao je klasine pesnike forme, a za njim je polo nekoliko generacija

pesnika.

Patrijarhalna i graanska kulturaU prvoj polovini 19. v. proiruje se kulturno podruje. Posle dva oslobodilaka ustanka (1804,1815) u knjievnost ulazi Srbija, potom Crna Gora, delimino slobodna jo od kraja 17. v., idrugi krajevi juno od Save i Dunava. S njima dolaze do izraaja sasvim nove pojave:narodna, patrijarhalna kultura, kolektivno stvaralatvo, usmena poezija. One prodiru u sferu

pisane rei i poinju razarati tradicionalne i uspostavljati nove vrednosti. Knjievnost ulazi uperiod dugotrajnih, bespotednih borbi, iz kojih e izii preobraena.Nosilac tog velikog pokreta iz naroda bio je Vuk Stefanovi Karadi (1787-1864),reformator knjievnog jezika, kodifikator usmene knjievnosti, istoriar, etnolog. Roen uselu Triu kod Loznice u porodici koja se u prvoj polovini 18. v. doselila iz StareHercegovine, Vuk je u detinjstvu i mladosti stekao izvanredno poznavanje jezika, poezije i

obiaja prostog naroda. Kada se, posle sloma Prvog srpskog ustanka (1804), iji je uesnikbio u 26. godini ivota, naao u Beu, on nije, po vlastitom priznanju, ni pomiljao na


3/9

knjievni poziv. Susret sa slovenakim slavistom Jernejem Kopitarom bio je presudan zaVukovo opredeljenje. Poto je od Kopitara stekao osnovna filoloka znanja i uputstva za rad,dao se na posao i u toku pedesetogodinje neumorne aktivnosti obavio poslove za itavuakademiju nauka. Kao poznavalac narodne kulture, Vuk je jedno od prvih imena u evropskojfolkloristici svog doba. Njegova klasina zbirka narodnih umotvorina (Srpske narodne pjesme

I-IV, Srpske narodne pripovijetke; Srpske narodne poslovice), nastala izborom iz ogromnegrae koju je sakupio sam i uz pomo mnogobrojnih saradnika, imala je irok evropski odjek.Srpske narodne pesme prevode se na mnoge jezike, o njima piu najistaknutiji pisci, meuostalima i Gete, njih oponaaju na raznim jezicima. U filologiji, gde je njegov rad najvei,obavio je etiri temeljna posla: napisao prvu gramatiku, prvi renik (Srpski rjenik, 1818),reformom tradicionalne irilice stvorio modernu srpsku azbuku zasnovanu na fonolokom

principu, stvorio moderni srpski knjievni jezik na temelju narodnih govora. U kritikamatadanjeg knjievnog jezika i u polemikama s mnogim protivnicima dao je prve oglede naefiloloke i knjievne kritike, kao to je u tekstovima o narodnim umotvorinama dao osnove zateoriju i istoriju usmene knjievnosti. Svoju reformu krunisao je izvanrednim prevodom

Novog zavjeta (1847), kojem e kasnije njegov mlai saradnik ura Danii, (1825-1882)

pridruiti prevod Starog zavjeta. Uporedo s jezikom i narodnim umotvorinama Vuk se bavio idrugim oblastima narodnog ivota. Utoku cele svoje knjievne karijere on je prikupljao graus namerom a opie "obiaje, sujeverje, mitologiju i domai ivot srpskog naroda". Deo tegrae uneo je u Srpski rjenik, koji je zbog toga prerastao prvobitnu namenu i postaoenciklopedija narodnog ivota, i u druge svoje radove, dok je sintetiko delo ivot i obiajinaroda srpskog ostalo nezavreno. Kao istoriar opisao je sve vanije dogaaje i linostiPrvog i Drugog srpskog ustanka, objavio na nemakom knjigu o Crnoj Gori, saraivao snemakim istoriarem Leopoldom Rankeom u radu na delu Die serbische Revolution, prekokog se evropska javnost upoznala sa srpskom istorijom. Vuk je izvanredan prozni pisac,"tvorac iste srpske proze i stila". To je primetno u svim njegovim radovima: u estokim,temperamentnim polemikama o jezikim pitanjima, u opisima narodnog ivota u Srpskomrjeniku, u stilizaciji narodnih pripovedaka, u prevodu Novog zavjeta (srpska Biblija, uVukovu i Daniievu prevodu, najlepi je spomenik srpskoga na narodnoj osnovi izgraenogknjievnog jezika). Ali najbolje osvedoenje Vukovog spisateljskog dara nalazimo unjegovim istorijskim spisima. Kao pripoveda Vuk se nadovezuje na umetnost usmene rei.

