kg eko bilten 9

G o d i n a 1 B r o j 9 n o v e m b a r 2 0 1 0 .

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

У ГРАДУ КРАГУЈЕВЦУ

udru`enje gra|ana

ekolo{ki e-magazin

НОВЕМБАРИЗВЕШТАЈ ЗА

2010.

http://www.izjzkg.rs/

http://www.aarhuskg.rs/

http://www.kragujevac.rs/Grad_Kragujevac-1-1


http://www.aarhuskg.rs/

http://www.staklenozvono.rs


Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu novembar 2010. 2

ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ КОЈУ ДИСТРИБУИРА ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА, КРАГУЈЕВАЦ,за новембар 2010. године

ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕСА ЈАВНИХ ЧЕСАМА У КРАГУЈЕВЦУ, за новембар 2010. године

ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за новембар 2010. године

СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ОТПАДНЕ ВОДЕ

56

1418

9 АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦАу новембру 2010. године


Одржан округли сто о имплементацији Архуске конвенције

Демонтирани радиоактивни громобрани

Еко радионице Форума младих са инвалидитетом

Еколошке радионице о климатским променама чланова ЦЕООР-а

202122

272830

2524

Војвођанска искуства – мониторинг животне средине

Прво српско рециклажно двориште у Брзану

Завршена сезона озелењавања града

К р а г у ј е в а ц у

н о в е м б р уПочела садња дрвореда


Извeшта ј за

2010 .

Institut za javno zdravqe

Kragujevac




Контролу пијаће воде коју дистрибуира ЈКП “Водовод и канализација” на подручју града Крагујевца

врши Институт за јавно здравље у Крагујевцу редовно, измењеном динамиком на захтев корисника, ЈКП-а “Водовод и канализација”, Крагујевац, 5 пута месечно на 15 пунктова.

У току месеца новембра 2010. године је узето укупно по 64 узорка воде за пиће за хемијску и бактериолошку анализу.

У испитиваним узорцима овог месеца није регистрована ни хемијска ни микробиолошка неисправност, тј. вода за пиће је била исправна у свим узорцима.

ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ КОЈУ ДИСТРИБУИРА ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА,

КРАГУЈЕВАЦ, новембар 2010. године

Резултати испитивања хемијске и бактериолошке исправности воде за пиће у Крагујевцу за месец новембар 2010. године

М е р н о м е с т о

У к у п н о у з е т о у з о р а к а Н е и с п р а в н о Г л а в н и у з р о ц и

н е и с п р а в н о с т и

х е м и ј с к и б а к т е р и о л .х е м и ј с к и б а к т е р и о л .

х е м и ј с к и б а к т е р и о л .

б р о ј % б р о ј %

РезервоарКошутњак 4 4 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Резервоар Метино брдо 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Резервоар Р-14 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

РезервоарВелико брдо 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Резервоар Ћава 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

О.Ш. "М. Тодоровић" 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Млекара 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Клиничкицентар 5 5 0 0 . 0 0 1 0 . 0 0

Бресница 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Ердеч 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Дом здравља Станово 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

О.Ш. у Станову 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Ердоглија 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

О.Ш. “III крагујевачки батаљон” 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Обданиште "Полетарац" 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Нептун 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

У К У П Н О 6 4 6 4 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

6 Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu novembar 2010

К онтролу квалитета пијаће воде са јавних чесама на подручју града

Крагујевца врши Институт за јавно здравље у Крагујевцу редовно, 2 пута месечно у току зимског и 4 пута месечно у току летњег периода.

ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ СА ЈАВНИХ ЧЕСАМА У КРАГУЈЕВЦУ,

з a новембар 2 0 1 0 . г о д и н е с а т а б е л о м к ој а с а д р ж и п о д а т к е о р е з у л т а т и м а о с н о в н и х а н а л и з а о в и х в о д а

Мерно место

Укупно узето узорака Неисправно Главни узроци неисправности

хемија бактериол.

хемијски бактериолошки

хемијски бактериолошкиброј % број %

Шумарице 3 3 3 100.00 0 0.00 Ep

Дивостин 3 3 0 0.00 0 0.00

Грујина чесма 3 3 2 66.66 3 100.00 >Еp, нитрати Индикатори фекалног загађења

Петровац 3 3 3 100.00 3 100.00 Нитрати, > Еp Индикатори фекалног загађења

Бубањ 3 3 3 100.00 1 33.33 Нитрати, > Еp, појачана боја

Индикатори фекалног загађења

Капавац 3 3 0 0.00 3 100.00 Индикатори фекалног загађења

Кошутњак 3 3 3 100.00 3 100.00 Нитрати, > Еp, боја


Теферич 3 3 3 0.00 0 0.00 > Еp

Белошевац 3 3 3 100.00 3 100.00 Нитрати, > Еp Индикатори фекалног загађења

Ждраљица 3 3 0 0.00 3 100.00 Индикатори фекалног загађења

УКУПНО 30 30 20 66.66 19 63.33

У току месеца новембра 2010. године узето је укупно по 30 узорака пијаћих вода са јавних чесама за хемијску и бактериолошку анализу.

У посматраном периоду хемијска неисправност је регистрована у 20 испитиваних узорака (66.66%) због повишених вредности нитрата, боје и електропроводљивости. Бактериолошка неисправност је регистрована у 19 узорака (63.33%), а узрочници су бактерије индикатори фекалног загађења.

У току месеца новембра 2010. године комплетна исправност (и хемијска и бактериолошка), регистрована је само за једну јавну чесму на територији града Крагујевца – Дивостин.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu novembar 2010 7

Мерно место

Укупно узето узорака Неисправно Главни узроци неисправности

хемија бактериол.

