kg eko bilten 21

G o d i n a 2 . B r o j 2 1 n o v e m b a r 2 0 1 1 .

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

udru`enje gra|ana

ekolo{ki e-magazin

новембар 2011.

ИЗВЕШТАЈ

http://www.izjzkg.rs/

http://www.aarhuskg.rs/

http://www.kragujevac.rs/Grad_Kragujevac-1-1

http://www.aarhuskg.rs/

http://www.staklenozvono.rs


Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu novembar 2011. 2

ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за новембар 2011. године

СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ОТПАДНЕ ВОДЕ

1014

5 АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦАу новембру 2011. године


Радионица о енергетској ефикасности

Напуштена биохемијска лабораторијаЈугомедике

Стратешки акциони план за примену Архуске конвенције

Дискусија о енергетској ефикасности у зградарству

16

2018

22

К р а г у ј е в а ц у

н о в е м б р у

4 Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu novembar 2011

Извeштај за

201 1 .

Institut za javno zdravqe

Kragujevac

http://www.izjzkg.rs/

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu novembar 2011 5

СУМПОР ДИОКСИД

У току овог месеца, 24 часовне вредности сумпор диоксида месеца месеца нису биле изнад законом дозвољених GVI 125 μg/m³. Максимална измерена вредност била је 32 μg/m³, мерно место О.Ш."Мирко Јовановић", од 25. до 27.11.2011.

ЧАЂ

У току овог месеца, 24 часовне вредности чађи биле су изнад законом дозвољбиле GVI 50 μg/m³ у трајању од пет дана у насељу Пивара, осам дана код Чистоће, два дана код школе "Мирко Јовановић" и један дан у насељу Илићево. Максимално измерена вредност била је 122 μg/m3 16.11.2011., на мерном месту индустријска зона "Чистоћа", док је граница толеранције 25 μg/m³.

АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦАу новембру 2011. године

СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ВАЗДУХА

У

Резултати испитивања концентрација SO2, чађи, NO2(основне загађујуће материје) на подручју града Крагујевца у току новембра 2011. године

* Г В И ( г р а н и ч н а в р е д н о с т и м и с и ј е )

Г В Из а S O 2 з а 2 4 ч а с а 1 2 5 μ g / m ³

з а S O 2 з а г о д и н у д а н а 5 0 μ g / m ³

з а ч а ђ з а 2 4 ч а с а , о д н . з а г о д и н у д а н а 5 0 μ g / m ³

з а N O 2 з а 2 4 ч а с а 8 5 μ g / m ³

АЗОТ ДИОКСИД

У току оваог месеца, 24 часовне вредности азот диоксида (мерено на пет мерних места) месеца нису биле изнад дозвољених GVI 85 μg/m³. Максимално измерена вредност била је 84 μg/m³ 10.11.2011., на мерном месту ЈКП "Чистоћа", док је граница толеранције 40 μg/m3.

Локалне мерне станице за имисиона

мерења(24 h мерења)

СРЕДЊА МЕСЕЧНАВРЕДНОСТ

МАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ

БРОЈ ДАНА ИЗНАД ГВИ

SO2μg/m3

Чађμg/m3

NO2μg/m3

SO2μg/m3

Чађμg/m3

NO2μg/m3

SO2μg/m3

Чађμg/m3

NO2μg/m3

Чистоћа 6 45 43 14 122 84 8

Споменик Штафета 6 36 35 15 50 69

Илићево 4 24 20 12 51 30 1

О.Ш. „Мирко Јовановић“ 9 29 34 32 81 60 2

Пивара – парк 5 37 31 15 112 53 5


МЕРНО МЕСТО УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ Растворне материје Нерастворне

материје

Мерна јединица mg/m2/дан g/m2/дан g/m2/дан

Ул. Саве Ковачевића 126,39 7,52 118,88

Солитер "Y" 57,36 43,36 13,99

Железн. станица "Диорк" 290,26 41,63 248,63

Хитна помоћ 53,75 17,35 36,40

О.Ш. "Мирко Јовановић" 43,16 24,86 18,30

О.Ш. "Вук Караџић" 30,29 10,99 19,30

Илићево – дечје обданиште 82,20 39,90 42,30

Станово - Циглана 51,58 35,27 16,31

О.Ш."III Kрагујевачки батаљон" 80,83 31,22 49,61

Пивара код парка 62,68 28,33 34,34

Чистоћа Илићево 295,23 62,45 232,78

О.Ш. "Милутин и Драгиња Тодоровић" 249,20 38,74 210,46

1434,48 393,17 1041,30

119,54 32,76 86,78

УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ

Резултати испитивања концентрација укупних таложних материја на подручју града Крагујевца у току новембра 2011. године

