http://aurora-aurea.blog.hr/ http://slobodni.net/showthread.php?t=4907 Uvodna re Dva kosmogonijsko-mistina stoera oko ijeg kultivacionog ralanjivanja, promotivnospekulativne nadgradnje su se okupljali jevrejski gnostici i entuzijasti, bili su tzv. Delo Kola Maaseh Merkavah (Mrkavah) i Delo Postanka Maaseh Bereith. Uz starozavetne mudrosne, apokaliptike i hagiografske spise, pre svega Knjigu proroka Ezekiela, Pesmu nad pesmama, Knjigu Postanka,... te hejkalot (hejkhaloth; hejkhal = 'dvorac', 'palata') literaturu i nezaobilaznog 'Zohara', koji je (otprilike krajem XIII stolea) obelodanio Moe de Leon, i Knjiga Sazdavanja Sefer Jecira (Sefr Jecirah) zasigurno spada u judejski literalni korpus anagogijskog izlaganja Boije rei, skrivene mudrosti (chokhma nistara), u esoterinom judaizmu nazvane Kabalom (Qabbalah); sam termin 'kabala' '( primanje') u pismenom obliku prvi put se pak javlja u XI stoleu kod Ibn Gavirola, a esoterini smisao dobija u Provansi, u XII stoleu, u koli Isaka Slepog. U starijim rukopisima Knjiga Sazdavanja, poznata pod tim nazivom kod Donnolo-a iz june Italije (946. g.), susree se i pod naslovom Knjiga Oznak patrijarha Avrahama (Sefer othioth de Avraham avinu), negde, kao kod Saadje Gaona (933. g.) i kao Hilhot Jecirah 'Propisi o Stvaranju'. Tekst ovog lapidarnog spisa, koji odraava i teurgijsko verovanje u mo slova i rei, zapisa, pripisuje se, kako vidimo, Avrahamu ocu mnogih naroda. (Slian pseudoepigrafski pristup u tim vremenskim okvirima nalazimo i kod razno-raznih okultno-magijskih udbenika koji su, da bi dobili autoritetni naboj, esto pripisivani kralju Solomonu, koga je predaja uvaavala kao Boijeg mudraca.) U 'Knjizi Sazdavanja' nemamo eksplicitne naznake u vezi izraelskog naroda, Mojsija i njegovog Zakona. Tako, kao Avrahamov produkt, uzimali su je i svi judejski uitelji koji su je eksegetski tretirali. Jedan anonimni panski uenjak s poetka XIV stolea tvrdi se da je Avraham skoro ostvario mo misaonog stvaranja (jecirah mahavtit) mislenih bia, spodoba (nefaoth), te je stoga svoju vrednu knjigu nazvao 'Knjiga Sazdavanja'. U jednom odlomku, i jednoj hebrejskoj recenziji 'Solomonovog Kljua' (datog u 'Levijevoj 'Filosofiji okultizma') Sefiroti i Otioti predstavljaju se kao poluge metafizikih dostignua; tako se kralju Solomonu (hebr.: elomoh) pripisuju rei, upuene sinu Rehavamu: ... Postao sam kralj duhova kako nebeskih tako i zemaljskih, gospodar stanovnika vazduha, i ivih dua morskih, jer sam posedovao klju sakrivenih vrata svetlosti. Uinio sam velike stvari pomou vrline em ha-mefora-a i pomou 32 Staze Sazdavanja. Broj, teina i mera odreuju oblik stvari; supstanca je jedna, i Bog ju je stvorio za veita vremena. Srean je onaj koji razume Slova i Brojeve. Slova su iz Brojeva, a Brojevi su iz Ideja, Ideje su iz Sila, a Sile su iz Boga. Sinteza Boga je Plan. U 'Sefer ha-gematriji' Jehude ha-Hasida iznosi se npr. da je i Ben Sira (II st. s.e.) hteo da prouava 'Sefer Jeciru', no javio je se Nebeski glas koji mu je ukazao da to ne sme sam initi. U jednom odbaenom kasnom midrau ('Nova Pesikta', oko XII stolea), 'Knjiga Sazdavanja' se nastoji predstaviti ak i samom prvinom Boijeg Stvaranja: Kada je Bog sazdavao Svoj svet, najpre je nainio 'Sefer Jeciru', gledao je u nju i iz nje sazdao Svoj svet. Kada je okonao Svoje delo, stavio ju je u Toru i pokazao je Avrahamu, ... Inae, 'Knjiga Sazdavanja' pominje se i

u 'Talmudu', a u Francuskoj je bila dostupna negde sredinom IX stolea. Knjiga Sazdavanja u biti predstavlja spekulativno-mistinu nadogradnju prvog poglavlja Knjige Postanka(Bereith-a, Genesis-a). Spis, nastao negde izmeu III i VI stolea, odraava i pitagorejsko-nazarenske misli, slino Pseudo-Klementovim spisima. Brojni apografi i redakcije Knjige Sazdavanja uinili da je danas imamo u vie literalno konstituitivnih verzija kraeg i dueg teksta (koji sadri do 1.600 rei). Cela knjika alegoreza se tematski gledano deli na 6 pereq-a, poglavlja, koja prikazuju, kroz Slova metafiziki kategorijski postavljena, vidove Boanstva i Njegovu Mo. Prvo poglavlje izlae koncepciju o deset Sefirota, Pra-Brojeva u koje se uobliava Dah Beskonaja. Drugo poglavlje govori o dvadeset i dva Otiota, kosmogonijskih Putanja. U treem poglavlju opisuje se priroda tri Slova zvanih Majke: Alefa, Mema i ina. etvrto poglavlje Jecire govori o sedam Dvostrukih slova i njihovim korespodentnim planetarnim kategorijama. U petom poglavlju se obrauju dvanaest Jednostavnih slova, koja se povezuju sa zodijakim znacima, godinjim mesecima i organima nefe-a, odnosno oveka kao bia oivljenog iz zemaljskog praha. Zavrno poglavlje saeto rekapitulira i potvruje ranije pozicionirane ukaze i kategorijska razvrstavanja. __________________ Hebrejski tekst Knjige Sazdavanja - Dua verzija (") " ' :' : :' : :' : :' : :' : :' :

:' : :' ) )' : :' : :' : " :" : :" : :" . " ." ." ." ." " ." : )( :" : ' :' " . ' " . ' ': :' : :' " " " " ": :' " : ' :' ' " ' ' : :' ' '

: ' " :' : " :' : " :' " " " : " :' : . " :' : " :' . : ' )' ( :' " " : ' )' ( :' " ": ' )' ( :' )( " ": ' " " :' ." ," ," ," ," ," ,": " " :' : " " :' : " " :' : " " :' : " " :'

: :' . . : ' )' ( :' : ' )' ( :' : ' )' ( :' : ' )' ( :" : ' )' ( :" : ' )' ( :" : ' )' ( :" : " " :" , , , ,, , , , , . , , : , :" , , , , , : ' ' ' ,' ' ,' ,' ' ' :' ', , , ,' ' ' , : ' ,' ' ' ,' ' ' :' ' , ,' ' ' ,' , ,

, , : ' ' ,' ' ' ,' ' ' :' ', ,' ' ' : :' : :' : :' : ' ) ' ( :' ' ) ' ( : ) ' ( : ' : ' ) ' ( :' ' ) ' ( : ) ' ( : ' : ' ) ' ( :' ) ' ( : ' ) ' ( : ' : ' ) ' ( :' ' ) ' ( : ' ) ' ( : . : ' " :' ,

. : " :' ' ' ' ,: :' : :' : :' . . . . , , : " :' " " " " " : " :' . ' . : __________________ Knjiga Sazdavanja - Prevod sa engleskogPEREK I .1 Mina ,JH ,JJJ Cevaot

Elohei Jisrael, Elohim Hajim, Meleh Olam, El adaj, Rahim ve-Hanun, Ram ve-Nisa, okhen Ad, Njegovo Ime Visoko i Sveto, dalo je oblik, isklesalo je, sazdalo ovaj Univerzum u trideset i dva udesna Puta Mudrosti, preko tri Sefarima: Sefar Sippur i Sefer, koja su u Njemu jedna i jedina. Oni /= Putevi Kreacije/ se sastoje od deset Sefirota sazdanih ni iz ega /vidljivog/ i dvadeset i dva Otiota. Mina 2. Deset Sefirota kao broj deset prstiju. Pet koji se uporeuju sa drugih pet. Savez je stavljen u njihovu sredinu sa samo Jednim po reima i obredu Avrahama. Mina 3. Deset su Sefirota sazdanih iz Niega; deset, ne devet; deset, ne jedanaest. Shvati ovu veliku Mudrost; razumi ovo Znanje. Merite njima. Shvatite iz njih, onda zautite. Uinite Ga oiglednim i vratite Stvoritelja na Njegovo Mesto. Mina 4. Deset Sefirota sazdanih iz Niega su beskrajni u deset Pravaca: Poetak beskrajan; Svretak beskrajan; Dobro beskrajno; Zlo beskrajno; Visina beskrajna; Dubina beskrajna; Istok beskrajan; Zapad beskrajan; Jug beskrajan; Sever beskrajan. Samo ti Gospode Boe,Verni Kralju, vlada svim iz Tvog Svetog Prebivalita u sve

Vekove. Mina 5. Pojava Sefirota sazdanih iz Niega je kao bljesak munje. Kako su bez kraja, Njegova re je u njima, i kada odlaze i kada se vraaju. Na Njegovu zapovest oni jure poput vihora i klanjaju se pred Njegovim Prestolom. Mina 6. Deset Sefirota sazdanih iz Niega: njihov broj je smeten u njihov poetak; njihov poetak u njihov /bes/kraj, ba kao to je plamen povezan sa ugljenom. Spoznaj, onda prosudi, te zauti: jer Gospod Jedan je Jedini /Bog/. Njemu nema premca. ta moe brojati pre jedan?! Mina 7. Deset Sefirota sazdanih iz Niega. Uzdri svoja usta od izgovaranja i svoje srce od razmiljanja /o tome/. Ako te ipak jezik tera da govori a srce da razmilja, vrati se, jer je reeno: Stvorovi trahu i opet se vraahu poput munje. Savez je sainjen i za ovo. Mina 8. Ovo su deset Sefirota sazdanih iz Niega: Prvi /Sefirot/: Vetar ivog Boga. Njegovo prestolje postavljeno je od Poetka. Hvaljeno i slavljeno bilo Ime Onoga Koji ivi u sve Vekove. Re stvaralake moi, Duh /- Vetar/ i Govor su ono to zovemo Duhom Svetim. Poetak bez zapoinjanja; Svretak s onu stranu zavravanja. Drugi: Vazduh proistekao iz Duha/Vetra. Pomou njega On je dao zakonski oblik i utvrdio osnove dvadeset i dva Otiota. Tri od njih su Elementarna Slova ili Majke, sedam su Dvojnici, a dvanaest su Obina konsonantna. Stoga je Duh onaj prvi. Trei: Voda proistekla iz Vazduha. Pomou nje On je dao oblik i utvrdio Pusto i Prazninu, Blato i Ilovau. Naini ih kao Vrh, podie im Zid, stavi nad njima Krov od vrste mase. Srui sneg na njih te postadoe prainom, kao to je reeno: On snegu zapoveda da zasnei po zemlji. Pusto zelena crta to okruuje svet. Praznina kamenje poravnjano i utonulo u Dubinu. Voda /Bezdana/ izbija izmeu njih. etvrti: Vatra proistekla iz Vode. Pomou nje On je utvrdio Presto Slave, Serafime i Ofanime, Sveta iva Bia i anele, i

od njih triju On je nainio Svoje Sveto Prebivalite, kao to je reeno: Vetrove uzima za glasnike, a arki oganj za slugu Svojega. Od /svih/ Jednostavnih Slova On izabra tri; uvrsti ih Svojim Velikim Imenom i zapeati njima est Smerova: Peti: On zapeati Visinu podigavi se Gore; zapeati je sa J-H-W. esti: On zapeati Dubinu spustivi se Dole, Zapeati je sa H-J-W. Sedmi: On zapeati Istok i istupi Napred. Zapeati ga sa W-J-H. Osmi: On zapeati Zapad i okrenu se Unazad. Zapeati ga sa W-H-J. Deveti: On zapeati Jug i okrenu se Ulevo. Zapeati ga sa J-W-H. Deseti: On zapeati Sever i okrenu se Udesno. Zapeati ga sa H-W-J. Mina 9. Ovo su deset emanacionih Sfera sazdanih iz Niega. Od Daha /= Etera/ ivog Boga proistekao je /Element/ Vazduh. Iz Vazduha Voda. Iz Vode Vatra. Iz Vatre Visina i Dubina, Istok i Zapad, Jug i Sever. PEREK II Mina 1. Postoje dvadeset i dva Temeljna Slova: tri od njih su prvi Elementi ili Majke, sedam koji su Dvojnici, i dvanaest Jednostavnih. Tri Temeljna Slova: Alef, Mem i in su u ravnotei; na jednoj strani je vrlina a na drugoj mana; to je dovedeno u balans pomou jezika. Mina 2. Ovo su dvadeset i dva Slova koja ine /Temelj/ Stvaranja, nakon to su odreena i utvrena. On ih je kombinovao, merio i razmenjivao, formirao pomou njih sva bia koja sada postoje i koja e /po Zamisli/ biti formirana u budunosti. Mina 3. Sva su ona ozakonjena Glasom, izrezana Boijim Dahom Vetrom, i uvrena na pet mesta u ljudskim ustima, naime: Alef, He, Het i Ajin nastaju gde vrh jezika dodiruje grlo; Bet, Vav, Mem i Fe nastaju na usnama; Gimel, Jod, Kaf i Kof nastaju na nepcu; Dalet, Tet, Lamed, Nun i Tav nastaju na sredini jezika; Zajin, Sameh, Cade, Re i in nastaju meu zubima dok je jezik dole poravnjan.