хемијски бактериолошки

хемијски бактериолошкиброј % број %

Шумарице 3 3 3 100.00 0 0.00 Ep

Дивостин 3 3 0 0.00 0 0.00

Грујина чесма 3 3 2 66.66 3 100.00 >Еp, нитрати Индикатори фекалног загађења

Петровац 3 3 3 100.00 3 100.00 Нитрати, > Еp Индикатори фекалног загађења

Бубањ 3 3 3 100.00 1 33.33 Нитрати, > Еp, појачана боја


Капавац 3 3 0 0.00 3 100.00 Индикатори фекалног загађења

Кошутњак 3 3 3 100.00 3 100.00 Нитрати, > Еp, боја


Теферич 3 3 3 0.00 0 0.00 > Еp

Белошевац 3 3 3 100.00 3 100.00 Нитрати, > Еp Индикатори фекалног загађења

Ждраљица 3 3 0 0.00 3 100.00 Индикатори фекалног загађења

УКУПНО 30 30 20 66.66 19 63.33

Резултати испитивања хемијске и бактериолошке исправности воде за пиће са јавних чесама у Крагујевцу за месец новембар 2010. године


АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦАу новембру 2010. године

У


СУМПОР ДИОКСИД

У току овог месеца, 24 часовне вредности сумпор диоксида нису биле изнад законом дозвољених ГВИ 125 μg/m3. Максимална измерена вредност била је 17 μg/m3 25.11.2010. и измерена је на мерном месту насеље Аеродром, школа “Мирко Јовановић”.

АЗОТ ДИОКСИД

У току оваог месеца, 24 часовне вредности азот диоксида (мерено на пет мерних места) нису биле изнад дозвољених ГВИ 85 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 63 μg/m3 од 02.11.2010. на мерном месту Пивара, док је граница толеранције 40 μg/m3.

ЧАЂ

У току овог месеца, 24 часовне вредности чађи нису биле изнад законом дозвољених ГВИ 50 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 46 μg/m3 од 16.11.2010. на мерном месту индустријска зона «Чистоћа», док је граница толеранције 25 μg/m3.

СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ВАЗДУХА

Локалне мерне станице за имисиона

мерења(24 h мерења)

СРЕДЊА МЕСЕЧНАВРЕДНОСТ

МАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ

БРОЈ ДАНА ИЗНАД ГВИ

SO2μg/m3

Чађμg/m3

NO2μg/m3

SO2μg/m3

Чађμg/m3

NO2μg/m3

SO2μg/m3

Чађμg/m3

NO2μg/m3

Чистоћа 3 25 27 10 46 59

Илићево - обданиште 3 18 27 12 34 38

Институт за јавно здравље 4 11 27 10 24 45

О.Ш. «Мирко Јовановић» 6 16 22 17 39 39

Пивара – парк 4 23 42 9 44 63

Резултати испитивања концентрација SO2, чађи, NO2(основне загађујуће материје) на подручју града Крагујевца у току новембра 2010. године

* Г В И ( г р а н и ч н а в р е д н о с т и м и с и ј е )

Г В Из а S O 2 з а 2 4 ч а с а 1 2 5 μ g / m 3

з а S O 2 з а г о д и н у д а н а 5 0 μ g / m 3

з а ч а ђ з а 2 4 ч а с а , о д н . з а г о д и н у д а н а 5 0 μ g / m 3

з а N O 2 з а 2 4 ч а с а 8 5 μ g / m 3

* Г В И ( г р а н и ч н а в р е д н о с т и м и с и ј е )

Г В Из а S O 2 з а 2 4 ч а с а 1 2 5 μ g / m 3

з а S O 2 з а г о д и н у д а н а 5 0 μ g / m 3

з а ч а ђ з а 2 4 ч а с а , о д н . з а г о д и н у д а н а 5 0 μ g / m 3

з а N O 2 з а 2 4 ч а с а 8 5 μ g / m 3

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu novembar 2010. 1 0

УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ

Резултати испитивања концентрација укупних таложних материја на подручју града Крагујевца у току новембра 2010. године (локалне мерне станице за имисиона мерења, 24h мерења)

М Д К з а у к у п н е т а л о ж н е м а т е р и ј е 4 5 0 m g / m 2 / д а н

МЕРНО МЕСТО УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ Растворне материје Нерастворне

материје

Мерна јединица mg/m2/дан g/m2/дан g/m2/дан

Ул. Саве Ковачевића 434,53 168,25 266,27

Солитер “Y” 170,34 89,81 80,53

Железн. станица “Диорк” 433,47 123,00 310,47

Хитна помоћ 195,50 89,48 106,02

О.Ш. “Мирко Јовановић” 204,32 114,70 89,62

О.Ш. “Вук Караџић” 131,94 83,95 47,99

Илићево - дечије обданиште 468,37 277,88 190,49

Станово - Циглана 280,78 130,43 150,36

О.Ш.”III Крагујевачки батаљон” 225,49 95,61 129,88

Пивара код парка 285,61 156,67 128,93

Чистоћа Илићево 332,16 200,93 131,24

О.Ш. “Милутин и Драгиња Тодоровић” 474,63 184,49 290,14

УКУПНО 3637,14 1715,19 1921,95

Средња вредност 303,09 142,93 160,16


ТЕШКИ МЕТАЛИ

Концентрације тешких метала (олова, цинка и кадмијума) из седиментатора мерене су на четири мерна места и нису биле у новембру изнад ГВИ вредности.

