Cvetana Krstev

InternetInternet predstavlja svetsku raunarsku mreu, ili mreu svih mrea koje slobodno razmenjuju informacije. Raznovrsni raunari se mogu prikljuiti na mreu a najvei deo njegovih usluga je besplatan. Internet predstavlja novu komunikacionu tehnologiju koja nudi veliki broj raznovrsnih mogunosti, od kojih su najpopularnije: elektronska pota je mogunost razmenjivanja pote sa svim ljudima koji su prikljueni na mreu. Prednost u odnosu na zemaljsku potu je brzina kojom pota stie do odredita, jednostavnost s kojom se ista poruka alje na vie adresa, mogunosti ukljuivanja razliitih sadraja u poruku, itd. U vezi se elektronskom potom su liste za slanje pote ili diskusione liste koje omoguavaju razmenjivanje poruka meu ljudima koje vezuje neko zajedniko interesovanje. svetom rairena mrea ili World Wide Web (skraeno WWW ili 3W) predstavlja skup meusobno povezanih stanica (engl. site) koje se nalaze razasute po celom svetu. Svaka stanica predstavlja jedan hipertekstualni i multimedijalni dokument koji se lako moe kreirati i pregledati uz pomo odgovarajueg softvera (najpoznatiji su Netscape Navigator, Mosaic, Opera i Internet Explorer). Hipertekstualne veze se podjednako lako mogu uspostavljati izmeu delova dokumenta na istoj stanici kao i delova na veoma udaljenim stanicama; pronalaenje informacija omoguava da se u ovom mnotvu informacija koje se nalaze na mrei a koje obuhvataju telefonske imenike, programe studija na univerzitetu, kataloge izdavaa, biblioteke kataloge i mnoge druge stvari pronae informacija koja je u odreenom trenutku nekome potrebne. Mnoge alatke su na raspolaganju koje olakavaju pronalaenje informacija, kao to su Archie, Veronica, maine za pretraivanje kao Yachoo isl; oglasne table podrava sistem Usenet koji predstavlja jednu ogromnu, raspodeljenu i neposredno dostupnu oglasnu tablu kojom dnevno protie mnotvo poruku iz vie desetina hiljada raznih tematskih grupa koje obuhvataju struna interesovanja, hobije, politike rasprave, isl. igre i askanja sa ljudima irom sveta. Internetovo tafetno askanje (engl. Internet Relay Chat) omoguava da vodite razgovore sa drugim ljudima ma gde se oni nalazili.

1.1 Uvod1.1 Istorijat nastanka Interneta Istorija Interneta se sagledava kroz etiri razliita aspekta. Tu je, pre svega, tehnoloka evolucija koja je otpoela raznim istraivanjima vezanim za prebacivanje paketa i ARPANET-om. Uz nju je i aspekt upravljanja globalnom i kompleksnom 1

infrastrukturom i aspekt njene operativnosti. Zatim, tu je i socijalni aspekt iji rezultat je iroko drutvo internauta koji zajedno rade na kreiranju i usavravanju tehnologije. Ne treba zanemariti ni komercijalni aspekt iji je rezultat izuzetno efikasan prenos rezultata istraivanja u iroko rasprostranjenu i dostupnu infrastrukturu. Internet je danas iroko rairena informaciona infrastruktura. Njen uticaj se ne zaustavlja samo na tehnikom domenu raunarskih komunikacija ve se prostire kroz celo drutvo koje se kree ka sve veem korienju on-line alata da bi se ostvarila elektronska trgovina, pribavljanje informacija i funkcionisanje drutva u celini. Istorija Interneta poinje 1961. godine sa teorijom paketnog prebacivanja. Te godine je Leonard Kleinrock iz MIT-a objavio prvi rad na tu temu u kome obrazlae teoretske mogunosti raunarskog komuniciranja korienjem paketa umesto klasinih kola. Godine 1965. prvi put su povezana dva raunara, jedan u Masausetsu a drugi u Kaliforniji korienjem spore telefonske linije na biranje. Tako je nastala prva mree irokog podruja WAN ma koliko imala ograniene mogunosti. Eksperiment je pokazao da raunari koji rade u raspodeljenom vremenu mogu lepo da rade zajedno, da po potrebi izvravaju programe i pretrauju podatke na udaljenoj maini, ali da je telefonski sistem zasnovan na uspostavljanju kola potpuno neadekvatan te je potreba za uvoenjem sistema sa paketnim prebacivanjem potvrena. Rad na ustanovljavanju mree ARPANET je poeo 1966. godine. Razvoj je finansirala DARPA (engl. Defense Advanced Research Projects Administration), ogranak Ministarstva odbrane SAD-a koji je zaduen za raspodelu sredstava. Oduvek se smatralo, premda nije javno reeno, da je interes za stvaranjem ovakve mree leao u izgradnji mree koja moe da izdri eventualni nuklearni rat. Sami realizatori mree priznaju da je kao rezultat dobijena robusna i otporna mrea koja je u stanju da podnese i gubitak velikog dela mrene infrastrukture. Kao prvi vor u ARPANET-u izabran je raunar u University of California at Los Angeles (UCLA) a kao drugi raunar u Stanford Research Institute (SRI). Istraivai iz SRI bavili su se pitanjima iz oblasti vetake inteligencije, pre svega kroz razvoj sistema NLS (engl. Natural Language System) koji je bio prototip hipertekstualnog sistema). Mrei su se uskoro prikljuila jo dva vora, University of California at Santa Barbara (UCSB) i University of Utah. Na oba univerziteta radilo se na razvoju aplikacija koje su vezane za vizuelizaciju na mrei (prikaz matematikih funkcija, 3D grafiku). Na SRI je organizovan Network Information Center koji je bio zaduen za obavljanje funkcija kao to su odravanje tabela imena hostova i mapiranje adresa. U narednim godinama raunari su se ubrzano prikljuivali ARPANET-u, a posao se nastavljao na izradi funkcionalno kompletnog host-to-host protokola --- to je NCP (engl. Network Control Protocol). Time je omoguen razvoj mrenih aplikacija. Prva aplikacija koja je vremenom postigla veliku popularnost je e-mail, ili elektronska pota, lansirana 1972. godine.

2

Originalni ARPANET je vremenom prerastao u Internet. Internet se zasniva na novoj ideji da e postojati vie nezavisnih mrea od kojih svaka moe biti proizvoljno dizajnirana, dok je ARPANET predviao postojanje jedne mree. Kljuna ideja na kojoj se zasniva Internet je otvorena arhitektura umreavanja u kojoj se individualne mree mogu dizajnirati i razvijati nezavisno, a svaka moe da ima sopstveni interfejs koji nudi korisnicima i drugim mreama. Svaka mrea moe da se razvija nezavisno, u skladu sa specifinim zahtevima okruenja I korisnika mree. Ne postoje ogranienja na tip mree koja se moe ukljuiti niti na njenu geografsku rasprostranjenost. NCP nije mogao da adresira mree i maine koje su izvan ARPANET-a. Stoga je morao da se naini novi protokol TCP/IP. Za nastanak TCP/IP-a najznaajnija su sledea etiri pravila: Svaka zasebna mrea postoji za sebe i ne treba traiti nikakve unutranje promene mree da bi se ona prikljuila Internetu; Komunikacija treba da se obavlja po principu najvee efikasnosti. Na primer, ako paket ne stigne do konane destinacije, treba ga ponovo poslati iz izvorne take; Za povezivanje mrea koriste se crne kutije, koje se zovu vratnice ili ruteri. U njima se nikakve informacije ne zadravaju o individualnim protoku paketa. Na taj nain su one jednostavne i ne zahtevaju komplikovane procedure oporavka od razliitih vrsta greaka. Na Internetu ne postoji globalna kontrola operativnosti. Osim ovoga, TCP/IP pokriva i: Interfejs ka razliitim operativnim sistemima; Globalno adresiranje; Funkcije vratnica koje omoguavaju adekvatno prosleivanje paketa i interpretiranje IP zaglavlja, po potrebi razbijanje paketa u manje delove, itd. Provera greaka na krajevima, ponovno spajanje paketa, otkrivanje duplikata, itd. U trenutku nastanka TCP/IP-a, Ethernet (ili pasivno emitovanje) se ve razvija u Xerox Parc-u ali razvoj LAN-a (mrea lokalnog podruja) koji je usledio u narednim godinama tada se jo nije predviao, kao ni iroko korienje PC-a i radnih stanica. U poetku se predvialo postojanje vie rasprostranjenih mrea tipa ARPANET. Stoga je IP adresa bila 32-bitna u kojoj je prvih 8 bitova bilo odvojeno za adresu mree, a preostali 24 za adresu maine na mrei. Time se predvialo najvie 28=256 mrea u budunosti, a svaka od njih je mogla da ima 224 raunara. Ova odluka je morala da se preispitana u kasnim 70-tim godinama kada je dolo do naglog irenja LAN-ova. Od operativnih sistema, UNIX je prvi ugradio TCP/IP. Ugradnja ovog protokola je neophodnost koja se namee u razvoju softvera hosta. Sam ARPANET je 1.1.1983. preao sa NCP na TCP/IP --- svi raunari su istog dana preli na novi protokol. U isto vreme je ARPANET podeljen na dva dela: vojni deo MILNET i deo koji podrava istraivanje ARPANET, koji je 1990. godine integrisan u mreu NSFnet.

3

Najvanija motivacija za nastanak ARPANET-a i Interneta je deljenje resursa: u tom trenutku, u periodu od 1972. do 1974. godine, se pre svega mislilo na transfer datoteka (FTP) i udaljeno prijavljivanje (Telnet) ali je ipak e-mail, iji je format specifikovan 1977. godine ostvario najiri uticaj od svih inovacija u ovom periodu. Za Internet je kljuno da on nije dizajniran za samo jednu aplikaciju ve je on jedna opta infrastruktura nad kojom e se raati nove aplikacije (to je kasnije potvreno nastankom WWW 1993. godine). Poetkom 1980. godine dolo je do naglog irenja LAN-ova, upotrebe PC-a i radnih stanica. Tako je danas Ethernet tehnologija koja podrava rad lokalnih mrea dominantna mrena tehnologija na Internetu, a PC su dominantni raunari na Internetu. Kao rezultat rasta Interneta dolo je do jo jedne velike promene. Hostovi su dobili imena tako da vie nije neophodno da se pamte numerike adrese. Na poetku, dok je broj hostova bio ogranien, bilo je mogue da se odrava jedna tabela svih hostova, njihovih imena i adresa. Sa pojavom velikog broja nezavisnih mrea LAN-ova odravanje jedne tabele hostova vie nije mogue, pa je uveden Domain Name Server koji podrava distributivan mehanizam za razreavanje hijerarhijskih imena hostova. U to vreme (osamdesete godine XX veka) razvijale su se u SAD-u i druge mree. Na primer, SPAN koju je razvila NASA za potrebe svemirskih istraivanja, CSNET za potrebe raunarskih istraivanja, na univerzitetima i u industriji, USENET (Unix Users Network, 1979) koja je okupljala raunare koji koriste UNIX operativni sistem i BITNET (Because Its Time Network, 1981, Univerzitet u Njujorku) koja je povezivala velike raunare po univerzitetima u SAD. Ove mree, sa izuzetkom BITNET-a i USENET-a bile su namenske, za ogranienu populaciju naunika, bez namere da budu meu sobom kompatibilne. Britanska mrea JANET (1984) i amerika mrea NSFNET (1985) (National Science Foundation, skraeno NSF) su eksplicitno najavile nameru da slue celokupnu visoko-kolsku populaciju bez obzira na disciplinu kojom se bave. U stvari, uslov da neki ameriki univerzitet dobije sredstva od NSF za prikljuenje Internetu bio je da ... veza mora biti dostupna svim kvalifikovanim korisnicima na univerzitetu.... U narednom periodu, do 1995. godine, savezna vlada SAD-a je pokrivala deo trokova zajednike infrastrukture, kakve su, na primer, transokeanske veze. U isto vreme, od 1994. godine, NSF je ohrabrivao svoje regionalne (inicijalno akademske) mree da trae komercijalne, neakademske korisnike i da na taj nain proiruju svoje kapacitete da bi ih usluili, a time se smanjuje cena korienja Interneta za sve. S druge strane, za kimu NSFNET je ustanovljena politika da je njeno korienje dozvoljeno samo za istraivanje i razvoj, to jest na NSFNET se nisu mogle prikljuivati komercijalne mree. Ukljuivanje ekonomije na regionalnom nivou a njeno iskljuivanje na dravnom nivou stimulisalo je razvoj nezavisnih, privatnim sredstvima podranih komercijalnih mrea. Tako je 1995. godine prestala finansijska podrka NSFNET-u. Izvan SAD mree su se takoe razvijale. Tako je, na primer, u Velikoj Britaniji nastala mrea JANET koja je povezivala akademske zajednice i koja i danas postoji. U Nemakoj je postojala DFN mrea. U Francuskoj