Njegov stil suprotan je duhu tadanje nae sentimentalno-didaktike proze, u njemu nemanieg suvinog ni kitnjastog, nema primesa patetike i sentimentalnosti. Vuk o svemu

pripoveda mirnim, epski nezainteresovanim stilom, nastojei stalno da odri stav objektivnoghroniara, iji je glavni cilj da istinito svedoi. A u stravi, on je mnogo vie od toga: slikardrutvenih naravi, vrstan karakterolog, istorijski mislilac.Iz istih izvora potekli su i Memoari Vukovog savremenika Prote Mateje Nenadovia (1777-

1854), ustanikog vojvode i prvog diplomate nove Srbije. Vuk pria kao nepristrasni svedok aProta kao angaovani uesnik ustanike epopeje. On pie stilom nadahnutog usmenogpripovedaa, kod koga ima jednostavnosti i naivnosti ali, isto tako, teke ivotne zbilje,istorije, razmiljanja, humora. To je najlepa knjiga uspomena koja je ikad napisana nasrpskom.Iz ustanka je iziao i Sima Milutinovi Sarajlija (1791-1847) jedan od vodeih pesnika togdoba. U ivotu nemiran duh, lutalica, svatar, radoznao ali neistrajan, on je ostavio iza sebeobimno i raznovrsno delo: veliki epski spev o Prvom srpskom ustanku Serbijanka, tri dramskadela, od kojih je najznaajnija Tragedija voda Karaora, lirske pesme, kosmike spevove,zbirku narodnih pesama, istorijske radove i dr. Po vrednosti neujednaen i teko itljiv zbogzamrenog jezika punog neologizma, tuma epske tradicije i ustanike heroike, pesnik

romantiarskog temperamenta ali sa snanim primesama klasicizma, on je ostavio snaanutisak na savremenike i uticao na mnoge pisce. Najvie mu duguje najvei srpski pesnik P. P.


4/9

Njego.Glavno poprite kulturnog ivota ostalo je i dalje na severu, u dananjoj Vojvodini i u srpskimnaseobinama u Maarskoj i Rumuniji. Glavni knjievni centar nalazio se u Peti, u kojoj jeosnovao prvo nauno drutvo Matica srpska, pokrenut asopis "Srpski letopis" (1825), koji

pod imenom "Letopis Matice srpske" (od 1873) izlazi i danas. Ta visoko razvijena graanska

sredina bila je odbojna prema inovacijama s juga. Dok je narodne pesme rodoljubivo prigrlila,Vukov narodni jezik inio se veini primitivan i nedovoljan za najvie kulturne potrebe. Okoosnovnih pitanja jezika i knjievnosti izmeu pisaca iz te sredine i Vuka Karadia vodio se utoku nekoliko decenija pravi knjievni rat. Literatura se vezivala za tradiciju 18. v., zaDositeja, Vidakovia, Muickog.Dositej je delovao kao uitelj razuma, "srpski Sokrat", Evropejac. Vidakovi je u romanu

proizveo vie beznaajnih epigona. Muicki je stvorio prvu pesniku kolu, kolu "objektivnelirike" ili "mirnog uvstva", kako e je kasnije nazvati romantiari. Preko Muickog ona sevezivala za Horacija i antiku poeziju ali je bila otvorena i prema savremenijim pesnikimtokovima, prema J. V. Geteu i F. ileru, prema nemakom i evropskom klasicizmu i

predromantizmu, prema naoj narodnoj poeziji. Iz te kole potekao je i jedan pesnik trajne

vrednosti, Jovan Sterija Popovi (1806-1856). On se odlikovao i u drugim anrovima, aposebno u drami.Drama, uz poeziju, filozofiju i istoriju, najvie obeleava knjievnost tog doba. Originalnadrama nastaje u treoj deceniji 19. v., a meu njenim tvorcima najznaajniji je Sterija. On jeuporedo pisao istorijske tragedije ili "alosna pozorja" i komedije iz suvremenog ivota ili"vesela pozorja", od kojih druge imaju trajnu vrednost. Sterija je moralista, drutveni kritiar isatiriar. Njegova komedija je neposredno angaovana u drutvenim i kulturnim zbivanjimasvog doba. Ona izobliava pogreno vaspitanje, pomodarstvo, snobizam, ismeva nadriuenostnaih pisaca i njihov "nakaradni", "slavjanski" jezik. ak i mane univerzalnog karaktera, kaoto je krtost, osvetljavaju se iz lokalne perspektive (Tvrdica). Vrhunac angaovanosti