ЛОКАЦИЈА ОЛОВО КАДМИЈУМ ЦИНК

ГВИ 250 μg/m2/дан 5 μg/m2/дан 400 μg/m2/дан

Ул. Саве Ковачевића <1,00 <0,10 <1,00

Железничка станица «Диорк» <1,00 <0,10 2,41

Пивара код парка <1,00 <0,10 <1,00

Станово Циглана <1,00 <0,10 <1,00

УКУПНО <1,00 0,16 2,87

Средња вредност <1,00 <0,10 <1,00

ТЕШКИ МЕТАЛИ у суспендованим честицама

Концентрације тешких метала (олова, цинка, кадмијума) у суспендованим честицама у новембру 2010. године, мерене су на четири мерна места на раскрсницама у трајању од седам дана месечно. Измерене концентрације праћених тешких метала биле су испод GVI на праћеним локацијама.

ОЛОВО КАДМИЈУМ ЦИНК

GVI 1 μg/m3 0.01 μg/m3

ЛОКАЦИЈАСредња месечна вредност

Макс.вредност

Број дана изнад ГВИ

Средња месечна вредност



Средња месечна вредност



Институт за јавно здравље <0,03 <0,03 <0,003 <0,003 0,052 0,065

Аутобуска станица <0,03 <0,03 <0,003 <0,003 0,318 0,368

Средња медицинска школа 0,05 0,08 <0,003 <0,003 0,044 0,057

Мала вага 0,05 0,07 <0,003 <0,003 0,344 0,375

Тешки метали у суспендованим честицама, за месец новембар 2010. године

Резултати испитивања концентрација тешких метала из седиментатора на испитиваним локацијама за град Крагујевац у току новембра 2010. године


ФОРМАЛДЕХИД БЕНЗЕН АЗОТДИОКСИД ЧАЂ

ГВИ 100 μg/m3 5 μg/m3 85 μg/m3 50 μg/m3

ЛОКАЦИЈА

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бр.

дана

изн

ад Г

ВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Институт за јавно здравље 4,6 7,1 0,62 1,22 27 38 18 34

Аутобуска станица 3,9 6,5 32 58 46 48

Средња медицинска школа 4,9 5,7 61 66 50 57 3

Мала вага5,7 12,8 31 41 88 101 7

ФОРМАЛДЕХИД, АЗОТ ДИОКСИД, ЧАЂ, ОЛОВО И БЕНЗЕН – имисиона мерења пореклом из саобраћаја

У новембру 2010. године на раскрсницама: у центру, код медицинске школе, на малој ваги и код аутобуске станице мерене су концентрације горе наведених аерополутанаса.

1. Концентрација бензена била је у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за бензен је 8 μg/m3, граница толеранције 3, а измерене су вредности до од 0.46 μg/m3 (13.11.2010.) на мерном месту центар града, Институт за јавно здравље.

2. Концентрације формалдехида биле су у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за формалдехид је 100 μg/m3, а измерене су вредности до 6.5 μg/m3 (15.11.2010.) на мерном месту аутобуска станица.

3. Концентрације чађи нису биле у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за чађ је 50 μg/m3, а измерене су вредности до 101 μg/m3 (01.11.2010.) на мерном месту раскрсница Мала вага. На овом мерном месту било је у новембру укупно 7 дана са вредностима изнад GVI, док је на мерном месту средња медицинска школа у новембру било 3 дана са вредностима које су биле изнад GVI.

4. Концентрације азот диоксида на раскрсницама (четири мерна места) нису биле у оквиру законских норми на свим мерним местима. Дозвољена гранична вредност имисије за азот диоксид је 85 μg/m3, а измерена је максимална вредност на мерном месту медицинска школа од 66 μg/m3 (09.11.2010.).

Имисија органских и неорганских материја пореклом од саобраћаја за месец новембар 2010. године


ФОРМАЛДЕХИД БЕНЗЕН АЗОТДИОКСИД ЧАЂ

ГВИ 100 μg/m3 5 μg/m3 85 μg/m3 50 μg/m3

ЛОКАЦИЈА

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бр.

дана

изн

ад Г

ВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Институт за јавно здравље 4,6 7,1 0,62 1,22 27 38 18 34

Аутобуска станица 3,9 6,5 32 58 46 48

Средња медицинска школа 4,9 5,7 61 66 50 57 3

Мала вага5,7 12,8 31 41 88 101 7

ЗАКЉУЧАК

У новембру 2010. године у Крагујевцу није регистровано оптерећење ваздуха посматраним полутансима појединачно у односу на дозвољене вредности. Посматрано према мерним локацијама раскрсница на Малој ваги и код средње медицинске школе су биле по питању квалитета ваздуха најоптерећеније локације, превасходно због саобраћаја, што се верификовало измереним вредностима за азотове оксиде и чађ које су биле изнад граница толеранције.

На локацијама Илићево, код обданишта и код школе “Милутин и Драгиња Тодоровић” измерене су нешто више вредности укупних таложних материја.

КРАТКОРОЧНЕ МЕРЕ

Редовно прање и чишћење улица и тротоара у урбаном делу града, посебно део града око аутобуске станице и самом центру (влажно прање).

ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ

Смањивати број индивидуалних ложишта на чврста горива (дрво, угаљ), рад енергана система централног даљинског грејања изменити; наставити увођење гасификације. Озелењавање јавних површина (стварањем мини паркова). Смањити фреквентност саобраћаја у градском језгру тако што ће се забранити саобраћај за тешке камионе.


ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за месец новембар 2010. године

М ерење и елаборирање нивоа комуналне буке у новембру 2010. године спроведено је у Крагујевцу дана 29. и 30.11.2010. године на задатом мерном месту, одређивањем еквивалентног нивоа буке за дан и ноћ.