М Д К з а у к у п н е т а л о ж н е м а т е р и ј е 4 5 0 m g / m 2 / д а н

Средња вредност

УКУПНО


ТЕШКИ МЕТАЛИ

Концентрације тешких метала (олова, цинка и кадмијума) из седиментатора мерене су на четири мерна места и у новембру су биле испод GVI вредности.

ЛОКАЦИЈА ОЛОВО КАДМИЈУМ ЦИНК

ГВИ 250 μg/m2/дан 5 μg/m2/дан 400 μg/m2/дан

Ул. Саве Ковачевића 1,55 <0,10 13,01

Железничка станица «Диорк» 9,74 0,18 21,16

Пивара код парка 1,68 0,27 17,90

Станово Циглана 1,94 0,35 23,64

УКУПНО 14,91 0,89 75,71

Средња вредност 3,73 0,22 18,93

ТЕШКИ МЕТАЛИ у суспендованим честицама

Концентрације тешких метала (олова, цинка, кадмијума) у суспендованим честицама у новембру 2011. године, мерене су на четири мерна места на раскрсницама у трајању од седам дана месечно. Измерене концентрације праћених тешких метала нису биле изнад толерантне вредности на праћеним локацијама

ОЛОВО КАДМИЈУМ ЦИНК

GVI 1 μg/m3 0.01 μg/m3

ЛОКАЦИЈАСредња месечна вредност

Макс.вредност

Број дана изнад ГВИ

Средња месечна вредност



Средња месечна вредност



Споменик Штафета 0,14 0,14 <0,003 <0,003 0,531 0,542

Аутобуска станица <0,03 <0,03 <0,003 <0,003 0,042 0,052

Средња медицинска школа <0,03 <0,03 <0,003 <0,003 0,031 0,038

Мала вага 0,07 0,09 <0,003 <0,003 0,884 0,924

Тешки метали у суспендованим честицама, за новембар 2011. године

Резултати испитивања концентрација тешких метала из седиментатора на испитиваним локацијама за град Крагујевац у току новембра 2011. године


ПРИЗЕМНИ ОЗОН БЕНЗЕН АЗОТДИОКСИД ЧАЂ

ГВИ 120 μg/m3 5 μg/m3 85 μg/m3 50 μg/m3

ЛОКАЦИЈА

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бр.

дана

изн

ад Г

ВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Споменик штафета <0,10 <0,10 35 69 36 50

Аутобуска станица 42 68 52 56 4

Средња медицинска школа 31 41 49 54 2

Мала вага 53 79 72 97 7

АЗОТ ДИОКСИД, ЧАЂ, И БЕНЗЕН – имисиона мерења пореклом из саобраћаја

У новембру 2011. године на раскрсницама: у центру, код медицинске школе, на малој ваги и код аутобуске станице мерене су концентрације горе наведених аерополутанаса.

1. Концентрација бензена мерена у центру града у трајању од седам дана била је изнад законом дозвољених норми. Дозвољена гранична вредност имисије за бензен је 8 μg/m³, граница толеранције 3, а измерене су вредности мање од 0,10 μg/m³ на мерном месту центар града, "споменик штафета".

2. Концентрације чађи биле су изнад законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за чађ је 50 μg/m³, а измерене су вредности до 97 μg/m³ (21.11.2011.) у трајању од седам дана на мерном месту раскрсница "мала вага", четири дана на раскрсници код аутобуске станице са вредностима до 56 μg/m³ и два дана на раскрсници код мадицинске школе са вредностима до 54 μg/m³.

4. Концентрације азот диоксида на раскрсницама (четири мерна места) нису биле изнад законских норми. Толерантна вредност имисије за азот диоксид је 125 μg/m³, граница толеранције 40 μg/m³, а измерена је максимална вредност на мерном месту раскрсница "споменик штафета" од 79 μg/m³ (24.11.2011.).

