1

2

3

PRVO POGLAVLJE

islim da sam davno ubio djevojku koja je ovako izgledala.

Da. Zvala se Emily Danagger. Ubio ju je majstor koji je vršio radove u

kući njezinih roditelja, dok je bila tinejdţerica. Zazidao je njezino tijelo u

tavanski zid.

Zatrepćem i neodreĊeno odgovorim na pitanje curi kraj mene. Emily je

imala izraţenije jagodice. I drugaĉiji nos. Ali oblik lica je toliko sliĉan da se

osjećam kao da promatram lice cure koju sam slijedio do gostinjske sobe na

katu. Trebalo mi je skoro sat vremena, athameom sam sjekao zid za zidom dok

je ona prolazila kroz njih i tiho mi se pokušavala prikrasti s leĊa.

»Oboţavam filmove s ĉudovištima«, kaţe cura kraj mene, a ja se ne mogu

sjetiti njezina imena. »Jigsaw i Jason su mi definitivno omiljeni. A tebi?«

»Nisam lud za filmovima s ĉudovištima«, odgovorim, a prešutim kako ni

Jigsaw ni Jason zapravo nisu ĉudovišta. »Volim eksplozije i specijalne efekte.«

Cait Hecht. Tako se zove. I ona ide u treći razred srednje škole Winston

Churchill. Ima oĉi boje lješnjaka koje kao da su prevelike za njezino lice, ali

ipak su lijepe. Ne znam koje su boje bile oĉi Emily Danagger. Kad sam je

upoznao, iz njih je već istekla sva krv. Sjećam se lica, blijedog ali ne i slijepog,

kako se materijalizira kroz tapete s izblijedjelim cvjetnim uzorkom. Sada se to

ĉini glupim, ali tada je to bila najintenzivnija igra povuci-potegni s mrtvom

curom. Bio sam obliven znojem. Bilo je to davno, bio sam mlaĊi i lakše me je

bilo izbaciti iz takta. Još će proći nekoliko godina prije nego što se primim

ukoštac sa stvarno jakim duhovima – duhovima poput Anne Korlov, cure koja

mi je u bilo kojem trenutku mogla išĉupati kraljeţnicu, ali koja me umjesto toga

na kraju spasila.

Sjedim u separeu u kutu kafića kod ulice Bay. Carmel mi sjedi prekoputa s

dvoje njezinih prijatelja. Jo i Chadom, koji su par od sedmog razreda. Fuj. Kraj

mene je Cait Hecht koja je, kao, sa mnom na spoju. Upravo smo izašli iz kina;

ne sjećam se što smo gledali, ali mislim da je bilo golemih pasa. Ona mi se

obraća i previše gestikulira, izvija obrve i pokazuje mi zube, dovedene do

savršenstva nakon što je ĉitavo djetinjstvo nosila aparatić i trudi se zadrţati moju

pozornost. MeĊutim, ja samo razmišljam o tome koliko nalikuje Emily

Danagger, samo što je manje zanimljiva.

»I,« kaţe ona nespretno, »kakva ti je kava?«

»Dobra je«, odgovorim. Pokušam se nasmiješiti. Nije ona kriva za ovo.

Carmel je ta koja me nagovorila na ovu farsu, a ja sam taj koji je na nju pristao,

samo da je zaĉepim. Osjećam se poput kretena jer trošim Caitino vrijeme.

M

4

Osjećam se poput još većeg kretena jer je potajno usporeĊujem s mrtvom curom

koju sam ubio prije ĉetiri godine.

Razgovor zapne. Otpijem veliki gutljaj kave koja je stvarno ukusna. Puna

šećera, šlaga i lješnjaka. Carmel me ispod stola opali po nozi pa se umalo

zalijem. Podignem pogled i vidim je zadubljenu u razgovor s Jo i Chadom, ali

znam da me udarila namjerno. Ne ponašam se kako bih trebao na spoju. Ţivac

joj je poĉeo titrati ispod lijevog oka.

Nakratko razmislim o tome da poĉnem pristojno ĉavrljati. MeĊutim, ne

ţelim ovo poticati, a ni zavlaĉiti Cait. Nemam pojma zašto je uopće htjela sam

mnom izaći. Nakon onog što se lani dogodilo Mikeu, Willu i Chaseu – Mikea je

ubila Anna, a Willa i Chasea pojeo duh koji mi je ubio oca – ja sam u školi

Winston Churchill postao outsider. Nikada nisam bio povezan s tim ubojstvima,

ali svi su sumnjiĉavi. Znaju da su me ti deĉki mrzili, a onda su stradali.

Postoje teorije o tome što se moglo dogoditi, velike, neprekidne glasine

koje kruţe i rastu sve dok ne dosegnu razmjere epske gluposti pa zamru. Ljudi

šapuću da je u pitanju bila droga. Ne, ne, kaţu da je bio podzemni lanac seksa.

Cas im je dilao amfetamine za bolju izvedbu. On je svodnik i diler.

Ljudi me ne ţele pogledati u oĉi kad hodnikom prolaze kraj mene. Šapću

mi iza leĊa. Ponekad propitkujem odluku da srednju školu završim u Thunder

Bayu. Ne podnosim to što budale smišljaju sve te teorije, uglavnom napuhane do

maksimuma, a da se nitko od njih nije sjetio spomenuti priĉu o duhu koju svi

znaju. Nitko niti jednom nije spomenuo Annu u haljini od krvi. To bi barem bila

glasina koju vrijedi ĉuti.

Ima dana kad otvorim usta kako bih mami rekao da se spremi, da nam

pronaĊe novu kuću u novom gradu u kojem mogu loviti velik broj mrtvaca.

Spakirali bismo se odavno da nije Thomasa i Carmel. Iako sam se to trudio

izbjeći, poĉeo sam se oslanjati na Thomasa Sabina i Carmel Jones. Neobiĉno mi

je kad pomislim da sam curu koja mi sada sjedi nasuprot i mrko me gleda isprva

samo htio iskoristiti. Bila je samo netko tko će mi pomoći da upoznam novi

grad. Ĉudno mi je kad se sjetim da sam Thomasa, najboljeg prijatelja, nekoć

smatrao iritantnim, vidovitim priljepkom.

Carmel me opet trkne, a ja pogledam na sat. Nije prošlo ni pet minuta od

zadnjeg puta kad sam pogledao. Mislim da se pokvario. Cait me prstima dodirne

po zapešću, a ja odmaknem ruku da otpijem kavu. Primijetim da se posramljeno

i s nelagodom odmaknula od mene.

Odjednom Carmel glasno kaţe: »Mislim da Cas još nije istraţio fakultete.

Nisi, je l’ da, Cas?« Sada me jaĉe opali. O ĉemu ona govori? Idem u treći

srednje. Zašto bih razmišljao o faksu? Doduše, Carmel je vjerojatno već u vrtiću

isplanirala svoju budućnost.

»Ja razmišljam o St. Lawrenceu«, kaţe Cait jer ja ne reagiram. »Tata kaţe

da bi St. Clair mogao biti bolji. Ne znam što mu znaĉi bolji.«

5

»Mm«, kaţem ja. Carmel me gleda kao da sam debil. Suzdrţavam se da ne

prasnem u smijeh. Znam da ima dobre namjere, ali nemam što reći tim ljudima.

Ţao mi je što Thomas nije s nama. Mobitel u dţepu mi zavibrira, a ja prebrzo

skoĉim od stola. One sekunde kad proĊem kroz vrata poĉet će me ogovarati i

razmišljati u ĉemu je problem, a Carmel će im objasniti da sam samo nervozan.

Baš me briga.

Zove me Thomas.

»Hej«, kaţem. »Opet ĉitaš misli ili je ovo sluĉajno savršen tajming?«

»Znaĉi nije dobro?«

»Nije gore nego što sam zamišljao. Što ima?«

Mogu ga zamisliti kako slijeţe ramenima. »Ništa. Samo sam pomislio da

trebaš izliku za bijeg. Danas popodne sam preuzeo auto kod mehaniĉara. Sad bi

nas vjerojatno mogao odvesti do Grand Maraisa.«

Na vrhu jezika mi je da kaţem: Kako to misliš vjerojatno, ali otvore se

vrata kafića i iziĊe Carmel.

»Sranje«, promrmljam.

»Što je?«

»Carmel stiţe.«

Stane pred mene prekriţenih ruku. U uhu ĉujem tihi Thomasov glas,

ispituje što se dogaĊa, pita ţelim li da se odveze do moje kuće i pokupi me ili

ne. Prije nego što Carmel stigne otvoriti usta, vratim telefon na uho i kaţem da.

Carmel smisli neku ispriku. Sjednemo u njezin Audi, a ona me uspije hladno

ignorirati punih ĉetrdeset sekundi voţnje ulicama Thunder Baya. Vozimo, a

nekom neobiĉnom sluĉajnošću pred nama se pale uliĉne lampe, kao da imamo

zaĉaranu pratnju. Ceste su mokre, na zavojima još uvijek mjestimice pod

gumama pucketa led. Ljetni praznici poĉinju za dva tjedna, ali grad toga još nije

svjestan. Kraj je svibnja, a noću temperature još uvijek padaju ispod ništice.

Jedini znak da je zimi kraj su oluje: nagle, vjetrovite nepogode koje otpušu

preko jezera pa se opet vrate i rastope ostatke bljuzge. Nisam bio spreman na

toliko hladnih mjeseci. Zima se ovdje ovije oko grada poput šake.

»Zašto si uopće pristao ići?« pita Carmel. »Ako si znao da ćeš se tako

ponašati? Cait se loše osjećala zbog tebe.«

»Cait se loše osjećala zbog nas. Ja nisam uopće htio ići na taj spoj. Ti si ta

koja joj je dala nade.«

»SviĊaš joj se od kad ste prošlo polugodište išli na kemiju«, kaţe Carmel

namrgoĊeno.

»Onda si joj trebala reći da sam kreten. Trebala si me opisati poput

imbecila.«

6

»Ovako je to sama vidjela. Jedva da si s ikime prozborio.« Razoĉaranje na

njezinom licu bliţi se izrazu gaĊenja. Zatim se smekša pa odmakne plavu kosu s

ramena. »Mislila sam da bi bilo lijepo da izaĊeš i upoznaš nove ljude.«

»Upoznajem ja puno novih ljudi.«

»Mislim na ţive.«

Zurim pred sebe. Moţda je to kritika zbog Anne, moţda nije. Ali to me

razljuti. Carmel ţeli da zaboravim. Da zaboravim da nam je Anna svima spasila

ţivote, da se ţrtvovala i odvukla Obeah-vraĉa u pakao. Carmel, Thomas i ja

pokušavali smo nakon te noći dokuĉiti što joj se dogodilo, ali nismo imali sreće.

Valjda Carmel misli kako je vrijeme da prestanem istraţivati i da je zaboravim.

Ne ţelim. Nije bitno trebam li to uĉiniti ili ne.

»Nisi trebala otići, znaš«, kaţem. »Mogao je Thomas doći po mene. Mogao

sam ići pješice.«

Carmel zagrize lijepu usnicu, naviknuta je na to da sve uvijek bude po

njezinom. Prijatelji smo već skoro godinu dana, a ona još uvijek izgleda poput

zbunjenog psića kad je ne poslušam. To je zapravo priliĉno simpatiĉno.

»Hladno je. I uostalom, bilo mi je dosadno.« Savršeno je dotjerana u

mornarskom kaputu boje devine dlake i crvenim rukavicama. Crveni šal joj je

paţljivo omotan oko vrata, iako smo izašli u ţurbi. »Uĉinila sam Cait uslugu.

Dogovorila sam joj spoj. Nismo mi krivi što te nije uspjela oĉarati.«

»Ima lijepe zube«, kaţem. Carmel se osmjehne.

»Moţda je to bila loša ideja. Ne treba to forsirati«, kaţe, a ja se pretvaram

kako nisam primijetio njezin pogled pun nade, kao da ţeli potaknuti tu temu.

Nemamo više o ĉemu raspravljati.

DoĊemo do moje kuće i ugledamo Thomasov trošni Tempo na prilazu.

Kroz prozor ugledam njegovu siluetu kako razgovara s maminom. Carmel stane

iza Tempa. Mislio sam da će me samo dobaciti.

»Uzet ćemo moj auto. Idem s vama«, kaţe ona i izaĊe. Nemam prigovora

na to. Iako sam se trudio to sprijeĉiti, Carmel i Thomas sada su dio ekipe. Nakon

onog što se dogodilo s Annom i Obeah-vraĉem, nisam ih mogao otkantati.

Thomas u boravku izgleda poput goleme mrlje nasred sofe. Ustane kad

uoĉi Carmel, pogled mu se kao i uvijek raznjeţi, a onda popravi naoĉale i vrati

se u normalu. Mama sjedi u stolici i djeluje majĉinski i opušteno u vesti na

preklop. Ne znam odakle ljudima ideja da vještice nose puno tuša i skakuću u

baršunastim plaštevima. Nasmiješi se i pristojno pita kako je bilo u kinu, a ne

kako je bilo na spoju.

Slegnem ramenima. »Nisam ga baš shvatio«, kaţem.

Ona uzdahne. »Dakle, Thomas mi je rekao da idete u Grand Marais.«

»Nema smisla odgaĊati«, kaţem. Pogledam Thomasa. »I Carmel ide.

Moţemo ići njezinim autom.«

7

»Dobro«, odgovori on. »Ako odemo mojim, vjerojatno ćemo završiti na

nekoj pokrajnjoj cesti i to prije nego što prijeĊemo granicu.«

Uslijedi neugodan trenutak dok ĉekamo da moja mama izaĊe iz prostorije.

Ona nipošto nije neupućena, ali trudim se ne zamarati je detaljima. Nakon što

sam prošle jeseni zamalo poginuo, njezinu su kestenjastu kosu prošarale sijede

vlasi.

Ona konaĉno ustane pa mi na dlan utisne tri male, ali popriliĉno smrdljive

baršunaste vrećice. Ne moram ih ni pogledati kako bi znao o ĉemu se radi.

Svjeţe biljne mješavine njezine ĉini za zaštitu, jedna za svakog od nas. Dodirne

mi ĉelo prstom.

»Pazi na njih«, šapne. »I na sebe«. Okrene se Thomasu. »Idem raditi na

novim svijećama za tvog djeda.«

»One za imućnost prodaju se ĉim doĊu na policu.« On se naceri.

»A tako su jednostavne. Limun i bosiljak. Jezgra od magnetskog oksida.

Navratit ću s novom robom u utorak.« Krene uz stepenice prema prostoriji koju

je odredila za rad na ĉarolijama. Puna je ploĉa voska, ulja i prašnjavih boĉica

bilja. Ĉujem da druge mame imaju sobe za šivanje. To je sigurno ĉudno.

»Pomoći ću ti zapakirati svijeće kad se vratim«, kaţem joj dok se uspinje.

Volio bih da si nabavi novu maĉku. Tebaldo je za sobom ostavio prazninu u

obliku maĉke koja sada lebdi za njezinim stopalima. No tek je prošlo šest

mjeseci od njegove smrti. Moţda je prerano.

»Jesmo li spremni?« pita Thomas. Preko ramena nosi platnenu torbu.

Ondje trpa svaki komadić informacije koji sakupimo o odreĊenom duhu ili

poslu. Uţasava me pomisao kako bi ga brzo spalili na lomaĉi da se netko doĉepa

te torbe. Ne mora u nju ni zaviriti, samo turi ruku pa iskoristi svoje sablasne

vidovnjaĉke sposobnosti da njegovi prsti, kao i svakoga puta, pronaĊu ono što

traţe, poput one cure u Poltergeistu.

»Grand Marais«, promrmlja Carmel dok joj on predaje papire. Uglavnom

su to pisma profesora psihologije s fakulteta za postdiplomski studij Rosebridge,

starog tatinog kompića koji se sada skrasio kako bi oblikovao mlade umove, a

prije toga je širio svoje spoznaje pomoću transa, na seansama koje su moji

roditelji organizirali poĉetkom 80-ih. U pismu piše o duhu u Grand Maraisu, u

Minnesoti, koji navodno ţivi u napuštenoj staji. U protekla tri desetljeća na

imanju je bilo šest smrti. Tri pod sumnjivim okolnostima.

Pa što, šest smrti. Takve statistike obiĉno mi nisu prioritet. MeĊutim, sad

kad sam pustio korijene u Thunder Bayu, opcije su mi ograniĉene na nekoliko

izleta godišnje i to na mjesta do kojih mogu stići preko vikenda.

»Znaĉi, to ubija tako da ljude natjera da doţive nesreću?« proĉita Carmel.

Zvuĉi kao da je većina ţrtava u staji doţivjela nesretni sluĉaj. Farmer je

popravljao traktor koji je skliznuo s cigli i prignjeĉio ga. Ĉetiri godine kasnije

8

farmerova ţena je pala prsima na vile. »Kako znamo da to stvarno nisu

nezgode? Grand Marais je predaleko da bismo se vozili uzalud.«

Carmel za duhove uvijek govori »to«. Nikada ne kaţe »on« ili »ona«, a

rijetko ih zove imenom.

»Pa nemamo pametnija posla«, kaţem. Athame mi se pomakne u ruksaku.

Znanje da je ondje u koţnim koricama, oštar poput britve iako se nikada ne

mora oštriti, ispunjava me nelagodom. Umalo poţelim da sam još uvijek na

glupom spoju.

Još od obraĉuna s Obeah-vraĉom, kad sam otkrio da je noţ bio povezan s

njime, ja... ne znam. Nije da ga se bojim. I dalje osjećam kao da je moj. Gideon

me uvjerava da je veza izmeĊu njega i vraĉa prekinuta, da duhovi koje sada

ubijam više ne odlaze k njemu, ne hrane ga i ne ĉine ga snaţnijim.

Sada odlaze onamo kamo trebaju ići. Ako netko zna takve stvari, onda je to

Gideon koji u Londonu stalno lista neke prašnjave knjige. On je s tatom od

poĉetka bio u tome. No kad sam htio drugo mišljenje, Thomas i ja smo otišli u

antikvarijat i poslušali govor njegova djeda Morfrana o tome kako se energija

zadrţava na odreĊenim dimenzijama, a da Obeah-vraĉ i athame više ne postoje u

istoj dimenziji. Što god to znaĉilo.

Tako da ga se ne bojim. Ali ponekad kao da osjetim kako me njegova moć

pogurne. To nije samo neţivi predmet, i ponekad se zapitam što on ţeli.

»Svejedno,« kaţe Carmel, »ĉak i da se radi o duhu, ubija samo svakih

nekoliko godina. Što ako nas neće htjeti ubiti?«

»Pa,« zapoĉne Thomas nesigurno, »kad zadnji put nismo ništa ulovili,

poĉeo sam raditi na ovome.« Posegne u dţep vojniĉke jakne i izvadi okruglast

svijetli kamen. Plosnat je, debljine oko dva centimetra, poput velikog, debelog

novĉića. S jedne je strane urezan simbol koji podsjeća na modificirani keltski

ĉvor.

»Runski kamen«, kaţem.

»Lijep je«, kaţe Carmel pa joj ga Thomas preda. Stvarno je vješto izraĊen.

Simbol je precizno urezan i ulašten tako da blista bijelim sjajem.

»To je mamac.«

Carmel mi ga preda. Runa koja će ih izmamiti. Poput maĉje metvice, samo

za duhove. Jako pametno, ako upali. Okrenem kamen na dlanu. Hladan je na

dodir i teţak je poput jajeta.

»Onda«, kaţe Thomas koji uzme natrag runski kamen i spremi ga u dţep.

»Idemo ga isprobati?«

Pogledam ih pa kimnem.

»Krenimo.«

9

Voţnja do Grand Maraisa u Minnesoti je duga, a po mraku je i dosadna. Borovi

se ukazuju pred svjetlima, a od gledanja u iscrtkanu crtu me lovi muĉnina. Veći

dio voţnje trudim se prospavati na straţnjem sjedalu, ili se pretvarati da spavam

te naizmjence prisluškivati i iskljuĉivati se iz njihovog razgovora. Kad šapću

znam da govore o Anni, ali nikada ne koriste njezino ime. Ĉujem kako Carmel

govori da nema nade, da nikada nećemo otkriti kamo je otišla te da, ĉak i kada

bismo mogli, moţda to ne trebamo uĉiniti. Thomas joj se ne suprotstavlja

previše, nikada to ne radi kad je u pitanju Carmel. Takve teme prije su me

ljutile. Sada sam se privikao.

»Skreni«, kaţe Thomas. »Mislim da je to cesta koju traţimo.«

Izvijem glavu preko sjedala dok Carmel pokušava voziti Audi preko neĉeg

što izgleda poput blatne staze za terence, a ne ceste. Auto ima pogon na sva

ĉetiri kotaĉa, ali ipak postoji rizik da zaglibimo. Sigurno su ovdje padale obilne

kiše proteklih dana i staza je prepuna lokvi. Već sam spreman Carmel reći da

zaboravi, da se pokuša vratiti, kad svjetla obasjaju nešto crno.

Zakoĉimo uz proklizavanje. »To je ono što traţimo?« pita Carmel. »To« je

golema crna staja na rubu golog polja na kojem mrtve stabljike strše poput

nepoţeljnih dlaka. Kuća kojoj je staja pripadala, kao i sve okolne zgrade,

odavno su srušene. Ostala je samo staja, mraĉna i samotna i stoji ispred šume

nijemih stabala.

»Odgovara opisu«, kaţem.

»Ma opis«, kaţe Thomas koji rovari po torbi. »Zar si zaboravio da imamo

skicu?« Izvadi je, a Carmel upali svjetlo u autu. Poţelim da to nije uĉinila.

Osjetim da nas netko promatra i da smo svjetlom upravo odali sve svoje tajne.

Carmel krene gasiti svjetlo, ali ja joj poloţim ruku na rame.

»Prekasno je.«

Thomas podigne skicu prema prozoru i usporedi je sa sjenovitom stajom.

Ja ne vidim koristi u tome. Skica je gruba, nacrtana ugljenom, pa je sve u

razliĉitim nijansama crne. Stigla je poštom, zajedno s informacijom o staji, a

nastala je za vrijeme transa. Netko je crtao viziju dok ju je doţivljavao. Mislim

da je trebao otvoriti oĉi i pogledati papir. Skica definitivno izgleda poput neĉeg

iz sna, to su samo mutne sjene i grube linije. Izgleda poput crteţa

ĉetverogodišnjaka. Ali dok ih usporeĊujem, staja i skica poĉinju sve više

nalikovati, kao da zapravo nije bitan oblik već ono što se nalazi iza oblika.

To je glupo. Koliko mi je puta otac rekao da mjesta ne mogu biti zla?

Izvadim athame iz ruksaka pa izaĊem iz auta. Zagazim u lokvu do vezica na

cipelama, a dok doĊem do prtljaţnika Audija cipele mi već promoĉe. I Carmel i

Thomas opremili su aute poput skloništa za preţivljavanje: imaju signalne

rakete, deke i dovoljno opreme za prvu pomoć da zadovolje i najparanoiĉnijeg

hipohondra. Thomas mi se pridruţi, oprezno gacajući kroz blato. Carmel otvori

prtljaţnik pa izvadimo tri svjetiljke i fenjer. Zajedno koraĉamo mrakom utrnutih

10

stopala i slušamo kako nam ĉarape šljapkaju u cipelama. Mokro je i hladno.

Tvrdoglave naslage snijega još se uvijek drţe za korijene stabala i zidove staje.

Opet pomislim kako staja izgleda zloslutno. Ĉak gore od Annine trošne

viktorijanske kuće. Pognuta je poput pauka, kao da se pretvara da nije ţiva,

samo kako bismo se dovoljno pribliţili. To je glupo. Samo sam nervozan zbog

hladnoće i mraka. Ipak, da netko izvadi benzin i šibicu, ne bih pruţio neki otpor.

»Drţite.« Predam Thomasu i Carmel vrećice s ĉinima za zaštitu. Thomas

svoju pospremi u dţep. Carmel svoju drţi poput krunice. Upalimo fenjer i

svjetiljke pred vratima staje koja se škripavo pomiĉu naprijed-natrag, poput

prsta koji nas poziva bliţe. »Ostanite na okupu«, šapnem, a oni se stisnu uz

mene.

»Svaki put si govorim da smo ludi što to radimo«, promrmlja Carmel.

»Svaki put mislim da ću samo ĉekati u autu.«

»Ti nisi osoba koja samo stoji sa strane«, šapne Thomas, a ja osjetim kako

se Carmel s moje druge strane nasmiješila.

»Mir vas dvoje«, promrmljam i povuĉem vrata.

Thomas ima iritantnu naviku da nabrijano upadne u prostoriju, da brzinski

uperi svjetiljku u svim mogućim smjerovima, kao da će tako uloviti duha usred

lova. Ali duhovi su srameţljivi. Ako ne srameţljivi, barem su oprezni. Nikada u

ţivotu nisam otvorio vrata i našao se licem u lice s mrtvom osobom. MeĊutim,

dogodilo se da nekamo uĊem i istog trena znam da me netko promatra. To se

dogodi i sada.

To je neobiĉan osjećaj, intenzivna svijest koja dolazi negdje izvan vas. Kad

vas promatraju mrtvi, osjećaj je još ĉudniji jer ne moţete odrediti iz kojeg to

smjera dolazi. Imate samo taj osjećaj. Iritantno je, ali tu ne moţete ništa. Sliĉno

kao i Thomasovo zvjeranje svjetiljkom.

Prošećem do središta staje pa odloţim fenjer na tlo. U zraku se osjeća teţak

miris prašine i stare slame koja je razasuta po zemljanom podu. Polako se

okrenem u krug, svjetlost moje svjetiljke je kontrolirana i mirna, a sjeno šušti i

šapuće pod mojim nogama. Carmel i Thomas su pozorni i stoje blizu mene.

Znam da barem Thomas, budući da je vještac, osjeća da nas netko promatra.

Osvjetljava zidove cijelom duţinom i traţi zakutke i skrovita mjesta. Previše

toga odaje, umjesto da svjetlo koristi poput mamca te da za to vrijeme prouĉava

tamu. Naša odjeća proizvodi glasne zvukove, a dok se Carmel okreće, kosa joj

šuška po leĊima poput prokletog vodopada.

Pruţim ruke i odmaknem se, a svjetlost fenjera probije se kroz naša tijela.

Oĉi su nam se prilagodile pa Carmel i ja iskljuĉimo svjetiljke. Staja je prazna, na

prigušenom ţutom svjetlu fenjera vidimo samo ostatak starog pluga u juţnom

kutu prostorije.

»Jesmo li na pravom mjestu?« pita Carmel.

11

»Pa dovoljno je dobro da ovdje prespavamo«, kaţem. »Ujutro ćemo

otpješaĉiti do mjesta gdje ima signala i nazvati vuĉnu sluţbu.«

Carmel kimne. Shvatila me je. Pretvaranje da ste zalutali putnik jako ĉesto

pali. Zato se i susreće u tolikom broju hororaca.

»Ovdje nije ništa toplije nego vani«, komentira Thomas. I on, konaĉno,

ugasi svjetiljku. Iznad glava nam nešto zašuška pa on poskoĉi i brzo opet upali

svjetiljku te je uperi prema stropu.

»Zvuĉi poput goluba«, kaţem. »Što je dobro. Ako ovdje zapnemo duţe

vrijeme, trebat će nam neka ptica za roštilj.«

»Odvratno«, kaţe Carmel.

»To je jeftina piletina. Hajdemo to istraţiti.« Do vrata tavana vode

škripave, trule ljestve. Oĉekujem da ćemo ugledati sjenik i hrpu uspavanih

goluba i vrabaca. Ne moram napomenuti Thomasu i Carmel da budu oprezni.

Hodaju mi za petama, stalno su u kontaktu. Carmel noţnim prstima udari u

zupce vila napola zakopanih u sijenu i napravi grimasu. Pogledamo se, a ona

odmahne glavom. To sigurno nisu one iste vile na koje je pala farmerova ţena.

To si mi govorimo, iako zapravo nema razloga zašto ne bi bile.

Prvi se uspnem do sjenika. Svjetiljkom obasjam velik prostor prekriven

sijenom i nekoliko visokih kupova bala sijena poslaganih uz juţni zid. Kad

uperim svjetlo prema kosom krovu ugledam pedesetak goluba kojima to ne

zasmeta.

»DoĊite gore«, kaţem. Thomas se uspne pa zajedno pomognemo Carmel.

»Pazi, sijeno je prekriveno ptiĉjim drekom.«

»Super«, promrmlja ona.

Kad smo svi gore osvrnemo se, ali nemamo što vidjeti. To je samo

prostran, otvoreni prostor prekriven sijenom i ptiĉjim izmetom. Sa stropa visi

kolotur koji su sigurno koristili za prenošenje sijena, a debela uţad je omotana

oko greda.

»Znaš što mrzim kod svjetiljki?« pita Thomas, a ja gledam kako snop

svjetlosti njegove svjetiljke obasjava prostor, otkriva ptiĉja lica, pomicanje krila

i daske prekrivene pauĉinom. »Uvijek razmišljam o onome što mi ne pokazuju.

Onome što je još uvijek u mraku.«

»Toĉno«, kaţe Carmel. »To je najgore u hororcima. Kad svjetlost konaĉno

obasja ono što je traţila, a ti shvatiš kako bi ti bilo draţe da nisi saznao kako to

izgleda.«

Poţelim da zaĉepe. Ovo nije vrijeme da sami sebe isprepadaju. Malo se

udaljim od njih u nadi da ću tako prekinuti taj razgovor, ali i da testiram stanje

poda. Thomas se zaputi u drugom smjeru i drţi se blizu zida. Prelazim svjetlom

preko bala sijena i pozorno traţim mjesta na kojima bi se nešto moglo sakriti.

Ne zamijetim ništa osim gadnih smeĊe-bijelih fleka. Zaĉujem dug, škripav zvuk

12

iza leĊa, a kad se okrenem, lice mi zapuhne vjetar. Thomas je pronašao vrata za

sijeno i otvorio ih.

Osjećaj da nas nešto promatra nestane. Samo smo troje klinaca u

napuštenoj staji koji se bezveze pretvaraju da im se pokvario auto. Moţda ovo

uopće nije pravo mjesto i moţda je osjećaj koji sam imao kad sam ulazio bio

laţnjak.

»Mislim da tvoja runa baš i ne djeluje«, kaţem. Thomas slegne ramenima.

Odsutno ruku turi u dţep s ninskim kamenom.

»To nije bilo sto posto. Ne radim ĉesto s runama. I nikada nisam sam jednu

izrezbario.« Sagne se i pogleda kroz vrata sjenika u noć. Vani je zahladilo pa mu

dah izlazi u oblaĉićima. »Moţda to nije ni bitno. Ako je ovo pravo mjesto,

koliko je ljudi zapravo u opasnosti? Tko dolazi ovamo? Tom duhu je to

vjerojatno dosadilo pa je otišao nekamo drugamo prikazivati ubojstva kao

nesretne sluĉajeve.«

Nesretni sluĉajevi. Rijeĉi zagrebu po površini mog mozga.

Ja sam kreten.

Uţe padne s grede. Okrenem se da viknem Thomasu, ali moje rijeĉi nisu

dovoljno brze. Izgovorim samo njegovo ime pa potrĉim, jurim prema njemu jer

uţe pada, a duh koji se za njega drţi poprimi tjelesni oblik pola sekunde prije

nego što gurne Thomasa kroz vrata sjenika da naglavaĉke poleti dvanaest metara

prema hladnoj, tvrdoj zemlji.

Bacim se naprijed. Sijeno mi se zabada u jaknu i usporava me, ali

razmišljam samo o tome da Thomasa ne izgubim s vida i kad se bacim kroz

vrata sjenika, uspijem ga uloviti za nogu. Potrebna mi je sva snaga u prstima da

ga zadrţim, a on udari o zid staje. Carmel mi se pridruţi u trenu, i ona napola

visi kroz vrata.

»Thomase!«, poviĉe. »Cas, povuci ga!« Svaki primi jednu nogu pa ga

povuĉemo unutra, prvo do stopala pa do koljena. Thomas sve to iznimno dobro

podnosi, ne viĉe i ne drami. Uvukli smo ga skoro do kraja kad Carmel zavrišti.

Ne moram ni pogledati, znam da je zbog duha. Osjetim ledeni pritisak na

leĊima, a zrak odjednom smrdi kao u hladnjaĉi.

Okrenem se, a on mi se nalazi pred nosom: mladi tip u izblijedjelim

tregericama i traper košulji s kratkim rukavima. Debeo je, ima trbušinu i blijede,

debele ruke koje izgledaju poput kobasica. Glava mu je nekako ĉudno

oblikovana.

Izvadim noţ. On bljesne kad više nije u mom straţnjem dţepu, a ja sam ga

spreman zariti u njegov ţeludac kad se ona nasmije.

Ona se nasmije. Dobro poznajem taj smijeh iako sam ga ĉuo samo nekoliko

puta. Smijeh izlazi iz razjapljenih usta tog farmera. Umalo ispustim athame.

Zatim smijeh naglo stane, a duh se odmakne i zaurla zvukom kao da kroz

13

megafon unazad pustite snimku engleskog. Iznad naših glava pedesetak

golubova naglo uzleti iz gnijezda i poleti prema nama.

Okruţeni smo perjem i ustajalim mirisom ptica, a ja viknem Carmel da

nastavi vući i da ne dopusti da Thomas padne, iako znam da neće, iako joj se u

kosu zapliću kljunovi i pandţe. Ĉim Thomasa uvuĉemo unutra, gurnem ih oboje

prema ljestvama.

Jurimo niz preĉke okruţeni paniĉnim mahanjem krila. Podsjetim se da

pogledam gore, da se uvjerim da nas gad neće ponovno pokušati gurnuti.

»Kamo idemo?« vikne Carmel, dezorijentirana.

»Van«, viknemo Thomas i ja. Kad siĊem niz ljestve, Carmel i Thomas su

daleko ispred mene, trĉe van. Osjetim da će se duh materijalizirati meni zdesna

pa se okrenem. Sada ga bolje vidim i vidim zašto mu je oblik glave neobiĉan –

potiljak mu je udubljen od udarca. Vidim i da drţi vile u rukama.

Prije nego što ih baci, ja nešto do viknem Carmel. Ĉini se da sam pogodio,

jer se ona okrene da me pogleda pa uspije odskoĉiti ulijevo, trenutak prije nego

što se zupci vila zariju u zid. Zatim zavrišti, a taj zvuk me izoštri pa zamahnem i

bacim athame. On poleti zrakom i zarije se farmeru u ţeludac. Na trenutak me

pogleda, u mene i kroz mene, oĉima koje me podsjete na mlake vode. Ovog puta

ništa ne osjetim. Ne zapitam se kamo ga noţ šalje. Ne zapitam se moţe li to

Obeah-vraĉ još uvijek osjetiti. Kad on prestane postojati, kad išĉezne poput

topline, samo mi je drago da ga više nema. Skoro mi je ubio prijatelje. Jebeš tog

tipa.

Athame meko zvekne na pod pa potrĉim da ga uzmem prije nego što odem

do Carmel koja i dalje vrišti.

»Carmel! Jesi li ozlijeĊena? Jesu li te probole?« pita Thomas. Pregledava

je, a ona paniĉno odmahuje glavom. Vile su zaista blizu proletjele. Tako blizu da

je jedan zubac probio njezin kaput na ramenu i pribio je uza zid. Izvuĉem vile, a

ona odskoĉi tapšajući kaput kao da je prljav. Jednakim je dijelom preplašena i

ljuta, a kada vikne: »Šupĉe glupi!« ne mogu se oteti dojmu da to viĉe meni.

14

DRUGO POGLAVLJE

thame stoji u posudi sa soli, do drška uronjen u bijele kristale. Jutarnje

sunce prodire kroz prozor i obasjava staklenku pa se lomi u svim

smjerovima u snopovima zlatne boje, gotovo poput aureole. Tata i ja smo znali

sjediti i zuriti u athame, uronjen u istu ovu staklenku, nakon što ga je proĉistila

mjeseĉina. On ga je zvao Excalibur. Ja nemam ime za njega.

Mama iza mene prţi jaja. Na pultu su posloţene nove zaĉarane svijeće. U

tri su razliĉite boje, svaka miriše drugaĉije. Zelene za bogatstvo, crvene za strast

i bijele za jasnoću uma. Pored njih stoje tri hrpice papira s tri razliĉite ĉarolije

koje se omotaju oko svijeće i priveţu špagom.

»Ţeliš tost?« pita ona.

»Ţelim«, odgovorim. »Imamo li još dţema od bobica?«

Ona ga izvadi, a ja ubacim ĉetiri komada kruha u toster. Kad se ispeku,

namaţem ih maslacem i dţemom pa odnesem do stola na koji je mama već

stavila tanjure s jajima.

»Izvadi sok, molim te«, kaţe ona, a kad uronim u hladnjak, doda: »I hoćeš

li mi ispriĉati kako je prošlo u subotu?«

Uspravim se i natoĉim dvije ĉaše soka. »Htio sam to izbjeći.« Voţnja

natrag iz Grand Maraisa protekla je uglavnom u tišini. Kući smo stigli u nedjelju

ujutro i odmah sam zaspao, probudio se samo da odgledam jedan nastavak

Matrixa na kablovskoj pa sam prespavao ostatak noći. To je bio najbolji naĉin

da izbjegnem pitanja.

»Pa,« kaţe mama ţivahno, »prestani se dvoumiti i baci se na jelo. Za pola

sata moraš biti u školi.«

Sjednem za stol i spustim sok. Pogled ne miĉem s jaja koje mi uzvraća

pogled svojim ţutim okom. Probodem ga vilicom. Što da kaţem? Kako da to

njoj smisleno objasnim, kad ni meni nema smisla? To je bio Annin smijeh.

Zvonak i jedinstven, izašao je iz crnog grla tog farmera. Ali to je nemoguće.

Anne nema. Samo je ja ne mogu zaboraviti. Pa sam poĉeo umišljati stvari. Tako

razmišljam na svjetlu dana. To bi mi rekla mentalno zdrava osoba.

»Zeznuo sam stvar«, kaţem u tanjur. »Nisam bio dovoljno paţljiv.«

»Ali sredio si ga?«

»Prije toga je uspio Thomasa gurnuti kroz prozor, a Carmel je umalo

pretvorio u šiš kebab.« Odjednom više nemam teka. Ĉak ni dţem od bobica ne

izgleda primamljivo. »Više ne bi trebali ići sa mnom. Nisam ih nikada trebao ni

pustiti.«

A

15

Mama uzdahne. »Ne radi se o tome da si ih >pustio<, Cas. Mislim da ih

nisi mogao zaustaviti.« Glas joj je pun ljubavi, posve je neobjektivna. Stalo joj

je do njih. Naravno. MeĊutim, isto tako joj je drago što ja više nisam sam na tim

zadacima.

»Privuklo ih je jer je to bilo nešto novo«, kaţem. Najednom me obuzme

bijes pa stisnem zube da se zaustavim. »Ali to je stvarno i oni mogu poginuti, a

što misliš što će se dogoditi kad to shvate?«

Mamino je lice mirno i bezizraţajno, samo se lagano namrštila. Nabode

komad jaja vilicom pa ga tiho proţvaĉe. Zatim kaţe: »Mislim da nemaš

dovoljno vjere u njih.«

Moţda. Ali nakon onog što se dogodilo u subotu, ne bih ih okrivio da

pobjegnu od mene glavom bez obzira. Ne bih ih krivio ni da su pobjegli nakon

što su Mike, Will i Chase ubijeni. Ponekad poţelim da ja to mogu.

»Moram u školu«, kaţem i odgurnem stolicu od stola, a hranu ostavim

netaknutu. Athame je proĉišćen i mogu ga izvaditi iz soli, ali samo proĊem kraj

njega. Mislim da ga ne ţelim po prvi put u ţivotu.

Skrenem iza ugla prema ormariću i ugledam Thomasa koji zijeva. Naslonjen je

na moj ormarić, ispod ruke drţi knjige i nosi obiĉnu sivu majicu koja je

poderana na nekoliko mjesta. Kosa mu strši u svim smjerovima. Nasmiješim se.

Izgleda kao da je roĊen u košari s prljavim vešem, a zapravo je toliko moćan.

Ugleda me pa mahne i široko se naceri. Onda opet zijevne.

»Oprosti«, kaţe. »Ne mogu se oporaviti od subote.«

»Nezaboravan tulum, Thomase?« dobaci sarkastiĉan glas iza nas, a kad se

okrenem ugledam grupu ljudi koje uglavnom ne poznajem. Komentar je

dobacila neka Christy i meni je posve nebitan, ali Thomas naglo ušuti pa izgleda

kao da se ţeli stopiti s ormarićima i nestati.

Mirno pogledam Christy. »Mogla bi najednom stradati ako mu se nastaviš

tako obraćati.« Ona trepne dok pokušava odluĉiti jesam li ozbiljan, što me

nasmije. Kakve glupe glasine. Nastave dalje u tišini.

»Pusti ih. Da su oni bili tamo, upišali bi se od straha.«

»Da«, kaţe on i uspravi se. »Slušaj, ţao mi je zbog subote. Baš sam bio

blesav kad sam se tako nagnuo kroz vrata. Hvala ti što si me spasio.«

Na trenutak u grlu osjetim knedlu, mislim da zbog zahvalnosti i ĉuĊenja.

Onda to potisnem. »Ne zahvaljuj mi.« Zbog mene si se našao u toj situaciji.

»Sitnica.«

»U redu.« On slegne ramenima. Ovo polugodište prvi sat Thomas i ja

zajedno slušamo fiziku. Uz njegovu pomoć imam minus pet. Sve te gluposti o

poluzi, masi pomnoţenoj s brzinom meni su posve strane, ali Thomas to

oboţava. Moţda zbog toga što je vještac, ali njemu je djelovanje sila savršeno

jasno. Na putu prema uĉionici proĊemo kraj Cait Hecht koja se svim silama

16

potrudi ne gledati u mene. Pitam se hoće li me i ona sada poĉeti traĉati. Mislim

da ću razumjeti ako to uĉini.

Carmel samo uoĉim u prolazu, a vidim je tek peti sat kad svi zajedno

imamo slobodan sat za uĉenje. Iako je treći ĉlan naše neobiĉne skupine lovaca

na duhove, i dalje ima status kraljice škole. Društveni kalendar joj je ispunjen

kao i prije. U uĉeniĉkom je vijeću i u raznoraznim dosadnim odborima za

prikupljanje novca. Zanimljivo ju je promatrati kako se nosi sa ta dva svijeta. U

oba joj je jednako ugodno.

Kad doĊem do uĉionice, sjednem prekoputa Carmel kao i obiĉno. Thomas

još nije stigao. Odmah znam da mi ona neće oprostiti tako lako poput njega.

Jedva da podigne pogled kad sjednem kraj nje.

»Stvarno se trebaš ošišati.«

»SviĊa mi se kad je malo duţa.«

»Ali ulazi ti u oĉi«, kaţe i pogleda me. »Pa ne vidiš dobro.«

Na trenutak se odmjeravamo, a ja odluĉim da zasluţuje ispriku zbog toga

što je umalo bila probodena poput uokvirenog leptira. »Ţao mi je zbog subote.

Bio sam glup i nisam bio pozoran. Znam to. Opasno je...«

»Ne seri«, kaţe Carmel i napravi balon od ţvakaće. »Što te muĉi?

Oklijevao si u staji. Mogao si sve završiti gore na sjeniku. Duh je bio pola metra

od tebe, servirao ti je trbuh na pladnju.«

Progutam slinu. Naravno da je ona to uoĉila. Carmel ništa ne promakne.

Otvorim usta, ali rijeĉi ne izlaze. Ona mi dodirne ruku.

»Noţ više nije loš«, kaţe njeţno. »To je Morfran rekao. To ti je prijatelj

Gideon rekao. Ali ako nisi siguran, moţda se trebaš odmoriti. Inaĉe će netko

nastradati.«

Thomas sjedne kraj Carmel i promotri nas.

»Što ima?« pita. »Izgledate kao da je netko umro.« Boţe, Thomase, kakav

odabir rijeĉi.

»Ništa«, kaţem. »Carmel je zabrinuta zato što sam oklijevao u subotu.«

»Molim?«

»Oklijevao je«, odgovori Carmel. »Mogao je to ubiti gore na sjeniku.«

Ušuti jer dvoje uĉenika prolazi kraj nas. »Ali nije pa sam ja gledala kako vile

lete ravno na mene.«

»Svi smo dobro.« Thomas se nasmiješi. »Obavili smo posao.«

»Nije siguran«, kaţe Carmel. »Još uvijek se pita je li noţ zao.«

Ţivcira me to što razgovaraju o meni kao da me nema. Nastave tako punu

minutu, Thomas me slabašno brani, a Carmel tvrdi da prije povratka na posao

trebam barem šest seansi paranormalne terapije.

»Bi li vam smetalo da završimo u kazni?« pitam odjednom. Okrenem glavu

prema vratima i ustanem, a oni me slijede. Redar vikne nešto u smislu što mi to

17

mislimo, ali ne stanemo. Carmel samo dovikne: »Zaboravila sam bilješke!« pa

iziĊemo kroz vrata.

Parkirali smo se pred odmorištem kod ceste 61 i sjedimo u Carmelinom

srebrnom Audiju. Ja sjedim otraga, a oni su okrenuti na sjedalima i gledaju

prema meni: Strpljivo ĉekaju pa se osjećam još gore. Ne bi mi smetalo da me

malo propitkuju.

»Imala si pravo kad si rekla da sam oklijevao«, kaţem konaĉno. »I imaš

pravo da još uvijek imam pitanja o noţu. Ali to nije bio problem u subotu.

Pitanja me ne prijeĉe u tome da radim svoj posao.«

»Što se onda dogodilo?« pita Carmel.

Što se dogodilo. Ni sam ne znam. U trenu kad sam zaĉuo njezin smijeh,

Anna mi se pojavila pred oĉima i vidio sam sve što je ona bila: pametna blijeda

cura u bijelom i boţica crnih ţila u haljini od krvi. Bila je tako blizu da sam je

mogao dotaknuti. Ali sad nisam pod adrenalinom i vani sja sunce. Moţda mi se

uĉinilo. Moţda je to bila halucinacija uzrokovana mojim ţeljama. MeĊutim,

doveo sam ih ovamo da im to ispriĉam pa im moram nešto reći.

»Da vam kaţem da ne mogu zaboraviti Annu,« kaţem gledajući crne tepihe

Audija, »da moram znati da je pronašla mir, biste li to razumjeli?«

»Definitivno«, kaţe Thomas. Carmel odvrati pogled.

»Nisam spreman odustati, Carmel.«

Ona zatakne plavu kosu iza uha i spusti pogled kao da osjeća krivnju.

»Znam. Ali mjesecima traţiš odgovore. Svi mi ih traţimo.«

Tuţno se osmjehnem. »I što? Dosta ti je?«

»Naravno da nije«, odbrusi ona. »SviĊala mi se Anna. I da nije, spasila nam

je svima ţivote. Ali to što se ţrtvovala – to je uĉinila zbog tebe, Cas. Uĉinila je

to da ti moţeš ţivjeti. Ne da hodaš okolo polumrtav i veneš zbog nje.«

Nemam što reći. Njezine me rijeĉi u trenu povuku prema dnu. Skoro sam

izgubio razum u ovim proteklim mjesecima jer ne znam što se dogodilo Anni.

Zamišljao sam svaki mogući pakao, najgore moguće sudbine. Mogao bih reći da

ju je zato bilo teško pustiti. To bi bilo toĉno. Ali to nije sve. Ĉinjenica je da

Anne nema. Bila je mrtva kad sam je upoznao i htio sam je vratiti u zemlju, ali

nisam htio da ode. Moţda je naĉin na koji je otišla trebao zatvoriti to poglavlje.

Sasvim je mrtva i trebalo bi mi biti drago – a umjesto toga ja sam toliko ljut da

ne mogu jasno razmišljati. Ne osjećam se kao da je otišla. Osjećam se kao da mi

je oduzeta.

Minutu kasnije odmahnem glavom i izgovorim uvjeţbane i mirne rijeĉi.

»Znam. Gle, moţda bismo se trebali primiriti na neko vrijeme. Imaš pravo. Nije

sigurno, a meni je stvarno krivo zbog onog što se dogodilo u subotu. Stvarno.«

18

Kaţu mi da ne brinem. Thomas kaţe da to nije ništa, a Carmel se našali o

tome kako ju je umalo probio harpun. Reagiraju onako kako najbolji prijatelji

reagiraju, a ja se odjednom osjećam poput pravog šupka. Moram razbistriti

misli. Moram se priviknuti na ĉinjenicu da nikada više neću vidjeti Annu – prije

nego što netko stvarno nastrada.

19

TREĆE POGLAVLJE

vuk tog smijeha. Zaĉujem ga u glavi po stoti put. To je bio njezin glas;

Annin glas, ali prodoran i luĊaĉki. Gotovo oĉajan. Ili je moţda tako zvuĉao

jer je izašao iz usta mrtvaca. Ili ga moţda uopće nisam ĉuo.

Zaĉujem udarac pa trepnem i spustim pogled. Jedna mamina bijela svijeća

za jasnoću uma leţi slomljena na dva dijela uz moj noţni palac. Pakirao sam ih u

kutiju da ih odnesem u Morfranov dućan.

»Što muĉi sina moga?« Usne je izvila u smiješak i podigla jednu obrvu.

»Što te toliko zaokupilo da nam uništavaš izvor zarade?«

Sagnem se i podignem dva komada svijeće pa ih nespretno pritisnem kao

da će se nekom ĉarolijom popraviti. Zašto ĉarolija ne djeluje tako?

»Oprosti«, kaţem. Ona ustane od stola za kojim je privezivala papiriće s

ĉarolijama, uzme svijeću iz mojih ruku i pomiriše je.

»U redu je. Ovu ćemo zadrţati. Jednako dobro djeluju slomljene kao i u

komadu.« Odloţi svijeću na prozorsku dasku iznad sudopera. »A sad mi

odgovori na pitanje, mali. O ĉemu se radi? Školi? Ili ti je moţda na spoju bilo

bolje nego što si rekao.« Zadirkuje me, ali na njezinom licu ugledam nadu.

»Nemaš sreće, mama.« Bilo bi mi lako reći da se radi o školi. Mogu reći da

sam samo sanjario. Vjerojatno bih to trebao reći. Mama je ovdje sretna. Nakon

što smo otkrili da nam je ubojica mog oca ţivio na tavanu i pojeo njezinu

maĉku, mislio sam da ćemo se preseliti. Ili spaliti kuću. Ali nije. Pustila je

korijene i pretvorila kuću u naš dom, više od bilo kojeg drugog mjesta na kojem

smo ţivjeli nakon tatine smrti. Ĉinilo mi se kao da je to ĉekala.

Mislim da smo to oboje ĉekali. Jer sad je to završeno. Kraj.

»Cas? Jesi li dobro? Je li se nešto dogodilo?«

Osmjehnem se kako bih je umirio. »Ništa. Samo gluposti koje vuĉem za

sobom.«

»Mm«, kaţe ona. Izvadi kutiju šibica iz ladice svaštare. »Moţda trebaš

zapaliti ovu svijeću za jasnoću uma. Riješi se tih pauĉina.«

»Moţe«, nasmijem se i uzmem šibicu. »Ne moram li prvo izgovoriti

ĉaroliju?«

Ona odmahne rukom. »Rijeĉi nisu uvijek potrebne. Samo moraš znati što

ţeliš.« Prstom me gurne u prsa, a ja zapalim šibicu.

»Uţasno igraš«, kaţe Thomas koji sjedi kraj mene.

Z

20

»Pa što, to je samo Pacman«, odgovorim, a moj zadnji tip se zaleti u duha i

umre.

»Ako ćeš tako razmišljati, nikada nećeš oboriti moj rekord.«

Frknem. Ionako ga nikada neću uspjeti oboriti. Tip ima sablasno dobru

koordinaciju oka i ruke. Mogu mu konkurirati u pucaĉinama iz prvog lica, ali on

me svaki put rasturi u starim arkadnim igrama. On preuzme upravljaĉ, a

glazbena tema opet zasvira. Gledam kako Pacman jede trešnje i toĉkice i šalje

duhove na startnu poziciju.

»Memorizirao si rasporede.«

»Moţda.« Naceri se pa pritisne pauzu jer mu stigne poruka. Thomas tek

odnedavno ima mobitel. Darovala mu ga je Carmel i sada to koristi uglavnom

tako da mu šalje poruke i nagovara ga da joj se pridruţimo u šoping centru. Mi

uglavnom ne ţelimo prolaziti to muĉenje. Ponekad pristanemo zbog Cinnabona.

Thomas uzdahne. »Ţeliš se naći s Carmel i Katie u Cinnabonu?«

Duboko udahnem. Navratio je k meni kako bi mi dao knjigu koju je

pronašao s teorijama o zagrobnom ţivotu. Knjiga stoji kraj Xboxa, neotvorena.

Umoran sam od ĉitanja i od toga što na kraju imam više pitanja nego odgovora.

Umoran sam od toga što traţim tatine stare suradnike koji mi mogu pruţiti samo

nagaĊanja. Umara me to što sam zapeo, i makar od te pomisli osjećam krivnju,

to je istina.

»Hajdemo«, kaţem.

Šoping centar je jarko osvijetljen i miriše na losion. Valjda ga prodaju u svakom

dućanu kraj kojeg prolazimo. Carmel nas sama doĉeka na ulazu. Katie je nestala

ĉim je ĉula da dolazimo.

»Ne smeta ti što sam toliko antipatiĉan tvojoj najboljoj prijateljici?« pita

Thomas, gotovo nerazumljiv jer su mu usta puna rolice od cimeta.

»To nije istina. Nisi joj pruţio priliku da te upozna. Uz vas dvojicu se

osjeća kao da nije dobrodošla.«

»To nije istina«, usprotivi se Thomas. .

»Je, donekle«, promrmljam iza njega. Kad je. Kad se samo Carmel i ja

druţimo s njezinim prijateljima, onda je dobro. Ja se mogu druţiti s drugima ako

moram. Ali kad smo nas troje zajedno, onda smo zatvoreno društvo. Meni se to

sviĊa i ne osjećam krivnju zbog toga. Kad smo nas troje sami, osjećam se

sigurno.

»Eto«, kaţe Carmel. Malo uspori da ih sustignem i koraĉam uz njih.

Thomas kaţe još nešto o Katie i ĉujem da je spomenuo Nata, ali zapravo ne

slušam. Razgovor njih kao para me se ne tiĉe. Usporim pa opet koraĉam toĉno

iza njih. U centru je prevelika guţva da hodamo utroje, a da se pri tome ne

moramo stalno izmicati ili sudarati s ljudima.

21

Skupina glasova zazove Carmel, a kad podignem pogled s rolice od cimeta

ugledam Amandu Schneider, Heidi Trico i neku drugu Katie kako mašu. Derek

Pimms i Nate Bergstrom su isto s njima; deĉki koje bi Thomas zvao sljedećim

valom Trojanske vojske. Kao da ga ĉujem kako to misli i ĉujem kako škrguće

zubima dok im prilazimo.

»Hej, Carmel«, kaţe Heidi. »Što ima?«

Carmel slegne ramenima. »Cinnabon. Lutamo okolo. Dajem tragove o

tome što ţelim za roĊendan, ali neki ljudi nikako da shvate.« Njeţno trkne

Thomasa. Ţao mi je što je to uĉinila. Barem u ovom društvu, zato što Thomas

pocrveni poput cikle pa se Derek i Nate nacere ko debili. Ostale cure pogledaju

njega pa mene i nasmiješe se, ali ne pokaţu zube. Thomas se meškolji. Nikada

Dereka i Natea ne gleda u oĉi pa ih ja odmjerim umjesto njega. Osjećam se

glupo, ali uĉinim to. Carmel samo razgovara i smije se, opuštena je i kao da ne

vidi sve što se dogaĊa.

A onda se nešto pomakne. Athame. Siguran je u svojim koricama i

priĉvršćen je s dvije trake oko mog gleţnja. Ali osjetim da se pomaknuo, onako

kako se ponekad pomakne kad lovim. Ovo nije bio mali pomak, bio je to

definitivan trzaj.

Okrenem se na peti u smjeru u kojem je trznuo i osjećam se poluludo.

Nikakav mrtvac ne opsjeda šoping centar. Tu je prevelika guţva, previše je

svjetla i miris losiona je prejak. Ali noţ ne laţe pa prouĉavam lica u prolazu, lica

koja tupo zure pred sebe dok hodaju prema American Eagle dućanu ili se smiju i

ĉavrljaju s prijateljima. Svi su oĉito ţivi, u razliĉitim koliĉinama. Okrenem se

natrag, a noţ opet trzne.

»Što je?«, promrmljam i pogledam pred sebe, u izlog dućana prekoputa.

Ugledam Anninu haljinu.

Trepnem dva puta. To je njezina haljina. Bijela i jednostavna. Lijepa.

PriĊem joj, a u centru zavlada tišina. Što ja to vidim? To nije samo haljina sliĉna

njezinoj. To je njezina haljina. Svjestan sam toga ĉak i prije nego što lutka siĊe s

postolja.

Klimavo se kreće na plastiĉnim nogama. Kosa joj visi preko ramena, mrtva

i ovješena poput sintetiĉke perike. Ne pogledam joj lice. Ĉak ni kad prste

poloţim na izlog butika, a njezine se plastiĉne noge saviju pa bijeli materijal

zašušti.

»Cas!«

Trznem se, a bubnjiće mi raspali buka šoping centra, kao kad se zalupe

vrata. Thomas i Carmel stoje kraj mene i zabrinuto me gledaju. U glavi mi je

mutno, kao da sam se upravo probudio. Trepnem prema izlogu, a lutka stoji na

mjestu na kojem je uvijek stajala, pozira u bijeloj haljini koja uopće ne nalikuje

Anninoj haljini.

22

Osvrnem se prema Amandi, Dereku i ostalima. Jednako su šokirani kao

Thomas i Carmel. Ali do sutra će već umirati od smijeha dok će to prepriĉavati

ostalima. Nespretno maknem prste s izloga. Nakon ove moje predstave, ne mogu

ih za to kriviti.

»Jesi li dobro?« pita Carmel. »Što se dogodilo?«

»Ništa«, kaţem. »Mislio sam da nešto vidim, ali prevario sam se.«

Ona spusti pogled pa se osvrne. »Vikao si.«

Pogledam Thomasa koji kimne.

»Moţda sam bio malo glasan. Ovdje je uţasna akustika, ne moţeš ĉuti ni

vlastite misli.«

Ne promakne mi pogled koji razmijene, ali ne pokušavam ih dalje

razuvjeriti. Kako? Vide bijelu haljinu u izlogu i znaju što to znaĉi. Znaju što

mislim da sam vidio.

23

ĈETVRTO POGLAVLJE

an nakon epskog ţivĉanog sloma u šoping centru, slobodni sat provodim

vani na rubu travnjaka, sjedim ispod stabla i razgovaram s Gideonom. I

drugi uĉenici sjede na mjestima koja nisu u hladu, nagurali su se na mladu

proljetnu travu i leţe s glavama na ruksacima ili u krilu prijatelja. Povremeno

me pogledaju, nešto kaţu pa se svi nasmiju. Pomislim kako sam se prije bolje

uklapao u nove škole. Moţda se nagodinu ne bih trebao vratiti.

»Theseuse, je li sve u redu? Zvuĉiš smeteno.«

Nasmijem se. »Ti zvuĉiš poput moje mame.«

»Molim?«

»Oprosti.« Oklijevam, što je glupo. Zbog toga sam ga i nazvao. Ţelim

razgovarati o tome. Moram ĉuti da Anne više nema. Da se ne moţe vratiti. I to

mi mora reći autoritativan glas s britanskim naglaskom.

»Jesi li ikada ĉuo da se netko vrati nakon što je prešao na drugu stranu?«

kaţem konaĉno.

Gideon ne odgovori odmah, što djeluje kao da razmišlja. »Nikada«, kaţe.

»To jednostavno nije moguće. Barem ne u okvirima normalnih vjerojatnosti.«

Ţmirnem. Otkada mi to ţivimo u okvirima normalnih vjerojatnosti? »Ali

ako ih pomoću athamea mogu poslati iz jedne dimenzije u drugu, ne bi li ih

nešto drugo moglo vratiti?« Ovog puta uslijedi duţa pauza, ali zapravo me ne

shvaća ozbiljno. U suprotnom bih ĉuo pomicanje ljestvi i listanje knjige. »Hajde,

nije to tako luda ideja. Kao da ideš od toĉke A do toĉke B pa skoĉiš do toĉke G,

ali...«

»Bojim se da je to kretanje od toĉke A do toĉke B pa skok do pi.«

Uzdahne. »Znam o kome razmišljaš, Theseuse, ali to nije moguće. Ne moţemo

je vratiti.«

Ĉvrsto zaţmirim. »Što ako se već vratila?«

Ĉujem mu oprez u glasu kad me upita: »Kako to misliš?«

Nadam se da će ga osmijeh opustiti pa izvijem usne. »Ne znam što mislim.

Nisam te nazvao da te zabrinem. Samo... Valjda puno mislim o njoj.«

On uzdahne. »Sigurno. Bila je... bila je izuzetna. Ali sada je na mjestu na

koje pripada. Slušaj me, Theseuse«, kaţe, a ja skoro mogu osjetiti njegove stare

prste na ramenu. »Moraš je pustiti.«

»Znam.« I znam. Poţelim mu reći o tome kako se athame pomaknuo, o

tome što mi se priĉinilo. MeĊutim, ima pravo, zvuĉao bih ludo.

D

24

»Gle, nemoj se brinuti zbog mene, dobro?« kaţem i ustanem. »Kvragu«,

promrmljam jer su mi hlaĉe na guzici mokre.

»Što je?« pita Gideon zabrinuto.

»Ma ništa. Sjedio sam ispod drveta pa sad imam mokru mrlju na guzici.

Ovdje trava nikada nije suha.« On se nasmije pa završimo razgovor. Vraćam se

prema školi kad me Dan Hill udari u ruku.

»Hej«, kaţe. »Imaš li bilješke s juĉerašnjeg sata povijesti? Mogu li ih

posuditi za vrijeme slobodnog sata?«

»Da, moţe«, odgovorim, iznenaĊeno.

»Hvala. Inaĉe ih posudim od cura, znaš« – zavodniĉki se isceri – »Ali jedva

da imam trojku, a ti si na zadnjem testu imao najviše bodove.«

»Da«, kaţem opet. Imao sam najviše bodova. Što me zapanjilo, a mamu

oduševilo.

»Super. Hej, ĉuo sam da si bio na tripu sinoć u šoping centru.«

»Vidio sam haljinu koju je Carmel htjela pa sam je pokazao Thomasu

Sabinu«, slegnem ramenima. »U ovoj školi ljudi izmišljaju svakakva sranja.«

»Da«, kaţe. »To sam i mislio. Vidimo se.« Ode u drugom smjeru. Dan nije

loš tip. Ako imam sreće, ponovit će moju priĉu nekolicini drugih. Mada

sumnjam. Povlaĉenje priĉe objavljuje se na zadnjim stranicama novina. Dosadna

priĉa uvijek gubi, bila istinita ili ne. To je jednostavno tako.

»Stvarno ne voliš pizzu s piletinom i peĉenim ĉešnjakom?« pita Carmel koja je

izvadila mobitel da naruĉi hranu. »Ozbiljno? Ţeliš samo gljive i puno sira?«

»I rajĉice«, doda Thomas.