Мерење буке у животној средини извршено је у складу са следећим прописима: Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини («Сл. гласник РС», бр. 54/92), Мерење буке у животној средини JUS U.Ј6.090. 1992, Акустичко зонирање простора SRPS U.Ј.6 205 2007, Закон о заштити од буке у животној средини («Сл. гласник РС», бр. 36/09).

М и к р о к л и м а т с к а м е р е њ а Д н е в н е м е р н е с е р и ј е Н о ћ н е м е р н е с е р и ј е

В р е м е м е р е њ а 08 - 10 h 13 – 15 h 18 – 20 h 23 – 01 h 04 – 06 h

Б р з и н а в е т р а ( m / s ) 0 0 0 0 0

Т е м п е р а т у р а ( C ) 13 17 9 10 8

Р е л а т и в н а в л а ж н о с т % 74 55 67 82 94

А т м о с ф е р с к и п р и т и с а к ( m b a r ) 999 998 998 999 999

Метеоролошки подaци за месец новембар 2010. године

Метеоролошки услови током мерења

У мерним интервалима углавном на свим локацијама временске прилике нису могле да угрозе веродостојност мерења.


Методологија

Одређивање вредности дневног и ноћног нивоа комуналне буке вршено је према прописаној методологији.

Мерење нивоа буке вршено је прецизним импулсним мерачем нивоа звука NORSONIC тип NOR 118. За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет.

Пре одређивања нивоа комуналне буке, одређивани су микроклиматски услови, који су од значаја за меродавност резултата: температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, ваздушни притисак и брзина ветра добијени су од локалне хидрометеоролошке станице, која је у саставу Републичког хидрометеоролошког завода

Мерење буке у комуналној средини извршено је на висини од 1,2m до 1,5m од површине терена, на удаљености најмање 3,5m од зидова објеката. Мерење буке којој су изложене зграде у насељима вршено је на 1 до 2m од фасаде.

Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и тешких моторних возила.

РЕЗУЛТАТИЛокација Опис локација Опис потенцијалних извора

буке

1 . Багремар, тржни центар ДИС

Мерно место се налази на травнатој површини у правцу тржног центра. Стамбено пословна зона

Грађевински радови

2 . “Плаза”Мерно место је испред куће бр. 11 у правцу раскрснице. Зона поред главних саобраћајница

Буку праве аутомобили

3 . Стари мост Мерно место је простор за пешаке у правцу центра града Буку праве аутомобили

4 . Трг “Код крста” Мерно место је травната површина у правцу кафеа “Перон” у правцу крста

Буку праве аутомобили и музика из објеката за уличну продају

5 . О.Ш. “Светозар Марковић”

Мерно место је на платоу испред школе, у правцу стамбених зграда Буку праве аутомобили и деца

6 . Главна аутобуска станица

Мерно место је паркинг простор испред станице, у правцу уливе Браће Пољаковић

Буку праве аутомобили и аутобуси


Приказ мерења комуналне буке у три дневна и два ноћна интервала

М Е Р Н А М Е С ТА

Дневне мерне серије Ноћне мерне серије

08-10 h 13-15 h 18-20 hНајвиши дневни

дозвољени нивои

23-01 h 04-06 hНајвиши

ноћни дозвољени

нивои

1. Багремар, тржни центар ДИС 55 55 52 55 49 36 45

2. "Плаза" 69 64 71 65 63 60 55

3. Стари мост 70 65 68 65 64 54 55

4. Трг "Код крста" 59 58 60 65 53 53 55

5. О.Ш. "Светозар Марковић" 51 52 47 55 45 37 45

6. Главна аутобуска станица 53 58 54 65 46 42 55

КРИТЕРИЈУМИ ДОЗВОЉЕНИХ НИВОА БУКЕ

Критеријуми дозвољених нивоа буке могу се сагледавати са два аспекта:А) Као дозвољени ниво буке у dВ (А), сагледавајући средину у којој човек борави (за извор буке

изван зграда) дању 40 dВ, ноћу 35 dВТумачење према Службеном гласнику Републике Србије 54/92, Закон о заштити од буке у животној

средини (“Сл. Гласник РС”, бр. 36/2009) и према JUS U.J6. 090 1992Б) Као највиши дозвољени ниво спољашње буке Leq у dВ(А)

ЗАКЉУЧАК

У зони индивидуалног становања мерна места број 1 и 6 измерена су мања прекорачења нивоа буке ноћу на мерном месту бр. 1.

У зони градског центра, поред великих раскрсница...на мерним местима 4 и 6 нису измерена су прекорачења нивоа буке дању, а ни ноћу. На мерним местима 2 и 3 измерена су умерена прекорачења нивоа буке и дању и ноћу.

Пргкорачење еквивалентног иивоа буке у Крагујевцу на посматраним локацијама овог месеца билоје током дана до 6 dB (А), а током ноћи до 8 dB(А).

Локација где је измерен највиши ниво буке у новембру 2010. године, од 71 dB мерно место 2, “Плаза”.

У новембру 2010. године најнижи ноћни ниво буке од 36 dB је измерен на мерном месту број 1, код тржног центра ДИС.

У односу на дозвољене нивое буке за дан и ноћ, сагледавајући средину у којој човек борави (за изворе буке изван зграда), ноћни термини мерења у Крагујевцу имали су просечно измерени ниво буке од 50 dB, што је 43 % више од дозвољеног, а дневни су имали просечно измерени ниво буке од 59 dB, што је 47 % еише од дозвољеног (тумачење под А).


Мерно место РЕЗУЛТАТИ МЕРЕЊА

Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, школе, културно-историјски локалитети, велики паркови дању 50 dВ, ноћу 40 dB

НамеНа простора: Чисто стамбеНо подруЧје дању 55 dB, Ноћу 45 dВ

1

Измерена бука, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 52 до 55 dB, ноћни од 36 до 49 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 19 / 0 тешких. Измерене дневне врдености НЕ ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне не прелазе у односу на посматрану зону мерења.