4

je velikog uspeha imala mrea Minitel. U Evropi je 1984 poela izgradnja EARN mree (skraeno od European Academic and Research Network) koja je sledila koncept povezivanja malog broja velikih mrea. Ova mrea je 1990. godine ukljuivala 35 zemalja (mnoge i izvan Evrope), povezivala je 950 raunara i preko 600 institucija. Veina povezanih raunara bili su IBM raunari (40%) i DEC raunari (40%). Od servisa, ona je obezbeivala: transfer datoteka proizvoljnog tipa; elektronsku potu; Razmenu interaktivnih poruka; Deljenje raunarskih resursa; Pristup udaljenim bazama podataka i bibliotekama. Jugoslavija se ukljuila u mreu EARN praktino 1989 godine. Prvi raunar koji je ukljuen u mreu bio je raunar Republikog zavoda za statistiku sa kojim je tadanji PMF imao ugovor o saradnji i ije je raunarske resurse koristio. Povezani raunar bio je proizvod firme IBM. irenje lokalne mree se dosta sporo razvijalo a posledice toga prisutne su i danas. 1.1 Dimenzije Interneta

Poslednjih godina Internet belei dramatian rast. Godine 1969. u mrei ARPANET koja je prethodnik Interneta bila su 4 vora (umreena raunara engl. host), 1971. godine bilo ih je 23, 1979. godine 111, 1981. godine 213, 1985. godine 1961, 1987 28.174, dok ih je 1991. godine bilo ve 376.000. Broj vorova na Internetu narednih godina dat je u Tabeli 1.

5

Podatke za Evropu, Bliski Istok i delove centralne Azije prikuplja neprofitna organizacija RIPE NCC (www.ripe.net). Glavna aktivnost ove organizacije je da za ovo podruje funkcionie kao regionalni Internet registar (RIR Regional Internet Registry), to znai da pribavlja Internet resurse i druge servise lanicama RIPE NCC konzorcijuma, a to su uglavnom Internet dobavljai iz ovog regiona. Ova organizacija svakog meseca objavljuje nove statistike podatke o broju vorova koji se zasnivaju na nekih stotinak domena najvieg nivoa (engl. top level domains TLD). U Tabeli 2. je dat pregled broj vorova po domenima najvieg nivoa (septembar 2006).| Survey Adjusted Replied Date | Host Count Host Count To Ping* --------+----------------------------------Jul 2006|439,286,364 Jan 2006|394,991,609 Jul 2005|353,284,187 Jan 2005|317,646,084 Jul 2004|285,139,107 Jan 2004|233,101,481 Jan 2003|171,638,297 Jul 2002|162,128,493 Jan 2002|147,344,723 Jul 2001|125,888,197 Jan 2001|109,574,429 Jul 2000| 93,047,785 Jan 2000| 72,398,092 Jul 1999| 56,218,000 Jan 1999| 43,230,000 Jul 1998| 36,739,000 Jan 1998| 29,670,000 Jul 1997| 19,540,000 Jan 1997| 16,146,000 Jul 1996| 12,881,000 Jan 1996| 9,472,000 Jul 1995| Jan 1995| Jul 1994| Jan 1994| Jul 1993| Jan 1993| 6,642,000 4,852,000 3,212,000 2,217,000 1,776,000 1,313,000 26,053,000 21,819,000 16,729,000 14,352,000 8,200,000 5,846,000 8,426,000 6,529,000 5,331,640 4,314,410 3,392,000 2,569,000 1,682,000 1,149,000 970,000 707,000 576,000 464,000 [first NEW Survey] [last OLD Survey]

Tabela 1. Broj hostova koji se pojavljuju u DNS-u (engl. Domain name server) prema Internet Systems Consortium (www.isc.org)

6

TLD 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 nl fr it fi no ch uk il at es hu pl tr ie is sk lt ua bg lv su si ro ee pt yu kz kg hr sa

% of Real Hosts Counted Hosts Duplicate Hosts All Real Hosts 22.64 16.58 9.12 8.60 7.18 5.92 4.23 3.96 3.65 3.47 3.20 1.89 1.36 1.25 1.12 1.11 0.78 0.50 0.48 0.35 0.33 0.33 0.30 0.28 0.25 0.23 0.11 0.10 0.10 0.06 4,299,991 3,148,379 1,731,165 1,633,614 1,364,448 1,125,034 802,869 751,036 693,923 658,623 608,085 358,476 258,237 238,191 212,897 210,758 148,675 95,475 90,656 65,858 62,664 61,735 57,470 52,241 48,292 44,536 21,187 18,928 18,825 10,931 7,050,226 4,150,134 2,508,660 1,781,188 1,749,110 2,303,399 1,041,934 1,032,910 1,580,474 828,550 1,178,583 827,199 331,370 343,942 256,415 307,015 202,639 746,564 118,991 111,363 146,953 97,802 178,521 148,171 96,426 62,717 49,223 27,691 59,268 15,827 2,750,235 1,001,755 777,495 147,574 384,662 1,178,365 239,065 281,874 886,551 169,927 570,498 468,723 73,133 105,751 43,518 96,257 53,964 651,089 28,335 45,505 84,289 36,067 121,051 95,930 48,134 18,181 28,036 8,763 40,443 4,896

Tabela 2. Broj vorova po domenima najvieg nivoa, sortirano po broju stvarnih vorova (deo tabele) 7

Faktografska baza CIA (http://www.aneki.com/internet.html) daje podatke o tome u kojim zemljama ima najvie korisnika Interneta:

Countries with the Most Internet Users in the WorldRank 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Country United States China Japan Germany Korea, South United Kingdom France Italy India Canada Brazil Mexico Spain Australia Poland Malaysia Netherlands Indonesia Thailand Russia Internet users 159,000,000 79,500,000 57,200,000 39,000,000 29,220,000 25,000,000 21,900,000 18,500,000 18,481,000 16,110,000 14,300,000 10,033,000 9,789,000 9,472,000 8,970,000 8,692,100 8,500,000 8,000,000 6,031,300 6,000,000Source: CIA World Fact

2. Adresiranje na InternetuSvaki raunar na Internetu mora imati jedinstvenu adresu. Ta adresa sastoji se od 4 broja koja se razdvajaju takama (to su etiri bajta u jednoj 32-bitnoj rei). Svaki od tih brojeva moe biti najvie 255. Prvi od ovih brojeva definie dravu, ili region unutar drave dok poslednji odreuje raunar koji prima poruku. Na primer, 147.91.64.182 je adresa jednog od raunara na Matematikom fakultetu. Preciznije govorei, postoje u stvari tri tipa adresa: adrese tipa A koje mogu da referiu oko 16 miliona adresa (2563) koje su dodeljene velikim amerikim grupacijama i nema ih vie na raspolaganju.

8

Adrese tipa B dozvoljavaju referisanje oko 65000 maina (2562) i ovih adresa jo ima na raspolaganju ali je njihova distribucija veoma restriktivna. Adrese tipa C dozvoljavaju referisanje 256 maina i jo uvek ih ima na raspolaganju. Ogranienje od 255 je veliko i predstavljae problem u budunosti. Zato se radi na evoluciji protokola IP ka protokolu IPng (engl. next generation) u kome se adresni prostor iri od 32 bita na 128 bitova. Za krajnje korisnike nije pogodno korienje numerikih adresa koje se teko pamte. Stoga su uvedene simbolike adrese koje se sastoje od imena raunara i domena kome raunar pripada. Simbolika adresa koja odgovara gornjoj numerikoj adresi je alas.matf.bg.ac.yu. U ovoj adresi, matf.bg.ac.yu je domen, a alas je ime raunara. Domeni su tako organizovani da prate hijerarhiju institucija ili organizacija kojima raunar pripada. Nazivi u okviru domena razdvajaju se takom, kao i ime raunara od domena. U gornjoj adresi, matf oznaava Matematiki fakultet, bg Beograd, ac akademsku mreu, a yu je oznaka drave i to je domen najvieg nivoa. Poseban sistem u mrei se stara o prevoenju simbolike adrese u numeriku: to je DNS (skraeno od Domain Name Server). Ovaj sistem postoji na svakom domenu i oni meusobno komuniciraju da bi razreili simbolike adrese. Na prvom hijerarhijskom nivou (koji je poslednji naveden u domenu) domeni uglavnom predstavljaju meunarodne skraenice za drave (npr, .fr za Francusku, .uk za Veliku Britaniju, .jp za Japan, .si za Sloveniju). Izuzetak je SAD, gde postoji vie registrovanih domena na prvom hijerarhijskom nivou koji okupljaju institucije prema delatnosti koju obavljaju. To su: edu akademske institucije; com komercijalne institucije; org nekomercijalne institucije; net institucije zaduene za organizaciju Interneta; gov vladine institucije; mil vojne institucije; int meunarodne organizacije. U org, com i net domenu danas su registrovane i neke institucije van teritorije SAD. Za funkcionisanje mree kakva je Internet potrebno je organizovati hijerarhiju za raspodelu adresnog prostora. Za to je zaduena IANA (engl. Internet Assigned Numbers Authority). Institucija koja se bavi raspodelom adresnog prostora u Evropi je ve pomenuta RIPE NCC (engl. Network Coordination Center). . Iako je tano da Internet ne pripada ni jednoj organizaciji niti preduzeu to ne znai da ne postoje drutva koja se brinu o njegovom razvoju. Internet drutvo (engl. Internet Society ISOC) se definie kao globalna meunarodna organizacija iji je cilj promovisanje otvorenog povezivanja sistema i Interneta. Sve osobe ili institucije koje su

9

zainteresovane za budunost Interneta mogu da postanu lanovi ovog drutva. Na njegovom elu je Nadzorni odbor (engl. Borad of Trustees) koga biraju lanovi drutva. ISOC okuplja vie komiteta. Najznaajniji je Internet Architecture Borad (IAB). Ovaj odbor je zaduen za razvoj komunikacionog protokola TCP/IP preko tri glavna organa: Internet Assigned Number Authority (IANA), koji je zaduen za sve numerike adrese koje moraju da budu jedinstvene u Internet mrei. Ovaj organ preputa konkretno dodeljivanje adresa regionalnim organizacijama. Internet Engineereing Task Force (IETF), koje udruuje grupe koje rade na razvoju tehnologija koje podravaju Internet. Na primer, ovo telo radi na razvoju protokola Ipng. Internet Researc Task Force (IRTF), koji se bavi istraivanjem na due staze, u stvari, ovo telo priprema budue aktivnosti za IETF.