»Obiĉne, narezane rajĉice?« Pogleda me s nevjericom. »On je neprirodan.«

»Ja se slaţem s tobom«, odvratim nagnut u hladnjak iz kojeg vadim

sokove. Druţimo se kod mene i gledamo filmove na Netflixu. Carmel je to

smislila, a ja sam odluĉio vjerovati kako se htjela opustiti, a ne mene skloniti od

javnosti.

»Moţda ţeli biti dţentlmen, Carmel«, kaţe mama koja prolazi kraj nas

kako bi si natoĉila ledeni ĉaj. »Moţda se zbog tebe kloni ĉešnjaka.«

»Fuj«, kaţem, a Thomas se nasmije. Ovog se puta Carmel zacrveni.

Mama se nasmiješi. »Ako naruĉite dvije pizze, ja ću s Thomasom podijeliti

ovu s rajĉicama, a ti i Cas podijelite drugu.«

»Moţe. Ali htjet ćete ovu s piletinom kad doĊe.« Naruĉi hranu pa nas troje

odemo u dnevni boravak gledati reprize Staţista dok ne stigne pizza kad ćemo

upaliti film. Tek smo sjeli kad Carmel poskoĉi, ĉitavo vrijeme tipkajući na

mobitel.

»Što je bilo?« pita Thomas.

25

»Ekipa s kojom uĉim za završne ispite«, odgovori. Krene prema trijemu.

»Rekla sam Nat i Amandi da ću navratiti ako se film ne oduţi. Odmah se

vraćam.«

Zatvori vrata za sobom, a ja trknem Thomasa.

»Ne smeta ti kad ona tako nestane?« pitam.

»Kako to misliš?«

»Pa«, krenem, ali ne znam što reći. Mislim da se radi o tome da je Carmel

mene pokušala upoznati sa svojim prijateljima, ali Thomasa nije. Mislio sam da

bi ga to smetalo, ali ne znam kako to obzirno pitati. I koji vrag ona uopće još

uvijek uĉi? Meni je ostao još samo jedan ispit. Ovdje profesori vole kad u

zadnjim tjednima sve ide po špagi. Ne ţalim se zbog toga. »Zar joj ti nisi

deĉko?« izlanem konaĉno. »Zar ne bi tebe trebala odvlaĉiti sa sobom kad se

druţi s prijateljima?«

To i nije bio najbolji izbor rijeĉi, ali on se ne uvrijedi, ĉak se ni ne iznenadi.

Samo se naceri.

»Zapravo ne znam što smo mi«, kaţe tiho. »Ali znam da ne funkcioniramo

tako. Mi smo drugaĉiji.«

»Drugaĉiji«, ponovim, iako je zaneseni izraz na njegovom licu dirljiv. »Svi

moraju biti drugaĉiji. Je li ti ikad palo na pamet da klasika postoji s razlogom?«

»To mi govori netko ĉija je zadnja cura umrla 1958. godine«, odgovori

Thomas pa brzo otpije veliki gutljaj soka. Nacerim se i okrenem televiziji.

Anna je na prozoru. Stoji u grmlju pred mojom kućom i gleda me.

»Isuse!« Skoĉim na kauĉ i skoro ni ne osjetim bol kad se ramenom nabijem

u zid.

»Što je?« I Thomas skoĉi gledajući prvo prema podu kao da će ugledati

štakora pa konaĉno slijedi moj pogled prema prozoru.

Annine oĉi su prazne i mrtve, u njima nema ni traĉka prepoznavanja.

Gledam je kako trepće, poput aligatora koji se kreće kroz gustu mraĉnu vodu.

Dok pokušavam primiriti disanje, iz njezinog nosa procuri taman mlaz krvi.

»Cas, što je? Što se dogodilo?«

Pogledam Thomasa. »Ti je ne vidiš?« Pogledam natrag kroz prozor, napola

oĉekujući da je nestala, napola u nadi da je nestala, ali ona i dalje nepomiĉno

stoji.

Thomas zuri kroz prozor i okreće glavu pokušavajući nešto ugledati na

svjetlu. Izgleda prestravljeno. To nema smisla. On bi je trebao vidjeti. Zaboga,

on je prokleti vještac.

Ne mogu to više podnijeti. Skoĉim s kauĉa i krenem prema ulaznim

vratima, naglo ih otvorim pa izaĊem na trijem.

Vidim samo Carmelino iznenaĊeno lice dok stoji s mobitelom na uhu. U

grmlju pred kućom nema niĉega osim sjena.

26

»Što se dogaĊa?« pita Carmel, a ja skoĉim niz stepenice i utrĉim u grmlje

koje me grebe za ruke.

»Daj mi svoj mobitel!«

»Molim?« Carmel zvuĉi preplašeno. Sad je i moja mama vani, a svi tri se

boje i ne znaju zašto.

»Dobaci mi ga«, viknem pa ona to uĉini. Pritisnem tipku i uperim ga prema

tlu kako bih na plavkastom svjetlu potraţio otiske stopala ili znakove kretanja na

tlu. Ne vidim ništa.

»Što je? Što se dogaĊa?« protisne Thomas.

»Ništa«, kaţem glasno, ali laţem. I da sam umislio i da nisam, nije ništa.

Kad posegnem prema athameu u straţnjem dţepu, on je hladan poput leda.

Deset minuta kasnije sjedim za kuhinjskim stolom, a mama pred mene spusti

šalicu. Podignem je i onjušim.

»Nije napitak, samo je ĉaj«, kaţe ona umorno. »Bez kofeina.«

»Hvala«, kaţem i otpijem gutljaj. Nema kofeina, a nema ni šećera. Ne

znam zašto bi me gorka smeĊa tekućina trebala umiriti. MeĊutim, potrudim se

mirno uzdahnuti i zavaliti u stolicu.

Thomas i Carmel se neprestano pogledavaju, što mami ne promakne.

»Što je?«, pita. »Što mi tajite?«

Carmel me pogleda kao da traţi dopuštenje, a kad ne reagiram ona mami

ispriĉa što se dogodilo u šoping centru s haljinom koja je podsjećala na Anninu.

»Iskreno Cas, ponašaš se neobiĉno od prošlog tjedna u Grand Maraisu.«

Mama se nasloni na pult. »Cas? Što se dogaĊa? I zašto mi nisi ispriĉao to

za šoping centar?«

»Zato što nisam htio zvuĉati ludo?« Oĉito se neću tako lako izvući. Oni

samo nastave zuriti u mene. Ĉekaju i zure. »Jednostavno – mislio sam da sam

vidio Annu, to je sve.« Otpijem još jedan gutljaj ĉaja. »A u Grand Maraisu, na

sjeniku – pomislio sam da ĉujem njezin smijeh.« Odmahnem glavom. »Osjećam

se – ne znam kako se osjećam. Kao da me opsjeda, valjda.«

Preko ruba šalice jasno vidim njihove izraze lica. Misle da haluciniram.

Saţalijevaju me. »Jadni Cas« im svima piše na licima, visi im s obraza poput

utega od pet kilograma.

»I athame je vidi isto«, dodam, a to im privuĉe pozornost.

»Moţda ujutro trebamo nazvati Gideona«, predloţi mama. Kimnem. Iako

će i on vjerojatno misliti isto što i oni. Svejedno, ne poznajem boljeg struĉnjaka

za athame od njega.

Za stolom zavlada tišina. Skeptiĉni su i ne krivim ih zbog toga. Na kraju

krajeva, to sam htio otkako je Anna nestala.

27

Koliko sam je puta zamišljao da sjedi kraj mene? Njezin glas mi je zvonio

u ušima milijun puta u nekim jadnim pokušajima zamišljanja razgovora koje

nismo stigli voditi. Ponekad bih se pretvarao da smo pronašli drugi naĉin da

porazimo Obeah-vraĉa, naĉin koji nije sve uništio.

»Misliš li da je moguće?« pita Thomas. »Mislim, je li to uopće moguće?«

»Ništa se ne vraća s druge strane«, odgovorim. »Gideon kaţe da se ne

vraćaju. Ne mogu. Ali osjećam – kao da me zaziva. Samo ne ĉujem što ţeli od

mene.«

»Ovo je tako zeznuto«, šapne Carmel. »Što ćeš napraviti?« Pogleda mene

pa Thomasa pa moju mamu. »Što ćemo napraviti?«

»Moram otkriti je li to stvarno«, kaţem. »Ili sam sluţbeno poludio. Ako je

stvarno, moram otkriti što ţeli. Što treba. To joj svi dugujemo.«

»Nemoj još ništa poduzimati«, kaţe mama. »Moramo prvo porazgovarati s

Gideonom. Trebamo više vremena da nešto smislimo. Ne sviĊa mi se ovo.«

»Ni meni se ne sviĊa«, kaţe Carmel.

Pogledam Thomasa.

»Ja ne znam što bih mislio.« Slegne ramenima. »Mislim, Anna nam je bila

prijateljica, na neki naĉin. Ne mogu vjerovati da bi nam htjela nauditi, pa ĉak

nas ni preplašiti. Mene muĉi athame. To što athame reagira. Vjerojatno bismo

trebali porazgovarati i s Morfranom.«

Svi me pogledaju. »Dobro«, kaţem. »Dobro, ĉekat ćemo.« Ali ne predugo.

28

PETO POGLAVLJE

akon neprospavane noći sjedim za Thomasovim kuhinjskim stolom s

Carmel i gledam Thomasa i Morfrana kako spremaju doruĉak. Uvjeţbano

izvode tu kućansku rutinu, kreću se od stola do štednjaka, a i dalje su samo

napola budni. Morfran nosi karirani flanel ogrtaĉ i izgleda smiješno. Nikada ne

biste pomislili da taj ogrtaĉ skriva jednog od najjaĉih vuduista Sjeverne

Amerike. Po tom je pitanju sliĉan unuku.

Meso ciĉi kad ga stavi u vrelu tavu. Morfran ĉesto za doruĉak sprema jeger.

To je pomalo ĉudno, ali zapravo priliĉno ukusno. Jutros nemam apetita, ali

Thomas pred mene gurne tanjur natrpan jegerom i kajganom pa poĉnem

nabadati i gurati hranu po tanjuru, tako da barem izgleda kao da sam jeo.

Nasuprot mene Carmel radi isto to.

Morfran sloţi hranu na svoj tanjur pa komad jegera stavi u Stellinu pseću

zdjelicu. Mješanka crnog labradora ujuri u kuhinju kao da nije godinama jela.

Morfran je pogladi po debeloj straţnjici, nasloni se na pult drţeći tanjur te nas

promotri iza naoĉala.

»Priliĉno je rano za sastanak Istjerivaĉa duhova«, kaţe. »Mora da je

situacija kritiĉna.«

»Nije kritična«, promrmlja Thomas. Morfran frkne u jaja.

»Niste se samo probudili i odluĉili navratiti na kobasicu«, kaţe on, a to je

drugo. On za jeger kaţe »kobasica«.

»Sok od naranĉe je izvrstan«, Carmel se nasmiješi.

»Kupujem bistri sok. A sad da ĉujem. Moram u dućan.« Gleda mene dok to

govori.

Osmislio sam niz pitanja koja ţelim postaviti. MeĊutim, samo izlanem:

»Moramo saznati što se dogodilo Anni.« To je valjda deseti put da sam mu to

rekao, njemu je dosta to slušati, kao i meni to govoriti. Ali mora me ĉuti.

Trebamo njegovu pomoć, a on nam je nije ponudio od noći kad smo se borili

protiv Obeah-vraĉa kad je bacao protukletve da me odrţi na ţivotu nakon što me

Obeah-vraĉ zaĉarao i kad je pomogao Thomasu s ĉarima zaštite u Anninoj kući.

»Kakva je kobasica?« pita.

»Dobra. Nisam gladan. I neću te prestati to traţiti.«

Pogled mu odluta do mog ruksaka. Nikada ne vadim athame u

Morfranovom društvu. Naĉin na koji ga gleda ako ga izvadim daje mi na znanje

da nije dobrodošao.

Thomas proĉisti grlo. »Ispriĉaj mu o Marie La Pointe.«

N

29

»Tko je Marie La Pointe?« pitam, a Morfran pogledom poruĉi Thomasu da

bi ga kasnije mogao kazniti.

»Ona.. .« Thomas oklijeva zbog djedovog pogleda, ali ovog puta ja

pobijedim. »Ona je vuduistica na Jamajci. Morfran je razgovarao s njom o...

tvojoj situaciji.«

»O kojem dijelu moje situacije?«

»Uglavnom o Obeah-vraĉu. O tome da je bio ţderaĉ mesa te da je mogao

upijati moć i bitak ĉak i nakon smrti; mislim ţderaĉi mesa su rijetki. To što je

vraĉ postao nakon smrti, to da je pojeo tvog oca i povezao se s athameom pa se

preko njega hranio, to je rijetko poput vraţjeg jednoroga.«

»Thomase«, prasne Morfran. »Hoćeš li zaĉepiti gubicu?« Odmahne glavom

i promrmlja rijeĉ »jednorog«. »Taj je duh uzeo drevno znanje i izobliĉio ga u

nešto neprirodno.«

»Nisam mislio...«, zapoĉne Thomas, ali ja ga prekinem.

»Što je rekla tvoja prijateljica?« pitam. »Marie La Pointe. Jesi li je pitao za

Annu?«

»Nisam«, kaţe. »Pitao sam je o vraĉu. Pitao sam je li veza izmeĊu vraĉa i

noţa prekinuta, moţe li se ona prekinuti.«

Osjetim trnce na vratu iako smo o tome već raspravljali. »Što je rekla?«

»Rekla je da je moguće. Rekla je da je veza prekinuta. Rekla je da će biti.«

»Biti?« kaţe Carmel glasno, a vilica joj zazvoni na tanjuru. »Koji vrag to

znaĉi?«

Morfran slegne ramenima pa Stelli koja ga šapom grebe po koljenu da

komad jegera s vilice.

»Je li rekla još što?« pitam.

»Aha«, odgovori on. »Rekla je ono što ti već mjesecima pokušavam reći.

Prestani zabadati nos gdje mu nije mjesto. Prije nego što stvoriš neprijatelja koji

će ti taj nos odsjeći.«

»Prijetila mi je?«

»To nije prijetnja. To je bio savjet. Postoje tajne u ovom svijetu, mali, za

koje će ljudi ubiti da ostanu tajnama.«

»Koji ljudi?«

On se okrene, ispere prazan tanjur u sudoperu i stavi ga u perilicu.

»Pogrešno pitanje. Trebao bi pitati koje tajne. Koja moć.«

Za stolom se svi frustrirano pogledamo, a Thomas odglumi nijemi vrisak i

pokret kao da davi Morfrana. On uvijek mora biti tajanstven. Uvijek mora bacati

zagonetke. To nas sve izluĊuje.

»Nešto mi se dogaĊa s athameom«, kaţem u nadi da će moj izravan pristup

s vremenom djelovati na njega. »Ne znam o ĉemu se radi. PriviĊa mi se Anna,

30

ĉujem je. Moţda zbog toga što je traţim pa je i athame traţi. Moţda zbog toga

što ona mene traţi. Moţda oboje.«

»Moţda se radi o još neĉemu«, kaţe Morfran okrećući se. Obriše krpom

ruke pa me promotri tako pozorno da se osjećam kao da sam samo kostur s

oštricom. »Taj predmet u tvom dţepu više ne odgovara Obeah-vraĉu. Ĉemu

sada odgovara?«

»Meni«, kaţem. »Stvoren je da odgovara meni. Mojoj lozi.«

»Moţda«, odgovori on. »Ili je tvoja loza stvorena da odgovara njemu. Što

duţe s tobom razgovaram to mi se glava više ispunjava vjetrom. Ovdje se

dogaĊa više od jedne stvari, osjećam to poput oluje. A i ti bi trebao.« Kimne

prema svom unuku. »I ti Thomase. Nisam te odgojio tako da ti stvari promiĉu.«

Thomas se kraj mene uspravi i brzo me pogleda kao da sam stranica knjige

koju je trebao proĉitati.

»Morate li tako rano ujutro biti jezivi?«, pita Carmel. »Ništa mi se od toga

ne sviĊa. Mislim, što bismo trebali napraviti?«

»Rastopi noţ do kraja i zakopaj ga«, kaţe on, pljesne se dlanom po koljenu

kako bi ga crni labrador slijedio u spavaću sobu. »Ali to nećeš nikada napraviti.«

Izlazeći iz kuhinje zastane i duboko udahne. »Slušaj, mali«, kaţe gledajući u

pod. »Obeah-vraĉ je bio najizopaĉeniji, najgladniji stvor kojeg sam ikada imao

zle sreće susresti. Anna ga je odvukla iz našeg svijeta. Ponekad ispuniš svoju

svrhu. Moraš je pustiti da poĉiva.«

»E pa to je bio promašaj«, kaţe Carmel dok nas vozi u školu. »Što je Gideon

rekao jutros?«

»Nije se javio. Ostavio sam mu poruku«, odgovorim. Carmel vozi i priĉa

kako joj se ne sviĊa to što je Morfran rekao, kako ju je isprepadao, ali ja je samo

napola slušam. Dio paţnje usmjerio sam na Thomasa koji, ja mislim, pokušava

pokupiti vibru koju Morfran prima od athamea. Izgleda kao da ima zatvor pa

mislim da mu baš i ne ide.

»Neka samo proĊe ovaj dan«, kaţe Carmel. »Još jedan dan koji nas bliţi

kraju godine, a ovo ćemo sve prokuţiti kasnije. Moţda se ovog vikenda moţemo

riješiti drugog duha.« Odmahne glavom. »Ili moţda trebamo neko vrijeme sve

pustiti. Barem dok nam se Gideon ne javi. Sranje. Trebala sam napraviti

inventuru ukrasa za hodnik prije sastanka Odbora maturanata.«

»Ti uopće nisi maturantica.«

»To ne znaĉi da nisam u odboru«, zapjeni se ona. »I, je li to plan? Pritajiti

se i ĉekati da nam se Gideon javi?«

»Ili da Anna opet pokuca na vrata«, kaţe Thomas, a Carmel ga pogleda.

»Da«, kaţem. »Pretpostavljam da bismo to trebali.«

31

Kako sam došao ovamo? To nije bila svjesna odluka. Barem nemam takav

osjećaj. Kad su me Carmel i Thomas dovezli kući poslije škole, planirao sam

pojesti dvije porcije maminih špageta s ćuftama i zavaliti se pred telku. Zašto

onda sjedim u maminom autu, zašto sam se vozio ĉetiri sata i zašto zurim u

uspavane tvorniĉke dimnjake koji se ocrtavaju na mraĉnom nebu?

Nešto iz dubina sjećanja mi proĊe glavom, nešto što mi je rekao Cvjetko

Bristol nekih mjesec dana nakon što je Annina kuća implodirala zajedno s njom.

Samo sam ga napola slušao. Nisam bio u stanju loviti, nisam bio u stanju raditi

ništa osim lutati okolo s rupom u središtu bića i pitati se. Neprestano se

propitkivati. Javio sam se na telefon samo zato što je zvao Cvjetko, odani

dojavljivaĉ iz New Orleansa i zbog toga što je on bio taj koji mi je javio za

Annu.

»Mjesto se nalazi u Duluthu u Minnesoti. To je tvornica koja se zove Dutch

Ironworks. Već cijelo desetljeće pronalaze ostatke skitnica«, rekao je Cvjetko.

»Pronalaze ih na hrpama, ali mislim da je to zbog toga što rijetko gledaju. Samo

ako netko prijavi da je prozor razbijen ili ako pijani klinci tulumare na

parkiralištu, tek onda netko poĊe u inspekciju. Tvornica je zatvorena od

šezdesetih.«

Nasmiješio sam se tada. Cvjetkovi tragovi nikada nisu pretjerano pouzdani,

drţe se na slabim i nekonkretnim dokazima. Kad sam ga upoznao rekao sam mu

da mora imati više ĉinjenica. Pogledao me onako kako vas pas pogleda kad

pojedete zadnji zalogaj cheeseburgera. Cvjetku je ĉarolija bila u neznanju. Njega

uzbude mogućnosti koje leţe u tim prazninama. Njegovim ţilama teĉe ljubavna

veza New Orleansa s neţivima. To mi se zapravo kod njega i sviĊa.

Letim pogledom preko napuštene tvornice Dutch Ironworks u kojoj nešto

ubija beskućnike barem deset godina. To je dugaĉka ciglena zgrada s dva

iznimno visoka dimnjaka. Prozori su mali, prekriveni prašinom i prljavštinom.

Većina je prekrivena daskama. Morat ću nešto razbiti da uĊem. Athame mi

lagan leţi na dlanu pa izaĊem iz auta.

Dok hodam oko zgrade mrtva trava šapuće uz moje noge. Pred sobom

ugledam crnu pjenušavu površinu jezera Superior. Ĉetiri sata sam se vozio, a to

je jezero još uvijek uz mene.

Skrenem iza ugla i ĉim vidim pritvorena vrata s razbijenom bravom, nešto

me stegne u prsima i tijelo mi poĉne vibrirati. Nisam htio doći ovamo. Nije me

zanimalo. Ali sad kad sam tu ostajem bez daha. Nisam se osjećao ovako

izoštreno, ovako napeto od susreta s vraĉem. Prsti mi bride oko drška noţa i

osjetim neobiĉan, poznat osjećaj da je on dio mene, stopljen s mojom koţom sve

do kostiju. Ne bih ga mogao ispustiti ni da ţelim.

Zrak u tvornici je kiselkast, ali nije ustajao. Ovdje ţive bezbrojni glodavci i

oni cirkuliraju zrak. Ali ipak je kiselkast. Ispod prašine nalazi se smrt, u svakom

uglu. Ĉak i u štakorjim govnima. Hrane se mrtvima. Ne osjetim ništa svjeţe; iza

ugla me neće doĉekati smrdljivi kup mesa i neće me pozdraviti raspadajuće lice.

32

Što je ono Cvjetko rekao? Kad murija naĎe novi kup trupala, oni su praktično

mumificirani. Kosti i pepeo. Uglavnom ih pometu van iz zgrade i pod tepih.

Nitko od toga ne radi dramu.

Naravno da ne rade. Uvijek je tako.

Ušao sam na straţnji ulaz i ne mogu odrediti u kojem se dijelu tvornice

nalazim. Sve što je nešto vrijedilo je odavno pokradeno, ostali su samo kosturi

neprepoznatljivih strojeva. Koraĉam hodnikom, a athame drţim uz bok. Kroz

prozore ulazi dovoljno svjetla i reflektira se pa dobro vidim. Zastanem na

svakom pragu i osluškujem cijelim tijelom, trudim se nanjušiti truleţ, osjetiti

hladna mjesta. Soba s moje lijeve strane sigurno je bila ured ili ĉajna kuhinja za

zaposlenike. Uz straţnji zid je gurnut stol. Fokusiram pogled prema neĉem što

na prvi pogled izgleda poput ruba starog prekrivaĉa – ali onda vidim da ispod

viri noga. Ĉekam, ali ona se ne pomakne. To je samo iskorišteno tijelo, od kojeg

je ostala samo sasušena koţa. ProĊem kraj njega tako da je ostatak skriven iza

stola. Ne moram ga vidjeti.

Hodnik se otvori u širok prostor s visokim stropom. Ljestve i metalne

konstrukcije povezuju se u visinu uz nešto što izgleda poput zahrĊale pokretne

trake. Na jednom kraju je golema crna i ugašena visoka peć. Sve je uglavnom

rastavljeno, uništeno zbog dijelova, ali ipak vidim što je nekoć bilo. Ovdje se

sigurno puno proizvodilo. U podove se upio znoj tisuća radnika. Sjećanje na

toplinu još uvijek visi u zraku, bog zna koliko godina kasnije.

Što dublje zalazim u prostoriju, to više osjećam da nisam sam. Nešto je

ovdje i njegova je prisutnost teška. Ĉvršće stegnem athame. Oĉekujem da će

mašinerija koja je desetljećima ugašena svakog trena oţivjeti. Miris spaljene

ljudske koţe opali me po nosu djelić sekunde prije nego što me netko obori na

lice u prašnjav pod.

Okrenem se i skoĉim na noge zamahnuvši athameom u širokom luku.

Oĉekujem da će duh biti iza mene i na trenutak pomislim da je pobjegao te da

me ĉeka još jedna igra povuci-potegni ili pikado s duhom. Ali osjećam njegov

miris. Osjećam bijes koji se kreće prostorijom u ošamućujućim valovima.

Stoji na kraju prostorije i blokira mi put prema hodniku, kao da bih

pokušao pobjeći. Koţa mu je crna poput izgorjele šibice, ispucala je i iz nje kao

da curi tekući metal, kao da ga prekriva hladeći sloj lave. Na licu mu se istiĉu

bijele oĉi. Ne vidim s te udaljenosti jesu li posve bijele ili imaju šarenicu. Boţe,

nadam se da imaju šarenicu. Mrzim te jezive bijele oĉi. Ali neovisno o tome, u

njima neće biti razuma. Godine koje je proveo mrtav i spaljen su to riješile.

»Hajde«, kaţem i okrenem zglob; athame je spreman ubosti ili rezati.

Osjećam blagu bol na leĊima i ramenima na mjestu gdje me udario, ali

zanemarim to. Prilazi mi polako. Moţda se pita zašto ne bjeţim. A moţda zbog

toga što svaki put kad se pomakne njegova koţa pukne i krvari... što god bila ta

crveno-naranĉasta tvar koja iz njega izlazi.

33

Ovo je trenutak prije udarca. Udah daha i rastezanje sekunde. Ne trepćem.

Sada je dovoljno blizu pa vidim da ima svjetloplave šarenice, suţene zbog

neprestane boli. Usta mu zjape otvorena, a usne su mu ispucale i oljuštile se pa

ih više nema.

Ţelim ĉuti bar jednu rijeĉ od nje.

On zamahne desnicom i propara zrak milimetre od mog desnog uha,

dovoljno vrelo da zapeĉe i osjetim jasan miris spaljene kose. Moje spaljene

kose. Cvjetko je rekao nešto o truplima... Same kosti i pepeo. Sranje. Trupla su

bila svjeţa. Duh ih spali, ispuši i ostavi. Lice mu je maska bijesa; nema nosa,

samo nosnu šupljinu prekrivenu ranom. Obrazi su mu mjestimiĉno suhi poput

ugljena, a mjestimiĉno upaljeni infekcijom. Odmaknem se van dosega njegovih

udaraca. Zbog toga što su mu usne spaljene zubi mu izgledaju preveliko, a izraz

lica mu je razvuĉen u neprestan bolestan osmijeh. Koliko se beskućnika

probudilo i ugledalo ovo lice trenutak prije nego što ih je skuhao iznutra?

Bacim se na tlo i raspalim nogom pa ga uspijem oboriti, ali istovremeno

spalim cjevanicu. Na tom mjestu traperice su mi stopljene s koţom. Nemam

vremena biti osjetljiv jer on prstima posegne prema meni pa se otkotrljam.

Tkanina se raspara i ne znam koliko je koţe povukla za sobom.

Dovraga i ovo. On nije ni zucnuo. Tko zna ima li uopće jezik, a još manje

ţeli li Anna progovoriti kroz njegova usta. Uopće ne znam što sam mislio. Htio

sam ĉekati. Planirao sam biti dobar.

Povuĉem lakat, spreman sam mu zariti athame meĊu rebra, ali oklijevam.

Ako to ne izvedem ispravno, noţ bi se doslovno mogao slijepiti s mojom

koţom. Oklijevam kraće od sekunde. Dovoljno da krajiĉkom oka ugledam

bljesak bjeline.

Nemoguće. To mora biti netko drugi, neka druga utvara koja je umrla u

ovoj uţasnoj tvornici. Ali u tom sluĉaju nije umrla u vatri. Djevojka koja tiho

koraĉa prašnjavim podom bijela je poput mjeseĉine. Niz leĊa joj pada smeĊa

kosa, pada preko napadno bijele haljine. Prepoznao bih tu haljinu svugdje, i kad

je nezemaljski bijela i kad je cijela satkana od krvi. To je ona. Anna. Njezina

bosa stopala meko odzvanjaju na betonu.

»Anna«, kaţem i ustanem. »Jesi li dobro?«

Ne ĉuje me. Ili ako ĉuje, ne okrene se.

Spaljeni muškarac na podu zgrabi moju cipelu. Oslobodim se i ignoriram i

njega i miris spaljene gume. Gubim li razum? Haluciniram li? Ona ne moţe

stvarno biti ovdje. To nije moguće.

»Anna, ja sam. Ĉuješ li me?« Krenem prema njoj, ali ne prebrzo. Ako

odem prebrzo, mogla bi nestati. Ako odem prebrzo, mogao bih previše toga

vidjeti; mogao bih je povući da se okrene i vidjeti da nema lice, da je samo

trzajuće truplo. Mogla bi se u mojim rukama pretvoriti u pepeo.

34

Zaĉujem hrskanje mesa dok spaljeni muškarac ustaje. Ne zanima me. Zašto

je ona ovdje? Zašto mi ne odgovara? Samo hoda dalje, ignorirajući sve oko

sebe. Ali... ne sve. Ugašena visoka peć na kraju prostorije. Odjednom me

obuzme zla slutnja.

»Anna...«, viknem. Spaljeni muškarac zgrabi me za rame i osjećam se kao

da mi je netko zario ţeravicu u majicu. Istrgnem se i krajiĉkom oka mislim da

vidim kako Anna zastaje, ali nisam siguran jer sam previše zauzet

izbjegavanjem udaraca i napadanjem noţem dok se pokušavam obraniti.

Athame je vreo. Moram ga nakratko bacati iz ruke u ruku, a naĉinio sam

samo malu, nesmrtonosnu ranu iz koje sada preko njegovih rebara curi crveno-

naranĉasta tekućina. Trebao bih ga sada dokrajĉiti, zariti noţ i brzo ga izvući,

nakon što majicom omotam drţak. Ali ne uĉinim to. Samo ga privremeno

onesposobim pa se okrenem.

Anna stoji ispred peći i prstima lagano prelazi preko hrapavog, crnog

metala. Opet izgovorim njezino ime, ali ona se ne okrene. Samo ovije prste oko

ruĉke i širom rastvori vrata.

Nešto u zraku se promijeni. Osjetim strujanje, mreškanje i dimenzije se

izvitopere pred mojim oĉima. Vrata peći otvore se šire i Anna spuza unutra.

ĈaĊa zaprlja njezinu bijelu haljinu i njezinu bijelu koţu, poput masnica. Nešto

nije u redu s njom; nešto u naĉinu na koji se kreće. Kao da je marioneta. Kad se

ugura kroz otvor, ruke i noga joj se neprirodno saviju kao da je pauk kojeg netko

usisava na slamku.

Usta su mi suha. Iza mojih leĊa spaljeni se ĉovjek opet digne na noge.

Odmaknem se zbog boli u ramenu; skoro da ne primjećujem da šepam zbog

opekline na cjevanici. Anna, izaĎi van. Pogledaj me.

Kao da gledam neki san, noćnu moru u kojoj sam posve bespomoćan, u

kojoj su mi noge od olova i ne mogu povikati upozorenje koliko se god trudio.

Kad peć koja je desetljećima bila mrtva naglo oţivi plamenim jezicima, ja

zaurlam glasno i bez rijeĉi. Ali nije bitno. Anna izgori iza ţeljeznih vrata. Jedna

blijeda ruka na kojoj buknu plikovi prije nego što pocrni pritisne vrata, kao da se

prekasno predomislila.

Osjetim vrućinu i dim s ramena kad me gorući muškarac zgrabi za košulju i

okrene. Oĉi mu iskaĉu s crnog lica, a zube otvara i zatvara. Pogledam prema

peći. Ne osjećam ništa u rukama i nogama. Nisam siguran kuca li mi srce. Iako

na ramenima sigurno dobivam opekline, stojim zaleĊen na mjestu.

»Dokrajĉi me«, istisne spaljeni ĉovjek. Ne razmišljam. Gurnem mu athame

u crijeva i istog trena pustim, ali ipak spalim dlan. Odmaknem se, a on trzajući

padne na pod pa otrĉim do stare pokretne trake i primim se za nju kako ne bih

pao na koljena. Sekunda kao da traje puno duţe dok prostoriju ispunjava zvuk

vriska Anne koja gori, a duh nestaje na podu. Smota se u loptu tako da njegovi

spaljeni i izvijeni ostaci više ni ne izgledaju ljudski.

35

Kad se prestane micati, zrak odmah zahladi. Duboko udahnem i otvorim

oĉi; ne sjećam se da sam ih zatvorio. U sobi je tiho. Pogledam peć, a ona je

prazna i ugašena. Da je dotaknem, bila bi hladna, kao da Anne nikada nije bilo.

36

ŠESTO POGLAVLJE

ali su mi nešto za bol. Nekakvu injekciju i tablete koje ću ponijeti kući.

Bilo bi lijepo kad bi me to onesvijestilo, kad bih od toga prespavao cijeli

sljedeći tjedan. Ali mislim da su mi dali samo toliko da umanje bol.

Mama razgovara s doktorom dok sestra nanosi mast na moje oĉišćene i

izuzetno bolne opekline. Nisam htio ići u bolnicu. Pokušao sam mamu uvjeriti

da mi samo pripremi napitak od nevena i lavande, ali ona je inzistirala. Iskreno,

sada mi je drago što sam dobio injekciju. A i zabavio sam se slušajući je kako

pokušava smisliti objašnjenje. Radi li se o nezgodi u kuhinji? Moţda nezgodi na

kampiranju. Odabrala je kampiranje, rekla je da sam nespretnjaković koji je pao

u vatru i paniĉno se kotrljao po njoj. Povjerovat će joj. Uvijek povjeruju.

Na cjevanici i ramenima imam opekline drugog stupnja. Na ruci, od

smrtonosnog udarca athameom imam malu opeklinu prvog stupnja, ništa gore

od toga kad jako izgorite na suncu. Ipak, kad vam izgori dlan, to je gadno.

Oĉekujem da ću sljedećih dana okolo nositi neotvorene limenke ledenog soka.

Mama se vrati s doktorom da mi stavi gazu. Ona je negdje izmeĊu plaĉa i

zabrinutosti. Primim je za ruku. Nikada se neće naviknuti na to. To je izjeda,

gore nego kad se radilo o tati. Ali kad god mi drţi prodike, kad me god

upozorava da pazim i budem oprezniji, nikad me ne traţi da prestanem. Mislio

sam da će to zahtijevati nakon onog s Obeah-vraĉem prošle jeseni. Ali ona

razumije. Nije fer što to mora, ali bolje je što razumije.

Thomas i Carmel navrate sljedeći dan poslije škole, skoro pa istovremeno

skrenu autima na naš prilaz. Upadnu bez kucanja, a ja ih doĉekam napola

drogiran i opušten na kauĉu gdje gledam TV i jedem kokice iz mikrovalne dok u

desnoj ruci drţim paket leda.

»Vidiš? Rekao sam ti da je ţiv«, kaţe Thomas. Carmel nije zadivljena.

»Iskljuĉio si mobitel«, kaţe.

»Kod kuće sam, bolestan. Nije mi se s nikime razgovaralo. I zakljuĉio sam

da ste u školi, a prema pravilima ne biste smjeli olako slati poruke i zivkati

ljude.«

Carmel uzdahne, spusti torbu na pod pa se zavali u fotelju s visokim

naslonom. Thomas se smjesti na naslon kauĉa i posegne prema kokicama.

»Nisi >kod kuće, bolestan<, Cas. Zvala sam tvoju mamu. Sve nam je

ispriĉala.«

D

37

»Jesam, >kod kuće, bolestan<. A tako ću biti i sutra. I prekosutra. A

vjerojatno i dan poslije toga.« Istresem još kokica sa sirom u zdjelicu i ponudim

ih Thomasu. Moj stav ţivcira Carmel. Iskreno, i sebe ţivciram. Ali tablete su mi

ublaţile bol i umrtvile misli tako da ne moram razmišljati o onome što se

dogodilo u tvornici. Ne moram se pitati je li ono što sam vidio stvarno.

Carmel mi ţeli odrţati bukvicu. Vidim kako joj ukor titra na usnama. Ali

umorna je. I zabrinuta. Stoga samo zgrabi kokice i kaţe da će mi donositi zadaću

nekoliko dana.

»Hvala«, kaţem. »Moţda me neće biti i dio sljedećeg tjedna.«

»Ali to je zadnji tjedan nastave«, kaţe Thomas.

»Upravo tako. Što će mi napraviti? Srušiti me? To im je prevelika

gnjavaţa. I oni jedva ĉekaju ljeto kao i mi.«

Oni se pogledaju kao da su odluĉili da sam beznadan sluĉaj pa Carmel

ustane.

»Hoćeš li nam ispriĉati što se dogodilo? Zašto nisi ĉekao kako smo se

sloţili?«

Nemam odgovor na to pitanje. Djelovao sam impulzivno. Bilo je to više od

impulsa, ali njima to sigurno izgleda poput sebiĉnog, glupog poteza. Kao da se

nisam mogao strpjeti. Što god to bilo, gotovo je. Kad sam se sukobio s duhom,

bilo je kao onda prije na sjeniku. Anna se pojavila i vidio sam da ona pati.

Gledao sam je kako gori.

»Sve ću vam ispriĉati«, kaţem im. »Kasnije. Kad ne budem ošamućen od

tableta protiv bolova.« Nasmiješim se i zatresem naranĉastu bocu. »Hoćete

ostati gledati film?«

Thomas slegne ramenima i sjedne na kauĉ pa bez zadrške uroni rukom u

zdjelicu s kokicama. Carmel je neodluĉna punu minutu pa uzdahne nekoliko

puta, ali na kraju spusti torbu s knjigama i sjedne u stolicu za ljuljanje.

Iako ih uţasava pomisao da propuste jedan od zadnjih dana škole, ipak prevlada

znatiţelja pa se pojave sljedećeg dana oko jedanaest i trideset, prije odmora za

ruĉak. Mislio sam da sam spreman, ali ipak mi treba nekoliko pokušaja da to

dobro ispriĉam, da im sve kaţem. Već sam jednom ispriĉao priĉu, mami, prije

nego što je otišla u šoping i odnijeti ĉari po gradu. Kad sam završio, izgledala je

kao da ţeli da se ispriĉam. Kao da ţeli ĉuti ţao mi je mama što sam skoro

stradao. Opet. Ali nisam to mogao reći. Nije mi se ĉinilo vaţnim. Pa mi je samo

rekla da sam trebao priĉekati Gideona i otišla je, a da me nije pogledala u oĉi.

Sada me Carmel isto tako promatra.

Uspijem istisnuti: »Ţao mi je što vas nisam ĉekao. Nisam znao da ću to

napraviti. Nisam to planirao.«

»Ĉetiri sata si se vozio do tamo. Jesi li ĉitavo vrijeme bio u transu?«

38

»Moţemo li se usredotoĉiti?« ubaci se Thomas. Oprezno to pita i nabaci

šarmantan osmijeh. »Sad je gotovo. Cas je ţiv. Malo je hrskaviji nego prije, ali

još diše.«

Dišem i ţudim za tabletom protiv bolova. Bol u ramenu kao da je ţiva,

stalno pulsira i širi toplinu.

»Thomas ima pravo«, kaţem. »Moramo smisliti što sada. Moramo smisliti

kako da joj pomognemo.«

»Kako da joj pomognemo?« ponovi Carmel. »Prvo moramo shvatiti što se

dogaĊa. Kako znamo da sve to nije samo u tvojoj glavi? Ili neka iluzija.«

»Misliš da sam to izmislio? Da je to neka moja fantazija? Da je to istina,

zašto bih smislio takvu priĉu? Zašto bih je zamišljao katatoniĉnu kako se baca u

peć? Ako ovo izmišljam, trebam više sati intenzivne terapije.«

»Ne kaţem da to namjerno radiš«, ispriĉa se Carmel. »Samo se pitam je li

stvarno. Upamti što je Morfran rekao.«

Thomas i ja se pogledamo. Sjećamo se samo da je Morfran lupetao ludosti.

Uzdahnem.

»Što ţeliš od mene? Da sjedim tu i ĉekam, iako bi ono što sam vidio moglo

biti stvarno? Što ako je ona stvarno u nevolji?« Slika njezine ruke koja pritišće

vrata peći iskrsne mi pred oĉima. »Ne znam mogu li to. Ne nakon onog juĉer.«

Carmel me gleda raskolaĉenih oĉiju. Ţao mi je što smo otišli Morfranu,

njegove rijeĉi samo su je više preplašile. Taj njegov stav, priĉe o silama koje

okruţuju athame i gluposti o zlu koje dolazi. Ispravim ramena pa se trgnem.

»Dobro«, kaţe Thomas. Kimne Carmel i primi je za ruku. »Mislim da se

zavaravamo ako mislimo da imamo ikakvog izbora. Što god da se dogaĊa, to se

pokrenulo i mislim da neće stati. Osim ako stvarno ne uništimo athame.«

Odu malo kasnije, a ja popodne provedem na tabletama protiv bola i trudim

se ne razmišljati o Anni i tome što bi joj se moglo dogaĊati. Stalno gledam na

mobitel i ĉekam da me Gideon nazove, što on ne ĉini. A sati prolaze.

Kad se mama predveĉer vrati kući skuha ĉaj bez kofeina i zaĉini ga

lavandom da zalijeĉi rane iznutra. To nije napitak. Nema ĉari. Vještiĉarstvo i

lijekovi protiv bolova se ne miješaju. Ali i bez hokus-pokusa, ĉaj me umiri. A i

popio sam i još jednu tabletu jer sam mislio da će mi ramena otpasti. Lijepo me

udarila i sada se samo ţelim zavući pod pokrivaĉ i spavati do subote.

UĊem u sobu, napola oĉekujući Tebalda sklupĉanog na mom modrom

prekrivaĉu. Zašto ne? Ako moja mrtva cura moţe prijeći natrag, onda vjerojatno

moţe i ubijeni maĉak. Ali na krevetu nema niĉega. Legnem i pokušam se

namjestiti na jastucima. Naţalost, to je nemoguće zbog opeklina na ramenima.

Zaklopim oĉi, a osjećaj hladnoće poĉne mi se uspinjati nogama.

Temperatura u sobi je naglo opala, kao da se otvorio prozor. Da izdahnem, dah

bi mi izašao u oblaĉiću. Ispod mog jastuka, athame gotovo da poskakuje.

39

»Nisi stvarno ovdje«, kaţem da uvjerim samog sebe. Moţda snagom volje

to pretvorim u istinu. »Da si to stvarno ti, ne bi bilo ovako.«

Kako bi ti to znao, Cassio? Nisi niti jedanput bio mrtav. Ja sam bila mnogo

puta.

Podignem pogled tek toliko da vidim njezine bose noge stisnute u kut kraj

moje komode. Malo više, ispod koljena, poĉinje bijeli porub njezine haljine. Ne

ţelim vidjeti više od toga. Ne ţelim je vidjeti kako lomi svoje kosti ili se baca

kroz moj prozor. Ne moram gledati ni krv kako joj curi iz nosa, ne hvala.

Strašnija mi je u ovom izdanju nego što je bila s crnim venama i ţivom kosom.

S Annom u haljini od krvi sam se znao suoĉiti. S praznom ljušturom Anne

Korlov... nju ne razumijem.

Figura u kutu sobe napola je u sjeni, nije opipljivija od mjeseĉine.

»Ne moţeš biti ovdje. Ne zapravo. Mamin ĉar zaštite je još uvijek podignut

oko kuće.«

Pravila, pravila, pravila. Više nema pravila.

Oh. Stvarno. Tako će biti odsada? Ili si samo plod mašte, kako Carmel

kaţe. Moţda to uopće nisi ti. Moţda si trik.

»Hoćeš li stajati tamo cijelu noć?« pitam. »Htio bih se naspavati pa ako mi

ţeliš pokazati nešto bolesno izopaĉeno, obavi to odmah.« Oštro udahnem zrak, a

u grlu osjetim knedlu kad se njezina stopala pokrenu i polako poĉnu vući prema

krevetu. PriĊe mi blizu, malo van dosega ruke. Sjedne uz moje noge, a ja joj

ugledam lice.

Gledaju me Annine oĉi i to me osvijesti od svih lijekova, kao da me netko

zalio hladnom vodom. Izraz lica isti joj je kao u mojoj mašti. Kao da me

poznaje. Kao da se sjeća. Dugo se tako promatramo. Ona zadrhti pa zatreperi,

poput slike na staroj filmskoj vrpci.

»Nedostaješ mi«, šapnem.

Anna trepne. Kad me opet pogleda, oĉi su joj crvene od krvi. Bolno stegne

vilicu, a fantomska rana joj se poĉne otvarati i zatvarati na prsima, groteskni

cvjetovi crvenila se pojavljuju i nestaju na njezinim rukama.

Ne mogu joj nikako pomoći. Ne mogu je ni primiti za ruku. Ona nije

stvarno ovdje. Opekline me zabole kad utonem na jastuke i neko vrijeme

sjedimo u tišini dijeleći bol. Trudim se oĉi drţati otvorenima koliko god dugo

mogu jer ona ţeli da to vidim.

40

SEDMO POGLAVLJE

onaĉno mi dojadi ĉekanje pa ujutro opet nazovem Gideona. Na trenutak

pomislim da će telefon samo zvoniti i zvoniti i upitam se je li mu se što

dogodilo, kad se on javi.

»Gideone! Gdje si ti? Jesi li primio moju poruku?«

»Jutros rano. Nazvao bih te, ali još si spavao. Theseuse, zvuĉiš grozno.«

»Trebaš me vidjeti.« PreĊem rukom preko lica pa zazvuĉim nerazgovjetno.

Još otkad sam bio mali, Gideon je mogao riješiti sve moje probleme. Kad sam

god trebao odgovore, on ih je imao. Njemu se i tata obraćao kad bi situacija

postala gadna. Imao je svoju vrstu magije, cijelo moje djetinjstvo pojavljivao bi

se u savršenom trenutku, stvorio bi se na našim ulaznim vratima u elegantnom

odijelu s nekom ĉudnom engleskom hranom koju bi htio da kušam. Svaki put

kad sam ugledao njegovo lice s naoĉalama, znao sam da će sve biti u redu. Ali

ovog puta imam osjećaj da ne ţeli ĉuti što mu imam za reći.

»Theseuse?«

»Da, Gideone?«

»Ispriĉaj mi što se dogodilo.«

Što se dogodilo. To zvuĉi tako lako kad on to kaţe. Mislim da sam ĉetiri

sata sjedio u sobi s Annom i gledao kako joj se koţa otvara, a oĉi krvare. Negdje

prije zore sam zaspao, jer kad sam otvorio oĉi ujutro, podnoţje kreveta bilo je

prazno.

A sada je dan, sunce blješti i donosi sulud osjećaj sigurnosti. Tjera sve što

se dogodilo po mraku u neke daleke zakutke. Sada to djeluje nemoguće, i iako

su mi Annine rane svjeţe u glavi, a slika nje kako gori u peći mi treperi pred

oĉima, na svjetlu dana sve to djeluje poput izmišljotine.

»Theseuse?«

Udahnem. Stojim na prednjem trijemu i jedini zvuk koji prekida tišinu je

škripanje dasaka pod mojim nogama. Nema povjetarca, sunce blista na lišću i

grije mi majicu. Svjestan sam praznog mjesta u grmlju gdje sam vidio Annu

kako stoji i gleda unutra.

»Anna se vratila.«

Na drugoj strani linije nešto padne na pod.

»Gideone?«

»Nemoguće. To nije moguće.« Glas mu je tih i napet, a u meni se lecne

petogodišnjak. Nakon svih tih godina, još uvijek ne ţelim razljutiti Gideona.

Jedna njegova gruba rijeĉ, i ja se pretvorim u štene s repom izmeĊu nogu.

K

41

»Moguće ili ne, ona je ovdje. Kontaktira me, kao da traţi pomoć. Ne znam

kako. Ne znam što da uĉinim.« Izustim to bez ikakve nade. Odjednom shvatim

koliko sam umoran. Osjećam se starim. Morfranove rijeĉi da trebam uništiti

athame, rastopiti ga i baciti u duboku vodu zaplivaju mi glavom. Pomisao je

nepovezana, ali donosi mi utjehu i ima veze s Thomasom i Carmel i još neĉim,

samo moram umu dopustiti da još malo odluta. Neĉime što sam jednom rekao

Anni, o mogućnostima i izborima.

»Mislim da je athame u pitanju«, kaţem. »Mislim da mu se nešto dogaĊa.«

»Ne krivi athame. Ti si taj koji njime vitla. Nemoj to zaboraviti«, kaţe on,

a glas mu je strog.

»Nikad to ne zaboravljam. Ni na trenutak. Ne otkako je tata umro.«

Gideon uzdahne. »Kad sam upoznao tvog oca,« kaţe, »on nije bio puno

stariji od tebe sada. Naravno, nije se koristio athameom tako dugo kao ti. Ali

sjećam se da sam pomislio kako djeluje staro.«

»Htio je jednom odustati od toga, znaš.«

»Ne«, kaţem. »Nikad mi nije rekao.«

»Pa pretpostavljam da to poslije više nije bilo bitno. Zato što nije.«

»Zašto nije? Bilo bi bolje za sve da je. Još bi uvijek bio ovdje.« Naglo

stanem, a Gideon me pusti da sam dovršim tu misao. Moj bi tata još uvijek bio

ovdje. Ali drugi ljudi ne bi. Tko zna koliko je ţivota spasio rješavajući se

mrtvih, a i ja isto.

»Što da napravim u vezi Anne?« pitam.

»Ništa.«

»Ništa? Nisi valjda ozbiljan.«

»Ozbiljan sam«, kaţe. »Posve ozbiljan. Djevojka je bila tragiĉna. To svi

znamo. Ali moraš je zaboraviti i raditi svoj posao. Prestani traţiti stvari koje ne

bi trebao traţiti.« Zastane, a ja ništa ne kaţem. To su gotovo iste rijeĉi kao i

Morfranove pa se najeţim.

»Theseuse, ako si mi ikada prije vjerovao, vjeruj mi i sada. Samo radi svoj

posao. Radi svoj posao, pusti curu i nitko od nas se ne mora niĉega bojati.«

Odem u školu, što gotovo sve iznenadi. Navodno je Carmel već raširila priĉu o

mojoj »bolesti«. Tako da moram odgovarati na znatiţeljna pitanja, a kad me

pitaju o bolnom i zamotanom ramenu, jer mi iz ovratnika košulje viri zavoj,

stisnem zube i ispriĉam o nezgodi na kampiranju. Tada mi je bilo smiješno, ali

sada mi je ţao što mama nije izabrala manje sramotnu izliku.

Pretpostavljam da sam trebao ostati kod kuće, kako sam planirao. Ali

bauljanje praznim prostorijama poput usamljenog ĉudaka dok je mama kod

klijenata i dobavljaĉa nije mi se ĉinilo zabavnim. Nije mi se cijeli dan gledala

televizija jer bih samo ĉekao da Anna izaĊe iz ekrana, poput one pljesnive cure

42

iz Kruga. Tako da sam došao i bio sam odluĉan upiti zadnje komadiće znanja

koje mi profesori imaju za ponuditi u trećem razredu. Nadao sam se da će to biti

kao kad vas netko udari u cjevanicu da ne mislite na slomljenu ruku. Ali sada

svaki put kad skrenem iza ugla i na svakom satu mislim na Annu. Niti jedan od

zadnjih sata nije dovoljno zanimljiv da je zaboravim. Ĉak i profesor Dixon, moj

omiljeni profesor, nenadahnuto priĉa o posljedicama Sedmogodišnjeg rata. Misli

mi odlutaju, ona mi uĊe u misli, a Gideonov glas eksplodira u ušima. Prestani

traţiti stvari koje ne bi trebao traţiti. Pusti je. Ili je to Morfranov glas? Ili

Carmelin?

Gideon je rekao da ako je pustim, da se nemamo ĉega bojati... Ne znam što

to znaĉi. Vjeruj mi, rekao je i ja vjerujem. Rekao je da to nije moguće pa mu

vjerujem.

Ali što ako me ona treba?

»Tako da su nas predali Engleskoj.«

»Ha?«

Trepnem. Carmelina prijateljica Nat je okrenuta na stolici i znatiţeljno

ţmirka prema meni. Slegne ramenima.

»Vjerojatno imaš pravo.« Pogleda Dixona koji sjedi za stolom i nešto lupka

po laptopu. »Vjerojatno mu nije bitno da stvarno razgovaramo o ratu. Pa.«

Uzdahne, kao da bi radije sjedila ispred nekog drugog. »Dolaziš s Carmel na

zabavu maturanta?«

»Nije li ona samo za maturante?« pitam.

»Ma daj. Neće ti gledati osobnu i izbaciti te ako nisi maturant«, otpuhne.

»Moţda da si prvašić. Ĉak bi i Thomas mogao na ovu zabavu. Cas? Cas?«

»Da«, ĉujem svoj glas. Ali ne baš. Zato što više ne vidim Natino lice.

Vidim Annino. Usta se miĉu s njezinima, ali izraz lica se ne mijenja. Poput

maske.

»Danas si stvarno ĉudan«, kaţe ona.

»Oprosti, popuštaju mi tablete protiv bolova«, promrmljam i ustanem.

Profesor Dixon ni ne primijeti kad izaĊem iz uĉionice.

Kad me Thomas i Carmel pronaĊu, sjedim nasred pozornice u praznoj

kazališnoj dvorani i gledam sjedala s plavom presvlakom. Sva su prazna osim

jednog. Kraj mene su uredno posloţena knjiga i biljeţnica iz trigonometrije, kao

podsjetnik na to gdje bih trebao biti.

»Je li katatoniĉan?« pita Thomas. Ušli su prije nekoliko minuta, ali nisam

ih pozdravio. Ako ću ignorirati jednu prijateljicu, mogu ih ignorirati sve.

»Hej ljudi«, kaţem. Njihovi pokreti glasno odzvanjaju praznim kazalištem,

bacaju knjige i penju se na pozornicu.

»Priliĉno si dobar u izbjegavanju«, kaţe Carmel. »Dobro, moţda i nisi. Nat

kaţe da si se ĉudno ponašao dok ste trebali raspravljati na povijesti.«

43

Slegnem ramenima. »Dok je govorila Annino se lice pojavilo pred

njezinim. Mislim da sam pokazao priliĉnu suzdrţanost.«

Pogledaju se, što u zadnje vrijeme rade priliĉno redovito, pa sjednu kraj

mene.

»Što si još vidio?« pita Thomas.

»Ona trpi bol. Kao da je netko muĉi. Bila mi je sinoć u sobi. Imala je rane

koje su se otvarale i zatvarale na njezinim rukama i ramenima. Nisam joj mogao

pomoći. Nije zapravo bila kraj mene.«

On gurne naoĉale na vrh nosa. »Moramo otkriti što se dogaĊa. To... To je

bolesno. Sigurno postoji ĉarolija, nešto što će otkriti...«

»Moţda sada ne trebamo misticizam«, ubaci se Carmel. »Moţda nešto

drugo, recimo psihologa.«

»Samo će ga napumpati lijekovima. Reći mu da ima poremećaj paţnje ili

nešto. Uostalom, Cas nije lud.«

»Ne ţelim biti pesimist, ali shizofrenija se moţe javiti u bilo kojem

trenutku«, kaţe ona. »Zapravo se ĉesto manifestira u našim godinama. A

halucinacije onda djeluju posve stvarno.«

»Zašto govoriš o shizofreniji?«, izlane Thomas.

»Ne kaţem da ima to! Ali pretrpio je znaĉajan gubitak. Moţda ništa od

ovoga nije stvarno. Jesi li ti što vidio? Jesi li osjetio nešto ĉudno, što ti je djed

spomenuo?«

»Ne, ali nisam se pretjerano bavio voodoom. Moram se koncentrirati na

trigonometriju, znaš?«

»Samo kaţem da se moţda ne radi o duhovima i magiji. Ponekad te nešto

opsjeda u tvom umu. To ne znaĉi da to nije stvaran problem.«

Thomas kimne i udahne. »Dobro, to je toĉno. MeĊutim i dalje mislim da

psihić nije rješenje.«

Carmel zareţi. »Zašto ti odmah skaĉeš ravno na ĉaroliju? Zašto si siguran

da je problem paranormalan?«

Ovo je najbliţe svaĊi što sam ĉuo od Thomasa i Carmel. I premda je divno

slušati prijatelje kako se svaĊaju o tome imate li vi mentalni problem ili nemate,

uhvatila me ţelja da se vratim u razred.

Prestani zabadati nos gdje mu nije mjesto. Prije nego što stvoriš

neprijatelja koji će ti taj nos odsjeći. Nešto se drugo dogaĎa oko tebe, poput

oluje.

Nije me briga.

Iz šestog reda publike, s treće stolice, Anna mi namigne. Ili moţda samo

trepne. Ne znam. Nema pola lica.

»Idemo porazgovarati s Morfranom«, kaţem.

44

Zvonce iznad antikvarijata zazvoni pa zaĉujemo grebanje psećih šapa na

parketu, a zatim se Stella sudari s mojim nogama. Malo je poĉešem, a ona me

pogleda golemim smeĊim oĉima poput tuljanovih pa prijeĊe na Carmel.

Nismo sami u dućanu. Morfran razgovara s dvije ţene, gospoĊe od

ĉetrdesetak godina koje ispituju o jednom kineskom koritu. Morfran se nasmije i

zapoĉne neku simpatiĉnu povijesnu priĉu, koja moţda i nije istinita. Ĉudno mi

ga je gledati s kupcima. Tako je simpatičan. Trudimo se ne buĉiti previše dok

odlazimo u straţnju prostoriju. Nekoliko minuta kasnije ĉujemo da se ţene

opraštaju sa Stellom, zahvaljuju Morfranu, a sekundu kasnije on i pas proĊu

kroz zastor otraga gdje drţi neobiĉnije i rjeĊe okultne potrepštine. Mamine

svijeće stoje na stolu u prednjem izlogu. Postala je popularna.

Morfran me promatra poput doktora koji bi svaki ĉas mogao izvaditi

svjetiljku i provjeriti mi zjenice. Ruke je prekriţio na prsima pa se njegov crni

koţni prsluk napeo i prekrio logo Aerosmitha na njegovoj majici. Thomas mu

dobaci svjeţe napunjenu lulu, a on je ulovi, ali ne makne pogled s mog lica.

Teško je povjerovati da su ljubazan vlasnik antikvarnice i majstor crne magije

ista osoba.

»Navratili ste po klopu poslije škole?« pita paleći lulu. Zatim pogleda na

sat. »Nemoguće. Trebali biste biti u školi još pet sati.«

Thomas s nelagodom proĉisti grlo pa Morfranove ĉupave obrve polete u

njegovom smjeru.

»Ako padneš razred, ĉistit ćeš sve što kupim na buvljacima ovo ljeto.«

»Neću pasti. Ovo je zadnjih dva tjedna škole. Nikoga više nije briga.«

»Mene je briga. Tvoju mamu je briga. I da to nisi zaboravio.« Kimne

prema Carmel. »A ti?«

»Imam savršen prosjek«, odgovori ona. »Tako će i ostati. Tata kaţe da su

rezultati najvaţniji.« Smiješka se slatko, kao da se ispriĉava, ali samopouzdano.

Morfran odmahne glavom.

»Jesi li razgovarao s onim svojim Britancem?« upita me.

»Aha.«

»Što je rekao?«

»Da je pustim.«

»Dobar savjet.« Povuĉe iz lule pa mu oblak dima sakrije lice.

»Ne mogu ga prihvatiti.«

»Trebao bi.«

Carmel iskoraĉi i prekriţi ruke na prsima. »Zašto bi to trebao? Moţete li

prestati biti tako tajanstveni? Moţda da mu jednostavno kaţete što se dogaĊa, da

nam kaţete zašto bismo je trebali pustiti, moţda bismo to onda i uĉinili.«

45

On izdahne dim i okrene od nje lice pa lulu odloţi na stakleni pult. »Ne

mogu vam reći ono što ne znam. To nije egzaktna znanost. To nisu televizijske

vijesti. Samo nešto zatreperi ovdje«, kaţe i pokaţe prema prsima. »Ili ovdje«,

pokaţe prema sljepooĉnici. »I kaţe kloni se toga. Pusti to. Ljudi te gledaju.

Ljudi koji te smiju samo gledati, ali koje nikada ne ţeliš susresti uţivo. I postoji

još nešto.« Opet uvuĉe dim izgledajući zamišljeno, što je jedini mogući izraz

kad pušite lulu. »Nešto ovo pokušava zaustaviti, a nešto drugo to ţeli potaknuti.

I to je ono što me najviše brine, ako baš ţeliš znati. Teško mi je zbog toga drţati

jezik za zubima.«

»Teško ti je drţati jezik za zubima u vezi ĉega?«, pitam. »Što znaš?«

Morfran me pogleda kroz dim, ali ja ne miĉem pogled. Neću ovo pustiti.

Ne mogu. Dugujem joj to. I više od toga. Ne podnosim ideju da ona pati.

»Pusti to, dobro«, kaţe, ali ĉujem kako mu glas više nije odluĉan kao prije.

»Što znaš, Morfrane?«

»Znam...« Uzdahne. »Nekoga tko bi mogao nešto znati.«

»Koga?«

»GospoĊicu Riiku.«

»Tetu Riiku?« pita Thomas. »Što bi ona mogla znati o tome?« Okrene se

prema meni. »Kao mali samo boravio kod nje. Nije mi zapravo teta, ona je

obiteljska prijateljica. Nisam je godinama vidio.«

»Više nismo u kontaktu«, Morfran slegne ramenima. »Desi se. Ali ako te

Thomas odvede da je vidiš, razgovarat će s tobom. Ĉitav je ţivot provela kao

finska vještica.«

Finska vještica. Od tih se rijeĉi poţelim nakostriješiti. Annina mama

Malvina bila je finska vještica. Tako je mogla prokleti Annu i vezati je uz

viktorijansku kuću. Nakon što joj je prerezala grlo.

»On nije takva«, šapne Thomas. »Ona nije poput nje.«

Drhtavo izdahnem i zahvalno mu kimnem. Više me ne smeta što mi

ponekad ulazi u glavu. Ne moţe si pomoći. Kad sam se najeţio na misao o

Melvini, njegove ţivĉane stanice sigurno su zablistale poput boţićnog drvca.

»Hoćeš li me odvesti k njoj?« pitam.

»Mogu.« Slegne ramenima. »Ali moţda ćemo dobiti samo kekse od

Ċumbira. Nije baš bila sva svoja ĉak ni kad sam bio mali.«

Carmen se drţi po strani i tiho draga Stellu. Njezin se glas probije kroz

dim.

»Ako ga stvarno opsjeda, moţe li je ta gospoĊica Riika natjerati da

nestane?«

Oštro je pogledam. Nitko joj ne odgovori pa nakon nekoliko trenutaka

pogleda u pod.

»Dobro«, kaţe. »Hajdemo onda do nje.«

46

Morfran uvuĉe dim i odmahne glavom. »Samo Cas i Thomas. Bez tebe.

Riika te ne bi pustila kroz vrata.«

»Kako to mislite? Zašto?«

»Zato što ti ne ţeliš ĉuti odgovore koje oni traţe«, odgovori joj Morfran. »S

tebe u valovima izbija otpor. Ako odeš s njima, oni neće ništa postići.« Stisne

pepeo u luli.