НамеНа простора: подруЧја за одмор и рекреацију, болНиЧке зоНе и опораВилишта, школе, културНо-историјски локалитети, Велики паркоВи дању 50 dВ, Ноћу 40 dB

2

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада прменљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 64 до 71 dB, ноћни од 60 до 63 dB. Еквивалентни ои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 983 / 185 тешких. Измерене дневне вредности ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне прелазе у односу на посматрану зону мерења.

3

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 65 до 70 dB, ноћни од 54 до 64 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 1139 / 178 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне прелазе у односу на посматрану зону мерења.

4

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 58 до 60 dB, а ноћни до 53 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 109 / 5 тешких. Измерене дневне врдености не прелазе граничну вредност буке у животној средини, а ни ноћне не прелазе у односу на посматрану зону мерења.

НамеНа простора: Чисто стамбеНо подруЧје дању 55 dB, Ноћу 45 dВ

5

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни ниво буке од 47 dB до 52 dB, ноћни од 37 до 45 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 15 / 3 тешких. Измерене дневне врдености не прелазе граничну вредност буке у животној средини, а ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.

НамеНа простора: подруЧја за одмор и рекреацију, болНиЧке зоНе и опораВилишта, школе, културНо-историјски локалитети, Велики паркоВи дању 50 dВ, Ноћу 40 dB

6

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 53 до 58 dB, ноћни од 42 до 46 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 113 / 20 тешких. Измерене дневне врдености не прелазе граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне не прелазе у односу на посматрану зону мерења.

Тумачење меродавног нивоа спољне буке L Аeq, у dBА према стандарду SRPS ISO 1996 -1 Део 1: Основне величине и поступци SRPS ISO 1996 -2 Акустика – опис и и мерење буке животне средине – Део 2: Прикупљање података у вези са неменом земљишта.

Датим стандардима утврђује се начин акустичког зонирања простора према намени.


СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ОТПАДНЕ ВОДЕ

На основу резултата добијених испитивањем физичко – хемијских и микробиолошких карактеристика узорака отпадних вода ПИК “ТАКОВО” ПЕЧУРКАРА ВРАЋЕВШНИЦА, узоркованих 18.11.2010. године (лаб.број ОВ 306 – ОВ 307) можемо рећи следеће:

ОВ 306: отпадна вода из баре ни по једном од посматраних параметара нису показивале знаке значајнијег оптерећења, и вода по својим карактеристикама припада водама IV класе

У погледу микробиолошких карактеристика добијени резултати указују на присуство индикатора фекалног загађења ниског степена.

ОВ 307: вода реке Груже (испод места улива отпадних вода) приликом овог узорковања по већини посматраних параметара нису показивале знаке значајнијег оптерећења, осим у погледу садржаја органских материја (изражено кроз утрошак К – перманганата, хемијску и биолошку потрошњу кисеоника) и вода по својим карактеристикама припада водама IV класе.

У погледу микробиолошких карактеристика добијени резултати указују на присуство индикатора фекалног загађења ниског степена.

Мишљење о утицају отпадних вода на реку Гружу хије могло да се да, јер није узет узорак речне воде изнад места улива отпадних , па није могло да се ради поређење.

Наведено мишљење дато је у односу на Закон о водама (“Сл. гласник РС”, бр. 30/10), Правилника о опасним материјама у водама (“Сл. гласник РС”, бр. 31/82), Правилник о начину и минималном броју испитивања квалитета отпадних вода (“Сл. гласник РС”, бр. 47/83 и 13/84) и друге законске одредбе из ове области.

2 0 Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu novembar 2010

НО

ВЕ

МБ

АР

у

Кр

аг

ује

вц

у

9. новембар

Почела садња дрвореда

Г рад Крагујевац је из средстава буџетског фонда за заштиту животне средине издвојио 1,9 милиона динара

за набавку 750 садница којим ће бити обновљени дрвореди у граду дуж новоизграђених улица у Крагујевцу - Саве Ковачевића, Петровачка магистрала, Горњемилановачка, улица Слободе, Милована Гушића, Београдској и Милована Влајића-Шуке као и у двориштима десет основних школа. Радове изводи ЈКП “Зеленило“ а комплетан посао требало би да буде завршен до краја недеље. Садња дрвећа данас је обављена у Авалској улици где је посађен пирамидални храст док су у осталим улицама посађен брест, копривић, лириодендрон, јасен.

Срђан Матовић, члан Градског већа за заштиту животне средине и одрживи развој истакао је да ће после дужег низа година, у Крагујевцу бити посађени дрвореди. Намера је, да се у складу са циљевима које дефинише Локални еколошки акциони план, повећа број зелених површина који је још увек недовољан.

- Важно је да наши суграђани знају да су ове саднице купљене из средстава која они издвајају кроз плаћање еколошке таксе по метру квадратном стамбеног простора. У плану је да и наредних година у Крагујевцу посадимо што више зеленила које је украс и плућа града - истакао је Матовић.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu novembar 2010 2 1

У просторијама Архус центра Крагујевац данас је одржан Округли сто на тему

“Предлог Првог Националног извештаја о имплементацији Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине“. Округли сто је део јавне расправе о радној верзији Првог националног извештаја о имплементацији Архуске конвенције чију израду је покренуло Министарство животне средине и просторног планирања у складу са обавезама које Република Србија има као чланица Конвенције.