postigao je u komediji politikog ponaanja graana, koje se kree izmeu visokoparnihpatriotskih fraza i trgovine nacionalnim interesima (Rodoljupci). Blizak komediji je i njegovRoman bez romana, neka vrsta srpskog Don Kihota, u kojem je parodirao Vidakovia i starijiroman uopte. Kao pesnik, Sterija se ostvario u poslednjim godinama ivota, kada je objavioknjigu Davorje (1854). Njegova poezija - refleksivna, pesimistika, intelektualna - sadrirazmiljanja razoaranog i bolesnog oveka, koji je povukao iz javnog ivota. Proizila iztradicije klasicizma, ona je suprotna duhu romantiarske poezije, koja je u to vreme sasvim

prevladala.Kao gotovo sve literature srednje i istone Evrope, i srpska knjievnost u prvoj polovini 19.veka dobija svog najveeg pesnika. Petar Petrovi Njego (1813-1851), vladika i vladar CrneGore, u svom pesnikom razvoju obuhvatio je itavu tu epohu, od narodne poezije preko

klasicistikih stremljenja do romantike. Poeo je kao narodni peva pesmama o crnogorskimborbama s Turcima, zatim se priklonio klasicistikom maniru, gde su mu uitelji bili vieruski nego srpski klasicisti. Njegovi antiki uzori nisu bili rimski, nego helenski, a pre svegaHomer, Pindar, tragiari. U poslednjoj fazi pribliio se suvremenom romantizmu (Pukin, Igo,Lamartin). Njego nije tematski raznovrstan, on je u biti bitematski pesnik. Njegove suosnovne teme kosmika sudbina ovek i istorija sudbina Crne Gore i Srpstva. U osnovinjegove kosmike poezije nalazi se misao o jedinstvu oveka i Boga, o ovekovoj nebeskoj

preegzistenciji, o njegovoj moralnoj krivici, padu i ponovnom uzdizanju. Ona govori oovekovom duhovnom povratku na poetke svog bia, na izvore svog postojanja. Tu temu on

je razvio u nizu pesama (meu njima je najbolja Misao, da bi joj dao zavrni oblik ukosmogonijskom spevu Lua mikrokozma (1845) u kojem je motiv biblijskog pada ovekova

pomeren sa zemlje na nebo i interpretiran, s jedne strane, u duhu neoplatonistike tradicije, a sdruge, pomou modernih prirodnonaunih shvatanja. Meu pesmama najbolja mu je No


5/9

skuplja vijeka, ljubavna fantazmagorija, neobian spoj erotike i spiritualnosti. Iz crnogorskeistorije nastali su Njegoevi dramski spevovi Gorski vijenac (1847) i Lani car epan Mali(1851), od kojih je prvi njegovo najbolje delo.U Gorskom vijencu ogleda se ceo preeni put i itava epoha u kojoj je nastao. Na temeljunarodne pesme Njego je stvorio novu pesniku formu, oslanjajui se pri tome na tradicije

evropske poezije od Homera do romantizma, kao i na pesnika iskustva savremenih srpskihpesnika, a pre svega na svog uitelja Milutinovia. Sintetian po svojim zahvatima u tradiciju,Gorski vijenac je takav i po svojim umetnikim osobinama. Oko jednog dogaaja nevelikihrazmera Njego je prikazao itavu crnogorsku istoriju, opevao slavne dogaaje iz prolosti,naslikao svakodnevni domai ivot, prikazao susedne narode Turke i Mleane, tako da unjemu imamo tri sveta, tri civilizacije, evropski zapad, islamski istok i izmeu njih ukleten,na svet. Spev je isto tako otvoren prema prirodi i kosmosu. A ta otvorenost dobija razneoblike, od folklornih posmatranja nebeskih prilika preko makrokosmikih vizija vladikeDanila do filosofskih meditacija igumana Stefana, u kojima se hrianska tradicija dodiruje smodernom naukom. Struktura speva, nesaglasna s pravilima dramske forme, ima dubljuzasnovanost. Gorski vijenac poinje kao pesnika vizija, nastavlja se kao politiko-istorijska