Pogledam Carmel. Vidim joj u oĉima da je povrijeĊena, ali ne osjeća se

krivom. »Onda neću ići.«

»Carmel«, zapoĉne Thomas, ali ona ga prekine.

»Ni ti ne bi trebao ići. Niti jedan od vas.« Odgovorio bih joj, ali ona gleda

Thomasa. »Ako si mu pravi prijatelj, ako ti je stalo do njega, onda mu ne bi

trebao udovoljavati.« Okrene se na peti i iziĊe iz prostorije. Već je prešla cijeli

antikvitet kad kaţem da nisam dijete, da ne trebam pratnju ili dadilju ili

prokletog terapeuta.

»Što je njoj danas?« pitam Thomasa, ali on gleda za njom razjapljenih usta

pa shvatim da ni on nema taj odgovor.

47

OSMO POGLAVLJE

homasova teta Riika stvarno ţivi bogu za leĊima. Već se deset minuta

vozimo po neoznaĉenoj prašnjavoj cesti. Nema nikakvih znakova, samo

stabla koja povremeno zamijeni ĉistina koja samo vodi do još stabala. Nije mi

jasno kako se tako lako snalazi ako je godinama nije posjetio.

»Jesmo li se izgubili? Rekao bi mi da smo se izgubili?« Thomas se

nasmiješi, moţda malo nervozno. »Nismo se izgubili. Barem ne još. Moţda su

izmijenili neke ceste od zadnjeg puta kad sam bio ovdje.«

»Tko ih je izmijenio? Vjeverice su se igrale graĊevinara? Uopće nemam

dojam da se zadnjih deset godina netko ovuda vozio.« Kroz prozor gledam gusta

stabla. Lišće je poĉelo rasti i popunjavati praznine nastale za vrijeme zime.

Toliko smo puta već skrenuli da sam izgubio osjećaj za smjer. Ne bi me ĉudilo

da idemo na sjeverojug.

»Ha! Eno je«, klikne Thomas. Uspravim se na sjedalu. Prilazimo maloj

bijeloj kući. Ispred prednjeg trijema cvjetnjak je poĉeo bujati, a kamenom

poploĉen puteljak vodi od prilaza do vrata. »Nadam se da je kod kuće«,

promrmlja on pa izaĊemo iz auta.

»Lijepo je«, primijetim. Ĉudi me što nema više susjeda, susjedno imanje

sigurno nešto vrijedi. Stabla su paţljivo posaĊena po dvorištu tako da zaklanjaju

kuću od ceste, ali se s prednje strane otvaraju kao da je grle.

Thomas pojuri uz stepenice poput nestrpljivog lovaĉkog psa. Sigurno je

takav bio i kao klinac kad je dolazio posjetiti tetu Riiku. Pitam se zašto ona i

Morfran više nisu u kontaktu. Kad pokuca na vrata, ja zadrţim dah, ne samo

zbog toga što ţelim odgovore, već i zbog toga što ne ţelim vidjeti razoĉaranje na

Thomasovu licu ako Riika nije kod kuće.

Nema razloga za brigu. Kad Thomas treći put pokuca, ona otvori vrata.

Vjerojatno nas je promatrala s prozora otkad smo se dovezli. Sumnjam da joj

ovdje dolazi mnogo gostiju.

»Thomas Aldous Sabin! Sav si se izduţio!« IzaĊe na trijem i zagrli ga. Lice

mu je okrenuto prema meni pa usnama oblikujem »Aldous?« i pokušavam se ne

smijati.

»Što te, pobogu, dovelo k meni?« pita Riika. Niţa je nego što sam

zamišljao, jedva da je viša od metar i pedeset. Kosa joj je puštena, tamnoplava i

prošarana bijelim vlasima. Meka koţa njezinih obraza i kutovi oĉiju prošarani su

linijama. Pletena vesta izgleda kao da joj je tri broja prevelika, a iz cipele joj

vire kompresivne ĉarape. Riika nije u cvijetu mladosti. Ali kad pljesne Thomasa

po leĊima, on poleti prema naprijed od siline udarca.

T

48

»Teta Riika, ovo je moj prijatelj Cas«, kaţe on, a ona me konaĉno pogleda,

kao da je ĉekala dopuštenje. Odgurnem kosu s oĉiju i nasmiješim se pristojno

poput skauta. »Morfran nas je poslao jer trebamo pomoć«, doda Thomas tiho.

Riika palucne jezikom, a kad uvuĉe obraze, ja vidim traĉak vještice koja se

skriva iza veste s cvjetnim uzorkom. Kad joj pogled poleti prema mom ruksaku

u kojem su korice s athameom, moram se boriti s porivom da se maknem s

trijema.

»Trebala sam to namirisati«, kaţe ona meko. Glas joj zvuĉi poput stranica

jako stare knjige. Zaškilji prema meni. »Moć koju ovaj širi oko sebe.« Provuĉe

ruku kroz Thomasovu i ĉvrsto ga potapša. »UĊite unutra.«

Kućom se širi miris mirisnih štapića i stare osobe. Mislim da dekor nije

mijenjala od sedamdesetih. SmeĊi ĉupavi tepih prostire se koliko pogled puca i

prenatrpan je namještajem: tu su stolica za ljuljanje i dugaĉak kauĉ, oboje od

zelenog velura. Stakleni svijećnjak visi u blagovaonici iznad stola s

plastificiranom ţutom površinom. Riika nas povede do stola i mahne da

sjednemo. Na stolu stoje napola rastopljene svijeće i mirisni štapići. Kad

sjednemo, onda na ruke nanese losion i brzo ih protrlja.

»Djed ti je dobro?« pita naslanjajući se na lakte i smiješeći se Thomasu s

jednom rukom pod bradom.

»Super je. Pozdravlja te.«

»Reci mu da i ja njega pozdravljam«, kaţe ona. Njezin me glas smeta. I

naglasak i boja glasa previše me podsjećaju na Malvinu. Ne mogu se oteti tom

dojmu, iako one uopće nisu sliĉne. Kad sam je vidio Malvina je bila mlaĊa od

Riike i crnu je kosu nosila spletenu i sloţenu u punĊu i nije poput Riikine

podsjećala na karamelu i sljezove kolaĉiće. Ipak, dok gledam Riikino lice, vizija

Anninog ubojstva nije daleko. Prisjetim se seanse, Malvine koja kapa crni vosak

na Anninu bijelu haljinu promoĉenu krvlju.

»Ovo za tebe nije lako«, kaţe mi Rikka oštro, što mi ne pomaţe. Dohvati

limenu kutiju oslikanu crvenim kardinalima, otvori je i ponudi Thomasa

keksima od Ċumbira, a on odmah zgrabi dvije šake. Dok ga promatra kako ih

trpa u usta na licu joj se pojavi širok osmijeh pa me nestrpljivo pogleda. Jesam li

trebao nešto reći? Je li to bilo pitanje?

Opet palucne jezikom. »Ti si Thomasov prijatelj?«

Kimnem.

»On je zakon, teta Riika«, potvrdi Thomas izmeĊu zalogaja. Ona mu se

kratko nasmiješi.

»Onda ću ti pomoći, ako mogu.« Nagne se prema naprijed i zapali tri

svijeće, ĉini mi se nasumice. »Postavi svoja pitanja.«

49

Duboko udahnem. Odakle da poĉnem? Ĉini mi se da u prostoriji nema

dovoljno zraka da objasnim cijelu situaciju s Annom, o tome kako je prokleta,

kako se ţrtvovala za nas i zašto me zapravo ne moţe sada zaista opsjedati.

Riika me pljesne po ruci. Ĉini se da sam predugo razmišljao. »Daj«, kaţe

pa okrenem dlan. Ona ga primi njeţno, ali osjetim ĉeliĉnu snagu njezinih prstiju

kad mi ona stisne kosti i zaklopi oĉi. Pitam se je li ona pomogla Thomasu razviti

talent ĉitanja misli, ako se takvo što moţe razviti ili poduĉiti.

Pogledam Thomasa. On je prestao ţvakati i sad napeto promatra naše

spojene ruke, kao da će vidjeti struju ili dim kako prolazi izmeĊu nas. Ovo traje

sto godina. I nije mi ugodno što me toliko dira. Nešto u Riiki, moţda moć koja

iz nje isijava, gotovo da me tjera na povraćanje. U trenu kad poţelim izvući ruku

iz njezine, ona otvori oĉi, kratko mi potapša dlan pa me pusti.

»Ovaj je pravi ratnik«, kaţe Thomasu. »Rukovatelj oruţjem koje je starije

od svih nas.« Ĉini mi se da me namjerno ne gleda, a ruke je stisnula poput

rakovih kliješta. Prelazi njima preko stola i lupka po njemu. »Ţeliš znati o

djevojci«, kaţe sebi u krilo. Kad joj je brada tako spuštena, glas joj zvuĉi poput

kreketa.

»Djevojka«, šapnem. Riika me pogleda i prepredeno se nasmiješi.

»Ti si taj koji je sa svijeta uklonio Annu u haljini od krvi«, kaţe. »Osjetila

sam kad je otišla. Kao da je oluja nad jezerom zamrla.«

»Sama se uklonila sa svijeta«, kaţem. »Da spasi moj ţivot. I Thomasov.«

Riika slegne ramenima kao da to nije bitno. Na zlatnom tanjuriću stoji

baršunasta vrećica koju ona iskrene na stol pa to promiješa. Trudim se ne gledati

previše pozorno. Pretvarat ću se da su to izrezbarene rune. Iako mislim da su to

male kosti – moţda ptiĉje, moţda od guštera, a moţda su ljudski prsti. Pogleda

uzorak koji je nastao i izvije svijetle obrve.

»Djevojka sada nije s tobom«, kaţe, a moje srce zalupa. Ne znam što se

nadam ĉuti. »Ali bila je. Nedavno.«

Thomas kraj mene naglo udahne i ispravi se na stolici. Popravi naoĉale na

nosu i trkne me laktom, mislim da me ţeli ohrabriti.

»Moţeš li nam reći što ţeli?« pita on jer ja samo skamenjeno sjedim.

Riika nagne glavu. »Odakle da ja to znam? Da zazovem vjetar i pitam ga?

Ni on ne bi znao. Samo se jednu osobu moţe to pitati jer samo jedna osoba to

zna. Pitaj Annu u haljini od krvi da ti oda svoje tajne.« Pogleda prema meni.

»Mislim da bi ona puno dala za tebe.«

Teško mi je ĉuti njezine rijeĉi koliko mi krv šumi u ušima.

»Ne mogu je pitati«, promrmljam. »Ona ne moţe govoriti.« Sok je poĉeo

popuštati pa mi je mozak poĉeo prebrzo raditi i sada mi se misli sapleću.

»Reĉeno mi je da je nemoguće vratiti se. Da ona ne bi trebala moći biti ovdje.«

50

Riika se nasloni na stolici. Napeto mahne rukom prema mom ruksaku i

athameu. »Pokaţi mi«, kaţe i prekriţi ruke na prsima.

Thomas kimne da se slaţe. Otvorim torbu i izvuĉem noţ u koricama.

Poloţim ga na stol pred sebe. Riika mahne glavom pa ga izvuĉem. Plamen

svijeća treperi uzduţ oštrice. Ona pogledom prijeĊe preko noţa, a reakcija joj je

neobiĉna: samo neugodan tik u kutu njezinih naboranih usana, nešto što izgleda

poput gaĊenja. Na kraju odvrati pogled i pljune na pod.

»Što znaš o njemu?« pita me.

»Znam da je bio oĉev prije nego što je postao moj. Znam da duhove koji

ubijaju šalje na drugu stranu gdje ne mogu nauditi ţivima.«

Riika pogleda Thomasa i izvije obrvu. Kao da mu poruĉuje »daj ĉuj ovoj

tipa«.

»Dobro i loše. Ispravno i pogrešno.« Odmahne glavom. »Ovaj athame ne

razmišlja na taj naĉin.« Uzdahne. »Ne znaš mnogo. Pa ću ti ja reći. Ti misliš da

athame stvara vrata izmeĊu ovog svijeta i sljedećeg.« Podigne jednu ruku pa

drugu. »Ovaj athame je taj prolaz. Davno je otvoren i otada je vitlan naprijed-

natrag, naprijed-natrag.«

Gledam kako Riika maše rukom naprijed-natrag.

»Ali nikad se ne zatvara.«

»Ĉekaj malo«, kaţem. »To nije toĉno. Duhovi se ne mogu vratiti preko

noţa.« Pogledam Thomasa. »Ne funkcionira na taj naĉin.« Uzmem athame sa

stola i gurnem ga u torbu.

Riika se nagne naprijed i pljesne me po ramenu. »Što ti znaš kako

funkcionira?« pita me. »Ali ne, ne funkcionira tako.«

Poĉinjem shvaćati što je Thomas mislio kad je rekao da joj nisu baš sve na

broju.

»Potrebna je snaga volje,« nastavi ona, »i jaka veza. Rekao si da noţ nije

Annu poslao s ovog svijeta. Ali ona ga poznaje, osjeća ga, moţe te preko njega

naći.«

»Bila je ranjena«, uzbuĊeno se ubaci Thomas. »Nakon rituala proricanja,

Will je uzeo noţ i ranio je, ali nije umrla. Nije otišla na drugu stranu ili tako

nešto.«

Riika opet mjerka moj ruksak. »Povezana je s njime. Njoj je on poput

svjetionika, poput vodilje. Zašto ga drugi ne mogu slijediti, to ne znam. Neke su

stvari još uvijek tajne, ĉak i meni.« Neobiĉan mi je naĉin na koji promatra noţ.

Pogled joj je intenzivan, ali nije fokusiran. Nisam ranije zamijetio neobiĉan,

ţućkast sjaj njezinih šarenica.

»Ali teta Riika, ĉak i da imaš pravo, kako da Cas razgovara s njom? Kako

da sazna što ona ţeli?«

51

Ona se široko i toplo nasmiješi. Gotovo sretno. »Glazba se mora jasnije

ĉuti«, kaţe. »Moraš govoriti jezikom njezinog prokletstva. Isto onako kako smo

mi Finci uvijek razgovarali s mrtvima. S lapskim bubnjem. Tvoj će djed znati

gdje ga moţe naći.«

»Moţete li nam pomoći s time?« pitam. »Pretpostavljam da za to trebamo

finsku vješticu.«

»Thomas je dovoljno dobar vještac za to«, odgovori ona, ali ne izgleda

posve uvjereno.

»Nikad ga nisam upotrijebio«, kaţe on. »Ne bih znao odakle poĉeti. Bilo bi

bolje da ti to napraviš. Molim te.«

Riika sa ţaljenjem odmahne glavom. Više ga ne moţe gledati u oĉi, a dah

joj je napetiji, oteţaniji. Vjerojatno bismo trebali otići. Sigurno su je umorila

naša pitanja. Zapravo nam je dala odgovore i trag koji je dobar poĉetak. Nagnem

se od stola i osjetim propuh u prostoriji; shvatim koliko mi je hladno za prste i

obraze.

Thomas se ne gasi i tiho iznosi razloge zašto on ne bi trebao izvesti ritual,

govori kako ne bi prepoznao lapski bubanj ni da mu je pred nosom i da bi na

kraju vjerojatno prizvao duh Elvisa. Riika samo odmahuje glavom.

Sve je hladnije. Moţda je bilo hladno i kad smo ušli. Moţda nema baš

dobro grijanje u tako staroj kući. Ili ne grije kako bi štedjela.

Na kraju Riika uzdahne. Ne zvuĉi razdraţeno. Zvuĉi tuţno, ali i odluĉno.

»Odi po moj bubanj«, šapne. »U mojoj je spavaonici. Visi na sjevernom

zidu.« Kimne prema kratkom hodniku. Vidim srebrnkasti sjaj koji dolazi iz

kupaonice. Spavaća soba sigurno je niţe od toga. Nešto nije u redu. Ima veze s

naĉinom na koji je gledala athame.

»Hvala ti, teta Riika.« Thomas se nasmiješi pa ustane kako bi otišao po

bubanj. Kad vidim bol na njezinu licu, odjednom shvatim o ĉemu se radi.

»Thomase, nemoj«, kaţem i ustanem. Ali zakasnim. Kad doĊem do

spavaće sobe, on je već tamo, stoji sleĊen okrenut prema sjevernom zidu.

Bubanj visi na mjestu gdje je Riika rekla; širok je trideset centimetara i duplo

toliko dugaĉak, a prekriven je napetom ţivotinjskom koţom. Kraj njega sjedi

Riika i promatra ga, nepokretna u drvenom stolcu za ljuljanje, sive i grube koţe,

upalih oĉiju i usana povuĉenih od zuba. Mrtva je barem već godinu dana.

»Thomase«, šapnem i pruţim ruku prema njegovoj. On se uz jecaj istrgne i

odjuri. Tiho opsujem, skinem bubanj sa zida pa poĊem za njim. Dok izlazimo iz

kuće uoĉim koliko se promijenila, kako je prekrivena prašinom i prljavštinom,

kako su glodavci izgrizli rub kauĉa. U uglovima i preko rasvjete visi pauĉina.

Thomas trĉi sve dok ne iziĊe van u dvorište. Ruke je stisnuo na sljepooĉnice.

»Hej«, kaţem blago. Nemam pojma što drugo napraviti, ili što reći.

Obrambeno podigne ruke pa se odmaknem. Drhtavo diše. Mislim da plaĉe, ali

tko ne bi. Ne smeta mi što ne ţeli da to vidim. Prouĉim kuću. Drveće oko nje je

52

rijetko, a u cvjetnjaku je samo nabijena zemlja. Fasadu prekriva samo tanak sloj

bijele boje kroz koji se vide crne daske pa izgleda kao da je brzinski premazana

vodenom bojom.

»Ţao mi je«, kaţem. »Trebao sam znati. Bilo je znakova.« Bilo je znakova,

samo su mi promakli. Ili sam ih krivo protumaĉio.

»Nema veze«, kaţe on i obriše lice rukavom. »Riika mi nikada ne bi

naudila. Nikome ne bi naudila. Samo sam iznenaĊen, to je sve. Ne vjerujem da

mi Morfran nije rekao da je umrla.«

»Moţda ni on nije znao.«

»Oh, znao je on«, kaţe Thomas kimajući. Smrkne i osmjehne mi se. Oĉi su

mu crvene, ali već se sabrao. Mali je otporan. Krene prema Tempu, a ja krenem

za njime.

»Znao je«, kaţe glasno. »Znao je, a ipak me poslao ovamo. Ubit ću ga!

Idem kući i ubit ću ga.«

»Polako«, kaţem kad sjednemo u auto. Thomas još uvijek mrmlja kako će

Morfran susresti svoj kraj. Upali motor pa zastane.

»Ja ne vjerujem. Jesi skuţio, Cas?« Pogleda me s gaĊenjem. »Pojeo sam

jebene kekse.«

53

DEVETO POGLAVLJE

homas me iskrca na prilazu još uvijek gunĊajući o Morfranu, Riiki i

keksima od Ċumbira. Drago mi je što neću vidjeti taj sukob. Meni je osobno

manje vaţno to da je pojeo kekse i gore mi je to što Morfran vlastitom unuku

nije rekao da odlazi u posjet mrtvom ĉlanu obitelji, ali hej, svakoga nešto drugo

izbaci iz takta. Ĉini se da na Thomasa djeluje hrana mrtvaca.

Dok nije mrmljao ili pljuvao kroz prozor, Thomas me obavijestio kako

treba barem tjedan dana da istraţi lapski bubanj i ispravan ritual kojim će

prizvati Annu. Ja sam nabacio izraz lica pun razumijevanja i kimao, cijelo se

vrijeme boreći protiv impulsa da naĊem prvi štap i poĉnem lupati po bubnju koji

mi je leţao u krilu. To je glupo. Treba biti paţljiv i dobro to izvesti iz prve. Ne

znam što mi se dogaĊa u glavi. Kad uĊem u kuću, ne mogu se smiriti. Ne ţelim

jesti ili gledati TV. Jedino što ţelim su nove informacije.

Mama uĊe u kuću deset minuta nakon mene i nosi golemu kutiju pizze, ali

stane kad me vidi kako koraĉam.

»Što je bilo?«

»Ništa«, kaţem. »Popodne sam imao zanimljiv susret s Thomasovom

mrtvom tetom. Otkrila nam je kako moţemo komunicirati s Annom.«

Jedina reakcija je da mama raskolaĉi oĉi. Gotovo da slegne ramenima prije

nego što nastavi dalje kroz dnevni boravak u kuhinju. Zapešća mi ljuto

zapeckaju. Oĉekivao sam nešto više. Oĉekivao sam uzbuĊenje, da će biti sretna

što opet mogu komunicirati s Annom, što ću moći provjeriti da je dobro.

»Razgovarao si s Thomasovom mrtvom tetom«, kaţe mirno otvarajući

kutiju. »A ja sam popodne razgovarala s Gideonom.«

»Što je tebi? Nisam ti rekao da u restoranu Gargoyles imaju povoljno jelo u

dnevnoj ponudi. Nisam ti rekao da sam udario noţni palac, iako bih tako

vjerojatno privukao više paţnje.«

»Rekao je da to trebaš pustiti na miru.«

»Ne znam što je svima«, kaţem. »Svi govore da je pustim. Da nastavim

dalje. Kao da je to lako. Kao da mogu nastaviti dalje dok mi se ona ovako

ukazuje. Dovraga, Carmel misli da sam psihopat!«

»Cas«, kaţe ona. »Smiri se. Gideon ima svoje razloge. Mislim da ima

pravo. Osjećam da se nešto dogaĊa.«

»Ali ne znaš što, zar ne? Nešto loše, ali ne znaš toĉno što. I misliš da

trebam pustiti da se to što se Anni dogaĊa, što god to bilo, nastavi dogaĊati.

Zbog ĉega? Ţenske intuicije?«

»Hej«, prekine me, a glas joj je dubok.

T

54

»Oprosti«, odbrusim.

»Nisam samo tvoja zabrinuta majka. Theseuse Cassio Lowoode, ja sam

vještica. Moja intuicija puno znaĉi.« Stisnula je vilicu na onaj svoj naĉin, kao da

bi radije ţvakala tvrdu koţu nego rekla što joj je na umu. »Znam što zapravo

ţeliš«, kaţe oprezno. »Ne ţeliš se samo uvjeriti da je ona dobro. Ţeliš je vratiti.«

Spustim pogled.

»I, zaboga, Cas, dio mene ţeli da je to moguće. Spasila ti je ţivot i osvetila

smrt mog supruga. Ali ne moţeš poći tim putem.«

»Zašto ne?« pitam ogorĉeno.

»Zato što postoje pravila«, odvrati. »Koja se ne smiju prekršiti.«

Podignem pogled i izazivaĉki je pogledam. »Nisi rekla da je to nemoguće.«

»Cas...«

Ako se ovo nastavi još koju minutu, poludjet ću. Dignem ruke i krenem

prema sobi, a dok se uspinjem stepenicama ne slušam je i zadrţavam milijun

rijeĉi koje ţelim izvikati. Thomas kao da je jedina osoba kojoj je imalo stalo do

toga da saznamo što se dogaĊa.

U spavaćoj sobi ĉeka me Anna. Glava joj se ljulja kao da joj je vrat

slomljen, a oĉi zakotrlja prema mojima.

»Sada mi je ovo previše«, šapnem joj, a ona oblikuje usnama odgovor. Ne

pokušavam joj ĉitati s usana. Kroz njih curi previše crne krvi. Polako se

odmakne, a ja se trudim pogled drţati na tepihu, ali ne mogu, ne dokraja, pa

kada se ona baci kroz moj prozor, ja vidim haljinu koja leprša u padu i ĉujem

udarac kad pogodi tlo.

»Prokletstvo«, kaţem glasom koji je nešto izmeĊu reţanja i jauka. Šake mi

polete prema komodi, zidu i srušim lampu s ormarića. Mamine rijeĉi odzvanjaju

mojim ušima, sve to zvuĉi tako lako. Govori mi kao da misli da sam školarac

koji sanja o tome da bude junak i odjaši s curom u zalazak sunca. Što to ona

misli u kakvom sam ja svijetu odrastao?

»Vjerojatno će krv biti kljuĉ«, kaţe Thomas sa ţaljenjem koje ne odgovara

neprimjernom uzbuĊenju u njegovim oĉima. »Skoro uvijek je u pitanju krv.«

»Da? Pa ako ti treba više od pola litre, reci mi sad odmah da je poĉnem

sakupljati«, odgovorim, a on se naceri. Stojimo kraj njegovog ormarića i

razgovaramo o ritualu, koji još uvijek nije do kraja prokuţio. Doduše, prošao je

tek dan i pol. Krv koju spominje je vodiĉ – veza s drugom stranom – ili cijena.

Nisam siguran koje od to dvoje. Spominje to u oba konteksta, i kao most i kao

cestarinu. Moţda je oboje, a druga strana se nalazi iza naplatnih kućica. Malo je

nervozan dok razgovaramo. Mislim da je to zbog toga što osjeća moje

nestrpljenje. Vjerojatno vidi da nisam baš dobro spavao. Izgledam skroz usrano.

55

Thomas se uspravi kad nam priĊe Carmel, koja po obiĉaju izgleda deset

puta bolje od nas. Plavu je kosu podigla kopĉom pa ona sada odskakuje u

plavom vodoskoku. Oĉi me zabole od bljeska njezine srebrne narukvice.

»Hej, Thomase«, kaţe. »Hej, zombi Cas.«

»Hej«, kaţem ja. »Pretpostavljam da si ĉula što se dogodilo.«

»Da, Thomas mi je rekao. Zvuĉi priliĉno strašno.«

Slegnem ramenima. »Nije bilo tako gadno. Riika je zapravo cool. Trebala

si poći s nama.«

»Da, moţda i bih da me niste izbacili iz ekipe.« Spusti pogled, a Thomas

odmah prijeĊe u defenzivu, poĉne se ispriĉavati zbog Morfrana i inzistirati kako

to nije bilo u redu dok Carmel kima i gleda u pod.

Nešto se dogaĊa iza Carmelinih spuštenih trepavica. Ne zna da je

promatram, a moţda misli da sam previše umoran da bih primijetio, ali usprkos

umoru vidim o ĉemu se radi i od te spoznaje ostanem bez daha. Carmel je bilo

drago što je bila izbaĉena. Negdje izmeĊu izrezbarene rune i toga da ju je netko

gaĊao vilama njoj je ovo sve postalo previše. Vidim joj to u oĉima, vidim kako

joj se pogled tuţno zadrţava na Thomasu kad on ne gleda i kako trepće i hini

interes dok joj on govori o ritualu. A cijelo to vrijeme Thomas se nastavlja

smiješiti, nesvjestan ĉinjenice da je ona već otišla. Osjećam se kao da sam prvo

pogledao zadnjih deset minuta filma.

Od osmog razreda nisam cijelu školsku godinu proveo u istoj školi i moram reći

da je to priliĉno nepodnošljivo. Ponedjeljak je zadnjeg tjedna nastave i ako ću

morati potpisati još jedan godišnjak, uĉinit ću to krvlju vlasnika. Ljudi s kojima

nikad nisam razgovarao mi prilaze s kemijskom i osmijehom, u nadi da ću

napisati nešto osobnije od »super se provedi preko ljeta«, iako su te nade jalove.

Imam osjećaj kako zapravo ţele da napišem nešto tajanstveno ili ludo, nešto

novo što će iskoristiti za traĉ. Došlo mi je da to uĉinim, ali još nisam.

Netko me potapša po ramenu, a ja se okrenem i ugledam Cait Hecht,

propali spoj od prije dva tjedna pa se skoro zabijem u svoj ormarić.

»Hej, Cas«, ona se nasmiješi. »Potpiši mi godišnjak.«

»Moţe«, kaţem i uzmem ga pokušavajući smisliti nešto osobno, ali jedino

što mi padne napamet je »lijepo se provedi preko ljeta«. Napišem njezino ime pa

zarez. Što sad? »Oprosti što sam te otpilio, ali podsjećaš me na djevojku koju

sam ubio.« Ili moţda: »Naša veza nikada ne bi upalila. Cura koju volim bi te

rašĉetvorila.«

»I, imaš li kakve fora planove za ljeto?« pita ona.

»Uf, ne znam. Moţda ću malo putovati.«

»Ali vraćaš se najesen?« Pristojno je izvila obrve, ali samo ĉavrlja sa

mnom. Carmel kaţe da je Cait poĉela izlaziti s Quentinom Davisom dva dana

56

nakon spoja u kafiću. Osjetio sam olakšanje kad sam to saznao i sada osjećam

olakšanje što ona uopće ne djeluje uzrujano.

»Dobro pitanje«, kaţem pa se predam i našvrljam: »Lijepo se provedi

preko ljeta« u kut stranice.

57

DESETO POGLAVLJE

ok gledam kroz prozor Carmelinog auta, jedinu svjetlost bacaju zvijezde i

blijed sjaj grada iza nas. Thomas je ĉekao mlad mjesec. Rekao je da je to

najbolje vrijeme za kontakt s duhovima. Rekao je i da će pomoći to da smo blizu

mjesta na kojem je Anna prešla na drugu stranu pa smo se uputili prema

ostacima njezine stare viktorijanske kuće. Sve se poklapa. Ima smisla. Ali opet

mi se usta suše od te pomisli, a Thomas će sve objasniti kad stignemo jer se u

dućanu nisam mogao koncentrirati.

»Sigurno si spreman na to, Cas?«, pita Carmel i promotri me u retrovizoru.

»Nema mi druge«, kaţem pa ona kimne.

Kad je Carmel odluĉila izvesti ritual s nama, bio sam iznenaĊen. Od onog

dana na hodniku, od kad sam joj vidio otuĊenost u pogledu, nisam je više mogao

gledati istim oĉima. Ali moţda sam se prevario. Moţda haluciniram. Tako to

bude kad odspavate samo tri sata, a snove vam proganjaju slike samoubojstva

vaše cure.

»Znaš, ovo moţda neće upaliti«, kaţe Thomas.

»Hej, sve je u redu. Trudiš se. To je najbolje što moţemo.« Moje rijeĉi i

glas zvuĉe razumno. Mentalno zdravo. Ali to je zbog toga što se ja ne moram

oko niĉega brinuti. Upalit će. Thomas je napet poput ţice i ne morate biti

struĉnjak kako biste osjetili snagu koja iz njega isijava. Kao što je teta Riika

rekla, on je dovoljno vješt vještac za to.

»Ljudi«, kaţe on. »Kad ovo završi, moţemo li otići na burger?«

»Ti sada razmišljaš o hrani?« pita Carmel.

»Hej, nisi ti tri dana postila, pila pripravke od stabljike rute i Morfranove

ogavne napitke za proĉišćavanje od krizanteme.« Carmel i ja se osmjehnemo

jedno drugom u retrovizoru. »Nije lako biti most s drugim svijetom. Krepavam

od gladi.«

Pljesnem ga po ramenu. »Stari, kad ovo završi, kupit ću ti sve što imaju na

jelovniku.«

Utihnemo kad skrenemo na cestu koja vodi do Anne. Dio mene oĉekuje da

ćemo skrenuti za ugao i ugledati kuću pred nama, da će i dalje stajati, i dalje

trunuti na prastarim temeljima. Ali ugledamo samo prazan prostor. Carmelina

svjetla osvijetle prilaz koji ne vodi nikamo.

Nakon što je kuća implodirala, iz grada su došli oĉistiti nered i pokušati

odrediti uzrok eksploziji. Nikada ga nisu pronašli, ali zapravo se nisu ni

potrudili. Malo su proĉaĉkali po podrumu, slegnuli ramenima i ispunili ga

zemljom. Sada je sve što je ostalo posve prekriveno. Mjesto na kojem je stajala

D

58

kuća izgleda poput zapuštene parcele, prekrivaju ga samo zemlja i korov koji se

brzo proširio. Da su paţljivije pogledali, ili pomnije istraţivali, moţda bi otkrili

kosti Anninih ţrtava. Ali strujanje mrtvog i nepoznatog još je bilo presvjeţe,

šaputalo im je da oprezno koraĉaju i puste sve na miru.

»Reci mi još jedanput što radimo«, kaţe Carmel. Glas joj je miran, ali prste

je stegnula oko upravljaĉa kao da će ga išĉupati.

»Trebalo bi biti priliĉno lako«, odvrati Thomas koji kopa po poštarskoj

torbi i provjerava da je sve ponio. »Ako ne lako, onda barem jednostavno.

Koliko sam saznao od Morfrana, bubanj su redovito koristile finske vještice

kako bi kontrolirale svijet duhova i razgovarale s mrtvima.«

»Zvuĉi poput onog što mi trebamo«, kaţem.

»Da. Trik je u tome da moraš biti specifiĉan. Vješticama nije bilo bitno

koga će zazvati. Dokle su god nekoga pronašle, smatrale su se mudrima. Ali mi

ţelimo Annu. Zbog toga ste ti i kuća bitni.«

Pa vrijeme teĉe. Otvorim vrata i izaĊem. Nije hladno, osjećam tek dašak

povjetarca. Kad mi cipele zaškripe na šljunku, taj zvuk probudi u meni val

nostalgije, trzaj koji me vrati šest mjeseci unazad kad je kuća stajala preda

mnom, a ja sam dolazio noću kako bih razgovarao s mrtvom djevojkom koja je

ţivjela unutra. To su tople i mutne uspomene. Carmel mi doda svjetiljku koju je

izvadila iz prtljaţnika. On joj osvijetli lice.

»Hej«, kaţem joj. »Ne moraš ovo ĉiniti, Thomas i ja moţemo sami.«

Na trenutak je preplavi olakšanje. No onda se vrati stara Carmel.

»Ne govori mi takva sranja. Morfran me moţe otjerati s ĉajanki s

mrtvacima, ali ti ne moţeš. Ovdje sam kako bih saznala što se dogodilo Anni.

Svi joj mi to dugujemo.«

U prolazu me trkne ramenom, kako bi me ohrabrila, a ja se nasmiješim iako

me opekline još bole. Kad ovo riješimo, porazgovarat ću s njom; svi ćemo

porazgovarati. Saznat ćemo što joj je na umu i riješiti to.

Thomas je već ispred nas. Ima svjetiljku i osvjetljava prostor. Dobro je što

nas od prvih susjeda dijeli skoro cijeli kilometar i gusta šuma. Vjerojatno bi

pomislili da je sletio leteći tanjur. Kad se pribliţi mjestu na kojem je stajala

kuća, bez oklijevanja potrĉi prema centru zdanja. Znam što traţi: mjesto na

kojem je Malvina stvorila portal izmeĊu svjetova. I na kojem je Anna prešla na

drugu stranu.

»DoĊite«, kaţe trenutak kasnije i mahne nam. Carmel oprezno krene prema

njemu. Duboko udahnem. Stopala mi odbijaju prijeći preko praga. Ovo sam

ţelio, ovo sam ĉekao otkako je Anna nestala. Od odgovora me dijeli samo pola

metra.

»Cas?« pita Carmel.

»Stiţem«, kaţem, ali glavom mi istog trena prolete sve otrcane fraze koje

znam o blaţenom neznanju i kako na neka pitanja ne ţelimo znati odgovore.

59

Padne mi napamet kako nisam trebao ţeljeti da ovo bude stvarno. Trebao bih se

nadati da ću iz današnjih odgovora saznati kako se uopće nije radilo o Anni,

kako se Riika prevarila i da je Anna pronašla mir. Da me opsjeda nešto drugo,

nešto pakosno s ĉime se mogu boriti. Sebiĉno je što ţelim da se Anna vrati.

Bolje joj je ondje kamo je otišla nego ovdje gdje je bila zatoĉena i prokleta.

MeĊutim, ne mogu si pomoći.

ProĊe nekoliko sekundi i noge mi se odlede. Prenesu me preko nabite

zemlje kojom je grad napunio podrum i ne osjećam ništa. Nikakav kozmiĉki

udar, ĉak ni trnce niz kraljeţnicu. Od Anne i njezina prokletstva nije ništa ostalo.

Vjerojatno je sve nestalo one sekunde kad je kuća impolodirala. Mama, Morfran

i Thomas sigurno su sve pregledali deset puta, stajali su na krajevima kuće i

bacali rune.

Posred zemljane površine Thomas vrškom athamea crta veliku kruţnicu na

tlu. Ne mojim već Morfranovim. Dugaĉak je i izgleda poput kazališnog

rekvizita: ima izrezbarenu dršku s dragim kamenom na kraju. Većina bi ljudi

rekla da je puno ljepši od moga, i puno vrjedniji. Ali to je samo za pokazivanje.

Thomas moţe njime stvoriti zaĉarani krug, ali zaštitu nam pruţa njegova moć.

Bez Thomasa koji bi njime vitlao, taj bi athame bio koristan samo za rezanje

odreska.

Carmel stoji nasred kruga, drţi zapaljeni tamjan i šapatom izgovara zaštitni

napjev koji ju je Thomas nauĉio. Thomas ga isto izgovara šaptom, nekoliko

taktova iza nje tako da zvuĉe kao da recitiraju Brateca Martina. Ja spustim

svjetiljku u krug, ali sa strane. Napjev stane i Thomas nam kimne da sjednemo.

Zemlja je hladna, ali barem je suha. Thomas klekne i poloţi lapski bubanj

na tlo ispred sebe. Ponio je i palicu. Izgleda poput obiĉne palice za bubanj, samo

je proširena na kraju. Na slabom svjetlu jedva se nadziru crteţi oslikani na

napetoj koţi bubnja. Kad sam ga nosio nakon posjeta Riiki, vidio sam da je

prekriven izblijedjelim crvenkastim likovima, kao da prikazuje primitivni prikaz

lova.

»Izgleda tako staro«, komentira Carmel. »Što mislite, od ĉega je?« Naceri

se prema meni. »Moţda od koţe dinosaurusa?«

Nasmijem se, ali Thomas proĉisti grlo.

»Ritual je priliĉno jednostavan,« kaţe, »ali ujedno je i moćan. Ne bismo ga

smjeli zapoĉeti previše opušteni.« Ĉisti prljavštinu sa svog athamea i briše ga

alkoholom, a ja znam zašto to ĉini. Imao je pravo kad je rekao da ćemo trebati

krv. Namjerava je dobiti od mene pomoću tog athamea. »Ali kad te već zanima,

mogu ti reći kako Morfran pretpostavlja da je bubanj naĉinjen od ljudske koţe.«

Carmel se trzne.

»Ne od ţrtve ubojstva«, nastavi on. »Ali vjerojatno od koţe zadnjeg

plemenskog šamana. Naravno, nije siguran, ali rekao je da su najbolji bubnjevi

60

ĉesto bili tako raĊeni, a da Riika ne bi trošila vrijeme na nekvalitetan proizvod.

Bubanj je vjerojatno obiteljsko nasljeĊe.«

Govori to rastreseno pa ne primijeti kako je Carmel progutala slinu i da zuri

u bubanj. Znam o ĉemu ona razmišlja. Sada kada to zna, bubanj izgleda posve

drugaĉije nego malo ranije. Kao da pred nama leţe sasušena ljudska rebra.

»Što će se toĉno dogoditi kad ovo ĉinimo?« pita Carmel.

»Ne znam«, odgovori Thomas. »Ako uspijemo, ĉut ćemo njezin glas.

Nekoliko tekstova nejasno spominje maglu ili dim. Moţda se podigne i vjetar.

Jedino što pouzdano znam je da ću ja biti u transu. Moţda ću znati što se

dogaĊa, a moţda neću. Ako nešto poĊe po zlu, ja vam neću moći pomoći da to

zaustavite.«

Ĉak i na slaboj svjetlosti svjetiljke, vidim da je Carmel problijedjela.

»Ma super. Što ćemo napraviti ako se nešto dogodi?«

»Ne paniĉari.« Thomas se nervozno osmjehne. Dobaci joj nešto

svjetlucavo. Ona otvori dlan i ugleda Zippo upaljaĉ. »Ovo je teško objasniti.

Bubanj je poput oruĊa kojim se pronalazi put do druge strane. Morfran kaţe da

je najvaţnije pronaći pravi ritam, kao da na radiju traţiš pravu frekvenciju. Kada

je pronaĊem, prolaz se mora otvoriti pomoću krvi. Krvi onog koji traţi.

Casovom krvi. Moraš paziti da kapa na njegov athame koji ćemo staviti nasred

kruga.«

»Kako to misliš da ja moram paziti?« pita Carmel.

»Pa on ne moţe sam, a ja ću biti u transu«, odgovori Thomas kao da joj je

to trebalo biti oĉito.

»Moţeš ti to«, kaţem Carmel. »Pomisli kako sam te osramotio na onom

spoju. Umirat ćeš od ţelje da me probodeš.« •

Nisam siguran da sam je smirio, ali kad joj Thomas pruţi svoj athame, ona

ga primi.

»Kada?« upita.

Thomas iskrivi usne u osmijeh. »Nekako se nadam da ćeš jednostavno

znati.« Osmijeh me malo iznenadi. To je prvi trag »našeg« Thomasa otkako smo

stigli. Obiĉno, kad ga ĉeka neka ĉarolija, postane jako poslovan pa mi sada

proĊe kroz glavu kako on stvarno nema pojma što radi.

»Je li ovo opasno? Mislim za tebe?« pitam.

Slegne ramenima i odmahne rukom. »Ne brini se. Moramo znati, zar ne?

Prije nego što ti izgubiš razum. Hajdemo krenuti. Carmel«, kaţe on i pogleda je.

»Ako nešto poĊe po zlu, moraš spaliti krv s Casovog athamea. Samo ga primi i

spali krv s oštrice. Dobro?«

»Zašto to ja moram napraviti? Zašto ne moţe Cas?«

»Iz istog razloga zašto ga ti moraš porezati. Zato što tehniĉki nisi dio

rituala. Ne znam što će se dogoditi Casu ili meni kada zapoĉnemo.«

61

Carmel drhti iako nije jako hladno. Na vrhu jezika joj je da kaţe kako se

predomislila, pa prije nego što stigne nešto reći, ja izvadim athame iz straţnjeg

dţepa, izvuĉem ga iz korica i poloţim na tlo.

»To je vodiĉ, kao što je Riika rekla«, objasni Thomas. »Nadajmo se samo

da ga Anna moţe slijediti do nas.« Zavuĉe ruku u torbu i izvadi mali snop

mirisnih štapića koje pruţi prema Carmel kako bih ih zapalila pa ih zabije u

meku zemlju oko sebe. Nabrojim ih sedam. Mirisni dim poĉne se uzdizati u

sivim spiralama. On duboko udahne.

»Još nešto«, kaţe podiţući palicu. »Ne napuštajte krug dok sve ne završi.«

Na licu mu vidim da uopće nije siguran da će ritual upaliti i ţelim mu reći da

bude oprezan, ali cijelo mi je lice paralizirano. Teško mi je ĉak i treptati.

Zamahne zglobom i poĉne bubnjati, a zvuk je nizak i pun. Teţak je,

odzvanja i, iako sam siguran kako Thomas nije uĉio bubnjanje, svaki udarac

zvuĉi planirano. Zvuĉi kao da je zapisan. Ĉak i kad mijenja tempo i trajanje

udarca. Vrijeme prolazi. Ne znam koliko. Moţda trideset sekundi, moţda deset

minuta. Zvuk bubnja umrtvi mi osjetila. Zrak je gust od mirisnih štapića i u glavi

mi se manta. Pogledam Carmel. Ona brzo trepće i ĉelo joj se orosilo, ali izgleda

pozorno.

Thomas diše polako i plitko. Zvuĉi kao da je to dio ritma. Ritam zastaje pa

kreće. Jedan. Dva. Tri. Ĉetiri. Pet. Šest. Sedam. Dim mirisnih štapića pleše

naprijed-natrag. Poĉelo je. Pronašao je naĉin.

»Carmel«, šapnem i pruţim ruku iznad athamea koji leţi na zemlji. Ona me

primi za zglob i podigne Thomasov noţ do mog dlana.

»Cas«, kaţe i odmahne glavom.

»Hajde, u redu je«, kaţem, a ona proguta slinu pa zagrize usnicu. Povuĉe

oštricu preko koţe mog dlana i prvo osjetim tupi pritisak pa kratko peckanje.

Krv poĉne kapati na moj athame i prskati s oštrice. Gotovo da cvrĉi. Moţda

stvarno cvrĉi. Nešto se dogaĊa sa zrakom, kreće se oko nas poput zmije, a zvuk

bubnja nadjaĉa huka vjetra, samo što vjetra nema. Dim mirisnih štapića ne

odlazi. Neprestano se kovitla prema nebu.

»Ovo se treba dogaĊati?« pita Carmel.

»Ne brini se, sve je u redu«, odgovorim, ali nemam pojma. Što god da se

dogaĊa, upalilo je, ali ne funkcionira. DogaĊa se, ali presporo. Sve u krugu kao

da pokušava izbiti iz svog kaveza. Zrak je gust i nabijen, a ja poţelim da je na

nebu mjesec pa da nije tako mraĉno. Nismo trebali ugasiti svjetiljku.

Krv još uvijek kaplje s mog dlana na athame. Ne znam koliko sam krvi

izgubio. Sigurno ne puno, ali mozak mi ne radi kako treba. Jedva vidim kroz sav

dim, ali ne sjećam se kad se to dogodilo niti razumijem kako sedam mirisnih

štapića stvara toliko dima. Carmel nešto kaţe, ali ne ĉujem ju, iako mislim da

ona viĉe. Athame izgleda kao da pulsira. Pogled na noţ prekriven mojom krvi je

neobiĉan, gotovo perverzan. Moja krv na oštrici. Moja krv u njoj. Bubanj udara,

62

a zvuk Thomasova disanja ispuni zrak... ili moţda je to moje disanje, moj puls

koji mi udara u ušima.

U grlu osjetim muĉninu. Moram nešto uĉiniti prije nego što me obuzme, ili

prije nego što se Carmel uspaniĉi i iziĊe iz kruga. Krenem rukom prema bubnju

i pritisnem napetu koţu. Ne znam zašto. Bio je to neki neobiĉan impuls. Dodir

ostavi mokar, crven otisak. Na trenutak se istiĉe, jarke boje i plemenski. Zatim

se upije u površinu bubnja i nestane kao da ga nikada nije bilo.

»Thomase, ĉovjeĉe, ne znam koliko ću dugo izdrţati«, šapnem. Jedva

uoĉim bljesak njegovih naoĉala kroz dim. On me ne ĉuje.

Zrak propara ţenski vrisak, oštar i brutalan. I nije Carmelin. Ovaj vrisak para

uši, i ĉak i prije nego što ugledam prve crne uvojke kose, znam da je Thomas

uspio. Pronašao je Annin ritam.

Kad je sve ovo poĉelo, trudio sam se ne razmišljati unaprijed, kako ne bih

ništa oĉekivao. Ispostavilo se da to nije bilo potrebno. Ono što gledam sada pred

sobom ne bih nikada mogao zamisliti.

Anna eksplodira u naš krug, kao da ju je Thomasov bubanj povukao iz

druge dimenzije. Probije se kroz zrak zvukom probijanja zvuĉnog zida i udari o

neku nevidljivu površinu jedan metar od tla. Nije zazvao tihu djevojku u bijelom

već boţicu crnih ţila, ĉudovišnu, prelijepu i prekrivenu krvlju. Crna kosa lebdi

iza nje u oblaku, a meni se zavrti u glavi. Ona je preda mnom, prošarana

grimiznom krvi, a ja se na trenutak ne mogu sjetiti zašto ili što trebam reći. Krv

joj kapa s haljine, ali nikada ne padne na tlo jer on zapravo ne stoji iznad tla. Mi

je samo gledamo kroz otvoreni prozor.

»Anna«, šapnem. Na trenutak iskesi zube i raskolaĉi crne oĉi. Umjesto

odgovora odmahne glavom i ĉvrsto zaklopi oĉi. Udara šakama po nekoj

nevidljivoj prepreci.

»Anna«, ponovim glasnije.

»Ti nisi ovdje«, kaţe ona gledajući u pod, a mene preplavi olakšanje i

osjetim kako se opuštam. Ona me ĉuje. I to je nešto.

»Nisi ni ti ovdje«, kaţem. Pogled na nju. Na tu veliĉinu. Nisam zaboravio,

ali sad kad je opet gledam ostajem bez daha. Ĉuĉnula je u obrambeni stav i sikće

poput maĉke.

»Ti si plod moje mašte«, odvrati. Zvuĉi poput mene, toĉno poput mene.

Pogledam Thomasa koji odrţava ritam na bubnju i mirno diše. Tamna znojna

mrlja izbila mu je oko ovratnika majice, a od napora mu potoci znoja cure s lica.

Moţda nemamo mnogo vremena.

»To sam i ja mislio«, kaţem. »Kad si se prvi put pojavila u mojoj kući. To

sam si pokušao reći kad si se bacila u peć i kad si se bacila kroz moj prozor.«

Annino se lice trzne, zamislim da u tome vidim znatiţelju i nadu. Nekako

je teško reći i ĉitati emocije kroz te crne ţile.

63

»Jesi li to stvarno bila ti?« pitam.

»Nisam se bacila«, kaţe ona, kao da ne govori meni. »Bila sam baĉena.

Dolje na kamenje. Bila sam povuĉena. Povuĉena unutra da me se spali.«

Zadrhti, moţda zbog sjećanja, a i ja isto. Ali ne smijem skretati s teme.

»Djevojka koju sada gledamo, jesi li to ti?« Nemamo vremena, ali ne znam

što reći. Ona izgleda skroz zbunjeno. Je li to stvarno ona? Je li traţila moju

pomoć?

»Vidiš me?« pita, a prije nego što odgovorim, crna boţica nestane. Crne

ţile povuku se u blijedu koţu, kosa joj se primiri i postane smeĊa pa padne

preko njezinih ramena. Kad se odgurne na koljena, oko nogu joj se plete poznata

haljina. Zamrljana je crnim tragovima. Ruke su joj nemirne u krilu, a te oĉi, te

tamne, oštre oĉi i dalje nisu sigurne. Zvjeraju okolo. »Ne vidim te. Vidim samo

tamu.« Rijeĉi izgovori isprekidano i polako, s puno ţaljenja. Ne znam što reći.

Na zglobovima prstiju ima svjeţe ogrebotine, a na rukama ljubiĉaste modrice.

Na ramenima joj se ocrtavaju tanki oţiljci. To nije moguće.

»Zašto te ne mogu vidjeti?«

»Ne znam«, kaţem brzo. Dim se uzdigne izmeĊu nas, a ja jedva doĉekam

tu priliku da odvratim pogled, da trepnem. Nešto me guši u grlu. »Ovo je samo

prozor koji je Thomas uspio otvoriti«, kaţem. Ovo je posve pogrešno. Gdje god

da se ona nalazi, ne bi trebala biti ondje. Ti oţiljci na njezinim rukama. Te

masnice.

»Što ti se dogodilo? Odakle ti oţiljci?«

Spusti pogled, nekako iznenaĊeno, kao da nije znala da ih ima. »Znala sam

da si siguran«, kaţe meko. »Nakon što smo prešli na drugu stranu, znala sam.«

Nasmiješi se, ali bez emocija. Nemamo vremena za ovo.

Progutam slinu. »Gdje se nalaziš?«

Kosa joj visi preko obraza, a ona gleda u prazno. Nisam siguran da ona

vjeruje kako vodimo ovaj razgovor.

»U paklu«, šapne, kao da iznosi jednostavnu ĉinjenicu. »U paklu sam.«

Ne, ne, ona ne pripada ondje. Nije ondje trebala otići. Trebala je pronaći

mir. Trebala je – zaustavim se jer koji vrag ja znam? To nisu moje odluke. To je

samo ono što sam htio i što sam pokušavao vjerovati.

»Traţiš moju pomoć, o tome se radi? Zato si mi pokazala te stvari?«

Odmahne glavom. »Ne. Nisam mislila da me moţeš vidjeti. Nisam mislila

da je to stvarno. Samo sam te zamislila. Bilo mi je lakše ako sam mogla vidjeti

tvoje lice.« Opet odmahne glavom. »Ţao mi je, ne ţelim da ti to vidiš.«

Preko ramena joj se proteţe ispupĉena rana koja još zacjeljuje. To ne bi

trebalo tako biti. Ne znam tko ili što odluĉuje o tome, ali sada ću ja odluĉiti. Ne

mogu ovo podnijeti.

64

»Slušaj me, Anna. Vratit ću te. Pronaći ću naĉin da te vratim kući.

Razumiješ li me?«

Zamahne glavom udesno pa se ukoĉi i primiri poput lovine koja se skriva

od vuka. Instinktivno ušutim i promatram brzo dizanje i spuštanje njezinog

grudnog koša. Nakon nekoliko dugih trenutaka, ona se opusti.

»Moraš ići«, kaţe. »Pronaći će me ovdje. Ĉut će te.«

»Tko?« pitam. »Tko će te pronaći?«

»Uvijek me pronaĊe«, nastavi ona kao da me nije ĉula. »A onda peĉe. I

reţe. I ubija. Ne mogu se ovdje boriti protiv njega. Ne mogu pobijediti.« Kroz

smeĊu kosu poĉnu se probijati crni uvojci kose. Glas joj zvuĉi kao da govori iz

daleka. Visi o niti.

»Ti si jaĉa od svih«, šapnem.

»Ovo je njegov svijet. Njegova pravila.« Ne obraća se meni, opet je

ĉuĉnula. Krv se probija kroz bijelu haljinu. Kosa joj zatreperi i postane crna.

Koji sam vrag mislio kad sam ovo planirao? Milijun mi je puta gore vidjeti

je pred sobom, a opet u drugom svijetu. Stisnem ruke u šake kako ne bih

posegnuo prema njoj. Energija koja izbija iz dima izmeĊu nas pokreće se

snagom stotinu tisuća volti. Ona zapravo nije tako blizu da bih je mogao

dodirnuti. To je samo ĉarolija. Iluzija koju je nekako omogućio bubanj prekriven

ljudskom koţom i moja krv na athameu. Negdje s moje desne strane Carmel

nešto kaţe, ali ja je ne ĉujem i ne mogu je vidjeti kroz dim.

Zemlja se zatrese ispod Anninog tijela. Primiri se rukama i sagne kad

negdje u blizini nešto zaurla. Zvuk nije ljudski i odjekuje s milijun zidova. Znoj

mi poĉne teći niz kraljeţnicu, a noge mi se pokrenu same od sebe; poĉnem

ustajati potaknut njezinim strahom.

»Anna, reci mi kako da te pronaĊem. Znaš li ti?«

Rukama prekrije uši i zamahne glavom naprijed-natrag. Prozor izmeĊu nas

postaje tanji, ili širi, ne znam koje; prema nosu mi dolebdi smrad truleţi i

mokrog kamenja. Prozor se ne moţe zatvoriti. Ja ću ga rastrgati. Baš me briga

ako izgorim. Ne zanima me. Kad se ona ţrtvovala za nas, kad ga je povukla za

sobom...

Istog trena shvatim tko je ondje s njom.

»O njemu se radi, zar ne?« poviknem. »Tom Obeah-vraĉu? Zarobljena si

tamo s njime?!« Ona grubo odmahne glavom, neuvjerljivo. »Anna, ne laţi!«

Stanem. Nije vaţno što ona kaţe, ja to znam. Nešto u mojim grudima ovije se

poput zmije. Njezini oţiljci. Naĉin na koji se saginje poput psa kojeg je netko

udario. Slama joj kosti. Ubojica. Ubojica.

Oĉi me peku. Dim je gust; osjećam ga na obrazima. Još uvijek odnekud

ĉujem bubnjanje, sve glasnije, ali više ne znam dolazi li zvuk s moje lijeve

strane ili s desne ili s leĊa. Ustao sam, a da toga nisam bio svjestan.

65

»Dolazim po tebe«, viĉem da nadglasam bubanj. »I dolazim po njega. Reci

mi kako. Reci mi kako da doĊem tamo!« Ona se lecne. Vidim dim, i vjetar, i

vikanje, i nemoguće je reći s koje strane to sve dolazi. Spustim glas. »Anna. Što

ţeliš da uĉinim?«

Na trenutak mislim da će oklijevati. Duboko udahne i svaki put kad

izdahne, zaustavi rijeĉi koje joj pokušavaju izići iz usta. No onda me pogleda,

ravno u oĉi, i više me ne zanimaju njezine ranije rijeĉi. Ona me vidi. Znam da

me vidi.

»Cassio«, šapne, »Izvuci me odavde.«

66

JEDANAESTO POGLAVLJE

rvo ĉega postanem svjestan je da me Carmel šamara. Onda poĉne prava bol.

Glava kao da mi se raspala u tri ili ĉetiri komada, toliko me jako boli. Usta

su mi puna krvi, cijeli jezik mi je prekriven njome. Ima okus po starim

novĉićima, a tijelom mi se širi tupilo, kao da sam nedavno proletio zrakom i s

treskom sletio. Osjećam samo bol i vidim mutno svjetlo. Ĉujem poznate

glasove. Carmelin i Thomasov.

»Što se dogodilo?« pitam. »Gdje je Anna?« Trepnem nekoliko puta kako bi

mi se razbistrio vid. Ugledam ţuto svjetlo svjetiljke. Carmel kleĉi kraj mene,

lice joj je zamrljano prljavštinom, a krv joj curi iz nosa. Thomas je uz nju. On

izgleda ošamućeno, mokar je od znoja, ali nije krvav.

»Nisam znala što drugo uĉiniti«, kaţe Carmel. »Htio si posegnuti prema

drugoj strani. Nisi mi odgovarao. Nisam mislila da me ĉuješ.«

»Nisam te ĉuo«, kaţem i odgurnem se na laktove, oprezno kako ne bih

prejako trznuo glavom. »Ĉarolija je bila jaka. Dim i bubanj – Thomase, jesi li

dobro?« Kimne i slabašno mi salutira. »Jesam li pokušao posegnuti na drugu

stranu? To je uzrokovalo eksploziju?«

»Ne«, odvrati Carmel. »Zgrabila sam athame i spalila tvoju krv, kako mi je

Thomas rekao. Nisam znala da će biti tako – nisam znala da će eksplodirati

poput proklete cigle C4 eksploziva. Jedva sam ga drţala u rukama.«

»Ni ja nisam znao«, promrmlja Thomas. »Nisam te trebao traţiti da to

uĉiniš.« Stavi dlan na njezin obraz, a ona ga pusti na tren pa ga odmakne.

»Mislila sam da ćeš pokušati prijeći preko«, kaţe. Utisne mi nešto na dlan:

athame. Thomas i Carmel uhvate me svaki za jednu ruku i povuku na noge.

»Nisam znala što bih drugo.«

»Ispravno si postupila«, kaţe joj Thomas. »Da je pokušao, vjerojatno bi

ostao mrtav na mjestu. To je bio samo prozor. Ne vrata, ne prolaz.«

Osvrnem se po zemlji na kojoj je nekoć stajala Annina viktorijanska kuća.

Zemlja ispod kruga je tamnija od ostatka, u nju su urezane zavinute linije i

uzorci, poput pustinjskih dina. Mjesto na koje sam sletio je oko tri metra od

mjesta na kojem sam sjedio.

»Postoje li vrata?« pitam glasno. »Postoji li prolaz?«

Thomas me zgranuto pogleda. Drhtavo je koraĉao ostacima kruga i podizao

razbacane stvari: bubanj, bat, izrezbareni athame.

»O ĉemu ti govoriš?« pitaju me oboje.

P

67

Mozak mi je poput kaše, a leĊa izudarana poput trampolina od nilskog

konja, ali sjećam se svega što se dogodilo. Sjećam se što je Anna rekla i kako je

izgledala.

»Govorim o portalu«, kaţem ponovno. »Dovoljno velikom da se kroz njega

proĊe. Govorim o tome da otvorimo prolaz i vratimo je.« Slušam nekoliko

minuta dok mi oni govore da je to nemoguće. Govore stvari poput: »To nije bila

bit rituala.« Kaţu mi da ću umrijeti. Moţda imaju pravo. Vjerojatno imaju

pravo. Ali to nije bitno.

»Slušajte me«, kaţem oprezno, brišući prljavštinu s traperica i spremajući

athame u korice. »Anna ne moţe ostati ondje.«

»Cas«, poĉne Carmel. »Nema šanse. To je ludo.«

»Vidjela si je, zar ne?« pitam, a oni si upute poglede pune krivnje.

»Cas, znao si da bi se to moglo dogoditi. Ona...« Carmel proguta slinu.

»Ubila je mnogo ljudi.«

Naglo se okrenem prema njoj, Thomas se postavi izmeĊu nas.

»Ali spasila nas je«, kaţe on, a Carmel promrmlja: »Znam.«

»I on je ondje. Obeah-vraĉ. Taj gad mi je ubio oca. Neću dopustiti da se

cijelu vjeĉnost hrani njome.« Stisnem drţak athamea tako ĉvrsto da mi

zapucketaju kosti. »Proći ću kroz prolaz. Zarit ću mu ovo tako duboko u grlo da

će se ugušiti.«

Kad to izgovorim, oboje udahnu. Pogledam ih, premlaćene i istrošene

poput para starih cipela. Hrabri su, hrabriji su nego što sam mislio i hrabriji nego

što sam se imao prava nadati. »Ako to moram uĉiniti sam, razumijem. Ali

izbavit ću je.« Kad sam na pola puta do auta, zapoĉne svaĊa. Ĉujem

»samoubilaĉka misija« i »beznadni pokušaj da to stavi iza sebe«, a oboje

izgovori Carmel. Onda sam predaleko na prilazu da bih ĉuo njihove rijeĉi.

Toĉno je ono što kaţu kako odgovori vode samo do novih pitanja. Uvijek će biti

još toga što treba otkriti, još toga što treba nauĉiti i još toga što treba uĉiniti.

Sada znam da je Anna u paklu. I sada moram pronaći naĉin da je izbavim.

Sjedim za kuhinjskim stolom i nabadam po maminom omletu s gljivama, a

osjećam se kao da me netko nagurao u top. Imam toliko posla. Kog vraga sjedim

tu i jedem jaja sa sirom?

»Ţeliš li tost?«

»Ne baš.«

»Što ti je?« Mama sjedne u kućnom ogrtaĉu i izgleda umorno. Sinoć je

zbog mene dobila još nekoliko sijedih vlasi kad sam stigao kući s modricom na

glavi. Bdjela je dok sam ja spavao i budila me svakih sat i pol kako bi se uvjerila

da nemam potres mozga i da neću umrijeti. Sinoć me nije ništa pitala. Valjda je

samo osjećala olakšanje što sam ţiv. Moţda dijelom i ne ţeli znati.

68

»Bubanj je upalio«, kaţem tiho. »Vidio sam Annu. U paklu je.«

U oĉima joj bljesak plane i ugasi se u trajanju jednog treptaja.

»Paklu?« pita. »S vatrom i sumporom? Malim crvenim tipom s trozupcem i

šiljastim repom?«

»Tebi je to smiješno?«

»Naravno da nije«, odvrati. »Samo nisam mislila da stvarno postoji.« Ni

ona ne zna što reći.

»Samo da se zna, nisam vidio šiljasti rep. Ali ona je u paklu. Ili nekom

takvom mjestu. Mislim da nije bitno je li to onaj pakao ili neki drugi.«

Mama uzdahne. »Pretpostavljam da mora okajati desetljeća koja je provela

ubijajući. Meni se to ne ĉini fer – ali mi tu ništa ne moţemo, dušo.«

Okajati. Tako je oštro pogledam da mislim da će mi iskre zafrcati iz oĉiju.