Mina 4. On uvrsti dvadeset i dva Temeljna Slova na Toak od 231 Ulaza, i pokrenu Toak napred i nazad. Oznake sa tri Slova: Gimel, Nun i Ajin. Ne postoji nita bolje od sree, i nita gore od tuge i kuge. Mina 5. Kako ih je On merio i pridruivao? Slovo Alef sa svim ostalim Slovima u nizu, te sva druga Slova sa Alefom /je sastavio/; Slovo Bet sa svi ostalim Slovima u Nizu i ponovo sva druga sa Bet. I tako sa svima njima redom dalje je uinjeno. Odatle sledi da postoje 231 Ulaz, i da svako stvorenje i sav Govor proizilaze iz jednog Imena. Mina 6. On sazda Odreeno iz Neodreenog; napravi od Nevidljivog /ono/ Vidljivo; izreza velike Stubove iz neopipljivog Vazduha. Ovo je izraeno kroz sparivanje Slova Alef sa svim ostalim Slovima, i svih ostalih Slova sa Alefom. PEREK III Mina 1. Tri Majke: Alef, Mem i in su poput vage: jedan tas /je/ za ono to se stie, drugi za ono to se duguje, Jezik Zakona ih uravnoteuje. Tri Majke: Alef, Mem i in su velika, divna i misteriozna, skrivena su pomou est Prstenova ili Elementarnih Krugova. Vazduh, Voda i Vatra izlaze iz njih, te se kroz podmladak dele na Muko i ensko. Mina 2. Tri Majke: Alef, Mem i in Bog je ozakonio, izrezao ih, sastavio ih, zapeatio njima. Tri Majke: Alef, Mem i in su u svetu /prisutne/. Tri Majke: Alef, Mem i in su u godini /prisutne/. Tri Majke: Alef, Mem i in su u biu mukom i enskom /prisutne/. Mina 3. Tri Majke: Alef, Mem i in na svetu su: vazduh, voda/mora i vatra. Nebo je roeno iz Vatre ili Etera.

Atmosfera je roena iz Vazduha. Zemlja je roena iz Vode. Vatra nad Vodom Dole. Jezik Zakona dri ih odvojene. Mina 4. Tri Majke: Alef, Mem i in stvaraju tokom godine toplotu, hladnou i vlanost. Toplota nastaje iz Vatre. Hladnoa nastaje iz Vode. Vlanost nastala iz Vetra dri ih odvojene. Mina 5 Tri Majke: Alef, Mem i in su u biu mukom i enskom glava, grudi i trbuh. Glava je nastala iz Vatre. Trbuh je stvoren iz Vode. Grudi su stvorene iz Vazduha i dre ih odvojenim. Mina 6. On napravi /Slovo/ Alef vladarem u Vazduhu. Okruni ga. sastavi sa ostalim Slovima i formira time: atmosferu u svetu; vlanost u godini; grudi u biu mukom i enskom. Mina 7. On napravi Slovo Mem vladarem u Vodi. Okruni ga. sastavi sa ostalim Slovima i formira time: zemlju u svetu; hladnou u godini; trbuh u biu mukom i enskom. Mina 8. On napravi slovo in vladarem u Vatri. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i formira time: nebo u svetu; toplotu /- vruinu/u godini; glavu u biu mukom i enskom.

PEREK IV Mina 1. Sedam Dvojnika: Bet, Gimel, Dalet, Kaf, Fe, Re i Tav temeljni su u: Mudrosti, Bogastvu, Raanju, ivotu, Lepoti, Vladanju i Miru. Mina 2. Sedam Dvojnika u dvostrukom, mekom i tvrdom izgovoru: Vet Beth; Ghimel Gimel; Dhalet Dalet; Haf Kaf; Fe Pe; Rhe Re; Thav Tav. Mina 3. Sedam Dvojnika iskazuju ivotne suprotnosti: Mudrost i Ludost; Bogastvo i Siromatvo; Raanje i Neplodnost; ivot i Smrt; Lepotu i Runou; Vladanje i Ropstvo; Mir i Rat. Mina 4. Sedam Dvojnika: Bet, Gimel, Dalet, Kaf, Fe, Re i Tav su i est strana Hrama sa sredinjim Prebivalitem. Mina 5. Dvojnih Slova su sedam, ne est; sedam, ne osam. Blagoslovljena Slava Boija u Njegovom Prebivalitu. On je Prebivalite Sveta. U svetu nije Njegovo Sveto Prebivalite. On ga celog nosi.

Mina 6. Sedam Dvojnika: Bet, Gimel, Dalet, Kaf, Fe, Re i Tav su temeljno ozakonjena, izrezana, sastavljena, izmerena, i poto ih je Bog zamenio stvori pomou Njih: sedam planeta sveta; sedam dana sedmice: sedam ulnih kapija ivih bia; sedam i sedam. Mina 7. Sedam planete sveta su: Saturn, Jupiter, Mars, Sunce, Venera, Merkur i Mesec. Sedam dana u godini: sedam dana sedmice. Sedam ulnih kapija u muko i ensko bie su: dva oka, dva uha, dve nosnice i usta. Mina 8. On napravi Slovo Bet vladarem u Mudrosti. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Merkur u svetu; sredu u sedmici; levu nosnicu u biu mukom i enskom. Mina 9. On napravi Slovo Gimel vladarem u Bogastvu. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz Njega; Mesec u svetu; ponedeljak u sedmici; levo oko u biu mukom i enskom. Mina 10. On napravi Slovo Dalet vladarem u Raanju. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Veneru u svetu;

petak u sedmici; levo uho u biu mukom i enskom. Mina 11. On uini Slovo Kaf vladarem u ivotu. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Jupiter u svetu; etvrtak u sedmici; desno uho u biu mukom i enskom. Mina 12. On uini Slovo Fe vladarem u Lepoti; Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Mars u svetu; utorak u sedmici; desnu nosnicu u biu mukom i enskom. Mina 13. On uini Slovo Re vladarem u Gospodarenju. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: sunce u svetu; nedelju u sedmici; desno oko u biu mukom i enskom. Mina 14. On uini Slovo Tav vladarem u Miru; Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim slovima i napravi iz njega: Saturn u svetu; subotu u sedmici; usta u biu mukom i enskom. Mina 15. Po Dvojnicima on izree: sedam Nebesa; sedam zemlji; sedam mora; sedam reka;

sedam pustinja; sedam dana; sedam sedmica; sedam godina; sedam sedminih godina; sedam jubileja. Sveto Prebivalite najljubljenijom Sedmicom pod celim Nebom On izreza. Pomou sedam Dvojnika sazdana su Nebesa i Zemlje, Sedam Nebesa: Veth Vilon /Zastor/; Ghimel Rakija /Svod/; Dhalet echakim /Magline/; Khaf Zevul /Stanite/; Fe Meon /Konaite/; Rhe Makhon /Boravite/; Thaw Aravoth /Oblaci/. Sedam zemlji: Beth Adamah /ljudska zemlja, zemlja kao prah/; Gimel Tevel /biljna zemlja/; Daleth Neija /podzemlje/; Kaf Ciah /isuena zemlja/; Pe Cheled /crnica/; Re Erec /zemlja/: Taw Gai /klanac, tesnac/. Mina 16. Kako je On Dvojnike sastavljao? Dve Kamene Zgrade dve Kue; tri Kamene Zgrade est Kua; etiri Kamene Zgrade dvadeset i etiri Kue; pet Kamenih Zgrada sto i dvadeset Kua; est Kamenih Zgrada sedam stotina i dvadeset Kua; sedam Kamenih Zgrada pet hiljada i etrdeset Kua. Nadalje ti mora ii i razmiljati o onome to usta ne mogu izrei i uho ne moe uti. PEREK V Mina 1. Dvanaest Jednostavnih Slova su: He, Vav, Zajin, Het, Tet, Jod, Lamed, Nun, Sameh, Ajin, Cade i Kof.

Dvanaest su, ne jedanaest; dvanaest, ne trinaest. Njihov Temelj: Vid, Sluh, Njuh, Govor, Opip, Kopulacija, Hod, Gnev, Smeh, Razmiljanje, Rad, San. Mina 2. Dvanaest Jednostavnih Slova su i dvanaest kosih smerova razdeljenih u est grupa. Oni odvajaju Vetar od Vetra: Istok-Visina, Sever-Visina, Istok-Dubina; Zapad-Visina, Jug-Istok, Jug-Dubina; Zapad-Visina, Jug-Zapad, Zapad-Dubina; Sever-Visina, Sever-Zapad, Sever-Dubina. irei se u Beskraj zauvek ona su samo ruke sveta. Mina 3. Dvanaest Jednostavnih Slova: He, Vav, Zajin, Het, Tet, Jod, Lamed, Nun, Sameh, Ajin, Cade i Kof. On ih je ozakonio, izrezao ih, sastavio ih, izmerio ih i zamenio ih, te pomou njih stvorio: dvanaest sazvea u svetu; dvanaest meseci u godini; dvanaest organa u biu mukom i enskom: dva od njih koji se Raduju; dva od njih koji Opadaju; dva od njih koje Prouava; dva od njih koje Razveseljava; dva od njih koje Razdire; dva od njih koje Proganja: eludac i slezena; u i jetra; bubrezi; jednjak i anus; ruke; noge.

On ih narea jedno na drugo kao u zidu/bedemu i suprostavi ih na borbenoj liniji. Oni stoje u skupini od tri: svako pojedinano zasebno; jedno /stoji/ optuujue; jedno odbranjujue; jedno koje odvaja ovo dvoje. Oni stoje u skupini od sedam: tri protiv tri; jedan koji odvaja ovo dvoje. Dvanaest u borbenom redu: tri koji vole; tri koji mrze; tri koji omoguavaju ivot; tri koji ubijaju. Tri koji vole: srce, ui i oi. Tri koji mrze: jetra, u i jezik. Tri koji omoguuju ivot: nosnice, eludac i slezena. Tri koji ubijaju: jednjak, anus i usta. Bog, Veni Kralj, upravlja svima njima iz Svog Prebivalita Slave u svu Venost. Jedan na Tri. Tri na Sedam. Sedam na Dvanaest. Svi su odani jedan drugome. Dokaz postojanja: dvadeset i dve elje; jedno telo. Kako ih je On sastavio? Mina 4. On uini Slovo He vladarem u Govoru. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Ovna u Zodijaku; Nisan u godini; jetru u biu mukom i enskom. Mina 5. On uini Slovo Vav vladarem u Razmiljanju. Okruni ga. Sastavi ga sa ostali Slovima i napravi iz njega: Bika u Zodijaku; Ijar u godini; slezenu u biu mukom i enskom. Mina 6.

On uini Slovo Zajin vladarem u Hodu. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Blizance u Zodijaku; Sivan u godini; u u biu mukom i enskom. Mina 7. On uini slovo Het vladarem u Gledanju. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Raka u Zodijaku; Tamuz u godini; eludac u biu mukom i enskom. Mina 8. On uini Slovo Tet vladarem u Sluanju. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Lava u Zodijaku; Av u godini; desni bubreg u biu mukom i enskom. Mina 9. On uini Slovo Jod vladarem u Radu. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim slovima i napravi iz njega: Devicu u Zodijaku, Helul u godini; levi bubreg u biu mukom i enskom. Mina 10. On uini Slovo Lamed vladarem u Kopulaciji. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Vagu u Zodijaku; Tiri u godini; anus u biu mukom i enskom. Mina 11.

On uini Slovo Nun vladarem u Mirisanju. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Skorpiju u Zodijaku; Marhevan u godini; jednjak u biu mukom i enskom. Mina 12. On uini Slovo Sameh vladarem u Spavanju. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim slovima i napravi iz njega: Strelca u Zodijaku; Kislev u godini; desnu ruku u biu mukom i enskom. Mina 13. On uini Slovo Ajin vladarem u Gnevu. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Jarca u Zodijaku; Tevet u godini; levu ruku u biu mukom i enskom. Mina 14. On uini Slovo Cade vladarem u Opipu. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Vodoliju u Zodijaku; evat u godini; desnu nogu u biu mukom i enskom. Mina 15. On uini slovo Kof vladarem u Smehu. Okruni ga. Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega: Ribe u Zodijaku; Adar u godini; levu nogu u biu mukom i enskom. Mina 16. On ih je razdelio na skupine, po dvoje.

Odvojio ih je svakoga posebno: sazvea za sebe; mesec za sebe; organ za sebe u biu mukom i enskom. PEREK VI Mina 1. Od tri Majke nastala su tri Pra-Oca: Vazduh, Voda i Vatra. Njihov podmladak su sedam planeta i njihovi upravitelji, te dvanaest kosih smerova. Mina 2. Postoje verni svedoci da potvrde ovo: svet, godina i ovek, ravnotea, heptada; On kao Teli /Zmaj/ regulie Sferu i Srce. Mina 3. Prva grupa Slova Alef, Mem i in su Vazduh, Voda i Vatra. Vatra je Iznad, Voda je Ispod, a Dah Vazduha u Sredini dri ravnoteu izmeu njih. Mina 4. Teli je u svetu kao kralj na prestolu. Sfera je u godini kao kralj u svome kraljevstvu. Srce je u ljudskom telu kao kralj u ratu. Mina 5. Elohim je takoe sve postavio jedno protiv drugog: Dobro protiv Zla, i Zlo protiv Dobra. Dobro potie od Dobrog; Zlo od Zloga. Dobro ini /= omoguava/ da se razaznaje Zlo; zlo ini da se razaznaje Dobro. Dobro je sauvano za dobre. Zlo je sauvano za zle. Mina 7. Postoje tri Slova od kojih svako stoji za sebe; jedno je potvrdno, jedno je negativno, i jedno ih uravnoteuje. Mina 7. Postoje sedam Slova od kojih su tri protiv tri, a jedno ih uravnoteuje.