drama, prelazi dalje u venac epskih slika iz narodnog ivota, a zavrava se prizorimazasnovanim na paralelizmu istorijskih zbivanja i filosofske refleksije. To je svojevrsna

pesnika enciklopedija u kojoj su obuhvaene sve pesnike forme i svi vidovi crnogorskestvarnosti i istorije, jedna od onih izuzetnih pesnikih tvorevina u koje kao da se sleglosveukupno iskustvo pojedinih naroda. Spev je preveden na glavne evropske jezike, na neke ivie puta.Romantizam i procvat lirikeSredinom 40-ih godina Vukova borba za knjievnost na narodnom jeziku ulazi u zavrnufazu. U tom pogledu prekretniku ulogu imale su knjige izale 1847, Vukov prevod Novogzavjeta, Njegoev Gorski vijenac i dela dva mlada sasvim nova pisca, Pesme BrankaRadievia i filoloka rasprava Rat za srpski jezik i pravopis ure Daniia. Razdobljezapoeto tim delima donosi punu pobedu romantizma kao stilskog pravca. Dok je prethodno

bio samo jedna od knjievnih struja s dosta primesa klasicizma, poevi od B. Radieviaromantizam se javlja kao suprotnost klasicizmu a posle njegove smrti postaje stilskadominanta epohe. Pretpostavke naeg romantizma jesu: Vukova jezika reforma, narodna

poezija i evropski uticaji, a ti uticaji bili su razliiti: nemaka poezija, posebno Hajne, Bajroni bajronizam, Petefi, u drami ekspir, i dr. I naa romantika, kao i drugde u Evropi, bila je

prevashodno lirska. Kratka lirska pesma, po sadrini ispovedna, rodoljubiva ili meditativna,bila je glavna vrsta romantiarske poezije. Lirskom na elu podreena su i druga dva pesnikaanra romantizma, bajronovska poema i istorijska drama. Lirizam obeleava i romantiarsku

prozu, ija su dostignua inae manje znaajna.

Rodonaelnik srpske lirske romantike Branko Radievi (1824-1853), raskrstivi podjednakosa zastarelim klasicizmom i nestvaralakim oponaanjem narodne poezije, uveo je naepesnitvo u prostore evropskog romantizma. On je pesnik elementarnih oseanja, blizakanimistikom i panteistikom poimanju sveta. Njegove najjednostavnije pesme sadre obinomale lirske prie, prizore s momcima i devojkama u slobodnoj prirodi. One su radosne, vedre,umiljate, ali istovremeno raspusne i ulne. U drugima se javljaju setni tonovi i sumorna,elegina raspoloenja; meu ovima je i najpoznatija njegova pesma Kad mlidijah umreti.Premda prevashodno lirski talenat, Branko je ipak teio da stvori vee pesnike kompozicije isanjao o tome da napie veliki ep. Najvei domet dao je u dva lirska speva, aki rastanak iTuga i opomene, te u satirinom spevu Put u kojem slavi Vuka Karadia i ismeva njegove

protivnike. Prva dva dela pripadaju suprotnim stilskim tendencijama. aki rastanak uvodi

nas u najui zaviajni krug pesnikov, u ozareni karlovaki, frukogorski predeo, u daneveselog akovanja s razigranim kolima i vedrim popevkama u kojima se osea ritam sremske


6/9

poskoice i radosno strujanje narodnog ivota. Tuga i opomena otkriva drukiji svet i na druginain. To je vea lirska kompozicija napisana u oktavama i najveim delom u jampskim

jedanaestercima prema uzorima iz pozne nemake romantike. Banalna ljubavna fabula odvoje mladih koje razdvaja najpre mladiev put u drugi kraj a potom smrt drage lirski jeviestruko nadograena vizuelnim i auditivnim slikama prirode. Sloene strukture, raskone