»Što se mene tiĉe«, kaţem, »To je posve sjebano.«

»Cas.«

»I ja ću je izvući.«

Mama spusti pogled u tanjur. »Znaš da to nije moguće. Znaš da ne moţeš.«

»Mislim da mogu. S prijateljima sam upravo otvorio prozor izmeĊu nas i

pakla i dam se kladiti da moţemo otvoriti i vrata.«

Uslijedi duga, napeta tišina. »To je nemoguće i sam pokušaj će te

vjerojatno ubiti.«

Trudim se upamtiti da mi je ona mama, da je njezin posao govoriti mi da je

nešto nemoguće pa kimnem. Ali to je ne zavara pa se nakostriješi. U jednom

dahu zaprijeti da će nas preseliti iz Thunder Baya i odvesti me daleko od

Thomasa i njegovih vještiĉjih sposobnosti. Ĉak kaţe da će mi uzeti athame i

poslati ga Gideonu.

»Zar ti ne slušaš? Zašto ne slušaš kad ti Gideon ili ja nešto kaţemo?« Usne

je stegnula u strogu crtu. »Mrzim to što se dogodilo Anni. To nije fer. To je

moţda najveća nepravda koju znam. Ali nećeš to pokušati, Cas. Nema šanse.«

»Hoću«, zareţim. »Nije sama ondje. On je s njom. Gad koji je ubio tatu. I

on je tamo. Tako da idem za njim i opet ću ga ubiti. Ubit ću ga tisuću puta.« Ona

poĉne plakati, a i ja sam na rubu. »Mama, nisi je vidjela.« Mora me shvatiti. Ne

mogu sjediti za stolom i jesti jaja kad znam da je ona ondje zatoĉena. Trebao bih

raditi samo jedno, a nemam pojma odakle poĉeti.

Volim je, skoro kaţem. Što bi ti napravila da se radi o tati, skoro kaţem.

Ali nemam snage. Ona briše suze s obraza i znam da razmišlja o tome koliko nas

je to sve stajalo. Ja više ne mogu razmišljati. Uţasno mi je ţao, ali ne mogu. Ĉak

ni zbog nje. Ne kad imam posla.

Spustim vilicu na tanjur. Nema hrane. Nema više škole. Još su samo ĉetiri

dana do kraja, uglavnom ćemo samo bodriti sportske momĉadi. Zadnji test pisao

sam u ĉetvrtak i dobio sam plus ĉetiri. Neće me izbaciti iz škole.

69

Crni labradori vjerojatno ne bi trebali jesti kekse s maslacem od kikirikija.

Moţda ne bi trebali ni piti mlijeko. Ali definitivno to oboje vole. Stellina glava

je u mom krilu i podigla je veći dio tijela na sofu boje crnog vina na kojoj

sjedim. Svojim tuljanskim oĉima pogledava mene i ĉašu sve dok je ne nagnem

tako da moţe velikim ruţiĉastim jezikom dohvatiti mlijeko. Kad završi, poliţe

mi dlan u znak zahvalnosti.

»Nema na ĉemu«, kaţem i poĉešem je. Ionako nisam htio jesti. Došao sam

u dućan nakon što nisam pojeo doruĉak kako bih vidio Morfrana. Navodno su

on i Thomas cijelu noć bili budni i raspravljali o ritualu jer me pogledao

zamišljeno i sućutno, posjeo me na kauĉ i ponudio mi hranu. Zašto me ljudi

stalno pokušavaju hraniti ?

»Evo, popij ovo«, kaţe Morfran koji se pojavio niotkuda. Pruţi mi šalicu

neke gadne mješavine bilja, a meni se digne ţeludac.

»Što je to?«

»Napitak za vitalnost od korijena anĊelike. Ubacio sam i malo ĉiĉka. Moraš

se brinuti za svoju jetru nakon onog što joj je Obeah-vraĉ uĉinio prošle jeseni.«

Pogledam ga skeptiĉno. Vruće je i miriše kao da je kuhano vodom iz

kanalizacije.

»To je sigurno?«

»Ako nisi trudan«, frkne. »Zvao sam Thomasa. Stiţe. Otišao je jutros u

školu misleći da će te ondje naći. Baš je vidovit, a?« Nasmiješimo se i

istovremeno kaţemo: »To samo ponekad pali.« Thomasovim glasom. Oprezno

kušam napitak. Okus mu je gori od mirisa, gorak je i iz nekog razloga skoro pa

slan.

»Ovo je odvratno.«

»Pa mlijeko ti je trebalo zaštiti ţeludac, a keksi bi nadjaĉali okus. Ali sve si

dao psu, budalo.« Potapša Stellu po guzici, a ona se makne s kauĉa. »Slušaj,

mali«, kaţe Morfran, a ja prestanem pijuckati kad ĉujem njegov ozbiljan glas.

»Thomas mi je rekao što ćete pokušati. Mislim kako ti ne moram govoriti da ćeš

najvjerojatnije stradati.«

Pogledam smeĊe-zelenu tekućinu. Pametan odgovor mi se raĊa u glavi,

nešto o tome kako će me prvo ubiti njegovi napitci, ali prisilim se da mu ne

odgovorim.

»Ali,« uzdahne, »neću ti isto tako reći da nemaš šanse. Imaš ono što je

potrebno, snaga isijava iz tebe u valovima kakve nikad prije nisam osjetio. I ne

dolaze samo iz tog ruksaka.« Pokaţe prstom prema torbi koja je na sofi kraj

mene. Sjedne mi prekoputa na rukohvat stolice i proĊe rukom kroz bradu. Vidim

da se sprema reći nešto što nije lako. »Thomas će ti se pridruţiti u tome«, kaţe.

»Ne bih ga mogao zaustaviti ni da pokušam.«

»Neću dopustiti da mu se što dogodi, Morfrane.«

70

»Ne moţeš mi dati to obećanje«, kaţe on grubo. »Misliš da se boriš samo

protiv sila s druge strane? Onog mraĉnog tipa s dredloksima koji te ţeli pojesti

iznutra? Da si barem te sreće.«

Otpijem gutljaj napitka. Opet govori o oluji. To nešto što osjeća da mi se

sprema, da me vuĉe, njiše, ili što god da je izrekao na taj svoj nejasan i

beskoristan naĉin.

»Ali nećeš mi reći da stanem«, kaţem.

»Ne znam moţe li se to zaustaviti. Mislim da moţda to trebaš obaviti.

Moţda se vratiš s druge strane. Moţda se vratiš s druge strane izgledajući poput

neĉeg što je sova povratila iz sebe.« Poĉeše se po bradi, malo je skrenuo s teme.

»Slušaj, ne ţelim ni da se tebi nešto dogodi. Ali ako moj unuk bude ozlijeĊen ili

nešto gore...« Pogleda me u oĉi. »Stvorit ćeš si neprijatelja. Jasno?«

U proteklim mjesecima poĉeo sam o Morfranu razmišljati kao o svom

djedu. Zadnje što ţelim je postati mu neprijatelj.

»Razumijem.«

Brzo poput zmije pruţi ruku i ĉvrsto stisne moj dlan. U djeliću sekunde

prije nego što mi se krv uskovitla ispod koţe, zamijetim njegov prsten: mali

krug izrezbarenih lubanja. Nisam ga nikada prije vidio na njegovoj ruci, ali

znam što je to i što znaĉi. Znaĉi da mi neće samo Morfran postati neprijatelj, već

i sam voodoo.

»Upamti to«, kaţe i pusti me. Ne znam što mi je to protutnjalo tijelom, ali

orosilo mi se ĉelo. Ĉak i dlanovi.

Vrata dućana zazvone i Stella otapka kako bi pozdravila Thomasa, a nokti

joj lupkaju po parketu. Njegov ulazak rasprši napetost pa Morfran i ja duboko

udahnemo. Nadam se da Thomas trenutno ne ĉita misli i da nije pretjerano

pozoran ili će pitati zašto izgledamo kao da nam je neugodno i kao da smo

posramljeni.

»Danas nema Carmel?« pitam.

»Ostala je kod kuće, boli je glava«, odgovori. »Kako si ti?«

»Kao da sam letio tri metra kroz zrak pa sletio na opekline drugog stupnja.

Ti?«

»Umorno i mlitavo poput rezanca. I mislim da sam zaboravio slovo

abecede. Da nisam traţio da me puste, profesorica Snyder bi me sama poslala

kući. Rekla je da sam blijed. Mislila je da imam mononukleozu.« Naceri se. I ja

se nacerim pa sjedimo u tišini. Ĉudna je i puna napetosti, ali istovremeno je

lijepa. Lijepo je biti ovdje, usporiti i ne preskoĉiti ovaj trenutak. Jer ono što

sljedeće kaţemo će nas pogurati u nešto opasno i mislim da niti jedan od nas

zapravo ne zna kamo to stvarno vodi.

»Znaĉi, stvarno ćeš ovo probati?«, kaţe on. Poţelim da ne ĉujem

oklijevanje i skeptiĉnost u njegovu glasu. Moţda je pothvat osuĊen na propast,

ali nema razloga da to od poĉetka naglašavamo.

71

»Hoću.«

Izvije usne u osmijeh. »Trebaš pomoć?«

Thomas. Moj najbolji prijatelj, a ponekad još uvijek zvuĉi kao da mi je

priljepak. Naravno da ţelim njegovu pomoć. Štoviše, trebam je.

»Ne moraš«, kaţem.

»Ali budem«, odgovori. »Imaš li ideju odakle poĉeti?«

ProĊem rukom kroz kosu. »Ne baš. Samo imam potrebu da se pokrenem,

kao da ĉujem slabe otkucaje nekog sata.«

Thomas slegne ramenima. »Moguće. U prenesenom znaĉenju. Što duţe

Anna ostane ondje gdje je, to će joj teţe biti prijeći na drugo mjesto. Moţda se

stopi s tim mjestom. Naravno, to je samo nagaĊanje.«

NagaĊanje. Iskreno, trenutno ne ţelim zamišljati najgore moguće scenarije.

»Nadajmo se da nije pravi sat«, kaţem. »Već je predugo tamo, Thomase.

Jedna sekunda je predugo, nakon onog što je za nas napravila.«

Na licu mu vidim da razmišlja o svemu što je ona napravila onim

lutalicama u svom podrumu – klincima koji su se našli na pogrešnom mjestu i

skitnicama koji su se upleli u njezinu mreţu. Drugi bi ljudi Anninu sudbinu

ocijenili kao pravednu kaznu. Moţda ĉak mnogi ljudi. Ali ja ne. Anna je bila

primorana prokletstvom koje je na nju baĉeno kad je ubijena. Svaka njezina

ţrtva stradala je zbog prokletstva, a ne djevojke. Tako ja tvrdim. Svjestan sam

toga da bi svi ljudi koje je rastrgala vjerojatno imali drugu priĉu.

»Ne moţemo srljati, Cas«, kaţe Thomas, a ja se sloţim. Ali ipak moramo

ići naprijed.

72

DVANAESTO POGLAVLJE

orfran Thomasu napiše ispriĉnicu da ga oslobodi zadnjih dana škole jer

ima teţak sluĉaj mononukleoze. Svaki budan trenutak provodimo

prouĉavajući knjige – stara, pljesniva djela prevedena iz još starijih i pljesnivijih

djela. Zahvalan sam na tome da imam što raditi i osjećam kao da napredujemo.

Ali poslije tri dana nespavanja i preţivljavanja na sendviĉima i zamrznutoj pizzi,

nemamo nikakve rezultate. Niti jedna knjiga ne vodi k odgovorima, samo

govore o tome kako kontaktirati s drugom stranom, ali nikada se oslovljavaju

mogućnost probijanja preko, a kamoli tek vraćanja neĉeg s druge strane. Nazvao

sam sve kontakte koji bi mogli biti korisni, ali nisam od njih ništa saznao.

Sjedimo za Thomasovim i Morfranovim kuhinjskim stolom, okruţeni s još

beskorisnih knjiga, a Morfran je za štednjakom gdje stavlja krumpir u goveĊi

gulaš. S druge strane prozora ptice skaĉu sa stabla na stablo, a nekoliko velikih

vjeverica bori se za kontrolu nad hranilicom za ptice. Annu nisam vidio od noći

kad smo je kontaktirali. Ne znam zašto. Govorim si da je to zbog toga što se boji

za mene, ţali što mi je rekla da doĊem po nju i namjerno me se kloni. To je

lijepa iluzija. Moţda je ĉak i toĉna.

»Je li se Carmel što javljala?« pitam Thomasa.

»Aha. Kaţe da ne propuštamo puno u školi. Uglavnom samo bodre

sportske momĉadi i druţe se.«

Frknem. Baš sam tako to i zamišljao. Thomas ne djeluje zabrinuto, ali ja se

pitam zašto me Carmel nije nazvala. Nismo je trebali ostaviti samu toliko dugo.

Ritual ju je sigurno uzdrmao.

»Zašto nije navraćala?« pitam.

»Znaš što ona misli o ovome«, kaţe Thomas ne podiţući pogled s knjige

koju ĉita. Lupkam kemijskom po otvorenoj stranici ispred sebe. U knjizi nema

niĉeg korisnog.

»Morfrane«, kaţem. »Priĉaj mi o zombijima. Reci mi kako vuduisti i

obeah-vraĉevi vraćaju mrtve.«

Krajiĉkom oka ugledam pokret: Thomas maše rukom prema grlu i daje mi

signal da prestanem.

»Što je?« pitam. »Vraćaju ljude iz mrtvih, zar ne? Zar to nije prelazak s

druge strane? Sigurno u tome ima nešto što moţemo iskoristiti.«

Morfran naglim udarcem spusti ţlicu na pult. Okrene se prema meni i

razdraţeno me pogleda.

»Za profesionalnog ubojicu duhova, postavljaš puno glupih pitanja.«

»Zašto?«

M

73

Thomas me trkne. »Morfran se uvrijedi kad ljudi kaţu da te voodoo moţe

vratiti iz mrtvih. To je zapravo stereotip.«

»To je holivudska glupost«, zagunĊa Morfran. »Ti >zombiji< su samo

jadnici koji su nadrogirani, zakopani i iskopani. Nakon toga besciljno tumaraju

samo zato što su drogirani otrovom napuhaĉe koji im sprţi mozak.«

Stisnem oĉi. »Znaĉi nema pravih zombija? Niti jednog? Ali ta religija je po

tome poznata.« Nisam trebao reći to zadnje. Morfran na trenutak raskolaĉi oĉi

pa stisne ĉeljust.

»Niti jedan pravi vuduist nije pokušao stvoriti zombija. Ne moţeš vratiti

ţivot u nešto što je ţivot napustio.« Okrene se natrag gulašu. Izgleda da je to

kraj priĉe.

»Ništa ne nalazimo«, promrmljam. »Mislim da ovi ljudi uopće ne znaju što

je druga strana. Mislim da samo govore o kontaktu s duhovima koji su još uvijek

zatoĉeni ovdje, u ovoj dimenziji.«

»Zašto ne nazoveš Gideona?« pita Thomas. »On zna najviše o athameu, zar

ne? A Carmel kaţe da je athame jako pulsirao za vrijeme rituala. Zbog toga je

ona mislila da pokušavaš prijeći preko. Mislila je da bi mogao.«

»Pokušao sam hrpu puta nazvati Gideona. Nešto se dogaĊa s njime. Ne

uzvraća mi pozive.«

»Je li dobro?«

»Mislim da je. Osjećam da je. Mislim da bi u protivnom netko nešto ĉuo i

javio mi.«

U sobi zavlada tišina. Morfran još tiše miješa gulaš i pretvara se da nas ne

prisluškuje. Obojica ţele znati više o noţu. Morfran u sebi umire od znatiţelje,

uvjeren sam u to. Ali Gideon mi je sve ispriĉao. Otpjevao mi je onu glupu

zagonetku – Krv tvojih predaka iskovala je athame. Moćni muškarci prolili su

ratničku krv kako bi pokorili duhove – a ostatak je s vremenom izgubljen.

Izgovorim zagonetku naglas, ne razmišljajući.

»I teta Riika je rekla nešto o tome«, kaţe Thomas tiho, nefokusirana

pogleda, ali zagledan negdje u smjeru mog ruksaka. Nasmiješi se. »Boţe, prave

smo budale. Athame je prolaz. Vitlaš njime lijevo-desno. Tako je Riika rekla.

Prolaz se zapravo nikada ne zatvara.« Glas mu postane intenzivniji, oĉi mu

iskoĉe iza naoĉala. »Zato za vrijeme rituala nismo samo doţivjeli vjetar i

glasove kao što smo trebali. Zato smo uspjeli otvoriti prozor Anninog pakla. To

je sigurno i razlog zbog kojeg je Anna uopće mogla s tobom komunicirati

odande. Rana od athamea nije je ubila. Ona je jednom nogom u našoj dimenziji,

takoreći.«

»Ĉekaj«, kaţem. Athame je oštrica od ĉelika s drškom od tamnog,

ulaštenog drva. Nije nešto što moţete rascijepati i kroz što moţete ući. Osim

ako... glava me zaboli. Ne idu mi ove metafiziĉke gluposti. Noţ je noţ, ne moţe

biti i prolaz. »Ţeliš reći da bih noţem mogao sasjeći prolaz?«

74

»Kaţem da je noţ prolaz.«

Posve sam izgubljen. »O ĉemu govoriš? Ne mogu proći kroz noţ. Ne mogu

Annu izvući natrag kroz noţ.«

»Cas, razmišljaš prekruto«, objasni Thomas i nasmiješi se Morfranu koji,

moram reći, izgleda priliĉno zadivljen svojim unukom. »Sjeti se što je Riika

rekla. Ne znam zašto to nisam prije shvatio. Ne razmišljaj o noţu. Razmišljaj o

obliku iza noţa, o tome što je athame u svojoj srţi. To zapravo uopće nije noţ.

To su vrata, koja izgledaju poput noţa.«

»Izbezumljuješ me.«

»Samo moramo pronaći ljude koji nam mogu reći kako se stvarno koristi«,

kaţe Thomas i više ne gleda mene već Morfrana. »Moramo saznati kako da ih

širom otvorimo.«

Ruksak mi je teţak, sada kada u njemu nosim cijela vrata. Thomas od uzbuĊenja

skoĉi na noge, ali ja ne mogu shvatiti što ţeli od mene. Ţeli otvoriti noţ. Kaţe

da je druga strana athamea Annin pakao? Ne. Noţ je noţ. Mogu ga drţati u ruci.

A druga strana noţa je... druga strana noţa. Ali njegova ideja je jedini trag koji

imamo i svaki put kad ga pitam je li moguća, on se nasmiješi kao da je Yoda, a

ja obiĉna budala koja ne poznaje Silu.

»Trebamo Gideona, to je definitivno. Moramo znati više o tome odakle noţ

dolazi i kako se u prošlosti koristio.«

»Naravno«, kaţem. Thomas vozi malo prebrzo i obraća premalo

pozornosti. Kad zakoĉi kod znaka stop ispred škole, uĉini to naglo pa poletim

naprijed i skoro se nabijem na kontrolnu ploĉu.

»Carmel se i dalje ne javlja«, promrmlja. »Nadam se da ne moramo unutra

kako bismo je pronašli.«

Nisam siguran. Uspnemo se na vrh breţuljka i vidimo da većina uĉenika

stoji na travnjaku i parkiralištu. Naravno. Zadnji je dan škole. Ja sam to posve

zaboravio.

Thomasu ne treba dugo da spazi Carmel; njezina plava kosa nekoliko je

nijansi blistavija od ostale. Stoji usred gomile i smije se, a ruksak je spustila na

pod i naslonila na nogu. Kad ĉuje upeĉatljivo štucanje Tempa, oĉi joj polete

prema nama, a lice joj se ukoĉi. Onda joj se osmijeh vrati na lice kao da je

ĉitavo vrijeme bio ondje.

»Moţda trebamo priĉekati i nazvati je kasnije«, kaţem, ali ne znam zašto.

Iako je kraljica škole, Carmel nam je prije svega prijateljica. Ili je to barem prije

bila.

»Zašto?« pita Thomas. »Htjet će ovo znati.« Ne govorim ništa dok on

skreće na prvo slobodno mjesto i parkira auto. Moţda ima pravo. Na kraju

krajeva, prije je uvijek htjela znati.

75

Kad izaĊemo, Carmel nam je okrenuta leĊima. U krugu je ljudi, ali nekako

izgleda kao da je u njegovom centru. Svi su tijelima malo okrenuti prema njoj,

ĉak i kad ona nije ta koja govori. Nešto ne štima i poţelim zgrabiti Thomasa za

rame i okrenuti ga. Mi ovdje ne pripadamo, vrišti nešto u mojoj krvi, ali ne znam

zašto. Poznajem ljude koji okruţuju Carmel. To su ljudi s kojima sam

razgovarao u prolazu i koji su uvijek bili pristojni. Natalie i Katie su obje tamo.

Kao i Sarah Sullivan i Heidi Trico. Deĉki u grupi su ostaci Trojanske vojske:

Jordan Driscoll, Nate Bergstrom i Derek Pimms. Znaju da dolazimo, ali nitko ne

reagira na naš dolazak. I osmijesi im izgledaju nekako zaleĊeno. Izgledaju

pobjedonosno. Poput maĉaka koje su progutale kanarince.

»Carmel«, zazove je Thomas i potrĉi tih zadnjih nekoliko koraka do nje.

»Hej, Thomase,« kaţe ona i nasmiješi se. Meni ne kaţe ništa i nitko iz

grupe ne obrati paţnju na mene. Svi gledaju Thomasa poput predatora, a on

ništa ne shvaća.

»Hej«, kaţe on, a kad ga ona samo pogleda s oĉekivanjem, on poĉne

petljati. »Ovaj, ne javljaš se na mobitel.«

»Da, druţim se«, odgovori ona i slegne ramenima.

»Mislio sam da imaš mononukleozu«, ubaci se Derek i nakesi se. »Ali ne

znam kako si je dobio.«

Thomas se malo stisne. Ţelim nešto reći, ali to bi Carmel trebala uĉiniti. To

su njezini prijatelji i inaĉe ne bi rekli ništa protiv Thomasa. Inaĉe bi ih Carmel

rastrgala da ga samo krivo pogledaju.

»Ovaj, moţemo li razgovarati s tobom na minutu?« kaţe Thomas s rukama

u dţepovima. Izgleda tako nezgrapno da dojam ne bi pogoršalo ni to da poĉne

nogom udarati zemlju. Carmel se ne pomakne.

»Naravno«, kaţe i izvije kut usana. »Nazovem te poslije.«

Thomas ne zna što bi. Na vrhu mu je jezika pitati što se dogaĊa, što je bilo,

a i ja se jedva spreĉavam da nešto ne kaţem. Ţelim mu reći da šuti, da im ne

daje još štofa. Oni ne zasluţuju satisfakciju da gledaju taj izraz na njegovom

licu.

»A moţda ipak sutra«, kaţe Derek i priĊe Carmel. Odmjeri je tako da mi se

okrene ţeludac. »Veĉeras izlazimo, zar ne?« Ovije ruku oko njezinog struka, a

Thomas problijedi.

»Moţda te sutra nazovem«, kaţe Carmel. Ne izvije se iz Derekovog

zagrljaja, a licem joj proĊe tek jedva primjetan trzaj dok Thomas pak izgleda

posve slomljeno.

»DoĊi«, kaţem konaĉno i primim ga za rame. Ĉim ga dodirnem, on se

okrene prema autu pa napola potrĉi, poniţen i slomljen na naĉine o kojima ne

ţelim razmišljati.

»Ovo je stvarno ogavno, Carmel«, kaţem, a ona prekriţi ruke na prsima.

Na sekundu izgleda kao da će zaplakati. Na kraju samo spusti pogled prema tlu.

76

Od škole do moje kuće vozimo se u potpunoj tišini. Ne pada mi na pamet ništa

što bih mogao reći i osjećam se beskorisno. Vidi se da nemam iskustva s

prijateljstvima. Thomas izgleda krhko poput lista. Netko drugi bi znao nešto,

neku priĉu ili anegdotu. Netko drugi bi znao što uĉiniti, a ne samo sjediti na

suvozaĉevom mjestu i izgledati kao da mu je neugodno.

Ne znam jesu li Thomas i Carmel zapravo izlazili. To je jedino što joj ide u

prilog, jer ga u tom sluĉaju nije prevarila. Ali to je sve. Jer i ona i ja i svi ostali

znamo da je Thomas zaljubljen u nju. I proteklih šest mjeseci je priliĉno

uvjerljivo glumila da je i ona zaljubljena u njega.

»I, ovaj, moram neko vrijeme biti sam, dobro, Cas?« Govori, ali ne gleda u

mene. »Neću sletjeti autom s litice ili takvo što«, kaţe i pokuša se osmjehnuti.

»Samo trebam biti sam.«

»Thomase«, kaţem. Stavim ruku na njegovo rame, a on podigne ruku i

njeţno je makne. Kuţim. »Dobro«, kaţem i otvorim vrata. »Javi ako što trebaš.«

IziĊem.

Trebale bi postojati neke rijeĉi, nešto što bih mogao uĉiniti. Ali najbolje što

mogu je gledati pred sebe i ne osvrtati se.

77

TRINAESTO POGLAVLJE

kući vlada neka tuţna tišina. To je ono što uoĉim prilikom ulaska. Unutra

nema niĉeg što je sa mnom, ni ţivog ni mrtvog, ali nekako zbog toga

prostor ne djeluje sigurno, samo nestvarno. Zvukovi kuće, šapat i škljocaj

ulaznih vrata kad se zatvore, škripanje poda, sve je šuplje i tipiĉno. A moţda mi

se samo tako ĉini jer se osjećam kao da sam usred katastrofe. Oko mene sve

propada, a ja ne mogu ništa poduzeti. Thomas i Carmel su gotovi. Annu netko

trga na komadiće. A ja ne mogu ništa uĉiniti.

Mami sam uputio moţda pet rijeĉi od zadnje svaĊe o tome da idem u pakao

pronaći Annu tako da skoro poskoĉim kad je prolazeći kraj kuhinjskog prozora

vidim u straţnjem dvorištu kako sjedi prekriţenih nogu ispred razbarušenog

stabla divlje trešnje. Nosi lepršavu ljetnu haljinu, a oko nje gore tri bijele

svijeće. Iznad glave uzdigne joj se dim, moţda od mirisnog štapića, pa nestane.

Ne prepoznajem ovu ĉaroliju pa izaĊem kroz straţnja vrata. Ĉarolije koje mama

ovih dana radi uglavnom su komercijalne. Samo u posebnim okolnostima uzima

vremena da napravi nešto osobno. Tako mi svega, ako me pokušava vezati za

kuću ili me vezati kako ne bih sebi naudio, odselit ću se.

Ne kaţe ništa dok prilazim, ĉak se ni ne okrene kad je prekrije moja sjena.

Annina fotografija poloţena je uz korijen stabla. To je slika iz novina koju sam

istrgnuo prošle jeseni. Uvijek je nosim sa sobom.

»Odakle ti to?« pitam.

»Izvadila sam je jutros iz tvog novĉanika, prije nego što si otišao s

Thomasom«, odgovori. Glas joj je tuţan i ozbiljan, još uvijek u njemu osjećam

ĉaroliju koju je upravo izvela. Spustim ruke uz tijelo. Bio sam spreman zgrabiti

sliku, ali sada me napustila sva snaga volje.

»Što radiš?«

»Molim se«, kaţe jednostavno, a ja utonem kraj nje na travu. Plamen na

svijećama je tako malen i miran da bi mogao biti krut. Dim koji sam vidio kako

se uzdiţe iznad mamine glave dolazi od jantarne smole poloţene na ravni kamen

koja mirno gori plavim i zelenim svjetlom.

»Hoće li upaliti?« pitam. »Hoće li ona to osjetiti?«

»Ne znam«, odgovori ona. »Moţda. Vjerojatno neće, ali ipak se nadam.

Tako je daleko. Dalje od granice.«

Ne odgovorim. Dovoljno mi je blizu, dovoljno je jako povezana sa mnom

da pronaĊe put natrag.

»Imamo trag«, kaţem. »Athame. Moţda ga moţemo iskoristiti.«

»Iskoristiti kako?« Glas joj je oštar; i dalje zapravo ne ţeli znati.

U

78

»On moţda moţe otvoriti vrata. Zapravo, on je vrata. Moţda moţemo

otvoriti njega.« Odmahnem glavom. »Thomas to bolje objašnjava. Dobro, to

nije istina.«

Mama uzdahne gledajući Anninu sliku. Na njoj je djevojka od šesnaest

godina s tamnosmeĊom kosom, bijelom bluzom i smiješkom koji to zapravo

nije.

»Znam zašto to moraš uĉiniti«, kaţe mama konaĉno. »Ali ne mogu se

natjerati da to ţelim. Razumiješ li me?«

Kimnem. Bolje od toga neću dobiti, a više od toga ne smijem ni traţiti. Ona

duboko udahne pa ugasi sve svijeće odjedanput bez okretanja glave, zbog ĉega

se nasmiješim. To je stari vještiĉji trik koji je stalno izvodila kad sam bio klinac.

Onda ugasi jantarnu smolu i dohvati Anninu sliku. Preda mi je. Spremim je u

novĉanik, a ona izvadi tanku, bijelu omotnicu koju je turila ispod koljena.

»Ovo je danas stiglo za tebe«, kaţe. »Od Gideona.«

»Gideona?« kaţem odsutno i uzmem omotnicu. To me zaĉudi. Kad mi šalje

poštu obiĉno mi šalje goleme pakete knjiga i ĉokoladnih štangica koje mama

voli. Kad otvorim omotnicu i okrenem je prema dlanu, ispadne samo stara,

mutna fotografija.

Ĉujem udarac voska o vosak dok mama sakuplja svijeće. Kaţe mi nešto,

neko neodreĊeno pitanje dok se kreće oko stabla i trlja jantarnu smolu o kamen.

Ne ĉujem što je rekla. Samo zurim u fotografiju u ruci.

Na njoj je osoba u plastu s kukuljicom koja stoji ispred oltara. Iza njega su

druge figure, u sliĉnim crvenim plaštevima. To je slika Gideona koji izvodi

ritual i drţi moj athame. Ali to nije dio zbog kojeg mi je mozak stao. Stao je

zbog toga što se ĉini da svi ostali ljudi na slici isto drţe moj athame. Na slici

vidim barem pet identiĉnih noţeva.

»Što je to?« pitam i pokaţem mami.

»To je Gideon«, odvrati ona smeteno pa stane kad zapazi athamee.

»Znam da je Gideon«, kaţem. »Ali tko su oni? I koji vrag je ono?«

Pokaţem prema noţevima. Ţelim vjerovati da su to laţni noţevi. Kopije. Ali

zašto? Što ako nisu? Ima li u svijetu drugih koji se bave istim poslom kao i ja?

Kako to da nisam znao? To su mi prve misli. Druga misao je da gledam ljude

koji su stvorili athame. Ali to je nemoguće. I tata i Gideon su mi rekli da je

athame stariji od same zemlje.

Mama još uvijek gleda sliku.

»Moţeš li to objasniti?« pitam, iako je oĉito da ne moţe. »Zašto bi mi to

poslao? Bez objašnjenja.«

Ona se sagne i podigne poderanu omotnicu. »Mislim da nije«, kaţe. »To je

njegova adresa, ali rukopis nije njegov.«

»Kad ti se zadnji put javio?« pitam i opet se zapitam je li se što dogodilo.

79

»Juĉer. Dobro je. Nije to spomenuo.« Pogleda prema kući. »Nazvat ću ga i

pitati o tome.«

»Ne«, kaţem naglo. »Nemoj to uĉiniti.« Proĉistim grlo pitajući se kako da

objasnim svoje misli, ali kad ona uzdahne, znam da već zna što mislim. »Mislim

da bih trebao otići ondje.«

Uslijedi kratka pauza. »Ţeliš se spakirati i otići u London?« Ona trepne.

Oĉekivao sam da će me jednostavno odbiti, što nije uĉinila. Zapravo, u

majĉinim oĉima vidim više znatiţelje nego ikada. Radi se o slici. I ona to osjeća.

Tko god da ju je poslao, poslao ju je kao mamac, a mi smo oboje zagrizli.

»Idem s tobom«, kaţe ona. »Rezervirat ću let ujutro.«

»Ne, mama.« Poloţim ruku na njezinu i molim se da će me shvatiti. Ne

moţe poći sa mnom. Zato što netko ili nešto ţeli da ja doĊem. Sve one sile o

kojima je Morfran govorio, oluja i guranje ili vuĉa, konaĉno to osjećam. Ovo

uopće nije fotografija. To je velika, debela mrvica. I ako je slijedim, odvest će

me do Anne. Osjećam to u sebi.

»Gle«, kaţem. »Otići ću Gideonu. On će ovo objasniti i paziti da ne

upadnem u nevolje. Znaš da hoće.«

Ona pogleda sliku, a na licu joj vidim neodluĉnost. Nije spremna da jedna

slika promijeni sve o ĉovjeku kojeg znamo veći dio ţivota. Iskreno, nisam ni ja.

Gideon će sve objasniti kada stignem.

»Tko god da je na toj slici,« kaţe ona, »misliš li da oni znaju o athameu? O

tome odakle je došao?«

»Da«, kaţem. Mislim da i Gideon to zna. Mislim da je ĉitavo vrijeme

znao.«

»I misliš da će ga oni znati otvoriti, kao što je Thomas rekao?«

»Da«, kaţem. I ne samo to. Ĉini mi se da je sve povezano. Mama gleda

prema stablu i crnoj mrlji od pepela koja je ostala nakon molitve.

»Ţelim da uĉiniš nešto za mene, Cas«, kaţe udaljenim glasom. »Znam da je

ţeliš spasiti. Znam da smatraš da to moraš uĉiniti. Ali kada kucne taj ĉas, ako je

cijena previsoka, ţelim da se sjetiš da si moj sin. Moţeš li mi to obećati?«

Pokušam se nasmiješiti. »Zašto misliš da će postojati cijena?«

»Uvijek postoji cijena. Obećavaš li?«

»Obećavam.«

Ona odmahne glavom pa otrese zemlju i travu s haljine, ĉime izbriše

ozbiljnost prethodnog trena. »Povedi Thomasa i Carmel«, kaţe. »Mogu pomoći

s kupovinom njihovih karata.«

»Moţda će s time biti problema«, kaţem i ispriĉam joj što se dogodilo. Na

trenutak izgleda kao da ima neki prijedlog – kao da mi ţeli reći što bih trebao

uĉiniti ili kako da ih opet spojim – ali onda odmahne glavom.

80

»Ţao mi je, Cas«, kaţe i potapša me po ruci kao da sam ja taj koji je dobio

nogu.

ProĊe dan i pol, a od Thomasa ni traga ni glasa. Provjeravam mobitel svakih pet

minuta, poput zaljubljene školarke i pitam se trebam li mu se javiti ili je bolje da

ga pustim na miru. Moţda su on i Carmel razgovarali. U tom sluĉaju, ne ţelim

ih prekidati. Doduše, glava će mi eksplodirati ako mu uskoro ne kaţem za sliku.

I za put u London. Moţda neće htjeti ići.

Mama i ja smo u kuhinji i trudimo se biti zauzeti. Danas je uzela slobodan

dan od vještiĉjih poslova i odluĉila eksperimentirati sa sloţencem. Sprema nešto

sa šest vrsti graha i piletinom, a ja nisam baš oduševljen, ali ona izgleda sretno i

odvaţno dok jurca okolo u pregaĉi s uzorkom pijetla pa ću se potruditi i biti

dovoljno odvaţan kad ga izvadi iz pećnice. Za sada izbjegavamo razgovor o bilo

kojoj temi koja ima veze s Annom, athameom, paklom ili Gideonom. Zapravo je

to utješno, to što imamo druge stvari o kojima moţemo razgovarati.

Kad netko pokuca na vrata, napola iskoĉim iz stolice. Ali nije Thomas. Na

našem ulazu stoji Carmel. Izgleda nekako izgubljeno, kao da je zgriješila, ali

odjeća joj je ipak usklaĊena, a kosa savršena. Istovremeno negdje drugdje u

Thunder Bayu, Thomas je posve slomljen.

»Hej«, kaţe ona. Mama i ja se pogledamo. Nismo baš dobri u ĉavrljanju,

samo sleĊeno stojimo, ja napola uzdignut iz stolice, mama s rukavicama sagnuta

prema pećnici.

»Moţemo li razgovarati?« pita Carmel.

»Jesi li razgovarala s Thomasom?«

Odvrati pogled.

»Moţda bi trebala prvo s njim razgovarati«, kaţem.

Zbog naĉina na koji ona stoji moram popustiti. Nikada nisam vidio Carmel

Jones da izgleda kao da ne pripada. Nervozna je i pokušava odluĉiti bi li ostala

ili otišla, jednu ruku drţi na kvaki, a drugu na remenu torbe koji steţe tako

ĉvrsto da bi mogao puknuti. Mama kimne prema vratima pa prema mojoj sobi

pa raskolaĉi oĉi. Uzdahnem.

»Dobrodošla si ako ţeliš ostati na ruĉku, Carmel«, kaţe mama.

Carmel se drhtavo osmjehne. »Hvala, gĊo Lowood. Što spremate?«

»Ne znam. Izmislila sam nešto.«

»Dolazimo za nekoliko minuta, mama«, kaţem, pa proĊem kraj Carmel i

krenem prema stepenicama. Dok se penjemo u moju sobu, glavom mi lete

pitanja. Zašto je ovdje? Što ţeli? Zašto nije riješila stvari s Thomasom?

»I kako je bilo na velikom spoju s Derekom?« pitam zatvarajući vrata.

Slegne ramenima. »Nije bilo loše.«

81

»Znaĉi, ipak nije vrijedilo slomiti Thomasovo srce zbog toga?« izlanem.

Ne znam zašto se osjećam kao da me izdala. Dio mene mislio je da je spoj s

Derekom samo priĉa i da neće stvarno otići. Ljut sam i ţelim da kaţe to što je

došla reći, da me pita jesmo li i dalje prijatelji tako da joj mogu reći ne i otjerati

je iz kuće.

»Derek nije tako loš«, kaţe ona neuvjerljivo. »Ali on nije razlog. Za sve što

se dogodilo.«

Već sam se spremao izustiti sljedeću uvredu, ali zatvorim usta. Gleda me

ravno u oĉi, a isprika na njezinom licu nije samo za Thomasa. Carmel nije došla

k meni objasniti. Nije došla pitati jesmo li i dalje prijatelji. Došla mi je reći da

nismo.

»Mama je imala pravo«, promrmljam. Dobit ću nogu.

»Molim?«

»Ništa. Što se dogaĊa, Carmel?«

Prebaci teţinu na drugu nogu. Imala je neki plan, neki veliki govor, ali sada

kada je preda mnom, rijeĉi su je iznevjerile. Kaţe »Nikada« i »Jednostavno«, a

ja se naslonim na komodu. Neće uspjeti iz prve. Moram joj priznati, nije se

durila, nije traţila da je navodim pitanjima i tako joj sve olakšavam. Carmel je

uvijek bila jaĉa nego što sam od nje oĉekivao i zato ovo što se sada dogaĊa

nema smisla. Na kraju me pogleda, ravno u oĉi.

»Ne postoji naĉin da ovo kaţem, a da ne zvuĉim sebiĉno«, kaţe. »To je

sebiĉno, ali meni to ne smeta.«

»U redu«, kaţem.

»I dalje mi je drago da sam te upoznala. I Thomasa. I osim svih ubojstava,«

namršti se, »ne ţalim zbog niĉega što se dogodilo.«

Ja šutim i ĉekam da ĉujem ali. Znam da to slijedi.

»Ali, više to ne ţelim raditi. Imam isplaniran cijeli ţivot i imam ciljeve i

stvari u koje se ne uklapaju smrt i mrtvaci. Mislila sam da mogu raditi oboje.

Mislila sam da mogu imati i jedno i drugo Ali ne mogu. Tako da biram drugi

put.« Podigla je bradu, spremna je za borbu i ĉeka da je napadnem. MeĊutim, ja

to ne ţelim. Carmel nije vezana za ovo poput mene, ili ĉak poput Thomasa. Nju

nitko nije odgojio da bude vještica, niti iskovao ţeljezo njezinom krvlju prije ne

znam koliko stotina godina. Ona moţe birati. I iako sam Thomasov prijatelj, ne

mogu se zbog toga ljutiti.

»Mislim da imam loš tajming«, kaţe. »Zbog svega toga što se dogaĊa s

Annom.«

»U redu je«, kaţem. »I nije sebiĉno. Mislim je, ali... Sve je u redu. Ali to

što si Dereka bacila Thomasu u licu nije u redu.«

Ona odmahne glavom s krivnjom. »Bio je to jedini naĉin koji sam znala da

me on pusti.«

82

»Carmel, to je bilo hladno. On te voli. Znaš to. Da si razgovarala s njime,

on bi...«

»Odustao od svega ovoga?« Nasmiješi se. »Nikada ne bih od njega traţila

da to uĉini.«

»Zašto ne?«

»Zato što i ja njega volim.« Zagrize usnicu i uzvrpolji se. Ruke je tako

ĉvrsto prekriţila preko prsa da izgleda kao da se zagrlila. Kako god da je to

izgledalo zadnji dan škole, Carmel nije lako donijela tu odluku. Još uvijek nije

sto posto sigurna. Vidim njezine nedoumice. Ţeli pitati je li pogriješila, hoće li

to zaţaliti, ali boji se mog odgovora.

»Pazit ćeš na njega, zar ne?« pita.

»Ako me treba, bit ću mu na raspolaganju. Ĉuvat ću mu leĊa.«

Carmel se nasmiješi. »Ĉuvaj ga sa svih strana. Nekad je pravi

nespretnjaković.« Lice joj se zgrĉi i ona brzo prijeĊe rukom preko obraza,

moţda brišući suzu. »Nedostajat će mi, Cas. Nemaš pojma koliko će mi

nedostajati.«

To je znak za mene da joj priĊem i primim u najnezgrapniji zagrljaj

njezinog ţivota. Ali prihvati ga i cijelom se teţinom osloni na moje rame.

»I ti ćeš nama nedostajati, Carmel«, kaţem.

83

ĈETRNAESTO POGLAVLJE

homase, jesi li kod kuće?«

Pokucam nekoliko puta, a kada primim kvaku vidim da su vrata otkljuĉana.

Gurnem glavu u kuću i ne ugledam nered. Morfran i Thomas su priliĉno uredni

za dvojicu muškaraca. Jedina prituţba koju bi netko mogao imati na njih je da

im biljke stalno umiru. Zazviţdim Stelli, ali ne ĉudim se kad se ona ne pojavi.

Morfranovog auta nema, a ona je uvijek s njime u dućanu. Zatvorim vrata i

uĊem dublje u kuću, prema kuhinji. Iza zatvorenih vrata Thomasove sobe ĉujem

prigušenu muziku. Kratko pokucam pa okrenem kvaku.

»Thomase?«

»Hej, Cas.«

Ne ugledam ono što sam oĉekivao. On je na nogama, odjeven, u pokretu,

koraĉa od natrpanog kreveta do prenatrpanog stola. Posvuda leţe otvorene

knjige i komadi papira. I laptop mu je upaljen i okruţen s tri pune pepeljare. Fuj.

MeĊu prstima drţi upaljenu cigaretu, a njegove pokrete prati spori dim.

»Pokušao sam te nazvati«, kaţem ulazeći u sobu.

»Iskljuĉio sam telefon«, kaţe i povuĉe dim cigarete. Ruke mu se tresu i ne

gleda u mene. Samo okreće stranice. Tako Thomas izgleda kad izgubi kontrolu:

puši cigaretu za cigaretom i zakopa se u istraţivanje. Koliko je prošlo otkad je

jeo? Ili spavao?

»Trebao bi malo smanjiti«, mahnem prema cigaretama, a on iznenaĊeno

pogleda cigaretu pa je ugasi u punu pepeljaru. Taj pokret kao da ga trgne pa

zastane i poĉeše se po glavi, kao da se probudio iz sna.

»Izgleda da sam puno pušio«, kaţe i poliţe usne. Proguta slinu i napravi

zgaĊen izraz lica pa odgurne pepeljaru. »Fuj, moţda sad konaĉno prestanem.«

»Moţda.«

»Što radiš ovdje?«

Pogledam ga s nevjericom. »Provjeravam kako si«, kaţem. »Prošla su ĉetiri

dana. Mislio sam da ću te naći kako slušaš Staind, kose obojane u crno.«

Nasmiješi se. »Pa nekoliko dana sam bio na rubu.«

»Ţeliš li razgovarati o tome?«

Tako brzo kaţe ne da skoro zakoraĉim unazad. Ali onda slegne ramenima i

odmahne glavom.

»Ţao mi je. Mislio sam te danas nazvati. Stvarno. Samo sam uronio u

papire u pokušaju da naĊem nešto korisno. Nisam baš imao puno sreće.«

T

84

Skoro kaţem kako to nije morao ĉiniti u ovakvom trenutku, ali on se

drhtavo poĉeše po glavi kao da me moli da to ne uĉinim. Kao da ţeli reći da je

svaka okupacija dobra. Potrebna. Pa stoga iz dţepa izvadim sliku mladog

Gideona u plaštu.

»Ja sam imao malo sreće«, kaţem. Thomas uzme sliku i prouĉi je. »To je

Gideon«, dodam jer on to vjerojatno ne bi pogodio. Vidio je samo jednu ili dvije

slike Gideona na kojima je već star.

»Noţevi«, kaţe Thomas. »Izgledaju isto kao i tvoj.«

»Moţda je jedan od njih moj. Mislim da gledamo ljude koji su stvorili

athame. To mi instinkt govori.«

»Misliš? Odakle ti to?«

»Netko mi je to poslao s Gideonove adrese.«

Thomas opet prouĉi sliku. Zamijeti nešto jer mu se obrve podignu za dva

centimetra.

»Što je?« pitam, a on kopa po sobi i traţi nešto meĊu papirima i knjigama.

»Ne znam je li to bitno«, odgovori. »Ali mislim da sam to negdje vidio.«

Pregleda kup fotokopija, a crna tinta mu zamrlja prste. »Evo ga!« izvadi sveţanj

papira spojen spajalicom pa poĉne listati sve dok mu oĉi ne zablistaju.

»Pogledaj im halje«, kaţe i pokaţe mi. »Na kraju opasaĉa je uzorak

keltskog ĉvora i na ovratniku. Isto kao i na fotografiji.«

Gledam fotokopiju fotokopije, ali ima pravo. To su iste halje. I sumnjam da

se mogu samo kupiti na renesansnom sajmu. To je ruĉni rad. A nosi ih samo

specifiĉna i odabrana skupina ljudi koji se navodno zovu Red Biodag Dubh.

»Odakle ti to?« pitam.

»Jedan djedov prijatelj ima nevjerojatnu okultnu knjiţnicu. Kopirao je sve

što ima i slao mi faksom. Ovo je iz starog broja Fortean Timesa.« Uzme papire

iz mojih ruku i poĉne ĉitati, a gelske rijeĉi izgovara fonetski, što je vjerojatno

posve pogrešno. »Red Biodag Dubh. Red Crnog Bodeţa. To je navodno bila

grupa koja je kontrolirala nešto što su zvali >skrivenim oruţjem<.« Zastane i

pogleda prema mom ruksaku u kojem je athame. »Nije poznato toĉno o kakvom

se oruţju radilo, ali vjeruje se da ga je red sam iskovao u vrijeme svog osnutka,

koje se procjenjuje na razdoblje izmeĊu trećeg i prvog stoljeća prije Krista. Nije

poznata ni toĉna moć oruţja, meĊutim više dokumenata povezuje uporabu crnog

bodeţa s ubijanjem ĉudovišta iz jezera, sliĉnih današnjoj Nessie.« Iskrevelji se i

zakoluta oĉima. »Nije poznato odnosi li se crni bodeţ i skriveno oruţje na isti

predmet.« Prelista ostale stranice traţeći informacije, ali ništa više ne pronaĊe.

»Nisam nikada proĉitao nešto tako neodreĊeno.«

»Priliĉno je loše. Obiĉno su puno bolji. Moţda je to pisao neki usputni

suradnik.« Baci faks na krevet. »Ali moraš priznati da tu postoji nešto, ako

izbaciš taj dio o ĉudovištu iz Loch Nessa. Spominjanje nepoznatog oruţja,

85

moţda tajnog bodeţa, i dvije identiĉne fotografije – mislim, daj. To su toĉkice

koje treba povezati u cjelinu.«

Red Biodag Dubh. Je li to toĉno? Jesi li oni stvorili athame? I zašto su ti

ljudi uvijek pripadnici nekakvih redova?

»Koliko ti uopće znaš o Gideonu Palmeru?« pita Thomas.

»On je oĉev prijatelj. On mi je poput djeda«, kaţem i slegnem ramenima.

Ne sviĊa mi se Thomasov ton. Previše je sumnjiĉav, a otkako sam vidio sliku ja

sam već dovoljno sumnjiĉav. »Gle, nemojmo brzati. Ta slika moţe biti iz bilo

ĉega. Gideon se od djetinjstva bavi okultizmom.«

»Ali to je tvoj athame, nije li?« pita Thomas pa opet pogleda sliku i

provjeri da se nije prevario.

»Ne znam. Teško je reći«, kaţem, iako nije.

»Ne misliš to«, kaţe on i upadne mi u glavu. »Pokušavaš sam sebe

uvjeriti.«

Moţda. Moţda zapravo ne ţelim znati o Gideonovom udjelu u svemu

tome. »Gle«, kaţem. »Nije bitno. Moţemo ga osobno pitati.« Thomas podigne

pogled. »Mama će kupiti dvije karte za London. Ţeliš li ići?«

»Suoĉiti se s tajnim drevnim druidskim redom koji oĉito ţeli da ti znaš

kako oni postoje?« naruga se Thomas. Pogleda prema kutiji cigareta, ali na kraju

samo ruku grubo povuĉe preko lica. Kad mu opet vidim oĉi, one su umorne, kao

da si više ne moţe skretati misli i kao da ga više ništa ne zanima. »Zašto ne?«

kaţe. »Siguran sam da ih moţemo srediti.«

»Ne znam zašto ne ţeliš da mu javim da dolaziš?«, kaţe mama i ubaci još jedan

par ĉarapa u moj kovĉeg. On već puca po šavovima, ali ona dodaje još stvari.

Deset minuta sam je uvjeravao da izvadi paketiće s ruţmarinom jer bi smrad

uzbunio policijske pse.

»Ţelim ga iznenaditi.« To je istina. Ţelim mu banuti na vratima jer, otkako

sam vidio sliku, imam osjećaj da mi nešto taji. Vjerujem Gideonu svojim

ţivotom. Oduvijek je tako, a tako je bilo i tati. Nikada ne bi uĉinio nešto da mi

naudi ili da me dovede u opasnost. Znam to. A što ako sam samo glup?

»Iznenaditi«, ponovi mama, onako kako mame nešto ponove samo kako bi

njihova bila zadnja. Zabrinuta je. Vidim joj boru izmeĊu obrva, a proteklih dana

je nakuhavala prave gozbe. Sprema sva moja omiljena jela, kao da mi je to

zadnja prilika da ih pojedem. Rukama pritisne moje ĉarape pa uzdahne, zatvori

kovĉeg i povuĉe patent.

Letimo za ĉetiri sata. Presjedamo u Torontu, a na Heathrow bismo trebali

sletjeti u 10 naveĉer po londonskom vremenu. Thomas mi zadnjih sat i pol šalje

poruke, pita što da spakira, kao da ja znam. Nisam bio u posjetu Gideonu u

Londonu od ĉetvrte godine. Taj put je samo mutno sjećanje.

86

»Oh«, kaţe mama odjedanput. »Skoro sam zaboravila.« Opet otvori

kovĉeg, pogleda me pa pruţi ruku i nešto ĉeka.

»Što?«

Nasmiješi se. »Theseuse Cassio, ne moţeš letjeti s time u dţepu.«

»Aha«, kaţem i posegnem prema athameu. To mi djeluje poput glupe

pogreške koju moj um namjerno radi. Osjećam popriliĉnu nelagodu pri pomisli

da ću noţ staviti u prtljagu i riskirati njegov nestanak. »Sigurno ga ne moţeš

nekako zaĉarati?« pitam, samo napola u šali. »Da bude nevidljiv detektorima

metala?«

»Nemaš sreće«, odgovori ona. Predam joj ga i stisnutih zubi gledam kako

ga gura duboko u sredinu kovĉega pa ga prekriva odjećom.

»Bit ćeš siguran s Gideonom«, šapne, pa ponovno: »Bit ćeš siguran s

Gideonom«, poput napjeva. Nedoumice lebde oko nje poput lijenih insekata, ali

ruke drţi ĉvrsto uz tijelo. Padne mi na pamet da sam je vezao za ovaj ĉin kao da

sam je vezao uţetom, kroz svoju tvrdoglavost i odbijanje da pustim Annu.

»Mama«, kaţem i stanem.

»Što je, Cas?«

Vraćam se, to sam htio reći. Ali ovo nije igra i ne bih smio davati takva

obećanja.

87

PETNAESTO POGLAVLJE

homas se dobro drţi na letu za Toronto, ali prvih sat i pol leta za London

provede drţeći vrećicu za povraćanje. Ne povrati, ali zelen je u licu.

MeĊutim, nakon nekoliko sokova s Ċumbirom se opusti i dovoljno mu je udobno

da pokuša ĉitati roman Joea Hilla koji je ponio.

»Rijeĉi se miĉu«, kaţe minutu kasnije i zatvori knjigu. Pogleda kroz prozor

(pustio sam ga da sjedi kraj prozora) u praznu tminu.

»Ionako bismo se trebali naspavati,« kaţem, »tako da ne budemo

ošamućeni kada sletimo.«

»Ali tamo će biti deset naveĉer. Ne bismo li trebali ostati budni tako da

moţemo spavati kad stignemo?«

»Ne. Tko zna kad će nam se pruţiti ta prilika. Odmori se sada, dok moţeš.«

»To će biti problem«, progunĊa i udari neadekvatan jastuk koji je dobio.

Jadnik. Sigurno mu se milijun misli vrti glavom, a strah od letenja je zadnja.

Nisam se usudio pitati je li razgovarao s Carmel, a on nije sam ništa spomenuo.

Nije me puno ispitivao o putu u London, što mu uopće nije nalik. Moţda ovo

putovanje koristi poput bijega. Ali posve je svjestan opasnosti. Kratko rukovanje

s Morfranom na aerodromu bilo je vrlo znakovito.

Ispruţi se koliko moţe na stisnutom sjedalu ekonomskog razreda. Thomas

je iznimno pristojan i nije nagnuo svoj stolac. Kad se probudi, vrat će mu biti

poput slomljenog pereca, ako uopće uspije zaspati. Zaklopim oĉi i pokušam se

udobno smjestiti. To je uglavnom nemoguće. Stalno mislim na athame koji se

nalazi usred mog kovĉega negdje u avionu, zapravo, ja se nadam da je tamo. Ne

mogu prestati misliti na Annu i zvuk njezina glasa kad me traţila da je izvuĉem.

Putujemo brzinom od 500 milja na sat, ali to nije ni pribliţno dovoljno brzo.

Kad sletimo na Heathrow, ja sam sluţbeno postao zombi. Spavao sam

isprekidano, pola sata u komadu, pa petnaest minuta u komadu i sve to s grĉem

u vratu. Ni Thomas nije bolje prošao. Oĉi su nam crvene i peku nas, a zrak u

avionu bio je tako suh da pomislim da ćemo se raspasti i pretvoriti u dvije hrpe

pijeska: jednu boje Thomasa, drugu boje Casa. Sve djeluje nerealno, boje su

previše jarke, a tlo pod nogama ne djeluje mi dovoljno ĉvrsto. U deset i trideset

naveĉer na terminalu je mirno pa nam barem to olakšava situaciju. Ne moramo

se probijati kroz more ljudi.

Ipak, misli su nam usporene i nakon što podignemo prtljagu (pri ĉemu sam

gubio ţivce – ĉekao sam kraj pokretne trake paranoiĉan da u Torontu nisu

T

88

prebacili athame na let za London ili da će ga netko drugi zgrabiti prije mene)

konaĉno smo u pokretu, nesigurni kojim putem krenuti.

»Mislio sam da si već bio ovdje«, kaţe Thomas razdraţeno.

»Da, kad sam imao ĉetiri godine«, odgovorim ja razdraţeno.

»Idemo uzeti taksi. Imaš njegovu adresu, zar ne?«

Osvrnem se terminalom i proĉitam znakove. Htio sam kupiti karte i

putovati podzemnom. Sada to izgleda komplicirano. MeĊutim, ne ţelim

putovanje zapoĉeti kompromisom pa povuĉem kovĉeg preko terminala, slijedeći

strelice prema vlakovima.

* * *

»Nije bilo teško, zar ne?« pitam Thomasa pola sata kasnije dok sjedimo

iscrpljeni u vlaku. Izvine obrvu, a ja se nasmiješim. Samo još jedanput se malo

zbunimo prilikom presjedanja pa siĊemo na stanici Highbury i Islington i

popnemo se na razinu tla.

»Je li ti što poznato?« pita Thomas gledajući niz ulicu koja je osvijetljena

lampama i svjetlima iz izloga. Izgleda nekako poznato, ali pretpostavljam da bi

mi tako izgledao cijeli London. Udahnem zrak. Ĉist je i prohladan. Udahnem još

jedanput pa osjetim smrad smeća. I to mi se ĉini poznatim, ali vjerojatno zato što

je isto kao i u drugim velikim, urbanim gradovima.

»Opusti se«, kaţem. »Stići ćemo.« Prebacim kovĉeg i otvorim ga. One

sekunde kad mi je athame u straţnjem dţepu, krv mi lakše struji ţilama. Kao da

sam dobio novi vjetar u leĊa, ali ne smijem zabušavati; Thomas izgleda

dovoljno umorno da me ubije i pretvori u vreću za spavanje. Srećom, preko

Google Maps sam potraţio put do Gideona od ove stanice pa znam da mu je

kuća udaljena samo kilometar od nas.

»DoĊi«, kaţem, a on zastenje. Brzo koraĉamo, a kovĉezi nam poskakuju na

neravnom ploĉniku. Prolazimo kraj indijskih zalogajnica s neonskim znakovima

i pubova s drvenim vratima. ProĊemo ĉetiri ulice, a ja zakljuĉim kako treba

skrenuti desno. Ceste nisu dobro oznaĉene, ili moţda jesu samo ja to ne vidim

po mraku. Na uglovima lampe bacaju slabije svjetlo, a kvart u kojem se

nalazimo uopće ne izgleda poput Gideonovog susjedstva. S jedne strane uzdiţu

se ţiĉane ograde, a s druge visok cigleni zid. U odvodu vidim limenke piva i

drugo smeće, sve izgleda mokro. Moţda je uvijek bilo tako, a ja sam bio

premalen da bih se sjećao. Ili moţda je tako postalo u meĊuvremenu.

»Dobro, stani«, dahne Thomas. PriĊe mi i nasloni se na svoj kovĉeg.

»Što je?«

»Izgubio si se.«

»Nisam.«

89

»Ne seri.« Kucne se prstenjakom po sljepooĉnici. »U glavi se vrtiš u krug.«

Njegov samodopadni izraz lica me izbaci iz takta pa jako glasno u glavi

pomislim: Ovo čitanje misli je jebeno iritantno, a on se naceri.

»Bilo kako bilo, i dalje si izgubljen.«

»Moram se orijentirati, to je sve«, kaţem. MeĊutim, ima pravo. Moramo

pronaći telefon ili ući u pub i traţiti upute. Zadnji pub koji smo prošli izgledao je

dobro: vrata su bila otvorena, obasjalo nas je ţuto svjetlo. Ljudi su se smijali

unutra. Bacim pogled preko ramena i vidim kako se jedna sjena kreće sama od

sebe.

»Što je?« pita Thomas.

»Ništa«, odgovorim brzo pa trepnem. »Oĉi su mi umorne.« Ali noge mi se

obijaju pomaknuti u tom smjeru. »Idemo dalje.«

»Dobro«, kaţe Thomas i osvrne se preko ramena.

Hodamo u tišini, a ja napeto osluškujem zvukove iza leĊa i ignoriram

škripu kotaĉića kovĉega. Otraga nema niĉega. To je samo umor, igra se s mojim

oĉima i ţivcima. Samo što to ne vjerujem. Zvuk mojih koraka ĉini mi se teţak i

preglasan, kao da netko koristi tu buku kako bi se sakrio. Thomas je ubrzao

korak i sada je uz mene, a ne iza. I njegov je radar nešto osjetio, ali moţda je to

pokupio od mene. Ne moţemo biti na gorem mjestu od ove napuštene mraĉne

pokrajnje ulice pune mraĉnih kutaka izmeĊu zgrada i crnih praznina izmeĊu

parkiranih automobila. Ţao mi je što ne razgovaramo, što nešto ne prekida ovu

sablasnu tišinu koja svaki zvuk ĉini još glasnijim. Tišina nam pili ţivce. Ništa

nas ne slijedi. Ništa nije iza nas.

Thomas hoda brţe. Poĉeo je paniĉariti i ako ćemo morati birati izmeĊu

bijega i borbe, znam što će on odabrati. Ali kamo da pobjegnemo? Nemamo

pojma kamo idemo. Koliko ćemo daleko stići? I koliko je za ovo kriv samo

manjak sna i prebujna mašta?

Deset koraka ispred nas, ploĉnik nestaje i nastavlja se samo duga sjena. Bit

ćemo u mraku barem dvadeset metara. Stanem i osvrnem se, prouĉim mjesta

izmeĊu parkiranih auta i traţim neko kretanje. Ništa ne vidim.

»Ne varaš se«, šapne Thomas. »Nešto je tamo. Slijedi nas od stanice.«

»Moţda samo dţepar«, promrmljam. Tijelo mi se navije poput ţice kad

ispred nas ĉujem korake, iz sjene. Thomas ih isto ĉuje pa me povuĉe u mrak.

Nekako je došao ispred nas. Ili se radi o više od jedne osobe. Izvuĉem athame iz

straţnjeg dţepa, iz korica, tako da ga obasja svjetlost lampe. To je pomalo

glupo, ali moţda ih preplaši. Iscrpljen sam i nemam snage ni za borbu s uliĉnom

maĉkom, a kamoli tek neĉim većim.

»Što ćemo?« pita Thomas. Zašto pita mene? Ja samo znam da ne moţemo

stajati ispod lampe do zore. Nemamo druge nego ići naprijed, u sjenu.

Kad me netko gurne na jedno koljeno, prvo pomislim da se radi o

Thomasu, sve dok on ne poviĉe: »Pazi!« neke tri sekunde prekasno. Izgrebem

90

zglobove prstiju na beton dok se odgurujem na noge. Umornim oĉima ţmirkam

u mraku pa gurnem athame natrag u dţep. Što god da me udarilo nije mrtvo, a

noţ je beskoristan na ţivima. Prema meni poleti nešto okruglo pa se sagnem, a

to se odbije od zgrade iza mene.