Mina 8. Postoje dvanaest Slova koja su u stalnom ratu. Tri od njih izazivaju ljubav, tri mrnju, tri daju ivot i tri ubijaju. Mina 9. Tri koji izazivaju ljubav su srce i ui. Tri koji izazivaju mrnju su su jetra, u i jezik. Tri koji daju ivot su dve nozdrve i slezena. I tri ruilaca su usta i dva otvora na telu. A Bog, Verni Kralj, vlada nad svima njima iz Svog Svetog Prebivalita u sve Vekove. On je Taj koji je iznad Tri, Tri su iznad Sedam, Sedam su iznad Dvanaest, i svi su meusobno povezani. Mina 10. Postoje dvadeset i dva Otiota pomou kojih je Ehje, JH, JHWH Cevaot, El adaj, JHWH Elohim, preko tri Sefarima osmislio i sazdao ceo Svet, sva stvorenja koja postoje i ona koja e nastati u dolazeem vremenu. Mina 11. Kada je doao otac na Avraham, neka poiva u miru, gledao je, posmatrao je, i video je, istraio je i razumeo, ocrtao je i ukopao, te kombinovao i uobliavao /= vecar/, i uspelo mu je. Adon ha-Kol, blagosloveno Mu Ime, tada mu se otkrio, primio ga je u Svoje krilo, poljubio ga u glavu i nazvao ga Svojim prijateljem, i sklopio je savez sa njim i njegovim semenom, koji je potvrdio slovom He, i posvedoio mu pravdu. I zakljuio je s njim savez izmeu deset nonih prstiju, a to je savez obrezivanja (i ree za njega: Pre nego to sam te oblikovao u majinoj utrobi, Ja te znadoh.); i izmeu deset prstiju na rukama, a to je savez jezika; i pripojio njegovom jeziku dvadeset i dva Otiota iz Zakona i otkri njihov Temelj. On ih izvue iz Vode, opri ih Vatrom, promea ih Vazduhom. On ih zaari sa sedam planeta, i usmeri ih sa dvanaest sazvea. Kraj Knjige Sazdavanja. __________________ Napomene i objanjenja I, 1 JH U biblijskim starozavetnim knjigama Boije ime se ponegde pie i kao Dvoslovlje (Jod-He): Slavite Onoga Koji jezdi na Oblacima i Kojemu je ime JH. ('Psalmi', 68:5) Trigram JHW Jahu, nalazimo ugraenog u mnogim starim hebrejskim imenima: Eli-Jahu, Jirme-Jahu, Jeho-afat, Jeho-uah, ... I, 1 JJJ Cevaot ( negde: JHWH Cevaot Cevaoth) Onaj Koji Jeste nad

Vojskama (Gospod nad nebeskim zvezdama/anelima; cava = 'vojska'). U 'Knjizi Ben Sire', koja je u hebrejskom tekstu (u Kairu i Kumranu) pronadjena u preko 3/5 kanoniziranog grkog teksta, Boije vlastito ime se susree zapisano i kao trigram JJJ. I, 1 Elohei Israel (Elohei Jisrael) Bog Izraela. Izlazak, 24:10; Brojevi, 16:9; Joua, 7:19, 13:33, 22:24, 24:23; 'Sudije', 11:23; Samuel, I, 1:17; 'Kraljevi', I, 8:23, 14:13; 'Letopisi', I, 17:24; 'Letopisi', II, 6:14, 15:13; 'Psalmi', 40:13, 71:18, 105:48; 'Isaija', 41:17, 45:3, 48:2; 'Ezekiel', 8:4; 'Matej', 15:31; 'Luka', 1:68. I, 1 Elohim Hajim (Elohim Chajjim) ivi Bog. Gospod kao Istonik i Poetni Uzrok (Causae Primordiale) koji sve pokree je ivot i Davalac ivota; dakle Veno Kretanje i Veni Pokreta. Grki i rimski filosofi kao stvar koja se sama po sebi kree predstavljali su ljudsku duu, dok je istinski pokreta i ivot due Bog Svedritelj, i taj pogled je hrianstvo apodaktiki aktuelizovalo: Ono to se samo sobom kree jeste besmrtno. A onom to drugu stvar kree i to drugu stvar stavlja u pokret s prestajanjem kretanja prestaje i ivot. Dakle, samo ono to samo sebe kree, zato to samo sebe nikad ne ostavlja, nikad i ne prestaje kretati se, nego je i svemu ostalom to se kree izvor i poetak kretanja. Poetak, pak, nema postanka. (Platon: 'Fedar', pogl. 24) ... Ono to se uvek kree, veno je; dok ono to drugom predaje kretanje i to se samo od drugoga pokree, nuno mora, kad prestane kretanje, i samo prestati da ivi. Stoga, samo ono to se po sebi kree, budui da sebe nikad ne naputa, nikad ne prestaje da se kree. tavie, ono je svima drugima stvarima koje se kreu izvor i poetak kretanja. Sam pak poetak nema porekla, jer iz poetka sve stvari potiu, dok on sam ne moe ni iz jedne druge stvari proizii, jer ne moe neto biti poetak to se iz drugog raa. Stoga ono to se nikad ne raa, nikad i ne propada. Jer, kad se poetak ugasi, on se od drugog vie ne raa, niti e iz sebe drugi stvoriti, ukoliko je stvarno nuno da sve stvari iz poetka nastaju. Iz toga proizilazi da poetak kretanja iz onoga nastaje to se samo po sebi kree; a ovo se pak ne moe ni roditi ni umreti, ... (Kikeron: 'Skipionov san', pogl. 8) I, 1 El adaj (El addaj) Svemogui Bog. Gospod kao Zakon ivota u Svome Svetlu je svemono (omnipotents) Bie i Bivstvo. Patrijarhu Avrahamu, poto mu je se ukazao u njegovoj 99. godini ivota, Gospod naznauje: Ja sam El adaj Bog Svesilni. Hodi Mojim putem i neporoan budi. ('Postanak', 17:1) V.: 'Postanak', 28:3, 35:11, 43:14, 49:25; 'Brojevi', 24:4; 'Jov', 5:17, 6:14, 8:5, 32:8, 33:4, 37:23; 'Psalmi', 90:1; 'Otkrivenje', 16:14, 19:15. I, 1 Rahim ve-Hanun Rachim ve-Chanun Ljubljeni i Voljeni. Bog je Ljubav, i Bogom volimo i Boga i blinje u Bogu. I, 1 Ram ve-Nisa Visoki i Uzvieni. Vinji Bog je kako van Sveta tako i u Svetu (Svojim strujeim Duhom) prisutan. Zato je sve u Svemu, Punina i Obilje, Veliko u Malom, i Malo u Velikom, Beskonaje i Beskonani. Brojevi, 24:16; Psalmi, 9:2, 20:7, 45:4, 49:14, 55:2, 77:17, 82:18; Isaija, 4:17.32; Danilo, 7:25; Hoea, 11:7; Luka, 6:35; Dela apostolska, 7:48.

I, 1 ohen Ad Veni itelj /Neba/. I, 1 Njegovo Ime Visoko i Sveto ... Vidimo da u uvodnim naznama autor Knjige Sazdavanja stavlja naglasak na paletu Bojih imena i epiteta (kinujim). Portabilitet 72slovnog Boije imena se inae u magijsko-teurgijskoj ekspresiji puno potencira. Kada se izraz ime (em) ne daje i ne uzima doslovno, onda se ono javlja kao simbol Boijeg Zakona, Zakona ivota. Tako npr. kada Isus u molitvi zajednitva iznosi Neka se sveti Ime Tvoje, On time prevashodno misli na Oev Zakon: Ime Boije, Zakon Boije se sveti i proslavlja tako to se ostvaruje, tako to se sve preduzima sa sveu da ono to uinimo blinjemu uinili smo i Hristu, Njegovom sveprisutnom Duhu. U Svojoj prvosvetenikoj molitvi na poslednjoj veeri Gospod ukazuje: Objavio sam Ime Tvoje onim ljudima koje si mi dao od sveta. (Jovan, 17:6) Hrist je taj koji je Boiji Zakon objavio u mnogim fasetama i produbio Deset Zapovesti datih preko Mojsija. Duh Boiji preko proroka Joela naznauje: Svi koji prizivaju Ime Jehovino spaeni e biti, ... (3:5) I, 1 dalo je oblik, isklesalo je Govorei o Sazdavanju Univerzuma autor ne koristi glagol barah stvoriti (cp.: Postanak, 1:1), ve hatsav oblikovati u kamenu, te haqaq isklesati, rezbariti. Glagol asah (nainiti, oblikovati) ukazuje na stvaranje iz ve postojee supstance (cp.: Postanak, 1:16.26). __________________ I, 1 ... u trideset i dva udesna Puta Mudrosti ... Sve Boije moi naslagane su jedna na drugu i izgledaju poput drveta: kao to drvo daje plodove putem vode, tako i Bog kroz Vodu umnoava moi Drveta. A ta je to Boija Voda? To je Chokhmah, to je /kao plod Drveta/ dua pravednik, koji lete od Izvora do Velikog Kanala, i ona se podie i uz Drvo prionu. A kako ono /= Drvo/ cveta? Zaslugom Izraela: ukoliko su dobri i pravedni, ehinah boravi meu njima i putem njenih dela oni borave u Boijem Krilu, a On im daje da budu plodni i da se razmnoavaju. (Knjiga Bahir, pogl. 85) Bog je taj koji je zasadio Drvo ivota (hebr.: Ec Chajjim), bivajui i sam korenom Drveta oblikujuih emacija: Ja sam taj koji je zasadio ovo Drvo, kako bi u njemu uivao itav Svet, i sa njim sam zasvodio Sve i dao mu ime sve, jer od njega zavisi Sve, i Sve proizilazi iz njega; svima je ono potrebno, i za njim gledaju, i za njim eznu, i iz njega due izbijaju. Bio sam sam kad sam ga nainio, i nijedan aneo ne moe da se izdigne iznad njega i da kae: Pre Tebe ja sam bio ovde. Jer i kada sam rasprostirao Moju Zemlju, kada sam zasadio i ukorenio ovo Drvo, i dao da se oni jedno drugom raduju, i Ja sam se zbog njih radovao ko bi bio sa Mnom, kome sam ovu tajnu otkrio? (Ibid., pogl. 14) Jichak Lurije (1534.-1572, g.), u jednom svom hvalospevu Boijoj Sveprisutnosti, ehini (od glagola ahan stanovati, nastavati), Duhu Svetome, iznosi u jednoj strofi da se stvaraju due i duhovi novi, na trideset i dve /niti/ i tri grane /= stuba/. Boije emanacije ponaaju se kao drvo obrnuto zasaeno: koren mu je Gore, u Nebu, a grane Dole, u materiji. Takav kosmogonijski pogled nalazimo i u vedskom spevu Pesma Gospodnja (Bhagavad Gt): Venoj smokvi /= avattha/ jesu koren Gore, grane Dole. (XV, 1) Ja sam taj Koji je zasadio ovo Drvo, kako bi itav Svet u njemu uivao i sa njim zasvodio Sve, i nazvao ga Sve, jer od njega zavisi Sve, i iz njega proizilazi Sve; ono je svima potrebno i za njim gledaju i za njim eznu, i za njega due izlaze. (Iz Sefer ha-

Bahir-a; ilustracija iz knjige Portae lucis) I, 1 preko tri Sefarima ... Boije Svetlo i Zvuk daju Broj, Re i Sliku, koji su poluge Sazdavanja. I, 1 Sefar sefar 'brojanje' (broj). Uobiajni, kolokvijalni termin za brojeve u hebrejskom jeziku glasi misparim. Ovde se Brojevi uzimaju u smislu metafizikih principa Stvaranja, dakle onako kako naziv stoiheon u grkom oznaava i slova i elemente. Sefiroti su, metafiziki gledano, Boiji Stvari i Rei: dibburim i devarim (davar = 're', 'stvar'). Crkveni mistini uitelj Bonaventura (Ivan Fidanza, 1221.-1274. g.) prikazuje Avgustinovu teoriju brojeva: Ovo se razmatranje proiruje posmatranjem sedam razlika meu brojevima. Te razlike su kao sedam stepenica kojima se uspinjemo do Boga, kako to prikazuje sveti Avgustin u knjizi De vera religiona i u estoj knjizi Musicae, gde oznauje razlike brojeva koji postepeno izlaze od ovih vidljivih stvari do Stvoritelj svega, da tako u svemu vidimo Boga. Avgustin, naime kae da se brojevi nalaze u telesima, a naroito u zvukovima i glasovima. Te brojeve zovu zvuni /= sonantes/. Brojeve koje od ovih primaju naa ula zove pristupni /= occursores/. Brojeve koji izlaze iz due u telo, to se zapaa u pokretima i plesu, zove odstupni /= pregessores/. Brojeve u ugoaju oseajnih organa kad oni svrate panju na sliku koju su primili zove senzitivni /= sensuales/. Brojeve koji ostaju u seanju zove zapameni /= memoriales/. Brojeve s kojima o svemu ovome sudimo zove sudskim /= judiciales/ koji su, kako je ve reeno, iznad razuma kao nepogreivi i neprosudivi. Ovi brojevi utiskuju u nau duu stvorene brojeve /= artificiales/. Ove brojeve Avgustin ne nabraja meu one stepenice, jer su povezani sa sudskim brojevima. Iz sudskih brojeva proizilaze odstupni brojevi iz kojih se stvaraju mnogi vetaki oblici, tako da se moe uredno silaziti od najviih preko srednjih do najniih. Od sudskih brojeva takoe postepeno uspinjemo se od zvunih preko pristupnih, senzitivnih i zapamenih. Sva su bia lepa i na neki nain ugodna. Ali lepote i ugodnosti nema bez proporcije, a razmera se u prvom redu nalazi u brojevima. Iz toga proizilazi da sve stvari imaju za temelj brojeve. I doista je 'broj glavni uzorak u umu Stvoritelja' /Boetius: Arithmetica, I, c. 2/, pa po tome i glavni trag koji vodi do Mudrosti. Budui da je taj trag od svega najoitiji i Bogu najblii, on nas najblie dovodi Dobu po sedmerim brojanim razlikama i omoguuje da Ga upoznamo u svim telesnim i ulnim stvarima, koje po brojevima primeujemo, u kojima po brojanim razmerama uivamo i o kojima po nepromenljivim zakonima zakonomernosti nepogreivo sudimo. (Itinerarium mentis ad Deum, 2, 10 Prilagoeno prema prevodu Marijea ikia) To to u hebrejskom jeziku slova predstavljaju i brojeve, odraava drevno metafiziki obojeno i arhetipski pozicionirano shvatanje brojeva i slova. Kriptogramska zamena brojanih vrednosti slova, u 'Talmudu' nazvana gematria, u Kabali je uzela vidnog maha. Tako se u talmudskom traktatu 'Vajikra Raba' iznosi: 'Vino' /jajin/ ima slovnu vrednost sedamdeset; i 'tajna' /sod/ ima slovnu vrednost sedamdeset: kad ue vino izlazi tajna. (Fol. 38 A) Uistinu, ima brojnu vrednost 70 (10 + 10 + 50) a istu brojnu vrednost naziva: 70 (60 + 6 +4). Jo jedan primer, na koji ukazuje Gikatilla (kraj