imaginacije i zatamnjenog smisla, ta poema otkriva drukijeg Branka od onog kakav je uveini drugih pesama, to se govori o raznovrsnim mogunostima ovog pesnika koji je svojusudbinu sam najbolje opisao u stihovima: "Mnogo hteo, mnogo zapoeo, / as umrli njega jeomeo.Brankovom knjievnom pokolenju pripadaju filolog ura Danii, romantiarski pripovedaBogoboj Atanackovi, pesnik Jovan Ili i, kao najznaajniji, putopisac Ljubomir Nenadovi(1826-1895), sin Prote Mateje. Meu njegovim putopisima po svojim umetnikim kvalitetimaizdvaja se Pisma iz Italije i Pisma iz Nemake. Prva su znaajna i kao knjiga o Njegou, skojim je Nenadovi putovao po Italiji.Branko je ostao usamljena pojava u svom vremenu. On je umro isuvie rano da bi doekao

pobedu svog pravca. Ali 50-ih godina javlja se nov narataj pesnika, koji dovodi do kraja

njegovu pesniku osnovu i s kojima se romantizam utvruje kao vodei pravac.Prvi meu njima, Jovan Jovanovi Zmaj (1833-1904) ostavio je ogromno, tematski ianrovski raznovrsno delo. Njegovu osnovu ini intimna lirika, ljubavne i porodine pesme,sabrana najveim delom u dve tematski povezane pesnike knjige, ulii i ulii uveoci (odturcizma ul-rua). Zmajeva lirika izraava oseanje duboke veze, jedinstva, sa svojima, saenom, decom, porodicom i, u produetku, s celim srpskim narodom i oveanstvom. uliiimaju obeleja lirskog dnevnika ili poetskog romana o ljubavi i srenom porodinom ivotu.ulii uveoci su, nasuprot tome, knjiga bola i tuge, inspirisana smru najbliih. Oseanja se

prepliu i spajaju s prirodom, tako da u prvoj knjizi imamo ozarene, idiline pejzae, a udrugoj sumorne jesenje slike, vizije nitavila, nepostojanja, mrtvila. Lirika ini srazmernomanji deo Zmajeva pesnikog opusa. Njegova produkcija u oblasti angaovane poezije bila jeogromna. Kao rodoljubivi pesnik Zmaj ne dostie druge velike romantiare, ali je u oblasti

politike i satirine poezije ostao nedostian kako neobinom plodnou tako i ostvarenimkvalitetima, znaajnim naroito u mnogim satirinim pesmama. Zmaj je takoe veliki deji

pesnik, koji je u mnotvu pesma dao nezaboravne prizore i likove iz sveta deteta, stvorivipravi epos detinjstva. Treba ukazati i na druge vidove njegove mnogostruke delatnosti: naprevode i adaptacije poezije raznih naroda Zapada i Istoka, gde se posebnim kvalitetomizdvajaju prilozi iz udaljene, istonjake, i bliske, maarske poezije, zatim na mnoge listove iasopise koje je izdavao i ureivao, na uee u kulturnom i javnom ivotu. Pisao je lako i

brzo i nikada se nije posebno trudio oko forme i izraza. Otuda kod njega ima dosta aljkavosti inemara, ali nema monotonije. Tenja k raznolikosti osea se na svim planovima, u temama,

emocijama, stihu i strofici, u kompoziciji pesme. Najblia narodnoj metrici i govornom jezikuZmajeva poezija stekla je ogromnu popularnost kod italaca. Ali istovremeno ona je dalaveliki doprinos razvoju srpskog pesnikog izraza i stiha i vrila stalan uticaj na poeziju svogvremena.

Najizrazitiji romantik meu srpskim umetnicima jeste ura Jaki (1832-1878), stvaralacmnogostran po svojoj obdarenosti, slikar, pesnik, pripoveda, dramski pisac. U poeziji je iaovlastitim putem. On je najsubjektivniji meu suvremenim pesnicima. Duboko linonezadovoljstvo prilikama u kojima je iveo prerasta u tipino romantiarski sukob izuzetne,nesrene linosti sa svetom oko sebe. Pesnikovo ja u stanju je stalne zaraenosti sa svetom,izmeu njega i drugih nema pravog ljudskog dodira, nema dijaloga. Taj stav izraava se uraznim vidovima, u gordom odbacivanju sveta, prometejskom prkosu, preziranju svega

prizemnog, u bacanju pesnike anateme na svet, ali ima i dosta pesama u kojima su izraenablaa oseanja: tuga, potreba za ljudskom toplinom, ljubavlju i lepotom, enja za mirom i


7/9

spokojstvom u krilu prirode. Pesnik noi, potmulih tiina, strepnji pred nepoznatim, Jaki jeu svojim rodoljubivim pesmama grmeo gnevom protiv tuinskih osvajaa i domaih tirana istekao glas srpskog Tirteja. Pisao je takoe istorijske tragedije herojske inspiracije smonumentalnim ili jednodimenzionalnim likovima, obeleene snanim lirizmom (Jelisaveta idr.). On je i prozni pisac, najznaajniji pripoveda epohe romantizma.