3. Prikljuivanje na InternetPrikljuivanje na Internet obuhvata: fiziko povezivanje; sprovoenje postupka za registrovanje korisnika; instalaciju potrebnog softvera za podrku servisima Interneta.

Institucije koje pruaju usluge prikljuenja na Internet zovu se Internet dobavljai (engl. providers). Najvei dobavljai kod nas su Akademska raunarska mrea, a postoje i mnogi komercijalni dobavljai (EUnet Yugoslavia, Telefonija, itd.). Da bi se pojedinani korisnik povezao sa Internetom potrebno je da: Izabere dobavljaa; Obezbedi fiziko povezivanje svog raunara sa raunarom dobavljaa. Ova veza se moe uspostaviti na vie naina: preko javne telefonske mree, preko kablovske mree ili beino. Ako se veza uspostavlja preko javne telefonske mree onda dobavlja obino nudi korisniku vie brojeva telefona. Raunar korisnika mora u tom sluaju biti snabdeven modemom. Raunar pojedinanog korisnika tada nije vidljiv na Internetu i nema svoju IP adresu. Ako se veza uspostavlja preko kablovske mree, onda korisnik mora da bude povezan sa dobavljaem preko koaksijalnog ili optikog kabla. Ako se veza uspostavlja beino onda korisnik treba da ima odgovarajuu hardversku opremu za prijem signala. U poslednje vreme koje mogue i povezivanje pojedinanog korisnika direktno na Ethernet mreu dobavljaa. Dobavlja treba da registruje korisnika i da odredi servise kojima korisnik moe da pristupi kao i uslove pristupanja; Na korisnikom raunaru treba da bude instaliran softver za podrku familiji TCP/IP komunikacionih protokola kao i klijentske aplikacije za pristup servisima Interneta (na primer, program Netscape ili Internet Explorer).

10

Da bi se lokalna mree prikljuila na Internet potrebno je da se: Izabere dobavlja; Obezbedi fiziko povezivanje lokalne mree sa lokalnom mreom dobavljaa. Ta veza se moe ostvariti preko zakupljene telefonske linije, optikim kablom, satelitom, itd.; Dobavlja treba da definie adresni opseg numerikih adresa koje se dodeljuju lokalnoj mrei kao i da definie domen simbolikih adresa. Dobavlja treba da odredi servise kojima korisnici iz lokalne mree mogu da pristupe; Lokalna mrea treba da podesi parametre komunikacionih ureaja preko kojih obezbeuje vezu sa dobavljaem. Osim toga treba da registruje korisnike na serveru lokalne mree, dodeli im korisnike adrese i da definie pravila za korienje Internet servisa; Na svim radnim stanicama u lokalnoj mrei treba da bude instaliran softver za podrku familiji TCP/IP komunikacionih protokola kao i klijentske aplikacije za pristup servisima Interneta. Za ostvarivanje komunikacije najee se koristi PPP (skraeno od Point to Point Protocol) ili SLIP (skraeno od Serial Line InternetProtocol), premda je ovaj drugi danas ve zastareo.

4. Servisi InternetaInternet nudi veliki broj servisa od kojih e neki ovde biti detaljnije opisani. 4.1 WWW Svetom rairena mrea ili World Wide Web (skraeno WWW ili 3W) je najnoviji informacioni servis na Internetu koji se pojavio 1993. godine i koji je vrlo brzo preuzeo funkcije mnogih drugih servisa Interneta i postao najpopularniji od svih. Jedna mogua definicija WWW je sledea: WWW je sistem koji omoguava da stranice koje sadre tekst, slike, zvuk, animaciju i video zapis budu objavljene i proitane od strane raunara koji je povezan na Internet. WWW za zamiljen kao svet bez granica u kome bi se svim informacijama iz bilo kog izvora moglo pristupiti na konzistentan i pristupaan nain. On se zasniva na sledeim idejama: univerzalno itanje. Da bi se pronala neka informacija ranije je trebalo imati veliki broj razliitih terminala povezanih za razliite raunare i trebalo je nauiti veliki broj programa za pristup podacima. WWW princip sastoji se u tome da jednom kada je neka informacija dostupna na mrei, trebalo bi omoguiti pristup toj informaciji sa bilo kog raunara, iz bilo koje zemlje, korienjem jednostavnog programa. hipertekst je tekst sa vezama. To nije nova ideja: u knjigama postoje veze izmeu referenci, fusnota, sadraja i indeksa sa tekstom. Ako se u knjigu ukljui bibliografija koja se referie na druge knjige i lanke, tekst je u stvari pun referenci. Raunar 11

omoguava da praenje hipertekstualnih referenci bude lako kao okretanje stranica. italac moe da pobegne od sekvencijalne organizacije stranica da bi sledio informaciju koja ga interesuje. Tako hipertekst postaje snana alatka za uenje. Autori hipertekstualnih dokumenata dizajniraju svoj materijal tako da bude otvoren za istraivanje. Na taj nain oni informacije i ideje efikasnije prenose. WWW koristi hipertekst kao metod predstavljanja. U WWW, veze mogu voditi iz svih delova dokumenta ka ma kojim delovima drugog dokumenta. Dokument ne mora biti samo tekst: moe sadrati i slike, grafiku, film, zvuk. Otuda termin hipermedijalni dokument ili multimedijalni hipertekst. pretraivanje. Dok je hipertekst snano sredstvo za pronalaenje informacija, on ne moe da obuhvati velike koliine amorfnih podataka. Za te potrebe, raunarski generisani indeksi dozvoljavaju korisniku da izvue zanimljive stavke iz teksta. italac moe da uradi dve stvari: hipertekstuelni skok ili tekstuelno pretraivanje. Indeksi su deo WWW kao i drugi dokumenti ali sa panelom za pretraivanje (FIND komandom) koja dozvoljava unos teksta. Iza svakog indeksa je neka maina za pretraivanje: postoji mnogo maina za pretraivanje, razliitih mogunosti, na razliitim serverima. Meutim, one se sve koriste na isti, jednostavan nain: korisnik kuca tekst, a kao povratnu informaciju dobija hipertekstualni dokument koji pokazuje veze ka stranicama koje je maina za pretraivanje pronala. klijent-server model. Da bi WWW mogao da se razvije, dizajniran je bez centralizovanih mogunosti. Svako moe da objavi i svako, ko je autorizovan, moe da proita. Nema centralne kontrole. Da bi se objavili podaci, izvrava se server, a da bi se proitali, izvrava se klijent. Svi klijenti i svi serveri povezani su na Internet. WWW protokol i drugi protokoli dozvoljavaju svim klijentima da komuniciraju sa svim serverima. usklaivanje formata. Od kad su nastali raunari, postojala je raznovrsnost razliitih kodova za predstavljanje informacija. Nikada nije bilo mogue izabrati najbolji kod jer svaki ima neke prednosti: Na primer, TeX, Postscript, SGML, i slino. Odlika HTTP-a (engl. HyperText Transfer Protokol) je da klijent zajedno sa svojim zahtevom da proita neku stranicu, alje i listu reprezentacija koje razume, a onda je na serveru da odgovori na odgovarajui nain. To je neophodno da bi se savladala, recimo, velika koliina grafikih formata (GIF, TIFF, JPEG, i mnogi drugi), jer ako se ne mogu savladati postojei formati, ta e tek biti sa formatima koji e tek nastati. U nekim disciplinama razvijeni su specijalni formati, na primer, za rukovanje DNA kodovima, zvezdanim spektrima, za dizajniranje mostova, i slino. Oni koji rade u ovim poljima imaju softver koji im omoguava ne samo da vide ove podatke, ve i da rukuje njima, da ih analiziraju, da ih menjaju. Kada i server i klijent razumeju ove formate visokog nivoa, to mogu da iskoriste i da prenose podatke na taj nain. U isto vreme, drugi ljudi moda nemaju pristup tom specijalnom softveru, ali ipak mogu da vide podatke, ako server uspe da ih konvertuje u neki inferiorniji ali i dalje upotrebljiv oblik. Time se, ne isterujui punu funkcionalnost na svakom nivou, ostvaruje cilj univerzalnog itanja na WWW. Ostvarivanje ovih ideja, posebno hiperteksta i univerzalnog itanja, zasniva se na SGML-u (skraeno od Standard Generalized Markup Language). Ovaj standard je 1986. godine doneo ISO. On podrava ideju da se za potrebe vizuelne komunikacije jeziki sadraj teksta organizuje kroz njegovu logiku i grafiku strukturu. Logika struktura

12

zapisa teksta je sredstvo za predstavljanje jedinica sadraja teksta, a grafika struktura zapisa teksta je sredstvo za predstavljanje jedinica njegovog izgleda. Pod logikom strukturom se podrazumeva rezultat postupnog rastavljanja sadraja teksta u manje jedinice, logike objekte, na osnovu njihovog znaenja. Logikih objekti su, na primer, glave, pasusi, liste, naslovi i slino. Pod grafikom strukturom se podrazumeva rezultat rastavljanja sadraja teksta na manje delove, grafike objekte, na osnovu mogunosti njihove vizuelne reprezentacije. Grafiki objekti su, na primer, stranice, redovi, blokovi (koji sadre slike), i slino. Interna reprezentacija teksta, stoga, mora da obuhvati logiku i grafiku strukturu izraenu pomou odgovarajuih kodova. Standardni generalizovani jezik za oznaavanje SGML omoguava reprezentovanje teksta u mainski itljivom obliku koje je nezavisno od raunarskog ureaja i njegove programske opreme. SGML je, u stvari, metajezik za formalno opisivanje jezika oznaavanja pod ime se podrazumeva skup konvencija oznaavanja koje se koriste za enkodiranje teksta. Jedan jezik oznaavanja mora da specifikuje koje oznake su dozvoljene, koje su obavezne, kako se oznake razlikuju od teksta i ta te oznake znae. SGML je jezik koji omoguava specifikovanje jezika koji zadovoljavaju prva tri od navedenih uslova. Sam SGML je lien semantike koju svaki korisnik treba da ugradi prema svojim potrebama. Jedan SGML jezik koji obezbeuje kodiranje hipertekstuelnih dokumenata na Internetu je HTML (skraeno od HyperText Markup Language). Njega je koncipirao Tim Berners-Lee dok je bio na boravku u CERN-u u enevi. Tekst kodiran HTML oznakama je obina tekstualna datoteka u kojoj se jednoznano razlikuju oznake (ili etikete, engl. tags) kako logike i grafike strukture tako i hipertektualnih veza od samog teksta. Etikete su oblika (poetna) i (zavrna) gde je a ime etikete koje je jednoznano ime nekog elementa u logikoj ili grafikoj strukturi dokumenta. Na primer, u HTML-u elementu pasus u logikoj strukturi dokumenta odgovara ime p a pasus teksta se zagrauje etiketama i . Na primer, deo HTML teksta koji sadri dva pasusa mogao bi biti ovako kodiran:Ovo je prvi pasus. Ovo je drugi pasus.

Posebnu pogodnost SGML-a koja je ugraena i u HTML predstavlja mogunost dodeljivanja atributa elementima. Ti atributi mogu opisivati razliite osobine elemenata i esto se koriste za opisivanje eljenog izgleda elementa. U sledeem primeru atribut align propisuje kako se poravnavaju margine celog pasusa.Ovo je centrirani pasus. Ovo je desno poravnat pasus.