XIII stolea): brojna vrednost rei koja oznaava 'jedan' echad je 13. Tu vrednost ima i re ahavah ,ije znaenje je ljubav. Ljubav je jedina snaga koja istinski ujedinjuje. I, 1 Sippur 'govorenje'; sipper = 'priati', 'govoriti'. Kroz Boanski Govor, kroz Njegovu Re (gr.: ho lgos, hebr.: dabar) razvijaju se i manifestuju se, stvaralake moi Svevinjeg Duha: I ree Elohim: Neka bude Svetlost! ('Postanak', 1:3) Gospodnjom su Reju Nebesa sazdana i Dahom usta Njegovih sva vojska njihova. ('Psalmi', 33:7) . Ti samo Ree, i postadoe /bia/; posla Duh Svoj, i On ih oblikova. (Judita, 16:14; v.: Psalmi, 19:2-5) Ti Koji si Reju Svojom sazdao Svemir, i Koji si nainio oveka Mudrou Svojom. ('Mudrost', 9:1) U egipatskim memfijskim misterijama i kosmogonijskim predstavama, Logos. Ptah, raa svet na Usta, odnosno svet nastaje interakcijom Srca, Grla i Jezika. I po istonjakim, drevnim vedskim spisima Zvuk je nosilac poetka sazdavajueg oblikovanja tvari: Poto se Eter preobrazi stvara se Vazduh sa osobinom dodira, a kao i njegov prethodnik /- Eter/, Vazduh je takoe ispunjen Zvukom i osnovnim naelom ivota, ulnim opaanjima, moi razmiljanja i telesnom snagom. Kad se prirodnim tokom vremena preobrazi Vazduh stvara se Vatra koja poprima oblik sa oseajem dodira i zvuka. Poto se Vatra preobrazi nastaje Voda puna sonosti i ukusa /.../. Tad se Voda preobrazi u razliite oblike Zemlje ... ('RigVeda', II, 5:22; v.: 'Manuov Zakonik', I, 75-78) Po hrianskoj kosmogoniji Bog je sve stvorio kroz Hrista, Logosa, Svetlosno-Ognjenu Re: U poetku bee Re Boija, i ta Re bee u Boga, i Bog bee Re. Ova bee u poetku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i nita, to je postalo, nije postalo bez nje. ('Jovan', 1:1-3) Vernima u Kolosi apostol Pasvle ukazuje za Hrista Boijeg: On je slika nevidljivoga Boga, prvoroeni sveg stvorenja, jer je u Njemu stvoreno sve to je na Nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to Prestoli, ili Gospodstva, ili Poglavarstva, ili Vlasti; sve je Njegovim posredstvom stvoreno i za Njega. I On je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje. ('Koloanima', 1:15-17) I, 1 Sefer 'Knjiga', 'pismo'. Boije Pisanije, od koga ni jedno slovo ne moe nestati ('Matej', 5:18), sadri tajne koje se ne mogu iscrpsti miljenjem: U svakoj rei sijaju mnoga svetla. (Sefer ha-Zohar, III, 202 A) Evo spoznaje ive Knjige, koju je On na kraju otkrio Eonima u vidu svojih Slova, izlaui im da ona nisu zvuna slova /= samoglasnici/, niti slova bez zvunosti /= suglasnici/, koja bi neko mogao itati i shvatiti kao neto glupo, ve su bila Slova Istine, izgovorljiva samo onima koji ih spoznaju. Svako Slovo je savrena [istina] nalik savrenoj Knjizi, jer to su Slova napisana od ruke Jedinstva, od Oca zapisana, kako bi Eoni saznali Oca pomou Njegovih Slova. (Iz 'Evanelja Istine') I, 1 Deset Sefirota Deset (hebr.: aer; gr.: deka) Pra-Brojeva se uzimaju i postavljaju kao Snage i Karike Stvaranja, kao emaciona Stecita Kelim (qelimah = 'primanje', 'upijanje') Boijeg Daha. U novopitagorejskoj numerologiji osnovni brojevi 1, 2, 3 i 4, koji sabrani daju deset, inili su sveto numeriko etverstvo. Broj 10 je uziman kao velik, i svesilan, i svetvoran, kao poetakj i voa i Nebeskog i ljudskog ivota. Pod brojem 10 i Talmud stavlja stvaranje Sveta: S deset Rei stvoren

je svet. ('Pirke avot', V, 1) Boanska Ljubav i Pramudrost, Dobrota i Istina, Toplina i Svetlost, pokazuju se kao dualne Snage, iz kojih je sve manifestovano i stvoreno. Pramudrost manifestovana u Boijeg Logosa, svedoi za Sebe: Jehova me je imao kao poelo Svoga dela, kao najraniji od Svojih ina, u pradoba; oblikovana sam jo od venosti, odiskona, pre nastanka zemlje. Rodih se kad jo nije bilo pradubina, dok nije bilo izvora obilnih voda. Rodih se pre nego su utemeljene gore, pre breuljaka. Kad jo ne bejae nainio zemlje, ni poljana, ni poetka zemaljskom prahu; kad je stvarao nebesa, bila sam prisutna, kad je povlaio krug na licu bezdana. Kad je u visini utvrivao oblake i kad je odredio snagu izvoru pradubina; kad je postavljao moru njegove granice da mu se vode ne preliju preko obala, kad je polagao temelje zemlji, bila sam kraj njega, kao graditeljica, bila u radosti, iz dana u dan, igrajui pred Njim sve vreme ('Izreke', 8:22-31) S Tobom je Mudrost, koja zna dela Tvoja, koja je bila prisutna kad si stvarao Svet; ona zna to je milo Tvojim oima, i to je pravo po Tvojim zapovestima. ('Mudrost', 9:9) Mudrost je stvorena pre svega ostalog, i misaon razbor vean je. Komu se otkrio koren Mudrosti i ko znade njezine namisli? Samo je Jedan mudar i uistinu straan kad sedi na prestolju Svojem Gospod. On ju je stvorio, gledao i izbrojio, izlio je na sva Svoja dela, na svako telo prema veliini njegovoj i obdario njome one koji Ga ljube. /.../ Mudrost se sama slavi i sred puka svog se hvali. Usta svoja otvara u zboru Svevinjeg i pred Njegovom se moi proslavlja: "Izaoh iz usta Svevinjeg i pokrih zemlju kao magla. Na visinama nebeskim razapeh ator svoj i presto moj bi stub od oblaka. Obioh sama krug nebeski i proetah se dubinama bezdana. U vlasti su mojoj valovi morski, i sva zemlja, i svi narodi i puci. Meu svima njima traila sam poinka i na ijoj batini da se nastanim. Tada mi zapovedi Stvoritelj svh stvari i Koji me stvori, odredi mesto za ator moj i ree: Nastani se u Jakovu i ui u batinu Izraelu. Pre vekova, odiskona, On me stvorio i neu prestati doveka". ('Sirah', 1:4-10.24:1-9) U sakralnom Pisaniju Hrist se predstavlja kao utelovljenja Boanstvena Ljubav i Premudrost; u ooveenom Bogu i Hristu Boijem je tako skriveno sve blago Mudrosti i Znanja. ('Koloanima', 2:3, v.: 'Korinanima', I, 1:23-24) Zato to je kroz Hrista sve stvoreno, zato se i On, Slika Boija, Slika nevidljivog Boga, Boanski ovek, Maximus Homo, Adam Qadmon, pojavljuje kao Spasitelj Tvorevine, Gospod koji silazi i pobeuje na Zemlji, da bi zemnog oveka uzdigao u Boanski Svet, otvorio mu vrata Neba, koja je ovaj grehom zatvorio iza sebe. U Kabali trea Sefira prikazuje se u crnoj boji. Kao takva predstavlja i tamnu no due koja se sjedinjuje sa Bogom, i Oblak koji obavija Sunce ivota: Pod nogama oblaci Mu mrani. /.../ Ogrnu se mrakom i koprenom, prekri se tamnim vodama i oblacima tmastim. ('Psalmi', 18:10.12) Sefiroti ne nose jedinstvena imena, odnosno kabalisti sa razliitih podneblja i iz razliitih tradicija, pridavali su im i razliita imena. Tako npr. najniu Sefiru susreemo pod imenom Malhut ('kraljevstvo') ali i Atara ('dijadema'), etvrtu Sefiru nalazimo kao Hesed ('milost') i Gedula ('veliina'), petu kao Gevura ('snaga'), Pahad ('strah') i Din ('zakon', 'sud'), estu kao Tiferet ('ast'), Emet ('milosre') i Rahamim ('saoseanje'). Deset Sefirota Redni broj Sefire na

Drvetu ivota Hebrejski naziv Sefire Transkripcija naziva Broj naziva Znaenje naziva 1 Kether 620 Kruna 2 Chokhmah 73 Mudrost 3 Binah 67 Razumevanje 4 Chesed 72 Milost 5 Gevurah 221 Snaga 6 Thifereth 1081 ast 7 Necach 148 Uspeh 8 Hod 15 Lepota 9 Jesod 80 Temelj 10 Malkhuth 496 Kraljevstvo U kabali, pored Drveta ivota, razmatra se i Drvo Smrti, Drvo ljutur, klipota (jednina: qelipa, qlufah = 'ljuska'), Drvo prokletog znanja, umenosti da se ini zlo i la, drvo koje je zasadio Protivnik Boiji, i drvo koje predstavlja Pad-hijerarhiju. U 'Kuranu' se iznosi da e u paklenoj Provaliji, Sekaru (74:26), izasti Drvo ukleto (zakkm 17:60), koje e biti hrana nepokajanim grenicima: To je drvo koje e usred Pakla rasti, plod e mu poput glava ejtanskih biti. (37:64-65) I 'Popol Vuh', sveta knjiga naroda Kia (Maja indijanaca), obrazlae za plodove Drveta Smrti: Ovi okrugli plodovi kojima su oteale drveta nisu nita drugo nego lobanje. (II, 3) Krst, Hristovo drvo ivota, bilo je postavljeno na Golgoti, mestu zvanom 'Lobanja'. Sveto drvo i zmija (drevni babilonski cilindar). Haldejsko trojstvo blagosilja Drvo ivota (British Museum). Svaki ovek i svaka dua su jedno 'drvo', drvo koje donosi dobre ili loe plodove. Ako smo dobra zemlja, i ako u nju primimo svetlu Boiju re, ako ostvarujemo spoznato dobro, ako smo dobra zemlja za dobro duhovno seme, iz nas e izrasti i dobro drvo, koje e se nai kraj Vode ivota ('Otkrivenje', 22:2). Ko je loe drvo, on e biti poseen i baen u oganj Ponora Propasti, u pakleni oganj koga je toio i koji je bio njegov 'ivot': Odseca se i baca u vatru svako drvo koje ne donosi dobra roda. ('Matej', 3:10; cp.: 'Ezekiel', 21:3; 'Isaija', 30:33) Drvo usaeno i izraslo kraj Boije Vode, Vode ivota, davae hranu svima onima koji eznu za Istinom i Spoznajom Dobra, ono e biti zaliven Boiji Vrt i u Boijem Vrtu. Ko je je postao jedno sa Duhom ivota, savreno proet Duhom Istine, on vie nikada nee edneti, ve e svagda piti sa Izvora ive Vode ('Isaija', 58:11; 'Jovan', 4:14). Jedan slikovito-simboliki prikaz Drveta ivota nakon Pada: etiri Edenske reke ine krst (etverostruko razumevanje Logosa), stoer Drveta ivota. Adam je u sunanom Tiferetu, Eva (pre Pada) u lunarnom Jesodu, Zmija je u Malhutu. U biblijskoj legendi o Edenu i prvom ljudskom paru, susreemo dobro poznatu priu u