Имисија органских и неорганских материја пореклом од саобраћаја за новембар 2011. године


ЗАКЉУЧАК

У новембру 2011. године у Крагујевцу регистровано је прекорачење дозвољених вредности праћених аерополутанаса.

Измерене су више од дозвољених вредности за чађ у насељу Пивари у трајању од пет дана, осам дана код Чистоће, два дана код школе "Мирко Јовановић" и један дан у насељу Илићево. Измерене су више вредности од граница толеранције за азотове оксиде на мерном месту индустријска зона "Чистоћа", центар града "споменик штафета", О.Ш. "Мирко Јовановић" и Пивара.

Измерене су више вредности од граница толеранције на свим мерним местима везано за чађ.

Измерене вредности праћених аерополутанаса последица су појачаног саобраћаја и почетка грејне сезоне, са већим бројем и индивидуалних и правних емитера аерозагађења.

ПРИЗЕМНИ ОЗОН БЕНЗЕН АЗОТДИОКСИД ЧАЂ

ГВИ 120 μg/m3 5 μg/m3 85 μg/m3 50 μg/m3

ЛОКАЦИЈА

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бр.

дана

изн

ад Г

ВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Споменик штафета <0,10 <0,10 35 69 36 50

Аутобуска станица 42 68 52 56 4

Средња медицинска школа 31 41 49 54 2

Мала вага 53 79 72 97 7

КРАТКОРОЧНЕ МЕРЕ

Редовно прање и чишћење улица и тротоара у урбаном делу града, посебно део града око аутобуске станице и самом центру (влажно прање).

ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ

Смањивати број индивидуалних ложишта на чврста горива (дрво, угаљ), рад енергана система централног даљинског грејања изменити; наставити увођење гасификације. Озелењавање јавних површина (стварањем мини паркова).

Смањити фреквентност саобраћаја у градском језгру тако што ће се забранити саобраћај за тешке камионе.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu novembar 2011. 1 0

ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за новембар 2011. године

М ерење и елаборирање нивоа комуналне буке у новрмбру 2011. године спроведено је у Крагујевцу дана 30.11. и 01.12.2011. године на задатом мерном месту, одређивањем меродавног нивоа буке за дан, вече и ноћ.

Мерење буке у животној средини извршено је у складу са следећим прописима: Уредба о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини ("Сл. гласник РС", бр. 75/10), SRPS ISO 1996-2 Описивање, мерење и оцењивање буке у животној средини – одређивање нивоа буке у животној средини, Закон о заштити од буке у животној средини ("Сл. гласник РС", бр. 36/09).

РЕЗУЛТАТИ

Локација Опис локација Опис потенцијалних извора буке

1 . МЗ Ердоглија

Мерно место је паркинг простор испред МЗ. Околни простор чине: у правцу мерења илица Копаоничка са низом вишеспратних згарада, иза апарата објекат МЗ и спортско игралиште.

Буку праве аутомобили који се крећу Копаоничком улицом и деца са спортског терена.

2 . Тржни центар Ердоглија

Мерно место је паркинг простор испред пијаце у Ердоглији. Околни простор чине стамбене зграде од 5-6 спратова, солитер ипсилон и објекат пијаце. Простор се налази између две улице: Копаоничке и Браће Хаџића.

Буку праве аутомобили.

3 . Тржни центар "Плаза".

Мерно место је са платоа испред стамбеног комплекса "Смолвил", у правцу улице Булевар Краљице Марије и Димитрија Туцовића. Околни простор чине вишеспратне стамбене зграде и наведене саобраћајнице.

Буку праве аутомобили и делатност околног становништ Буку праве аутомобили и делатност околног становништва. ва.

4 . О.Ш. "Трећи крагујевачки батаљон"

Мерно место је паркинг простор испред стамбених зграда у улици Браће Петковић. Околни простор чине иза апарата стамбене вишеспратнице 7-10 спратова, испред апарата улица и објекти школе.

Буку праве аутомобили, деца из школског дворишта.

5 . Насеље Мала вага

Мерно место је у паркинг простор у улици Тополиваца. Околни простор чине: са једне стране наведена улица са низом приземних и једноспратних стамбених објеката, док је са друге стране пруга Крагујевац-Краљево и објекти фабрике ФИАТ.

