Klauzule GROUP BY i HAVING

Klauzula GROUP BY ima zadatak da omogući grupisanje vrsta u rezultujućoj tabeli na osnovu zajedničkih vrednosti. Time se povećava vrednost funkcija agregacije jer se u kombinaciji sa GROUP BY klauzulom mogu primenjivati na grupe vrsta, a ne samo na čitavu rezultujuću tabelu.

Potrebno je voditi računa, da ukoliko ne postoji GROUP BY klauzula, u SELECT klauzuli nije moguće kombinovati funkcije agregacije sa imenima kolona. U nastavku je dat SQL upit koji NE MOŽE DA SE IZVRŠI i koji će dovesti do POJAVE GREŠKE.

SELECT Radnik, SUM(Sati) AS UkupanBrojRadnihSatiFROM RADI_NA;

Ovaj upit je moguć samo uz upotrebu GROUP BY klauzule.U nastavku je dat pravilan SQL upit.

SELECT Radnik, SUM(Sati) AS UkupanBrojRadnihSatiFROM RADI_NAGROUP BY Radnik;

Klauzula GROUP BY zahteva od DBMS-a da izvrši sortiranje rezultujuće tabele prema specificiranim kolonama i izvrši grupisanje vrsta koje imaju iste vrednosti za specificirane kolone. Ukoliko su prisutne funkcije agregacije one će se primeniti na tako dobijene grupe. Tek uz prisustvo GROUP BY klauzule moguće je u SELECT klauzuli kombinovati imena kolona i funkcije agregacije.

Bitno je da napomenuti da se klauzula GROUP BY izvršava nakon klauzule WHERE odnosno da se grupisanje vrši tek nakon što su određene vrste koje treba da uđu u sastav rezultujuće tabele.

U nastavku je dat primer SQL upita koji za svaki sektor računa broj radnika koji rade u njemu. Za grupisanje radnika po broju sektora u kome radi iskorišćena je GROUP BY klauzula.

SELECT Sektor, COUNT(*) AS BrojRadnika FROM RADNIK GROUP BY Sektor;

Klauzulu GROUP BY je moguće primeniti istovremeno na veći broj kolona. Pri tome su kriterijumi za formiranje grupa zajedničke vrednosti u specificiranim kolonama. Prilikom formiranja grupa vodi se računa i o redosledu po kome su kolone za grupisanje navedene (kao da se formiraju grupe sa podgrupama u okviru njih). SELECT Sektor, Pol, AVG(Plata) AS ProsekPlata FROM RADNIK GROUP BY Sektor, Pol ORDER BY AVG(Plata);

VAŽNA NAPOMENA

Prilikom korišćenja klauzule GROUP BY, sve kolone koje su navedene u klauzuli SELECT, a na koje nije primenjena neka funkcija agregacije, MORAJU BITI NAVEDENE U GROUP BY KLAUZULI. U suprotnom SQL upit neće moći da se izvrši.

Klauzula HAVING omogućava filtriranje rezultata dobijenih korišćenjem GROUP BY klauzule.

HAVING je sličan WHERE klauzuli!

Modifikujmo sada prethodni upit tako da prikažemo podatke samo o sektorima koji imaju više od jednog radnika.

SELECT Sektor, COUNT(*) AS BrojRadnikaFROM RADNIK GROUP BY Sektor HAVING COUNT(*) > 1;

Klauzule GROUP BY i HAVING je moguće kombinovati sa WHERE klauzulom. Pri tome treba voditi računa o redosledu izvršavanja!

Redosled je sledeći:

SELECTFROMWHEREGROUP BYHAVINGORDER BY

Sledeći upit prikazuje sektore u kojima je broj radnika ženskog pola veći od 1.

SELECT Sektor, COUNT(*) AS BrojRadnicaFROM RADNIK WHERE Pol = 'Ž' GROUP BY Sektor HAVING COUNT(*) > 1;

Svi SQL upiti koje smo do sada razmatrali su koristili podatke iz samo jedne tabele! Često se javlja situacija da se tražena informacija nalazi u većem broju tabela. U takvim situacijama potrebno je izvršiti spajanje vrsta iz različitih tabela i generisanje rezultujuće tabele. Za pribavljanje podataka iz većeg broja tabela dovoljno je u klauzuli FROM navesti imena tabela iz kojih želimo da pribavimo podatke.

Spajanje tabela

Spajanje tabela

Da bi spajanje tabela bilo uspešno, osim u nekim specijalnim slučajevima, potrebno je da navedemo uslov spoja, odnosno da navedemo kolone na osnovu čijih vrednosti se vrši spajanje vrsta iz različitih tabela.