kojoj Eva biva zavedena od Zmije, koja potom ubire plod sa Drveta Znanja, i prua ga Adamu: Adam prvi, sa srcem lukavim, prekri zapovest, i nadvladan bi; tako i svi, koji se od njega izrodie. Osta bolest i zakon u srcu naroda sa zlim korenom, i odstupi dobro, a ostade zlo. (Ezdra, IV, 3:21-22) Ljudska neposlunost Boijoj rei, spoznaja satanskih dubina, povukla je njihov pad: ovek je postao slomljena posuda koja gospodarski ne dri vie Boiju Svetlost, i svoje haljine od svetlosti (kotnoth or) smenio je haljinama od koe (kotnoth or), odnosno uao u gorki reinkarnacioni tok. Bog je, pak, Plamenim Maem zatitio put ka Drvetu venog ivota, omoguivi oveku da Ga nae tek kad pravedniko-portvovanim ivotom obnovi svoj bogoliki sjaj. Apokrifna Enohova knjiga izlae pripovest o nemarnim anelima-straarima koji su ljudskom rodu doneli prokleto znanje, dijaboliku umenost: umenost ratovanja, gatanja, krvnog rtvovanja, ... Svako znanje, lieno vrlina i pravednosti, dakako vie nalikuje ludosti nego mudrosti. Atlant nosi svet: drevni vajarski i likovni prikaz Pruajui ruke ka Drvetu Smrti, ka Drugoj Strani (sitra ahra), Eva je 'ispustila' Stubove Drveta ivota, koje je drala (to maglovito reflektuje i mit o Atlantu), i ceo Poredak je se uruio. ovek je osetio svu teinu zemlje, teinu zemaljskog ivota izvan Boijeg Krila i Boije Sene: U znoju lica svoga hleb svoj e jesti dokle se u zemlju ne vrati, ... ('Postanak', 3:19) Stara Zmija, iz Ponora gde je pala, uspela je se uz Drvo ivota, opustoila Vrt, i okupirala nie Sefirote, koji su onda (kod nogu Sunane ene) odseeni od ostatka, kako Kruna ne bi bila povuena padom Adama. Duhovni put Boijeg oveka, put na kojem on treba savladati sva iskuenja Krvnika ljudskog i njegovih legija, ide od Malhuta do Krune. Sazrevi u Unutarnjem Miru, tragalac Maem Istine see Zmijine glave i nju sateruje i svezuje u Bezdan, iz koga je se i uspela. Tada se Boija Kruna moe nai u Boijem Kraljevstvu. Tada e Boija volja biti jaka i na zemlji, na novoj, preobraenoj materiji, materiji u kojoj vie nee biti smrti. Pogledajmo kako se u Zoharu realizacioni cilj prikazuje i opisuje: U vremenu koje e doi Bog e vratiti ehinu na njeno mesto i doi e do potpunog jedinstva. 'Tog dana bie Gospod jedan i Ime Njegovo jedno'. Moglo bi se rei: zar On sada nije jedan? Nije, jer sada zarad grenika on stvarno nije jedan. Jer Matrona /= Kraljica, ehina u izgnanstvu/ je odvojena od Kralja /.../, a Kralj bez Matrone nije u posedu svoje krune kao ranije. Ali kada se On pridrui Matroni, koja Ga krunie mnogim sjajnim krunama, onda e Ga Nebeska Majka takoe krunisati na prikladan nain. ali sada, kada Kralj nije s Matronom, Nebeska Majka uva svoje krune i zadrava vodu potoka od Njega i On nije sjedinjen sa Njom. Stoga On kao da nije jedan. Ali kada se Matrona vrati na mesto Hrama /= Sefira Bina/ i Kralj se vena s njom, onda e se svi sjediniti, bez podele, i zbog toga je napisano: 'Tog dana bie Gospod jedan i Ime Njegovo jedno'. Onda e u svetu zavladati takvo savrenstvo kakvo nije bilo tokom svih preanjih narataja, jer e tada sve biti celovito, i Gore i Dole, i svi svetovi e se ujediniti. (III, 77 B prevod: David Albahari) I, 1 dvadeset i dva Otiota = Othioth je mnoina enskog roda termina za slovo, znak (koji u singularu glasi ot oth), ovde upotrebljenog u smislu transcedentalnog substrata. Hebrejski alfabet ima 22 slova, pri emu svako slovo ima i svoju numeriku vrednost.

Hebrejski alfabet (alefbet) Hebrejsko slovo Zavrni oblik (sofit) Naziv slova Majinsko, Jednostavno ili Dvostruko slovo Astroloke i elementalne implikacije Brojna vrednost Alef M Vazduh Vazduh 1 Bet Vet D Merkur 2 Gimel D Mesec 3 Dalet D Venera 4 He J Aries 5 Vav J Taurus 6 Zajin J Gemini 7 Het J Cancer 8 Tet J Leo 9 Jod / Jud J Virgo 10 Kaf Haf D Jupiter 20 Lamed J Libra 30 Mem M Voda 40 Nun J Scorpio 50 Sameh J Sagittarius 60 Ajin J Capricornus 70 Pe Fe D Mars 80 Cadi J Aquarius 90 Kof J Pisces 100 Re D Sunce 200 in Sin M Vatra 300 Tav D Saturn 400 Svako Slovo predstavlja i jednu Stazu, Granu, na Kosmikom Drvetu ivota. Tabela korespodentnih obeleja Staza Drveta ivota Broj Grane (Staze) Sfere koje povezuje Boja u Kraljevoj skali Broj i ime velike Tarot

arkane Aramejsko slovo Hebrejsko ime i znaenje imena slova 1 1- 2 Bledo uta 0/22 Luda Alp 0 Alef (bik = Elef) 2 1- 3 uta 1 Volebnik Bith b B Bet (kua, dom = Bejth) 3 1 6 Plava 2 Prvosvetenica Gaml d G Gimel (kamila mujak = gamal) 4 2 3 Smaragdno-zelena 3 Carica Dalth g Dalet (vrata = delet) 5 2 6 Ljubiasta 17 Zvezda H h He, Hei (prozor) 6 2 4 Crveno-narandasta 5 Prvosvetenik Waw w Vav (kuka = vav) 7 3 6 Narandasta 6 Ljubavnici Zin z Zajin (oruje = zajin) 8 3 5 Jantar 7 Koija Khith x X Het

(Chaji = ograda) 9 4 5 uta 11 Strast T:ith = + Tet (zmija) 10 4 6 Zelenkasto-uta 9 Samotnik Jodh Y Y Jod, Jud (jad = ruka) 11 4 7 Ljubiasta 10 Srea Kap k K < Kaf (dlan, ruka = kaf) 12 5 6 Smaragdno zelena 8 Pravednost Lamd l L Lamed (bi; lemed = uenje) 13 5 8 Tamno plava 12 Obeenjak Mim m M Mem (majim = voda) 14 6 7 Zeleno-plava 13 Smrt Nun n N J Nun (riba) 15 6 9 Plava 14 Vetina Simkth s S Sameh (semekh = potpora) 16 6 8 Indigo 15 avo E 9 ( Ajin (ejna = oko) 17 7 8 Skerletna 16 Kula P p P Fe, Pe (peh = usta) 18 7- 9 Skerletna 17 Car S:adh c Q Cadi, Cadik (cadiq = pravednik) 19 7 10 Krimson 18 Mesec Q f q -$ Kof (kuf = iglene uice) 20 8 9 Narandasta 19

Sunce R r Re (rej = glava) 21 8 10 Narandasto-skerletna 20 Doba in 4 Sin, in (en= zub), 22 9 10 Indigo 21 Svet Taw t Tav (thav = znak) I, 2 kao broj deset prstiju. Deset Sefirota se uzimaju kao deset prstiju Velikog Graditelja Univerzuma. Oni su u slubi Jednog Dela. I, 2 Savez je stavljen u njihovu sredinu sa samo Jednim ... Sredina izmeu pet prstiju leve noge i pet prstiju desne noge je genitalije: sredina izmeu gornjih ekstremiteta, ruku, je srce, odnosno jezik. Boiji poziv da se obree srce, odnosno jezik, u starom Izraelu interpretiran je kao poziv na polno obrezivanje. Ono to je Bog uistinu trai, i to afirmie ponajpre novozavetna pouka, je odricanje od stavljanja jezika u slubu greha, obrezivanje svoga srca iz koga ishode sle misli: Obreite srce svoje, i nemojte biti vie tvrdovrati. ('Ponovljeni Zakon', 10:26, v.: 30:6) Tvrdovrati i neobrezani srcem i uima vi se svagda protivite Duhu Svetom. ('Dela', 7:51) Pravo obrezivanje je u srcu, u duhu. ('Rimljanima', 2:29; cp.: 'Koloanima', 2:11) Ako ne obreemo tvrdokorno srce ('Jeremija', 4:4), smekamo vrat ('Baruh', 2:32), oivljavajue Rei Zakona nee nai mesta u naem srcu ('Ponovljeni Zakon', 6:6). Bez obrezanog srca nikakav savez i nikakav zavet neemo moi ispuniti. I, 2 po reima i obredu Avrahama. Avram/Avraham ( ;/grec.: Abraam) je starozavetna harismatska i rodonaelnika figura, patrijarh koga je Gospod izveo iz Ura Haldejskog ('Postanak', 15:7) i obeao mu da e Kanaan ('zemlju crvenog grimiza') dati u posed i nasledstvo njegovim mnogobrojnim potomcima (15:18-21). Kad je Avramu bilo devedeset i devet godina, ukaza mu se Jehova pa mu ree: Ja sam El adaj Bog Svesilni, Mojim hodi putem i neporoan budi. A Savez Svoj sklapam Ja s tobom i silno u te razmnoiti. Avram pade niice dok mu Bog govorae dalje: A ovo je Savez Moj s tobom: postae ocem mnogim narodima; i nee se vie zvati Avram ve Avraham e ti ime biti, jer naroda mnogih ocem Ja te postavljam. Silno u te rodnim uiniti; narode u iz tebe izvesti; i kraljevi e od tebe izai. Savez Svoj sklapam izmeu Sebe i tebe i tvoga potomstva posle tebe Savez Svoj za vekove: Ja u biti Bogom tvojim i tvoga potomstva posle tebe. Tebi i tvome potomstvu posle tebe dajem zemlju u kojoj boravi kao pridolica svu zemlju kanaansku u vekovni posed; a Ja u biti njihov Bog. (17:1-9, cp.: 'Nehemija', 9:7-8.23) Avram, haldejski mudrac, iveo je negde na poetku drugog milenijuma stare ere (oko 1850. g. s.e.). Pradomovina mu je Haran ('Postanak', 24:4.10, 29:4). iveo je uglavnom nomadskim ivotom. Pod prodorom Amorejaca bila su i inae podstaknuta seljenja srednjoistonog ivlja na zapad. Po 'Knjizi Postanka' Gospod je Avrama pozvao da sa najbliima iz Harana, na severozapadu Meureja, krene u

Kanaan, koji su naseljavali ponajprije Amorejci i Kanaanci. Svoj savez (hebr.: berith) sa Gospodom Avra(ha)movo potomstvo izraavalo je i potvrivalo je kroz znak (obred) obrezivanja polnog uda osmog dana po roenju. Kod odraslih koji bi preli u judaizam obrezivanje je se moglo obaviti u svako ivotno doba. Svaki mukarac u Izraelu morao je biti obrezan ('Levitska', 12:3). Moralo je se obaviti i nad slugama i robovima, pa i nad strancima ukoliko bi hteli uzeti udela u pashalnoj gozbi ('Izlazak', 12:48). Neobrezani su bili iskljueni iz izraelske zajednice ('Postanak', 17:14.23). Nakon sklapanja saveza izmeu Gospoda i Avrama, koji je praen Boijim zavetom, odnosno zakletvom ('zakletva' = evuah, 'zakleti se' = niba), obeanjem da e njegovom potomstvu biti izdano naklonjen ukoliko ostane na Putu ivota, Avramu je dodeljeno novo, proireno ime: Avra-ha-m, u znaenju 'otac mnogih naroda'. Inae, ovo ime nije hebrejsko, ve akadsko ili ugaritsko, ali je pohebrejeno, kako bi dobilo novo i sveobuhvatnije znaenje, koje Avrama predstavlja i daje kao oca, ne samo Izraelaca po Jichaku, ve i Edomaca i Jimaelaca po Jimaelu. I, 3 sazdanih iz ni iz ega sazdanih iz niega vidljivog, iz Nevidljivog, iz Boijeg Daha, Svetog Duha. Verom hvatamo da su svetovi sazdani Boijom Reju, tako to je Vidljivo postalo iz Nevidljivog. (Hebrejima, 11:3) Spoznaja tokova nastanka Sveta oduvek je privlaila ljudski um i ljudsku matu. I spekulativno-arhaini i moderni, tzv. nauno-egzaktni nain zakljuivanja i izraavanja formulisali su i dali su svoj kosmogonijski pogled, koncept koji nam uglavnom hoe rei da je Svet, Svemir (gr.: pnt = sve) navodno nastao iz niega, iz praznine, odnosno iz haosa. Jedna zabluda povlai drugu zabludu i drugu la; ako je sve nastalo iz niega, onda se moe zakljuiti da je i sve privid, te da je potrebno novo stvaranje i novi poetak; time se obezvreuje Bog kao Tvorac i Ureiva Univerzuma. Heterogena staroindijska knjievnost prezentira brojne verzije mita o stvaranju. Ipak, dvanaesta knjiga kapitalnog eposa Mahabharata i jedanaesta knjiga atapathabrahmane izlau srodan koncept: iz tame haosa nastale su, podigle su se vode koje su rodile vatru, a ova zlatno jaje, iz koga je se sve dalje sukcesivno izlegalo. U Manuovom zakoniku se izlae za samobitnu stvaralaku silu Tostvo: Postojalo je ono kao tama, neznano, bez oznaka, nedokuivo razmiljanjem, nespoznatljivo, kao da je potpuno usnulo. Boanski i samobitni, i sam nevidljiv, uinio je onda to pojavnim, pet velikih Elemenata i sve drugo, i izdigao se sam, razigrane snage, razgonei tamu. /.../ Ustremivi misao, zaeleo je i z s v o g a t e l a stvoriti raznovrsna bia. Na poetku je ispustio vode i u njih poloio seme. To seme postade zlatno jaje sjaja hiljadu sunevih zraka. U njemu se narodi sm Brahm, veliki praotac Sveta. (I, 5-6. 8-9 Prevod: Karmen Bai) Motiv zlatne klice (hiranja-garbhah) susreemo i u ndogjaupaniadi: III, 19) Istinsko Zlatno Jaje je Sredinje Sunce Univerzuma koje dri i obasjava svu Vaseljenu Boijim Svetlom. Slian kosmogonijsko-teogonijski pristup nalazimo i kod helenskog pesnika Hesioda (Hesiodos, oko 700. g. s.e.) iz Kimea; tako se u njegovom spevu Postanak bogova (Theogonia) bezgranini, tamni Haos vidi kao poetak, ishodite svega: i sveta i bogova; iz Haosa nastaje i Zemlja (Geja): Na samom poetku, dakle, Haos b, a zatim zemlja irokih prsi dom veit i siguran svima