9. новембар

Уз подршку Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Србији округли столови су се одржали још у Суботици, Бору, Врању, Београду и данас у Крагујевцу. Овим округлим столом се заокружује питање које је било тема одржаних сусрета а тиче се националних извештаја имплементације Архуске конвенције у Србији - истакла је Тина Јањатовић, саветник у Министарству животне средине и просторног планирања.

У првом националном извештају као један од најважнијих активности у Србији током ове године је формирање првог Архус центра управо овде, у Крагујевцу - истакао је Срђан Матовић, члан Градског већа за животну средину, одрживи развој и сарадњу са удружењима. Крагујевац је један од 29 градова југоисточне Европе који има овај центар, а важност центра је управо у пружању информација о животној средини у нашем граду и наравно развијање сегмента учешћа грађана у доношењу одлука везаних за животну средину - додао је Матовић том приликом.

Једно од питања којим се бави Архуска конвенција је и доступност информација. Грађани Крагујевца ће конституисањем Савета за заштиту животне средине града Крагујевца, путем представника тог Савета који ће присуствовати седницама Скупштине града бити у могућности да утичу на доношење одлука које се тичу заштите животне средине.

Према речима представника Министарства, Тине Јањатовић, 30 дана након постављања извештаја на званични сајт Министартсва животне средине и просторног планирања, где ће заинтересовани грађани моћи да коментаришу извештај и након усвајања извештаја решењем од стране Владе, Национални извештај ће до 10. децембра ове године бити послат у Женеву.

Одржан округли сто о имплементацији Архуске конвенције


У оквиру реализације пројекта Центра за еколошко образовање и одрживи развој, који

има за циљ подизање свести код ученика основних и средњих школа, када је реч о климатским променама и енергетској ефикасности, од 9 до 13. новембра одржава се десет еколошких радионица у којима учествује 180 ученика из 15 крагујевачких основних школа. То је део обуке вршњачке едукације ученика који учествују у раду Центра. Носилац пројекта је Удружење грађана Стаклено звоно, а партнери су Град Крагујевац и Политехничка школа. Пројекат је финансијски подржала амбасада Репулике Финске.

Еколошке радионице на тему климатских промена организоване су за ученике од петог до осмог, као и од првог до четвртог разреда. У оквиру ових радионица основци су могли да чују презентације везане за климатске промене које су припремили ученици средњих школа, иначе чланови Центра за еколошко образовање и одрживи развој – истакао је Милан Габарић руководилац Центра. На крају радионица њихов задатак биће да нацртају еколошки плакат са поруком како они сами могу да помогну у решавању климатских промена. Најбољим полазницима еколошких радионица, за оригинално идејно решење еколошког плаката, у понедељак 15. новембра, додељена су признања.

Кроз еколошке радионице прошло је пуно ученика, а ми смо издвојили неке који су написали најбоље еколошке поруке и поделићемо им признања. Ово је – према речима Милана Габарића руководиоца Центра, крај прве фазе пројекта посвећеног проучавању проблема климатских промена а чији је слоган ЗНАЊЕМ ЗА ПЛАНЕТУ. Наредни циклус који је посвећен енергетској ефикасности трајаће шест месеци.Почетак истраживачког рада ученика Центра посвећен је проблематици климатских промена, са којом су кроз семинар могли да се упознају.

9.-15. новембар

Еколошке радионице о климатским променама чланова ЦЕООР-а


Главни циљ овог пројекта је еколошко образовање деце од предшколског узраста до ученика средњих школа, као и еколошко информисање ученика и грађана Крагујевца. Чланови Центра имали су прилике да се кроз семинар о климатским променама који је одржала Даница Спасова из Републичког хидрометеоролошког завода Србије, упознају са суштином овог проблема као и да стекну практично знање о контроли климатских промена. Тако је и настао приручник о КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА, који ће моћи да користе ученици нижих и виших разреда као и средњошколци. У њему могу да сазнају нешто више о природним променама климе, Миланковићевој астрономској теорији климе, утицају човека на климатске промене, активностима на заштити климе, утицају климатских промена, шта је то Кјото протокол...

- Очекујемо да ћемо ове зиме по први пут у Крагујевцу имати еколошки зимски камп за наше суграђане- каже Срђан Матовић члан Градског већа за животну средину, Трудићемо се да у наредном периоду буде што више активности везаних за еколошко образовање.

Најављен је и Фестивал еколошког образовања у Крагујевцу, који ће бити одржан током јануара, а овог пута имаће национални карактер.


Демонтирани радиоактивни громобрани

17. новембар

Н а територији града Крагујевца, са кровова три стамбене зграде у Атинској улици број

83, 93, 101 данас су уклоњени радиоактивни громобрани чије демонтирање је, на основу Закона о заштити од јонизујућих зрачења, било неопходно.

На основу усвојеног Програма буџетског фонда за заштиту животне средине града Крагујевца, Служба за заштиту животне средине финансира израду пројеката за постављање нове громобранске инсталације на поменутим зградама, демонтажу постојећих радиоактивних громобрана и постављење нових - рекао је данас Срђан Матовић, члан Градског већа за заштиту животне средине и сарадњу са удружењима.

Послове демонтаже радиоактивних громобрана извршила је стручна екипа Института за нуклеарне науке “Винча“, а одлагање радиоактивних извора извршило је ЈП “Нуклеарни објекти Србије“ након чега су инсталирани нови громобрани. Замена за радиоактивне громобране су громобрани са раним стартовањем који се постављају на постојећу инсталацију, а век трајања нових громобрана је од 25 до 50 година - истакао је Душко Кошутић, стручни саветник Института за нуклеарне науке “Винча“.

Према речима стручног саветника Кошутића ови громобрани су радиоактивни извор. Осамдесетих година на територији Републике Србије постављено је око 3 хиљаде радиоактивних громобрана, а данас је остало да се демонтира још око 700, док је крајњи рок за њихово уклањање био крај 1996.године.