Koji su elementi dozvoljeni, kada se koji moe koristiti i kakve atribute moe imati delovi su jezika HTML. SGML koji propisuje da se atributi mogu koristiti i kako se koriste ne postavlja nikakvo ogranienje na sadraj atributa. Takva sloboda je u HTML-u posebno iskoriena kao mogunost za ukljuivanje raznovrsnog sadraja i za uspostavljanje hipertekstuelnih veza. U donjem primeru, element img slui za

13

ukljuivanje slike u tekst. Slika se ukljuuje posredstvom atributa src (od engl. source) iji je sadraj URL slike. Sadraj atributa alt je tekst koji se prikazuje umesto slike ako korisnik ne moe da prikae sliku ili to ne eli.

Za uspostavljanje veza izmeu delova istog dokumenta i delova razliitih dokumenata (koji mogu biti na razliitim stanicama i udaljenim raunarima) uspostavlja se pomou specijalnog elementa ueta sidra a. Jedan od njegovih atributa je href u kome se navodi URL povezanog Internet resursa. Drugi atribut je name i pomou njega se nekom elementu dokumenta dodeljuje ime (sidro) koje se moe koristiti kao cilj u nekoj hipertektualnoj vezi (dakle kao vrednost atributa href u nekom drugom elementu)....u kome se navodi URL povezanog Internet resursa... Adresiranje na Internetu

URL je skraeno od Uniform Resource Locator1. Treba ga shvatiti kao mreno proirenje standardnog datotekog koncepta: ne samo da se moe pozvati datoteka iz nekog kataloga, ve datoteka i taj katalog mogu postojati na bilo kojoj maini koja je na mrei i toj datoteci se moe pristupiti na neki od vie moguih naina. To ak i ne mora da bude klasina datoteka ve recimo upit, dokument u bazi, rezultat finger ili archi komande i slino. Opti oblik URL-a je:ema://[korisnik:lozinka]@domen[:porta]/[putanja]

Uglaste zagrade u ovom opisu ukazuju da je element opisa opcioni, odnosno nije obavezan. Na primer, datoteki URL specifikuje se na sledei nain. Ako dokument primer.txt postoji na anonimnom FTP serveru iji je domen, odnosno koji se zove, ftp.izmisljen.com u katalogu /pub/datoteke onda je URL tog dokumenta:file://ftp.izmisljen.com/pub/datoteke/primer.txt

HTTP je skraenica HyperText Transfer Protocol. HTTP serveri se obino koriste za opsluivanje hipertekstualnih dokumenata koje koristi servis WWW. HTTP je vrlo jednostavan protokol koji se oslanja na injenicu da su navigacione informacije umetnute direktno u dokument pa sam protokol ne mora da podrava navigaciona svojstva. Ako dokument primer.html postoji na HTTP serveru koji se zove www.izmisljen.com u direktorijumu /pub/datoteke onda je URL tog dokumenta:http://www.izmisljen.com/pub/datoteke/primer.html"

Prelistai WWW-a omoguavaju vizuelizaciju HTML dokumenata pre svega formatiranjem elemenata dokumenta koji su oznaeni HTML etiketama i, eventualno,1

URL je specifikovan dokumentom RFC-1738 (http://www.ietf.org/rfc/rfc1738.txt)

14

odgovarajuim atributima. Tako su, na primer, elementi sa href atributima na odgovarajui nain prikazani na ekranu (obino su podvueni i kursor menja izgled) tako da oznae da se radi o hipertekstualnoj vezi. Protokol naveden u URL-u i mreni komunikacioni protokol tipa TCP/IP dalje omoguavaju praenje te hipertektualne veze na koju taku na mrei ona pokazivala.

Slika 1. ema funkcionisanja modela za identifikaciju resursa na Internetu Jedno od inherentnih ogranienja URL-a je veza izmeu resursa (na primer nekog dokumenta) i njegove fizike lokacije (imena maine i kataloga na maini). Da bi se odgovorilo na ovaj problem, radna grupa pri IETF radi na sistemu za imenovanje resursa koji bi bio stabilniji u vremenu: to je URN, skraeno od Uniform Resource Name.2 Ovaj metod predvia nain za povezivanje imena resursa sa njegovom lokacijom, ili ak sa vie lokacija na mrei, kako je prikazano i na slici 1. 4.2 Elektronska pota Elektronska pota omoguava asinhronu razmenu pote raznovrsnog sadraja sa svim ljudima koji su povezani sa Internetom. Da bi se pota mogla razmenjivati potrebno je da i poiljalac i primalac imaju svoje elektronske adrese. Elektronska adresa se sastoji iz dva2

http://rfc.net/rfc1737.html

15

dela koja se razdvajaju znakom @ (engl. commercial at). Deo adrese iza ovog znaka je domen, odnosno adresa raunara na kome je potansko sandue korisnika a deo ispred je lino ime korisnika, onako kako je registrovano kod dobavljaa. Na primer,neko@nekif.bg.ac.yu neki@nekif.bg.ac.yu

je adresa korisnika neki registrovana na raunaru nekif.bg.ac.yu. Svaki korisnik ima i svoje potansko sandue koje se nalazi na odgovarajuem serveru. Protokol za razmenu poruka na Internetu je SMTP (Simple Mail Transfer Protocol). Postoje dve mogunosti da korisnik pristupi potanskom sanduetu koji je na serveru: telnet, koji omoguava pristup udaljenom raunaru gde korisnik koristi program za itanje pote koji je i aktivan na tom udaljenom raunaru. Prenos sadraja potanskog sandueta, koji je omogueno protokolom POP (Post Office Protocol). Ovaj protokol omoguava prenos novih poruka sa e-mail severa na raunar korisnika. Korisnik zatim koristi neki program za itanje pote (npr, Outlook Express). ema funkcionisanja sistema SMTP/POP je data na slici 2. Anatomije elektronske poruke je strogo odreena: Poruka poinje zaglavljem u kome je adresa poiljaoca, adresa primaoca i predmet poruke. Tu su i datum i vreme slanja poruke. Zatim dolazi telo poruke, a na kraju je signatura (ime i adresa poiljaoca). Elektronska pota, osim to omoguuje razmenu poruka izmeu dvoje ljudi na slian nain kao i uobiajena zemaljska pota, nudi i mnogo drugih mogunosti: ukljuivanje u elektronsku potu raznovrsnog sadraja: digitalizovane slike, tekst u raznovrsnom formatu (Word, Acrobat PDF, i slino), izvrne verzije programa ili ak filmove. U programima za elektronsku poto to se obino zove dodatak ili prilog (engl. attachment). Struktura poruka koje imaju dodatak je specifikovana standardom MIME (Multipurpose Internet Mail Extensions). Podrka MIME standardu je neophodna kada se nabavlja softver za rad sa elektronskom potom. jednostavna mogunost slanja iste poruke na vie adresa. To se zove indigo-kopija (engl. carbon copy); prispela poruka se jednostavno moe proslediti na jednu ili vie adresa ljudi koje ona moe interesovati. To se zove prosleivanje poruke (engl. forwarding); na prispelu poruku se jednostavno moe odgovoriti ne ponavljajui adresu poiljaoca tako da se u odgovor ukljui prispela poruka kao podsetnik. To se zove odgovor} (engl. reply); sve prispele i poslate poruke mogu se uvati i briu se po sopstvenom izboru.

16

Slika 2. ema funkcionisanja elektronske pote na Internetu Sigurnost elektronskih poruka nije garantovana osim ako se poruke ne kriptuju (ifriraju). Svaki administrator SMTP servera kroz koji poruka prolazi moe da je proita. Za kriptovanje poruka koristi se PEM (Privacy Enhanced Mail). Koji obezbeuje poverljivost poruke. Za pronalaenje adresa elektronske pote mogu se koristiti razne stranice koje odravaju adresare, np primer za adrese u SAD-u jedna takva stranica je www.whowhere.com koju odrava Lycos. Osim ovih pogodnosti, koje pojedincima omoguavaju efikasnu komunikaciju, elektronska pota omoguava prijavljivanje na jednu od mnogobrojnih lista slanja (engl. mailing list). Sutina ovih lista za slanje je jednostavna. Lista ima svoju posebnu adresu e-pote i sve to neko poalje na tu adresu, alje se svima koji su prijavljeni na listi. Poto oni sa svoje strane esto odgovaraju na poruke, rezultat je konverzacija koja neprekidno tee.

17

Liste se mogu odravati runo, tj. postoji lice koje ih odrava (moderator), ili se mogu odravati automatski. Ako moderator odrava listu onda on prosleuje poruke svim lanovima liste i moe da ukloni one poruke za koje smatra da su nerelevantne. Ako se lista odrava automatski, onda se sve poruke upuene na adresu liste automatski prosleuju svim lanovima liste. Za automatsko odravanje lista koriste se porodice programa poznate kao LISTSERV, Majordomo, Listproc. Da biste se upisali u neku listu LISTSERV-a, koji spada u jedan od najpoznatijih programa za odravanje lista, treba da znate njenu adresu i da na nju poaljete poruku. Na primer, OED-L je lista koja je ustanovljena da bi olakala komunikaciju meu ljudima koje interesuje on-line verzija Oksfordskog renika engleskog. Da biste se prijavili na ovu listu, treba na adresu listserv@liverpool.ac.uk poslati sledeu poruku (sub je skraenica od engleskog subscribe):sub OED-L Ime Prezime

Jednom kada ste postali lan liste, o emu e vas raunar obavestiti kao odgovor na vau prijavu, poee da vam stiu redovno poruke ostalih lanova liste a moi ete i sami da se ukljuite u diskusiju slanjem poruke na adresu liste. To bi u naem sluaju bila adresa OED-L@liverpool.ac.uk. U svojoj poruci obavezno treba da na razuman nain popunite predmet poruke, jer na osnovu ovog predmeta datog u nekoliko rei lanovi liste zakljuuju da li ih ona interesuje i da li da potu otvaraju. Kao lan liste, slanjem na adresu listserv@liverpool.ac.uk specifinih poruka moete traiti od liste dodatne usluge, na primer,Review OED-L index OED-L get ime_dat List signoff OED-L

lista svih lanova liste (u povratnoj poruci) Lista raspoloivih datoteka na LISTSERV serveru koje su priloili lanovi liste (u povratnoj poruci) Datoteka ije je ime ime_dat pronaeno u indeksu alje se (u povratnoj poruci) Lista svih lista slanja koje se odravaju na tom LISTSERV serveru (u povratnoj poruci) Ispisivanje iz liste

Postoji vie programa koji podravaju rad sa elektronskom potom. Jedan od najstarijih je program pine za UNIX operativni sistem. Takoe i veina programa za pregledanje WWW stranica ima mogunost pregledanja prispele pote i slanja nove (na primer, Netscape). 4.3 Elektronska oglasne table Elektronska oglasna tabla, nastale oko 1980. godine, je servis koji dozvoljava pristup Usenet-u a sastoji se od lanka koje piu i alju ljudi sa mree. Ti lanci su veoma slini porukama elektronske pote pa esto programi koji itaju novosti itaju i elektronsku potu (mogu da sadre i multimedijalni sadraj). Diskusione grupe, kako se zovu