Poslednji veliki pesnik meu romantiarima Laza Kosti (1841-1910) bio je kontroverznalinost, pisac od koga je kritika stvorila sluaj. U mladosti vie slavljen nego shvaen, on je ustarosti doiveo sveopte osporavanje, a prava slava dolazila je tek posle smrti, i to vrlo sporo.Danas je opteprihvaeno da je on zaetnik moderne srpske poezije, pretea avangardizma istvaralakih eksperimenata kakvi su zavladali u naem pesnitvu mnogo, mnogo kasnije. I uivotu i u poeziji on je stalno odstupao od svakodnevnog i uobiajenog. Vaio je kao primer

bizarnog, ekscentrinog romantiara kojeg malo ko uzima ozbiljno. Ali taj pesniki fantastabio je na najobrazovaniji pisac tog doba, znalac klasinih i modernih jezika, prevodilacekspira, pisac estetikih i filosofskih rasprava, najznaajniji mislilac srpskog romantizma.Kosti je pesnik duhovne, filosofske inspiracije. Njegova poezija nije poezija srca i oseanjanego poezija duha i mate, sasvim razliita od neposredne lirike kakvu su pisali Branko i

Zmaj, pesnici protiv ijeg se kulta borio. On je novator i eksperimentator. Unutranju formunjegovih pesama odlikuje sloena slikovitost, sklonost ka alegorizaciji, fantastika, humor, igrereima, kovanice, manirizam. Umetniki neujednaen, Kosti je napisao izvestan broj pesamaizuzetne vrednosti, meu kojima moemo izdvojiti tri velike: Spomen na Ruvarca, JadranskiPrometej i Santa Maria della Salute, od kojih je prva kosmiko-filosofska, druga rodoljubivo-filosofska a trea erotsko-filosofska i, ujedno, njegova poslednja i najslavnija pesma. UzJakia, Kosti je glavni dramski pisac romantizma (Maksim Crnojevi, Pera Segedinac).Od ostalih pisaca treba spomenuti nenog liriara Jovana Gria Milenka, virtuoznogkomediografa Kostu Trifkovia i crnogorskog kralja Nikolu Petrovia Njegoa, pesnika

junaka.Realizam: Doba pripovetkeRealizam je otkrio malog oveka i njegov svet. Knjievnost je zahvatila maticu naroda. Svusvoju panju pisci poklanjaju raznolikim vidovima narodnog ivota - od onih prastarih,folklornih, do onih koje je donosilo novo doba. Oni tee da to vernije prenesu nainivljenja, obiaje, naravi, nain govora u pojedinim krajevima. U knjievnost ulazi regionalnatematika, a u njen jezik prodiru dijalekatska obeleja. Zaljubljeni u stare patrijarhalne odnoseto su nestajali, realisti su s poznavanjem i razumevanjem prikazali porodine i drutvene

prilike na selu i u malom gradu, dok su od modernog grada i od evropskog naina ivotazazirali.Srpski realizam obuhvata iroku i raznovrsnu panoramu knjievnih pojava u velikomvremenskom rasponu. Najraniji pisci te orijentacije pojavili su se jo 60-ih godina, u jeku

romantizma. To su Jakov Ignjatovi (1822-1889) i Stefan Mitrov Ljubia (1824-1878), oba izgeneracije Branka Radievia. Ignjatovi potie iz srpske dijaspore (roen je u Sentandreji, usrcu dananje Maarske). Poto se okuao u raznim knjievnim anrovima i u politici, on sekao etrdesetogodinjak prihvatio rada na romanu i pripoveci iz suvremenog ivota i u tojoblasti stekao glas srpskog Balzaka (Milan Narandi, Vasa Repekt, Veiti mladoenja i dr.).Od svih naih realista on je dao najiru socijalnu panoramu i najbogatiju galeriju likova.Uprkos slabostima i umetnikoj obradi, u jeziku i stilu, to je snaan pisac, pronicljiv

posmatra ivota, vrstan poznavalac ljudi. On je jedini istinski romansijer meu srpskimrealistima, orijentisanim preteno prema pripoveci. Ljubia potie s krajnjeg juga, iz

patrijarhalne primorske optine Patrovii kod Budve. Nazvan je "Njegoem u prozi" zato toje slino velikom pesniku prikazivao narodnu istoriju i "nain ivljenja, miljenja, razgovora"

ljudi svog kraja, koristei forme usmenog pripovedanja i stil "pukog krasnorjeja". Meunjegovim pripovetkama ima i remek-dela (Kanjo Macedonovi).