За овај пројекат по одлуци Градског већа из буџетског фонда за заштиту животне средине града Крагујевца издвојено је око милион динара. Према речима др Матовића поред ова три громобрана, на територији града Крагујевца у МЗ Багремар налази се је још један радиоактивни громобан и његово демонтирање планира се почетком следеће године.


Еко радионице Форума младих са инвалидитетом

У оквиру пројекта Еко инклузив чији је носилац организација Форум младих са инвалидитетом,

а партнери Биро за друштвена истраживања, имплементирана је још једна Еко радионица у Крагујевцу. Након ове планира се 23. новембра у Новом Саду и на крају 24. новембра у Београду, што ће уједно представљати и последњу еко радионицу планирану у оквиру овог пројекта, који се одвија уз помоћ самосталних стручних сарадника са Факултета за примењену екологију Универзитета Сингидунум.


Овај пројекат има за циљ да директно допринесе имплементацији Европске уније и националних политика у областима заштите животне средине и социјалне инклузије, кроз креирање и имплементацију едукативних и других механизама који ће подићи свест и побољшати знања како појединаца, тако и читавог друштва из области заштите животне средине.

- По први пут ће се у Србији овим пројектом повезати две теме, које су неповезиве, а то су екологија и инклузија и зато је једна од основних идеја да се споје организације које се баве екологијом и оне које се баве питањем инклузије и особама са инвалидитетом у једну заједничку причу – истакао је Синиша Ђурић, сарадник Форума младих са инвалидитетом. У оквиру овог едукативног пројекта одржано је четири радионица у Ужицу, Неготину, Нишу и сада у Крагујевцу, остаје још Нови Сад и Београд, након чега – према речима Ђурића све огранизације које су прошле кроз ове програме, имаће прилике да се окупе у оквиру еко платформе, и да ће кроз ту мрежу настати неки заједнички пројекти.


Форум младих са инвалидитетом планира да споји организације које иначе не сарађују заједно, и тако отворе причу о животној средини и инклузији, као и да укажу људима на значај животне средине и њене економске факторе како би то приближили особама са инвалидитетом.

Свака радионица се завршава писањем пројекта, конкретно у Неготину су предложени озбиљни планови око прављења рециклажног центра, у Ужицу пројекти везани за еко туризам и жена на селу везаним за животну средину и све то повезују у један пројекат. Идеје долазе од самих група, а она која буде најбоља ми из Форума – истиче Ђурић, помоћи ћемо да их аплицирају код неких донатора за средства, али очекујемо да ће се и Минстарство животне средине укључити у све то.

Пројекат има компоненту која се фокусира посебно на представнике маргиналних група што представља додатну вредност са циљем да се изазове вишеструки ефекат, пре свега да учесници овладају кључним механизмом за развој партнерства, како са јавним, тако и са бизнис сектором. Његов циљ је упошљавање особа из маргинализованих група у функцију решавања проблема у области животне средине.

На Еко радионици Форума младих са инвалидитетом у Крагујевцу, учествовале су организације које се баве животном средином, маргинализованим групама, ромске организације и Канцеларија за младе. Радионицу у Крагујевцу водио је мр Слободан Спасић, који је такође координатор Центра за каријерно вођење студената на Факултету за примењену екологију Футура.Крајем новембра очекује се завршетак Еко радионица, након чега следи еко платформа и писање заједничког пројекта


Војвођанска искуства – мониторинг животне средине

У циљу размене искустава у области заштите животне средине

и успостављања сарадње, представници Секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој АП Војводине и Покрајинског завода за заштиту природе, данас су се сусрели са Срђаном Матовићем, чланом Градског већа за заштиту животне средине и одрживи развој. На пријему у згради Града, гостима из Војводине представљене су активности Службе за заштиту животне средине града Крагујевца и Локални еколошки акциони план, а било је речи и о заједничком конкурисању за средства из ИПА фондова. Гости из Војводине, представили су своје активности колегама из Крагујевца у сали Природно-математичког факултета.


- Колегама из Крагујевца представићемо наше искуство везано за мониторинг животне средине у Војводини, праћење квалитета воде, земље, ваздуха и биолошке разноврсности, а причаћемо и о нашим решењима везаним за регионални концепт управљања отпадом и формирању регионалних депонија. Представићемо и наша искуства из пројекта за чисте и зеленије школе који се тиче едукације младих - рекао је др Слободан Пузовић, покрајински секретар за заштиту животне средине и одрживи развој.

Иначе, ова посета уприличена је у оквиру пројекта “Крагујевачка еколошка јесен“ коју реализује удружење “Еко Нец“ из Крагујевца са циљем да кроз размену искустава и контакте са институцијама које се баве заштитом животне средине размене искуства и формирају нова и одржива партнерства.


Прво српско рециклажно двориште у Брзану

19 новембар

У оквиру акције ‘’Очистимо Србију’’ министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић, посетио је новоизграђено рециклажно двориште у Брзану. Изградња рециклажних дворишта један је од

најзначајнијих пројеката у оквиру акције Очистимо Србију, која се води у циљу унапређења система управљања отпадом у Србији, а план је да се следеће године отвори тридесетак оваквих дворишта.