18

interesne grupe od kojih se sastoji Usenet, ne razlikuju se mnogo od lista slanja osim po tome to se lanci ne dostavljaju svakome ko je zainteresovan. Umesto toga, alju se tamo gde e zainteresovani moi da ih itaju. Korisnik postavlja ili objavljuje svoju poruku u okviru jedne grupe. Korisnik ita objavljenu poruku i moe da odgovori privatnom porukom autoru (reply) ili da postavi javni odgovor za celu grupu (follow-up). Liste slanja su dobar nain za slanje poruka manjem broju ljudi, ali su loe za slanje poruka veem broju ljudi jer to optereuje mreu. Usenet reava taj problem tako to svaka Usenet stanica alje po nekoliko puta na dan kopije svih primljenih lanaka svim svojim susedima. Na taj nain lanci stignu u roku od jednog do dva dana i do najudaljenije Usenet stanice. Kako se na Usenet stanici svakog dana pojavljuje veliki broj lanaka oni se razvrstavaju u diskusione grupe koje predstavljaju tematske celine. Korisnik se moe prijaviti na neku od grupa sa kojom komunicira maina preko koje on uspostavlja vezu sa Internetom, a kasnije se moe i odjaviti sa nje. Diskusione grupe su hijerarhijski organizovane pa imaju imena koja se sastoje iz vie delova razdvojenih takama, kao na primer sci.math koja je posveena naunicima koji se bave matematikom. Prvi deo imena opisuje optu vrstu diskusione grupe. Nazivi nekih glavnih grupa su:comp sci news rec soc talk alt

misc

Raunarstvo i srodne teme Teme koje imaju veze s nekom naukom Informacije o Internet mrei i novom softveru Diskusione grupe vezane za sport, hobi, igre i slino Socioloke i politike teme Rasprave na razliite teme, esto i politike Alternativna (neformalna) grupa koja se ne uklapa u redovnu hijerarhiju i koju je lako osnovati Razno

compl.lang.pascal.borland sci.med.dentistry news.admin.net-abuse.announce rec.pets.cats soc.culture.french talk.abortion alt.fan.madonna

misc.forsale.computers

I oglasne table mogu da imaju moderatora, ali ne moraju. Moderator odobrava lanak ili ga odbacuje. Grupe s moderatorom obino imaju slabiji promet. Osim ovih optih grupa esto se osnivaju i regionalne grupe koje se bave lokalnim pitanjima. Ove grupe kreira administrator servera koji se rukovodi interesima korisnika koji gravitiraju ka njegovom serveru. Ovakve lokalne grupe mogu preuzeti drugi serveri. Tako, na primer, hijerarhija yu postoji za teme koje su zanimljive u okviru domena yu (Srbija), a grupa yu.oglasi koristi se za slanje i itanje oglasa, uglavnom za razmenu raunarske opreme. Univerziteti i druge organizacije koje su dovoljno velike da imaju znatan broj korisnika mogu imati sopstvene hijerarhije, kao na primer mit za MIT (Massachusetts) ili etf i fon kod nas.

19

Usenet se zasniva na klijent-server arhitekturi koju podrava komunikacioni protokol NNTP (Network News Transport Protokol). Svaki vor koji eli da prima vesti mora da se povee na neki postojei vor. Glavni vorovi ine Usenet kimu. Korisnik koji eli da konsultuje oglasnu tablu mora da bude povezan preko dobavljaa koji nudi ovaj servis, a on mora samo da ima softver koji podrava news klijenta, u tekstualnom ili grafikom reimu. To to ne postoji centralna kontrola na Usnet-u se nadoknauje jednim oblikom samokontrole koja se postie konsultovanjem pravila ponaanja (NETiquette). Ona preporuuju pre svega: konsultovanje FAQ (Frequently Asked Questions) pre nege to se bilo ta objavi; treba proveriti da lanak koji elite da objavite zaista tematski odgovara grupi; lanak moe da se objavi i u vie grupa; autor svoj lanak treba da formulie jasno i dva puta da razmisli pre nego to ga okai na oglasnu tablu, jer jednom kad to uradi vie nee moi da sprei njeno irenje po svetu; korisnik koji ne potuje ova pravila moe da pokrene epistolarni rat; Usenet se bori protiv svih propagandnih poruka i poruka koje promoviu piramidalne sisteme )administrator Usenet-a moe da anulira ovakve poruke, a one se pojavljuju na oglasnoj tabli news.admin.net-abuse.announce. Postoji vie programa koji omoguavaju itanje poruka sa oglasnih tabli i slanje sopstvenih, kao na primer FreeAgent. Programi navigatori za prelistavanje WWW stranica takoe moe da komunicira i sa oglasnim tablama. 4.4 Prenos datoteka Prenos datoteka podrazumeva da postoji privremena veza izmeu dve maine s ciljem prenoenja datoteka sa jednog raunara na drugi. Na Internetu se za ovo obino koristi sistem FTP (skraenica od File Transfer Protocol). Za prenoenje datoteka potrebna su dva uesnika: raunar na kome se nalazi datoteka i raunar na koji se ta datoteka kopira. Da bi prenos funkcionisao, raunar na kome se uva raunarska biblioteka programa mora biti FTP server dok na raunaru koji eli da preuzima ili alje datoteke u ovakvu biblioteku mora da bude instaliran neki program za podrku FTP klijenta. Postoji mnogo javno dostupnih FTP servera na kojima se nalazi veliki broj datoteka od kojih mnoge sadre besplatne programe ( freeware ili shareware). Da bi se koristio FTP server korisnik mora da se prijavi za rad na tom raunaru. Kako veina korisnika nema nalog za rad na maini FTP servera, ako je on javno dostupan potrebno je prijaviti se kao anonymous i upisati svoju elektronsku adresu kao lozinku. Ovakvi javni FTP serveri nazivaju se anonimni FTP. U protivnom korisnik mora da ima svoj nalog na FTP serveru i treba da unese svoje ime i lozinku.

20

Slika 3. Prenos datoteka FTP protokol

Veza sa FTP serverom se uspostavlja odmah, osim ako je server previe zauzet. Treba imati u vidu da svaki FTP server moe u svakom trenutku istovremeno da obrauje samo ogranien broj zahteva. Takoe, korisnik uvek treba da koristi blie servere. Na primer, umesto da se koriste serveri u SAD-u mogu se koristiti njihove verne kopije (engl. Mirror sites) u Evropi koje se proizvode svake noi. Postoji vie klijentskih FTP programa: Moe se koristiti neki od prelistaa WWW, na primer, Netscape, ali samo za preuzimanje datoteka sa anonimnih FTP servera; U okruenju UNIX operativnog sistema moe se koristiti komanda ovog operativnog sistema za primanje i slanje datoteka sa anonimnih FTP-a ili koristei FTP na kome korisnik ima nalog (komanda ftp); U okruenju WINDOWS operativnog sistema moe se koristiti program ftp koji simulira rad UNIX komande ftp. Prenoenje datoteka preko prelistaa WWW je voeno preko menija dok korienje komande ili programa ftp zahteva poznavanje njegovih komandi. Na primer, jedna datoteka se pribavlja komandom get dok se jedna datoteka alje komandom put. Pomo se dobija komandom help. U svakom sluaju, prilikom prenoenja korisnik mora voditi rauna o tome da li je njegova datoteka obina tekstualna datoteka ili binarna datoteka3. Neke osnovne komande FTP-a su date u tabeli.

Pod tekstualnom datotekom se podrazumeva datoteka koja se sastoji od redova iji kraj je oznaen karakterom za kraj reda (\n ili CTRL), dok se binarna datoteka sastoji od bajtova koji ine internu reprezentaciju nekih podataka (program, slike, itd.).

3

21

Komanda cd bin asc get put mget mput pwd lcd

objanjenje promena pretpostavljenog kataloga na udaljenoj maini (na serveru). Treba voditi rauna da ako je server Unix maina, onda se mala i velika slova razlikuju. promena reima prenosa u binarni, odnosno tekstualni (preporuuje se binarni prenos). prenos datoteke sa FTP servera na mainu klijenta (unload istovar) prenos datoteke sa maine klijenta na FTP server (load utovar) prenos vie datoteka (imena datoteka su zadata dokerskim znakom) sistem odgovara koji je tekui katalog na udaljenoj maini (FTP serveru). promena tekueg kataloga na maini klijenta.

Primer jednog izvravanja ove komande bio bi:ftp nekif.bg.ac.yu username: neki password: cd neki-kat bin get pomoc.gz quit

U ovom primeru se pretpostavlja da korisnik zna gde se nalazi datoteka koju eli da prenese. Ako to, ipak, ne zna treba da konsultuje indeks FTP servera, a on je obino u datoteci INDEX, 00INDEX.TXT ili neto slino. FTP servis se obino koristi za postavljanje WWW prezentacija na WWW server. 4.5 Pristup udaljenom raunaru Jednom kada je prikljuen na mreu korisnik se moe prijaviti za rad na nekom udaljenom raunaru u mrei. Emulacija terminala predstavlja mogunost povezivanja raunara (na primer, mikro-raunara) sa udaljenom mainom tako da se on ponaa kao terminal koji je kompatibilan sa tom mainom. Ovo je jedan od najstarijih servisa Interneta koji je nastao u vreme kada su raunarski sistemi organizovani po principu gazda/sluga. Ovaj princip je pretpostavljao da se veliki broj terminala koji nemaju sopstvene procesorske mogunosti povezuju sa centralnim raunarom da bi na njemu obavili odreena izraunavanja. Danas personalni raunari imaju sposobnost raunanja (odnosno, imaju procesorske mogunosti), ali bez problema mogu da se ponaaju i kao neinteligentni terminali. Za to se koristi Telnet protokol (od Terminal Emulation). Ovaj protokol omoguava da udaljeni raunar server ima utisak da je klijentska maina terminal koji je na njega direktno prikljuen, u skladu sa njemu specifinim komunikacionim reimom. Softver za podrku Telnet klijentu dozvoljava emulaciju vie tipova terminala, a pre svega IMB 3270, IMB 5250, DEC VT-100 i VT-220.

22

Slika 4. Emulacija terminala Globalna podrka koju prua Internet dozvoljava korienje Telnet-a za povezivanje na lokalne raunare unutar iste zgrade, kao i na raunare na drugom kraju sveta. Telnet se esto koristi za povezivanje na velike raunare (IBM, VAX,...). Naunici esto koriste ovakvu vrstu veze za povezivanje sa raunarom velikih mogunosti koji radi u raspodeljenom vremenu. Preko Telnet-a mogu se konsultovati razliiti informacioni serveri, kao to su katalozi mnogih biblioteka. Nedostaci Telnet-a su to on radi iskljuivo u tekstualnom reimu, to jest, ne podrava grafiku. Osim toga, ne postoji standardizacija aplikacija koje su na raspolaganju. Na primer, katalozi mnogih biblioteka su dostupni (ili su bili dostupni) preko Telnet-a, ali svaki od njih je koristio sopstveni softver za konsultovanje kataloga, to komplikuje pristup. To je razlog to mnoge biblioteke koje su do sada nudile usluge preko Telnet-a prelaze na WWW servis. Telnet veza se ostvaruje u UNIX okruenju komandom telnet a u WINDOWS okruenju programom sa istim imenom koji obavlja iste funkcije kao UNIX komanda. Da bi se korisnik prijavio za rad na nekom raunaru treba da navede svoje korisniko ime:telnet alas.matf.bg.ac.yu