bogovima to ive na vrhu Olimpa snenog, takoe mrani Tartar na dnu irokostazne zemlje, a i najlepi bog meu besmrtnim bozima Eros. od kog nam udovi klonu, jer bozima svima i ljudima on nadjaava srce u grudima i razumnu volju. Ereb i crna No od Haosa behu potekli. A od Noi se Dan i Eter rodie opet. (Stihovi: 116-124) Haos, koji je apstrakcija koja odbacuje raznolikost i mnogovrsnost stvari, pojavljuje se kod Hesioda kao eruptivni ponor i otvorena vrata, veliki zev (chsma mga) za nastanak kosmikog procesa. Dok je Tartar ponor iezavanja s pozornice sveta, grozota nepovrata, Haos je mrak iz koga izbija svetlo stvaranja. U Aristotelovom umovanju Haos je prazan prostor (Phys., I, 208); kod Hesioda on je nerazluena, nerasporeena i skrovita mogunost, praglib-kakvota, meavina (mxis) koja se s vremenom razreava u stvaralako mnotvo, raznovrsnost. Orfika teogonija postanak sveta izvodi iz kosmikog jajeta. Aristofan (Aristophanes, oko 445. do 386. g. s.e.) iz Atene, najvei pesnik stare antike komedije, u svojim Pticama parodijsko-ralaniteljski se osvre na orfiku misao postavljajui ptice kao prva stvorenja: Bio je najpre Haos i No i Ereb i Tartar. Nije jo bilo ni zemlje, ni vazduha, ni neba. U krilu Eraba mrka je No vetrovito iznela jaje s krilima zlatnim na pleima slian vrtlogu brzom. S nonim u irokom Tartaru krilatom Haosu zdruen on je izlegao rod i na svetlo izdao ptiji. (Aves, 693-699) Znameniti rimski pesnik Ovidije (Ovidius, 43. g. s.e. do 18. g. n. e.) u svojoj zbirci Preobraaji, koja je tokom Srednjeg veka predstavljala pravu inspirativnu riznicu mitolokog znanja, takoe u praglibu, Haosu vidi nerasporeenu stvaralaku mogunost koja obuhvata sve: Prije mora i zemlje i neba, koje sve krije, oblik prirode jedan po svemu bee svetu, Haos mu bee ime; neureena i grdna hrpa, nita drugo do troma teina, neslone klice ravo sloenih stvari sabijene na mestu istom. (Metamorphseis, I, 5-9) Po homerovskoj kosmogoniji Okean je rodilite (genesis) svih stvari prirode (physis); neto kasnije mitska kosmogonija je za ishodite svih stvari uzela No i Mrak, stavivi ih u okeanske dubine. Voda koja tee javlja se kao refleksioni simbol stvaralakog toka. Drevni sumersko-akadski spev Enuma eli kreatora Sveta vidi u bogu Aps koji je iz Haosa, tamnog i olujnog mora, olienog u boginji Tijamet, izmeao njene slane i svoje

slatke vode, te tako stvorio uskovitlalu pra-vodu iz koje je izvedena zemlja i prabogovi. Najznaajniji starohelenski mislilac, Platon (427.-347. g. s.e.), u Timaju (Timaios O prirodi) izlae mthos o stvaranju sveta u kome pokuava da d inteligibilno-logiki okvir postojanja: Bog, elei da sve bude dobro i da, koliko god je mogue, nita ne bude loe, uze sve to je bilo vidljivo a nije se nalazilo u stanju mirovanja, nego se kretalo bez sklada i reda, i prevede ga iz nereda u red, smatrajui red u svakom pogledu boljim od nereda. A ne bee i nije doputeno da najbolji ini bilo ta drugo osim onoga to je najlepe. (30 a; v.: 52 b 53 c) Dakle, po Platonu, Kosmos, Poredak, Boiji Ukras, nastaje iz Haosa Elemenata (koji mu daju vidljivost, vrstinu i proporcionalnost veza), kovitlave i neureene pratvari. Bog, Demijurg, stvara Svet Sebi slian iz ljubavi prema Dobru i Harmoniji. Svet je nainjen na na najbolji mogui nain kao odraz i izraz Stvaralake Ljubavi: Od sve Vatre i Vode i od sveg Vazduha i sve Zemlje sastavio je Sjedinitelj Kosmos ne ostavivi van njega ni jedan deo niti silu. (Ibid., 32 C) Kod helenskih predsokratika, ako se ne priznaje venost sveta, stvaralaki supstrat sveta uglavnom se vidi u nekom od Elemenata. Neto je po njima uvek stvoreno iz neeg (drugog). Tales (Thales, oko 600. g. s.e.) iz Mileta, jedan od sedam oglaenih helenskih mudraca, tragajui za praosnovom sveta, iskonskim supstratom, doao je do zakljuka da to mora biti voda. Sve stvari sadre manje ili vie vode, hrane se vlagom. Po njegovim kognitivnim refleksijama voda oivljava materiju jer je pokretljiva. Heraklit (Herakleitos, oko 500. g. s.e.) rodom iz maloazijskog Efesa, formulisao je (kao i Hipas Mataponanin) da je Vatra osnovni ishodino-pokretaki element Sveta. Simplikije u svom komentaru Aristotelovog spisa O nebu prenosi: ... Heraklit govori da se svet as vatrom unitava, as od vatre iznova nastaje nakon nekih vremenskih perioda, u kojima se, veli ona s merom pali i s merom gasi. Tako su kasnije mislili i stoici. (94, 4) Jonski fiziar Anaksimen (Anaximenos, 585.-525. g. s.e.) iskonski stvaralaki supstrat postulira u Vazduhu. On je fluidan (pokretljiv), razreujui se postaje Vatra, a kad je zbijen pretvara se u Vodu i Zemlju. Vazduh je po njemu ono neogranieno, bezgranino peiron. Slino zakljuuje i Talesov uenik Anaksimandar (Anaximandros,oko 611. do 546. g. s.e.), rodom iz Mileta: On je izjavio da je princip i element peiron, ono to je neogranieno, ne definiui ga kao vazduh, ili vodu ili neto drugo. Smatrao je da se delovi menjaju, ali da je celina nepromenljiva. (Diogen Laertije, II, pogl. 2, prg. 76) Empedokle (Empedokles, oko 483.-423. g. s.e.) rodom iz Akraganta na Siciliji, filosof i lekar, u svome delu O prirodi prezentuje svoju kosmologiju po ugledu na eminentne jonske fiziare, te nastanak Sveta vidi u etiri Elementa (Vatri, Vazduhu, Vodi i Zemlji), koji su po njemu veni, odnosno ne mogu nestati ili se izmeniti. Nastajanje i prolaenje izazvani su delovanjem korena stvari kroz ljubav (afinitet za privlaenje) i mrnju (odbijanje). Diogen Laertije prenosi: Njegovo uenje bilo je ovo. Postoje etiri Elementa: Vatra, Voda, Zemlja i Vazduh, pored prijateljstva, kojim su ovi elementi povezani i borbe, kojom se oni odvajaju. Ovo su njegove rei: Sjajni Zevse i ivotvorna Hero i Edoneju, i Nestis koja svojim suzama vlai izvor smrtnog ivota. Pri emu Zevs znai Vatru, Hera Zemlju, Edonej Vazduh i Nestis Vodu. I oni se neprestano menjaju i to nikad ne prestaje, kao da je ovaj poredak stvari vean. A zatim dodaje: as Ljubav spaja sve zajedno, as opet sve /stvari/ odlaze na razne strane usled mrnje /koju stvara/

Zavada. (ivot i miljenja istaknutih filosofa, VIII, pogl. 3) Po Ksenofanu (Xenophanes, otprilike 570.-460.) rodom iz Kolofona kod Efesa, pripadniku elejske filosofske kole, Bog je srastao sa svim to postoji, dok je svet vean i nepromenljiv. On kao panteista izjednauje tvorevinu i tvorca kroz formulaciju Jedno je sve. Zenonov uenik Leukip (oko 450. g. s.e.) koji je roen u Eleji, uio je da je sveukupnost stvari beskrajna i da se sve pretvara jedno u drugo. Leukip je prvi odredio atome kao prve gradivne principe, ukazao da kada se atomi odvoje od beskonanog poinju se kretati u velikom praznom prostoru, tu sakupljeni formiraju vrlonu masu, i kroz sudare i diferencijacije daju stvari razliite gustine:: Svetovi nastaju kad atomi padaju u prazno i pomeaju se jedni s drugima. Od njihovog kretanja, poto se stvaraju gomile, nastaje supstancija zvezda. /.../ Vasiona je beskrajna; jedan deo vasione je pun, a drugi prazan. /.../ Od elemenata nastaju svetovi, neogranieni po broju, i svetovi se ponovo rastvaraju u elemente. (Diogen Laertije, IX, pogl. 6) Prema Drugoj Enohovoj knjizi (24:30), pusto i praznina Thohu va-Bohu, pojmovi koji figuriu i u Knjizi Postanka (1:2), jesu dva prapoela koja iz sebe daju tamu i vodu. Praznina to su vlane gromade sputene u bezdan, iz kojih izlazi voda, obrazlae se u uenje talmudske Gemare (Hagiga, fol. 12 A). Pusto u ovom ukaznom konteksu ne pojavljuje se kao kvalitativno nitavilo ve kao amorfni konglomerat koji je supstrat za stvaralako organizaciono rascvetavanje. Za planete naeg sunevog sistema na kojima ne postoji materijalni ivot moemo rei da su pusto, u stanju pustoi. Pojam primordijalne praznine susree se i u daoizmu, vedanti, budizmu, zenu i sufizmu; ono to stvaralaki ishodi iz te praznine daoizam i joga tretiraju realnim izrazom, a pozniji budizam i ivaizam prividom, majom. Kada je vrhovno naelo praznina, to se takvim postulatom esto i odrie mogunost njegove saznanja (- avidy). U daoizmu, jedan od vidova bezoblinog vrhovnog Poretka-Puta imenovan kao Tsai hs velika praznina, te se vieznano osmiljava i interpretira. Tako uang Ce (IV stolee s.e.), jedan od utemeljivaa daoizma, iznosi: Kada je /ovek/ postigao svoju iskonsku vrlinu, posveuje se sa ishoditem svemira, a time sa prazninom. Praznina i Veliina su isto. Praznina je kao ptica koja spontano peva i poistoveuje se sa Svemirom. Sipaj u Put: napuniti ga nee. Izlivaj iz njega: isprazniti ga ne moe. Niko ne zna odakle dolaze njegove tvorevine, stoga se za njega kae da sadri svetlost. uang Ce, dakle, vrhovno naelo vidi kao jedinstvo Beskonano Velikog i Beskonano Malog, kao jedinstvo Punine i Praznine, Prisutnog i Odsutnog, Janga i Jina. Drugi znaajan kineski mislilac Lao Ce u Dao du ingu prezentira: Ima neto haotino, roeno je pre neba i Zemlje. Ah, kako je samo, ah, kako je prazno! Stoji i ne menja se, krui i ne zaustavlja se. (Pogl. 4) Istinsko Postojanje je kako Veno Kretanje tako i Veni Pokreta. Lao Ce dalje iznosi: Ispuni ivot znanjem, sve e vei biti; ispuni ivot Putom, sve e manji biti. Manji i manji, dok ne doe do delanja iz praznog. Ne ini sa namerom, ve iz praznog delaj, sve se da urediti. Vladaj stvarima pod nebom, prazno uzmi kao bit. (Pogl. 48) Tako se temeljni princip, bezimeni i bezlini Dao postavlja u Odsutnome, u Praznini: Sve je roeno iz prisutnog, prisutno je roeno iz odsutnog. (Pogl. 40) U uvodnoj invokaciji spisa sa-upaniad ukazuje se na neiscrpnost stvaralakog supstrat-obilja: Puno je puno, puno je ovo. Iz punoe puno izvire. Od punoe kad se puno uzme punoa opet ostaje. (III, 12)

Budistika praznina nitastvo (nyat) se takoe moe oznaiti jedino negativno: da nije ovo ili ono, neto. Tako se i najvia svetlost proglaava nitastvom. (Bog kao Svetlost ivota je uistinu za otueni svet nita i nitastvo). U tibetanskom spisu iz XII stolea ivot i uenje Narope, tantrikom uitelju Tilopi se pripisuju rei: Kada bia ljudskog sveta preminu njihove etiri funcije materijalnosti postepeno iezavaju jedna u drugoj; nakon to su blago svetlo, silovito irenje svetlosti i unutarnji sjaj prestali da sijaju, zraea svetlost koja je potpuno nitastvo i koja je kao isto jutarnje nebo jeseni, izbija za sva osetna bia. Ovo zraee svetlo je majka. /.../ Kada se u pojedincu koji upranjava put, sve vibracije sastaju, borave i rastvaraju u centralnoj putanji i stoga se, etiri zraka tri vrste niastva pojave i kada konano zraea svetlost koja je potpuno nitastvo zasija izvan, ova svetlost se naziva dete. (III, 12 Prevod: Marina Popovi) Svetlost, koja sadri u sebi sve boje, dakako se pre u metafizikom smislu rei moe nazvati puninom nego prazninom. Boija Svetlost je nitastvo u smislu da je bezoblinost (te stoga moe i sav Svet proimati Sobom), no iz nje se raaju svi oblici, sva bia, sve stvari. Znameniti vajcarski psihoanalitiar Karl Gustav Jung (umro 1961. g.), oslonjen na gnostike spekulacije, pod pseudonimom Bazilid iz Aleksandrije sastavlja (ili spiritistiki prima) krai spis Sedam propovedi mrtvima u kome iznosi svoju singularno-bivalentnu kosmogoniju: Poujte: on nitavila poinjem. Nitavililo je isto to i punoa. U beskraju, puno nije bolje od praznog. Nitavilo je i prazno i puno. /.../ To nitavilo ili punou nazivamo Pleroma. Poto veno i beskrajno nemaju nikakva svojstva, u tome prestaje i miljenje i bie. U tome nema bia, jer bi se tada razlikovalo od Plerome i imalo svojstva koja bi ga izdvajala kao neto zasebno od plerome. U pleromi je nita i sve. Potpuno je beskorisno razmiljati o Pleromi, jer bi to podrazumevalo samounitenje. Creatura nije u Pleromi, ve u sebi. Pleroma je i poetak i kraj stvorenih bia. Ona ih proima kao to se i Suneva svetlost sasvim rasprostire kroz vazduh. (Septem sermones ad mortuos, prva propoved). I ono pozitivno to postulira Jung pokriva banalnim ralanjivanjima, uzimajui i Boga i avola kao prvo ispoljavanje nitavila, odnosno Punine Plerome, te ih u liku Abraksasa sjedinjuje: Bog boravi onkraj Sunca, avo onkraj noi. Ono to Bog proizvede iz svetlosti, avo usisava u tamu. Ali Abraksas je i svet, njegovo nastajanje i proimanje. (Ibid., trea propoved prevod: Milan Vukomanovi). Doketista i gnostik Sirijac Bazilid, koji je delovao u Aleksandriji u II stoleu (otprilike u Valentinovo vreme), uio je da iz Boga izviru duhovi i aneli, potvruje metempsihozu, seljenje dua; on Boga vidi onog koji nije, koji nije dostupan naim ulima, koji se nalazi s druge strane naeg razumevanja. U kabali (npr. u Knjizi sjaja), koja je svoju renesansu doivela od XII do XVII stolea u delovima june Francuske, u vreme uzdizanja katarskog, novomanihejskog pokreta, pranita (afisat ha-en) je najunutarnjiji modalitet bia u samom Bogu, koji je u procesu emanacije Sfera postao i pokazao se kao stvaralako poelo. Sa pojavom sredinje figure langoke Kabale Jichaka Slepog (1165.-1235. g.) mistiarska kontemplacija iznedruje novi termin za sakriveno (nistar) Boanstvo En Sof Beskrajnost. U lurijanskoj Kabali prvi stupanj u samootkrivanju Boga jeste povlaenje Beskrajnog u inu koji se naziva cincum, to ostavlja i pravi prostor za emanacionu aktuelizaciju Sefirota. Boijem Izdisaju (koji daje Sve), prethodi Udisaj, povlaenje. Knjiga Sjaja prapoetak stvaranja u samom Bogu ovako objanjava: U poetku, kad je Kraljeva volja poela da