8/9

Od 70-ih godina realizam postaje vodei pravac. U to vreme sredite kulturnog i knjievnogivota pomera se iz Vojvodine u Srbiju, iz Novog Sada u Beograd. Programske osnoverealizma formulisao je socijalista Svetozar Markovi (1846-1875) u lancima Pevanje imiljenje i Realnost u poeziji. Najpotpuniji izraz novi pravac dobija u pripoveci iz narodnogivota ("seoska pripovetka"), iji su tvorci Milovan Glii (1847-1908), Laza Lazarevi

(1851-1891) i Janko Veselinovi (1862-1905). Glii i Veselinovi ostali su u poetikimokvirima pokreta, izrazivi njegove suprotne stilske mogunosti. Glii u humoristiko-satirinoj pripoveci, a Veselinovi u idilinim priama i u romanima iz narodnog ivota iistorije, dok je Lazarevi kao umetnik te okvire viestruko nadmaio. Jedan odnajobrazovanijih i najkultivisanijih duhova svog doba, istaknuti lekar koji je ostavio znaajneradove iz medicine, on je slino ostalim bio poklonik patrijarhalnog sveta i njegovih vrednostii u nekoliko pripovedaka dao je porodine drame, u kojima meusobna ljubav i solidarnostnadvladavaju delovanje destruktivnih sila. Ali on je dublje od ostalih osetio potrese koje jedonosilo novo doba, otkrio individualne i moralne aspekte krize starih odnosa, prvi prikazaosudbinu intelektualca u naem drutvu. Iznad ostalih pisaca uzdigao se najvie smislom za

psihologiju linosti, poetskom snagom u doaravanju ambijenta i atmosfere te velikom

briljivou u izgraivanju kompozicije i stila svojih pripovedaka. On je tvorac srpskepsiholoke proze i, s devet pripovedaka, kolik oje uspeo da zavri, koje su skoro sve remek-dela ("Prvi put s ocem na jutrenje", "Vetar", "Sve e to narod pozlatiti" i dr.), svrstao se meunacionalne klasike.U poslednjim decenijama prolog i u prvoj deceniji ovog veka Srbija je bila zemlja

pripovedaa. Oni su dolazili iz raznih krajeva nosei sa sobom svoja regionalna obeleja.Glii, Lazarevi i Veselinovi bili su iz zapadne Srbije. Iz sredinje oblasti, umadije, poteklisu Svetolik Rankovi (1863-1899) i Radoje Domanovi (1873-1908), koji su srpsku prozuobogatili novim kvalitetima, prvi u domenu psiholoke pripovetke i romana, drugi u satiri.Okrenuti vie sadanjosti nego nedavnoj prolosti, oni su pruili mranu, pesimistiku slikuivota, suprotnu vedrini i optimizmu prvih realista. Rankovi je dao linosti u razvoju,njihove sudare sa svetom u kojima se rue njihovi ideali, menjaju njihovi karakteri, te seoveku sve dogaa suprotno onom to je hteo. Domanovi je pisao humoristiko-satirine

pripovetke, zatim i alegorino-satirine prie, u kojima je najvie postigao ("Stradija","Danga", "Voa", "Mrtvo more" i dr.). U njima je postupkom dovoenja do apsurda prikazaonegativne strane novog drutva, birokratski formalizam, otuenost od autentinih vrednosti,ropski mentalitet, podaniko vaspitanje. U najboljoj satiri ("Voa") ispriao je priu okolektivnoj opsesiji voom. Ponikao iz tradicije 19. veka, on je po svojim satirinim vizijamauistinu pisac 20. stolea.