U komandi telnet ne mora se navoditi puna adresa ukoliko se vri prijavljivanje na raunar ije je domen do nekog nivoa isti. Zajedniki delovi domena ne moraju se navoditi. Kada se veza uspostavi, treba uneti korisniko ime i lozinku za rad na tom 23

raunaru. Kada se uspeno proe procedura prijavljivanja korisnik moe na tom raunaru da obavlja sve one poslove za koje je dobio autorizaciju (pregledanje baza podataka, na primer). 4.6 Interaktivni servisi Interneta Razgovori u realnom vremenu sa jednim ili vie korisnika koji su aktivni na mrei omoguavaju Unix komande talk i ytalk. Pozivom komandetalk korisnik@domen

korisnik, u stvari, aktivira program Talk daemon na raunaru ija je adresa navedena u komandi i na kome korisnik ima nalog. Ako je korisnik aktivan ovaj program mu alje poruku na terminal koji koristi zajedno sa adresom onoga ko je pokrenuo razgovor. Ako korisnik prihvata razgovor, ekrani i oba uesnika u razgovoru se dele na dva dela: u jednom delu se pojavljuje tekst jednog uesnika, a u drugom drugog. Komanda ytalk radi na slian nain samo to dozvoljava vezu sa vie korisnika, ime se uspostavlja neka vrsta konferencije. Ako softver koji se koristi to dozvoljava, ekran se deli na onoliko prozora koliko ima uesnika u razgovoru. Drugu vrstu komunikacije omoguava sistem IRC (Internet Relay Chat) koji je nastao 1988. godine4. IRC je viekorisniki komunikacioni sistem koji omoguava komunikaciju u realnom vremenu u tekstualnom obliku. IRC uesnik koristi IRC klijentski program da bi stupio u kontakt sa IRC serverom, a tada se prijavljuje na neki kanal da bi u realnom vremenu komunicirao da drugim korisnicima tog kanala. Tako je IRC na neki nain dijaloka verzija oglasnih tabli. Meutim, nasuprot oglasnim tablama, IRC ne odreuje specifine grupe. Svaki IRC uesnik moe da kreira svoj kanal. Kanal se gasi kada se vie ne koristi. Korisnik koji je kreirao kanal e automatski biti operator kanala. On onda moe da iskljui druge uesnike kanala bez upozorenja, da postavi uslove za pristup kanalu i da prepusti status operatora drugom uesniku. Da bi se IRC koristio treba poznavati njegove komande. Osnovne komande su: /server /list /who /join #kanal ostvaruje vezu sa nekim IRC serverom prikazuju se svi aktivni kanali na pristupljenom serveru ko je prikaen na kanal korisnik se prijavljuje na kanal, a onda moe da postavlja pitanja i da odgovara na pitanja drugih uesnika /help pomo /quit IRC klijent naputa kanal Internet Phone je softverski proizvod koji dozvoljava telefoniranje u realnom vremenu preko raunarske mree Interneta. Najvea prednost ovakvog softvera je to eliminie cene meunarodnih i interkontinentalnih poziva. On se jo naziva Voice Over IP (VOIP) terminal. Koristi protokole SIP (Session Initiation Protocol) ili MeGaCo (Media Gataway Control Protocol). Da bi ga koristio, korisnik za raunar treba da ima slualice, mikrofon ili USB telefon. Moe da se koristi i za fiksnu i za mobilnu telefoniju.4

http://www.ietf.org/rfc/rfc1459.txt?number=1459

24

5. Pretraga resursa mreeZa pronalaenje neke potrebne informacije u moru informacija prisutnih na mrei koriste se indeksi i imenici koji su takoe prisutni na mrei. Postoje razliite vrste indeksa i imenika za razliite vrste materijala. Oni su organizovani prema vrsti usluge koju pruaju a ne prema prirodi materijala, tako da se veb resursi nalaze na jednom mestu, Gopher resursi na drugom itd. 5.1 Pronalaenje veb resursa Da bi se pronale informacije na WWW, treba pokrenuti neki prelista WWW stranica, a zatim treba zadati adresu, odnosno URL matine stranice nekog indeksa ili imenika. Kada se na ekranu pojavi matina stranica, nudie ili indeksni pristup ili imeniki pristup. U imenikom pristupu postoji lista veza ka tematskim podrujima. Obino se poinje od neke opte teme i ide ka sve specifinijim. Svaka stanica ima veze koje vode ka drugim stanicama, koje postaju sve specifinije, dok se ne doe do onih koje sadre traenu informaciju. Vie tipova raunarskih programa, koji se nazivaju maine za pretragu dozvoljavaju korisniku da pretrauje Internet po kljunim reima. WWW maine za pretragu podravaju baze podataka koje kreiraju programi-roboti, koji se metaforiki nazivaju i pauci ili crvi, koji automatski prate hiperveze u potrazi za novim stranicama. Maine za pretragu se obino sastoje iz tri dela: Interfejs je onaj deo koji korisnik vidi. To je veb stranica na kojoj se nalazi jedno ili vie polja u koja korisnik unosi kljune rei po kojima vri pretragu. Crv (engl. worm) ili pauk (engl. spider) je program koji puzi od jedne do druge veb stranice u potrazi za novim URL adresama. Sa svake pronaenoj stranici on dalje sledi veze koje je na toj stranici pronaao. Indeks se formira od svih ili nekih odabranih rei koje e nalaze na stranicama koje je crv pronaao. Uz svaku re u indeksu stoji URL svih stranica koje je crv pronaao a koje tu re sadre. Indeks se periodino aurira ali uvek ima stranica na vebu koje nisu u nemu, kao i stranica koje su u indeksu, a vie ne postoje (dead links). Kao odgovor na pretragu dobija se lista stranica u vidu hipertekstualnih veza koje sadre traenu re ili rei. Odgovor moe da bude veoma dugaak hiljade ili desetine hiljada stranica pa maina za pretragu pokuava da ih rangira. Za rangiranje se mogu koristiti razliiti kriterijumi, na primer, koliko puta se re pojavljuje na stranici, koliko su blizu u tekstu rei koje se trae, koliko veza vodi ka odreenoj stranici, i tako dalje. Ne postoji maina za pretragu koja indeksira vie od 40% mree, a pretraivanje pomou svih maina za pretragu nee dati mnogo vie od 50% svih stranica. Mnoge maine za pretragu se izdravaju oglaavanjem pa i to utie na to koje se stranice pomou te maine za pretragu indeksiraju. Maine za pretragu se razlikuju prema:

25

Listi stranica koje indeksiraju; Broju rei koje uzimaju za indeksiranje sa stranice i odakle ih uzimaju; Kako se odreuje relevantnost stranice; Kako se moe postaviti upit; Frekvencija auriranja liste stranica; Izbor stranica: da li se uzima malo stranica sa vie stanica (indeksiranje u irinu), ili se uzima vie stranica sa malo stanica (indeksiranje u dubinu); Korisniki interfejs. Prema tipu, maine za pretragu mogu da budu: Opte namene; Specijalne namene, recimo ograniene na neko geografsko podruje (http://www.yusearch.com, http://www.krstarica.com). Viestruka pretraga, ove maine ne skupljaju sopstvene informacije ve prosleuju upit korisnika odreenom broju optih maina za pretragu ime se tedi vreme korisnika (www.metasearch.com, www.dogpile.com) Veina maina za pretragu predvia za pronalaenje korienje Bulovih operatora AND, OR i NOT. Svaki od ovih operatora moe da se vizuelizuje korienjem takozvanih Venovih dijagrama.

Bulov upit raunar OR kompjuter Pomou ovog upita pronalaze se sve stranice koje sadre bar jedan upitni termin. Traimo termine raunar i kompjuter jer se kod nas ista stvar zove jednim od ova dva imena. Bulov OR operator se najee koristi za pretraivanje sinonimnim terminima. To ilustruje gornji Venov dijagram:

Obojeni krug koji sadri re raunar predstavlja sve stranice koje sadre re raunar. Obojeni krug koji sadri re kompjuter predstavlja sve stranice koje sadre re kompjuter. Obojena zona u kojoj se krugovi preklapaju predstavlja sve stranice koje sadre i re raunar i re kompjuter.

26

Evo jednog primera kako funkcionie OR operator. On pronalazi sve stranice u kojima se nalazi prvi termin, drugi termin ili oba5. Termini za pretragu Broj pronaenih Raunar 186,000 Kompjuter 667,000 raunar OR kompjuter 813,000

Bulov upit zavisnost AND kompjuter Pomou ovog upita pronalaze se sve stranice koje sadre oba upitna termina. To ilustruje gornji Venov dijagram:Obojena zona u kojoj se krugovi preklapaju predstavlja sve stranice koje sadre i re zavisnost i re kompjuter. Primetimo da se ne pronalaze stranice koje sadre samo jedan od termina za pretragu. Ovaj operator se obino koristi kada elimo da poveemo rei u termine (zavisnost of kompjutera). Evo jednog primera kako funkcionie AND operator. Termini za pretragu Broj pronaenih zavisnost 51,900 Kompjuter 667,000 zavisnost AND kompjuter 1,050 Primetimo da korienje AND operatora smanjuje broj pronaenih stranica. Vano je takoe znati da pronaeni document moe da sadri obe upitne rei, ali da se ipak ne odnosi na eljenu temu. Na primer, maina za pretragu pronalazi stranicu MyCity: zatita podataka na raunaru u okviru koje se nalazi tekst Postoji direktna zavisnost reenja zatite podataka od stepena ... je vreme u odnosu na duinu kljua potrebno da kompjuter brzine 1 MIPS iz javnog kljua ...

5

Ovde stu dati rezultati pretraivanja na Google-u dana 27. II 2007. na yu domenu.

27

Upit raunar AND NOT kompjuter Pronalaze se sve stranice u kojima se govori o raunarima ali se ne pominju kompjuteri. Dakle, pronalaze se sve stranice u kojima je samo jedna od rei prisutna. To je vizuelno prikazano obojenim delom kruga raunar. Nijedna stranica koja sadri re kompjuter se ne pronalazi ak iako sadri re raunar. Primer korienja NOT operatora ilustruje sledea tabela: Termini za pretragu Broj pronaenih raunar 186,000 kompjuter 667,000 raunar AND NOT kompjuter 145,000 I NOT operator smanjuje broj pronaenih stranica. Kod korienja ovog operatora treba biti obazriv. Maina za pretragu pronalazi ili iskljuuje samo zadate oblike rei. Tako e gornji upit pronai kao prvu stranicu SVET KOMPJUTERA TRITE Kako platiti raunar u kojoj se oigledno koristi i re kompjuter ali ne u zadatom obliku (nominativ jednine), ve u drugom obliku (genitiv jednine). 5.2 Pronalaenje FTP resursa Za pronalaenje datoteka po anonimnim FTP serverima koristi se Archie, koji je naziv i programa za pretragu i servera koji ga podrava. Da bi se Archie koristio za pretragu potrebno je znati ime datoteke koja se trai (ili bar priblino ime ili njen opis) a zatim program pretrauje spiskove datoteke na anonimnim FTP serverima, gleda njihove sadraje i ispisuje adrese onih koje odgovaraju zadatom zahtevu. U svetu postoji mnogo Archie servera, ali radi efikasnijeg rada na mrei treba izabrati onaj koji je najblii. Archie serverima se moe pristupiti na vie naina: direktno, ako na korisnikom raunaru postoji klijentski program za Archie (npr. udaljeno, ako se putem telneta prijavite na odreeni Archie server; elektronskom potom, ako se zahtev za pretragu poalje u e-poruci Archie serveru.Xarchie koji podrava grafiki rad);

28

Da bi se obavila pretraga korienjem sistema Archie treba znati osnovne komande.show set search ? prog ? Whatis ? Help ?

Prikazuje parametre konfiguracije sistema Postavlja metodu pretraivanja (podniska, tano slaganje, regularni izrazi) Pretraga, rezultat su lokacije i atributi pronaenih datoteka Pretraga je ne po imenu datoteka ve po njihovom opisu (kljune rei) Pomo

. . . login:archie archie> prog font

Primer udaljene pretrage izgledao bi ovako: telnet archie.doc.ic.ac.uk Archie server u Velikoj Britaniji Trying odgovor na pokuaj Connecting to univie.ac.at} udaljenog prijavljivanja treba se prijaviti kao archie Odzivni znak servera; trae se datoteke koje u sadre nisku font; pretpostavlja se metoda pretrage podniske. Sistem odgovara lokacijama i atributima pronaenih datoteka. Trae se sve datoteke koje u opisu sadre nisku font. Sistem odgovara imenima i opisom pronaenih datoteka

imenu

. . . archie> whatis font . . .