»Što je to?« pita Thomas pa ga netko obori, barem tako mislim. Ulica je

mraĉna i nemamo puno mjesta. Thomas poleti prema svjetlu lampe, odbije se od

parkiranog auta i udari cigleni zid kao da je loptica u fliperu. Oĉi mi se

privikavaju na mrak kad mi se neka osoba pojavi pred oĉima i nogom me raspali

u prsa. Padnem na guzicu na ploĉnik. On opet napadne, a ja podignem ruku da

se obranim, ali uspijem ga samo grubo odgurnuti. Zbunjuje me njegov naĉin

kretanja; naizmjence brz i spor. To mi remeti ravnoteţu.

Saberi se. To je samo umor, a ne droga. Usredotoči se i oporavi se. Kad

opet udari, ja se sagnem i blokiram udarac pa ga opalim u glavu tako jako da

zatetura.

»Bjeţi«, poviknem i jedva izbjegnem nespretni pokušaj da me pomete s

nogu. Na trenutak pomislim da će pobjeći. Ali on se uspravi pa izgleda trideset

centimetra viši. Zaĉujem rijeĉi, mislim da su na gelskom, a mene okolni zrak

snaţno pritisne.

To je kletva. Ne znam koja joj je svrha, ali pritisak koji mi se stvori u

ušima je deset puta gori nego u avionu.

»Thomase, što on radi?« poviknem. Nisam to trebao uĉiniti. Nisam trebao

ispustiti zrak iz pluća. Pluća su mi sada previše stisnuta da bi udahnula svjeţ

zrak. Jedino ĉega sam svjestan je napjev. Oĉi me peku. Ne mogu disati. Ne

mogu izdahnuti, niti udahnuti. Sve je zaleĊeno. Ploĉnik me pritišće za koljena.

Pao sam.

U mislima zovem Thomasa, traţim pomoć, i već ga ĉujem kako tiho

izgovara napjev koji će poništiti onaj prvi. Napadaĉ kao da izgovara neki grleni

napjev, a Thomasov je dubok i melodiĉan. Thomas polako postane glasniji,

njegov glas nadglasa drugi sve dok drugi ne uzdahne i stane. Moja pluća

popuste. Zadrhtim od nagle navale zraka u grlo i krvotok.

Thomas ne stane, iako se osoba koja nas je napala sada presavila. Slabašno

mahne rukom u pokušaju obrane, a zvuk disanja mu je oštar i slab.

»Stani!«

Pruţim ruku, a Thomas prestane izgovarati kletvu. Nisam ja progovorio.

»Stani, stani!« viĉe lik i maše nam da se maknemo. »Pobijedili ste, dobro?

Pobijedili ste.«

»Što smo pobijedili?« odbrusim. »Što si pokušavao?«

Lik se polako udalji ploĉnikom. Dok ne dašće, ĉujemo smijeh. Stane ispod

svjetlosti lampe drţeći se za prsa i povuĉe kapuljaĉu trenirke.

91

»To je cura«, izlane Thomas, a ja ga opalim laktom u rebra. Ali ima pravo.

To je cura koja stoji pred nama s kariranom kapom i izgleda posve nevino. Ĉak

se smješka.

»U krivoj ste ulici«, kaţe. Ima naglasak poput Gideonovog, ali blaţi i

manje precizan. »Ako traţite Gideona Palmera, poĊite za mnom.«

92

ŠESNAESTO POGLAVLJE

ura se okrene na peti i brzo se udalji. Samo krene, kao da nas prije dvije

minute nije zaskoĉila na ulici i pokušala me ubiti. Oĉekuje da je slijedimo,

zna da moramo, ako ţelimo stići do Gideona prije nego što nas izdaju noge.

Zbog takvog ponašanja i napada, rekao bih da ima muda, ili barem da je drska.

Tako bi se vjerojatno Gideon izrazio.

»Samo ste dvije ulice krivo skrenuli«, kaţe. »Ali ovdje dvije ulice ĉine

veliku razliku.« Pokaţe rukom nadesno, a mi se zajedno okrenemo. »Ondje su

otmjene kuće.«

Gledam u njezina leĊa. Ispod karirane kape ima plavu kosu spletenu u

ĉvrstu pletenicu. Njezini koraci i to što uopće ne obraća paţnju na to da je

slijedimo odaju samopouzdanje. Na ploĉniku ispod lampe se nije ispriĉala. Nije

uopće pokazala sram. Ni zbog toga što nas je napala ni zbog toga što je izgubila.

»Tko si ti?« pitam.

»Gideon me poslao da vas dovedem sa stanice.« To baš i nije neki odgovor.

Poloviĉan je. Nešto što bih ja rekao.

»Moja mama mu je rekla da dolazimo.«

Ona slegne ramenima. »Moţda. Moţda nije. Nije ni bitno. Gideon bi znao.

Ne misliš li tako?«

»Zašto si nas napala?« pita Thomas. Istisne to pitanje kroz stisnute zube.

Stalno me ljutito pogledava. Ne misli da joj trebamo vjerovati. Ne vjerujem joj.

Samo je slijedim jer smo se izgubili.

Ona se nasmije, smijeh joj je ţenskast, ali nije visok. »Nisam planirala. Ali

onda si izvadio noţ poput Krokodila Dundeeja. Nisam mogla odoljeti.« Napola

se okrene i osmjehne se. »Htjela sam vidjeti kako se bori ubojica duhova.«

Smiješno, ali dio mene ţeli joj objasniti da sam umoran poslije leta i da

sam samo odspavao sat vremena. Ne bih je trebao pokušavati zadiviti. To mi

samo proĊe glavom zbog njezinog samodopadnog osmijeha.

Ulica po kojoj sada koraĉamo poznatija mi je od ostalih. Prolazimo kraj

kuća s ciglenim zidićima i niskim ţeljeznim ogradama, pošišanim grmljem i

lijepim automobilima na prilazima. Kroz navuĉene zastore probija se bijelo i

ţuto svjetlo, posvuda vidimo gredice s cvijećem koje se zaklapa, ali se još nije

posve zatvorilo za noć.

»Stigli smo«, kaţe ona i stane tako naglo da se umalo zaletim u njezina

leĊa. Vidim joj na licu da je to uĉinila namjerno. Ova cura me popriliĉno iritira.

Ali kad mi se nasmiješi, moram prisiliti usne da ostanu ozbiljne. Otkvaĉi zasun

C

93

na dvorišnim vratima pa ih otvori uz hinjenu gestu dobrodošlice. Zastanem na

trenutak i upijena ĉinjenicu da se Gideonova kuća skoro uopće nije promijenila.

Onda cura otrĉi do ulaznih vrata. Otvori ih i uĊe bez kucanja.

Naguramo se u Gideonov hodnik i dok kovĉezima udaramo po zidovima, a

cipele nam škripe na parketu, stvaramo više buke od vodenog bivola. Ispred nas,

na kraju uskog hodnika, nalazi se kuhinja. Ugledam ĉajnik na štednjaku iz kojeg

pršti para. Ĉeka nas. Zaĉujem njegov glas prije nego što ga ugledam.

»Jesi li ih konaĉno pronašla, draga moja? Već sam htio zvati Heathrow i

pitati što je bilo s letom.«

»Malo su se izgubili«, odgovori cura. »Ali stigli su u jednom komadu.«

Ne zahvaljujući tebi, pomislim, ali Gideon izviri i kad ga ugledam uţivo,

prvi put nakon otprilike deset godina, to me zaustavi.

»Theseuse Cassio Lowoode.«

»Gideone.«

»Nisi trebao dolaziti.«

Progutam slinu. Godine koje je natukao nisu ublaţile strogoću njegova

glasa, niti su iskrivile njegovu kraljeţnicu.

»Kako si znao da dolazim?« pitam.

»Na isti naĉin kako saznajem sve drugo«, odgovori. »Posvuda imam

špijune. Nisi li vidio oĉi kako se pomiĉu na slikama u tvojem domu?«

Ne znam bih li se nasmijao ili ne. To je bila šala, ali nije tako zvuĉala.

Nisam bio ovdje duţe od deset godina, a osjećam se kao da će me izbaciti.

»Ovaj, ja sam Thomas Sabin«, kaţe Thomas. Pametno. Gideon moţe u

kuhinji stajati samo nekoliko sekundi prije nego što preuzmu njegove engleske

manire. PriĊe kako bi se rukovao.

»Taj je opasan«, kaţe cura iz kuhinje gdje stoji ruku prekriţenih na prsima.

Sada na boljem svjetlu vidim da je naših godina, ili malo mlaĊa. Oĉi su joj brze i

tamnozelene. »Mislila sam da će mi srce eksplodirati. Zar nisi rekao da se on ne

druţi s crnim ĉarobnjacima?«

»Nisam crni ĉarobnjak«, kaţe Thomas. Porumeni, ali barem se ne poĉne

meškoljiti.

Gideon me konaĉno opet pogleda što me prisili da spustim pogled. ProĊe

ĉitava vjeĉnost prije nego što ĉujem umoran uzdah pa me povuĉe u zagrljaj.

Godine nisu oslabile ni njegov stisak. Ali ĉudno je što sam dovoljno visok da mi

je glava iznad njegova ramena, a nije utisnuta u njegov trbuh. Ne znam zašto, ali

to me rastuţi. Moţda zbog toga što je prošlo toliko vremena.

Kad me pusti, u oĉima mu ugledam privrţenost koju ni stisnuta ĉeljust ne

moţe prikriti. Ali trudi se.

»Izgledaš isto«, kaţe. »Samo si se protegnuo. Moraš oprostiti Jessy.«

Napola se okrene i mahne curi da nam priĊe. »Sklona je tomu da sve rješava

94

šakama.« Kad Gideon pruţi ruku, ona mu utone u zagrljaj. »Vjerujem da je ona

previše nepristojna da bi to sama uĉinila, pa ću je ja predstaviti. Theseuse, ovo je

Jestine Rearden. Moja nećakinja.«

Jedino što mi padne na pamet je: »Nisam ni znao da imaš nećakinju.«

»Nismo bili bliski.« Jestine slegne ramenima. »Do nedavno.« Gideon joj se

nasmiješi, ali osmijeh mu je leden. Iskren je, ali ujedno nije, a meni proĊe kroz

glavu kako ova Jestine uopće nije Gideonova nećakinja već njegova cura ili

takvo nešto. Ali to ne moţe biti toĉno. Od te pomisli mi se zapravo povraća.

»Ostavi nas same na trenutak, draga. Siguran sam da se Thomas i Theseus

ţele malo odmoriti.«

Jestine kimne i nasmiješi se, ali ne pokaţe zube. Zadrţi pogled na meni,

zaigran i procjenjivaĉki. Što ona gleda? Svatko bi izgledao tako loše poslije

meĊunarodnog leta. Kad ode bez pozdrava, Thomas za njom glasno kaţe:

»Zbogom« pa zakoluta oĉima. Tko god da je, nije mu baš sjela.

Thomas i ja odvojimo nekoliko minuta da nazovemo Morfrana i moju

mamu te ih uvjerimo da smo sretno sletjeli, a zatim nas Gidon povede na kat,

prema gostinjskoj sobi u kojoj sam odsjeo kad sam bio mali i kad sam s

roditeljima došao Gideonu preko ljeta.

»To je sve?« pitam. »Nećeš me pitati zašto sam došao?«

»Znam zašto si došao«, odgovori Gideon ozbiljno. »Moţeš spavati u

gostinjskoj sobi. Ujutro se vraćaš kući.«

»Kakva opaka dobrodošlica«, promrmlja Thomas kad smo dovukli kofere u

gostinjsku sobu na drugom katu, a ja prigušim osmijeh. Kad je uzrujan zvuĉi

poput Morfrana. »Nisam znao da ima nećakinju.«

»Nisam ni ja«, odgovorim.

»Stvarno je simpatiĉna.« Spustio je kovĉeg uz podnoţje boljeg kreveta.

Zaĉudo, gostinjska soba izgleda kao da je pripremljena baš za nas dvojicu jer

ima dva kreveta, a ne jedan braĉni kao što biste oĉekivali za gostinjsku sobu.

Doduše, Gideon je znao da dolazimo. Thomas povuĉe prekrivaĉ pa sjedne i izuje

cipele gurajući ih noţnim prstima.

»Što je to uopće bilo, to što mi je pokušala napraviti?« pitam.

»Nekakva kletva. Ne znam. Nije ĉesta.«

»Bi li me to ubilo?«

Ţeli reći da, ali iskren je ĉak i kad je razdraţen. »Ne ako bi stala kad

izgubiš svijest«, kaţe na kraju. »Samo tko zna bi li ona stala.«

Stala bi. Nešto u naĉinu na koji nas je zaskoĉila, kako je udarala – to je sve

bio test. To je oĉito iz njezinog tona i naĉina na koji se predala. Zabavilo ju je to

što je izgubila.

»Ujutro ćemo dobiti odgovore«, kaţem i povuĉem prekrivaĉ.

95

»Ne sviĊa mi se to. I ne osjećam se sigurno u ovoj kući. Neću moći spavati.

Moţda trebamo spavati naizmjence.«

»Thomase, ovdje nam nitko neće nauditi«, kaţem pa skinem cipele i

legnem u krevet. »Uostalom, siguran sam da je moţeš zaustaviti ako nešto

pokuša. Gdje si uopće nauĉio tu ĉaroliju?«

Slegne glavu na jastuku. »Morfan me poduĉio nešto crne magije.« Ĉvrsto

stegne usne. »Ali ne volim je rabiti. Od toga sam razdraţen i nikakav.« Pogleda

me s osudom. »Iako ona s time nije imala problema.«

»Razgovarat ćemo ujutro, Thomase«, kaţem. On još neko vrijeme gunĊa,

ali iako je rekao da se ne osjeća sigurnim, zahrka trideset sekundi nakon što

ugasimo svjetlo. Tiho gurnem athame pod jastuk i pokušam slijediti njegov

primjer.

Sljedećeg jutra kad siĊem Jestine je u kuhinji. Okrenuta mi je leĊima, pere suĊe i

ne okrene se kad uĊem, ali osjeti moju prisutnost. Danas nema kapu pa joj niz

leĊa pada pola metra plave kose. Kosa joj je, kao vrpcama, prošarana crvenim

pramenovima.

»Ţeliš li što za doruĉak?« pita.

»Ne, hvala«, kaţem. U košari na stolu stoje kroasani. Uzmem jedan i

otrgnem kraj.

»Ţeliš li maslac?« upita i okrene se. Na vilici ima tamnu modricu. To sam

ja uĉinio. Sjećam se da sam je opalio tako da se presavila. U tom trenu nisam

znao tko je ona. Sada me ta modrica gleda poput optuţbe. Ali zašto da se

osjećam loše? Ona je napala mene i dobila je što je zasluţila.

Ode do ormarića pa izvadi tanjurić i noţ za maslac, odloţi maslac na stol

pa zaviri u hladnjak kako bi donijela marmeladu.

»Ţao mi je zbog modrice«, kaţem i mahnem prema njoj.

Ona se nasmiješi. »Nije. Kao što ni meni nije ţao što sam ti isisala zrak iz

pluća. Morala sam te testirati. Iskreno, nisi me baš zadivio.«

»Bio sam umoran od leta.«

»Same isprike.« Nasloni se na pult i provuĉe prst kroz opasaĉ na

trapericama. »Slušam priĉe o tebi otkad pamtim. Theseus Cassio, veliki lovac na

duhove. Theseus Cassio, rukovatelj oruţjem. A ja te upoznam i odmah te

prebijem u uliĉici.« Nasmiješi se. »Iako pretpostavljam da bi priĉa bila drugaĉija

da sam mrtva.«

»Tko ti je priĉao te priĉe?« pitam.

»Red Biodaga Dubha«, kaţe ona, a zelene joj oĉi bijesnu. »Naravno, od

svih trenutnih ĉlanova, Gideon ima najbolje priĉe.«

96

Odlomi komad kroasana pa ga nagura u obraz poput vjeverice. Red

Biodaga Dubha. Ĉuo sam za njih tek prije nekoliko dana. A evo, sad opet ĉujem

te rijeĉi, k tome toĉno izgovorene. Trudim se da mi glas ne podrhtava.

»Kakav Red?« pitam i posegnem prema maslacu. »Beedak Dubea?«

Ona frkne. »Rugaš se mom naglasku?«

»Malo.«

»Oh. Ili se samo praviš glup?«

»I to, pomalo.« Ne smijem previše toga otkriti. Pogotovo jer će tada znati

da zapravo nemam pojma.

Jestine se okrene prema sudoperu, uroni ruke u vodu i opere zadnji tanjur.

»Gideon je otišao kupiti nešto za ruĉak. Htio se vratiti prije nego što se

probudiš.« Pusti vodu iz sudopera pa obriše ruke krpom. »Slušaj, ţao mi je što

sam ti preplašila prijatelja. Iskreno, nisam mislila da ću te moći zaskoĉiti.«

Slegne ramenima. »Kao što Gideon kaţe, uvijek prvo uletim šakama.«

Kimnem, ali znam da će Thomas htjeti bolju ispriku.

»Tko te nauĉio magiji?« pitam. »Taj Red?«

»Da. I moji roditelji.«

»Tko te nauĉio boriti se?«

Podigne bradu. »Nisam trebala puno obuke. Nekim ljudima to jednostavno

leţi, slaţeš li se?«

Zbog nje u ţelucu osjećam ĉvor koji me vuĉe u razliĉitim smjerovima. S

jedne strane, podsjeća me da je to Gideonova nećakinja i da joj već na temelju

toga mogu vjerovati. S druge strane, sam pogled na nju mi govori da je, bila ona

njegov rod ili ne, ni Gideon ne moţe kontrolirati. Nitko to ne moţe. Posve je

jasno da ona ima neki svoj plan.

Thomas se kreće po drugom katu. Ĉujemo škripu njegovih koraka i vodu

kad upali tuš. Ĉudno je biti ovdje. Poput nekog izvantjelesnog iskustva, nekog

budnog sna. Većina stvari je onakva kakvim ih pamtim, ĉak i razmještaj

namještaja. Ali tu su i velike promjene. Recimo to što je Jestine ovdje. Kreće se

kuhinjom, posprema i briše površine krpom. Izgleda kao da je kod kuće, izgleda

kao da je ĉlan Gideonove obitelji. Ne znam zašto, ali zbog toga mi otac

nedostaje na naĉin na koji mi godinama nije nedostajao.

Otvore se vrata i nekoliko sekundi kasnije Gideon umaršira u kuhinju.

Jestine uzme vrećicu s namirnicama i poĉne je prazniti.

»Theseuse«, kaţe Gideon u pokretu. »Kako si spavao?«

»Sjajno«, odvratim, što je pristojna laţ. Usprkos putu i umoru, osjećao sam

previše nelagode. Leţao sam budan sve dok vrijeme nije prestalo postajati i

slušao sam Thomasovo tiho hrkanje. Kad sam konaĉno zaspao, utonuo sam u

lagan san pun zlih slutnji.

97

Gideon me prouĉi. Još uvijek izgleda mlado. Mislim, izgleda staro, ali ne

starije nego što je izgledao prije deset godina, tako da ga smatram mladim.

Rukave sive košulje podvinuo je do lakta i nosi hlaĉe kaki boje. Izgleda poput

pustolova, poput Indiane Jonesa u mirovini. Poţelim da ga ne moram optuţiti da

je laţljivi ĉlan tajnog društva koji mi je zabio noţ u leĊa.

»Pretpostavljam da bismo trebali razgovarati«, kaţe i mahne da ga slijedim

iz kuhinje.

Kad uĊemo u radnu sobu, on zatvori vrata za nama, a ja duboko udahnem.

Kaţu da se najjaĉe uspomene veţu uz njuh. Vjerujem u to. Mozak nikada ne

zaboravi specifiĉan miris, a miris drevnih knjiga u koţnim uvezima je

definitivno specifiĉan. Prouĉim police ugraĊene u zidove i pretrpane ne samo

okultnim knjigama, već i klasicima: Alisa u zemlji čudesa, Priča o dva grada i

Ana Karenjina se istiĉu meĊu knjigama. Ugledam i stare pomiĉne ljestve kako

odmaraju u jednom kutu i ĉekaju da se netko na njih uspne. Da ih iskoristi.

Okrenem se s osmijehom, osjećam se kao da imam ĉetiri godine, ali taj

osjećaj brzo nestane kad vidim kako su Gideonu naoĉale skliznule niz nos. Ovo

će biti jedan od onih razgovora u kojem se izgovore rijeĉi koje nikada neće

nestati pa me iznenadi ţelja da ga odgodim. Bilo bi lijepo ovdje se prisjetiti

prošlosti, slušati Gideonove stare priĉe o mom ocu i razgledati s njime sobu. To

bi bilo lijepo.

»Znao si da dolazim«, kaţem. »Znaš li zašto sam ovdje?«

»Mislim da veći dio paranormalnog svijeta zna zašto si ovdje. Tvoja

potraga bila je suptilna poput stampeda slonova.« Zastane i popravi naoĉale.

»Doduše, to nije pravi odgovor na pitanje. Pretpostavljam da bih mogao reći

kako znam što traţiš. Ali ne baš i zašto si ovdje.«

»Došao sam po tvoju pomoć.«

On se osmjehne. »Zašto misliš da ti ja mogu pomoći?«

Oĉi mu bijesnu prema hodniku. »Već sam ti rekao, Theseuse«, kaţe

oprezno. »To nije moguće. Moraš pustiti tu djevojku.«

»Ne mogu je pustiti. Ona rana koju je Anna zadobila nakon prvog rituala u

njezinoj kući. To ju je nekako povezalo s athameom. Ona se probija. Samo mi

reci kako da je izbavim pa da se sve vrati u normalu.« Ili barem da bude onako

kao prije.

»Slušaš li ti mene ikada?« odbrusi. »Zašto misliš da ja znam takvo što?«

»Ne mislim da znaš«, kaţem. Posegnem u straţnji dţep i izvadim sliku

njega i ostatka Reda. Ĉak i kad je gledam u ruci, još uvijek mi ne djeluje

stvarno. To da je on ĉitavo vrijeme sudjelovao u ovakvom neĉem, a nikada to

nije spomenuo. »Mislim da oni to znaju.«

Gideon pogleda fotografiju. Ne pokuša je uzeti. Ništa ne pokuša. Oĉekivao

sam nešto drugo. Bijes ili barem isprike. MeĊutim, on samo duboko udahne i

skine naoĉale kako bi protrljao nos palcem i kaţiprstom.

98

»Tko su oni?« pitam, kad više ne mogu podnijeti tišinu.

»Oni,« kaţe pobijeĊeno, »su ĉlanovi Reda Biodag Dubh.«

»Tvorci athamea«, kaţem.

Gideon stavi naoĉale i umorno ode sjesti za stol. »Da«, kaţe. »Tvorci

athamea.«

To sam i mislio. MeĊutim, još uvijek to ne vjerujem. »Zašto mi nisi

rekao?« pitam. »Sve ove godine?«

»Tvoj otac mi je to zabranio. Prekinuo je odnose s Redom prije tvog

roĊenja. Kad je poĉeo osjećati ţaljenje. Kad je poĉeo odluĉivati koje će duhove

ubiti, a koje poštedjeti.« Na trenutak Gideonov glas postane vatren. Onda se

primiri, a on opet izgleda poraţeno. »Red Biodaga Dubha vjeruje kako athame

nadilazi svrhu. To nije oruĊe kojim se barata prema neĉijoj volji. U njihovim

oĉima ti i tvoj otac ste iskvarili athame.«

Moj otac ga je iskvario? Kakva glupost. Athame i njegova svrha upravljaju

ĉitavim mojim ţivotom. To je mog oca stajalo njegova ţivota. Prokleti noţ moţe

jednom posluţiti mojoj svrsi. Duguje mi. Duguje nam.

»Vidim što ti je u mislima, Theseuse. Moţda ne onoliko vješto poput tvoj

vidovitog prijatelja na katu, ali vidim. Moje rijeĉi nisu te poljuljale. Uopće ih ne

upijaš. Red je stvorio athame kako bi se rješavao mrtvih. Ti ga sada ţeliš

iskoristiti kako bi vratio mrtvu djevojku. Ĉak i da postoji naĉin, oni bi radije

uništili noţ nego to dopustili.«

»Moram to uĉiniti. Ne mogu dopustiti da ona ondje pati, a da ja ništa ne

pokušam.« Progutam knedlu i stisnem zube. »Volim je.«

»Mrtva je.«

»To meni ne znaĉi ono što znaĉi drugima.«

Preko lica mu proĊe tamna sjena koja me zasmeta. Izgleda poput osobe

koju ĉeka pogubljenje.

»Zadnji put kad si bio ovdje, bio si tako malen«, kaţe. »Jedino što te

zanimalo bilo je hoće li ti majka dopustiti da pojedeš dvije porcije pite od

jabuka.« Pogleda prema ljestvama u kutu. Zamišlja me na njima, kako se

smijem dok me on gura uz police.

»Gideone, više nisam klinac. Ponašaj se prema meni onako kako bi se

ponašao prema mom ocu.« Ali to je pogrešna izjava jer me pogleda kao da sam

ga opalio po licu.

»Ne mogu sada voditi ovaj razgovor«, kaţe, i sebi i meni. Mahne mi da

odem, ramena mu klonu i utone u stolac pa ga poţelim ostaviti na miru. Ali

Annin vrisak mi je zauvijek urezan u pamćenje.

»Nemam vremena za ovo«, kaţem, ali on zaklopi oĉi. »Ona me ĉeka.«

99

»Ona je u paklu, Theseuse. Njoj vrijeme ništa ne znaĉi, ni puno ni malo.

Bol i strah su konstantni, a svaka minuta ili sat koji joj poštediš, na kraju će biti

beznaĉajni.«

»Gideone...«

»Ostavi me da se odmorim«, kaţe. »Ono što imam za reći nije bitno. Ne

razumiješ li? Ja ti nisam poslao tu sliku. Red ti ju je poslao. Oni su htjeli da

doĊeš.«

100

SEDAMNAESTO POGLAVLJE

rata se tiho zatvore iza mene. IznenaĊen sam, jer sam ih htio zalupiti, htio

sam da iskoĉe iz okvira. Ali Gideon je i dalje u radnoj sobi i tiho razmišlja,

moţda ĉak i drijema, a njegov glas u glavi mi poruĉi da nije vrijeme za ispade

bijesa.

»Kako je prošlo?« pita Thomas gurnuvši glavu iz kuhinje. »Drijema«,

odgovorim. »Što ti to govori?«

UĊem u kuhinju u kojoj Thomas i Jestine sjede zajedno za stolom i jedu

nar.

»On je star, Cas«, kaţe ona. »Bio je star zadnji put kad si bio ovdje.

Drijemanje nije ništa neobiĉno.« Ţlicom zagrabi ljubiĉasto voće pa paţljivo

ţvaĉe koštice.

Meni s desna Thomas ţvaĉe i pljuje koštice u šalicu.

»Nismo prešli ocean kako bismo ljenĉarili i vozili se na Londonskom

Oku«, odbrusi. Prvo mislim da to govori zbog mene, ali varam se. Razdraţen je i

ljut, a s mokrom kosom poslije tuširanja izgleda poput maĉka koji se zamalo

utopio.

»Hej«, kaţem. »Ne napadaj Jestine. Nije ona kriva.« Thomas izvije usne, a

Jestine se nasmiješi.

»Vas dvoje trebate nešto da vam skrene misli«, kaţe ona i ustane. »DoĊite.

Kad se vratimo, Gideon će biti budan.«

Netko bi trebao reći Jestine da nekome moţete zaokupiti misli, samo ako oni ne

znaju da to pokušavate. Netko bi to trebao reći i Thomasu, jer izgleda kao da

nije svjestan niĉega osim nje; vode ţiv razgovor o astralnim projekcijama ili

tako neĉem. Ne pratim ih baš. Razgovor je barem šest puta promijenio smjer

otkako smo izašli iz podzemne na stanici London Bridge, a ja ga se ne trudim

pratiti. Jestine ga je osvojila vještiĉjim temama. Ne smeta ni to što je privlaĉna.

Tko zna, moţda mu pomogne preboljeti Carmel.

»Cas, hajde.« Pruţi ruku prema otraga i povuĉe me za košulju. »Još malo i

stigli smo.«

Pod time misli na Londonski toranj, utvrdu nalik na dvorac na sjevernoj

obali Temze. To je turistiĉka i povijesna lokacija, mjesto brojnih muĉenja i

smaknuća, od lady Jane Grey do Guya Fawkesa. Dok ga promatram prilikom

prelaska mosta, pitam se koliko se vriskova odbijalo s tih kamenih zidova. Pitam

se koliko krvi pamti ova zemlja. Prije su odrubljene glave zabijali na štapove i

izlagali na mostu, sve dok ne bi pale u vodu. Spustim pogled prema smeĊoj

V

101

vodi. Negdje ispod mene, stare se kosti moţda još uvijek pokušavaju izvući iz

mulja.

Jestine nam kupi karte pa uĊemo. Kaţe da ne moramo ĉekati vodiĉa; bila je

ovdje dovoljan broj puta da upamti sve zanimljive detalje. Slijedimo je dok nas

vodi stazom i priĉa nam priĉe o debelim, crnim gavranima koji skakuću po

travnjaku. Thomas sluša i smješka se, postavlja pristojna pitanja, ali povijest ga

ne zanima previše. Nakon desetak minuta ulovim ga kako ĉeznutljivo i pokislo

promatra Jestininu dugu plavu kosu. Podsjeća ga na Carmel, ali ne bi trebala;

Jestinina je kosa prošarana intenzivnim crvenim pramenovima. Ona zapravo

uopće ne nalikuje na Carmel. Carmel ima tople, smeĊe oĉi. Jestinine oĉi

izgledaju poput zelenog stakla. Carmel je klasiĉna ljepotica, a Jestine je zapravo

samo zapanjujuća.

»Cas, slušaš li ti uopće?« Ona se nasmiješi, a ja proĉistim grlo. Zurio sam u

nju.

»Ne baš.«

»Već si bio ovdje?«

»Jednom. Tog ljeta kad sam bio u posjetu, Gideon je doveo mamu i mene.

Nemoj da ti bude krivo, i tada mi je bilo dosadno.« Dok tako gubimo vrijeme,

moje se misli okrenu Anni. Ona pati, a ja u mislima patim s njom. Zamišljam

najgore scenarije, svaku zamislivu bol, kako bih se time muĉio. To je jedina

pokora koju mogu smisliti, dok je ne izbavim.

Iza nas jedan vodiĉ vodi turiste i dobacuje ironiĉne komentare zbog kojih

se turisti dobronamjerno smiju, iako im sipa iste šale koje sipa po cijele dane.

Jestine me tiho promatra. Nekoliko trenutaka kasnije povede nas prema bijelom

tornju.

»Ima li ovdje neko mjesto s manje stepenica?« pita Thomas nakon što

pregledamo treći kat. Pun je štitova, kipova konja i vitezova u oklopu. Djeca

klikću i pokazuju prstima. I njihovi roditelji isto. Toranj vibrira od koraka i

glasova. Toplo je jer je lipanj, previše je ljudi i jasno se ĉuje zujanje muha.

»Ĉuješ li zujanje?« pita Thomas.

»Muhe«, odgovorim, a on me pogleda.

»Da, ali kakve muhe?«

Osvrnem se. Zujanje je dovoljno glasno, kao da smo u štali, ali nema muha.

I nitko drugi to ne zamjećuje. Osjetim i miris, jak i metalan. Uvijek bih

prepoznao taj miris. Sasušena krv.

»Cas«, kaţe Thomas tiho. »Okreni se.«

Kad se okrenem, stojim pred izloškom starog oruţja. Nije oĉišćeno i

ispolirano, već je prekriveno sasušenom crvenom bojom i komadićima tkiva. S

polovice buzdovana sa šiljcima visi kosa sa skalpom. Time su nekome razbili

glavu. Thomas zamahne zrakom zbog zujanja nevidljivih muha, iako njih

zapravo nema. Osvrnem se i vidim da je ostatak izloţaka isti. Izloţak za

102

izloškom relikvija iz rata, zamrljanih crvenom bojom. Ispod vitezovog oklopa

vidim ruţiĉasta crijeva. Ruka mi krene prema dţepu, ali Jestine mi dodirne leĊa.

»Nemoj to opet vaditi«, kaţe.

»Što se ovdje dogaĊa?« pitam. »Nije bilo tako kad smo ušli.«

»Je li to zbog naĉina na koji se oruţje koristilo?« pita Thomas. »Je li se to

stvarno dogodilo?«

Jestine pogleda jezive izloške i slegne ramenima. »Ne znam. Moguće.

Moţda ne. Moţda ovdje samo struji impotentan bijes nekoliko desetaka mrtvih

stvorova. Toliko ih je koji nemaju samostalne glasove. Više ne znaju tko su.

Samo se manifestiraju na ovaj naĉin.«

»Pamtiš li to od svog prošlog posjeta, Cas?« pita Thomas. Odmahnem

glavom.

»Mislila sam da si ih od poĉetka osjećao«, kaţe Jestine. »Ali moţda ti ih

nisu pokazali. Većina ljudi naravno, ništa ne vidi, ali zadnji put kad sam bila

ovdje, djevojĉica je ušla i poĉela plakati. Nitko je nije mogao zaustaviti. Nije

htjela reći zašto je uznemirena, ali ja sam znala. Koraĉala je ovom prostorijom s

obitelji i plakala, a oni su je pokušavali navesti da gleda rasporene vitezove, kao

da će je to razvedriti.«

Thomas proguta slinu. »To je uznemiravajuće.«

»Kad si ih ti prvi put vidjela?« pitam.

»Roditelji su me doveli kad sam imala osam godina.«

»Jesi li plakala?«

»Nikada«, kaţe i podigne bradu. »Doduše, ja sam razumjela što gledam.«

Mahne glavom prema vratima. »Onda, ţelite li ići upoznati kraljicu?«

Kraljica je u kapeli. Sjedi u prvom redu, nijema, u lijevom kutu. TamnosmeĊa

kosa pada joj niz leĊa, a drţi se uspravno jer nosi korzet. Ĉak i dok stojim

otraga, dvadeset metara iza nje, odmah mi je jasno da je mrtva.

U kapelici trenutno nema turistiĉkih grupa a kad smo ušli, mladi je par

upravo završavao sa slikanjem vitraja. Sada smo sami.

»Ne znam koja je to kraljica«, kaţe Jestine. »Većina ljudi kaţe da je duh

Anne Boleyn, druge supruge Henrika VIII. Ali moţda je lady Jane Grey. Ne

govori. Ne nalikuje niti jednom portretu.«

Ovo je ĉudno. Ispred mene se nalazi mrtva ţena. Vidio sam ih na desetke.

Ali ova je kraljica, i to slavna kraljica. Ako je moguće biti zadivljen slavnim

mrtvacima, onda mi se to valjda dogaĊa.

Jestine krene prema izlazu kapelice, prema vratima.

»Odgovara li ona?« pitam. To nije vjerojatno. Nema tjelesni oblik; inaĉe bi

svima bila vidljiva, a par koji je slikao prozore nije znao da imaju društvo. Pitam

103

se hoće li im se pojaviti na razvijenim slikama i pruţiti im dobru priĉu za

prijatelje i susjede.

»Meni ne«, odvrati Jestine šaptom, a kraljica se polako okrene prema meni.

Pokret je dostojanstven ili oprezan. Moţda oboje. Na ramenima balansira

odrubljenom glavom. Ispod rane je samo krv i još nešto. Ĉujem šuškanje njezine

haljine na klupi. Više nije samo zrak.

Nikada nisam vidio potrete koje je Jestine spomenula pa ne znam nalikuje

li kome. Ali ţena okrenuta prema meni zapravo je djevojka. Sitna je, ima tanke

usne i blijeda je. Oĉi su joj lijepe, tamne i jasne. Zraĉi dostojanstvom i djeluje

pomalo šokirano. Tako bi reagirala svaka kraljica da se pred njom najednom

pojavi klinac s kosom u oĉima i otrcanom odjećom.

»Trebam li se pokloniti?« pitam iz kuta usana.

»Poţuri se, to je bitnije«, kaţe Jestine koja viri kroz vrata. »Sljedeća

skupina stiţe za dvije minute.«

Thomas i ja se pogledamo. »Zašto da se poţurim?« pitam.

»Pošalji je«, šapne Jestine i izvije obrvu. »Upotrijebi athame.«

»Je li ona ubijala ljude?« pita Thomas. »Je li ikome naudila?«

Sumnjam. Sumnjam i da je plašila ljude. Ne mogu zamisliti da bi ova

djevojka, koja je nekoć bila kraljica, ikome predstavljala prijetnju. Ozbiljna je i

izgleda kao da je našla mir. Teško je to objasniti, ali mislim da bi njoj cijeli taj

koncept djelovao nepristojno i neprimjerno. Pomisao da je probodem ili

»pošaljem« kako to Jestine zove, natjera me da se zarumenim.

»Hajdemo van«, promrmljam i krenem prema vratima. Krajiĉkom oka

vidim da se Thomas nezgrapno poklonio prije nego što je krenuo za mnom.

Okrenem se još jedanput. Kraljica više nije okrenuta prema nama, Ona je u

svojoj crkvi, i ne zanimaju je ţivi, samo balansira glavu na ranjenom vratu.

»Nešto sam propustila?« pita Jestine kad izaĊemo na zrak. Povedem ih

brzo prema izlazu. Gideon je sad sigurno budan, a meni je dosta ovog tornja.

»Hej«, kaţe ona i primi me za ruku. »Jesam li te uvrijedila? Jesam li rekla

nešto što nisam trebala?«

»Ne«, kaţem. Duboko udahnem zrak pa izdahnem. Naprasita je i pomalo

nametljiva. Ali trudim se ne zaboraviti da se već ispriĉala što prvo uleti šakama,

bez razmišljanja. »Jednostavno... Ja ne šaljem duhove ako ne predstavljaju

prijetnju ţivima.«

Na licu joj ugledam iskreno iznenaĊenje. »Ali to nije tvoja svrha.«

»Molim?«

»Ti si instrument. Ti si rukovatelj oruţjem. Vaţna je volja oruţja. Ne tvoja.

Athame ne razlikuje meĊu mrtvima.«

Stali smo ispred stepenica straţnjeg izlaza i gledamo jedno drugo. Rekla je

te rijeĉi kao da u njih vjeruje. Sa sigurnošću. Vjerojatno tako uĉi otkako zna za

104

sebe. Naĉin na koji me promatra, ravno u oĉi, kao da me izaziva da joj

proturjeĉim. Iako se neće predomisliti.

»Pa, ja sam rukovatelj, kako ti kaţeš. Moja je krv u oštrici. Stoga kad je u

mojoj ruci, athame razlikuje izmeĊu njima.«

»Samo malo«, kaţe Thomas. »Je li ona ĉlan...«

»Ĉlan Reda Bla bla bla. Da, mislim da je.«

Jestine podigne bradu. Nije ni pokušala prikriti masnicu na ĉeljusti. Nije

stavila šminku. Ali ne pokušava time izazvati griţnju savjesti.

»Naravno da jesam«, kaţe i naceri se. »Što ste mislili tko vam je poslao

sliku?«

Thomas razjapi usta.

»Nisi se bojala da će ti to razljutiti ujaka?« pitam. Jestine slegne ramenima.

Mislim da ona slijeţe ramenima ĉešće od mene.

»Red je smatrao kako je vrijeme da saznaš«, kaţe. »Nemoj se ljutiti na

Gideona. On već desetljećima nije pravi ĉlan Reda.«

Sigurno se odvojio zajedno s mojim tatom.

»Ako više nije ĉlan, što ćemo onda?« pita Thomas.

»Oh, ne morate se zbog toga brinuti«, odgovori Jestine. »Mi smo vas

ĉekali.«

Gideon stoji u radnoj sobi i dugo promatra nas troje. Kad nas konaĉno prestane

prouĉavati, pogled mu se skrasi na Jestine.

»Što si im rekla?« pita.

»Ništa što nisu već znali«, odvrati ona.

Osjećam da me Thomas promatra, ali ne pogledam ga. To bi samo

povećalo osjećaj hiĉkokovske vrtoglavice koji me polako poĉeo zahvaćati

otkako smo otišli iz Londonskog tornja. Onaj osjećaj da ovo nije naša akcija. Svi

znaju više od mene i poĉinje me ljutiti to što nemam pristup informacijama.

Gideon duboko udahne. »Ovo je prekretnica, Theseuse«, kaţe i pogleda

stol. Ima pravo, kao i obiĉno. Osjećam to. Osjećao sam to otkako sam odluĉio

doći ovamo. I sad sam tu. Ovo je zadnji trenutak, zadnja sekunda u kojoj se

mogu okrenuti, vratiti s Thomasom u Thunder Bay i ništa se neće promijeniti.

Ostat ćemo takvi kakvi jesmo, a Anna će ostati ondje gdje je.

Pogledam Jestine. Spustila je pogled, ali na licu ima neobiĉno mudar izraz.

Kao da dobro zna da smo već prošli toĉku poslije koje nema povratka.

»Samo mi reci«, kaţem. »Što je toĉno Red... Crnog bodeţa?« Jestine

namreška nos kad ĉuje moju angliciziranu verziju naziva, ali nisam raspoloţen

za natucanje na gelskom.

»Oni su potomci osoba koje su stvorile noţ«, odvrati Gideon.

105

»Poput mene«, kaţem.

»Ne«, kaţe Jestine. »Ti si potomak ratnika kojeg su povezali s njime.«

»Oni su potomci onih koji su oblikovali tu moć. Ĉarobnjaka. Prije su ih

zvali druidima i vidovnjacima. Sada nemaju pravi naziv.«

»I ti si bio jedan od njih«, kaţem, a on odmahne glavom.

»Ne tradicionalno. Uveli su me kad sam se sprijateljio s tvojim ocem.

Naravno, moja je obitelj povezana s time. Kao i većina starih obitelji, ali kroz

tisuće godina sve se to razvodnilo.« Odmahne glavom i izgubi se u mislima.

Zvuĉi kao da smo okruţeni njihovim potomcima, ali meni je trebalo sedamnaest

godina da upoznam jednog.

Osjećam se kao da mi je netko stavio povez preko oĉiju i zavrtio me, a

zatim skinuo povez i gurnuo me na svjetlo. Nikada nisam mislio da sam

autsajder u tom drevnom klubu. Mislio sam da ja jesam klub. Ja. Moja krv. Moj

noţ. Kraj priĉe.

»A athamei na slici ? Jesu li to samo rekviziti ? Ili postoji još ljudi poput

mene?«

Gideon pogne glavu. »Daš mi ga, Theseuse? Samo na trenutak?«

Thomas odmahne glavom, ali sve je u redu. Uvijek sam znao da Gideon

ima tajni. Sigurno ih ima još. To ne znaĉi da mu ne vjerujem.

Posegnem u straţnji dţep i izvuĉem atharne iz korica pa dršku njeţno

poloţim na Gideonov dlan. On je ozbiljno primi i okrene se prema tamnoj polici

od hrastovine. Otvori pa zatvori ladice. Skriva što radi, ali ipak ugledam bljesak

ĉelika. Okrene se prema nama i drţi pladanj na kojem su ĉetiri noţa i identiĉna

su. Toĉne replike mog athamea.

»To su tradicionalni athamei Reda«, kaţe Gideon. »Vrijedni su, ali nisu

poput tvog. Niti jedan nije poput tvoga.« Mahne prema Jestine i prstom joj

pokaţe da priĊe. Ona to uĉini, a na licu joj je takav izraz strahopoštovanja da mi

malo nedostaje da ne frknem. Istovremeno osjetim sram. Izgleda tako... puna

poštovanja. Ne znam jesam li ja ikada pogledao athame na taj naĉin.

Gideon spusti pladanj na rub stola i presloţi noţeve, pomiješa ih poput

dilera u kasinu. Jestine stane pred pladanj, a on se ispravi i naredi joj da odabere

pravi noţ.

Iako moj athame nikada nije bio oštećen, i nema zareze ili ogrebotine zbog

kojih bi se razlikovao od ostalih, ja odmah znam. Treći slijeva. Tako to silno

osjećam, kao da mi noţ maše. Jestine ne zna, ali zelene joj oĉi blistaju zbog

izazova. Nekoliko puta duboko udahne pa pruţi ruku iznad pladnja i poĉne je

polako pomicati. Puls mi se ubrza kad oklijeva nad pogrešnim noţem. Ne ţelim

da odabere toĉnog. To je sitniĉavo, ali ne ţelim.

Ona zaklopi oĉi. Gideon drţi dah. Nakon trideset napetih sekundi, ona

naglo otvori oĉi, nasmiješi se pa spusti ruku prema pladnju i podigne moj noţ.

106

»Bravo«, kaţe Gideon, ali ne zvuĉi sretno. Jestine kimne i vrati mi noţ. Ja

ga vratim u korice i trudim se ne izgledati poput djeteta sa slomljenom

igraĉkom.

»Sve je to jako zabavno,« kaţem, »ali kakve to ima veze s bilo ĉime?

Slušaj, zna li Red kako prijeći na drugu stranu ili ne zna?«

»Naravno da zna«, odvrati Jestine. Zarumenila se poslije trika kojim je

pronašla pravi noţ. »Već su to ĉinili. Uĉinit će to opet za tebe, ako si spreman

platiti njihovu cijenu.«

»Kakvu cijenu?« pitamo Thomas i ja u isti glas, ali njih dvoje šute,

ignoriraju pitanje kao da nije bilo postavljeno.

»Kontaktirat ću ih«, kaţe Gideon, a kad ga Jestine pogleda, on to odluĉnije

ponovi. Niti jedanput me ne pogleda, zuri u laţne noţeve i briše ih mekom

krpom kao da su vaţni pa ih vrati u njihove ladice. »Odmori se, Theseuse«,

kaţe, ĉime mi natukne da će mi to biti potrebno.

Gore u gostinjskoj sobi Thomas i ja u tišini sjedimo svaki na svom krevetu.

On osjeća nelagodu. Ne krivim ga. MeĊutim, nisam došao tako daleko uzalud.

Ona me i dalje ĉeka. I dalje ĉujem njezin glas i njezine vriskove.

»Što misliš što će Red uĉiniti?« pita.

»Pomoći nam da otvorimo vrata pakla, ako imamo sreće«, odgovorim. Ako

imamo sreće. Ha ha. Kako ironiĉno.

»Rekla je da postoji cijena. Je li sigurna? Imaš kakvu ideju što bi to moglo

biti?«

»Nemam. Ali uvijek postoji cijena, znaš to i sam. Pa vi vještice to stalno

spominjete. Davanje i uzimanje, ravnoteţa, tri kokoši za pola kile maslaca?«

»Nikada nisam ništa izjavio o trampi za hranu«, kaţe on, ali ĉujem mu u

glasu da se smješka. Moţda bih ga sutra trebao poslati kući. Prije nego što se

zbog mene ozlijedi ili zaplete u nešto što se, kako sada smatram, tiĉe samo

mene.

»Cas?«

»Da?«

»Mislim da ne bi trebao vjerovati Jestine.«

»Zašto?« pitam.

»Zato«, kaţe tiho. »Dok je traţila pravi athame, razmišljala je o tome

koliko ga silno ţeli. Zamišljala je da je njezin.«

Trepnem. Pa što? mi je prvi odgovor. To je neostvariva ţelja. Fantazija.

Athame je moj i uvijek će biti.

»Thomase?«

»Da?«

»Bi li ti mogao pronaći pravi athame na tom pladnju?«

107

»Nikada«, kaţe. »Ni u milijun godina.«

108

OSAMNAESTO POGLAVLJE

nna i ja sjedimo za drvenim stolom i promatramo prostranu zelenu travu

koja nije osjetila dodir kosilice. Točkaste nakupine bijelih i ţutih cvjetova

korova i divljeg cvijeća pomiču se na povjetarcu koji ja ne osjećam. Sjedimo na

trijemu koji podsjeća na njezinu staru viktorijansku kuću.

»Volim sunce«, kaţe ona, a ono je definitivno prelijepo: jasna bjelina

obasjava travu i pretvara je u srebrne oštrice. Ali nema topline. U tijelu nemam

nikakvog osjeta, nikakve svijesti o stolici ili klupi na kojoj sigurno sjedim, a da

okrenem glavu kako bih pogledao dalje od njezina lica, ondje ne bih ništa

ugledao. Iza nas nema kuće. Samo ideja kuće u mom umu. Sve se ovo odvija u

mojoj glavi.

»Tako je rijetko«, kaţe ona, a ja je konačno ugledam. Perspektiva mi se

promijeni i ona je preda mnom, ali lice joj je u sjeni. Tamna kosa mirno joj

počiva na ramenima, osim nekoliko uvojaka koji su joj kraj grla i lepršaju na

povjetarcu. Posegnem rukom preko stola, uvjeren kako je neću doseći, ili da će

prokleti stol izgubiti prostornu dimenziju, ali dodirnem dlanom njezino rame i

na prstima osjetim njezinu crnu, hladnu kosu. Kad je dodirnem, preplavi me

olakšanje. Na sigurnom je. Nije ozlijeĎena. Obraze joj obasjava sunce.

»Anna.«

»Pogledaj«, kaţe i nasmiješi se. Sada vidim i stabla koja okruţuju čistinu.

IzmeĎu dva stabla ugledam obris jelena. Tamni obris se pojavljuje i nestaje,

izgleda kao kad brišete osjenčani crteţ. Onda nestane, a Anna se pojavi kraj

mene. Preblizu mi je da bi bila na drugom kraju stola. Cijelim tijelom je

pritisnuta uz mene.

»Jesmo li ovo trebali imati?« pitam.

»To je ono što imamo«, odvrati ona.

Spustim pogled prema njezinoj ruci i odmaknem bubu koja hoda po njoj.

Ona sleti na leĎa i maše noţicama. Obgrlim je. Poljubim je u rame, u pregib

vrata. Buba na podu pretvorila se samo u praznu ljusku. Pored nje leţi šest

odvojenih nogu. Njezina koţa na mom obrazu je ugodno svjeţa. Ţelim zauvijek

ostati ovdje.

»Zauvijek«, šapne Anna. »Ali što je potrebno za to?«

»Što?«

»Što će oni uzeti?« ponovi ona.

»Oni?« pitam i okrenem je. Tijelo joj je tvrdo, a zglobovi opušteni i mlitavi.

Ona padne na pod, a ja vidim da je to samo drvena marioneta u haljini od sivog

A

109

papira. Lice nije izrezbareno, prazno je, samo je jedna riječ duboko utisnuta,

poput crnog ţiga.

RED.

Probudim se trenutak prije nego što ću pasti s kreveta, a Thomasova ruka mi je

na ramenu.

»Jesi li dobro?«

»Noćna mora«, protisnem. »Uznemirujuća.«

»Uznemirujuća?« Thomas zgrabi rub mog prekrivaĉa. »Nisam znao da se

ĉovjek moţe ovoliko znojiti. Donijet ću ti ĉašu vode.«

Sjednem i upalim noćnu svjetiljku. »Ne, dobro sam.« Ali nisam, što jasno

vidim iz njegova izraza. Osjećam se kao da bih mogao povratiti, ili zaurlati, ili

oboje istovremeno.

»Sanjao si Annu?«

»Ovih je dana uvijek Anna u pitanju.« Thomas ne odgovori, a ja se

zagledam u pod. To je samo bio san. Samo noćna mora, poput onih koje sanjam

ĉitav ţivot. To ništa ne znaĉi. To je nemoguće. Anna ne zna ništa o Redu; ona

ništa ne zna o tome što se dogaĊa. Ona vidi i osjeća samo bol. Kad je zamišljam

tamo, s ostatkom Obeah-vraĉa, poţelim nešto udarati sve dok mi u ruci više ne

ostane kostiju. Desetljećima je patila zbog prokletstva i nekako je ipak ostala

svoja, ali ovo će je slomiti. Što ako kad stignem po nju ona više neće znati tko

sam, ili tko je ona? Što ako ne bude ljudsko biće?

Što je potrebno? Neka trampa? Pristat ću. Ja bih...

»Hej«, kaţe Thomas naglo. »To se neće dogoditi. Izvući ćemo je van.

Obećavam.« Pruţi ruku i protrese me. »Ne razmišljaj o takvim sranjima.« Izvije

usne u nešto nalik osmijehu. »I ne razmišljaj o tome tako glasno. Dobit ću

glavobolju.«

Pogledam ga. Lijeva strana kose mu je zaglaĊena. Desna strana strši u zrak.

Izgleda kao da je ispao iz filma o Sabretoothu. Ali posve je ozbiljan u svom

obećanju da ćemo to provesti do kraja. Boji se, skoro pa piša u gaće. Ali Thomas

se uvijek boji. Bitno je samo to da ga taj strah ne koĉi. Ne zaustavlja ga kad

mora nešto napraviti. Ne znaĉi da nije hrabar.

»Ti si jedini koji me stvarno podupire u ovome«, kaţem. »Zašto?«

Slegne ramenima. »Ne mogu odgovoriti za ostale. Ali... ona je tvoja

Anna.« Opet slegne ramenima. »Stalo ti je do nje. Ona je vaţna. Gle«, grubo

prijeĊe rukom preko lica do stršeće kose. »Da se radi... da se radi o Carmel, ja

bih htio uĉiniti isto to. I oĉekivao bih tvoju pomoć.«

»Ţao mi je zbog Carmel«, kaţem, a on odmahne rukom.

»Valjda to nisam oĉekivao. Ĉini mi se da sam trebao. Ono, trebao sam

shvatiti da ona zapravo ne...« Ušuti i tuţno se osmjehne. Mogao bih mu reći

110

kako to nema veze s njime. Mogao bih mu reći da ga Carmel voli. Ali to ne bi

olakšalo situaciju i moţda mi ne bi vjerovao.

»Uglavnom, zato ti pomaţem«, kaţe i uspravi se. »Što je? Ti si mislio da se

radi samo o tebi? Da me ti ĉiniš tako emotivnim?«

Nasmijem se. Ostaci more napuštaju moj krvotok. Ali ono drveno lice i

slova urezana u njega ću još dugo pamtiti.

Mislim da je jedino što Jestine radi u ovoj kući doruĉak. Miris jaja peĉenih na

maslacu proširi se prizemljem i kada skrenem prema kuhinji ugledam pladanj

hrane na stolu: zdjela sa zobenom kašom, jaja na dva naĉina (kajgana i na oko),

kobasica s grahom, košara voća, mali kup prepeĉenca i kompletan asortiman

Gideonovih dţemova (meĊu kojima je i dţem od povrća koji se zove Marmite.

Odvratno).

»Zar ti i Gideon zapravo vodite konaĉište?«, pitam, a ona iskrivi usne u

osmijeh.

»Kao da bi on dopustio tolikom broju nepoznatih ljudi da mu prijeĊe preko

praga. Ne. Volim kuhati i volim kad je sit. Ali nemoj još sjesti«, kaţe i uperi

lopaticu prema meni. »On je u radnoj sobi i sprema se izaći. Vjerojatno bi mu

trebao poţeljeti sreću.«

»Zašto? Je li u opasnosti?«

Ne mogu ništa proĉitati iz Jestininih oĉiju, niti tijela. U glavi znam da mi se

ona ne bi trebala sviĊati. Ali sviĊa mi se.

»Dobro«, kaţem trenutak kasnije.

U radnoj sobi je tiho, ali kad otvorim vrata, ugledam ga za stolom, kako

tiho otvara ladicu i njeţno prstima prelazi preko onog što je unutra. Dobaci mi

samo jedan pogled, koji ne omete namjeran i fokusiran pokret njegovih ruku.

»Odlaziš sutra«, kaţe Gideon. »Ja odlazim danas.«

»Kamo idemo?«

»K Redu, naravno«, odgovori napeto. Znao sam odgovor. Mislio sam

kamo, kao gdje na karti. Doduše, vjerojatno je znao što sam mislio.

Gideon otvori drugu ladicu i skupi laţne athamee s postolja od crvenog

baršuna. Svaki pospremi u koţne korice pa ih stavi u svileni tobolac koji zaveţe

i spremi u otvoreni kovĉeg. Nisam ga ni zamijetio na stolici.

Nekakvo neobiĉno olakšanje opušta mi mišiće koji su tjednima stegnuti.

Mjesecima. Olakšanje što imam priliku, što na kraju tunela vidim barem toĉkicu

svjetla.

»Jestine je spremila doruĉak«, kaţem. »Imaš vremena pojesti prije puta?«

»Ne baš.« Ruke mu se tresu dok nekoliko sloţenih košulja stavlja na vrh

kovĉega.

111

»Pa...« Ne znam što reći. Drhtanje me ĉini nervoznim. Otkriva mi njegovu

dob, kao i naĉin na koji se saginje u stolici dok se pakira pa izgleda kao da je

pogrbljen.

»Obećao sam tvom ocu«, šapne. »Ali ti bi nastavio inzistirati. Ti ne

odustaješ. To si naslijedio od njega. Zapravo od oba roditelja.«

Krenem se smiješiti, ali on to nije mislio kao kompliment.

»Zašto ne idemo zajedno?« pitam, a on me pogleda ispod obrva. Ti si ovo

pokrenuo, govori mi taj pogled. Tako da ne prekidam pogled, ne meškoljim se.

Ne ţelim da vidi da sam nervozan zbog onog u što sam se upleo.

»Kako ćemo doći ondje? Je li daleko?« Kad ih izgovorim, pitanja zvuĉe

blesavo. Kao da oĉekujem da ću sjesti u podzemnu i stići na prag drevnog

druidskog Reda. A moţda i hoću. Ipak smo u dvadeset i prvom stoljeću.

Vjerojatno bi bilo jednako ĉudno da stignemo pred hrpu tipova u smeĊim

haljama.

»Jestine će vas povesti«, odvrati Gideon. »Ona zna put.«

Glavom mi jure pitanja i vode me prema sanjarenju i nasumiĉnim

zakljuĉcima. Zamišljam kako će izgledati susret s Redom. Zamišljam Annu i

kako poseţem prema njoj kroz prolaz otvoren izmeĊu dimenzija. Drveno lice

lutke se pojavi izmeĊu nas, a urezana crna slova polete prema mojim oĉima

poput snimke iz hororca.

»Theseuse.«

Podignem pogled. Gideon je sada uspravljen, a kovĉeg zatvoren.

»Ovo nikada ne bi bio moj izbor«, kaţe. »Onog trenutka kad si došao

ovamo, vezao si mi ruke.«

»To je test, zar ne?« pitam, a Gideon spusti pogled. »Koliko teţak? Što će

nas tamo ĉekati dok si ti u nekom privatnom vagonu vlaka ili straţnjem sjedalu

Rollsa sa šoferom?«

Ne pokaţe emocije. Umjesto toga navije dţepni sat.

»Zar nisi zabrinut za Jestine?«

Gideon uzme kovĉeg. »Jestine«, otpuhne prolazeći kraj mene. »Jestine se

zna brinuti za sebe.«

»Ona nije zapravo tvoja nećakinja, zar ne?« kaţem tiho. On zastane prije

nego što će otvoriti klizna vrata. »Tko je ona onda? Tko je ona zapravo?«

»Nisi još shvatio?«, pita. »Ona je djevojka koju su obuĉili da te zamijeni.«

»Ova kobasica je nevjerojatna«, kaţe Thomas izmeĊu zalogaja.

»Safalada«, ispravi ga Jestine. »Zovemo je safalada.«

»Zašto je tako zovete?« pita Thomas, malo zgaĊeno, ali i dalje ţvaĉe.

»Ne znam«, nasmije se Jestine. »Jednostavno je tako.«

112

Ne obraćam paţnju na razgovor. Trpam hranu u usta poput robota i trudim

se ne zuriti u Jestine. Naĉin na koji se smije, osmijeh koji joj lako dolazi na lice,

to kako je osvojila Thomasa iako je isprva bio sumnjiĉav, sve to u suprotnosti s

Gideonovim rijeĉima. Mislim ona je... draga. Nije nam uskratila nikakve

informacije, nije nam lagala. Nije se ponašala ni kao da smo dovoljno vaţni da

nam se laţe. I ĉini se da joj je stalo do Gideona, iako je oĉito prije svega odana

Redu.

»Sit sam«, izjavi Thomas. »Idem se istuširati.« Odgurne se od stola i

zastane s paniĉnim izrazom lica. »Ali prvo ću ti pomoći poĉistiti.«

Jestine se nasmije. »Odi«, kaţe i pljesne ga po ruci koju je pruţio prema

tanjuru. »Cas i ja ćemo oprati suĊe.« On priĉeka da vidi je li ozbiljna pa slegne

ramenima i ode na kat.

»Ĉini mi se da ništa od ovog njega ne uzrujava previše«, kaţe Jestine

skupljajući suĊe i odnoseći ga do sudopera. Ima pravo. Nije uzrujan. »Je li on

uvijek tako... nesmotren? Koliko dugo suraĊujete?«

Nesmotren? Nikada tako ne razmišljam o Thomasu. »Neko vrijeme«,

odgovorim. »Moţda se poĉeo privikavati.«

»Jesi li se ti priviknuo na to?«

Uzdahnem i ustanem da spremim dţemove i marmelade u hladnjak. »Ne.

Nikada se zapravo ne navikneš.«

»Kako je to? Mislim, bojiš li se uvijek?« Dok postavlja pitanje okrenuta mi

je leĊima. Moja zamjena muze informacije iz mene. Kao da ću joj biti nekakav

mentor, trenirati je zadnja dva tjedna prije nego što moje vrijeme istekne.

Pogleda me preko ramena ĉekajući odgovor.

Udahnem. »Ne. Nisi baš preplašen. Oprezan si. To je kao da ĉistiš mjesto

zloĉina. Samo interaktivno.«

Ona se nasmije. Zavezala je kosu da joj ne upada u sudoper pa joj visi niz

leĊa poput dugog ţuto-zlatnog uţeta. To me podsjeti na to kako je izgledala one

noći kad smo stigli, kad nas je zaskoĉila. Moţda ću morati srediti ovu curu.

»Zašto se smješkaš?« pita.

»Nema veze«, odgovorim. »Zar ne znaš već o duhovima? Red te sigurno

sve nauĉio.«

»Pa vidjela sam ih solidan broj. I spremna sam na okršaj, ako me

napadnu.« Ispere šalicu i stavi je na cjedilo. »Ali ne poput tebe.« Uroni ruke

opet u pjenastu vodu sudopera pa jaukne.

»Što je?«

»Porezala sam se«, kaţe tiho i podigne ruku. IzmeĊu prvog i drugog ĉlanka

ima posjekotinu, a crvena krv pomiješala se sa sapunicom pa joj curi niz dlan.

»Tanjurić za maslac je okrhnut. Nisam se gadno porezala, samo zbog vode tako

izgleda.«

113

Svjestan sam toga, ali ipak uzmem krpu i omotam joj je oko prsta te

pritisnem. Kroz tanak materijal osjećam pulsiranje njezina prsta.

»Gdje drţite flastere?«

»Nisam se tako ozbiljno porezala«, kaţe ona. »Prestat će za minutu. Ipak,

vjerojatno bi ti trebao oprati suĊe do kraja.« Naceri se. »Da me ne peĉe.«

»Moţe«, kaţe i uzvratim osmijeh. Ona pogne glavu kako bi prouĉila

porezotinu i puhnula na nju, a ja osjetim njezin parfem. Još uvijek joj drţim

dlan.

Odjednom se oglasi oštar zvuk zvona, ja se trznem pa skoro povuĉem krpu

sa sobom. Ne znam zašto, ali na sekundu sam uvjeren da je to Anna, da će

šakama prekrivenima crnim ţilama lupati po vratima kako bi me ulovila s

hlaĉama oko gleţnjeva. Ali samo peremo suĊe i nisam skinuo hlaĉe.