Буку праве аутомобили и делатнoст у кругу фабрике ФИАТ.

6 . Политехничка школа – улица Косовска

Мерно место је паркинг простор испред средње школе. Иза апарата се налази пруга Крагујевац-Краљево.

Буку праве аутомобили.


Методологија

Одређивање вредности дневног и ноћног нивоа комуналне буке вршено је према прописаној методологији.

Мерење нивоа буке вршено је прецизним импулсним мерачем нивоа звука NOR-SONIC тип NOR 118. За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет. Калибрација је извршена пре и после самог мерења.

Пре одређивања нивоа комуналне буке, одређивани су микроклиматски услови, који су од значаја за меродавност резултата: температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, ваздушни притисак и брзина ветра добијени су од локалне хидрометеоролошке станице, која је у саставу Републичког хидрометеоролошког завода

Мерење буке у комуналној средини извршено је на висини од 1,2m до 1,5m од површине терена, на удаљености најмање 3,5m од зидова објеката. Мерење буке којој су изложене зграде у насељима вршено је на 1 до 2m од фасаде.

Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и тешких моторних возила.

М и к р о к л и м а т с к а м е р е њ а Д н е в н е м е р н е с е р и ј е Н о ћ н е м е р н е с е р и ј е

В р е м е м е р е њ а 09- 12 h 13 – 16 h 18 – 21 h 23 – 02 h 03 – 06 h

Б р з и н а в е т р а ( m / s ) 0 0 0 0 0

Т е м п е р а т у р а ( C ) 8 9 7 6 5

Р е л а т и в н а в л а ж н о с т % 81 76 93 93 93

А т м о с ф е р с к и п р и т и с а к ( m b a r ) 1008 1007 1011 1010 1011

Метеоролошки подaци за новембар 2011. године

Метеоролошки услови током мерења

У мерним интервалима углавном на свим локацијама временске прилике нису могле да угрозе веродостојност мерења.


Приказ мерења комуналне буке у три дневна и два ноћна интервала

М Е Р Н А М Е С ТА

Дневне мерне серије Ноћне мерне серије

09-12 h 13-16 h 18-21 hНајвиши дневни

дозвољени нивои

23-02 h 03-06 hНајвиши

ноћни дозвољени

нивои

1. Улица Владике Николаја Велимировића 62 57 48 55 50 44 45

2. Језеро Бубањ 66 66 54 55 54 48 45

3. Раскрсница код "Делта парка" 74 72 69 65 64 63 55

4. Асфалтна база "Илићево" 63 65 56 55 48 45 45

5. Дечије обданиште у Илићеву 57 53 58 55 47 42 45

6. МЗ "Илићево" 72 58 64 65 66 57 55

КРИТЕРИЈУМИ ДОЗВОЉЕНИХ НИВОА БУКЕ

Критеријуми дозвољених нивоа буке могу се сагледавати са два аспекта:Граничне вредности буке у затвореним просторијамаА) Боравишне просторије (спаваће и дневна соба) при затвореним прозорима дан и вече 50 dВ,

ноћ 40 dВПравилник о методама мерења буке, садржини и обиму извештаја о мерењу буке ("Службени

гласник РС", бр. 72/10), Закон о заштити од буке у животној средини ("Сл. Гласник РС", бр. 36/2009) и према JUS U.J6. 205 2007, SRPS ISO 1996-1 Део 1: Основне величине и поступци SRPS ISO 1996-2 Акустика – Опис и мерење буке животне средине – Део 2: Прикупљање података у вези са наменом земљишта

Б) Граничне вредности индикатора буке на отвореном простору, односе се на основне индикаторе буке и на меродавни ниво буке

Као меродавни ниво спољашње буке Lreq у dВ(А)

ЗАКЉУЧАКНа мерном месту број 3 и 6 (магистрални путеви и раскрснице).

Дневни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на оба мерна места. Вечерњи нивои буке НЕ ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на мерном месту 6, Политехничка школа, док на мерном месту 3 ТЦ "Плаза", прелазе граничну вредност у животној средини. Ноћни нивои буке за оба мерна места ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, као последица саобраћајне буке.