deluje, urezao je znamenje u Nebesku auru. Izbio je tamni plamen u najskrivenijem podruju, iz tajne Beskonanoga, kao magla koja se uobliava u bezobliju, putena u prsten /date aure/, ni beo ni crn, ni crven ni zelen, i uopte bez ikakve boje. Jer je, naime, u najdubljoj nutrini plamena izbilo vrelo iz kojega su se izlile boje na sve ono dole, skriveno u najtajnijim skrivenostima Beskonanoga. Vrelo je izbilo, pa ipak nije izbilo kroz eter koji ga je opkoljivao; i bio je sasvim neprepoznatljiv, sve dok usled zamaha njegovog proboja nije zasijala jedna skrivena najuzvienija taka. Iza te take nema nieg prepoznatljivog, i zbog toga se ona zove reit, prva re Stvaranja od onih deset po kojima je stvoreno sve. (I, 14 A prevod: Eugen Werber) Logino je zakljuiti, da pre nego to je Botvo sazdalo Svet, u njemu samom dolo je do odreenih pripremnopromisliteljskih preslojavanja, koja ne ukidaju njegovu apsolutnost. Ako se pronikne u smisao i dubine ono to se htelo rei u mnogim kosmogonijskim pristupima, da se nazreti da oni iako govore o stvaranju ni iz ega, to supstrat nitastvo ipak ne vide kao ontiko nitastvo, kao to je to izvedeno i postavljeno u otuenom hrianstvu, ve kao negativno postojee. Poto Bog nije jasno spoznat kao impersonalna, bivstvena Sila, to ne postoji ni decidiran zakljuak da bia i stvari dolaze iz Boga, Boijeg Daha: ono fenomenalno (manifestirano) iz onog Noumenalnog, koje se beskrajno moe manifestovati i uobliavati. Zato to je Bog stvorio Svet iz Sebe, a ne iz neeg izvan Sebe, zato On i moe biti u svemu, i sve u Njemu, Prvi i Poslednji, Alfa i Omega, Ishodite i Utoite Svetu. Filon Aleksandrijski (otprilike 25. g. s.e. do 50. g. n. e.), najznaajniji judeohelenski filosof, koji je bio dosta pod uticajem pitagorejske i stoike misli, u svom alegorijskom tumaenju Biblije (Legum allegoriarum) ui da je Bog, koji stoji iznad svega, stvorio svet iz nestvorene stvari. Bogoslovi koji nisu spoznali Boga kao impersonalnu svetlost, koji nisu shvatili da Bog moe biti sveprisutan, svedritelj, samo kao Sila, Bivstvo, ne kao osoba i oblik-bie, smatrali su, i robovali su premisi da ako postuliraju da je stvaranje kosmikih formi dolo iz Boga (i boanske energije), onda bi i tvorevinu proglasili Bogom. Bog je ono to je sveprisutno. Nijedna stvorena forma nije sveprisutna, pa tako ne moe nijedna sazdana forma biti Bog. Ono to je uzeto iz impersonalne Sile, Boga, to je dobilo oblik, to vie nije sveprisutno, nije Bog. Ono samo nosi i zrai Boju sveprisutnost. Energija je kao i Bog neunitiva. Ona moe da prelazi iz jednog agregatnog stanja u dugo, iz jedne frekvencije u drugu, iz jednog oblika u drugi, ali ipak ostaje neunitiva jer dolazi iz neunitivog, venog Boga. Neunitiva, vena energija i energetske forme mogu doi, dakle, samo iz Venog, iz Boga, Daha ivota. Sve isto to Bog savreno proima nastalo je iz Svetlosnog Etera: Sve je, naime, od Njega, kroz Njega, i za Njega. (Rimljanima, 11:36) Ako je sve stvoreno od Boga, a Bog jeste Sutinsko Bie i Bivstvo, tobonje stvaranje iz ne-bia se pokazuje kao potpuna paralogika i apsurdna tvrdnja ogranienog ljudskog razuma. Sve nastalo iz Boga, Duha Svetog, kao isto ivi u Bogu i za Boga: ivi preuzimajui i isporuujui Svetlost ivota, ivi pulsirajui u Venoj Struji ivota. U Psalmima se da proitati: Jehovinom su reju nastala Nebesa i Dahom usta Njegovih sva vojska njegova. (33:6) U novozavetnoj Poslanici Hebrejima se ukazuje: Verom shvatamo da su svetovi sazdani Boijom reju, tako to je vidljivo postalo iz Nevidljivoga. (11:3). Nevidljivo u ovom ukaznom konteksu nije nitavilo ve jeste duhovno Obilje, Punina koja je nevidljiva za ljudsko oko, za opaanje mesa; to nevidljivo je ono veno i odreujue (Korinanima, II, 4:18).

Starozavetna Druga knjiga o Makabejcima prenosi rei neustraive majke: Molim te, dete, pogledaj nebo i zemlju i sve to je na njima, i znaj da je sve to Bog nainio iz nebia oyk ex ntn, i da je tako nastao i ljudski rod. (7:28) Impersonalni Duh je nebie u smislu da On ne sadri bia i forme (ve ih stvorene odrava i promiljava, zacrtava). Sve vidljivo, svako bie, nastalo je iz nevidljivog Duha, iz Svetog Bivstva. U hrianstvu koje je se dobrim delom udaljilo od izvorne Hristove nauke zahvaljujui i evanelskim falsifikatima i redakcijama, 'stvaranje iz niega' (creatio ex nihilo) je postavljeno kao bazina kosmogonijska dogma. Tako Atanasije Veliki (Athanasios, 295.373. g.), aleksandrijski episkop izlae svoje shvatanje: Kroz Re Bog je stvorio iz niega sve to ranije ni na koji nain nije postojalo. ('Re o utelovljenju Logosa i Njegovom u telu javljanju nama', 3) Jo eksplicitniji je besednik Jovan Zlatousti (druga polovina IV stolea) iz Antiohije u Siriji: Bog je stvorio iz nebia bia, iz nevidljivog vidljivo, iz nepostojeega postojee. (In Hebr. hom., 22, 1) Znaajni teolog svoga vremena, Jovan iz Damaska (oko 650. do oko 750. g.), prezentira: Tvar je proizala ne iz sutine Boije, nego je voljom i silom Boijom prevedena iz nebia u bie. (De fide contra Nestorianos, I, 8) Jo na poetku sistemskog razvoja hrianske dogmatike, Tertulijan (otprilike: 160.-230. g.) u svome spisu O vaskrsenju (pogl. 11) brani stvaranje ex nihilo, ustajui protiv mnogoboakih shvatanja koji su gotov, vetastveni supstrat videli kao stvar iz koga je Bog sve sazdao; Tertulijan Boiju stvaralaku mo vidi u tome da je On stvoro neto to ranije uopte nije bilo. Poto razueno hrianstvo poiva na ideji transcedetalnoga Stvoritelja, a ne i na ideji imanentne Sile, Onoga koji je Sve u Svemu i u Kojemu je Sve, to i ne moe videti da je sve (u izvornom obliku, nastalo) iz Boga, iz Sutog. Bogu se daje neka 'udotvorna' mo da stvara iz niega, umesto da se logiki razmilja i shvati da je Bog, Veno Postojei, Univerzum mogao da stvori samo iz samoga Sebe, iz Svojih Energija, Svoga Daha, Svoga Duha. Bog je deo Sebe u inu Stvaranja razdelio, rtvovao, da bi se Njegova Radost i Milina irila kroz komprimirane bivstvujue forme. A to je upravo i smisao ivota: prihvatati, toiti i uveavati svemirsku Radost. Stvaranje 'iz niega' je zabluda slina onoj koja Boga vidi kao 'nepokretnoga', ne bi li Ga tako postavila 'u sredite sveta', dok je Bog ta Najfinija Vibracija i Iskonska Energija koja je i Veno Kretanje, a ne samo Veni Pokreta. Moderne fiziko-kosmogonijeske teorije i njihovi nosioci u svojoj duhovnoj ogranienosti takoe su u 'niemu' pokuali da nau izvor Tvorevine. Po datom pogledu, uz aproksimaciju pojedinih konceptualno-segmentalnih neslaganja, vasiona je se rodila pre nekoliko milijardi godina u primordijalnoj eksploziji; nastala je kao kvantna fluktacija, polazei od niega. Opservabilni univerzum se razvija iz infinitezimalne oblasti; iz take i stanja singulariteta eruptirale su estice koje su se dalje diferencirale i spajale. Odgovor na pitanje ta je uslovilo dati 'inflacioni prasak' se izostavlja, jer se ne vidi i ne trai smisao i svrha ivljenja. Videli smo da se u teologiji 'stvaranja iz niega' koncept haosa kao stvaralalakog supstrata izostavlja. U njoj Bog vie ne osvaja haos, kako su izraavali paganski mitovi i epovi, ve stvara iz niega. To 'nita' u Bogu ili izvan Boga je nemogue zamisliti i pretpostaviti ... No temeljni zakon ivota kae da sve ivo moe nastati samo od ivog. Sve je ivo, sve je svest, sve je vibracija, sve je energija, a energija je neunitiva, veno postojea. Svet moe nastati samo iz neeg postojeeg, a Veno Postojee je Bog. Jo pojedini pronicljivi antikni mislioci naslutili su ispraznost i besmislenost tvrdnje da

neto moe nastati iz niega, bie iz ne-bia. Naelo 'Iz nita ne moe ita nastati' Ex nihilo nihil fit, susree se jo kod Epikura (Epikuros, 341.-270. g. s.e.) sa Samosa: Od niega ne nastaje nita. Jer da nije tako, moglo bi sve postati od svega da za to ne bi bilo potrebno nikakvo seme. (Diogen Laertije: 'ivot i miljenja istaknutih filosofa', X, pogl. 1, 39) Rimski filosof i pesnik Lukretije (Titus Lucretius Carus, otprilike 98.-55. g. s.e.) raspravljajui o uenju materijalizma iznosi jasno i jezgrovito: Iz niega nita de nihilo nihil. (De rerum natura, I, 149) Simlikije (Simplikios), jedan od poslednjih helenskih neoplatonika (VI stolee n. e.), u svom komentaru Aristotelove 'Fizike' osvre se na uenje Melisa sa Samosa i njegov spis 'O prirodi i bivstvujuem': Uvek je bilo to god je bilo, i uvek e biti. Jer ako je nastalo, nuno je moralo biti nita pre nego to je nastalo. A ako bejae nita, ni na koji nain ne bi iz niega moglo nastati neto. (Phys., 162, 24) I Hermetiki Korpus, koji odraaava i ideje velikog mudraca Hermesa, slino naznauje: ... Sve stvari su nainjene od postojeih stvari, a ne iz onoga to ne postoji. (Razgovor Hermesa sa Asklepijem, 13 / 62) Nemaki mistino-alhemijski uitelj Jakob Beme (Bhme, 1575.-1624. g. ne.), takoe pronicljivo zakljuuje da sve postoji po Bogu i iz Boga: ... Poto je Bog sazdao ovaj svet sa svim stvarima, On nije imao nikakvu drugu tvar iz koje bi sazdavao do Svoje vlastito Sutastvo iz Sebe samog. (De tribus principiis, I, 3) Da je mogue stvaranje iz niega, onda bi se i energija mogla unititi, to pak temeljni zakoni u Prirodi negiraju. Stvaranje je samo potenciranje, transformisanje i kristaliziranje duhovne energije koja je neunitiva. Sve nematerijalno, nebesko, i materijalno nastalo je iz energija Nevidljivog Duha, Vene Supstance, Vene Sutastvenosti. I, 3 deset, ne devet; deset, ne jedanaest. U pseudoepigrafskoj Poslanici Gaon Heja (verovatno sastavljenoj u Provansi oko 1230. g.), iznad Vrhovne Krune, prve Sefire, postavljena su jo tri iskonska midota, tri nivoa Awir Qadmon-a Primarnog Etera, Plerome: Or Penimi Qadmon (Primarna Unutarnja Svetlost), Or mecuchcah (Blistava Svetlost) i Or Cach (ista Svetlost). Ti pra-midoti kasnije, u modernoj Kabali, uz respektovanje Lurijevog vienja pra-modaliteta, dobijaju nazive i: En Nitastvo, En Sof Beskrajnost, i En Sof Or Beskrajno Svetlo; moemo ih slikovito predstaviti kao ugalj, ar i plamen. I, 3 Shvati ovu veliku Mudrost; razumi ovo Znanje. Najvii Sefiroti nose ime Kruna, Mudrost i Razumevanje. Boija Mudrost u sebi ukljuuje Razumevanje i Znanje; ko gleda Bogom, Boijom Svetlou, on istovremeno zna i razume ono to vidi i to spoznaje: Ja, Mudrost, boravim sa Razboritou i posedujem Znanje razumna delovanja. ('Izreke', 8:12) Mudrost se uvek povezuje sa zakonitim ivotom, sa svetli delima; samo svetla, zakonska dela, dela nastala iz ljubavi prema Istini i Dobru oveka i duu prosvetljuju i umudruju: Otkuda nam Mudrost dolazi? Na kojem mestu Razumevanje prebiva? ovek njezina puta ne poznaje, u zemlji ivih nisu je otkrili. /.../ Jedino je Bog put njen proniknuo, On jedini zna gde se nalazi. /.../ Strah Gospodnji eto to je Mudrost; zla se kloni to ti je Razumnost. ('Jov', 28:12-13.23.28) U kumranskom svitku 'Damaanski savez' moemo proitati: Bog voli Znanje; Mudrost i Razboritost postavio je preda Se. Umnost i Znanje slue Ga. (2:3-4) Apostol Pavle pie za Hrista Boijeg, kroz Koga je stvoren Svet, koji je kao Logos, Svetlost ivota, bio