Jestine ode otvoriti vrata, a ja uronim ruke u sapunastu vodu te oprezno

potraţim razbijeni tanjurić za maslac. Uopće me ne zanima tko je na vratima.

Bitno mi je samo da nije Anna, a i da je, ja sam posve nevin, samo perem tavu

od jaja. Zaĉujem kako se Jestinin glas uzdiţe zbog neĉega i da joj odgovara glas

druge cure. Dlaĉice kojih nisam bio ni svjestan podignu mi se na vratu. Provirim

iza ugla, na vrijeme da ugledam Carmel kako upada u stan.

114

DEVETNAESTO POGLAVLJE

amo si ga odvukao na drugi kraj svijeta?« pita Carmel i ogorĉeno lupka

noţnim palcem po podu. »Na kojem nema kontakta i nije u prednosti? Bog

zna u što si ga upleo.« Stisne oĉi. »Rekao si da ćeš paziti na njega.«

»Zapravo Carmel, rekao sam...«

»Ma baš me briga što si rekao!«

»Kako si nas uopće pronašla?« pitam, a ona konaĉno udahne zrak. Upala je

u kuću poput tornada u ĉizmama do koljena i zaustavila sve što smo radili.

Ĉujem da se gore naglo gasi tuš. Nadam se da se Thomas neće poskliznuti i

razbiti glavu, u ţelji da što prije siĊe. Nadam se i da će se sjetiti omotati

ruĉnikom.

»Morfran mi je rekao«, kaţe Carmel. »Tvoja mama mi je rekla.« U glasu

joj ĉujem gnjev, koji se ne uzdiţe, ali ni ne opada. Zadrţi pogled na mojim

rukama, prouĉava podvinute rukave i sapunicu koja kapa na pod. Pred njom je

prizor draţesne obiteljske scene. To nije bujica opasnosti koju je oĉekivala.

Obrišem ruke na traperice.

Jestine mi priĊe pazeći da ne okrene leĊa Carmel, nepoznatoj osobi. Pokreti

su joj napeti, kao da je spremna na skok. Tko god da ju je obuĉio, dobro je

obavio svoj posao. Kreće se isto kao i ja, a dvostruko je sumnjiĉavija. Ulovim

joj pogled i odmahnem glavom. Carmel ne mora proći dobrodošlicu koju smo

mi prošli, ne ţelim da Jestine baca kletve i isisava joj zrak iz pluća.

»Rekla je da vas poznaje«, kaţe. »Izgleda da nije lagala.«

»Naravno da nisam«, odgovori Carmel i odmjeri Jestine koja stoji kraj

mene. Pruţi ruku. »Ja sam Carmel Jones. Thomasova i Casova prijateljica.«

Opustim se nakon što se one rukuju. Jestine je samo znatiţeljna, a Carmelina

agresija usmjerena je na mene. Instinktivno mi se uĉinilo da bi se njih dvije

slagale poput zmije i mungosa.

»Mogu li uzeti tvoju prtljagu?« pita Jestine i pokaţe prema Carmelinoj

prenatrpanoj putnoj torbi, nekoj bijeloj dizajnerskoj kreaciji s napadno

blještavim patentima.

»Moţe«, kaţe Carmel i preda joj je. »Hvala.«

Suzdrţano se odmjeravamo sve dok Jestine ne nestane na katu gdje nas ne

moţe ĉuti. Teško mi je ostati ozbiljan. Carmel izgleda ljuto i frustrirano, ali

istovremeno vidim da me ţeli zagrliti. MeĊutim, samo me gurne, tako jako da se

moram uloviti za naslon sofe.

»Zašto mi nisi rekao da odlazite?« pita.

»Nekako sam stekao dojam da ne ţeliš znati.«

S

115

Rastuţi se. »Nisam htjela znati.«

»Zašto si onda ovdje?«

Oboje podignemo pogled. Thomas stoji nasred stepenica. Stvarno je tiho

sišao. Ja sam oĉekivao da će se popiknuti i sletjeti nam pod noge sa šamponom u

kosi, gol kao od majke roĊen. Promotrim Carmelin izraz kad ga ona pogleda.

Izgleda sretno, onako kako izgledaju ljudi koji znaju da nemaju pravo biti sretni.

»Moţemo li razgovarati?« pita. Vidim kako joj ţila na vratu pulsira kad

Thomas napući usne, ali oboje ga dobro poznajemo. Ne bi je otjerao nakon što je

prešla pola svijeta da ga vidi.

»Vani«, kaţe on i progura se kroz nas prema vratima. Carmel ga slijedi, a

ja izvijam vrat prema prozorima i promatram ih dok hodaju oko kuće.

»To izgleda priliĉno komplicirano«, kaţe mi Jestine na uho pa poskoĉim. U

ovoj kući se ljudi prelako šuljaju. »Ona ide s nama?«

»Ja mislim. Nadam se.«

»Onda se nadam da će sve riješiti. Stvarno ne trebamo dramu, nemir i ljude

koju će donositi glupe odluke.« Prekriţi ruke na prsima pa ode u kuhinju kako bi

završila s pospremanjem.

Vjerojatno bih trebao Jestine pitati zašto, što nas to oĉekuje, ali Thomas i

Carmel su mi nestali iz vida. Vrti mi se u glavi zbog Carmelinog dolaska. Ona

mi djeluje nerealno, neoĉekivani djelić Thunder Baya koji se ubacio u našu

priĉu. Nakon njezinog govora u mojoj sobi mislio sam da je nikada neću vidjeti.

Odluĉila je ţivjeti ţivot koji ne ĉeka Thomasa i mene. Bio sam sretan zbog nje.

Ali dok slijedim Jestine u kuhinju, preplavi me olakšanje i radost zbog toga što

ni drugima nije tako lako pobjeći od onoga od ĉega ja ne mogu pobjeći.

Provjerim prozore i ako se dovoljno nagnem nalijevo vidim ih kroz

najzapadniji prozor, onaj koji gleda na straţnji vrt. Odvija se priliĉno napeta

scena; gledaju se ravno u oĉi i gestikuliraju. Ali kvragu, ne mogu ĉitati s usana.

»Baš si prava baba«, dobaci mi Jestine. »Obriši taj otisak nosa sa stakla i

pomogni mi sa suĊem.« U ruku mi stavi spuţvicu. »Ti peri, ja ću brisati.«

Punu minutu radimo u tišini, a njezinim se licem širi sve veći cerek. Valjda

misli da pokušavam prisluškivati njihov razgovor.

»Trebali bismo krenuti ujutro«, kaţe Jestine. »Ĉeka nas duga voţnja

vlakom i dugo ćemo pješaĉiti. Putovat ćemo puna dva dana.«

»Kamo toĉno idemo?«

Pruţi ruku da joj predam tanjur. »Nema točnog mjesta. Red nije toĉkica na

karti. Nalaze se negdje u Škotskom visoĉju. U zapadnom visoĉju, sjeverno od

Loch Etive.«

»Već si bila tamo?« Zakljuĉim kako tišina znaĉi da. »Da ĉujem. Što nas

ĉeka?«

»Ne znam. Mnogo borova i moţda nekoliko djetlića.«

116

Znaĉi, sad je odluĉila biti neodreĊena. Razdraţenost mi se poĉne uspinjati

rukama, kao da je poĉela u toploj vodi sudopera i popela se sve do moje stegnute

vilice.

»Mrzim prati suĊe«, kaţem. »Ne sviĊa mi se ideja da će me po Škotskoj

voditi osoba koju uopće ne poznajem. Znam da će me testirati. Moţeš mi barem

reći kako.«

Pogleda me iznenaĊeno i zadivljeno.

»Daj«, kaţem. »To je priliĉno jasno. Zašto inaĉe ne bismo otišli s

Gideonom? O ĉemu se radi? Ne smiješ mi reći?«

»To bi ti vjerojatno odgovaralo«, kaţe ona i baci krpu na pult. »Tako si

oĉit.« Nagne se prema meni odmjeravajući me. »Izazov te uzbuĊuje. Kao i

uvjerenje da ćeš proći test.«

»Prestani srati, Jestine.«

»Ne serem, Theseuse Cassio. Ne mogu ti reći jer ne znam.« Okrene mi

leĊa. »Neće testirati samo tebe. Ti i ja smo sliĉni. Znala sam da ćemo biti. Samo

nisam znala koliko.«

Sat vremena kasnije Thomas i Carmel vrate se u kuću i naĊu me u Gideonovom

dnevnom boravku na sofi gdje prebacujem izmeĊu BBC 1 i BBC 2. UĊu i

sjednu: Carmel kraj mene, a Thomas na stolicu. Izgledaju kao da su se nategnuto

i nespretno pomirili, kao da su skupa, ali da se to nije još primilo. Carmel

izgleda posve iscrpljeno, ali to je moţda zbog puta.

»I?« pitam. »Jesmo li opet jedna velika, sretna obitelj?« Kiselo me

odmjere. Rijeĉi su pogrešno zazvuĉale izgovorene naglas.

»Mislim da sam na probnom roku«, kaţe Carmel. Škicnem prema

Thomasu. On izgleda sretno, ali suzdrţano. Ima pravo. Ipak mu je povjerenje u

nju poljuljano. I mojom glavom kruţe ĉudne reĉenice. Poţelim prekriţiti ruke na

prsima i izjaviti nešto poput: »Ne vraćaj se ako ovog puta ne misliš ostati!« i

»Ako misliš da je sve kao prije, varaš se.« No vjerojatno je sve to već ĉula od

Thomasa. Nisam joj ja bio deĉko. Ne znam zašto smatram kako bih i ja trebao

dobiti priliku da se izviĉem na nju.

Isuse. Stvarno im drţim svijeću.

»Cas? Što je bilo?« namršti se Thomas.

»Krećemo sutra«, kaţem. »Da upoznamo onaj bla bla red.«

»Kakav red?« pita Carmel pa Thomas objasni kad ja ne reagiram. Napola

ga slušam, smijuljim se njegovom izgovoru i dajem ĉinjenice kada se to od

mene zatraţi.

»Putovanje će biti test«, kaţem. »Mislim da to neće biti posljednji test.« Još

uvijek nisam zaboravio Jestinin komentar o tome da uţivam u izazovu. Uţivam.

117

Zašto bih uţivao u tome? MeĊutim, donekle uţivam, i baš zbog razloga koje je

navela. A kad razmislite o tome, to je priliĉno bolesno.

»Hej«, kaţem. »Idemo se prošetati.«

Ustanu i pogledaju se jer su osjetili neku zloslutnu vibru.

»Ali nemojmo daleko«, promrmlja Carmel. »Ne znam gdje mi je bila

pamet kad sam odluĉila putovati u ovim ĉizmama.«

Vani sja sunce i na nebu nema oblaka. Krenemo prema sjeni drveća tako da

ne moramo škiljiti dok razgovaramo.

»Što se dogaĊa?« pita Thomas kad stanemo.

»Gideon mi je rekao nešto prije odlaska. Nešto o Redu i o Jestine.«

Promeškoljim se. To mi još uvijek zvuĉi nemoguće. »Rekao je da su je obuĉili

da me zamijeni.«

»Znao sam da joj ne trebamo vjerovati«, usklikne Thomas i okrene se

prema Carmel. »Znao sam to one sekunde kad je u uliĉici na njega bacila

kletvu.«

»Gle, samo zato što su je obuĉili za taj poloţaj, to ne znaĉi da će ga ona

pokušati ukrasti od mene. Jestine nije problem. Moţemo joj vjerovati.« Thomas

oĉito misli da sam glup. Carmel je suzdrţana. »Mislim da moţemo. I bolje vam

je da se nadate da moţemo. Ona će nas sutra voditi kroz Škotsko visoĉje.«

Carmel nagne glavu. »Ne moraš mijenjati naglasak kad kaţeš >Škotsko

visoĉje<. Svi znamo da ovo nije vic. Tko su ti ljudi? Što nas tamo ĉeka?«

»Ne znam. U tome je problem. Ali nemojte oĉekivati topli doĉek.«

Najblaţe reĉeno. Prisjetim se naĉina na koji je Jestine govorila ispred kapelice

kod Londonskog tornja i naĉinu na koji s poštovanjem gleda athame. Ovi ljudi

smatraju da sam poĉinio svetogrĊe.

»Ako ţele da Jestine preuzme, što to znaĉi za tebe?« pita Carmel.

»Ne znam. Drţim se nade da se njihovo poštovanje prema athameu barem

djelomice proteţe i na izvornu ratniĉku lozu.« Pogledam Thomasa. »No kada

saznaju za moj plan s Annom, borit će se protiv toga. Ne bi škodilo da kao trik

iz rukava mogu izvući Morfranovu vuduistiĉku mreţu.«

Kimne. »Javit ću mu.«

»Javi, a onda biste oboje trebali ostati ovdje. Ĉekati me u Gideonovoj kući.

On će mi tamo ĉuvati leĊa. Ne ţelim vas u to uplitati.«

Lica su im blijeda. Carmel primi Thomasa za ruku, a ja primijetim da joj se

ruka trese.

»Cas«, kaţe ona njeţno i pogleda me ravno u oĉi. »Zaĉepi.«

118

DVADESETO POGLAVLJE

sjećam se kao da se dugo vozimo vlakom. Što nema smisla. Trebao bih se

osjećati kao da je voţnja kratka, kao da je prebrzo završila, trebao bih biti

napet i razmišljati o tome što će me tamo doĉekati. U glavi ĉujem mamina,

Gideonova i Morfranova upozorenja. Ĉujem i oca koji mi govori, kao što je

ĉesto znao, kako niti jedna isprika ne opravdava izostanak straha. Govorio je

kako nas strah drţi na oprezu, kako strah omogućava da se ĉvršće drţimo za

ţivot. Srce brzo lupa kako bismo stalno bili svjesni vaţnosti otkucaja srca. To je

moţda jedini njegov savjet koji sam odbacio. Strah mi nije bio nepoznat nakon

njegovog ubojstva. Uostalom, kad pomislim na njegovu smrt, ne ţelim misliti da

je umro preplašen.

Vani samo vidim zelenilo obrubljeno stablima. Gledam seoski krajolik i ne

bi me iznenadilo da ugledam kola kako prolaze poljem. Pejzaţ djeluje beskrajno

pa pomislim da bih se zauvijek mogao voziti. Kad smo napustili stanicu King s

Cross, grad je brzo ostao za nama.

Sjedim s Jestine koja je utihnula i napeta je poput luka. Valjda je ovo

ĉekala ĉitav svoj ţivot. Da zamijeni mene. Od te pomisli osjetim gorĉinu u grlu.

Ako to bude uvjet, hoću li ga prihvatiti? Ako je to cijena potrebna da spasim

Annu, ako stignemo tamo, a oni zauzvrat samo zatraţe da pristojno predam oĉev

athame, hoću li pristati? Nisam siguran. Nisam nikada mislio da neću biti

siguran.

Na drugoj strani vagona Carmel i Thomas sjede jedno kraj drugog. Malo

razgovaraju, ali uglavnom gledaju kroz prozor. Osjećam da glumimo otkako je

Carmel stigla, kao da pokušavamo vratiti staru dinamiku iako je oĉito da se ona

promijenila. Ali trudit ćemo se dok ne uspijemo.

Misli mi skrenu prema Anni i tako je jasno mogu vidjeti pred oĉima da

skoro ugledam njezin odraz na staklu. Moram se svim silama prisiliti da trepnem

i otjeram tu sliku.

»Zašto ne ţeliš misliti o njoj?« pita Thomas, a ja poskoĉim. Sada sjedi iza

mene, nagnut kroz razmak meĊu sjedalima. Glupi buĉni vlakovi. Carmel se

protegnula preko sjedala, a Jestine spava kraj mene naslonjena na torbu.

»Sve se ovo dogaĊa zbog nje«, kaţe on. »Zašto osjećaš griţnju savjesti?«

Ţmirnem prema njemu. Zalazi mi u misli u najneumjesnijim trenucima.

»Carmelin ţivot bit će priliĉno naporan.«

»Carmel je shvatila kako da me blokira i to skoro uvijek pali.« Slegne

ramenima. »Ti baš i nisi. Dakle?«

O

119

»Ne znam.« Uzdahnem. »Zato što zaboravljam puno toga kad mislim o

njoj.«

»Na primjer?«

Zna da zapravo ne ţelim razgovarati o tome. Teško mi je i samome sebi to

objasniti.

»Mogu li samo razmišljati o svim mislima koje mi se roje glavom pa da ti

sve sam shvatiš?«

»Samo ako ţeliš da mi poĉne curiti krv iz nosa.« Naceri se. »Jednostavno...

razgovaraj sa mnom.«

Kao da je to lako. Rijeĉi su mi se nakupile u grlu i ako otvorim usta, tko

zna koliko će to potrajati.

»Dobro. Prvo tu je Obeah-vraĉ. Ako imam pravo, on je s njom. Svi znamo

da me je zadnji put porazio. A sada uništava nju. Drugo, ne znam kakva me

makijavelistiĉka situacija ĉeka kad doĊemo do Reda. Jestine je rekla da će

postojati cijena i siguran sam da hoće. A tu je i test u koji slijepo srljamo.«

»Nemamo izbora«, kaţe Thomas. »Vrijeme leti. Oprez je luksuz koji si

više ne moţemo priuštiti.«

Frknem. Ne smeta mi to što je oprez postao luksuz. Znam što sam spreman

platiti. Thomas i Carmel nisu dio toga, ali moţda će i oni biti uvuĉeni u sve to.

»Gle«, kaţe on. »Situacija je ozbiljna. Moţda je beznadna, ako ţeliš baš

biti dramatiĉan.« Nasmiješi se. »Ali nemoj osjećati krivnju zbog uzbuĊenja što

ćeš je opet vidjeti. Ja sam uzbuĊen što ću je opet vidjeti.«

U njegovim oĉima nema sumnje. Posve je siguran da će sve teći prema

planu, da ćemo proći ispod duge i pronaći ćup sa zlatom. Kao da je posve

zaboravio koliko je ljudi prošle jeseni poginulo zbog mene.

Presjedamo u Glasgowu pa konaĉno siĊemo s vlaka u Loch Etive, širokom i

prostranom jezeru plave boje reflektiranog neba koje je tako mirno da djeluje

sablasno. Kad smo ga prelazili skelom kako bismo stigli do sjeverne obale, bio

sam posve svjestan dubine ispod broda, pomisli kako odraz neba i oblaka

zapravo skriva ĉitav svijet tame, špilja i bića koja plivaju ispod. Drago mi je što

smo prešli na ĉvrsto tlo. Ovdje ima mahovine i osjećam vlagu u zraku koja mi

proĉisti pluća, ali i dalje osjećam jezero iza ramena, mirno i prijeteće, poput

rasklopljene zamke. Draţi mi je Superior koji bjesni svojim valovima. On ne

skriva svoju snagu.

Jestine je izvadila mobitel. Povremeno provjerava je li primila poruku od

Gideona, iako je zapravo ne oĉekuje. »Pokrivenost mreţe na sjeveru nije baš

najbolja«, kaţe. Ugasi mobitel pa istegne vrat jer je u vlaku satima spavala

zgrĉena. Kosa joj je puštena i pada preko njezinih ramena. Svi smo se udobno

obukli, imamo slojeve odjeće, sportsku obuću i ruksake pa usputnom

promatraĉu izgledamo poput planinara koji su se zaputili u šetnju krajolikom,

120

što ovdje nije rijetkost. Jedino po ĉemu se razlikujemo od njih su stisnuti i

nervozni izrazi lica. Svi osjećamo jaku vibru da smo stranci u nepoznatoj zemlji.

Naviknut sam na to da se brzo snalazim na novim mjestima. Sam Bog zna da

sam se puno selio. Moţda sam omekšao kad sam pustio korijene u Thunder

Bayu. Ne sviĊa mi se to što se za sve moram oslanjati na Jestine, ali nemam

drugog izbora. Barem uspijeva okupirati Thomasa i Carmel slikovitim lokalnim

priĉama pa oni ne razmišljaju o tome što nas ĉeka na cilju. Govori o starim

junacima i odanim psima, govori nam o tipu iz Hrabrog srca i tome gdje je

odrţavao sastanke. Kad nas odvede do puba na burgere i krumpiriće, shvatim da

je i meni pomogla da o niĉemu ne razmišljam.

»Drago mi je što ste vas dvoje sve riješili«, kaţe Jestine gledajući

prekoputa stola prema Carmel i Thomasu. »Baš ste sladak par.«

Carmel se nasmiješi i skupi kosu kako bi zavezala konjski rep. »Ma ne«,

kaţe i trkne Thomasa ramenom. »On je previše zgodan za mene.« Thomas se

nasmiješi, primi njezinu ruku i poljubi je. Budući da su se tek pomirili, neću

komentirati te izljeve emocija.

Jestine se osmjehne i duboko udahne. »Moţemo ovdje prespavati pa ujutro

krenuti dalje. Gore su sobe koje se mogu iznajmiti, a sutra nas ĉeka dugo

pješaĉenje.« Izvije obrvu prema Thomasu i Carmel. »Kako ćemo spavati? Vas

dvoje i nas dvoje? Ili deĉki u jednoj, a cure u drugoj sobi?«

»Deĉki skupa«, kaţem brzo.

»Dobro. Vraćam se za sekundu.« Jestine ustane kako bi rezervirala sobe i

ostavi me s dvojcem koji me gleda razjapljenih usta.

»Što je to bilo?« pita Carmel.

»Što to?«

Po obiĉaju, ništa ne postignem time da se pravim glup.

»Zar se izmeĊu vas nešto dogaĊa?« Mahne glavom prema Jestine. »Ne«,

odgovori si sama na pitanje. Ali odmjeri Jestine i prouĉi koliko je privlaĉna.

»Naravno da ne«, kaţem.

»Naravno da ne«, ponovi Thomas. »Iako«, kaţe i ţmirne. »Cas je slab

prema curama koje ga mogu premlatiti.«

Nasmijem se i bacim krumpirić na njega. »Jestine me nije premlatila.

Uostalom, kao da tebe Carmel ne moţe premlatiti.« Nasmiješimo se i nastavimo

jesti, a atmosfera za stolom postane opuštenija. Ali kad se Jestine vrati za stol,

namjerno je iz principa ne pogledam.

Oĉi su mi otvorene u mraku. U sobi nema stvarne svjetlosti, samo meke,

plavkaste zrake koje ulaze kroz prozor. Thomas hrĉe na krevetu kraj mojeg, ali

ne pili. Nije me on probudio. Nije me probudila ni noćna mora. Ne osjećam

adrenalin u krvi, ne osjećam trzaje u nogama ili po leĊima. Šapat. Sjećam se

121

šapta, ali ne mogu odvojiti san i javu. Pogled mi poleti prema prozoru, prema

jezeru. Ne radi se o tome. Naravno da ne. Jezero neće izaći iz korita i doći za

nama, bez obzira na to koliko je ljudi povuklo u svoje dubine i utopilo.

Vjerojatno sam samo nervozan. MeĊutim, ĉak i dok mi ta misao prolazi

glavom, noge mi se spuste s kreveta, obuĉem traperice pa izvuĉem athame koji

mi je bio ispod jastuka. Slijedi instinkt, to je moto koji me uvijek najbolje sluţi,

a instinkt mi govori kako sam se s razlogom odjednom probudio usred noći. Ne

lecnem se kad mi bosa stopala dotaknu ledeni pod.

Otvorim vrata naše sobe, a na hodniku me doĉeka tišina. To se skoro

nikada ne dogaĊa; uvijek postoje zvukovi koji se od nekuda ĉuju: škripa zgrade,

udaljeni šum hladnjaka. Ali sada ne ĉujem ništa, kao da su svi zvukovi zaogrnuti

plaštem.

Nema dovoljno svjetla. Koliko god raskolaĉio oĉi, ne vidim dobro, a tlocrta

zgrade se samo nejasno sjećam od uspona do soba. Dva puta smo skrenuli

lijevo. Carmel i Jestine su otišle dalje niz hodnik, vrata njihove sobe su iza ugla.

Pomaknem athame u dlanu, osjetim dodir drva na koţi.

Netko poviĉe, a ja pojurim prema tom zvuku. Carmel me zove. Pa me

odjednom ne zove. Zvuk naglo stane, a mene preplavi adrenalin. Dvije sekunde

stojim na otvorenim vratima i trepćem zbog svjetlosti Jestinine noćne lampe.

Carmel nije u krevetu, stisnuta je uza zid. Jestine je u krevetu, ali uspravno

sjedi. Gleda nešto na drugom kraju sobe i brzo izgovara neku ĉaroliju na

gelskom, a glas joj iz grla izlazi ravnomjerno i jako. Nasred sobe stoji ţena u

dugoj, bijeloj spavaćici. Bijelo-plava kosa pada joj niz ramena i leĊa. Oĉito je da

je mrtva, koţa joj je ljubiĉasta i prošarana dubokim brazdama koje izgledaju

poput bora, samo što ţena nije stara. Koţa joj je smeţurana, kao da ju je netko

ostavio da istrune u kadi.

»Carmel«, kaţem i pruţim ruku prema njoj. Ona me ĉuje, ali ne reagira;

moţda je u prevelikom šoku da bi se pomaknula. Jestinin glas postaje sve

glasniji, a duh se podigne od poda. Iskesi ţute zube, svakim je trenom sve

bjesnija. Kad se poĉne bacakati, posvuda krene prskati smrdljiva voda. Carmel

zaciĉi pa rukom prekrije lice.

»Cas! Ne mogu je još dugo drţati«, kaţe Jestine, a u tom trenu ĉarolija

prestane djelovati i duh pojuri prema krevetu.

Ne razmišljam, samo bacim noţ. On napusti moju ruku i zabije se u njezina

prsa uz glasan udarac, kao da je pogodio deblo. Ona se istog trena sruši.

»Što se dogaĊa?« pita Thomas, uleti u sobu i odgurne me kako bi prišao

Carmel.

»To je dobro pitanje«, kaţem pa uĊem dublje u sobu kako bih zatvorio

vrata. Jestine se nagne preko ruba kreveta i promotri truplo. Krenem govoriti

nešto umirujuće, kad ona gurne tijelo i okrene ga na leĊa tako da ugledamo

drţak athamea koji viri posred prsa.

122

»Zar se ne bi trebala... ne znam, raspršiti?« pita i nagne glavu.

»Ponekad eksplodiraju«, kaţem, a ona se brzo odmakne. Slegnem

ramenima. »Taj je već bio ostao bez crijeva, ali kad sam zagurao athame u ono

što je ostalo od njega, crijeva su mu nekako eksplodirala, ali ne u komadiće.«

»Fuj.« Jestine napravi grimasu.

»Cas«, kaţe Carmel pa odmahne glavom kad je pogledam. Ušutim, ali

iskreno, ako ţeli profinjenost, moţda se ipak nije trebala vraćati. PriĊem duhu.

Više joj ne vidim oĉi; ili su nestale ili su utonule u lubanju. Iako ljubiĉasta koţa

izgleda odvratno i blista kao da je tek izvuĉena iz vode, zapravo ne izgleda gore

od drugih duhova koje sam susretao. Ako je ovo nešto što Red smatra testom,

previše sam se brinuo. Oprezno nogom trknem duha. Sada je to samo ljuska koja

ima tjelesni oblik. Razgradit će se na neki svoj naĉin, a ako to ne uĉini, moţemo

joj privezati utege i baciti je u jezero.

»Što se dogodilo?« pitam Jestine.

»Bilo je ĉudno«, odvrati ona. »Spavala sam, a onda sam bila budna. Nešto

se kretalo prostorijom. Nadvilo se preko Carmelinog kreveta.« Kimne prema

Carmel koja još uvijek stoji kraj vrata s Thomasovom rukom oko ramena. »Pa

sam poĉela izgovarati ĉaroliju.«

Pogledam Carmel da potvrdi tu priĉu, ali ona slegne ramenima.

»Kad sam se probudila, to mi je bilo uz krevet. Jestine je nešto govorila.«

Nasloni se na Thomasa. »Sve se brzo odvilo.«

»Kakva je to ĉarolija?« pita Thomas.

»Gelska ĉarolija obuzdavanja. Nauĉila sam je u djetinjstvu.« Slegne

ramenima. »Nisam planirala to upotrijebiti. To je bilo prvo što mi je palo

napamet.«

»Kako to misliš da to nisi planirala upotrijebiti? Zašto si planirala nešto

upotrijebiti?« pitam.

»Pa nisam zapravo. Samo sam znala da ovo mjesto opsjedaju duhovi.

Nisam definitivno znala da će se duh pojaviti. Samo sam izgovorila nekoliko

rijeĉi dok smo prelazili prag, da ga namamim, pa sam otišla u krevet i nadala

se.«

»Jesi li ti luda?« povikne Thomas. Podignem ruku i mahnem mu da se ne

dere. On ĉvrsto stisne usne pa izbulji oĉi prema meni.

»To si namjerno uĉinila?« pitam Jestine.

»Mislila sam da je to dobra vjeţba«, odvrati ona. »I priznajem da sam bila

znatiţeljna. Uĉila sam o tome kako se athame koristi, ali nisam to nikada

vidjela.«

»Pa sljedeći put kad te ulovi znatiţelja, reci to osobi s kojom dijeliš sobu«,

prasne Carmel. Thomas je poljubi u kosu i ĉvrsto je zagrli.

123

Zagledam se u truplo. Pitam se tko je ona bila. Pitam se je li bila vrsta duha

koju je potrebno ubiti. Jestine mirno sjedi u podnoţju kreveta. Poţelim je

zadaviti i vikati dok joj ne iscure uši o tome kako ne smije ugroţavati tuĊe

ţivote. MeĊutim, samo izvuĉem athame. Prsti mi se oviju oko drška pa

oklijevaju, a ţeludac mi se malo preokrene kad moram potegnuti kako bih

oštricu izvukao iz kosti.

Noţ izaĊe van, prekriven svijetlim slojem ljubiĉaste krvi. Ĉim izvuĉem

oštricu, rana se poĉne širiti, povlaĉiti za sobom koţu u slojevima i kidati tkaninu

spavaćice. Ukloni koţu sve do kosti pa kost pocrni i pretvori se u prah, a cijelo

to raspadanje mišića, tetiva, tkanine i kose traje kraće od pet sekundi.

»Da nikada više nisi ugrozila ţivote mojih prijatelja«, kaţem. Jestine me

pogleda u oĉi, prkosna kao i obiĉno. Nakon nekoliko sekundi kimne i ispriĉa se

Carmel. Ali u tih nekoliko sekundi znao sam što razmišlja. Razmišljala je da

sam licemjer jer joj to govorim.

124

DVADESET I PRVO POGLAVLJE

reselimo stvari od cura u našu sobu, ali nitko više ne ode na spavanje.

Thomas i Carmel sjede skupa na njegovom krevetu, zagrljeni i uglavnom

tihi. Jestine legne u moj krevet, a ja zadnje sate prije zore provedem uz prozor,

sjedim u stolici i promatram crnu vodu jezera.

»Ono kad si ga bacio je bilo genijalno«, kaţe mi Jestine u nekom trenu,

moţda u pokušaju da se pomirimo, a ja nekako potvrdno zagunĊam u grlu jer još

nisam spreman razgovarati s njom. Mislim da je bila pospana, ali je vidjela

koliko je Carmel uzdrmana pa si nije dopustila da zaspi zbog griţnje savjesti.

Ĉim bude dovoljno svjetla, poĉnemo se spremati.

»Već smo platili«, kaţe Jestine i gurne pidţamu u ruksak. »Mislim da

moţemo samo ostaviti kljuĉeve na šanku i otići.«

»Sigurno ćemo do veĉeri stići do Reda?« pita Carmel prouĉavajući

prostranstvo magle i drveća. Pred oĉima nam se prostire samo tama koja izgleda

kao da bi se mogla protezati unedogled.

»Takav je plan«, odgovori Jestine pa svi stavimo ruksake.

SiĊemo niz stepenice i trudimo se biti što tiši. Pretpostavljam da to nije

stvarno potrebno nakon galame koju smo digli u tri ujutro. Oĉekivao sam da će

se upaliti svjetla i da će gostioniĉar razvaliti vrata i banuti u sobu s palicom za

bejzbol. Doduše u ovoj zemlji ne igraju bejzbol. Moţda bi upao s palicom za

kriket ili samo velikom batinom, ne znam.

Na dnu stepenica se okrenem pa pruţim ruku da mi predaju kljuĉeve.

Ostavit ću ih kraj blagajne.

»Nadam se da niste sinoć ništa razbili.«

Glas je toliko neoĉekivan da se Thomas posklizne zadnjih nekoliko

stepenica pa ga Carmel i Jestine moraju uhvatiti. Progovorila je vlasnica

svratišta, nabita ţena tamnosive kose u traper košulji. Stoji iza šanka, briše ĉaše

bijelom krpom i promatra nas.

PriĊem šanku i pruţim joj kljuĉeve. »Nismo«, kaţem. »Nismo ništa razbili.

Ispriĉavam se ako smo vas probudili. Prijateljica je imala noćnu moru i svi smo

nekako preburno reagirali.«

»Preburno reagirali«, kaţe ona i izvije obrvu. Kad uzima kljuĉeve ona ih

zgrabi, istrgne iz moje ruke. Glas joj je tih i grub, ima jak naglasak i ĉaĉkalicu u

kutu usana pa nije baš razumljiva. »Trebala bih vam naplatiti još jedno

noćenje«, kaţe. »Zbog dodatnih mjera koje ćemo sada morati poduzimati.«

»Kakvih dodatnih mjera?« pitam.

P

125

»Svako škotsko svratište treba duha«, kaţe ona pa spusti jednu ĉašu i uzme

novu. »Priĉu za turiste. Neobjašnjive korake na praznim hodnicima po mraku.«

Pogleda me u oĉi. »Samo što ću to odsada morati sama raditi.«

»Ţao mi je«, kaţem iskreno. Stisnem zube jer poţelim pogledati Jestine, ali

to ionako ne bi pomoglo. Ona bi samo neduţno trepnula prema meni i ne bi

smatrala da je pogriješila. Ne sviĊa mi se to što je moram slijediti nepoznatom

zemljom. Ne kad je dovoljno pametna da me prevari tako da prekršim vlastita

pravila.

»Koji je to bio vrag?« pita Thomas kad izaĊemo. »Kako je vlasnica znala?«

Nitko mu ne odgovori. Nemam pojma. Ovo je mjesto neobiĉno. Ljudi te

ovdje polako odmjere i svi su nekako povezani s magijom, kao da su svi

Merlinovi roĊaci u drugom koljenu. Vlasnica svratišta bila je obiĉna ţena, ali za

vrijeme razgovora s njom, osjećao sam se kao da razgovaram s hobitom. Sada

kad smo vani ĉak mi je i oštar zrak neobiĉan, a tamne linije stabala djeluju

pretamno. Ali nema nam druge nego da slijedimo Jestine koja nas vodi grubo

poploĉenom cestom da napunimo ĉuture na fontani pa skrenemo na puteljak

prekriven šljunkom i kamenĉićima prema šumi.

Stvari krenu izgledati bolje kad krenemo i kad se sunce digne tako da ga

konaĉno vidimo iznad drveća. Pješaĉenje nije naporno, slijedimo utabani put i

ponekad prijeĊemo omanje brdašce. Kraj nas prolaze skupine ljudi koji idu

prema jezeru i dalje. Izgledaju veselo, iskusno i normalno odjeveni u marku REI

i sa smeĊim kapama. U grmlju šuškaju manje ţivotinje, a ptice skakuću na

granama. Jestine nam pokaţe neke šarenije. Kad stanemo da ruĉamo voće i

granola štangice koje smo ponijeli, ĉak se i Carmel vratila boja u obraze.

»Hodat ćemo još nekoliko sati pa ćemo skrenuti sa staze i proći kroz

šumu.«

»Kako to misliš?« pitam.

»Pola dana trebamo slijediti stazu, tada ćemo vidjeti oznaku«, odvrati

Jestine.

»Koja je oznaka?«

Slegne ramenima, a mi se svi pogledamo. Carmel pita ima li to veze s

Redom, ali znam da ona ne zna o kakvoj se oznaci radi.

»Rekla si da si već bila tamo«, kaţem, a ona nevino raskolaĉi oĉi. »Rekla si

da znaš put.«

»Nisam to rekla. Bila sam već u Redu, ali ne znam kako se do njih toĉno

dolazi, a definitivno ne znam doći pješice.« Zagrize granola štangicu. Hrskanje

me podsjeti na zvuk lomljenja kostiju.

Razmislim. Nije to stvarno rekla. Gideon je rekao da ona zna put.

Vjerojatno je mislio kako joj je put opisan, a ne da ga je prešla.

126

»Kako to da si bila tamo, a ne znaš gdje je to? Nisi li ondje odrasla?«

pitam.

»Odrasla sam s roditeljima«, kaţe ona i izvije obrvu. »Povremeno sam išla

na imanje. Ali svaki sam put imala povez preko oĉiju.«

Thomas i ja se pogledamo, samo da si potvrdimo da slušamo ludu priĉu.

»Takva je tradicija«, kaţe Jestine kad zamijeti naš pogled. »Neki od nas se

drţe tradicije, znaš.« Ne moram pitati što je time mislila.

»Zeznula si stvar u svratištu, Jestine.«

»Jesam li? Bila je mrtva, athame ju je poslao s ovog svijeta.« Slegne

ramenima. »Zapravo je to sve priliĉno jednostavno.«

»Nije jednostavno«, kaţem. »Taj duh vjerojatno u cijelom svom

zagrobnom ţivotu nikada nije naudio ţivima.«

»Pa što? Ne pripada ovdje. Mrtav je. Ne gledaj me tako, kao da su mi

isprali mozak. Tvoj moral nije jedini koji postoji na svijetu. Samo zato što je

tvoj, ne znaĉi da je ispravan.«

»Zar se ne pitaš o tome kamo oni odlaze?« pita Thomas u nastojanju da

vodimo razuman razgovor. Zato što sam joj ja spreman pokazati prst. Ili joj se

izbeljiti.

»Athame ih šalje ondje gdje trebaju biti«, odvrati ona.

»Tko ti je to rekao? Red?«

Jestine i ja se odmjerimo. Ona će prva odvratiti pogled. Makar mi se oĉi

posve sasušile.

»Samo malo«, kaţe Carmel. »Da se vratimo na temu: ţeliš li reći kako

nitko ne zna kamo oni odlaze?« Sve nas promotri, a naši tupi izrazi joj to

potvrde. »A mi trebamo napustiti utabanu stazu kako bismo hodali

neoznaĉenom šumom?«

»Vidjet ćemo oznaku«, kaţe Jestine mirno.

»Kao neku zastavu ili nešto? Ja ću biti mirna samo ako će se te oznake

redati jedna za drugom.« Pogleda me. »Vidio si jutros pogled kroz prozor. Ova

stabla se proteţu kilometrima. Nemamo kompas. Tako ljudi pogibaju.«

Ima pravo. Tako ljudi pogibaju. Ĉešće nego što ţelimo znati. Ali Gideon

zna da dolazimo. Ako se ne pojavimo prema rasporedu, poslat će nekoga da nas

naĊe. Uostalom, zapravo ne vjerujem da se moţemo izgubiti. Pogledam Jestine i

mislim kako ni ona to ne vjeruje. Kako da to objasnim Carmel?

»Thomase, jesi li bio kad u izviĊaĉima?« pitam, a on ţmirne prema meni.

Naravno da nije. »Gle, ako ţelite krenite natrag stazom prema svratištu.«

Thomas se ukoĉi kad to predloţim, a Carmel prekriţi ruke na prsima. »Ne

idem ja nikuda«, kaţe tvrdoglavo. »Samo sam htjela istaknuti da je ovo glupo i

da ćemo vjerojatno umrijeti.«

127

»Primljeno na znanje«, kaţem, a Jestine se nasmiješi. Taj me osmjeh

opusti. Ona nije durilica, ne smatra ljude koji se s njom ne slaţu neprijateljima.

Pola vremena koje je poznajem ţelim je zadaviti, ali ta osobina mi se sviĊa.

»Trebali bismo uskoro krenuti«, kaţe. »Dok ima svjetla.«

Nekih sat vremena i tko zna koliko kilometara kasnije Jestine poĉne usporavati.

Svako malo stane pa se osvrne u svim smjerovima. Misli da smo dovoljno

daleko pješaĉili. Sada se boji da neće ugledati znak. Kad stane u podnoţju

malog brda, svi skinemo ruksake i sjednemo dok ona razgledava. Iako imamo

kvalitetnu obuću i u relativno smo dobroj formi, svi smo umorni. Carmel trlja

noge iza koljena, a Thomas si masira ramena. Oboje su blijedi i znojni.

»Eno ga«, kaţe Jestine tonom kao da je znala da će ga pronaći.

Pobjedonosno se okrene prema nama, a oĉi joj nestašno blistaju. Malo dalje

meĊu stablima ugledam crnu traku zavezanu oko debla na visini od ĉetiri i pol

metra.

»Sada ćemo napustiti stazu«, kaţe nam. »S druge nas strane ĉeka Red.

Gideon kaţe da kroz šumu pješaĉimo samo dva sata. Samo još nekoliko

kilometara.«

»To moţemo izdrţati«, kaţem Thomasu i Carmel pa ustanu te promatrajući

vrpcu pokušavaju potisnuti strah.

»Valjda će tlo biti mekše u šumi«, kaţe Thomas.

Jestine se nasmiješi. »Tako je. Idemo.«

128

DVADESET I DRUGO POGLAVLJE

o je stara šuma«, kaţe Jestine kad krajolik livada i borova zamijene

bjelogorica i oborena debla prekrivena mahovinom.

»Predivno je«, kaţe Carmel i ima pravo. Stabla se uzdiţu visoko iznad naših

glava, a naši koraci šuškaju po pokrivaĉu niskog raslinja i mahovine. Sve oko

nas je zeleno ili sivo. Ako mjestimice vidimo tlo, ono je posve crno. Svjetlost se

probija kroz lišće, odbija i reflektira s glatkih površina pa sve izgleda svjeţe i

kristalno ĉisto. Jedini zvukovi su oni koje stvaramo mi, nepristojni uljezi koji

buĉe prolazeći sa svojim šuškavim ruksacima i nespretnim nogama.

»Gledajte«, kaţe Thomas. »Eno znaka.«

Podignem pogled. Crni, drveni znak priĉvršćen je za jedno od stabala. Na

njemu je bijelom bojom ispisano:

Svijet je pun divnih mjesta.

»Pomalo ĉudno«, kaţe on, a mi slegnemo ramenima. »Zvuĉi skromno. Kao

da znaju da je ova šuma divna, ali nije najdivnija na svijetu«, komentira Carmel.

Jestine joj se nasmiješi, ali dok prolazimo ispod znaka nešto me krene kopkati.

Pred oĉima mi se pojave slike, nepovezane, izmišljene slike mjesta koja nikad

nisam vidio, poput slika iz knjige.

»Znam ovo mjesto«, kaţem tiho, a baš u tom trenu Thomas pokaţe rukom i

kaţe: »Eno još jednog.«

Ovog puta na znaku piše:

Ne zaboravi na ljubav svoje obitelji.

»Ovo je nasumiĉna poruka«, kaţe Carmel.

»Nije uopće nasumiĉna ako znaš gdje se nalazimo«, kaţem, a sve troje me

napeto pogledaju. Ne znam gdje je Gideonu bila pamet kad nas je poslao ovamo.

Kad ga vidim u Redu, mislim da ću mu zavrnuti vratom. Duboko udahnem i

osluhnem; do ušiju mi ne dopre ništa. Ne ĉujem pjev ptica, ne ĉujem trĉkaranje

prugastih i obiĉnih vjeverica. Ĉak ni zvuk vjetra. Stabla su pregusta da bih

osjetio povjetarac. Moj nos to jedva osjeti iza mirisa ĉistog zraka pomiješanog s

mirisom ilovaĉe i truleţi vegetacije. Ovo je mjesto protkano smrću. To je mjesto

o kojem sam samo ĉuo od šarlatana poput Cvjetka Bristola, mjesto koje je samo

priĉa koja se šapuće oko vatre.

To je Šuma Suicida. Hodam kroz jebenu Šumu Suicida s dvije vještice i

noţem koji mrtvace privlaĉi poput prokletog svjetionika.

»Šuma Suicida?« protisne Thomas. »Kako to misliš, >šuma suicida<«?

Naravno, to potakne jednako zabrinut niz pitanja od Carmel pa ĉak i nekolicinu

od Jestine.

T

129

»Mislim to baš tako kako zvuĉi«, odgovorim, nesretno promatrajući

beskoristan znak koji uopće ne mijenja odluke ljudi. »Ovamo ljudi dolaze

umrijeti. Ili toĉnije, ovamo se ljudi dolaze ubiti. Dolaze odasvuda. Da se

predoziraju, da si prereţu ţile ili da se objese.«

»Grozno«, kaţe Carmel. Obgrli se pa se primakne Thomasu koji joj se

pribliţi, zelen poput mahovine. »Jesi li siguran?«

»Popriliĉno.«

»Pa to je uţasno. I samo su postavili ove bezvezne znakove? Trebali bi

imati... patrole... ili nekakvu pomoć.«

»Vjerojatno postoje patrole«, kaţe Jestine. »Ali uglavnom za sakupljanje

trupala, a ne za spreĉavanje samoubojstava.«

»Kako to misliš, vjerojatno?« pitam. »Nemoj mi reći da nisi znala u što

ulazimo. Ako sam ja ĉuo za ovo na drugom kraju svijeta, ti si sigurno ĉula za

šumu koja se nalazi na tvoj terenu.«

»Naravno da sam ĉula za nju«, kaţe. »Cure u školi su je spominjale. Nisam

nikada mislila da stvarno postoji. To je poput priĉe o dadilji kojoj zazvoni

telefon, a poziv dolazi iz same kuće. To je poput babaroge.«

Thomas odmahne glavom, ali nema razloga da joj ne vjerujem. Šuma

Suicida nije mjesto koje policija ţeli razglasiti. Samo bi se veći broj ljudi

dolazio ubiti.

»Ne ţelim prolaziti kroz nju«, izjavi Carmel. »Jednostavno... ne osjećam se

dobro. Moramo je obići.«

»Ne moţemo je obići«, kaţe Jestine. MeĊutim, sigurno postoji naĉin. Šuma

Suicida mora graniĉiti s neĉime. »Moramo proći kroz nju. Ako to ne uĉinimo,

mogli bismo se izgubiti, a imala si pravo kad si rekla da se šuma proteţe

kilometrima i da bismo mogli umrijeti. Ne ţelim postati još jedno truplo u

šumi.«

Taj izraz trgne Thomasa i Carmel pa prouĉe do i stabla oko sebe. Moj će

glas biti presudan. Ako kaţem da ćemo potraţiti drugi put, Jestine će poći s

nama. Moţda bih to trebao. Ali neću. Jer onaj duh u svratištu nije bio test koji

mi je Red pripremio. Ovo je. A još nisam podbacio.

»Drţite se na okupu«, kaţem, a nada nestane s Carmelinog lica. »Sigurno

nećemo naći ništa gore od nekoliko trupala. Samo budite pozorni.«

Promijenimo poredak tako da sam ja prvi, Jestine zadnja, a Thomas i

Carmel u sredini. Dok prolazimo kraj drugog znaka, ne mogu se oteti dojmu da

ulazimo u crnu rupu. Ali to je osjećaj na koji bih se vjerojatno trebao naviknuti.

ProĊe napetih deset minuta prije nego što nešto ugledamo. Carmel uzdahne, ali

to je samo kup razbacanih kostiju, grudni koš i veći dio ruke, a sve je obraslo

mahovinom.

130

»Sve je u redu«, šapne Thomas, a ja gledam kosti i provjeravam da se neće

poĉeti sastavljati.

»Nije«, šapne mu Carmel natrag. »Gore je. Ne znam zašto je gore, ali je.«

Ima pravo. Nestala je ljepota šume. Okruţuje nas samo jad i tišina. Ĉini se

nemogućim da bi netko htio ovdje provesti svoje zadnje trenutke i zapitam se

namami li ih šuma laţnim povjetarcem i suncem, nosi li masku mira, dok ĉitav

sustav korijena i visećih grana vreba ljude poput pauka.

»Brzo ćemo stići«, kaţe Jestine. »Mislim da još moramo preći samo

kilometar i pol. Samo nastavi prema sjeveroistoku.«

»Tako je«, kaţem i prekoraĉim srušeni balvan. »Još pola sata i napustit

ćemo šumu.« Krajiĉkom oka ugledam truplo, nešto svjeţije, koje još uvijek ima

odjeću i u jednom je komadu. Visi uz deblo. Vidim ga s boka pa gledam ravno

pred sebe dok istovremeno pazim hoće li se pomaknuti, hoće li slomljeni vrat

naglo trznuti u našem smjeru. Ništa. Samo proĊemo kraj trupla. To je samo

izgubljena duša.

Nastavljamo naprijed i trudimo se koraĉati tiho, iako cijelo vrijeme zapravo

ţelimo potrĉati. Šuma je prepuna tijela, neki su na kupovima, a neki su raštrkana

i nisu u komadu. Netko u odijelu i kravati naslonio se na balvan i još uvijek

tamo leţi, razjapljenih ĉeljusti s crnim rupama umjesto oĉiju. Ţelim primiti

Carmel za ruku. Trebamo se nekako meĊusobno povezati.

»Reci mi zbog ĉega ovo prolaziš«, pita Jestine straga. »Gideon mi je nešto

rekao i Thomas mi je rekao dio. Ali ispriĉaj mi opet. Zašto prolaziš ovu muku

zbog mrtve cure?«

»Ta mrtva cura nam je spasila ţivote«, kaţem.

»Ĉula sam to. To samo znaĉi da bi povremeno trebao za nju zapaliti

svijeću. Ne znaĉi da bi trebao prijeći ocean i proći kroz šumu mrtvaca samo

kako bi pronašao drugu stranu i povukao je natrag. Ona je to namjerno uĉinila,

zar ne?«

Osvrnem se. Trenutno ne vidim niti jedno truplo. »Ne poput ovih ovdje«,

kaţem. »Uĉinila je ono što je morala. I završila je negdje gdje ne pripada.«

»Gdje god da je, ona je za to odgovorna«, kaţe Jestine. »Svjestan si toga?

Znaš da se ne nalazi na mjestu koje ljudi zamišljaju kao raj ili pakao.

Jednostavno je izvan. Izvan svega. Nema pravila, logike ni zakona. Nema

vrijednosti, nema dobrog i zla. Ni ispravnog i pogrešnog.«

Ubrzam iako mi noge drhte. »Kako ti to znaš?« pitam, a ona se nasmije bez

daha.

»Ne znam. To su me nauĉili, tako su mi rekli.«

Preko ramena pogledam Thomasa, a on slegne ramenima.

»Svaki nauk ima svoju teoriju«, kaţe on. »Moţda svi imaju pravo. Moţda

nitko nema. Kako god, ja nisam filozof.«

131

»Što bi Morfran rekao?«

»Rekao bi da smo svi budale zbog toga što prolazimo Šumom Suicida.

Idemo li još uvijek u pravom smjeru?«

»Da«, kaţem, ali ĉim me pitao ja više nisam siguran. Svjetlost je ovdje

neobiĉna i ne mogu pratiti sunce. Osjećam se kao da hodam u ravnoj crti, ali ako

dovoljno daleko hodate moţete tako napraviti puni krug. A mi već dugo

hodamo.

»Znaĉi«, kaţe Jestine nakon nekoliko minuta napete tišine. »Svi ste bili

prijatelji s tom mrtvom curom?«

»Da«, kaţe Carmel. Glas joj je oštar. Ţeli da Jestine ušuti. Nije uvrijeĊena,

samo ţeli da svu pozornost usmjerimo na stabla i leševe. Za sada su to samo

leševi. Ral za ralom raspadajućih tijela. To je uznemirujuće, ali nije opasno.

»Moţda više od prijatelja?«

»Nešto te muĉi, Jestine?« pita Carmel.

»Ne«, odvrati Jestine. »Ne baš. Samo ne vidim smisla. Ĉak i ako preţivi taj

pothvat i ako je nekako uspije vratiti – nije da se ona i Cas mogu skrasiti i

zasnovati obitelj.«

»Moţemo li svi ušutjeti i proći kroz ovu šumu smrti?« obrecnem se, a

pogled drţim uperen ravno pred sebe. Zašto razgovaramo o tome kad ljudi vise s

grana kao da su prokleti ukrasi na jelki? Ĉini mi se vaţnije da se koncentriramo

na sadašnjost nego da rašĉlanjujemo teorije.

Jestine ne ušuti. Nastavi brbljati, ali ne obraća se meni. Tiho se obraća

Thomasu, ĉavrlja o Morfranu i magiji. Moţda ţeli dokazati da ne prima naredbe

od mene. Mislim da to zapravo radi kako bi prikrila nervozu. Zato što predugo

hodamo, a kraj nije na vidiku. Ipak, noge nam nastavljaju ići naprijed i svi

dijelimo misao kako smo sigurno pred ciljem. Moţda će se obistiniti ako to svi

dovoljno jako zaţelimo.

Sigurno smo prešli još osamsto metara kad Carmel konaĉno šapne: »Ne

idemo u pravom smjeru. Trebali smo već stići.«

Da to barem nije rekla. Paniĉni znoj izbije mi na ĉelu. Zadnjih pet minuta

razmišljam baš o tome. Predaleko smo otišli. Ili se Jestine prevarila kad nam je

rekla za udaljenost ili se Šuma Suicida rasteţe u dimenziji. Ţila mi pulsira na

vratu pa zakljuĉim da se radi o ovom drugom, da smo ušetali u šumu i da nas

ona sada ne ţeli pustiti. Na kraju krajeva, moţda nitko ne doĊe ovamo kako bi

se ubio. Moţda to uĉine kad ih šuma natjera da izgube razum.

»Stani«, kaţe Carmel i zgrabi me s leĊa za košulju. »Krećemo se u krug.«

»Ne krećemo se u krug«, kaţem. »Moţda smo izgubljeni, ali neke stvari

ipak znam. Hodam ravno, a koliko znam, obje noge su mi iste duţine.«

132

»Gledaj«, kaţe ona. Pruţi ruku preko mog ramena i pokaţe meĊu stabla. S

naše lijeve strane truplo visi uz deblo, visi na uţetu od najlona. Nosi platneni

prsluk i prljavu smeĊu majicu. Nedostaje mu jedno stopalo.

»To smo već vidjeli. Isti je. Sjećam ga se. Idemo u krug. Ne znam kako, ali

idemo.«

»Sranje.« Ima pravo. Ovog se i ja sjećam. Nemam pojma kako smo uspjeli

napraviti krug.

»To nije moguće«, kaţe Thomas. »Osjetili bismo da smo skrenuli tako

daleko.«

»Neću opet hodati ovuda.« Carmel odmahne glavom. Pogled joj je luĊaĉki,

vidim joj bjelooĉnice. »Moramo isprobati drugi put. Drugi smjer.«

»Samo jedan put vodi do Reda«, ubaci se Jestine, a Carmel se naglo okrene

prema njoj.

»Pa moţda ne idemo Redu!« Izda je glas. »Moţda to nije ni bila namjera.«

»Ne paniĉari«, to je jedino što mogu smisliti. Samo je to bitno. Ne

razumijem kako se proteţu ova stabla. Ne razumijem kako sam toliko skrenuo s

puta da sam završio na poĉetku. Samo znam da smo gotovi ako poĉnemo

paniĉariti. Prvi tko potrĉi bit će poput pucnja koji će osloboditi strah u ostalima i

svi ćemo potrĉati. Prije nego što se snaĊemo bit ćemo razdvojeni i izgubljeni.

»Sranje.«

»Što je?« pitam i pogledam Thomasa. On je raskolaĉio oĉi iza naoĉala.

Gleda preko mog ramena.

Okrenem se. Truplo je i dalje tamo, visi s drveta, donja ĉeljust mu je

ovješena, a koţa labava. Pregledam prizor i ne vidim nikakvo kretanje. Truplo

samo visi. Samo – trepnem – sad je veće. Ne, nije veće. Bliţe je.

»Pomaknuo se«, zacvili Carmel i zgrabi me za rukav. »Nije prije bio tamo.

Bio je tamo.« Pokaţe rukom. »Bio je dalje, sigurna sam.«

»Moţda nije«, kaţe Jestine. »Moţda te oĉi varaju.« Moţda. To je razumno

objašnjenje, objašnjenje zbog kojeg se ne poţelim popišati u gaće i vrišteći

pobjeći. MeĊutim, predugo smo u ovoj šumi. Stvarnost postaje uvinuta.

Nešto se pomakne iza nas, ĉujemo šuškanje lišća i lom granĉica.

Instinktivno se okrenemo; to je prvi zvuk u šumi otkako smo ušetali. Što god da

je, nije dovoljno blizu da ga vidimo. Nekoliko biljaka koje rastu uz veliki jasen

izgleda kao da se njišu, ali ne znam jesam li u pravu ili mi se to privida.

»Okreni se!«

Thomas to poviĉe, a meni se skalp stegne dok se vrtim. Tijelo se opet

pomaklo. Barem je tri stabla bliţe i sada visi okrenuto prema nama. Ĉini mi se

da nas mutne, raspadajuće oĉi promatraju s interesom. Iza nas opet zašušte

stabla, ali ne okrenem se. Znam što bi se dogodilo. Sljedeći put kad se opet

okrenem, te blijede oĉi bile bi samo nekoliko centimetara od mog lica.

133

»Napravite krug«, kaţem i trudim se da mi glas bude miran. Nemamo

mnogo vremena. Sada posvuda oko nas ĉujemo kretanje meĊu stablima koje ne

prestaje. Sva trupla kraj kojih smo prošli idu prema nama. Sigurno su nas cijelo

vrijeme vrebala i ne ţelim zamišljati kako su im se glave okretale za našim

leĊima dok smo prolazili.

»Drţite oĉi otvorenima«, kaţem im i osjetim pritisak njihovih ramena uz

moja. »Kretat ćemo se što brţe moţemo, ali budite oprezni. Nemojte posrnuti.«

S leĊa s lijeve strane osjetim kako se Carmel sagnula i ĉujem da je s tla podigla

debelu granu. »Dobra vijest je da nismo išli u krug. Tako da ćemo uskoro izbiti

van.«

»Jebeno dobra vijest«, odbrusi Carmel sarkastiĉno, a ja se usprkos svemu

nasmiješim. Ona se razbjesni svaki put kad je preplašena.

Krenemo i koraĉamo poput cjeline, isprva s oklijevanjem, a zatim brţe.

Opet ne tako brzo da bismo izgledali kao da se ţurimo. Ovi stvorovi bi više od

svega voljeli pojuriti za nama.

»Eno još jednog«, kaţe Thomas, ali ja ne miĉem pogled s blijedookog tipa.

»Sranje, još jedan.«

»Još dvojica s moje strane«, doda Jestine. »Sve se odvija prebrzo da bih ih

pratila. Samo se pojave, ugledam ih krajiĉkom oka.«

Kako se krećemo, konaĉno moram pogledati naprijed i maknuti pogled s

Mlijeĉnookog Johnnyja. Nadam se da ga netko drugi drţi na oku, ali kad

ugledam još tri trupla – dva vise u stablima ispred nas, a jedan odmara uz deblo

u daljini – znam da nemamo dovoljno pari oĉiju za sve njih.

»Ovo neće upaliti«, kaţe Jestine.

»Koliko smo daleko od ruba šume?« pita Carmel. »Moţemo li trĉati do

tamo?«

»Samo bi nas rješavali jednog po jednog. Ne ţelim im okrenuti leĊa«, kaţe

Thomas.

Na kraju ćemo im morati okrenuti leĊa. Pitanje je kako da to izvedemo. Da

pokušam noţem prokrĉiti put? Da to svi napravimo zajedno? Mrtvi trojac pred

nama zuri u mene crnim dupljama. Njihova bezizraţajna lica kao da me

izazivaju. Nikada nisam vidio tako ţeljna trupla, poput pasa koji ĉekaju da ih

pustite s uzice.

Carmel zavrišti, ĉujem oštar udarac kad zamahne štapom i kostur padne na

tlo kraj nas. Ona pojuri i krug se razbije. Opet ga raspali, udari štapom po

kraljeţnici i slomi je. Shvatim da smo pogriješili tek kad vidim truplo iza

Thomasa i osjetim šupljikav stisak mrtve ruke oko grla. Svi smo prestali paziti.

Svi smo se okrenuli.

Oslobodim se stiska prstiju koji mi pokušavaju slomiti dušnik jer ga

nasumice raspalim laktom i oborim. U djeliću sekunde izvuĉem athame, zarijem

134

ga u truplo iza sebe i zaĉujem zvuk raspadanja. Kad ga zarijem u kostur koji je

Carmel oborila, on se rastopi i utone u zemlju.

Dva sam riješio, ostalo ih je još dvadeset i petero. Pogledam prema

stablima i posvuda vidim trupla. Ĉini mi se da se ne miĉu, na prilaze nam, samo

postoje, a svaki put kad odvratim pogled, oni se stvore bliţe. Carmel cijelo

vrijeme stenje i reţi, zamahuje palicom prema svemu što joj se pribliţi. Ĉujem

Jestine i Thomasa, izgovaraju ĉarolije na dva jezika i nemam pojma što rade.

Gurnem noţ u crnu oĉnu duplju, a leš se rasprši u oblaku koji izgleda poput

zrnate zemlje.

»Previše ih je«, vikne Carmel. Nije izgledno da ćemo ih pobijediti.

»Bjeţite!« poviknem, ali Jestine i Thomas ne mrdaju. U ušima mi odzvanja

Thomasov glas. Dijalekt me podsjeti na Morfrana, na Obeah-vraĉa. To je ĉisti

voodoo. Tri metra od njega, napola truli leš nagnut preko niske grane najednom

se sruši. Sljedeće sekunde na tom mjestu ostane samo kup crva koji se migolje.

»Nije loše Thomase«, kaţem, a kad on pogleda preko ramena, pred njime

se stvori još jedno truplo, prebrzo da bi ga vidio. Zarije mu zube duboko u meso

vrata, a on zaurla.

Jestine reţi nešto na gelskom i povuĉe ruku preko prsa; truplo pusti

Thomasa i padne trzajući se.

»Bjeţite!« povikne ona, i ovog puta poslušamo, a noge nas ponesu kroz

palo lišće i raslinje. Trudim se trĉati pred njima i zarezujem sve što nam se naĊe

na putu. S moje lijeve strane Carmel utjelovljuje Princezu ratnicu i jednom

rukom priliĉno vješto barata batinom. Drugom rukom drţi Thomasa. Cijeli

gornji dio majice mu je krvav. Potrebna mu je pomoć. Ne moţe više trĉati. Ali

ugledamo svjetlo i kraj šume. Blizu smo izlaza.

»Cas! Pazi!«

Okrenem glavu kad me Jestine upozori pa mi se slutnja ostvari i ugledam

blijedookog nekoliko centimetara od lica prije nego što me obori.

Nisam oĉekivao njegovu teţinu. Kao da me pregazio valjak. Iako je jak,

ruke su mu gumene i meke, a nos preblizu mome vratu. Ĉujem kako škljoca

zubima prema mom uhu, a koţa oko uţeta na njegovom vratu je oteĉena i crna,

poput prenapuhane gume. Kad me oborio na tlo, prikliještio mi je athame pod

nezgodnim kutom. Ne mogu mu ga zariti u crijeva, moram se pomuĉiti da ga

odmaknem od svojih. Odgurnem mu glavu drugom rukom, on škljocne i zagrize

mi prste. Zubi prekriveni mahovinom zagrizu me do kosti pa mu instinktivno

stisnem vilicu. Proguram prste kroz nešto meko i zrnasto. Njegov truli jezik.