Zahtev za pretragom se moe poslati serveru i putem elektronske pote. Poruka se alje na adresu archie@imeservera (u gornjem primeru to je archie.doc.ic.ac.uk) a sadraj poruke se komande za pretragu. Na primer,prog font whatis font

Postavljanje upita razliitim Archie serverima moe da da razliite rezultate jer oni moda ne pretrauju iste FTP servere. Gopher je sistem nastao 1991. godine za pronalaenje informacija (teksta, slike, zvuka) na Internetu korienjem velikog broja menija i podmenija (Univerzitet u Minesoti).. Da bi se koristio Gopher treba se : prijaviti putem telneta na neki udaljeni Gopher server i pretraivati menije; koristiti klijentski program Gopher koji omoguava povezivanje sa Gopher serverom;

29

koristiti prelista WWW stranica.

Gopher serveri su meusobno povezani jer element menija jednog Gopher servera moe da pokazuje meni drugog Gopher servera. Gopher servis je pretea surfovanja na mrei. Za pretraivanje Gopher servera koristi se sistem Veronica, za ije korienje nije potreban dodatni softver jer se on esto javlja kao jedna stavka u uobiajenom Gopher meniju. Veronica pretrauje Gopher servere u potrazi za kljunim reima. Gopher klijent pokazuje listu pronaenih stavki u obliku uobiajenog Gopher menija. Veza ka itavom nizu Veronica servera moe se nai na adresi:gopher://gopher.scs.unr.edu/11/veronica

WWW servis je u velikoj meri potisnuo korienje Gopher servisa.

6. Sigurnost raunara6.1 ta je sigurnost raunara? Sigurnost je uvek bila vano pitanje u raunarstvu, pre svega zato to je glavna vrednost sadrana u informacijama, nije fizike prirode, pa se podaci mogu lake potajno ukrasti, a komunikacije se mogu lako tajno presresti poto se podaci mogu lako iskopirati ostavljajui originalne podatke netaknutim. Sigurnost je vana za svaki sistem, ali postaje sve vanija sa irenjem Web-a, kako geografski tako i njegovo prodiranje u sve sfere ivota, a posebno poto se sve vie koristi za novane transakcije. Da bi se pokazalo kako je to vano pitanje pogledajmo sledee podatke: Istraivaka firma Computer Economics procenjuje da je teta od virusa, crva i trojanskih konja bila 2001. godine 13.2 milijarde dolara (dobro je, ipak, to je to smanjenje u odnosu na 2000. godinu kada je teta bila 17.1 milijardu dolara). Ako se pogleda e-trgovina, u 2000. ostvarena je prevarom teta od ukupno 1.6 milijardi dolara. Sigurnost raunara ima est aspekata: Privatnost komunicirate Poverljivost Integritet Autorizacija priznavanje Dostupnost neautorizovane strane ne mogu ustanove ta radite niti sa kime Poruke ne moe da prislukuje niko sa strane Porukama se garantuje celovitost (niko sa njima nee petljati) Identitet poiljaoca i primaoca se garantuje Ni jedna strana ne moe da porekne da se neka transakcija odigrala neautorizovane strane ne mogu da prekinu servis ili da ga odbiju.

Politika sigurnosti raunara mora da vodi rauna o svim ovim aspektima i da ih kombinuje sa fizikom sigurnou.

30

Kako se gusari? Raunarsko gusarenje je sloena disciplina koja se stalno menja. Cilj raunarskih gusara je da ugroze sigurnost raunarskog sistema na kome nisu autorizovani, a motivisani su komercijalno (recimo, industrijska pijunaa), moralno, a esto to rade iz iste zabave i izazova. Uobiajeni oblici napada su: Maskiranje IP/DNS Odnosi se na gusare koji se maskiraju koristei neki legalnu IP adresu ili DNS adresu da bi ostvarili neautorizovani pristup. Virusi/trojanski konji/logike bombe/crvi Ova klasa napada odnosi se na ubacivanje tetnog koda u sistem. Virusi su kod koji unitava raunar na koji se instalira, trojanski konji su virusi koji su sakriveni u nekom valjanom programu, logike bombe su virusi koji spavaju i koje pokree ispunjavanje nekog logikog uslova (npr. Da Vinijev roendan). Crvi se umnoavaju, ali ne unitavaju sistem oni unitavaju funkcionalnost mree jer smanjuju njenu propusnu mo zbog svojih potreba za umnoavanjem. Viruse je, ba kao i bioloke viruse teko zaustaviti, jer im nikakav proces ni program nisu nadreeni, ve se ispravno distribuiraju. Dodatna potekoa je da s vremenom mutiraju, tako da jednostavne tehnike sravnjivanja obrazaca ne mogu da ih otkriju. Uskraivanje servisa Odnosi se na vandalske napade iji cilj nije da ostvare neautorizovan pristup ve da otete ili okupiraju sistem tako da autorizovani korisnici ne mogu da mu pristupe jer je sistem zauzet odbijanjem napada. Uhoenje Nezakonito oslukivanje svih informacionih paketa na mrei, kome god su namenjeni, a zatim preuzimanje informacija da bi se kasnije deifrovale i koristile. Ranjivost na uhoenje je neizbena loa strana mree zasnovane na paketima, jer veina informacija prolazi kroz mnoge mrene vorove. Uhoenje obino zahteva pristup mrei, a sa uvoenjem beinog umreavanja, mogunosti uhoenja postaju zastraujue, jer je mogue da neko izvan zgrade, ak i iz automobila u prolazu presretne pakete. Napad ponavljanjem ak i kada gusari ne mogu da deifriraju transakciju, oni mogu da ulove pakete, da otkriju ko ih je poslao i kome, a zatim da ih ponovo poalju puno puta. I ovo je vrsta vandalizma, koja pre izaziva tetu nego to moe nekome da donese nelegalnu dobit.

31

Ubacivanje izmeu Ovi napadi se deavaju kada gusar uspe da postavi svoj raunar izmeu dve zakonite strane, da ponavlja pakete koji idu u oba smera, i da ih istovremeno preuzima da bi ih kasnije analizirao. Ovi napadi kombinuju uhoenje i ponavljanje. 6.2 Obezbeivanje sigurnosti Na raspolaganju su sledei alati za obezbeivanje sigurnosti: 1. Mehanizmi za autorizaciju Ove tehnologije omoguavaju korisniku da se identifikuje. Trenutno su u upotrebi etiri vrste mehanizama: lozinke i izazivai zahtevaju od korisnika da ukuca neku tajnu ifru da bi se identifikovao. Izazivai su neto savreniji od lozinki jer, uopteno govorei zahtevaju od korisnika da odgovori na neko pitanje iz unapred odreenog skupa, na primer, koje je devojako prezime vae majke?. tokeni i pametne kartice su fiziki objekti koje korisnik mora da poseduje, da bi ih, na primer ukljuio u raunar ili provukao kroz ita kartica. Digitalni sertifikati su on-line ekvivalent za potpis koji je deponovan kod odgovarajue slube. Konano, biometrijske tehnike koriste neki aspekt korisnikovih fizikih svojstava koji ga identifikuje, na primer, otisak prstiju, otisak ake, autorizacija glasa, prepoznavanje one duice ili lica. Podrazumeva se da se vie ovih tehnika moe kombinovati da bi se korisnik to bolje zatitio od napada. 2. ifriranje ifriranje je tehnika koja se koristi da uini poruku besmislenom ukoliko bi je presreo neautorizovani korisnik. ifriranje ima mnogo duu istoriju od raunarstva i koristili su je jo i stari Rimljani. Konvencionalne tehnike ifriranja su podrazumevale da postoji zajednika tajna, koju znaju samo poiljalac i primalac, i koju oni uvaju na tajnom mestu. Ovakav koncept je nepogodan za e.trgovinu, jer ne postoji nain na koji bi, na primer muterija iz Kine mogla da kupi neki izvetaj od neke US kompanije na osnovu zajednike tajne. Stoga se koristi nova tehnika koja se naziva Public Key Infrastructure (PKI). 3. Vatrobrani Vatrobrani (engl. firewalls) su metod pomou koga se neeljenim korisnicima ne doputa pristup mrei, a takoe se nekim korisnicima ne doputa izlazak iz mree. Kako se mree

32

obino dele u tri iroke zone: intranet koji je potpuno sigurna zona jer njoj imaju pristup samo autorizovani korisnici iz firme, kompanije, organizacije, Internet koje je potpuno javan, i gde sve pakete koji pristiu treba sumnjiavo posmatrati, a izmeu njih je takozvana demilitarizovana zona (DMZ) a to je obino mesto gde je postavljeno prisustvo kompanije na web-u i kome nepouzdani korisnici imaju ogranien pristup. Korisnici koji idu iz jedne zone u drugu se drugaije tretiraju. Osim toga, vatrobrani mogu da da ogranie nekim korisnicima (tj. nekim IP adresama) pristup nekim servisima. Vatrobrani mogu da budu zasebni fiziki ureaji, ili softver koji je aktivan na raunaru specijalno namenjenom za ovu svrhu. Prvo reenje je bolje, jer su takvi ureaji sami otporniji na napade. 4. Otkrivanje uljeza Funkcije za otkrivanje uljeza se esto koriste kao nadopuna za vatrobrane, one pokuavaju da na vreme otkriju neko poznato gusarsko ponaanje i da odmah zakljuaju korisnika koji se tako ponaa. Kao i vatrobrani, mogu biti posebni hardverski ureaji ili softver koji se izvrava na nekom raunaru opte namene. 5. Zastupniki server Korienje zastupnika (engl. proxy server) znai da sve transakcije sa nekim servisom idu preko ovog servera koji se pretvara da je taj servis. Taj prvi server je raunar, koji je da bi bilo sigurno da nema sigurnosnih rupa, koji prima zahteve, prouava ih i prosleuje dalje ako su u redu. Poto su zastupnici raunari opte namene, na njima moe da se izvrava vrlo sloeni softver koji proverava ulazne i izlazne zahteve i ukljuuje i funkcije vatrobrana i otkrivanja uljeza. Zastupnici, osim to obavljaju funkcije obezbeivanja sigurnosti, pomau i kod poboljavanja performansi, preko kairanja i balansiranja istovara i utovara. Treba uoiti i da su zastupnici efikasno reenje za napade uskraivanjem servisa, jer se patvoreni paketi dre dalje od stvarnih servera. 6. Konsultanti za sigurnost Konano, firme mogu da koriste usluge konsultanata koji obavljaju sigurnosnu kontrolu sistema, uoavaju probleme i predlau i realizuju reenja. Mnogi konsultanti su u stvari bivi gusari, pokuavaju da ogusare klijentov sistem (do unapred dogovorenih granica), a zatim izvetavaju o rezultatima. 6.3 Standardi za sigurnosne tehnologije 1. ISO 17799: 2005 Information Technology Security techniques Code of pracitse for information security management ija je namera da bude sveobuhvatan standard za sigurnost organizacije.