Najvie raznolikosti u temama, postupcima i stilu pokazali su Simo Matavulj (1852-1908) iStevan Sremac (1855-1906), jer su i jedan i drugi bolje od veine ostalih prevladali zaviajni

regionalizam. Matavulj je iveo po raznim krajevima, u rodnoj Dalmaciji, Crnoj Gori, Srbiji,a putovao je dosta i po stranim zemljama, to je sve nalo mesta u njegovim delima, meukojima se izdvaja humoristiki roman Bakonja fra-Brne, o ivotnom putu jednog katolikogsvetenika, kao i vie pripovedaka iz dalmatinskog i beogradskog ivota. On je realistazapadnog tipa koji se razvijao pod uticajem italijanskih i francuskih prozaista, a najblii jeMopasanu. Njegov umetniki zavoj iao je od spontanog, folklorno obojenog i umetnikinedovoljno organizovanog pripovedanja k modernoj artistikoj prozi u kojoj nita nijeostavljeno sluaju i improvizaciji. Vrhunac je dostigao u kratkim priama iz poslednjedecenije ivota, od kojih su neke remek-dela (Povareta, Pilipenda, Naljedstvo, Okopac iBila i dr.). Sremac je rodom iz Vojvodine, ali je najvei deo ivota proveo u Srbiji, uBeogradu, i jedno vreme u Niu, tek osloboenom od turske vlasti. Ta tri ambijenta nala su

mesta u njegovim pripovetkama i romanima. Sremac je najpopularniji srpski pripoveda.itaoce je privukla nostalgina poezija starovremenog ivota poluorijentalnog Nia (Ivkova


9/9

slava, Zona Zamfirova) kao i raskoan humor i slike ravniarskog ambijenta u njegovomglavnom delu - humoristikom romanu Pop ira i pop Spira. Ali on je davao i druge aspekteivota, manje egzotine i poetine, slike u kojima preovlauju satirini tonovi (Vukadin) iliozbiljne analize suvremenih pojava u srpskom drutvu.Realistiki program imao je mnogo manje odjeka u poeziji nego u prozi. Jedini istaknuti

pesnik tog razdoblja, Vojislav Ili (1862 - 1894), sin Jovana Ilia, iako ima dosta zajednikogsa suvremenim pripovedaima (objektivni karakter njegove poezije, njena deskriptivnost inarativnost), ne moe se nazvati realistom u poeziji. On je dao pesme seoskih pejzaa, ukojima preovlauju tamni, sutonski, poznojesenski i zimski tonovi. Imao je oseanja za aridalekog i tueg, privlaile su ga razvaline koje govore o davnim vremenima, obraivao jedrevne legende s raznih meridijana evroazijskog kopna, od Indije do Portugalije. Najveu

panju poklanjao je ipak temama iz grke i rimske antike, s kojima u nau poeziju ulazeklasine forme i simboli. On je artist u poeziji, "umetnik-pesnik", reformator srpskog stiha(najosobeniji mu je stih esnaesterac), briljiv stilista, majstor forme.Iako nije bio naroitoobrazovan pesnik niti dobro upuen u suvremene pesnike tokove u Evropi, on je dao poeziju

blisku zapadnim postromantiarskim pravcima, posebno parnasu i simbolizmu, izvrivi

veliki uticaj na skoro sve nae pesnike s kraja prolog i poetka ovog veka. Drama ovog razdoblja dala je jednog od klasika srpskog teatra, Branislava Nuia (1862-1938). Bio je polihistor i ogledao se u raznim vrstama, u komediji, istorijskoj i graanskojdrami, u pripoveci i romanu, u feljtonu, putopisu itd. Najvee domete ostvario je u komediji,zatim u humoristikoj prozi. U svojim velikim komedijama (Narodni poslanik, Sumnjivo lice,Gospoa ministarka, Pokojnik i dr.) sjedinio je glavne vrline svojih prethodnika u toj vrsti,znaajnost Sterijine tematike i virtuoznost Trifkovieve scenske tehnike. U njima je umnotvu prizora dao drutvenu komediju Srbije svog doba, palanake trgovce, sreskekapetane, policijske pisare, dobre domaice, male i velike hulje, koje s najveom otvorenougovore o svojim nevaljalstvima, njihovu kominu uzvitlanost kad pou pod udar dvejuopsesivnih sila suvremenog drutva, vlasti i novca. Nui je maioniar smeha, najpopularnijina pozorini pisac, koji je prodro i na strane scene i u mnogim zemljama stekao zahvalnu

publiku.

knjizevnost xviii i xix veka

Documents