На мерним местима број 1, 2, 4 и 5 (стамбена зона). Дневни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини

на свим мерним местима.Вечерњи нивои буке НЕ ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној

средини на мерним местима МЗ и ТЦ Ердоглија, док на мерним местима 4 и 5 ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини.

Ноћни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на свим мерним местима.


НамеНа подручја:Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, школе, културно – историјски

локалитети, велики паркови дан и вече 50 dВ, ноћ 40 dВ.Туристичка подручја, кампови и школске зоне дан и вече 50 dВ, ноћ 45 dВ.Градски центар, занатска, трговачка, административно – управна зона са становима, зоне дуж

аутопутева, магистралних и градских саобраћајница дан и вече 65 dВ, ноћ 55 dВ Пословно – стамбена подручја, трговачко – пословна подручја и дечја игралишта дан и вече 60

dВ, ноћ 50 dВ. Чисто стамбено подручје дан и вече 55 dВ, ноћ 45 dВ. Индустријска, складишна и сервисна подручја и транспортни терминали без стамбених зграда –

на граници ове зоне бука не сме прелазити граничну вредност у зони са којом се граничи

Мерно место

РЕЗУЛТАТИ МЕРЕЊА

1Измерена бука, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 57 до 62 dB, вечерњи од 48 dB, а ноћни од 44 до 50 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 231 / 1 тешких.

2

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада прменљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни ниво буке до 66 dB, вечерњи од 54 dB, а ноћни од 48 до 54 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 84 / 1 тешких.

3

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни ниво буке од 72 до 74 dB, вечерњи од 69 dB, а ноћни од 63 до 64 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 947 / 134 тешких.

4

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни нивои буке од 63 до 65 dB, вечерњи од 56, а ноћни од 45 до 48 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 118 / 6 тешких.

5

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни ниво буке од 53 до 57 dB, вечерњи од 58, а ноћни од 42 до 47 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 40 / 0 тешких.

6

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни ниво буке од 58 до 72 dB, вечерњи од 64 dB , а ноћни од 57 до 66 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 576 / 46 тешких.

Тумачење меродавног нивоа спољне буке L Аeq, у dBА према стандарду SRPS ISO 1996 -1 Део 1: Основне величине и поступци SRPS ISO 1996 -2 Акустика – опис и и мерење буке животне средине – Део 2: Прикупљање података у вези са неменом земљишта.

Датим стандардима утврђује се начин акустичког зонирања простора према намени.


На основу резултата добијених испитивањем физичко – хемијских и микробиолошких карактеристика узорака отпадних вода ПИК "ТАКОВО" ПЕЧУРКАРА ВРАЋЕВШНИЦА, узоркованих 24.11.2011. године (лаб.број ОВ 251) можемо рећи следеће::

ОВ 251: вода реке Груже (испод места улива отпадних вода) приликом овог узорковања ни по једном од посматраних параметара није показивала знаке значајнијег оптерећења и припадала је III класи површинских вода.

У погледу микробиолошких карактеристика добијени резултати указују на присуство индикатора фекалног загађења средњег степена.

Мишљење о утицају отпадних вода на реку Гружу није могло да се да, јер није узет узорак речне воде изнад места улива отпадних , па није могло да се ради поређење.

Наведено мишљење дато је у односу на Закон о водама ("Сл. гласник РС", бр. 30/10), Правилника о опасним материјама у водама ("Сл. гласник РС", бр. 31/82), Правилник о начину и минималном броју испитивања квалитета отпадних вода ("Сл. гласник РС", бр. 47/83 и 13/84) и друге законске одредбе из ове области.

1 6 Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu novembar 2011

но

ве

мб

ар

у

Кр

аг

ује

вц

у

Р егионална консултативна радионица "Енергија промене - изазови енергетске ефикасности у Србији" коју заједнички организују Центар за европске интеграције Београдске отворене школе, Фондација «Фридрих Еберт»

у сарадњи са Канцеларијом за европске интеграције и Градом Крагујевцом, одржана је данас у згради Града за представнике локалних и регионалних власти, пословног сектора и цивилног друштва. Пројекат критички испитује тренутно стање политике енергетске ефикасности у Србији. Кључну препреку напретку у овој области представља недостатак одговарајућег политичког и законског оквира. Упркос томе што је неколико закона на снази, не постоје подзаконски акти или други прописи који уређују њихово спровођење.