Spajanje tabela

Spajanje tabela se vrši tako što se najčešće uparuje strani ključ iz jedne tabele sa primarnim ključem koji referencira u drugoj tabeli.

Uslov spajanja može da se zada u okviru WHERE klauzule ili korišćenjem ključne reči JOIN u okviru FROM klauzule.

Spoj na jednakost (equi-join) obezbeđuje spajanje podataka iz dve ili više tabela na osnovu jednakosti odgovarajućih atributa, obično na osnovu primarnih i spoljnih ključeva.

Najjednostavniji slučaj navođenja spoja je kada se u WHERE klauzuli specificira uslov spoja po jednakosti.

Tipovi spajanja tabela

Tipovi spajanja tabela

Dekartov proizvod je slučaj kada u WHERE klauzuli ne postoji uslov spoja, a u FROM klauzuli je navedeno više tabela.

U tom slučaju nema spajanja vrsta po vrednosti nekog atributa, već se pravi kombinacija svake vrste iz jedne tabele sa svakom vrstom iz druge tabele (u slučaju Dekartovog proizvoda dve tabele).

Tipovi spajanja tabela

Spoljni spoj (outer-join) omogućava spajanje dve tabele po vrednosti nekog atributa, ali i uključivanje onih torki (vrsta) iz jedne ili druge tabele (ili iz obe), koje ne zadovoljavaju uslov jednakosti.

Spajanje tabela

Modifikovane tabele RADNIK i SEKTOR

Da bi bolje razumeli različite tipove spoja koristićemo tabele RADNIK i SEKTOR, ali u nešto jednostavnijem obliku. Pojednostavljene verzije tabela, RADNIK1 i SEKTOR1, su date u nastavku. Za svaki tip spoja daćemo oba oblika navođenja uslova spoja: i korišćenjem WHERE klauzule i korišćenjem ključne reči JOIN u klauzuli FROM.

Dekartov proizvod (cross-join)Dekartov proizvod dve tabele (A CROSS

JOIN B) se dobija tako što se svaka vrsta iz jedne tabele kombinuje sa svakom vrstom iz druge tabele.

Prilikom korišćenja Dekartovog proizvoda tabela treba voditi računa da sintaksa CROSS JOIN nije podržana od strane MS Access-a.

SELECT *

FROM SEKTOR1, RADNIK1;

iliSELECT *

FROM SEKTOR1 CROSS JOIN RADNIK1;

Dekartov proizvod (cross-join)

 

Unutrašnji spoj (inner-join)

Inner join predstavlja najčešće korišćeni tip spoja. Ovaj tip spoja, u osnovi, definiše presek vrsta iz tabela koje učestvuju u spoju.

Prilikom spajanja dve tabele (A INNER JOIN B) uzimaju se sve vrste iz tabele A i pronalazi im se odgovarajuća vrsta u tabeli B. Ukoliko vrsta iz tabele A nema odgovarajuću vrstu u tabeli B ne uključuje se u rezultat. Ukoliko vrsti iz tabele A odgovara više vrsta tabele B ona se u rezultatu ponavlja više puta (po jednom za svaku odgovarajuću vrstu u tabeli B).

Unutrašnji spoj (inner-join)Prilikom spajanja tabela treba voditi računa o

tome da kolone u različitim tabelama mogu imati ista imena. Potrebno je obezbediti mehanizam koji će DBMS-u precizno specificirati kolonu koju želite da referencirate.

U takvim situacijama se koristi sintaksa IME_TABELE.IME_KOLONE. U SQL upitima koji su dati u nastavku taj pristup je iskorišćen za kolone SEKTOR1.Broj i RADNIK1.Sektor mada nije bilo neophodno jer kolone imaju različita imena.

Isti pristup treba primeniti i za klauzulu SELECT ukoliko se javi sličan problem.

Unutrašnji spoj (inner-join)SELECT * FROM SEKTOR1, RADNIK1 WHERE SEKTOR1.Broj = RADNIK1.Sektor;

ili

SELECT * FROM SEKTOR1 INNER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Broj = RADNIK1.Sektor;

Levi spoljašnji spoj (left-outer join)

Left-outer join u osnovi predstavlja prošireni inner-join. Ovaj tip spoja, pored vrsta koje uključuje unutrašnji spoj, uključuje  i vrste iz tabele A (leve tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli B (desnoj tabeli). Kolone iz tabele B u ovom slučaju imaju vrednost NULL.