»Nastavite trĉati!« povikne Jestine pa zarije stopalo u grudni koš trupla. To

ga ne makne s mene, ali u toj sekundi uspijem okrenuti noţ. Kad opet padne na

mene, oštrica se zarije ispod njegove prsne kosti, a on se rasprši u

najsmrdljivijem oblaku koji sam ikada susreo.

135

»Jesi li dobro?« pita me Jestine. Kimnem dok me ona povlaĉi na noge, ali

nakon što sam osjetio njegov jezik i omirisao truli moĉvarni smrad, mislim da

bih mogao povratiti. Trĉimo i teturamo. Stabla se prorijede pa izbijemo na

zelenu livadu na kojoj je sunĉan dan, a Carmel kleĉi kraj srušenog Thomasa. S

druge strane ĉistine Gideon stoji s dvojicom muškaraca ispred dugaĉkog, crnog

automobila.

136

DVADESET I TREĆE POGLAVLJE

o je poput noćne more da padate iz kreveta. Isteturamo iz Šume Suicida

unezvijereni, krvavi i skoro na koljenima. Završimo na mekoj travi visokoj

deset centimetara, škiljeći na toplom suncu, a s visine nas promatraju mirna i

umirujuća lica.

Još uvijek u ruci drţim athame; pogledam prema stablima oĉekujući da će

red blijedih lica zuriti u nas poput zatvorenika u ćelijama. Ugledam samo stabla,

lišće i mahovinu. Ĉim smo napustili njihovo podruĉje, oni su se povukli, vratili

su se na mjesto na kojem su visjeli ili leţali na kupovima.

»Ĉini se da ste imali pravo, g Palemere«, kaţe netko. »Uspio je.« Pogledam

prema autu. Muškarac koji govori malo je niţi i mlaĊi od Gideona. Ne mogu

odrediti koliko je toĉno mlaĊi. Kosa mu je plava i prošarana sijedima pa zbog

zalizane frizure izgleda sijedo. Nosi crnu košulju i tamne hlaĉe. Barem nije u

smeĊoj halji i ne klatari kadionicom.

»Ne brinite se«, kaţe prilazeći nam. »Neće doći na livadu.«

Njegov nonšalantni ton me iritira, a Carmel me zgrabi za ruku baš kad se

spremam tom klaunu reći kamo si moţe zabiti svoju livadu.

»On još uvijek krvari«, kaţe. Pogledam Thomasa. Diše normalno, ali krv

polako teĉe kroz Carmeline prste pritisnute na ranu – ne prska kao kad je u

pitanju arterija. Smatram kako ga je najviše iscrpila ona jaka kletva koju je izveo

u šumi te da je ugriz leša manji problem, ali nisam lud da to sada kaţem Carmel.

Izgleda kao da će poĉeti rigati vatru.

Muškarac kraj nas poloţi ruke na oba Jestinina ramena i toplo je pogleda.

»Bila si dobra«, kaţe, a ona na tren pogne glavu. »Nemaš niti jedne ogrebotine.«

»On treba doktora«, prosikćem, a kad g. Šupak ne reagira, Jestine to

ponovi.

»Još uvijek krvari. Je li doktor Clements ovdje?«

»Je«, kaţe on, ali ne izgleda kao da mu se ţuri. Kad se osmjehne, podsjeti

me na pokret zmije prije nego što proguta miša. »Ne brinite se. Imanje nije

daleko. Pobrinut ćemo se za vašeg prijatelja vješca. I za tebe.« Pogleda moju

ranu na prstima i kunem se mu uglovi usana zatrzaju.

»Zovem se Colin Burke.« Ima obraza pruţiti mi ruku. Carmel je odgurne i

zamrlja mu dlan krvlju.

»Ne zanima me tvoje ime«, prosikće. »I ne zanima me tko si. Ako mu ne

pruţite pomoć, spalit ću vam to vaše imanje.« Bravo Carmel. Burke ne izgleda

T

137

uznemireno, ali Gideon se konaĉno oglasi i kaţe da mu preda Thomasa.

Pomogne mu ustati i vodi ga do auta, a cijelo vrijeme izbjegava moj pogled.

»Stavi nešto preko sjedala«, kaţe Burke, a meni toliko nedostaje da ga

raspalim. Ali Thomas treba pomoć pa šutim i odem prema autu.

Voţnja traje kratko, krećemo se cestom koja je dijelom poploĉena, a dijelom

zemljana i kroz šumu prelazimo na drugi kraj livade, ali ne bi se moglo reći da

se vozaĉ ţuri. Nije se nikome obratio i mislio bih da je on samo vozaĉ, ali imam

osjećaj da ovdje nitko nije »samo« nešto. Pogledam Jestine. Izvukla je komad

tkanine iz ruksaka da je Carmel pritisne na Thomasov vrat. Namrštena je i

zabrinuta.

Uspnemo se na brdašce pa poĉnemo usporavati. Red se nalazi skriven u

maloj zelenoj dolini. Podsjeti me na Aspen ili neko drugo ekskluzivno

odmaralište za bogatune: ugledam samo nekoliko crvenih drvenih zgrada sa

solarnim ćelijama, a zidovi kao da su cijeli od zatamnjenog stakla. Imanje

sigurno vrijedi nekoliko milijuna dolara, ali opet je manje upadljivo od sive

kamene utvrde ili manastira. Thomas sigurno osjeti moje ĉuĊenje jer se podigne

iz Carmelinog krila kako bi pogledao kroz prozor. Krvarenje je najvećim

dijelom stalo. Bit će dobro, dokle god ne dobije infekciju zbog ugriza

mrtvaĉevih sjekutića.

»Dobrodošli«, kaţe neki tip koji otvori automobilska vrata kad se

zaustavimo ispred glavne zgrade. Mlad je i dotjeran, nosi crno odijelo i izgleda

kao da je izašao iz ĉasopisa GQ. Izgleda kao da je vozaĉev brat blizanac. To je

pomalo uznemiravajuće, kao da su roboti. Kladim se da i kuhar nalikuje na njih.

»Roberte, molim te da pozoveš doktora Clementsa«, kaţe Burke. »Reci mu

da mora zašiti ranu.« Robert krene prema vratima, a Burke se okrene prema

meni. »MlaĊi ĉlanovi«, objasni. »Uĉe o Redu kroz promatranje i sluţbu.«

»Ima smisla«, kaţem i slegnem ramenima. To je ujedno posve jezivo, ali

mislim da on to zna.

Razgledavam i osjećam se kao da me netko zalio hladnom vodom. Ne

znam što sam oĉekivao, ali ovo nisam. Mislio sam... Valjda sam mislio da će

ovdje biti još ljudi poput Gideona. Starih ljudi u udobnim vestama, koji će se

glasno okupiti oko mene kao da sam im unuk.

MeĊutim, doĉekao me Burke, a obostrana i trenutna antipatija teĉe izmeĊu

nas poput struje. Gideon me, pak, još uvijek odbija pogledati. Srami se, a i treba

se sramiti. Izašli smo u komadu, ali moglo je biti drugaĉije.

»Ah, doktore Clements.« Evo, to sam oĉekivao. Sijedog muškarca s

bradom, vestom boje crnog vina i kaki hlaĉama. PriĊe ravno Thomasu i njeţno

makne krvavu tkaninu pa otkrije neravnu ranu u obliku polumjeseca. Osjetim

muĉninu kad pred oĉima ugledam slike Willa, Chasea i mog tate. Proklete rane

od ugriza.

138

»Treba je isprati i zašiti«, kaţe. »Trebalo bi dobro zacijeliti kada stavim

biljni oblog, jedva da će mu ostati oţiljak.« Vrati platno na ranu pa ga Thomas

pritisne. »Doktor Marvin Clements«, kaţe i rukuje se s njime. Prilikom

rukovanja sa mnom, okrene mi dlan i prouĉi prste. »I ovo bih mogao zašiti.«

»U redu je«, kaţem.

»Barem to isperi«, kaţe. »Upalit će se.« Okrene se i primi Thomasa pod

ruku pa ga povede u kuću. Krenem za njima, a Carmel mi je za petama. Jestine

ostane s Burkeom, što me ne iznenadi.

Doktor pregleda Thomasa, meni ruku izribaju jodom pa nas odvedu u sobe koje

okruţuju zajedniĉke prostorije. Nervozno se istuširam i premotam ruku. Ne

vjerujem nikome i niĉemu na ovom mjestu i nervozan sam zbog toga što sam

Thomasa i Carmel ostavio same na dvadeset minuta.

Soba u koju su me smjestili je prostrana, ima mali kamin i veliki krevet sa

skupim prekrivaĉima. Podsjeća me na lovaĉku kolibu koju sam jednom vidio na

filmu. Nedostaju samo preparirane glave na zidovima.

»Kad bi ovo mjesto imalo preparirane glave, one bi bile ljudske«, dobaci

Thomas. On i Carmel drţe se za ruke.

»Slaţem se.« Nacerim se. Na zidovima su prozori, a na oblom svodu su

krovni prozori. Sigurno milijun prozora prekriva cijelo zdanje, ali usprkos tome

nemam dojam da je prostor otvoren ili osvijetljen. Osjećam se samo kao da me

netko promatra.

Gideon pokuca na otvorena vrata, Thomas se prebrzo okrene pa se trzne i

pritisne zavoj na vratu.

»Ţao mi je, momĉe«, kaţe Gideon i potapša ga po ramenu. »Doktor

Clements sprema izvrstan oblog od bunike. Bol će se povući kroz sat vremena.«

Kimne Carmel ĉekajući da ih netko upozna.

»Gideon, Carmel – Carmel, Gideon«, kaţem.

»Znaĉi, vi ste Gideon«, kaţe ona strogo ga pogledavši. »Je li bilo

prekomplicirano uzeti auto i doĉekati nas kod skele u Loch kako već?« ZgaĊeno

se okrene ne ĉekajući odgovor.

»Ne mogu vjerovati da si nas ondje poslao«, kaţem, a on mi mirno uzvrati

pogled. Ozbiljan je, moţda osjeća ţaljenje, ali više se ne srami – ako se ikada

sramio.

»Upozorio sam te«, odvrati. »Odluĉi se, Theseuse. Ili si dijete ili nisi.«

Mrzim što ima pravo.

»Nisam nikada htio da doĊete ovamo. Htio sam ispuniti obećanje koje sam

dao tvojim roditeljima, htio sam te zaštititi od opasnosti. Ali ti si na svog oca.

Stalno se izlaţeš opasnosti. Kao da se ţeliš uništiti.«

139

Glas mu je njeţan, gotovo sentimentalan. I ima pravo. Ovo je bila moja

odluka. Sve je bila moja odluka, pa i to kad sam s ĉetrnaest godina primio

athame u ruke.

»Colin te ţeli vidjeti«, kaţe i spusti ruku na Thomasovo rame da naglasi

kako moram poći sam. Vjerojatno bi drugu ruku poloţio na Carmelino rame da

se ne boji da će mu je ona odgristi. U svakom sluĉaju, neće ih ostaviti same. Pa

se valjda za sada nemam ĉega bojati.

Neka ţena povede me kroz hodnike i uz stubište do mjesta gdje me Burke ĉeka.

To je prva ţena koju sam vidio ovdje, i osjećam olakšanje što ima i ţena, iako je

ova pomalo jeziva. Ima pedesetak godina i elegantni bob pepeljasto-plave kose.

Kad smo se susreli ispred sobe koju su mi dodijelili, nasmiješila mi se i kimnula

uvjeţbanim hladnim, ali pristojnim pokretom nadzornice imanja. Prolazimo kraj

prostorija s otvorenim francuskim vratima, a u svakoj prostoriji gori kamin. U

jednoj sobi meni slijeva skupina ljudi sjedi u krugu. Prolazimo, a svi okrenu

glave i pogledaju nas. Svi. Zajedno i u isto vrijeme.

»Što oni rade?« pitam.

»Mole se.« Nasmiješi se. Ţelim pitati ĉemu se mole, ali bojim se da bi

odgovor mogao biti athameu. Ne mogu zamisliti da su Jestine odgojili ovi ljudi.

Svi su jezivi. Ĉak je i doktor Clements, nakon što mi je isprao ranu i zamotao

ruku, promatrao moju krv kao da je Sveti gral. Vjerojatno će spaliti te zavoje u

ţeravniku s kaduljom.

»Stigli smo«, kaţe moja pratnja. Ostane stajati kraj vrata iako joj

gestikuliram da moţe otići. Frikovi.

UĊem u prostoriju u kojoj Colin Burke stoji kraj još jednog kamina.

Pritisnuo je vrhove prstiju u onoj najneiskrenijoj gesti na svijetu, a plamen titra

crveno-naranĉastim sjajem po njegovim jagodicama. Istog trena pomislim na

Fausta.

»Znaĉi ti si Theseus Lowood«, kaţe i nasmiješi se.

»Znaĉi ti si Colin Burke«, kaţem pa slegnem ramenima. »Zapravo ja za

tebe nisam nikada ĉuo.«

»Pa«, kaţe i udalji se od kamina kako bi stao uz koţnu fotelju s visokim

naslonom. »Neki ljudi bolje ĉuvaju svoje tajne od drugih.«

Aha. Znaĉi tako će biti.

Zamišljeno podignem palac i kaţiprst do brade. »Ĉuo sam već to ime.

Burke. On je bio engleski serijski ubojica, nije li?« Okrenem dlan prema njemu.

»Jeste li u rodu?«

Lagano se osmjehnuo, ali zapravo škrguće zubima. Dobro. MeĊutim,

istovremeno pomislim kako ne ţelim ovog ĉovjeka pretvoriti u neprijatelja.

Došao sam po njegovu pomoć. S druge strane, istovremeno pomislim kako ne

140

postoji ništa što bih mogao uĉiniti da ga pretvorim u većeg neprijatelja nego što

mi već je.

Burke raširi ruke i nasmiješi se. Gesta je zabrinjavajuće šarmantna. Topla

je i djeluje gotovo pa iskreno.

»Jako nam je drago što si ovdje. Theseuse Cassio Lowoode«, kaţe. »Dugo

smo se vremena nadali tvom povratku.« Opet se nasmiješi, još toplije. »Ratnik

se vratio kući.«

Sve to neiskreno laskanje. To me neće natjerati da zaboravim da je šupak.

MeĊutim, priznajem da je karizmatiĉan šupak.

»Drago vam je?« pitam. »Tada zasigurno ne znate zbog ĉega sam došao.«

Burke spusti pogled, kao sa ţaljenjem, pa podigne pogled oĉiju sivih poput

kose. »Tvoj put je bio naporan. Moţemo kasnije razgovarati o tome. Moţda uz

veĉeru. Organizirao sam veĉeru dobrodošlice kako bi te ostali ĉlanovi imali

prilike upoznati. Svi su znatiţeljni.«

»Slušaj«, kaţem. »To je stvarno ljubazno, ali nemam vremena...«

»Znam zbog ĉega si došao«, kaţe oštro. »Primi moj savjet. DoĊi na veĉeru.

Ostali te ţele nagovoriti da ne srljaš u smrt.«

Na vrhu jezika mi je hrpa pametnih replika, ali sve ih potisnem.

»Neka bude po tvome«, nasmiješim se. »Ipak si ti domaćin.«

Koraĉam s Thomasom, Carmel i Gideonom prema blagovaonici i promatram

zidove. Stvarno imaju preparirane glave: kanadski jelen, medvjed, neka vrsta

koze. To me sve podsjeti na Gideonovu šalu koju je izrekao kod sebe, o oĉima

koje se pomiĉu iza slika u mojoj kući.

»Zašto ovo radimo?« pita Carmel promatrajući glavu kozoroga. »Ne

vjerujem ovom mjestu. Mislim da ću postati vegan zbog svih ovih zaklanih

ţivotinja.«

Gideon se nasmiješi kad ĉuje njezine rijeĉi. »Radimo to kako bi Colin

mogao odigrati ulogu razumnog voĊe. Ţeli te ubiti, Theseuse.« Trznem se zbog

njegovog usputnog tona. »Ţeli te ubiti i uzeti athame za Jestine. Rastaliti ga i

iskovati njezinom krvlju. Smatra ga će ga tako proĉistiti.«

»Ne bismo li u tom sluĉaju trebali pobjeći?« pita Carmel. »Zašto ga onda

ţeli nahraniti?«

»Nema suglasnost svih ĉlanova Reda. Neki poštuju tradiciju, što ukljuĉuje

rodoslovlje originalnog ratnika. Oni će biti na tvojoj strani ako se zakuneš da ćeš

poštivati drevne tradicije.«

»A ako neću?«

Gideon ne odgovori. Stigli smo do blagovaonice, koja zapravo nije veća od

ostalih prostorija. Naravno, u njoj se nalazi kamin, a s visokog stropa visi

svijećnjak i reflektira ţuti plamen. Barem dvanaestak osoba sjedi za stolom, a

141

posluţuje ih još identiĉnih robota. Ne vidim Jestine. Vjerojatno je skrivena

negdje s ĉuvarem, kao da je blago. UĊemo, a svi ustanu. Burke je meĊu njima i

izgleda kao da se nalazi na ĉelu stola, iako je stol okrugao.

Meni najbliţi muškarac pruţi ruku i nasmiješi se. Rukujem se s njime, a on

mi se predstavi kao Ian Hindley. Ima rijetku smeĊu kosu i brkove. Osmjeh mu

izgleda iskreno i pitam se je li on jedan od mojih simpatizera. Nastavim

koraĉati, rukovati se i slušati imena. Ne mogu odrediti koji od njih me odmah

ţele ubiti, a koji će to htjeti tek kasnije.

Posjednu me kraj Burkea, a hrana stigne gotovo istog trena. Medaljoni u

nekakvom umaku od kupina. Svi krenu ĉavrljati sa mnom. Netko me ĉak pita

kako je u školi. Mislio sam da ću biti previše napet za hranu, ali kad spustim

pogled vidim da mi je tanjur prazan.

Razgovor je tako ugodan da ne primijetim odmah kad tema skrene prema

tradiciji. Tema polako i neprimjetno proĊe kraj mojih ušiju. Njihove rijeĉi o

moralu i athameu, o razlogu iza njegova stvaranja vibriraju kroz mene poput

zujanja pĉela. Sve je tako zanimljivo. To je nova perspektiva. Zvuĉi razumno.

Ako se sloţim, oni će biti uz mene. Ako se sloţim, Anna ostaje u paklu.

Preletim pogledom oko stola, preko njihovih nasmijanih lica, njihovoj

sablasno sliĉnoj odjeći. Gideon ljubazno razgovara s njima. Kao i Thomas, pa

ĉak i Carmel, a pogledi su im lagano staklasti. Meni zdesna sjedi Burke, a

njegov teţak pogled ne napušta moj profil.

»Misle da su me dobili«, kaţem i okrenem se prema njemu. »Ali ti znaš

pravu istinu, zar ne?«

Istog trena za stolom zavlada muk. Kao da zapravo uopće nisu meĊusobno

razgovarali.

Burke uvjerljivo odglumi da se osvrće oko sebe sa ţaljenjem.

»Nadao sam se da nećeš poĉiniti ovu pogrešku ako upoznaš Red i našu

svrhu«, kaţe.

»Nemoj to napraviti«, kaţe ţenski glas, a kad pogledam preko stola

ugledam pepeljastoplavu ţenu koja me ranije otpratila i ĉije ime sada znam:

Mary Ann Cotton.

»Nemoj obešĉastiti sebe i Biodag Dubh.« Oh, Mary Ann. I ja i Bidak Du

smo dobro.

»Lijep vam je ovaj vaš kult, Burke«, kaţem.

»Mi smo sveti Red«, ispravi me on.

»Ne. Vi ste kult. Elegantno odjeveni, uštogljeni britanski kult, ali svejedno

ste kult.« Okrenem se ostalima i izvadim athame iz dţepa i iz korica da vide

kako mu se plamen reflektira s oštrice. »Ovo je moje«, kaţem glasno da

nadglasam njihove jezive uzdahe. »Prije toga pripadalo je mom ocu i njegovom

ocu prije njega. Ţelite ga natrag? Ja ţelim vrata prema drugoj strani kako bih

oslobodio nekoga tko ne pripada ondje.«

142

Uslijedi takva tišina da ĉujem kad Gideon i Thomas pogurnu naoĉale na

nosu. Zatim Burke kaţe: »Ne moţemo samo uzeti athame natrag«, a kad se

doktor Clements usprotivi i spomene moju lozu, on podigne ruku i ušutka ga.

»Biodag Dubh zauvijek će sluţiti krv. Sve dok se ta loza ne zatre.«

Krajiĉkom oka vidim da je Carmel zgrabila naslon stolice, ona je uvijek

spremna na napad.

»To nije ispravan naĉin«, kaţe Gideon. »Ne moţeš samo ubiti ratnika.«

»Nemate pravo glasa, g. Palmere«, kaţe ĉlan kratke crne kose. On je

najmlaĊi i vjerojatno najnoviji ĉlan. »Desetljećima ne pripadate Redu.«

»Bilo kako bilo«, nastavi Gideon. »Rodoslovlje postoji tisućama godina. A

vi ćete ga prekinuti samo zato što Colin tako kaţe?«

Njegove rijeĉi djeluju na sve prisutne koji se poĉnu pogledavati, a Thomas,

Carmel i ja skupa s njima.

»Ima pravo«, kaţe doktor Clements. »Naša volja nije bitna.«

»Što onda predlaţeš?« pita Burke. »Da otvorimo vrata i dopustimo mrtvoj

ubojici da se vrati u naš svijet? Misliš da je to u skladu s voljom athamea?«

»Neka athame odabere«, kaţe Clements naglo, kao da je doţivio

nadahnuće. Pogleda ostale za stolom. »Otvorite vrata i pustite Jestine s njime.

Neka oboje odu. Ratnik koji se vrati, dostojni je nositelj Biodaga Dubha.«

»A što ako se niti jedno ne vrati?« pita netko. »Tada ćemo izgubiti

athame!«

»Što ako vrati mrtvu djevojku?« pita netko drugi. »Ona ne moţe ostati

ovdje. To se ne smije dopustiti.«

Thomas, Carmel i ja se pogledamo. Otpor pruţaju Burkeovi najtvrdokorniji

pristaše, ali ostatak stola se slaţe s doktorom Clementsom. Burke izgleda kao da

bi radije ţvakao staklo, ali sljedeće sekunde se nasmiješi toplim i pomalo

posramljenim smiješkom ĉovjeka kojeg je netko ispravio.

»Onda će tako biti«, kaţe. »Ako je Theseus Cassio spreman platiti cijenu.«

Evo ga.

»Koliko će me to stajati?«

»Stajati?« Nasmiješi se. »Mnogo. Ali to ćemo riješiti malo kasnije.«

Nevjerojatno, ali zatraţi da nam donesu kavu. »Kad je athame stvoren, njegovi

su tvorci znali otvoriti vrata druge strane. Ta je ĉarolija već stoljećima

izgubljena. Desecima stoljeća. Sada jedini naĉin da se vrata otvore poĉiva u

tvojoj ruci.«

Spustim pogled na oštricu.

»Vrata se mogu otvoriti samo preko Biodaga Dubha. Vidiš, ĉitavo si

vrijeme imao kljuĉ. Samo nisi znao otkljuĉati bravu.«

Umara me to što ljudi govore o noţu kao da to nije noţ. Kao da je prolaz,

kljuĉ ili par cipelica od rubina.

143

»Samo mi recite koja je cijena«, kaţem.

»Cijena«, kaţe i nasmiješi se. »Cijena je krv koja te odrţava na ţivotu koja

curi iz tvojih crijeva.«

Negdje kraj mene Thomas i Carmel poviĉu. Burke izgleda ţalosno, ali ne

povjerujem toj njegovoj glumi.

»Ako inzistiraš«, kaţe. »Moţemo ritual izvesti sutra naveĉer.«

144

DVADESET I ĈETVRTO POGLAVLJE

rv koja me odrţava na ţivotu koja curi iz mojih crijeva. Samo to? To sam

trebao reći. Nisam trebao dopustiti da vide moj drhtaj. Nisam trebao

stegnuti ĉeljust. Ne ţelim im pruţiti to zadovoljstvo, znanje da se bojim i da

neću odustati. Zato što neću. Iako Thomas i Carmel raskolaĉuju oĉi prema meni.

»Dajte«, kaţem. »Od poĉetka sam znao da bi moglo tako završiti. Da ću

morati balansirati izmeĊu ţivota i smrti kako bih je spasio. To smo svi znali.«

»Drugaĉije je kad je to samo mogućnost«, kaţe Carmel.

»Još uvijek je samo mogućnost. Imaj vjere.« Usta su mi suha. Koga ja to

pokušavam uvjeriti? Sutra će me praktiĉki zaklati kako bi otvorili vrata. Pakla.

A kad ih moja krv otvori, gurnut će unutra Jestine i mene.

»Imaj vjere«, ponovi Carmel i trkne Thomasa da nešto kaţe, ali on neće.

On me podrţava. Do kraja.

»Ovo moţda i nije najbolja ideja«, šapne on.

»Thomase.«

»Gle, nisam ti rekao sve što mi je djed rekao«, kaţe. »Ne podrţavaju te. Svi

njegovi prijatelji, vuduisti ti ne ĉuvaju leĊa.« Pogleda Carmel. »Ĉuvaju naša.«

Neki zgaĊeni, razoĉarani zvuk izaĊe mi iz nosa i grla, ali ne odraţava moje

stvarne osjećaje. Nisam iznenaĊen. Od poĉetka su mi jasno dali na znanje što

misle o vraćanju Anne.

»Smatraju kako to nije u njihovoj nadleţnosti«, nastavi Thomas. »To je

stvar Reda.«

»Ne moraš mi objašnjavati«, kaţem. Uostalom, to je samo isprika. Nitko

osim nas ne ţeli vratiti Annu. Kad je izvuĉem iz pakla, uvući ću je u sobu punu

ljudi koji je ţele vratiti natrag. U mislima je vidim kako se stvara u sobi u

mraĉnom oblaku i kako podiţe Colina Burkea za ovratnik.

»Moţemo pronaći drugi naĉin da pomognemo Anni«, kaţe Carmel. »Ne

tjeraj me da ti nazovem mamu.«

Napola se osmjehnem. Moju mamu. Prije nego što sam krenuo u London,

morao sam joj obećati kako neću zaboraviti da sam joj sin. I nisam. Ja sam sin

kojeg je odgojila da se bori i da ispravno postupi. Anna je zarobljena na mjestu

gdje je Obeah-vraĉ muĉi. Moram reagirati.

»Moţete li potraţiti Gideona?« pitam ih. »Ţelim da... hoćete li uĉiniti nešto

za mene?«

Na licima im vidim kako se nadaju da ću se predomisliti, ali kimnu.

K

145

»Ţelim da prisustvujete ritualu. Ţelim da budete dio rituala.« Netko tko je

na mojoj strani. Moţda samo kao svjedok.

Krenu niz hodnik, a Carmel mi prvo još jednom kaţe da razmislim, da

imam izbora. Ali to nije stvarni izbor. Oni odu, a ja krenem koraĉati ovim

ljetnim kampom prenatrpanim kaminima, koji sluţi za pranje mozga druida.

Skrenem prema dugaĉkom, crvenom hodniku kad zaĉujem Jestinin glas.

»Hej, Cas, ĉekaj.« Dotrĉi do mene. Lice joj je mirno i ozbiljno. Izgleda

posve drugaĉije bez svog samopouzdanog podsmjeha. »Ĉula sam što si rekao«,

kaţe ona blago rumenog lica. »Što si odluĉio.«

»Što su oni odluĉili«, ispravim je. Pogleda me mirno, strpljivo, ali ne znam

zašto. Sutra naveĉer ona i ja ćemo nestati s ovog svijeta, prijeći na drugu stranu,

a samo bi se jedno od nas trebalo vratiti. »Znaš što to znaĉi?«

»Ne mislim da znaĉi ono što ti misliš da znaĉi«, odvrati ona.

»Isuse«, prasnem i okrenem se od nje. »Nemam vremena za zagonetke. A

nemaš ni ti.«

»Ne moţeš se ljutiti na mene«, kaţe ona. Drţi korak sa mnom, a na lice joj

se vrati poznati podsmjeh. »Prije manje od ĉetiri sata spasila sam ţivot tvoj

najboljeg prijatelja. Da nije bilo mene, mrtvac bi mu proţvakao arteriju u djeliću

sekunde.«

»Thomas mi je rekao da ti ne smijem vjerovati. Ali nisam mislio da si

netko tko bi me trebao zabrinjavati. I dalje ne mislim.« Ona se nakostriješi na te

rijeĉi, što sam i oĉekivao. Iako zna da je to laţ.

»Ovo nije bio moj izbor, dobro? Barem bi ti trebao poznavati taj osjećaj.«

Hoda i meškolji se. Iako zvuĉi opako, sigurno je prestravljena. Kosa joj visi

niz ramena u vlaţnim, valovitim uvojcima. Sigurno se tuširala. Kad je mokra,

kosa joj je tamne boje zlata. Crveno se uklopi i sakrije u masi.

»Prestani me tako gledati«, prasne. »Kao da ću te sutra pokušati ubiti.«

»Nećeš?« pitam. »Mislio sam da je to poanta svega.«

Stisne oĉi. »Osjećaš li nervozu zbog toga? Kad razmišljaš tko bi od nas

dvoje pobijedio?« Odluĉno je stisnula vilicu i na trenutak pomislim kako gledam

stvarno ludu osobu. Ali kad odmahne glavom, frustrirano me pogleda pa me

podsjeti na Carmel. »Je li ti ikada palo na pamet da moţda imam plan?«

»Nisam nikada pomislio da nemaš«, odgovorim. Ali to što ona zove

planom, ja zovem programom. »Jesi li kada pomislila da je ovo samo mrvicu

nefer? Budući da ću ja biti polumrtav zbog rane?«

»Ha«, naruga se. »Misliš da si jedini? Svatko svojom krvi plaća kartu.«

Stanem.

»Isuse, Jestine. Odbij to.«

Ona se nasmiješi i slegne ramenima, kao da je svakog drugog ĉetvrtka

kolju poput svinje. »Ako ti ideš, idem i ja.«

146

Stojimo u tišini. Plan im je da se jedno od nas vrati s athameom. Što ako ga

niti jedno od nas ne vrati? Dio mene zapita se mogu li ga ondje zauvijek izgubiti

pa da oni ostanu bez njega; bez naĉina da otvore vrata i bez svrhe. Moţda bi

tada samo nestali i pustili Jestine da ţivi svoj ţivot. Ĉak i dok se to pitam, drugi

dio mene sikće kako je athame moj, u ušima mi pjeva o krvnoj vezi – i ako red

kontrolira Jestine, athame kontrolira mene.

Bez rijeĉi se zajedno uputimo dugaĉkim hodnikom. Ovdje se osjećam

zatvoreno i razdraţeno i poţelim razvaliti zatvorena vrata i prekinuti neki

molitveni krug, ţonglirati s athameom i svijećama, samo da vidim njihova

uţasnuta lica i ĉujem njihove povike: »SvetogrĊe!«

»Ovo će zvuĉati ĉudno«, kaţe Jestine. »Ali mogu li se veĉeras druţiti s

vama? Neću spavati i« – brze se osvrne – »trenutno se jeţim od ovog mjesta.«

Kad ušetam s Jestine, Thomas i Carmel su iznenaĊeni, ali nisu neuljudni.

Vjerojatno su oboje još zahvalni što Thomasu nije prerezana arterija. Gideon je s

njima u boravku, sjedi u fotelji s visokim naslonom. Zurio je u vatru prije nego

što smo ušli i ĉini se da nije svjestan naše prisutnosti. Svjetlost vatre uranja u sve

nabore na njegovu licu. Prvi put otkako sam došao, on pokazuje svoje godine.

»Jeste li razgovarali s Redom o tome da sudjelujete u ritualu?« pitam.

»Jesmo«, odgovori Carmel. »Pobrinut će se da budemo spremni. Ali ne

znam kakve će koristi biti od toga. Trebam pojaĉane lekcije iz vještiĉarstva.«

»Vještica ili ne, imaš krv«, javi se Gideon. »A kada Red sutra pripremi

vrata, trebat će im tako jaka ĉarolija, kakvu nitko nije pokušao u zadnjih pedeset

godina. Svi ćemo morati platiti, ne samo Theseus i Jestine.«

»Ideš«, kaţe Thomas nekako ošamućeno. »Izgleda da nisam raĉunao na to.

Mislio sam da ćemo je samo povući k nama. Da ćeš ti ostati ovdje. Da ćemo mi

biti uz tebe.«

Nasmiješim se. »Briši tu krivnju s lica. Malo prije te truplo pokušalo

pojesti. Uĉinio si dovoljno.« Moje rijeĉi ne djeluju, vidim mu to u oĉima. Još

uvijek pokušava nešto smisliti.

Svi me pogledaju. U oĉima im vidim strah, ali ne i uţasnutost. I nisu

suzdrţani. Dio mene poţeli ih raspaliti po glavama, nazvati ih budalama i

ovisnicima o adrenalinu. Ali ne radi se o tome. Nitko od njih ne bi bio ovdje da

nije bilo mene i ne znam je li ispravno ili nije. Znam samo da sam zahvalan.

Nestvarna mi je pomisao da bih samo godinu dana ranije sada vjerojatno bio

sam.

Gideon je rekao kako bi bilo pametno malo se naspavati, ali nismo ga poslušali.

Ĉak ni on nije poslušao svoj savjet. Veći dio noći proveo je s nama, zavaljen u

fotelju, u nemirnom polusnu, budeći se svaki put kad bi vatra preglasno

zapucketala. Mi smo polegli gdje smo našli mjesto u sobi: na sofu, u fotelju.

147

Noć je pretekla tiho, svi smo utonuli u vlastite misli. Mislim da sam zaspao na

nekoliko sati oko tri ili ĉetiri ujutro. Kad sam se probudio, pomislio sam da je

prošao samo tren, ali vatra se ugasila, a maglovita svjetlost je dopirala kroz

krovne prozore.

»Trebali bismo nešto pojesti«, predloţi Jestine. »Kasnije ću biti

prenervozna, a ne ţelim da me kolju na prazan ţeludac.« Protegne se, a vrat joj

glasno zapucketa. »Ova fotelja nije udobna. I, idemo li pronaći kuhinju?«

»Ovako rano u njoj neće biti kuhara«, kaţe Gideon.

»Kuhar?« usklikne Carmel. »Boli me Ċon za kuhara. Pronaći ću najskuplju

hranu u toj kuhinji, pojesti jedan zalogaj i ostatak baciti na pod. Onda ću im

porazbijati tanjure.«

»Carmel«, zapoĉne Thomas. Stane kad ga ona pogleda i znam da joj ĉita

misli. »Barem nemoj bacati hranu«, promrmlja na kraju i nasmiješi se.

»OtiĊite vas troje«, kaţe Gideon i primi me pod ruku. »Mi ćemo doći za

vama.«

Kimnu i krenu prema vratima. Kad skrenu na hodnik, ĉujem kako Carmel

ispod glasa govori o tome koliko mrzi ovo mjesto i kako se nada da bi Anna

mogla ovdje prouzroĉiti eksploziju, kao što je uĉinila s viktorijanskom kućom.

Nasmiješim se. Gideon proĉisti grlo.

»Što je?« pitam.

»Sve ono što ti Colin nije ispriĉao. Stvari koje moţda nisi razmotrio.«

Slegne ramenima. »Moţda su to samo beskorisne slutnje jednog starca.«

»Tata je uvijek vjerovao tvojim slutnjama«, kaţem. »Uvijek si mu

pomagao.«

»Sve dok to nisam uspio«, kaţe on. Valjda me ne bi trebalo ĉuditi što on to

još uvijek nije prebolio, iako nije on bio odgovoran za to što se dogodilo.

Osjećat će se isto tako zbog mene ako se ne vratim. Moţda će i Thomas i

Carmel, a ni oni neće za to biti krivi.

»Radi se o Anni«, kaţe on naglo. »Nešto o ĉemu sam razmišljao.«

»Što je?« pitam, a on mi ne odgovori. »Hajde, Gideone. Ti si mene

zadrţao.«

Duboko udahne i prstima protrlja ĉelo. Pokušava odluĉiti kako i odakle

poĉeti. Opet će mi reći kako ne bih to trebao uĉiniti, kako ona treba ostati tamo

gdje je, a ja ću mu opet reći da ću to uĉiniti i da me pusti na miru.

»Mislim da Anna nije na pravom mjestu«, kaţe on. »Barem nije toĉno.«

»Kako to misliš toĉno? Smatraš li da ona pripada na drugu stranu, u pakao

ili ne?«

Gideon frustrirano odmahne glavom. »Jedino što znamo o drugoj strani je

da ne znamo ništa. Slušaj, Anna je otvorila vrata druge strane i povukla Obeah-

vraĉa za sobom. Kamo? Rekao si da ti se ĉini da su ondje zajedno zatoĉeni.«

148

»Što ako imaš pravo? Što ako su zarobljeni ondje, poput plutenog ĉepa u

grlu boce?«

»Što ako jesu?«, šapnem, iako znam.

»Onda ćeš moţda morati birati«, odgovori Gideon. »Ako postoji naĉin da

ih odvojiš, hoćeš li je povući natrag ili je poslati dalje?«

Poslati je dalje. Kamo? Na neko drugo mraĉno mjesto? Moţda na neko

gore mjesto? Nemam pravih odgovora. Nitko ne zna. To je poput kraja loše

priĉe o duhu. Što se dogodilo tipu koji umjesto ruke ima kuku? Nitko ne zna.

»Misliš li da ona zasluţuje biti tamo gdje je?« pitam. »I pitam tebe. Ne

knjigu ili filozofiju ili Red.«

»Ne znam što odluĉuje o takvim stvarima«, kaţe on. »Ako postoji viši sud,

ili samo krivnja zarobljena u duhu. Ta odluka nije na nama.«

Isuse, Gideone. Nisam to pitao. Već mu mislim reći kako sam oĉekivao

bolji odgovor, kad kaţe: »Ali prema onome što si mi ispriĉao, ta je djevojka bila

dovoljno izmuĉena. Da sam ja njezin sudac, ne bih je osudio na još muke.«

»Hvala ti, Gideone«, kaţem, a on potisne daljnje komentare. Ne znamo što

će se noćas dogoditi. U zraku vlada osjećaj nerealnosti, pomiješan s nijekanjem,

kao da se to neće dogoditi, kao da je to nešto daleko, a zapravo nas od toga

dijele samo sati. Zar je moguće da bih je u tako kratkom roku mogao ponovno

vidjeti? Dodirnuti. Povući natrag iz mraka.

Ili je poslati prema svjetlu.

Zaĉepi. Ne kompliciraj.

Zajedno se uputimo prema kuhinji. Carmel je odrţala rijeĉ i razbila je

barem jedan tanjur. Kimnem joj, a ona se zacrveni. Zna da je to sitniĉavo, zna da

Redu ništa ne znaĉi to ako ona razbije cijeli set od dvanaest tanjura. Ali kraj tih

se ljudi osjeća bespomoćno.

Krenemo jesti i iznenadi me koliĉina koju pojedemo. Gideon umuti

holandski umak, pripremi slasna jaja Benedict i kobasicu kao prilog. Jestine

zapeĉe šest najvećih, najcrvenijih grejpfruta koje sam vidio s medom i šećerom.

»Oni koji mogu trebali bi paziti na Red«, kaţe Thomas izmeĊu zalogaja.

»Nimalo im ne vjerujem. Carmel i ja moţemo paziti dok pomaţemo pripremiti

ritual.«

»Nazovi i svog djeda«, kaţe Gideon, a Thomas ga iznenaĊeno pogleda.

»Poznajete mog djeda?«

»Samo po ugledu«, odgovori Gideon.

»On već zna«, kaţe Thomas i spusti pogled. »Pazit će da je cijela voodoo

mreţa pripravna. Oni će nam ĉuvati leĊa sa svoje strane svijeta.«

Cijela voodoo mreţa. Tiho ţvaĉem hranu. Bilo bi lijepo da Morfran meni

ĉuva leĊa. To bi bilo kao da u rukavu skrivam uragan.

149

U skladu s Carmelinom pobunom, ostavili smo totalni nered u kuhinji. Kad smo

se spremili, Gideon je poveo Thomasa i Carmel na sastanak s ĉlanovima Reda.

Jestine i ja otišli smo u šetnju kako bismo malo pronjuškali i skratili si vrijeme.

»Uskoro će doći po jednog od nas, ili po oboje«, kaţem dok hodamo uz

drvored i slušamo ţubor potoka u blizini.

»Zašto?« pita Jestine.

»Pa da nas upute u ritual«, odgovorim, a ona odmahne glavom.

»Ne oĉekuj previše, Cas. Ti si samo instrument, pamti to.« Otrgne granĉicu

s niske grane i gurne me njome u prsa.

»Znaĉi samo će nas na slijepo gurnuti kroz prolaz i nadati se da ćemo se

snaći?« Slegnem ramenima. »To je ili glupo ili je zaista laskavo.«

Jestine se nasmiješi i stane. »Bojiš li se?«

»Tebe?« pitam, a ona se osmjehne. I ona i ja osjećamo adrenalin i napetost

u mišićima kao da nam sitne, srebrne ribe plivaju kapilarama. Kad zamahne

granom prema mojoj glavi, posve je oĉita pa joj postavim nogu. Ona me

zauzvrat ĉvrsto raspali laktom u glavu i nasmije se, ali pokreti su joj ozbiljni.

Uvjeţbana je i fluidna. Ima obrambene udarce koje još nisam vidio, a kad me

raspali u trbuh, ja se lecnem, Iako ne udara svom snagom. Ipak je odbijem i

blokiram više udaraca nego što ih ona zada. Athame mi je i dalje u dţepu. Ovo

nije ni pola toga što ja mogu. MeĊutim, bez noţa skoro da smo izjednaĉeni. Kad

stanemo, srce nam brzo udara, a nalet adrenalina je nestao. Dobro. Kad nema

kamo otići, osjećate se razdraţeno, kao kad se probudite iz noćne more.

»Vidim da ti nije problem udarati cure«, kaţe ona.

»Vidim da tebi nije problem udarati deĉke«, odgovorim. »Ali ovo nije bilo

za stvarno. Veĉeras će biti. Ako me ostaviš na drugoj strani, to je kao da si me

ubila.«

Ona kimne. »Redu Biodaga Dubha povjerena je zadaća. Ti je kvariš

vraćanjem mrtve ubojice.«

»Više nije ubojica. Nikada to zapravo nije ni bila. Bila je prokleta.« Zašto

je to tako teško shvatiti? Iako, što sam oĉekivao? Ne moţete u nekoliko dana

isprati kult s osobe. »Što ti uopće znaš o tome? Mislim što stvarno znaš? Što si

vidjela? Jesi li išta vidjela? Ili samo gutaš sve što ti drugi serviraju?«

Ona me uvrijeĊeno pogleda, kao da nisam fer. Ali vjerojatno će me

pokušati ubiti, pravedno me ubiti, tako da baš me briga.

»Znam puno toga.« Nasmiješi se. »Moţda misliš da su mi isprali mozak, ali

ja uĉim. Slušam. Istraţujem. Puno više od tebe. Znaš li ti uopće kako athame

funkcionira?«

»Zarijem ga. Duhovi nestanu.«

Ona se nasmije i kaţe nešto sebi u bradu. Mislim da je rekla »tupi

instrument«. Naglasak na »tupi.«

150

»Athame i druga strana su povezani«, kaţe ona. »On dolazi odande. Zbog

toga djeluje.«

»Ţeliš reći da dolazi iz pakla«, kaţem. Athame se u mojem dţepu

pomakne, kao da ga zanima ta tema.

»Pakao. Abaddon. Aheront. Had. Druga strana. To su samo nazivi kojima

ljudi zovu mjesto kamo odlaze mrtvi.« Jestine odmahne glavom. Odjednom je

preplavi umor pa joj ramena klonu. »Nemamo puno vremena«, kaţe. »A ti me

još uvijek gledaš kao da ću te opljaĉkati. Ne ţelim da umreš, Cas. Nikada to ne

bih poţeljela. Samo ne razumijem zašto ţeliš to što ţeliš.«

Moţda zbog naše borbe, ali njezin je umor zarazan. Ţao mi je što je

upletena u ovo. SviĊa mi se, unatoĉ svemu. Ali to je neostvariva ţelja. Ona mi

se pribliţi i prstima prijeĊe preko moje vilice. Ja joj njeţno odmaknem prste.

»Barem mi ispriĉaj o njoj«, kaţe.

»Što te zanima?« pitam i pogledam prema stablima.

»Bilo što«, ona slegne ramenima. »Zbog ĉega je tako posebna? Zbog ĉega

si ti njoj bio tako poseban da je za tebe otišla na drugu stranu?«

»Ne znam«, kaţem. Zašto sam to rekao? Znam. Znao sam onog trena kad

sam ĉuo Annino ime i prvog puta kad sam ĉuo njezin glas. Znao sam kad sam

izašao iz njezine kuće u jednom komadu. Radilo se o divljenju i razumijevanju.

Nikada to prije nisam osjetio, a nije ni ona.

»Onda mi barem reci kako je izgledala«, kaţe Jestine. »Ako ćemo krvariti

kako bismo je pronašli, ţelim znati koga traţim.«

Posegnem u dţep po novĉanik i izvadim Anninu novinsku sliku iz vremena

dok je bila ţiva. Predam je Jestine.

»Lijepa je«, komentira ona nekoliko trenutaka kasnije. Lijepa. To svi kaţu.

Moja mama je to rekla, Carmel isto. Ali kad su one to rekle, to je zvuĉalo poput

jadikovke, kao da je šteta što je svijet izgubio takvu ljepotu. Kad Jestine to kaţe,

rijeĉ zazvuĉi podrugljivo, kao da je to jedini kompliment koji je uspjela smisliti.

Moţda sam previše defenzivan. Što god bilo, pruţim ruku da mi vrati sliku pa je

spremim natrag u novĉanik.

»Slika joj nije ni do koljena«, kaţem. »Opaka je. Jaĉa od svih nas.«

Jestine slegne ramenima kao da joj je svejedno. Ja se još malo

nakostriješim. Ali nije bitno. Za nekoliko sati će sama upoznati Annu. Vidjet će

je u haljini od krvi, vidjet će kako joj kosa lebdi kao da pluta na vodi, vidjet će

njezine crne i blistave oĉi. A kad to vidi, ostat će bez daha.

151

DVADESET I PETO POGLAVLJE

estine se prevarila. Red je došao po jednog od nas. Odveli su je toĉno pred

zalazak sunca. Dvije ţene prišle su nam bez rijeĉi. Nisu bile puno starije od

nas, obje su imale vranu kosu koju nisu privezale. Jestine ih je predstavila kao

Hardy i Wright. Ĉini se da se mlaĊe ĉlanove oslovljava po prezimenu. Ili to ili

su im roditelji kreteni.

Gideon je malo kasnije došao po mene. Pronašao me kako tumaram ispod

svjetiljki na poploĉenom puteljku. Drago mi je da je došao. Opet me poĉeo

pucati adrenalin i već sam mislio malo sprintati. Vratio me na imanje, proveo

zgradom do svoje sobe u kojoj su redovi bijelih svijeća izgorjeli do kraja, a tri

laţna athamea leţala na crvenom baršunu.

»Dakle«, kaţem dok on zatvara vrata. »Što mi moţeš reći o ritualu?«

»Mogu ti reći da poĉinje uskoro«, odgovori on. NeodreĊen je. Kao da

razgovaram s Morfranom.

»Gdje su Carmel i Thomas?«

»Doći će«, kaţe. Ozbiljan je, ali licem mu se raširi osmijeh. »Ta djevojka«,

nasmije se. »Stvarno je vatrena. Ne poznajem nikoga s takvom jeziĉinom. Pod

drugim bih okolnostima rekao da je drska – ali bilo je priliĉno sjajno vidjeti

kako se Colin crveni kao paprika.« Izvije obrvu prema meni. »Zašto je nisi

snubio?«

Carmel koja se cijeli dan suprotstavlja Burkeu. Volio bih da sam to mogao

vidjeti.

»Thomas me preduhitrio«, odvratim i nasmiješim se.

Osmjeh polako nestane s naših lica, a ja se zagledam u ostatke svijeća.

Plamen na fitilju je tako slab. Zar on stvarno moţe rastopiti cijeli komad voska.

Gideon priĊe ormaru i širom rastvori vrata. Prvo mi se uĉini da uzima crvene

zavjese, ali kad ih poloţi na krevet, vidim da su to ceremonijalne halje, poput

one koju nosi na fotografiji.

»Ah«, kaţem. »Pitao sam se kad će se pojaviti halje i kadionice.«

Gideon izgladi obje halje, povlaĉi kukuljice i rukave. Ja nosim vojniĉki

zelenu majicu i traperice. Meni je to dobro. Halje izgledaju kao da teţe po deset

kilograma svaka.

»Hoće li nošenje tih halja pomoći s ĉarolijom?« pitam. »Svi znamo da je

veći dio ceremonije samo ceremonija.«

»Ceremonija je samo ceremonija«, ponovi on i podsjeti me na mamu. »Ne,

neće zaista pomoći. To je samo tradicija.«

J

152

»Onda zaboravi«, kaţem odmjeravajući obiĉnu traku koja se veţe oko

pojasa. »Briga me za tradiciju. Uostalom, Anna bi umrla od smijeha.«

Ramena mu klonu, a ja se pripremim na bukvicu. Sada će vikati kako ništa

ne shvaćam ozbiljno, kako ništa ne poštujem. Kad se okrene, ja zakoraĉim

unazad, a on me zgrabi za rame.

»Theseuse, ako sada izaĊeš kroz vrata, oni će te pustiti.«

Pogledam ga. Oĉi mu blistaju, gotovo da drhte iza njegovih ţicanih

naoĉala. Kaţe da će me pustiti. Moţda bi to uĉinili, moţda ne bi. Da to

pokušam, Burke bi me vjerojatno napao svijećnjakom, kao u nekoj verziji igre

Cluedo uţivo. Njeţno se oslobodim stiska.

»Reci mami«, kaţem pa stanem. Mozak mi zablokira. Njezino lice pojavi

mi se pred oĉima pa nestane. »Ne znam. Reci joj nešto dobro.«

»Kuc, kuc«, kaţe Thomas i gurne glavu kroz vrata. Kad uĊe, a Carmel za

njime, ne mogu suspregnuti osmijeh. Oboje nose duge, crvene halje, kukuljice

im vise na leĊima, a rukavi im vise preko ruku.

»Izgledate poput boţićnih redovnika«, kaţem. Ispod halje vire vrhovi

Thomasovih starki. »Znate valjda da to ne morate nositi?«

»Nismo htjeli, ali Colin je pošizio.« Carmel zakoluta oĉima. »Stvarno su

teške. I grebu.«

Iza nas Gideon skine svoju halju s vješalice i ogrne se. Zaveţe je oko struka

pa popravi kapuljaĉu na leĊima. Uzme laţni noţ s baršuna i zatakne ga za pojas.

»Uzmite svaki jedan noţ«, kaţe Thomasu i Carmel. »Naoštreni su.«

Oni se pogledaju, ali ne pozelene kad prilaze noţevima.

»Razgovarao sam s djedom«, kaţe Thomas. »Kaţe da smo budale.«

»Mi?«

»Uglavnom ti.« Nasmiješimo se. Moţda sam idiot, ali Morfran će gledati

što se zbiva. Ako Thomas treba zaštitu, on mu je moţe poslati s druge strane

oceana.

Proĉistim grlo. »Slušajte, ja... ne znam u kakvom ćemo biti stanju kad se

vratimo. Ako pokušaju nauditi Anni...«

»Priliĉno sam siguran da Anna moţe Red rastrgati na komadiće«, kaţe

Thomas. »Ali za svaki sluĉaj, znam neke trikove koji će ih usporiti.«

Carmel se nasmiješi. »Trebala sam ponijeti svoju palicu.« Licem joj preleti

neobiĉan izraz.

»Je li itko od vas razmišljao o tome kako ćemo Annu vratiti u Thunder

Bay?« pita. »Mislim, priliĉno sam sigurna da joj je putovnica istekla.«

Nasmijem se i svi mi se pridruţe, ĉak i Gideon.

»Vas dvoje trebate krenuti«, kaţe Gideon i mahne prema vratima. »Mi

stiţemo.«

153

Kimnu i u prolazu me dodirnu za ruku.

»Trebam li traţiti da se pobrineš za njihovu sigurnost u sluĉaju da...« Pitam

Gideona kad odu.

»Ne«, odvrati on. Ĉvrsto mi poloţi ruku na rame. »Kunem ti se da ne

trebaš.«

U razmaku od samo jednog dana, ovo je mjesto nazadovalo sto godina. Svjetlost

svijeća zamijenila je rasvjetu. One trepere na zidovima hodnika i reflektiraju se

od kamenog poda. Ne vidim više ni poslovna odijela; svaka osoba kraj koje smo

prošli nosi halju, a svatko kraj koga proĊemo napravi gestu blagoslova i molitve.

Moţda je to urok, ovisi o osobi. Ja im nikako ne uzvraćam. Samo mi jedna gesta

pada na pamet, ali nije prikladna.

Gideon i ja prolazimo kroz niz prolaza i povezanih soba pa na kraju

završimo ispred visokih hrastovih francuskih vrata. Prije nego što stignem pitati

gdje Red drţi udarnog ovna, ona se otvore iznutra i otkriju kamene stepenice

koje se spuštaju u mrak.

»Baklju«, kaţe Gideon kratko, a netko tko stoji u blizini mu je doda.

Svjetlo nam otkrije glatke stepenice od granita. Ja sam oĉekivao da će biti

mraĉne, mokre i primitivne.

»Pazi«, kaţem kad krene silaziti.

»Neću pasti«, odgovori on. »Što misliš zašto sam traţio baklju?«

»Ne radi se o tome. Više sam se bojao da ćeš se zaplesti u tu halju i slomiti

vrat.«

On progunĊa da je savršeno sposoban sići, ali koraĉa oprezno. PoĊem za

njime, jednako oprezno. Iako imamo baklju, poĉne mi se vrtjeti od spuštanja.

Nema rukohvata, a stepenice se kruţno spuštaju sve dok ne izgubim osjećaj za

smjer i ne mogu odrediti koliko smo se spustili. Zrak postaje sve hladniji i

vlaţniji. Osjećam se kao da se spuštam kroz grlo kita.

Kad se spustimo moramo skrenuti oko zida pa nas odjednom osvijetli

svjetlost svijeća kad se naĊemo i velikoj, kruţnoj prostoriji. Svijeće su

poslagane na zidovima u tri reda: jedan red su samo bijele svijeće, a drugi crne.

U središnjem redu su izmiješane. Nalaze se na policama uklesanima u kamen.

Ljudi u haljama stoje nasred prostorije u polukrugu koji će se zatvoriti.

Prisutni su samo najstariji ĉlanovi reda i kad promatram njihova lica, sva su

stara i anonimna, osim Thomasovog i Carmelinog. Poţelim da skinu kukuljice.

Izgledaju ĉudno kad im ne vidim kosu. Burke, naravno, stoji u sredini, kao da ih

sve drţi na okupu. Ovog puta ne glumi prijaznost. Crte lica na svjetlosti svijeća

su mu oštre i upravo ću ga tako pamtiti. Dok izgleda poput kretena.

Thomas i Carmel su na rubu polukruga, Thomas se trudi izgledati kao da

pripada meĊu njih, a Carmel boli briga. Nervozno mi se osmjehnu, a ja

promotrim ostale ĉlanove Reda. Svakom za pojasom blista naoštreni noţ pa

154

pogledam Gideona. Nadam se da je pripremio neke trikove, jer ako ovo poĊe po

zlu, on, Thomas i Carmel završit će poput Julija Cezara.

Thomas me pogleda u oĉi pa podignemo pogled. Ne vidimo strop.

Previsoko je pa ga svjetlost ne obasjava. Opet pogledam Thomasa, a on

raskolaĉi oĉi. Mrzimo ovo mjesto. Osjećamo se kao da smo ispod svega. Ispod

zemlje. Ispod vode. To nije dobro mjesto za smrt.

Nitko nije progovorio otkako smo Gideon i ja došli. MeĊutim, osjećam

njihove poglede, na svom licu i na dršku noţa koji mi je u dţepu. Ţele da ga

izvadim. Ţele ga vidjeti i još jednom zapanjeno uzdisati. Pa mogu to zaboraviti.

Proći ću kroz prolaz, naći ću svoju djevojku i vratit ću se. Onda ćemo vidjeti što

mi imaju za reći.

Ruke mi se poĉnu tresti pa ih stisnem u šake. Iza leĊa ĉujem korake na

stepenicama. Jestine dovode Hardy i Wright, ali ne mogu reći da je dovode.

Prate je. U oĉima Reda, ona je zvijezda ove predstave.

Ni ona nije morala obući halju. Moţda ju je odbila. Pogledam je, a instinkt

mi i dalje uporno govori da mi ona nije neprijatelj, a poslije toliko vremena

teško mi je u to ne vjerovati, iako mi se to ĉini ludim. Ona ušeta u krug, a

njezine se pratiteljice vrate stepenicama. Krug ljudi u haljama zatvori se za njom

i ostanemo sami u sredini. Ona kimne ĉlanovima Reda pa me pogleda, pokuša se

podrugljivo nasmiješiti, ali ne uspije. Nosi bijelu potkošulju i crne hlaĉe niskog

struka. Ne vidim nikakve talismane, privjeske ili nakit. Osjetim miris ruţmarina.

Pomazali su je za zaštitu. Oko noge kao da ima korice s noţem, a sliĉne korice

ima i oko bedra. Lara Croft tuţit će je za plagijat.

»Stvarno se nećeš predomisliti?« pita Burke koji uopće ne zvuĉi iskreno.

»Poĉnimo«, istisnem. On se nasmiješi, ali ne pokaţe zube. Neki ljudi samo

i imaju neiskren izraz lica.

»Krug je već zaĉaran«, kaţe on blago. »Prolaz ĉeka. Potrebno ga je samo

širom otvoriti. No prvo moraš odabrati svoje usidrenje.«

»Usidrenje?«

»Osobu koja će biti tvoja poveznica s ovom razinom. Bez te osobe nećeš se

moći vratiti natrag. Oboje morate izabrati.«

Misli mi polete prema Gideonu. Onda pogledam lijevo.

»Thomas«, kaţem.

On raskolaĉi oĉi. Mislim da ţeli pokazati da je polaskan, ali izgleda kao da

mu je muka.

»Colin Burke«, kaţe Jestine kraj mene. To me ne zaĉudi.

Thomas proguta slinu i istupi. Izvuĉe laţni athame s pojasa i stisne šaku

oko oštrice. Kad povuĉe oštricu preko dlana ne trzne se, ĉak ni kad krv nabubri i

poteĉe niz njegovu šaku. Obriše athame na halju i vrati ga za pojas pa umoĉi

palac u krv koju drţi na dlanu. Razmaţe mi toplu krv u oblik polumjeseca na

155

ĉelo, toĉno iznad obrva. Kimnem mu dok se udaljava. Carmel stoji kraj njega

raskolaĉenih oĉiju. Oboje su mislili da ću odabrati Gideona. I ja sam to mislio,

sve dok nisam otvorio usta.

Okrenem se; Burke i Jestine ponavljaju ritual. Njegova krv blista bojom

grimiza na njezinoj koţi. Kad se okrene prema meni, poţelim je obrisati. Ona

proguta knedlu, a oĉi joj blistaju. Osjećamo navalu adrenalina pa svijet postaje

oštriji, jasniji i bliţi. Nije isto kao kad drţim athame, ali sliĉno je. Burke kimne,

a ostatak reda izvuĉe bodeţe. Carmel kasni samo pola koraka kad svi povuku

oštrice preko dlanova; ona stisne oĉi kad osjeti peckanje. Onda svi oni, zajedno s

Thomasom i Burkeom okrenu dlanove kako bi krv kapala na pod pa ona prsne

po mozaiku svjetloţutih, asimetriĉnih ploĉica. Kad kapljice padnu, plamen na

svijećama zablista, a energija u obliku intenzivne topline pojuri prema središtu

pa se povuĉe. Osjećam je ispod stopala, osjećam kako se površina mijenja, ali

teško mi je opisati kako. Kao da zemlja pod našim nogama postaje manja. Kao

da postaje tanja ili gubi dimenziju. Stojimo na površini koja više nije površina.

»Vrijeme je, Cas«, kaţe Jestine.

»Vrijeme«, kaţem.

»Oni su obavili svoj dio, utrli su put. Ali oni ne mogu otvoriti vrata. To

moraš uĉiniti sam.«

Glavom mi teĉe ĉarolija, poput bujice. Gledam krug i jedva razaznajem

Carmel i Gideona od ostalih. Njihova lica ispod kukuljica postala su mutna.

Onda ugledam Thomasa, tako je jasan, kao da blista i muĉnina mi popusti. Moja

se ruka pokrene; ne shvatim da vadim athame sve dok mi nije u ruci, dok ga ne

gledam, a plamen svijeća ne zablista naranĉastim sjajem na oštrici.

»Ja moram poći prva«, kaţe Jestine. Stoji mi toĉno nasuprot. Athame joj je

uperen u trbuh.

»Ne.« Odmaknem se, ali ona me zgrabi za rame. Nisam znao da su to imali

na umu. Mislio sam da će Burke to uĉiniti. Mislio sam da će se raditi o plitkoj

rani na ruci. Ne znam što sam mislio. Nisam ništa mislio, nisam htio.

Odmaknem se za još jedan korak.

»Ako ti ideš, idem i ja«, kaţe Jestine stisnutih zuba. Prije nego što stignem

reagirati, ona mi zgrabi ruku s athameom i zarije si je u bok. Kao u noćnoj mori

gledam kako oštrica uranja u nju, polako ali lako, kao da reţe vodu. Kad je

izvuĉem, ona blista sjajnom krvi.

»Jestine!« poviknem. Rijeĉ zamre glasna u mojim ušima. Jeka se ne odbija

od zidova. Ona se nagne naprijed i utone na koljena. Drţi se za bok i samo malo

krvi joj se probija kroz prste, ali znam da je rana gora od toga.

Krv koja je odrţava na ţivotu.

Gledam, a ona izgubi jednu dimenziju, postane nešto manje, poput zraka

oko nas i poda pod našim nogama. Nestane, prešla je na drugu stranu. Ostane

samo nešto šuplje, samo njezina ljuštura.

156

Hipnotizirano je pogledam pa okrenem athame prema sebi. Kad mi probije

koţu, svijet se zavrti. Osjećam se kao da mi netko provlaĉi mozak kroz ušicu.

Stisnem zube i pritisnem jaĉe, mislim na Jestine i mislim na Annu. Padnem na

koljena i nastane mrak.

157

DVADESET I ŠESTO POGLAVLJE

vdje nema niĉeg dobrog. Nikada nije ni bilo. Obraz mi je pritisnut uz

površinu koja nije ni topla ni hladna, ni tupa ni oštra. Ali tvrda je. Osjećam

kao da će mi se tijelo raspasti. Ovo je bila pogreška. Ne pripadamo ovdje. Gdje

god da smo, to je mjesto na kojem niĉega nema. Nema svjetla, nema tame.