- План је да се следеће године у оквиру акције Очистимо Србију отвори тридесетак оваквих рециклажних дворишта, у којима ће се директно запослити хиљаду људи, а индиректно од пет до седам хиљада. У готово сто градова у Србији данас се организује сепарација отпада, али она још увек није на оном нивоу који би задовољавао потребе оваквих рециклажних дворишта – објашњава министар Дулић. То је нова индустријска грана, која ће нешто што је раније био отпад и завршавао на депонији, претворити у профит за оне који у ово инвестирају и што је најважније нова радна места за људе који ће ту да раде. Од јануара идуће године и у Београду, у коме на жалост није добро организована сепарација отпада, грађани ће добијати кесе у којима ће се одвајати суви отпад односно стављати пет амбалажа, хартија, лименке и све оно што може да се рециклира. Након тога прикупљени отпад ће се одвозити у оваква рециклажна дворишта као што је у Брзану.

Фонд за заштиту животне средине израдио је идејно техничко решење рециклажног дворишта за чију се изградњу суфинансирају локалне самоуправе и комунална предузећа. Рециклажно двориште у Брзану је прво које је урађено по том типском решењу центара за сакупљање и постројења за управљање комуналним и другим отпадом на територији Републике Србије.

- Брзан пласт је ушао у пројектовање комплетног рециклажног дворишта, и ово ћемо у сваком случају да надограђујемо, ми смо изводили радове а учествовала су 32 предузећа, и ово је – према речима Радета Симића директора Брзан пласта, најефтинији модел који може да се примени широм Србије. Ово рециклажно двориште може да опслужи око 50 хиљада становника, где поред сортирања амбалажног отпада постоји могућност за одлагање и отпадних уља, кабастог и електронског отпада – објашњава он.


Изградњу рециклажног дворишта помогао је Фонд за заштиту животне средине, док је Брзан пласт учествовао са трећином средстава. За сада је запослено око стотинак радника и ради се у три смене, где се врши комплетна рециклажа амбалажног отпада.

- Рециклажно двориште је изграђено највећим делом из средстава државне помоћи рециклажној индустрији у укупном износу од 100 милиона динара, и у појединачним износима максимално до 20 милиона динара које је Фонд доделио предузећима које се баве третманом отпада на територији републике Србије – објашњава директорка Фонда за заштиту животне средине Жељка Јуракић. За следећих годину дана планира

се изградња још тридесетак, по оваквом моделу и прилагођених потребама локалних самоуправа, а ми ћемо – истиче она, бити носиоци финансирања ових рециклажних дворишта у локалним самоуправама које буду обезбедиле локацију и потребну документацију. Одређене активности на изградњи рециклажног дворишта започете су и у Крагујевцу. Према речима Срђана Матовића члана Градског већа за животну средину претходних неколико месеци радило се на припреми документације за добијање локацијске дозволе за рециклажно двориште, које ће бити изграђено током наредне године, а налазиће се на локацији Јавно комуналног предузећа Чистоћа.

Рециклажна дворишта представљају кључну инфраструктуру која треба да омогући развој примарне селекције отпада у градовима и општинама у Србији, а поред тога и стабилан прилив сировина за рециклажну индустрију, која се у последње две године интензивно развија.


Завршена сезона озелењавања града


Ове године на т е р и т о р и ј и града Крагујевца засађено је 750

садница. На различитим локацијама у граду, улицама и саобраћајницама углавном су засађене нове дрворедне саднице лишћара и четинарских биљака. Последњих 20 садница за ову сезону засађено је управо овде око споменика у Илићеву и зато смо седанас овде срели - истакла је директорка ЈКП Зеленило, Љиљана Тирнанић.

Из буџетског фонда за заштиту животне средине за набавку и садњу садница издвојено је 1,8 милиона динара. Извођач радова ЈКП Зеленило је у кратком року и веома успешно реализовало акцију сађења.

- Апелујем на грађане као и представнике месних заједница да имају иницијативу, да се на њиховој територији засаде нови дрвореди у току следеће године. У плану нам је да у току следеће сезоне уредимо и простор око споменика стрељаних у Маршићу - рекао је члан Градског већа за заштиту животне средине и сарадње са удружењима, Срђан Матовић.

Следећа сезона сађења почиње већ у јануару месецу 2011. године, а према речима директорке ЈКП Зеленила, град Крагујевац ће бити богатији за неколико хиљада дрворедних садница.

ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗАДУЖЕН ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И САРАДЊУ СА УДРУЖЕЊИМА

Др Срђан Матовић

Трг Слободе 334000 Крагујевац

ГРАД КРАГУЈЕВАЦГРАДСКА УПРАВА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ, ИЗГРАДЊУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕНачелница управе : Бојана Дивац

СЛУЖБА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Трг Слободе 3034/306-178

www.kragujevac.rs

мр Драган Маринковић,дипломирани биолог, шеф Службе за заштиту животне средине

Драгана Мркаљдипломирани биолог – еколог, самостални стручни сарадник

Драгана Новаковићдипломирани хемичар, виши стручни сарадник

Небојша Обрадовићдипломирани правник, самостални стручни сарадник

КГ ЕКО билтенновембар 2010.

Девети број је изашао 22.02.2011. године

Издавач : Градска управа за просторно планирање, изградњу и заштиту животне средине –

Служба за заштиту животне средине

Уређује : Удружење “Стаклено звоно”

Зорица Савић

Бојан Ранковић

Фотографије: Душко Ђорђевић, Бојан Ранковић

Билтен садржи податке преузете из извештаја Института за јавно здравље – Крагујевац

КГ еко билтен ( месечни билтен о стању животне средине у Крагујевцу) је настао у сарадњи Службе за заштиту животне средине Града Крагујевца са Институтом за јавно здравље - Крагујевац, удружењем грађана “Стаклено звоно” и

Архус центром - Крагујевац.

Билтен ће излазити средином месеца, a садржај ће обухватити информације о квалитету животне средине, вести и догађаје за претходни месец.

http://www.kragujevac.rs


kg eko bilten 9

Documents