u Oevom Krilu, Oevom Duhu, i odatle manifestovan: Hou, naime, da znate koliku borbu imam za vas, i za one u Laodikiji, i za sve koji nisu videli moga telesnog lica, da se njihova srca utee i da sjedinjeni u ljubavi dou do sveg bogatstva punog Razumevanja, do poznanja tajne Boije, Hrista, u kom je skriveno sve blago Mudrosti i Znanja. ('Koloanima', 2:3) Onaj ko ima Boije Razumevanje, on i ima istinsku veru u Istinitog Boga. I, 3 Merite njima. Sefiroti su Boiji midoti, Boije mere. Kao to se svaki kvantitativni odnos, iznos i mera moe izraziti korienjem nekih od deset osnovnih, prirodnih brojeva, tako se i svaka emanacija, svaka stvar u Univerzumu moe svesti pod neki Sefirot, odnosno neki odnos meu Sefirotima. I, 3 Shvatite iz njih, onda zautite. Cp.: 'Sirah', 3:20-24. Kada je od znatieljnog podvinika Ezdru traio da Mu kae koliko je teka vatra, da mu izmeri vetar i vrati prohujali dan, a on to nije umeo, Gospod mu naznauje: Ti i to, to je tvoje i sa tobom od detinjstva, ne moe poznati; kako bi um tvoj mogao staviti u sebe pute Svevinjega i u tom ve primetno pokvarenom veku razumeti pokvarenost, koja je oigledna u oima Mojim? (Ezdra, IV, 4:10-11) I, 5 kao bljesak munje cp.: Jov, 36:32-33, 37:2-4. I, 6 ... njihov broj je smeten u njihov poetak; njihov poetak u njihov /bes/kraj, ... Kazujui da je svaki Sefirot u svakom drugom prisutan, te da je svako Slovo sa svakim drugim pridrueno (II, 5), afirmie se i potvruje se hologramski princip Univerzuma. I u 'Zoharu' se iznosi da kada je Sveti stvorio oveka usadio je u njega sve slike Gornjeg i Donjeg Sveta, i sve se nalazi u oveku, koji stoji u liku Boijem. (II, 75 a) Da bi se shvatilo jedinstvo svih bia u Bogu i Bogom, neophodno je videti Boga kao Univerzalni i Sutastveni Princip Zraenja, sondirati nain bivstvovanja (modus essendi) boanskih bia. Istona misao nasluuje i aksiomatski skicira to jedinstveno preko koncepta identiteta brahmana i atmana. Tako se u 'Isa-upaniad za Postojanje-Jednotu ukazuje: I kree se i ne kree se; daleko je a i blizu; to je u nutrini svega a i spoljanost u svemu. Onaj ko sva bia upravo u sebi vidi, i u svim biima sebe, zbog toga ne ali. Jer ako je u svim biima spoznao sebe, kakve opsene i boli da se plai, jedinstvo videvi; On je u sve prodro, blistav, bez tela, neranjiv, bez miia, ist i nedodirnut zloom. (5-8) I Darana-upaniad slino prezentuje: Kada sva bia posmatramo samo u vlastitom sopstvu, i u biima sopstvo, tada Brahmana dopada. A u zadubljivanje stao kada ne gleda bia sva, postao jedan sa vinjim, tad potpun biva ovaj. (X, 10-11). Da bi se razumelo jedinstvo oiene due, boanskog bia i Boga, Boanstvene Stvarnosti treba razumeti i spoznati bazini gradivni zraee-komunikacioni, hologramski (gr.: hlos = ceo, sav, potpun; grph = pisati, beleiti) princip Univerzuma, shvatiti da je esencija (= nain na koji neto sutinski postoji) svakog bia u svakome drugome biu prisutna kao Svetlost i Snaga, kao Bog, ivot. U Kosmikom postojanju sve je energija, sve je vibracija, sve je svest, sve je zraenje, jedini polarisani komunikacioni princip: Odailjanje i Primanje, odnosno preuzimanje i isporuivanje. Svako isto bie zrai Sebe, svoj istinski ivot: Boga, odnosno Boansku

Energiju, istotu, Finou, Duhovnu Svest. Ono to duhovno bie zrai kao mikrokosmos, kao oblikovani Univerzum, kao sunce ivota, to se kao savrena slika moe videti tamo gde je odaslato i u svakom drugom duhovnom biu. Gde se odailje, tamo se gradi zraenje Sopstva, Duhovne Svesti, projekciono se gradi kao slika i oblik. Zraenje gradi oblik i izgraeni oblik zrai ono to ga je izgradilo i gradi ga. Svaki eterini zrak, impuls, nosi u sebi sliku i oblik odailjaa, jer odailja moe da zrai samo sebe, ono to ima u sebi, i ono to dotie u njega, to privlai. Poto svako bie zrai u svako drugo, jer sve proima i nosi Bog, Punina Zraenja, Kvintesenca, to svako duhovno bie nosi u sebi sliku zraenja i oblik zraenja, komprimiranu projekciju svakog drugog bia. Svako bie biva kao boanstvena esencija u svom blinjem, a njegov blinji je opet boanstvena esencija u njemu, esencija Beskonanosti. Onde gde duhovno bie odailje svoja oseanja, svoju svest, tamo jeste projekciono prisutno, jer je sve svest. Stoiki mudrac Marko Aurelije ukazuje: Mora misliti i na isprepletenost svih stvari u kosmosu i na njihov meusobni odnos. Jer su, u izvesnom pogledu, sve stvari meusobno povezane i tako su sve u meusobnom srodstvu. To je zato to one proizlaze jedna iz druge, da bi kretanje bilo sreeno i skladno, i da bi sve to postoji bilo jedinstveno. ('Razmatranja o samom sebi', VI, 38 prevod: Albin Vilhar) Bog kao ivot i Zakon Univerzuma, kao Okean Jedinstva, zraee proima sve vidove svesti, bia, stvari i pojave. U duhovnim biima sve je oigledno, svaki oblik, svaka svest. Svako bie svagda zrai Sebe, svoj istinski ivot, Boga koji nosi njegovu svest i njegov lik: zato je i svagda kao zraea esencija prisutno u svakom drugom biu, jer Bog, Bivstvo, svakog trena proima sva bia i zraee nosi njihove likove i forme, njihovu svest. Tako je svako bie (zraee sutinski, kao esencija), po Bogu sveprisutnome prisutno u drugome, svako bie je blisko drugome biu, jer sve je u Bogu, Hologramu, Bliskome, Koji sve proima i nosi jedinstveno, Koji se uliva u svaki mikrokosmos, ivi u svakom mikrokosmosu i izliva se iz svakog mikrokosmosa: ... U Njemu ivimo, i miemo se, i jesmo ... (Dela apostolska, 17:28) Ono to ivi u struji Univerzuma jeste esencija Univerzuma, Obilje, Sopstvo koje iskazuje samo sebe (Sebstvo, Samstvo). isto duhovno bie, aneosko bie, Sopstvo je koje je postalo oblik i ije zraenje nosi taj oblik, koje ga i univerzalno projektuje: u svakom drugom biu i obliku. Tako su i nebrojene snage Univerzuma prisutne kao esencija u duhovnom biu: zato je i ono mikrokosmos u makrokosmosu, naslednik Beskonanosti. Grki mislilac Diogen (404.-323. g. s.e.), Platonov savremenik, uio je da je sve sadrano u svemu i da sve prolazi kroz sve /' /. (Laertije, VI, 73) Sve isto i istinito se u istom i savrenom biu sjedinjuje i pojavljuje. U svakom duhovnom biu je itavo Postojanje kao Svetlost i Snaga prisutno i zastupljeno; tako je Beskonanost njegovo istinsko i pravo duhovno Vlasnitvo i istinsko Bogastvo, Naslee, Svetlost Obilja u kojoj i iz koje ivi i deluje. iveti u hologramskoj svesti, biti jedno sa Sveprisutnim Bogom, ne znai razliti i rastoiti svoje eterino bie u tekuem, eterinom, impersonalnom Bivstvu, ve se prikljuiti na Svetu Struju, te iveti i pulsirati u njoj, nju optimalno i maksimalno prihvatati i isporuivati, zraiti, raati. Isus u Svojoj molitvi pred hvatanje to iskazuje reima: ... Da svi budu jedno, kao to si Ti, Oe, u Meni i Ja u Tebi, da i oni budu jedno u Nama ... (Jovan, 17:21) Bog, Punina (gr.: Plrma), Alfa i Omega, Izvorite i Utoite, jeste u svemu prisutan, ali (nakon Pada) On nije u svemu mono, optimalno i maksimalno prisutan. Za Boiju Crkvu apostol Pavle ukazuje: Ona je Njegovo Telo, punoa Onoga

koji sve ispunjava u svemu. (Efescima, 1:23) Kada se desi i postigne da Bog sav Svet, poev od Svoje Crkve, ispuni mono Sebom, tada e i sav Svet u Duhu biti podloan Hristu Boijem kroz Koga je i stvoren: A kad Mu sve bude pokoreno, tada e se i sam Sin pokoriti Onome koji Mu je sve podloio, da Bog bude Sve u Svemu. (Korinanima, 15:28) Sve je stvoreno iz Boga i Kroz (Hrista) Boga, i sve treba biti ispunjeno Bogom, Svetom Puninom: Sve je, naime, od Njega, kroz Njega, i za Njega. Njemu slava u sve Vekove! (Rimljanima 11:36) Kada se sedmerostruki Bog razdeljuje u dejstvu i ulivanju, On, Svetlost ivota se razdeljuje od Svoje Punine, tako da sve razdeljeno, kao deo Beskonanog, nosi Beskonano u sebi: Ima razlike i u dejstvu sila, ali je isti Bog koji ini sve u svima. (Korinanima, I, 12:6) Ko doivi i ostvari kao ovek sjedinjenje u dui sa Bogom, Svetim ivotom, on ulima iste due, Boijom Svetlou koja mu dotie i koja otie dalje iz njega, vidi zraee likove i forme svih bia u Sebi i nalazi sebe kao esenciju, sutinu ivota u svakom drugom biu, svakom komprimiranom Postojanju, Eteru. Tako je eterino telo, mikrokosmos, sagraeno od esencije svih drugih bia; svaka zraea snaga je jedan kamen unutarnjeg hrama Svetlosti, hrama u kome prebiva Oko Presvetog Oca-Majke. U eterinom, aneoskom, duhovnom telu, mikrokosmosu, sjedinjene su sve snage Makrokosmosa: tako je telo koje je po formi slika i prilika Boga Oca, po zraenju koje preuzima i isporuuje, po duhovnom Nasleu, slika Beskonanosti, Univerzuma. ivot, Krv i Dah istih duhovnih bia je Jedan, Bog iju Silu preuzimaju i isporuuju, u kojoj pulsiraju. Njihov Put je i Njihov ivot i njihova Istina: ono to preuzimaju, to i odailju, u tome se i kreu i to ih i pokree. ovek koji je u dui, po Duhu, jedno sa Bogom, on sebe nalazi i doivljava kao prisutnog u svemu, i sve vidi kao prisutno u sebi. Pri tome on zna da je prisutan u svemu samo po Bogu, svome ivotu, jedinome Sveprisutnome Duhu. Bog ne samo da je prisutan u svemu (panteizam), ve je i sve prisutno u Bogu, zatopljeno u Okeanu ivota (panenteizam): Jedan je Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve i u svima. (Efescima, 4:6) Da je Tvorevina Boija Slika artikulisali su mnogi mislioci. Tako Telezije iznosi: Svet je istinska slika Boija Mundum esse Dei veram statuam. Bruno: Priroda je Bog utelovljen u stvarima Natura est Deus in rebus. Kampanela: Svet je iva slika Boga Mundum esse Dei vivam statum. I, 6 Gospod Jedan je Jedini uj Izraele! JHWH je na Bog; JHWH je jedan echad. (Ponovljeni Zakon, 6:4-5) I, 6 Njemu nema premca Ko Ga je ikada video pa da Ga opria? (Sirah, 43:31; v.: Isaija, 46:10) Nebesa kazuju Slavu Boiju. Svod Nebeski iskazuje delo ruku Njegovih. Dan danu to objavljuje, a no noi glas predaje. Nije to re, a ni govor nije, nije ni glas to se moe uti, no po zemlji razlee se jeka, rei sve do nakraj sveta seu. (Psalmi, 19:2-5) I, 6 ta moe brojati pre jedan?! Bagdadski matematiar i astronom Muhammad ibn Musa al-Khwaizmi (780. 850. g. ne.) prvi je upotrebio nulu kao cifru. I, 7 Uzdri svoja usta od izgovaranja i svoje srce od razmiljanja ... Kod starih naroda srce je bilo simbol duevno-mislenog sredita, odnosno javlja se kao sinonim za um:

Zato zlo mislite u svojim srcima. (Matej, 9:4) Ljudsko je srce puno zla, ludost je u srcima ljudi dok ive, .. ('Propovednik', 9:3) Kad ti je srce mudro, i ja se od srca veselim. ('Izreke', 23:15) I, 7 jer je reeno: Stvorovi trahu i opet se vraahu poput munje. Ezekiel, 1:14. I, 8 Vetar ivog Boga Boiji Vetar, Ruach, je Boiji Dah, Sveti Duh (Ruach haQode), Boiji Duh, Svetlost ivota, Isijavajua (emanaciona) i diua Snaga. Disati dah ivota znai biti iv i imati ivot. Kada