SELECT * FROM SEKTOR1 LEFT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Broj = RADNIK1.Sektor;

Desni spoljašnji spoj (right-outer join)

Right outer join funkcioniše kao i left outer join samo je sada uloga tabela promenjena. Desni spoljašnji spoj u rezultat uključuje vrste iz tabele B (desne tabele) koje nemaju odgovarajuću vrstu u tabeli A (levoj tabeli).

SELECT * FROM SEKTOR1 RIGHT OUTER JOIN RADNIK1 ON SEKTOR1.Broj = RADNIK1.Sektor;

Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join)

Full outer join predstavlja kombinaciju rezultata koje vraćaju left outer i right outer join. Poptpuni spoljašnji spoj sadrži vrste iz obe tabele (i iz A i iz B) koje nemaju odgovarajuće slogove u drugoj tabeli.

MS Access ne podržava FULL OUTER JOIN sintaksu koja je korišćena u narednom SQL upitu.

SELECT * FROM SEKTOR1 FULL OUTER JOIN RADNIK1ON SEKTOR1.Broj = RADNIK1.Sektor;

Primer1. U nastavku je dat SQL upit koji prikazuje imena sektora i broj radnika koji rade u njima. Obratite pažnju da je kod ovog upita iskorišćena mogućnost da se tabelama dodele pseudonimi.

SELECT S.Broj, S.Naziv, COUNT(*) AS BrojR FROM SEKTOR1 AS S, RADNIK1 AS R WHERE S.Broj=R.Sektor GROUP BY S.Broj, S.Naziv;

 

Primeri

Primer 2. Sledeći SQL upit za sve žene radnike određuje imena projekata na kojima su angažovane.

Obratite pažnju da WHERE klauzula pored uslova spoja može da sadrži i uslove kojima se selektuju vrste koje će ući u rezultujuću tabelu.

Takođe, obratite pažnju da sada podatke izvlačimo iz tri tabele: RADNIK, RADI_NA i PROJEKAT. Broj tabela iz kojih izvlačimo podatke nije ničim ograničen. Potrebno je voditi računa da spojevi između tabela budu definisani na odgovarajući način kako bi dobili željene podatke (RADI_NA.Radnik i RADNIK.MatBr, RADI_NA.Projekat i PROJEKAT.Broj). 

SELECT R.MatBr, R.Ime, R.Prezime, P.Naziv FROM RADNIK AS R, RADI_NA AS RN, PROJEKAT AS P WHERE R.MatBr = RN.Radnik AND RN.Projekat = P.Broj AND R.Pol = "Ž";

Primer 3. Naredni SQL upit za svaki sektor daje ukupan broj radnih sati koje radnici provode na projektima za koje je taj sektor zadužen.

SELECT S.Broj, S.Naziv, Sum(RN.Sati) AS SatiUkupnoFROM SEKTOR AS S, PROJEKAT AS P, RADI_NA AS RNWHERE S.Broj = P.Sektor AND P.Broj = RN.ProjekatGROUP BY S.Broj, S.Naziv;

ZADACI ZA VEŽBU

1. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora određuje broj projekata za koji je on zadužen.

2. Napisati SQL upit koji za svaki broj sektora računa prosečnu i maksimalnu platu radnika koji rade u tom sektoru.

3. Napisati SQL upit koji za svaki tip srodstva određuje broj članova porodice koji imaju taj tip srodstva.

4. Napisati SQL upit koji određuje brojeve sektora koji su zaduženi za dva i više projekta.

5. Napisati SQL upit koji određuje koliko radnika radi na projektu broj 2, a koliko na projektu broj 20.

6. Napisati SQL upit koji određuje koliko ukupno radnika radi na projektu broj 2 i 20.

7. Napisati SQL upit koji za svakog radnika prikazuje ime, prezime, pol i naziv sektora u kome radi.

8. Napisati SQL upit koji za svaki projekat prikazuje njegov broj, naziv i broj angažovanih radnika.

9. Modifikovati upit iz zadatka 8 tako da se prikazuju samo podaci o projektima koji imaju više od jednog angažovanog radnika.

10.Napisati SQL upit koji prikazuje imena i prezimena radnika koji imaju više od jednog člana porodice.

11. Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji rade u sektoru broj 4 i nemaju nijednog člana porodice.

12.Napisati SQL upit koji za svakog radnika određuje ime i prezime njegovog rukovodioca.

13.Napisati SQL upit koji određuje imena i prezimena radnika koji se nalaze na poziciji šef sektora.

14.Napisati SQL upit koji za svaki projekat određuje ime i prezime rukovodioca sektora koji je zadužen za taj projekat.