33

2. Javni klju PKI (Public Key Infrastructure) je metod koji omoguava ifriranje informacija bez prethodne razmene tajne informacije (npr, lozinke). Koristi se tehnika tako da svako zna kako da pie poruku (kodira) , ali niko ne zna kako da je proita (dekodira). To se radi preko funkcija koje ne mogu da se obrnu, to su funkcije raunanja po modulu, odnosno raunanja ostatka. PKI generie par funkcija za kodiranje i dekodiranje, koristei vrlo veliki prost broj i funkciju ostatka pri deljenju. Funkcija kodiranja, ili javni klju, deli se sa celim svetom, a funkciju dekodiranja (privatni klju) uva samo primalac. Trenutno je vrlo teko da se ogusari PKI ako je klju vrlo dugaak, pa je to najsigurniji mehanizam za poverljivost elektronske trgovine, pa se danas esto koristi. Korienje javnog kljua je dosta raunarski zahtevno, pa se obino koristi samo na poetku sesije dok se razmenjuju jedinstvene lozinke, koje se onda koriste do kraja sesije. 3. HTTPS je sigurna verzija HTTP-a koja ukljuuje "Secure Socket Layer", koji ukljuuje ifriranje pomou PKI. Da bi HTTPS radio, raunari na oba kraja moraju da ga podravaju. 4. Digitalni sertifikati Digitalni sertifikati su oblik tehnike za autorizaciju, koja je manje vie on-line ekvivalent za potpis. Poto kreirate digitalni sertifikat, spremate ga kod neke autorizovane slube (engl. certification authority, CA), To su kompanije kao, na primer, Entrust ili Versign. Druga strana u online transakcijama moe onda da potvrdi va identitet. Digitalni sertifikati koriste PKI tehnologiju u obrnutom smeru. Kod PKI ifriranja, svako zna kako da vam pie poruku, ali samo vi moete da je proitate. Kod digitalnih sertifikata, samo vi znate da napiete va potpis, ali svako moe da ga proita. X.509 je dominantni standard za digitalne sertifikate.

7. Komercijalne primene7.1 Elektronska razmena podataka Elektronska razmena podataka (engl. Electronic Data Interchange, skraeno EDI) odnosi se na proces koji koriste mnoga preduzea za slanje podataka preko telekomunikacionih linija (podaci se elektronski alju i primaju). Ovi podaci se alju preko sigurnih, direktnih linija koje su uspostavljene izmeu preduzea. Bankarstvo je grana koja intenzivno koristi mogunosti elektronskog transfera podataka. Transakcije s platnim karticama preko sistema ATM (engl. Automatic Teller Machine) su dva primera korienja elektronskih komunikacija za finansijske aktivnosti. Takoe, neka preduzea za prodaju na veliko povezuju se elektronski sa dobavljaima, tako da se elektronski mogu nadgledati zalihe, prosleivati narudbine i slati rauni. Prodavci na veliko ne moraju da

34

ekaju na papirne obrasce, a dobavljaima se bre plaa za njihove proizvode. Naruivanje, ispostavljanje rauna i naplaivanje roba odvija se preko privatnih elektronskih mrea. EDI mogunosti se iroko koriste za poboljanje efikasnosti lanca prodaje i nabavke jedne organizacije. EDI se koristi ve godinama i nastavlja da se koristi premda elektronska trgovina na Internetu belei poslednjih godina fenomenalan rast. 7.2 Elektronska razmena podataka to se tie elektronske trgovine preko Interneta, najuspenije su Internet stanice za prodaju proizvoda kao to su knjige, raunarska oprema i softver, muziki kompaktdiskovi i prodaja putnikih aranmana. Stanica Amazon.com se smatra pionirom u etrgovini, a bavi se prodajom knjiga, muzike i videa. Njihova stanica je otvorena 1995. godine i opsluila je milione ljudi. Smatra se da se njihov uspeh zasniva na sledeim svojstvima stanice: Lako korienje za stalne muterije, jer se njihovi podaci vezani za nain plaanja i adresu isporuke pamte u ne moraju se stalno unositi. Personalizovan pristup u kome se muterijina interesovanja pamte i na osnovu njih alju informacije o drugim proizvodima koji bi ih mogli interesovati. Efikasno dizajnirana stanica tako da joj se moe bre pristupiti nego drugim slinim stanicama. Ne oekuje se da e e-trgovina potpuno izbaciti trgovine na veliko, ali ovaj vid trgovine pokazuje stalni trend rasta. On-line kupovina je ostvarila promet od 2,4 milijardi dolara 1997, a 2002. oko 25 milijardi dolara. Najvee poveanje se oekuje u trgovini izmeu preduzea, tako da se predvia da e ova vrsta trgovine initi tri etvrtine e-trgovine. Osim toga, kompanije uspostavljaju on-line partnerstvo, u kome se podaci povezuju da bi se muterijama ponudile to bolje usluge. Na primer, stanica Priceline.com nudi muterijama mogunost da trae avionsku kartu i druge proizvode i usluge. Ovaj se zahtev onda prosleuje onim kompanijama koje te proizvode i usluge nude, a ule su u partnerstvo.

8. Mobilni InternetPo emu se razlikuje mobilni Internet? Mobilni Internet se odnosi na korisnike koji pristupaju Web-u preko ureaja dok su u pokretu, obino preko mobilnih telefona koji imaju WAP (Wireless Applications Protocol) ili i-Mode funkcionalnost (u pitanju su dva standarda za mobilni Internet), linih digitalnih pomonika (personal digital assistants - PDA), kakvi su Palm Pilots i prenosivi raunari povezani s Internetom preko mobilnog telefona, ili beinih informacionih ureaja (wireless information devices - WID), koji predstavljaju sve popularniju klasu ureaja koja kombinuje funkcionalnost PDA i telefona.

35

Treba uoiti da se termin mobilni Internet ne odnosi na pristup Internetu prenosivim raunarom preko beinog LAN-a, niti na neinternetske mobilne podatke, kao to su kratke telefonske poruke (SMS), ili jednostavni pejderi sa porukama od jednog reda.

Slika 5. Tri naina za povezivanje sa mobilnim Internetom U emu je izuzetnost mobilnog Interneta? Zato je on vaan i po emu se razlikuje od fiksnog Interneta? Postoje tri glavne razlike izmeu mobilnog i fiksnog Interneta: iri krug korisnika, manje standardne platforme i ogranienije mogunosti. iri krug korisnika Mobilni Internet ima potencijalno mnogo iri krug korisnika koji su se ve navikli na korienje ureaja. Malo podataka: krajem 2001. u svetu je bila otprilike 1 milijarda korisnika mobilnih telefona, dok je u istom trenutku bilo otprilike 500 miliona korisnika Interneta, od kojih je otprilike jedna polovina bila aktivna. Naravno, korisnik mobilnog telefona nee obavezno postati korisnik mobilnog Interneta, ali, ipak, brojke su zapanjujue. Brojke postaju jo zanimljivije, ako pokuamo da procenimo koliko korisnikih minuta je na raspolaganju preko razliitih ureaja. Cifre iz grafikona su samo procena, ali je ipak jasno da su ljudi vremenski mnogo vie vezani za mobilne telefone nego to provode vremena za raunarom koji povezan na Internet. Na grafikonu se vidi taka kada su paketne tehnologije, kao GPRS (General Purpose Radio System - protokol za kreiranje mrea sa paketnim prebacivanjem podataka zasnovanih na glasovnim GSM mreama) i PDC-P (Personal Data Cellular-Packet - proirenje japanskog PDC telefonskog standarda koji dozvoljava paketno prebacivanje) poele da preplavljuju trite najavljujui eru u kome su svi uvek ukljueni, to jest, im se telefon ukljui odmah je prikljuen i na Internet (za razliku od GSM (Global System for Mobile communication - preovlaujui standard za mobilnu telefoniju u svetu) scenarija, gde korisnik mora da namenski da izvri poziv da bi se povezao s Internetom). Tehnoloki izazov koji nosi iri krug korisnika potie iz injenice da je ureaj uvek s korisnikom, pri emu korisnik pripada najrazliitijim drutvenim slojevima. Prema

36

tome, ureaji i servisi moraju tako da budu dizajnirani da se lako koriste (da itanje prirunika nije neophodno), a servisi moraju uvek da budu dostupni.

Slika 6. Vreme koje korisnik provede on-line Manja standardizacija platformi Mnogi ljudi veruju da je jedan od razloga za izuzetni uspeh Interneta to to su entuzijasti, naunici i vojni strunjaci bili u stanju da izgrade robustan skup standarda koji su istinski odgovarali svima, pre nego to su velike komercijalne firme shvatile znaaj Interneta i ukljuile se u razvoj. Period stabilnosti, iza koga je usledilo otvaranje trita koje su mnoge velike kompanije iskoristile za iskoriavanje Interneta radi ostvarivanja velikog profita, je imao za posledicu njegov neverovatan rast. Mnoge velike kompanije su kasno shvatile znaaj fiksnog Interneta, pa su se stoga trudile da se to pre ukljue u izgradnju mobilnog Interneta, to je dovelo do suprotstavljenih standarda i pristupa. Kompanije kao to su Microsoft, IBM, Sun, Ericsson, Vodafone i Symbian imaju sopstvene nove proizvodne i servisne linije za mobilni Internet. Veina korisnika stonih raunara danas koriti web navigator koji razume HTML (i DHTML - dynamic HTML, Javascript i Javu), koristi HTTP (i HTTPS) preko TCP/IP

37

transportnog protokola, ima ekran koji moe da prikae stranice u boji sline rezolucije (VGA - Video Graphics Array - standard for PC video output), i moe da podri stranice proizvoljne veliine. S druge strane, mobilni svet sadri vie jezika za obeleavanje (cHTML, WML, HTML, J2ME, itd.), koristi vie sesionih protokola (WSP/WTP, HTTP, i-Mode) preko vie transportnih protokola (WAP, i-Mode), sa mnogo razliitih veliina ekrana, grafikih mogunosti, i razliitim memorijskim kapacitetima. Za prodavce mobilnih ureaja dodatni izazov predstavlja raznovrsnost mobilnih mrea, kao to su GSM 900/1800/1900 (Global System for Mobile communication), CDMA (Code Division Multiple Access), TDMA (Time Division Multiple Access), PDC (Personal Data Cellular), sa novijim tehnologijama kao to su PDC-P (Personal Data Cellular-Packet), GPRS (General Purpose Radio System), EDGE (Enhanced Data GSM Environment), CDMA2000 i W-CDMA (Wideband CDMA). Ako zamislimo svet sa 3 oblika ureaja (telefon, runi ureaj, ureaj sa tastaturom) 3 jezika obeleavanja 3 memorijska kapaciteta 3 sesijska nivoa 3 transportna nivoa 3 mobilne mree, dolazi se do broja od 729 razliitih kanala, pre nego to se uzmu u obzir zasebni ukusi korisnika (razliiti jezici, stilovi interakcije, itd.). Sve ovo predstavlja veliki problem za proizvoae koji bi u idealnom sluaju voleli da obezbede sve mobilne korisnike dajui svima, u idealnom sluaju, najbolju moguu uslugu, a ne uslugu na principu najveeg zajednikog imenioca, jer on ne moe da bude veliki. Ogranienost kanala injenica da su mobilni kanali, kakvi god da su manjih mogunosti od fiksnog Interneta, ini posebno izazovnim dizajniranje servisa. Tipina ogranienja su: sporija, manje pouzdana Internet veza, mnogo skromnije ulazne mogunosti (npr. tastature), manji ekrani na kojima slika nije tako jasna, manje memorije, i mnogo manja procesna snaga.

Ovo su glavni razlozi zato je mobilni Internet do sada bio razoaravajui za mnoge (izuzev u Japanu). Zanimljivo je da se primeti da mogunosti koje prua mobilni telefon nalikuju kunim raunarima koji su prethodili PC-u kod kojih su veliina memorije od 16KB i brzina procesora od 1MHz bile uobiajena stvar (u poreenju sa 512MB i 1GHz dananjeg standardnog PC-a). Napomena: Slike 1, 2, 3 i 4 preuzete su iz knjige Arnaud Dufour, Internet, Que sais-je ?, Presse Universitaire de France, 2000. Slike 5 i 6 su preuzete iz knjige Dave Aron & Jeffrey L. Sampler, Understanding IT A Managers Guide, Prentice Hall, 2003.

38