1. новембар

Радионица о енергетској ефикасности

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu novembar 2011 1 7

- Ова тема је била интересантна за Београдску отворену школу због чињенице да је наша мисија унапређење јавних политика у процесу европских интеграција, па је отуда политика енергетске ефикасности врло високо нашој агенди, посебно због чињенице да она мултисекторски прожима све остале области. Циљ овог пројекта који спроводимо је подизање јавне свести јер исто онолико колико је битно да се правна регулатива усклади на централном нивоу, важно је и да локалне заједнице буду способне да имплементирају те прописе - каже Мирко Поповић из БОШ-а, координатор пројекта.

Током радионице одржане су две презентације, «Примена стандарда и вредности ЕУ у области енергетске ефикасности у Србији» коју је одржала Оливера Виторовић из Канцеларије за европске интеграције и «Енергетска ефикасност у Србији као инструмент за економски раст, запошљавање и заштиту животне средине» о чему је говорио Александар Мацура, независни консултант. Овакве радионице биће одржане у Нишу и Новом Саду, а као резултат њиховог одржавања биће дате препоруке за унапређење постојећег практично-политичког оквира.

Иначе, Србија располаже великим неискоришћеним потенцијалом у области енергетске ефикасности, посебно када је реч о производњи енергије из алтернативних извора. Конкретно, значајни ресурси постоје у хидроенергији и биогориву.


Стратешки акциони план за примену Архуске конвенције

1. новембар

У чешће грађана у поступку израде Стратешког акционог плана за примену Архуске конвенције о заштити животне средине била је тема округлог стола који је одржан у Регионалном Архус центру у Крагујевцу. О нацрту

Стратешког акционог плана за примену Архуске конвенције у Републици Србији говорили су представници Мисије ОЕБС-а, Министарства животне средине и локалне самоуправе.

Министарство животне средине, рударства и просторног планирања покренуло је поступак израде Стратешког акционог плана за примену Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту о питањима животне средине (Архуска конвенција).

Стратешки акциони план има за циљ обезбеђивање процеса који ће омогућити изводљиво, делотворно и поступно испуњавање захтева Архуске конвенције, а узете су у обзир специфичности услова у Републици Србији.

За Европу је најзначајнија такозвана Архуска конвенција коју је ратификовала и Република Србија. У овом документу важну улогу имају грађани и њихова удружења. Тим поводом у регионалном Архус центру у Крагујевцу одржан је округли сто, а за уобличавање идеје и предлога задужено је Министарство животне средине.

- Стратешки акциони план елаборира неколико области, колико је наше законодавство усклађено са Архуском конвенцијом, недостаци у примени Архуске конвенције, све оно што је потребно да се уради да би ми у потпуности имплементирали Архуску конвенцију у Републици Србији. Свака држава која је ратификовала Архуску конвенцију показала је спремност да својим грађанима учини доступним информације о заштити животне средине,а такођеи омогући да учествују у доношењу неких одлука о животној средини и наравно правну заштиту – објашњава Тина Јањатовић, из Министарства животне средине.


Израда Стратешког акционог плана за примену Архуске конвенције свакако је један од највећих пројеката које је до сада спровела мисија ОЕБС-а из области животне средине. Већ другу годину раде на изради првог нацрта, на коме је ангажовано 5 еминентних стручњака који су израдили квалилететан документ, где су кроз разраду 21. закона размотрили њихову усаглашеност са постулатима који се налазе у Архуској конвенцији.

- Након израде прве верзије ми смо приступили јавној расправи која ће трајати месец дана и где је Министарство животне средине позвало цео цивилни сектор и све заинтересоване

грађане да се укључе у израду овог документа. У оквиру јавне расправе организовали смо и три округла стола, у Суботици, Крагујевцу и Београду. Надамо се да ћемо резултате ове дискусије преточити у конкретне предлоге, а они уврштени у овај документ.

Текст Предлога Стратешког акционог плана за примену Архуске конвенције може се преузети на следећој адреси:

http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/razno/strates-ki_akcioni_plan.pdf

Моле се сви заинтересовани субјекти (органи јавне власти, удружења грађана, јавност, предузећа, друга домаћа и страна правна лица и предузетници, научне и стручне организације и друге

јавне службе) да примедбе, предлоге и коментаре на текст Предлога Стратешког акционог плана за примену Архуске конвенције пошаљу до 17. новембра 2011. године на е-маил адресу: [email protected] , доставе путем телефона: 011-269-16-73 или пошаљу на адресу Омладинских бригада бр. 1, 11070 Нови Београд.

Сви предлози и информације који до поменутог датума буду послати биће узети у разматрање.

Након што ови резултати буду сумирани, Влада Републике Србије ће овај документ да размотри и надамо се усвоји Стратегију, а након тога следи публикација и њена промоција крајем ове године – истиче Оливера Зуровац Кузман, саветница за заштиту животне средине при Мисији ОЕБС-а у Србији.

Овим пројектом поред Крагујевца обухваћено је још 13 градова и општина у Шумадији и

Поморављу, Мачви и Рашкој области и Југозападној Србији. Значајну улогу у његовој реализацији имају волонтери јер се добар део тог покрета заснива на свести грађана о потреби заштите животне средине.

http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/razno/strateski_akcioni_plan.pdf


Напуштена биохемијска лабораторија Југомедике

11. новембар

З ахваљујући представницима медија, који ових дана интензивно трагају за одговором на питање када ће и како бити измештене хемикалије, које су остале у сутерену објекта Дома синдиката, које су у власништву Радничког

универзитета, а које је некада користило предузеће Југомедика доо, постоји могућност да се решавање тог проблема убрза.

Пажњу јавности на напуштену биохемијску лабораторију, на простору од близу 300 квадрата, прошле године скренуо је Савез самосталних синдиката који, такође, има своје просторије у тој згради. Трагом тог саопштења за јавност 5. октобра 2010. године републички инспектори за заштиту животне средине Љиљана Маринковић и Љиљана Марјановић извршиле су преглед простора где су затекле лабораторијску опрему, апарате, прибор, хемикалије, дијагностичке реагенсе за биохмијске анализе холестерола и глукозе.У хладној комори, где је смештен део реагенса, затечено је по 250 грама калијум цијанида и калијум ферицијанида. У записнику, према речима судског вештака Зорана Вучковића из септембра 2006. године, пише да је свим репроматеријалима, хемикалијама и готовим тест реагенсима истекао рок важности још 2004. године. У записнику је наведено да је један број хемикалија са лагер листе предузећа Југомедика отровно и опасно по живот, ипак правилно ускладиштено.

Контролу су пре три дана, тачније 9. новембра, обавили и инспектори за заштиту животне средине Градске управе за инспекцијске послове. Према речима инспектора Николе Вуковића, на основу увида ради се о малим количинама од неколико хиљада, а не 20 000 са којом се ових дана спекулише у јавности. Све хемикалије формалдехид, ортофосфорна киселина, концентрат сумпорне киселине и амонијак адекватно су ускладиштени као и мања количина опасних и отровних супстанци.


У овом случају по Закону о управљању отпадом једино је републичка инспекција овлашћена да поступа по одредбама тог Закона. Град Крагујевац нема никакве могућности да предузима било какве мере са аспекта заштите животне средине иако је свима нама у интересу да се те хемикалије што пре изместе и униште.

Проблем је што није могуће одредити одговорност правног

лица, јер практично и не постоји. Иако није избрисан из регистра Југомедика је под стечајем, који је прекинут јер је вредност стечајне масе мања од стечајног поступка. Имајући у виду да то привредно друштво не поседује материјална средства за уклањање опасног отпада, да већ дужи низ година не обавља делатност у том простору, једино министарство животне средине, рударстава и просторног планирања може да предузме мере да обезбеди

средства из Фонда за заштиту животне средине Републике Србије. Локална самоуправа упутила је већ захтев републичкој инспекцији за заштиту животне средине да по хитном поступку предузме неопходне мере, а упућен је и захтев Градском већу града Крагујевца да у оквиру својих могућности обезбеди део средстава за измештање и уништавање тог хемијског отпада.


Дискусија о енергетској ефикасности у зградарству

25. новембар

У Свечаном салону одржан је округли сто на тему енергетске ефикасности у зградарству у организацији Немачког друштва за међународну сарадњу ГИЗ и Фирме Кнауф Инсулатион из Београда који заједно са Министарством за

животну средину, рударство и просторно палнирање Србије раде на креирању нацоналне стратегије за енергетску ефикасност.

Циљ округлог стола је дискусија о унапређењу енергетске ефикасности у зградарству и подстицање локалних извођача да квалитетнијом и енергетски ефикаснијом градњом остваре боље услове за живот грађана. Домаћини и учесници дискусије били су Владо Вучковић, члан Градског већа за привреду и приватно предузетништво и Добрица Миловановић, члан Градског већа за међународну сарадњу. Поред стручњака из ове области, представника крагујевачких компанија и пројектаната, излагали су Марија Илић, менаџер маркетинг комуникације Фирме Кнауф Инсулатион, Зоран Живковић, директор Градско стамбеног предузећа Београд, Петар Васиљевић, представник Београдске електране, Михајло Бабин, ФЕФА Београд, Милун Бабић, професор на Машинском факултету и Бобан Милосављевић, директор Развоја Енергетике Крагујевац.

У последње четири године кроз програм KFW, немачке банке за обнову и развој у сарадњи са ресорним Министарством и градом Крагујевцом обезбеђена је опрема и изграђена су нова постројења за производњу топлотне енергије као и за мерење утрошка топлотне енергије, чиме су испуњени европски стандарди.

Конкретно, за уштеду топлотне енергије у новијим зградама направљени су услови за прикључење сваког стана на посебан терморегулатор којим корисници могу да регулишу и контролишу утрошак топлотне енергије - рекао је директор Развоја Енергетике, Бобан Милосављевић. Према речима директора Милосављевића крагујевачка Енергетика уложила је у замену и уградњу нових цеви, из употребе је избачен камени развод са старом изолацијом, пре свега због смањења производње топлотне енергије а онда и потрошње корисника.

О новом Правилнику о енергетској ефикасности у зградама, нацрту Закона о енергетици, начину финансирања енергетски ефикасних пројеката у зградарству, утицају нових кретања на локалном нивоу говорили су стручњаци из ове области.


Данас смо чули проблеме и решења на једно од врло важних питања, шта је то што зградама у Србији недостаје. Као што је већ речено нека од решења су изолација или замена врата и прозора, али циљ је да корисници буду задовољни и да

се дају повољни финасијски модели за финансирање енергетске ефикасности у Србији. Још једно од врло повољних решења које се нуди је доградња станова а заузврат услуга је постављање топлотног омотача око читаве зграде и али постоје и други облици финансирања у смислу повољног кредитирања грађана - истакла је Марија Илић, менаџер маркетинг комуникације Фирме Кнауг Инсулатион из Београда.

ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗАДУЖЕН ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И САРАДЊУ СА УДРУЖЕЊИМА

Др Срђан Матовић

Трг Слободе 334000 Крагујевац

ГРАД КРАГУЈЕВАЦГРАДСКА УПРАВА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ, ИЗГРАДЊУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕНачелница управе : Бојана Дивац

СЛУЖБА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Трг Слободе 3034/306-178

www.kragujevac.rs

мр Драган Маринковић,дипломирани биолог, шеф Службе за заштиту животне средине

Драгана Мркаљдипломирани биолог – еколог, самостални стручни сарадник

Драгана Новаковићдипломирани хемичар, виши стручни сарадник

Небојша Обрадовићдипломирани правник, самостални стручни сарадник

КГ ЕКО билтенновембар 2011.

двадесетпрви број је изашао 20. 04. 2012. године

Издавач : Градска управа за просторно планирање, изградњу и заштиту животне средине –

Служба за заштиту животне средине

Уређује : Удружење “Стаклено звоно”

Зорица Савић

Бојан Ранковић

Фотографије: Душко Ђорђевић, Бојан Ранковић

Билтен садржи податке преузете из извештаја Института за јавно здравље – Крагујевац

КГ еко билтен ( месечни билтен о стању животне средине у Крагујевцу) је настао у сарадњи Службе за заштиту животне средине Града Крагујевца са Институтом за јавно здравље - Крагујевац, удружењем грађана “Стаклено звоно” и

Архус центром - Крагујевац.

Билтен ће излазити средином месеца, a садржај ће обухватити информације о квалитету животне средине, вести и догађаје за претходни месец.

http://www.kragujevac.rs


kg eko bilten 21

Documents