Nema zraka, nema okusa. To je ništavilo, praznina.

Više ne ţelim razmišljati. Oĉi bi mi mogle prsnuti i iscuriti iz duplji.

Mogao bih razbiti lubanju na pod i slušati kako prazni komadi odzvanjaju poput

baĉene ljuske jajeta.

(Cas, otvori oĉi.)

Oĉi su mi otvorene. Nemam što vidjeti.

(Moraš otvoriti oĉi. Moraš disati.)

Ovo mjesto je ono što se skriva iza ludila. Ovdje nema niĉeg dobrog. Ovo

mjesto nije ucrtano na kartu. Ako pojedeš frustraciju, ona te uguši. Ovo mjesto

postoji samo iza vriska.

(Slušaj moj glas. Slušaj. Ja sam ovdje. Teško je, ali moraš ga stvoriti. U

svom umu. Formiraj ga u umu.)

Misli mi lete. Ne mogu se koncentrirati. Došao sam tako daleko, a sad ću se

raspršiti. Postoje stvari koje ljudi trebaju. Zrak. Vodu. Smijeh. Snagu. Dah.

Diši.

»Tako«, kaţe Jestine. »Samo polako.« Lice joj se pojavi poput magle u

zrcalu, a za njim se, poput obojene slike, stvori i ostatak svijeta. Leţim na neĉem

poput kamena u gravitacijskoj komori, osjećam pritisak oko glave i lopatica.

Tako se sigurno osjeća upecana riba kad je izvuĉete na palubu: drvo joj pritišće

škrge i oko, a prije ga nikad ništa nije pritiskalo. Škrge se beskorisno otvaraju.

Moja pluća vuku zrak, ali nema koristi. Ne osjećam da moja krv prima kisik.

Primim se za prsa.

»Ne paniĉari zbog toga. Samo nastavi disati. Nije bitno je li stvarno ili nije.

Navikni se na taj osjećaj.« Primi me za ruke; ona je tako topla, toplija od svega

što pamtim. Ne znam koliko smo dugo ovdje. Moţda satima. Moţda jednu

sekundu. Moţda je to dvoje isto.

»Bitan je um«, kaţe ona. »To je ono što nas ĉini onime što jesmo. Gle.«

Dodirne mi trbuh, a ja se trznem oĉekujući bol. Samo što boli nema. Nemam

ranu, a trebao bih je imati. Trebao bih imati rupu na majici i krug krvi oko nje.

Trebao bi mi noţ stršati iz trbuha.

O

158

»Ne, ne trebaš to«, kaţe ona. Opet spustim pogled. Tamo gdje nije bilo

niĉega, sada imam malu tamnu i mokru mrlju. »Ne trebaš to«, ponovi ona. »To

još uvijek postoji. Tamo. Na drugoj strani gdje naša tijela krvare. Ako se ne

vratimo prije nego što sva krv istekne, umrijet ćemo.«

»Kako ćemo se vratiti?«

»Pogledaj iza sebe.«

Iza mene je kamen. Leţim na leĊima. Ipak malo okrenem glavu.

Thomas. Vidim ga. I ako se usredotoĉim, prozor se raširi i pokaţe mi

ostatak prostorije. Rane ĉlanova reda još su uvijek otvorene i krv polako kapa na

pod. Naša su tijela ondje, moje i Jestinino, sklupĉana su na mjestu gdje su pala.

»Mi smo s druge strane zrcala«, kaţem.

»Na neki naĉin. Zapravo smo još uvijek tamo. Još smo uvijek ţivi. Jedini

predmet koji je zaista prešao je athame.«

Spustim pogled. Drţim ga u ruci, a na oštrici nema krvi. Stisnem drţak i ta

radnja za sobom donese navalu emocija. Ovo ništavno mjesto toliko mi je

poznato da ga poţelim ponovno zariti u ţeludac.

»Sada moraš ustati.« Jestine ustane. Svjetlija je od svega što je okruţuje.

Pruţi mi ruku, a iza njezine glave proteţe se beskrajno crno nebo. Nema

zvijezdi. Nema rubova.

»Kako ti to sve znaš?« pitam i pomuĉim se da ustanem bez pomoći. Gdje

god da se nalazimo, pravila perspektive ne postoje. Ĉini mi se da vidim

unedogled, a istovremeno samo nekoliko metara u svakom smjeru. I nema

svjetlosti. Barem nema svjetlosti koju bismo mi prepoznali. Stvari jednostavno

postoje. A to su samo ravni kamen i zidovi isklesani od stijena koje su sive ili

crne boje.

»Red je vodio bilješke o vremenu kad su donijeli metal za athame. Većina

je izgubljena, a ono što je ostalo nije baš pouzdano, ali sve sam prouĉila.«

»Hoćeš li me ostaviti ovdje, Jestine?«

Ona spusti pogled. Ništa ne vidim iza nje, ali ako se okrenem, vidim

Thomasa kao što ona sigurno vidi Burkea. On je njezino usidrenje.

»Ako ovdje umreš, onda pripadaš ovamo.«

»Pripada li išta ovamo?«

»Nisam ti došla pomoći da spasiš curu. Ja imam svoj plan.«

Ĉvršće stisnem athame. Barem je Anna sada »cura«, a ne »mrtva ubojica«.

»Koliko vremena imamo?«

»Sve dok ne istekne.« Jestine slegne ramenima. »Teško je reći. Vrijeme

ovdje nije isto. Vrijeme ovdje nije vrijeme. Nema pravila. Ne nosim sat, ali da

ga nosim, bojala bih ga se pogledati. Kazaljke bi se vjerojatno nekontrolirano

okretale. Što misliš koliko je vremena prošlo otkako krvariš?«

159

»Je li bitno? Prevario bih se, zar ne?«

Ona se nasmiješi. »Upravo tako.«

Osvrnem se. Sve izgleda isto u svim smjerovima. Još je ĉudnije to što iako

znam da negdje iza svojih leĊa umirem, ne osjećam ţurbu. Mogao bih stajati na

mjestu i pasivno se osvrtati dok ne ugledam Annu, dok ne bude prekasno, dok

mi tijelo s druge stranu ne pošalju kući i pokopaju. Moram se natjerati da

pokrenem noge. Ovdje sve ovisi o volji.

Kad hodam, kamenje me oštro bode u stopala kao da nemam cipele. Ĉini se

da cipele koje sam zamislio imaju preloše Ċonove.

»Ovo je besmisleno«, kaţem. »Nje nigdje nema. Nema gdje biti. Ovo je

samo otvoren prostor.«

»Ako je traţiš, skrenut ćeš za ugao i ugledati je«, odgovori Jestine.

»Nema uglova za koje mogu skrenuti.«

»Posvuda su uglovi.«

»Mrzim te.« Izvijem obrve, a ona se nasmiješi. I ona traţi, oĉajno

pogledom zvjera okolo. Moram se podsjećati da je ona odabrana te da trebam

kriviti Red, a ne nju te isto tako da ona leţi i krvari kraj mene. Sigurno se boji.

MeĊutim, ispalo je da je bolji vodiĉ nego što sam se nadao.

Najednom se pred nama pojavi kameni zid, crn i šupljikav, a iz njega teĉe

voda kao iz stanac kamena uz ceste koje vode prema Thunder Bayu. Okrenem

glavu pa ugledam još zidova i s lijeve i s desne strane. Prostiru se iza nas

kilometrima, kao da smo hodali labirintom. Samo što nismo, sve do sada. Jaĉe

okrenem glavu i pogledam Thomasa kroz prozor. Još je uvijek tamo, moje

usidrenje. Da nastavimo hodati ili da skrenemo? Trebamo li ići ovim putem?

Njegovo lice ne reagira na moja pitanja. Pogled mu je na mom tijelu, gleda kako

se krv širi mojom majicom.

Prolazimo kraj neĉeg što leţi na tlu. To je lešina, a bube je marljivo

obraĊuju. Krzno ţivotinje bilo je bijelo, ali uspijem razaznati samo da je imalo

ĉetiri noge. Moţda je to bio pas ili velika maĉka. Moţda malo tele. ProĊemo bez

komentara, a ja pokušavam ne gledati pomicanje ispod njegovog krzna. Nije

bitno. To nije ono što traţimo.

»Što tamo piše?« pita Jestine i pokaţe zid pred nama. Nije to pravi zid već

formacija vapnenca, bijela i nagriţena, dovoljno niska da se popnemo preko nje.

Mokrom crnom bojom na njoj piše MARINETTE SUHIH RUKU. Pored je

nešto nalik na grubu skicu: crne kosti podlaktica i prstiju te debeli crni kriţ. Ne

znam što to znaĉi. Pretpostavljam kako bi Morfran znao.

»Ne bismo trebali ići tim putem«, kaţem.

»Ionako postoji samo jedan put«, Jestine slegne ramenima.

Zid se pred nama izmjeni, šupljikavi mokri kamen opet postane bezbojan i

ĉvrst. Pribliţimo se i kad trepnem, on postane proziran, poput debelog kristala ili

160

stakla. U središtu se nalazi nešto bijelo, nešto zaleĊeno ili zarobljeno. Rukom

prebrišem kamen i osjetim zrnatu prašinu na dlanu. Ugledam par oĉiju,

raskolaĉenih, ţutih i punih mrţnje. Oĉistim staklo niţe, a kako povlaĉim ruku

vidim da na prednjoj strani bijele košulje još uvijek ima tragove krvi svoje

supruge. Zvrk u kosi mu je razbarušen i stoji u kamenu. To je Peter Carver. Prvi

duh kojeg sam ubio.

»Što je to?« pita Jestine.

»Samo strašilo«, odgovorim.

»Tvoje ili njezino?«

»Moje.« Zurim u njegovo zaleĊeno lice i prisjetim se kako me naganjao,

kako je pojurio za mnom preko poda, kako se klizao na trbuhu dok su mu se

noge beskorisno lamatale. Na staklu nastane napuklina.

»Ne boj ga se«, kaţe Jestine. »On je samo strašilo, kao što si rekao. Tvoje

strašilo.«

Lom je sitan i tanak, ali postaje sve duţi. Pred mojim oĉima, on krene

prema gore i staklo poput munje ispuca preko mrlje od krvi na njegovoj košulji.

»Usredotoĉi se«, prosikće Jestine. »Prije nego što ga oslobodiš iz kamena.«

»Ne mogu«, kaţem. »Ne znam na što misliš. Samo moramo nastaviti dalje.

Moramo se nastaviti kretati.« Udaljim se. Teške noge pomiĉem najbrţe što

mogu. Skrenem iza ugla pa iza još jednog. Osjećam se kao da bjeţim, što je

glupo. Stvarno se ne bismo trebali izgubiti. Stvarno ne bih trebao prestati

obraćati paţnju pa da se put preda mnom pretvori u spilju. Usporim. Ne ĉujem

zvukove iza nas. Peter Carver ne vuĉe se za nama. Uostalom, moţda sam samo

zamislio rascjep u kamenu.

»Mislim da se ništa nije dogodilo«, kaţem, ali ona ne odgovori. »Jestine?«

Osvrnem se. Nema je. Bez razmišljanja se vratim putem kojim sam došao.

Nisam trebao pobjeći. Ostavio sam je s Carverom pa je mislila da ga ona mora

srediti. Koji mi je vrag?

»Jestine!« poviĉem, i poţelim da mi glas odzvanja s kamenja, da nije tupo

prigušen. Ne ĉujem nikakav zvuk, ni svoj, ni njezin odgovor. Skrenem za ugao

pa još za jedan. Nema je. Nema ni Petera Carvera. Oboje su nestali.

»To je bilo ovdje«, kaţem naglas. Bilo je. Samo što vraćanje istim putem

nije upalilo. Zidovi ne izgledaju onako kako su izgledali kad sam prvi put

prolazio.

»Jestine!«

Ništa. Zašto mi nije rekla da se ne smijemo razdvajati? Zašto me nije

slijedila? Boli me trbuh. Poloţim dlan na njega i osjetim nešto toplo i mokro.

Rana se probija.

Ne treba mi to. To sam ostavio iza sebe. Moram se usredotočiti. Pronaći

Annu i Jestine.

161

Nekoliko puta duboko udahnem pa s trbuha maknem suhu ruku. Osjetim

vjetar na obrazima, prvi takav osjet otkako sam ovdje. Ĉujem i zvuk. Maniĉan,

ţenski smijeh koji ne zvuĉi ni poput Anninog ni poput Jestininog. Mrzim ovo

mjesto. Ĉak je i vjetar lud. Ĉujem korake iza leĊa, ali ništa ne ugledam kad se

okrenem. Zašto sam ovdje? Osjećam se kao da zaboravljam. Osjećam pritisak u

ramenu; naslonjen sam na liticu. Kad vjetar opet donese smijeh, zaklopim oĉi

dok ne osjetim njezinu kosu na svom obrazu.

Napola je uronjena, a napola viri iz kamena. Krv joj je iscurila iz oĉiju, ali

popriliĉno nalikuje na Cait Hecht.

»Emily Danagger«, šapnem, a ona se hladno osmjehne i uroni u zid. Ĉim

nestane, zaĉujem njezine korake iza leĊa kako mi se pribliţavaju. Posrnem

prema naprijed. Provlaĉim se kroz kamene stijene koje izgledaju poput

bodljikavih fosila i posrćem zbog kamenja koje se stvara preda mnom. To je

samo još jedno strašilo, mislim si, ali ne znam koliko dugo trĉim prije nego što u

vjetru više ne ĉujem kikot, već grubo nerazumljivo mrmljanje. Zbog tog zvuka

poţelim stisnuti ruke preko ušiju pa u prvi trenutak ne primijetim da je vjetar

donio i jak miris slatkog dima. Istog dima koji mi je prošle jeseni prekrio krevet.

Istog dima koji je moj otac osjetio prije svoje smrti. To je Obeah-vraĉ. Ovdje je.

Blizu je.

Istog trena noge mi postanu nekoliko kilograma lakše. Athame pjeva u

mojoj ruci. Što je ono Jestine rekla? Ako je traţim, skrenut ću za ugao i ugledati

je. Ali što je njime? Trebam li biti ovako revan? Što mi on uopće moţe na ovom

mjestu?

Sve se odvije baš onako kako je ona rekla. Skrenem iza ugla i ugledam ga

na kraju labirinta od zidova, kao da me vodio k njemu.

Obeah-vraĉ. Vješto zavrtim athame meĊu prstima. Ovo sam ĉekao. Nisam

to ni znao do ovog trena. Promatram ga, a on je sagnut odjeven u isti

tamnozeleni kaput, preko ramena mu vise isti truli dredloksi, a moj se ţeludac

zgrĉi poput jegulje. Ubojica. UBOJICA. Pojeo si mi oca u kući u Baton Rougeu.

Preoteo si moć noţa i uzeo sve duhove koje sam htio poslati dalje.

Iako mi mozak viĉe te rijeĉi, tijelo mi je skriveno iza zida u poluĉuĉnju.

Poţelim da sam pitao Jestine što nam se ovdje moţe dogoditi. Je li kao što

govore za snove? Ako u njima umreš, umreš za stvarno? Prišuljam se rubu i

djelićem oka izvirim. Obeah-vraĉ je veći nego što ga pamtim, ako je to moguće.

Noge mu djeluju duţe, a leĊa kao da su savinuta na više mjesta. Kao da ga

gledam kroz ogledalo u lunaparku, izgleda izduţeno i neprirodno. Još me uvijek

nije ugledao, nanjušio ili ĉuo. Sagnut je iznad niskog kamena i radi rukama,

poput pauka koji plete mreţu, a ja bih se zakleo da mu svaka ruka ima jedan

zglob viška.

Sjećam se ĉarolije kad smo upotrijebili lapski bubanj i sjećam se Anninog

straha. Rekla je da je ovo njegov svijet.

162

Obeah-vraĉ nešto ĉvrsto povuĉe. Vuĉe i povlaĉi nešto što izgleda poput

bijele špage, onakve kakvom mesari veţu peĉenku. Kad opet povuĉe špagu

podigne ruku, a ja nabrojim ĉetiri zgloba.

Pogriješio bih da pojurim na njega. Trebam više informacija. Osvrnem se

labirintom zidova i ugledam grubo isklesane stepenice s desne strane. Nisam ih

primijetio kad sam prolazio. Vjerojatno jer nisu bile ondje. Tiho se uspnem, a

kada doĊem do vrha, spustim se na do i odpuzim do ruba. Moram zariti prste u

kamen kako se ne bih bacio s njega.

Na kamenu ja Anna. Drţi je ondje kao na odru. Tijelo joj je omotao

bijelom špagom koja je mjestimiĉno crvena od krvi. Vidio sam ga kako poteţe

rukom zato što joj šije usta i oĉi.

Ne mogu gledati, ali oĉi mi se ne ţele zaklopiti dok on veţe ĉvorove i

prstima reţe uţe. Kad se uspravi kako bi prouĉio svoj rad, jednom je rukom

primi za glavu kao da je lutka. Sagne se blizu njezina lica, moţda da joj nešto

šapne, moţda da je poljubi u obraz. Zatim podigne ruku s viškom zglobova u

zrak, a prsti mu se pretvore u oštrice koje duboko zarije u njezin trbuh.

»Ne!« Vrisak mi poleti s usana kad se njezino tijelo zgrĉi, kad glavom

zamaše naprijed-natrag jer joj zašivene oĉi zaustavljaju suze, a zašivena usta

vrisak.

Obeah-vraĉ okrene lice prema gore. Jasno vidim šok na njegovu licu, iako

su i njegove oĉi zašivene, samo prorezi prekriveni kriţnim uzorkom crnog uţeta.

Crni kriţevi istiĉu mu se na licu poput neke bolesne ĉrĉkarije, a oĉi iza njih se

izbeĉe i prokrvare. To se nije prije dogaĊalo, dok je bio samo duh. Što je on

sada?

Pokaţem mu noţ, a on zaurla poput stroja, zvukom u kojem nema emocija

pa ne znam je li preplašen, bijesan ili samo lud. MeĊutim, odmakne se kad

ugleda noţ, okrene i nestane u kamenu.

Ne trošim ni sekunde vremena, uzverem se preko kamena poput raka jer se

bojim Annu ispustiti s pogleda, ne ţelim da je ovo mjesto proguta kao Jestine.

Ne skoĉim elegantno, nabijem se na kuk i rame. Osjetim popriliĉnu bol, a zaboli

me i trbuh, kao da ondje imam gadnu modricu. »Anna, ja sam.« Ne znam što

drugo reći. Uĉini mi se da je moj glas nije opustio. Još se uvijek bacaka, a prsti

joj se grĉe uz tijelo, kruti poput štapova. Onda se opusti i mirno legne.

Osvrnem se i duboko udahnem. Ne njušim i ne vidim Obeah-vraĉa, a

prolaz u kamenu je nestao za njim. Dobro. Nadam se da će se izgubiti. Nekako

sumnjam u to. Osjećam kao da je ovo njegovo mjesto, da je ovdje na svome

poput psa u dvorištu.

»Anna.« Njeţno prstima prijeĊem preko uţeta i razmislim o athameu. Ako

se opet poĉne trzati, mogao bih je porezati. Tamna, gotovo crna krv širi se oko

rane koju joj je zadao, mijenja boju uţeta i njezine haljine. Teško mi je progutati

163

slinu, a kamoli tek razmišljati. »Anna, nemoj...« skoro sam rekao Anna, nemoj

umrijeti, ali to je glupo. Bila je mrtva kad sam je upoznao. Cas, usredotoĉi se.

U tom trenu, kao da sam to zaţelio, uţe se odmota. Povuĉe se s njezina

tijela kao da ga nije ni bilo, a istovremeno nestane i krv. Ĉak se i uţe ušiveno na

njezine kapke i usne oslobodi i nestane ne ostavljajući rupe. Ona otvori oĉi i

oprezno me promotri. Podigne se na laktove i udahne zrak na usta. Pogleda pred

sebe. Pogled joj nije paniĉan. Nije izmuĉen. Prazan je, kao da me ne uopće ne

vidi. Njezino ime. Trebao bih ga izgovoriti. Trebao bih nešto reći, ali ona je

nekako drugaĉija, nekako iskljuĉena. Osjećam se kao onda kad sam je prvi put

vidio kako silazi niz stepenice u crvenoj haljini s koje kaplje krv. Bio sam

zadivljen. Nisam mogao trepnuti. Ali nisam se bojao. Ovog se puta bojim; bojim

se da ona više neće biti ista. Da me neće razumjeti ili znati tko sam. Moţda se

djelomice bojim i da će, ako se prebrzo pomaknem, njezini kameni prsti poletjeti

i prigušiti rijeĉi u mom grlu.

Kut usana joj se trzne.

»Nisi stvaran«, kaţe ona.

»Nisi ni ti«, kaţem ja. Anna jednom trepne pa polako pogleda prema meni.

Trenutak prije nego što pogledam u njezine oĉi u njima ugledam bljesak panike,

a dok pogledom prelazi preko mog trbuha i prsa, u njima je toliko skepse i toliko

prigušene nade, da je jedina misao u mojoj glavi: to je moja cura, to je moja

cura, to je moja cura. Pogled joj stane na mojoj bradi pa podigne jednu ruku i

zadrţi je iznad moje košulje.

»Ako je ovo trik«, kaţe i polako se nasmiješi. »Bit ću jako, jako ljuta.«

»Anna.« Gurnem athame u korice u dţepu pa pruţim ruke kako bih je

podigao s kamena, ali ona me ĉvrsto zagrli. Spusti glavu na moje rame, a ja

samo stojim; niti jedno od nas dvoje ne ţeli pustiti.

U njezinom tijelu nema topline. Pravila ovog mjesta su joj to oduzela, a ja

poţelim dodir hladne koţe, onaj koji pamtim. Pretpostavljam da bi mi trebalo

biti drago što još ima normalan broj zglobova.

»Mislim da mi nije bitno jesi li stvaran«, kaţe ona u moje rame.

»Stvaran sam«, šapnem joj u kosu. »Rekla si mi da doĊem.« Ona zarije

prste u moja leĊa i povuĉe mi majicu. Tijelo joj se zatrese u mojim rukama i

pomislim kako će joj pozliti. No tada se odmakne kako bi me pogledala.

»Ĉekaj«, kaţe. »Zašto si došao?« Prouĉi me divljim pogledom, a ruke

stisnute u šake udaraju me po rebrima poput kamenja. Ona paniĉari. Misli da

sam mrtav.

»Nisam mrtav«, kaţem. »Obećavam.«

Anna se spusti s kamena i sumnjiĉavo nagne glavu. »Kako onda? Ovdje

nema niĉega što nije mrtvo.«

»Zapravo ima, dvije stvari«, kaţem i stisnem joj ruku. »Ja i jedna iritantna

cura koju moramo pronaći.«

164

»Molim?« Anna se nasmiješi.

»Nije bitno. Bitno je to da odlazimo.« Samo što zapravo ne znam kako to

izvesti. Nemam uţe zavezano oko struka koje mogu povući kad ţelim da me

izvuku van. Trebamo Jestine.

Annine oĉi blistaju, vršcima prstiju prati liniju mojih ramena, kao da još

uvijek ĉeka da nestanem. »Nisi trebao dolaziti«, kaţe kao da me kori, ali baš joj

ne uspijeva.

»Rekla si mi da doĊem«, kaţem. »Rekla si da ne moţeš ostati ovdje.«

Ona trepne. »Jesam?« pita. »Sada mi ovdje ne djeluje tako loše.«

Skoro prasnem u smijeh. Sada ne djeluje loše. Kad nema opekline, rane i

kad nije prošivena mesarskom špagom, nije tako loše.

»Moraš se vratiti, Cassio«, šapne Anna. »On me neće pustiti.« U njezinim

pametnim oĉima vidim koliko je ovo mjesto utjecalo na nju. Izgleda mi nekako

sitnija. Vidim joj radost na licu, zbog našeg susreta, ali ne vjeruje da je stvarno

mogu izbaviti.

»To nije njegov izbor«, kaţem.

»Uvijek je njegov izbor«, ispravi me ona. »Uvijek se radi o njegovom

uţitku.«

Ĉvršće je stisnem. Ovdje je preko šest mjeseci, ali što to znaĉi? Vrijeme ne

postoji. Ĉak sam i ja ovdje predugo. Ĉini mi se da sam sat vremena s Jestine

hodao labirintom, a onda sat vremena bez nje. To nije toĉno. To nije ni blizu

istini.

»Kako se to dogodilo?« pitam. »Kako te pobijedio?«

Ona se odmakne od mene i jednom rukom povuĉe naramenicu bijele

haljine. Drugom me i dalje ĉvrsto drţi, a ni ja nju ne puštam.

»Borim se i gubim, i tako stalno opet ispoĉetka, zauvijek.« Pogled joj se

zamuti kad pogleda preko mog ramena, a ja se upitam što ona vidi. Kad bih

pogledao u istom smjeru, moţda ne bih vidio to isto. Pogled joj se izoštri.

»Prometej na kamenu. Znaš li tu priĉu? Svaki je dan kaţnjen zbog toga što je

smrtnicima dao vatru i zbog toga je privezan za stijenu gdje mu orao kljuca

jetru. Uvijek sam mislila da je to nedostatna kazna. Da će se samo naviknuti na

bol i da će orao morati smisliti neki novi oblik muĉenja. Ali ne navikneš se. A

on smisli svašta.«

»Stvarno mi je ţao, Anna«, kaţem, ali rijeĉi se samo odbiju od nje. Ona se

ne ţali. Ona to ne smatra zloĉinom. Ona misli da je ovo njezina kazna. Da je ovo

pravda.

Prouĉi mi lice. »Koliko je vremena prošlo? Ne pamtim te dobro. Uspomena

je tako daleka, kao da sam te poznavala dok sam bila ţiva.« Nasmiješi se.

»Mislim da sam zaboravila što je svijet.«

»Sjetit ćeš se.«

165

Ona odmahne glavom. »On me neće pustiti.« Njezin je pokret neobiĉan. Ne

pristaje joj; visi nakrivljen s nje, a ja se zapitam koliko je štete već poĉinjeno.

Njeţno je povuĉem na noge. »Moramo ići. Moramo pronaći moju

prijateljicu Jestine. Mi...« Zastenjem zbog oštre boli u ţelucu. Zatim bol proĊe i

opet mogu disati.

»Cas.« Anna gleda moju majicu. Ne moram spustiti pogled, znam da se

kroz nju probila krv. Ne znam znaĉi li to da nisam dovoljno usredotoĉen na

zaustavljanje krvi ili da nemam puno vremena. Ali radije ne bih riskirao.

»Što si napravio?« pita me ona. Pritisne ruku na moj trbuh.

»Nije bitno. Samo moramo pronaći Jestine pa moţemo otići.«

Nešto me dodirne po ramenu. Okrenem se i ugledam Jestine koja izgleda

jako zadovoljna sobom.

Preko skoro svih prstiju i jagodica ima ogrebotine i rane. Obrazi i ĉelo

zamrljani su joj krvlju, kao ratniĉkom bojom, vjerojatno zbog toga jer je

izgrebanim prstima prelazila preko lica.

»Gdje si ti bila?« pitam. »Što se dogodilo?«

»Rješavala sam naš problem«, kaţe ona i zarije ruku u dţep. Napravi

grimasu zbog tog pokreta, ali kad izvuĉe ruku, izgleda presretno. Rastvori šaku,

a ja ugledam grube komade srebrnog sjaja na njezinu dlanu.

»Imam dva puna dţepa toga«, kaţe. »Pronašla sam ţilu kucavicu. Metala.

Istog metala od kojeg je naĉinjena oštrica Biodaga Dubha.« Vrati kamenje u

dţep, na sigurno. Ima dva puna dţepa. Dovoljno da Red iskuje novi athame.

Nešto u meni zadrhti, nešto tiho, reţeće i ljubomorno. »Sada će Red dobiti

dostojnog ratnika. Tebe i tvoje će ostaviti na miru.«

Ne bih raĉunao na to. Ţelim to reći, ali ona kimne prema mojoj majici.

»Rana se pokazuje. I ja svoju osjećam. Mislim da je to znak da trebamo

otići.« Pogleda Annu pa se njih dvije odmjere. Jestine se podrugljivo nasmije.

»Izgleda kao na slici.«

Zaštitniĉki ovijem ruku oko Anne. »Hajdemo je izbaviti.«

»Ne«, kaţe Anna, a kad ona progovori, Obeah-vraĉ zaurla visokim,

mehaniĉkim zvukom koji odzvanja odasvud, kao da je toĉno iznad ili ispod nas.

Jestine se trgne pa izvuĉe kratki noţ i nešto što izgleda poput dlijeta. Oboje

izgleda ulupano i okrhnuto. Valjda je time vadila metal iz stijene.

»Što je to?« pita, a njezino priruĉno oruţje je spremno.

»Obeah-vraĉ«, objasnim. »Duh kojeg je Anna dovukla ovamo prošle

jeseni.«

»Nije duh«, kaţe Anna glasno. »Više nije duh. Ne ovdje. Ovdje je

ĉudovište. Noćna mora. I neće me pustiti.«

»Stalno to ponavljaš«, kaţem.

166

»Ja idem kamo on ide.« Ona frustrirano zaklopi oĉi. »Ne mogu to objasniti.

Kao da sam sada jedna od njih. Njegova. Dvadeset i petero mrtvih ubojica.

Ĉetiri nevine duše. Nosimo ga poput lanaca.« Krhkim blijedim prstima protrlja

ruke i prijeĊe preko haljine. To je traumatizirana gesta ĉišćenja. Kada vidi da je

Jestine gleda, vrati ruke uz bokove.

»Vezao ju je uz sebe« kaţe Jestine. »Ako je povuĉemo natrag, povući ćemo

i njega.« Uzdahne. »Što ćemo napraviti? Kad se vratimo natrag, ti nećeš biti u

stanju poslati ga natrag. Moţda ga Red moţe obuzdati, moţda ga vezati ili

nakratko prognati.«

»Ne«, tvrdi Anna. »To više s njime nije moguće.«

Uglavnom ih ne slušam dok one raspravljaju. Dvadeset i petero mrtvih

ubojica. Svi su ovdje, zakljuĉani u njemu. Svaka osoba koju sam ubio.

Autostoper zalizane kose. Ĉak i Peter Carver. Zato sam ga vidio u stijeni, zato

me Emily Danagger lovila kroz litice. Nitko od njih nije otišao onamo kamo je

trebao. Vrebao je u zasjedi poput morskog psa, otvorenih usta kako bi ih cijele

progutao.

»Anna«, zaĉujem svoj glas. »Ĉetiri nevine duše. Što ti je to znaĉilo? Tko su

oni?«

Pogleda me. U oĉima joj vidim ţaljenje. Nije to htjela izgovoriti naglas, ali

je.

»Deĉki koje poznaješ«, kaţe polako. »Jedan muškarac kojeg ne poznaješ.«

Spusti pogled. Will i Chase. Ĉovjek koji je trĉao parkom.

»To je troje. Tko je ĉetvrti?« pitam, iako znam. Moram to ĉuti. Ona

podigne pogled i duboko udahne.

»Jako mu nalikuješ«, kaţe.

Stisnem šake, a kad zaurlam, uĉinim to iz sveg glasa, tako da se zvuk

pronese dovoljno daleko ovim prokletim mjestom i da me gad ĉuje.

167

DVADESET I SEDMO POGLAVLJE

ej«, kaţe Jestine. Primi me za ramena i protrese. Otresem njezine ruke.

»Sada nije vrijeme za gluposti.«

Vraga nije. Koraĉam preko prokletog kamena i škrgućem zubima

svaki put kad nogom stanem na tvrdu površinu. Osjećam valove boli skroz do

koljena. Što imam? Imam noţ u ruci. Imam bijes u grlu. Ovo tijelo će iskrvariti

u drugoj dimenziji. Okrenem se Anni. Ona pogledom prelazi preko krajolika,

pogled joj luta do kamena koji podsjeća na crvenilo i elektricitet. Osjeća moje

namjere. Rubovi postaju oštriji.

»Moţemo li ga pobijediti?«

Ona iznenaĊeno rastvori usne, ali ugledam i nešto u njezinim šarenicama.

Nešto brzo i mraĉno, nešto ĉega se sjećam. Od toga mi brţe zakuca srce.

Jestine me gurne u rame. »Ne, ne moţemo ga prokleto pobijediti! Ne ovdje.

Ona ga nije uspjela pobijediti, a tvrdiš da je opaki duh.« Pogleda Annu koja

mirno stoji i smeĊa joj kosa pada niz ramena. »Naravno, ja to sada ne vidim. Ali

i kad bismo mogli, nemamo vremena. Zar ti to ne osjećaš? Zar ti to ne ĉuješ?

Colin kaţe da sporije dišem. Što Thomas kaţe?«

»Thomas ništa ne govori«, odgovorim. I to je istina. Nije ni pisnuo otkako

smo prešli. Kad bih se sad osvrnuo, ugledao bih ga, ali ne uĉinim to. Jestine

sporije diše. Sigurno i ja isto. Ali vrijeme je ovdje drugaĉije. Ovdje moţda

imamo još nekoliko sati. A ja ne odlazim dok ovo ne završim.

»Što je ovo?« pitam Jestine i podignem joj noţ ispred lica.

»Jesi li ti izgubio razum?« Ona odgurne noţ kao da joj prijetim. »Nemamo

više vremena.«

»Samo mi reci«, kaţem i opet ga podignem. »Ovdje je, na mjestu odakle je

došao. Je li to ovdje samo noţ ili ga i dalje mogu koristiti?«

Jestine makne pogled s oštrice i pogleda me u oĉi. Ja ne miĉem pogled pa

ona prva popusti.

»Ne znam što je«, kaţe. »Vezan je uz ĉaroliju Reda. To nikada nije samo

noţ.«

»Ja ga osjećam«, kaţe Anna. »Ne zaziva me kao prije, ali – on ga je osjetio.

Zato je pobjegao.«

»Boji li ga se?«

»Ne.« Ona odmahne glavom. »Ne boji se. Moţda ĉak nije ni iznenaĊen.

Moţda je samo uzbuĊen.«

Cas? Čuješ li me? Vrijeme je isteklo. Vrati se.

H

168

Ne sada, Thomase. Ne još.

»Jestine«, kaţem. »Nemoj riskirati. Vrati se. Anna i ja ćemo doći za tobom,

ako uspijemo.«

»Cas«, kaţe ona, ali ja zakoraĉim unazad i primim Annu za ruku.

»Ne mogu otići odavde prije nego što ga dokrajĉim«, kaţem im objema.

»Sve dok on ne ostane sam i dok ga ne rastrgam. Ne mogu dopustiti da oni budu

njegovi. Ne Will i Chase, ne onaj jadni trkaĉ iz parka. Ne moj tata.« Zatitra mi

rub usana pa pogledam Annu. »Ĉak ni onaj šupak Peter Carver. Oslobodit ću ih.

I tebe isto.«

»Krećemo u zadnju bitku«, kaţe ona, a kad me pogleda u oĉi vidim curu

koje se sjećam. Pritisne ruku na moj trbuh. Da, znam. Moramo se poţuriti.

»Jebeš to sve«, kaţe Jestine. »Ako ti ostaješ, ostajem i ja. Ionako ću vam

dobro doći. Imam dlijeto i magiju.« Obriše ĉelo zapešćem. »Ali idemo onda

krenuti.« Kimne Anni. »Bolje ti je da budeš korisna. Nešto mi govori kako

nećemo imati vremena spašavati djeve u nevolji.«

Anna se namršti. »Djeve? Kad tebe razreţu, spale i bace na stijene nekih

tisuću puta, onda ćemo vidjeti tko je djeva.«

Jestine zabaci glavu i luĊaĉki se nasmije, a smijeh bez odjeka propara mrtvi

zrak.

»Okršaj s njime bit će gadan. Uopće ne znam moţe li nas on ovdje ubiti, ali u

borbi jedan na jedan nas moţe onesposobiti, išĉupati nam kraljeţnice kao da

filetira ribu. I to bi nam bio kraj. Leţali bismo ovdje dok nam tijela u podzemnoj

špilji ne bi iskrvarila. Onda bismo postali njegovi.« Jestine prekriţi ruke.

»Znaĉi, moramo to uĉiniti zajedno«, kaţe Anna. »Znaš li se boriti?«

Jestine kimne prema meni. »Casa sredim bez problema.«

»Zar bi me to trebalo zadiviti?« pita Anna nagnute glave, a Jestine se

nasmije.

»Cas, cura ti je oštra.« Pribliţi joj se i zaškilji. »I odjednom djeluje

sumnjivo normalno.«

»Zbog svrhe«, odgovori Anna. »Ovdje nema svrhe. Nema razloga. Ništa

nije povezano. Nepovezano bi bila rijeĉ kojom bih opisala ovo mjesto. Sa

svrhom sve postaje bolje.«

Baci pogled prema meni. Jestine je ne poznaje dovoljno dobro da prepozna

sjenu u tom pogledu, ali ja je poznajem. Nije sve bolje. Ali odluĉila je glumiti i

skrivati se iza maske. Kasnije će biti više vremena da se oporavi, da zaboravi.

To si govorim. Ali iskreno, nemam pojma moţe li se takvo što zaboraviti.

Cas. Moraš se smjesta vratiti.

Ne, Thomase. Ne sada. Prouĉim pust i prostran krajolik. Sve je ravno, samo

se povremeno uzdigne omanji breţuljak. U glavi mi se zavrti zbog nedostatka

169

udaljenosti i perspektive. Ali to je varka. On je tamo negdje i ima mnogo mjesta

na koja se moţe sakriti.

»On neće doći k nama«, kaţem. »Mislim da zna što ţelim.«

»Pa ne moţemo samo ĉekati«, kaţe Jestine. Brzo trepne pa trzne glavom.

Mislim da joj se Burke obraća.

»Mogao bi doći«, kaţe Anna. »Ako mu dopustimo da nas lovi.«

»Zvuĉi zabavno«, promrmlja Jestine sarkastiĉno. Pogleda me.

»Pretpostavljam da je izdvojena lovina zabavnija od stada. Ako zavrištim, doĊite

brzo.« Duboko udahne i okrene se da poĊe.

»Nemoj«, kaţem. »Ako se odvojiš mogli bismo te izgubiti. Ovo te mjesto

moţe uzeti.«

Ona se naceri preko ramena. »Ovo te mjesto vodi kamo ţeliš. Mi ćemo

traţiti njega, on će traţiti nas i tako ćemo se svi okupiti. Cas, ovdje si uvijek

izgubljen. Na neki naĉin.«

Frknem. Ranije je nisam izgubio. Namjerno je nestala kako bi stigla

pronaći prokletu ţilu metala. Dobro. Trebao sam takvo što oĉekivati.

»Nemoj riskirati«, kaţem joj. »Ako se moraš vratiti, vrati se.«

»Ne drami«, naruga mi se. »Prijatelji smo, ali neću umrijeti za tebe. Nisam

Thomas, nisam ona.« Njezini koraci tupo odzvanjaju kamenom dok se udaljava

i zviţdi melodiju sliĉnu onoj koju lovac Milivoj zviţdi dok lovi zeĉeve. Kad se

Anna i ja pogledamo, znam da je Jestine iza naših leĊa nestala.

Dok s Annom koraĉam kroz pakao, osjećam se kao da bih trebao izgovoriti sve

što sam joj htio reći u proteklih šest mjeseci. Osjećam se kao da nemamo mnogo

vremena, iako sam došao kako bih je vratio kući. Nikada zapravo nisam mislio

da ću je opet vidjeti.

To je samo bio san. Pohod viteza koji traţi Sveti gral. Ali sada sam ovdje, s

rupom u ţelucu koja me poĉinje boljeti, i pokušavam namamiti oĉevog ubojicu

na otvoreno. Sve je to tako nerealno da mi mozak vjerojatno krvari na devet

mjesta.

»Neću ti reći kako ne bi trebao ovo raditi«, kaţe Anna. »Pokušati

osloboditi oca. Znam da bih ja to uĉinila za svoga.«

»To pokušavam? Osloboditi ga?«

»Zar ne?«

Valjda. Pokušavam ih sve osloboditi. Willa i Chasea – oni bi zauvijek

ostali ovdje da nisam došao pronaći Annu i od te pomisli mi se stisne ţeludac. I

moj tata. Mislio sam da je Anna to obavila prije šest mjeseci kad je Obeah-vraĉa

dovukla ovamo.

Krajiĉkom oka ugledamo kretanje i oboje poskoĉimo. Ali to nije on. Nešto

u daljini visi s grane osamljenog drveta. Nastavimo hodati u tišini i ne znamo

170

napredujemo li. Krajolik se neprestano mijenja; litice se stvaraju pa nestaju, kao

da ste na beskrajnoj pokretnoj traci. Sada gledamo prema nekakvom kanjonu

uklesanom duboko u kamen. Njegovim dnom kao da se proteţe crna rijeka koja

blista poput ulja.

»Jesi li... ikada razgovarala s mojim tatom?«

Anna njeţno odmahne glavom. »On je ovdje samo sjena, Cassio. Svi oni.«

»Misliš li da zna gdje je? Je li ĉitavo ovo vrijeme znao?«

»Ne znam što oni znaju«, kaţe ona, ali odvrati pogled. Ne zna, ali misli da

zna.

Kanjon nam je sada bliţe, prebrzo za brzinu kojom se krećemo. Mrzim ovo

mjesto. Ovdje bi profesor fizike odmah poludio. Gdje je on? Gdje je Jestine?

Osjećam jaku bol u boku i teţe mi je hodati. Ako je Jestine već poĉela sporije

disati, moţda više uopće nije ovdje. Valjda se nadam da nije. Anna se kraj mene

ukoĉi prouĉavajući krajolik. Ali na obzoru nema niĉega.

»Gle«, kaţem. »Kad ovo sve završi, pod uvjetom da preţivim, ţelim te

povesti sa sobom. Došao sam ovamo po tebe, skupa s Thomasom i Carmel.

Ţelimo da se vratiš.« Progutam slinu. »Ako se ţeliš vratiti. Izbor je tvoj.«

»I dalje ću biti mrtva, Cassio.«

»I ja ću to jednog dana biti. To nije bitno.« Dodirnem joj rame pa stanemo i

pogledamo se u oĉi. »Nije.«

Ona polako trepne i zastane pa joj se crne trepavice ocrtavaju na obrazima.

»U redu«, kaţe, a ja izdahnem zrak. »Vratit ću se.«

Vrisak Obeah-vraĉa propara tišinu, a mi skroz do stopala osjetimo

vibracije.

»Eno ga.«

171

DVADESET I OSMO POGLAVLJE

daljena figura koja koraĉa kanjonom moţe biti bilo tko.

Samo što nije. To je ubojica mog oca, tamniĉar mog oca. Jednom me

nadvladao kletvom koja me umalo ubila. Ovog će puta biti drugaĉije. Ovog puta

ću ga zauvijek dokrajĉiti.

Njegovi koraci odzvanjaju nam u ušima, prejako za nekoga tko je tako

daleko. Kako nam se pribliţava, naša se lokacija mijenja; stijene se premjeste u

djeliću sekunde. Gledali smo prema dolje. Sada je ravno ispred nas.

»Što mu je s rukama i nogama?« pitam.

»Posudio je tuĊe zglobove. Posudio je snagu.« Annine oĉi hladne su poput

ĉelika, ne trepće dok nam on prilazi.

Zbog dodatnih zglobova izgleda nespretno. Prije je hodao ukoĉeno, kao da

se vuĉe. Sada mu se noge trzaju kao da su spojene na pogrešnim kutovima. PriĊe

zidu i isceri se dok ga prima rukama pa se podigne na površinu kamena,

prkoseći gravitaciji. Zatim se zavrti i pojuri brţe, na sve ĉetiri, ja se ne mogu

zaustaviti i zakoraĉim unazad.

»Praviš se vaţan«, kaţem, i htio sam da to zazvuĉi poput poruge, ali ispalo

je visoko i nervozno, kao da cvilim. Anna je imala pravo. On ovdje radi što ţeli.

Vjerojatno moţe zavrtjeti glavu u krug. Volio bih da ocu mogu reći kako slušam

njegov savjet o tome da se uvijek treba bojati.

»Usporit ću ga, pokušat ću ga obuzdati«, kaţe Anna pa joj kosa pocrni i

uzleti. Bjelina se povuĉe iz njezinih oĉiju, a koţu joj prošaraju vene. Haljina

pocrveni polako i namjerno.

Obeah-vraĉ se spustio sa zida pa brzo koraĉa na neskladnim nogama.

Zašivene oĉi uperio je u mene. Više ne ţeli Annu. Nju ima. Ja sam zadnje

neriješeno pitanje.

»Prvo će mi slomiti ruke«, kaţe Anna.

»Molim?«

»Samo ti kaţem«, odgovori ona mirno. »Pokušat ću ga primiti za ruke pa

će on slomiti moje. Ne mogu ga pobijediti. Ne oslanjaj se na mene. Ne znam

moţeš li.« Pogleda me, a izraz lica joj je jasan. Ţaljenje. Isprazna ţelja za još

jednom ili boljom prilikom.

Ţao mi je što Thomas i Carmel nisu ovdje. Istovremeno i nije. Samo bih

volio da imamo plan ili zamku, kao prošli put. Bilo bi lijepo da imam nekakvu

prednost, osim one koju steţem u šaci. Anna istupi.

»Ne bojiš se?« pitam.

U

172

»Već sam to prošla«, odvrati. Ĉak se uspije nasmiješiti. Onda ode, smanji

udaljenost izmeĊu njih krećući se brţe nego što pamtim. Raspali ga, a on zubima

nanese crvenu ranu na njezinu podlakticu. Ona se ne trzne, ne vrisne. Bori se

poput robota. Zna da će izgubiti i naviknuta je na to. Ĉak ni ne osjeća bol.

»Nemoj samo stajati! Pomozi joj!« povikne Jestine jureći kraj mene kako

bi skoĉila meĊu njih. Nemam pojma odakle se stvorila. Kao da je iskoĉila iz

kamena. Ali nije bitno, ona ne oklijeva. Izbjegne jednu njegovu ruku i zarije mu

dlijeto u rame. Anna ga drţi za glavu, ali ne drţi ga dovoljno ĉvrsto.

Moje noge su zaleĊene. S njih dvije u igri ne znam što uĉiniti, gdje napasti.

Njihovi pokreti nemaju nikakvog uĉinka. Trebali smo otići. Izići dok smo mogli.

Thomas razgovara sa mnom u mojoj glavi, u glasu mu ĉujem hitnost. Ne mogu

obratiti pozornost na to ni pogledati unazad. Gledam kako Obeah-vraĉ lomi

Anninu ruku kao da je granĉica, kako je gura pa se ona zakotrlja. Jestine samo

odmakne, kao da je nešto iritantno s ĉime mu se ne da zamarati. Niti u jednom

trenu nije maknuo pogled s mene. Gledam mjesto gdje bi mu trebale biti oĉi,

gledam pomicanje crnih šavova i sporo kapanje krvi. Bojim ga se. Oduvijek sam

ga se bojao. Trzne jednom glavom pa otkvaĉi vilicu. Za nekoliko sekundi skoĉit

će na mene i rastrgati me kao i sve ostale, kao mog tatu, i zauvijek ću ostati

ovdje.

Crni uvojci kose uzdignu se oko njegovih ramena trenutak prije nego što

Anna iza njega pruţi ruku, primi ga za ĉeljust pa šakom pritisne njegove zube.

Obeah-vraĉ zavrišti i lamata crnim jezikom, radi grimase dok ga ona povlaĉi.

»Kloni ga se«, zareţi ona i nabije ga na stijenu. Snaga udarca je tolika da

kamenĉići prsnu s kamena. Ona to ponovi opet i opet, samo ga nabija na kamen.

Ĉujem kako mu pucaju zglobovi.

Ĉujem Jestine kako kaţe »Ideš«, bez daha.

Obeah-vraĉ je poput ljute ţivotinje. Izoštri prste u bodlje pa je ranjava

preko prsa i ramena, pili joj mišiće sve dok joj ruka ne klone pa on opet osjeti tlo

pod nogama. Ali Anna još uvijek ne staje. Iako joj se rame trza, ona mu udara

glavom o kamen tako jako da će mu se glava rasprsnuti poput lubenice.

MeĊutim, to se ne dogodi. Jedina krv koja mu curi niz bradu je njezina: krv iz

rana koje joj zubima nanosi na dlanu dok mu ona drţi ĉeljust. Ona padne na

jedno koljeno i njezin stisak konaĉno popusti. Spusti se u prašinu, a on preskoĉi

preko njezinih leĊa.

Gledam ga kako mirno koraĉa prema meni, dok mu s prstiju kapa Annina

krv i pomislim kako je to nemoguće. Više od svega na svijetu ţelim ga ubiti – za

nju, za tatu. Ali ĉini mi se nemoguće. Sada mi je bliţe. Dovoljno blizu da

osjetim njegov miris dima.

Jestine skoĉi na noge i stvori se iza njega pa povikne: »Leithsigh!« i raspali

rukom po njegovu potiljku. On posrne naprijed, ali prije toga je uhvati i snaţno

nabije na kamen. Izviknem njezino ime, ali zvuk lomljave njezinih kosti jaĉi je

od mog povika.

173

Pojurim naprijed i oslobodim je njegove ruke. Na zubima joj ugledam krv,

krv joj teĉe iz kuta usana. Vuĉe noge za sobom, poskakuju po zemlji poput

gume.

»To je to«, zastenje ona. »To je sve.« Podigne glavu i pogledamo Obeah-

vraĉa. Kakva god da je to bila ĉarolija, on je još uvijek pognut. I još nešto: sad

oko njega vidim sjene, kao da se kreće prebrzo da bih ga mogao pratiti okom.

Na trenutak ugledam dodatnu ruku ili glavu koja nije njegova. Mislim da vidim

autostopera iz 12. okruga, još uvijek nosi bijelu majicu i koţnu jaknu. Onda

nestane. Shvatim što se dogaĊa. On se odvaja.

»Što si napravila?« pogledam Jestine. Ĉelo joj je orošeno znojem, a koţa

joj je postala plavkasta. Anna je uspjela stati na noge pa sada klekne kraj nas.

»To je kletva«, kaţe Jestine, a krv joj curi niz bradu. »Sad je destabiliziran

Mislila sam da ću moći više, ali...«, ona zakašlje. »Gotova sam. Umirem. Ne

ţelim umrijeti ovdje.« U glasu joj ĉujem ĉuĊenje. Ţelim nešto uĉiniti, zagrijati je

ili zaustaviti krvarenje. Ali ne mogu ništa. Iznutra vjerojatno izgleda kao da ju je

netko zdrobio ĉekićem.

»Vrati se«, kaţem, a ona kimne. Okrene se na rame, a kada pogleda u

zemlju, znam da ne gleda kamen već Colina Burkea. Jednom pogleda Annu,

ugleda crne ţile pa se nasmiješi. Pogleda mene još jednom pa namigne. Onda se

namršti i zaklopi oĉi. Izgleda kao da pada kroz nešto, a zatim nestane kao da je

nikada nije ni bilo.

Obeah-vraĉ iza nas se još uvijek previja i rukama se drţi za glavu, kao da

ţeli sprijeĉiti to raspadanje. Pogledam Anninu slomljenu ruku i rane, pogledam

krv koja joj kapa na haljinu.

»Nemoj više stradavati«, kaţem joj.

»Kasnije neće biti bitno«, kaţe ona, ali ostane kleĉati kad se ja okrenem.

Athame mi pristaje u ruci. Ništa ne oĉekujem. Ne znam što će se dogoditi.

Samo znam da ću ga raniti i dobiti odgovore.

Pribliţim se, a njegov mi miris ispuni nosnice, sladak miris dima iza kojeg

je kiseo smrad mrtvaca. Na vrhu jezika mi je da nešto kaţem, da bacim zadnji

komentar o tome kako je gotov, ali ne uĉinim to. Podignem nogu do njegovog

ţeluca i odgurnem ga dovoljno da mu zarijem athame u prsa.

Ništa se ne dogodi. On zaurla, ali i prije je urlao. Izvuĉem noţ i još ga

jednom zarijem, ali on u tom trenu ovije prste oko moje ruke i stisne ih. Stisne

mi kosti i podigne me u zrak dok se ispravlja. Sjene duhova još uvijek nestaju u

zraku. Zavirim traţeći oĉevo lice. Prestanem traţiti kada Obeah-vraĉ zarije zube

u moj mišić. Ruka mi se instinktivno zgrĉi i stegne, ali to je kao da se leptir

suprotstavi buldoţeru. On trzne glavom i za sobom povuĉe veći dio mog

ramena.

174

Uspaniĉim se. Svi udovi poĉnu mi se istovremeno pokretati dok zdravom

rukom oĉajno pokušavam dohvatiti athame. Zgrabim ga, ali razreţem samo

zrak. Ţelim da ode. Ne ţelim ga gledati kako guta komade mog mesa.

Uspijem zarezati po ruci. Ne njegovoj, neĉijoj tuĊoj: zareţem ruku jednog

od zatoĉenih duhova, ali Obeah-vraĉ zavrišti dok se to tijelo oslobaĊa iz njega i

provlaĉi kroz rupu na njegovim prsima. Nekako se razdvojimo, a ja ugledam

poznato lice Willa Rosenberga kako leti prema nebu. U jednom ludom trenu on

me pogleda, a ja se zapitam što vidi i razumije li. Otvori usta, ali nikada neću

saznati je li mi htio što reći. Njegova sjena zatreperi i nestane. Otišao je kamo

god da je Will trebao ići prije nego što ga se Obeah-vraĉ doĉepao.

»Znao sam, šupĉe jedan«, kaţem, ili neku sliĉnu besmislicu. Nisam ništa

znao. Nisam imao pojma, ali sada znam pa reţem zrak oko njega i iznad njega,

reţem mu ramena i glavu pa gledam duhove kako se oslobaĊaju i odlijeću.

Ponekad dvoje odjednom. On mi zaurla na uho, ali ja traţim svog oca. Ne ţelim

propustiti njegov odlazak. Ţelim da me vidi. Kad se saginjem ili izmiĉem, ĉinim

to automatski i pitanje je vremena kad ću pogriješiti. Smete me pogled na crni

rep, to me uspori pa me Obeah-vraĉ raspali u prsnu kost, kao da mi je udarni

ovan raspalio prsa. Zatim samo vidim zrak, osjećam bol i udarac tvrde kamene

površine.

* * *

Anna urla. Otvorim oĉi. Ona se bori protiv njega. Gubi, ali radi sve što moţe da

ga zadrţi. Trebala bi ga pustiti na mene. Usta su mi puna krvi pa ne mogu

govoriti. Samo mumljam i pljujem krv. Jestine je mrtva. Ja sam mrtav. Gotovo

je.

Doduše, mogu se vratiti. Mogu napraviti isto što i Jestine i umrijeti kraj

Thomasa, Carmel i Gideona. Soba će biti ispunjena toplinom zapaljenih svijeća.

Okrenem glavu razmišljajući o tome. Ako je okrenem još nekoliko centimetara,

moći ću vidjeti Thomasa, cijelu prostoriju, a ako nastavim gurati dok se staklo

ne razbije, vratit ću se tamo.

»Cassio, odlazi!«

Anna, ne mogu disati. Ona se još uvijek bori jednom rukom, i odbija pasti.

Koliko sam duhova oslobodio u tim zadnjim sekundama? Troje? Moţda petero?

Je li tata bio jedan od njih? Ne znam. Pitam se koliko vrijedi to što sam dao sve

od sebe. Pitam se zna li on da sam ovdje.

CAS!

Tijelo mi se trzne. To sam osjetio. Thomasov glas osjećam izmeĊu oĉiju,

pogaĊa me ravno u sinapse.

Vrati se! Moraš se vratiti! U tebi više nema krvi. Srce ti staje! Krv ti

prestaje teći! Zaustavljamo ritual, čuješ li me? Ja ga zaustavljam!

175

U meni nema krvi. Smiješno, Thomase. Zato što krv još uvijek ulazi u moja

pluća. Litre krvi koje me pune poput broda koji tone. Samo što... nema je.

Zapravo je nema. I lucidan sam iako se osjećam kao da sat vremena nisam

pošteno udahnuo.

Pogledam Annu koja se bori slomljenom rukom kao da je nije briga ako joj

je on do kraja otkine. Zato što je nije briga. Ništa nije bitno: ni rana na mom

ramenu, ni moja zgnjeĉena prsa. Obeah-vraĉ boĉno raspali Annu po koljenu i

ona padne.

Odgurnem se na laktove i pljunem krv na kamen. Bol se primirila; i dalje je

snaţna, ali više nije intenzivna. Kao da je... neznaĉajna. Savijem koljena,

privuĉem noge i ustanem. Pogledam neozlijeĊenu ruku i nasmiješim se. Tata,

jesi li vidio? Nisam ispustio athame.

Obeah-vraĉ me gleda kako ustajem, ali ja to skoro i ne primijetim. Gledam

samo duhove koji se pokušavaju osloboditi iz njegova tijela, pratim njihovo

kretanje i gledam odakle ih najveći broj izlazi. Vibracije noţa pjevaju uzduţ

moje ruke. UĊi. IzaĊi. Reţi.

Nije spreman na mene kad poletim prema naprijed. Prvim zamahom

oslobodim duha koji mu izlazi iz lijeve noge. Raspalim ga, on padne na koljeno

pa ustanem i razreţem njegova povinuta leĊa, rasijeĉem put još jednom duhu pa

odskoĉim. Još dvoje se izvine iz njegovih prsa, a on zaurla što meni zazvuĉi

poput glazbe. Ruka s ĉetiri zgloba poleti prema mojoj glavi; sagnem se i

zareţem ga ispod rebara, pa još jednom ispod potiljka. Nemam vremena za

razmišljanje, ne stiţem gledati. Samo ţelim da iziĊu. Da ih oslobodim.

Još dvoje. Pa još jedan. U uhu ĉujem tatin glas. Svaki savjet koji mi je dao

proleti mi mislima i ĉini me brţim, ĉini me boljim. Za ovo sam stvoren, ovo sam

ĉekao, za ovo sam trenirao.

»Nisam mislio da ću se tako osjećati«, kaţem, pitajući se moţe li me ĉuti i

hoće li znati što mislim. Mislio sam da ću se osjećati drugaĉije. Mislio sam da

ću osjećati bijes. Ali osjećam samo ushit. On i Anna su sa mnom. Oštrica blista i

Obeah-vraĉ nas ne moţe zaustaviti. Svaki put kad duh odleti, vraĉ postaje

bjesniji, frustriraniji. Pokuša zatvoriti rupu u prsima i gura prste u ranu. Duhovi

je samo jaĉe rastvore.

Anna se bori uz mene, povlaĉi ga na tlo. Ja reţem, brojim i gledam ih kako

lete. Zadnji odlaze iz njega poput oluje: eruptiraju iz njegovih prsa i širom

rastvaraju ranu. On leţi na kamenu, skoro da je rastrgan u dva dijela. Prazan je i

ostao je samo on.

Sve se dogodilo tako brzo. Oĉima pretraţujem prazninu koja ima ulogu

neba, ali ondje nema nikoga. Moj tata nije tamo. Propustio sam ga u svoj toj

zbrci. Ostao je samo kuĉkin sin koji mi ga je oduzeo.

Pristupim mu i kleknem. Ne znam zašto, ali povuĉem athame preko šavova

na njegovim oĉima.

176

Kapci se otvore. Oĉi su mu još uvijek unutra, ali trule i crne. Šarenice su

poprimile neprirodnu ţutu boju, gotovo da se prelijevaju, poput zmijskih oĉiju.

Okrenu se prema meni i pogledaju me s nevjericom.

»Odlazi u svoj pakao, što god da to je«, kaţem. »Trebao si otići ondje prije

deset godina.«

»Cas«, kaţe Anna i primi me za ruku. Ustanemo i odmaknemo se. Obeah-

vraĉ nas promatra, a zjenice su mu samo luĊaĉke toĉkice na ţutim šarenicama.

Rana na njegovim prsima više ne raste, ali rubovi se suše i dok stojimo, on se

poĉne sušiti, a njegovo meso i odjeća pretvarati u prah. Gledam mu oĉi sve dok

se ne raspadnu. Na trenutak leţi poput cementnog kipa na kamenu, a onda se

uruši i rasprši u svim smjerovima te nestane.

177

DVADESET I DEVETO POGLAVLJE

isam vidio tatu.

Kad sam shvatio da krv nije bitna, sve se odvilo tako brzo. Samo sam

rezao, sjekao i nisam razmišljao. I svi su nestali. Sada prostor oko nas djeluje

pusto.

»Nije pust«, kaţe Anna, iako sam priliĉno siguran da nisam ništa izgovorio

naglas. »Oslobodio si ga. Dopustio si mu da ode dalje.« Spusti mi ruku na rame,

a ja pogledam athame. Oštrica blista jaĉe od svega ovdje.

»Otišao je dalje«, kaţem. Ali dio mene nadao se da će ostati. Makar samo

toliko da ga vidim. Moţda da mu kaţem – ne znam što. Moţda samo da mu

kaţem da smo dobro.

Anna ovije ruku oko mog struka i spusti bradu na moje rame. Ne kaţe

nešto utješno. Ne kaţe mi nešto u što nije posve sigurna. Samo stoji. I to je

dovoljno.

Kad maknem pogled s athamea, sve je drugaĉije. Obeah-vraĉ je nestao i

krajolik se mijenja. Mreška se i obnavlja oko nas. Podignem pogled, a mraĉna,

oštećena praznina izgleda svjetlije. Izgleda jasnije, gotovo da vidim slabo

treptanje zvijezda. I kamenje je nestalo, kao i litice. Nema više oštrih rubova.

Nema nikakvih rubova. Stojimo zajedno usred neĉeg što nastaje.

»Trebali bismo poći«, šapnem. »Prije nego što Thomas uĉini da mi poĉne

teći krv iz nosa.«

Anna se nasmiješi. Nestala je mraĉna boţica, povukla se natrag ispod

njezine koţe. Sada je ostala samo Anna koja me znatiţeljno promatra u svojoj

bijeloj haljini.

»Što će se sada dogoditi?« pita.

»Nešto bolje«, odgovorim i primim je za ruku. Ona ovdje izgleda predivno.

Oĉi joj blistaju, a sunce joj obasjava kosu pa ona blista poput ĉokolade.

»Kako ćemo se vratiti?« pita. Ne odgovorim. Zagledam se preko njezinog

ramena prema krajoliku koji se mijenja. Ne znam hoću li upamtiti kako sam se

osjećao kad sam ga gledao. Hoću li upamtiti kako je to gledati stvaranje. Moţda

ću sve zaboraviti, poput sna nakon buĊenja.

Iza nje iz magle se stvara svijet. Samo što nikada nije bilo magle. To se

dogaĊa oko nas, kao da se vodene boje razlijevaju preko praznog papira. Sunce

obasjava nepokošenu travu, travu na koju bih se mogao srušiti i satima spavati.

Moţda danima. U daljini su stabla, a na rubu ugledam Anninu viktorijansku

kuću, bijelu i neoštećenu. Nikada nije tako izgledala dok je ona tamo ţivjela.

N

178

Nikada nije ovako izgledala. Tako svjetlo i uspravno na suncu. Ĉak ni kad je tek

sagraĊena.

»Cas? Thomas ti se obraća? Trebamo li se poţuriti?« Pogleda me u oĉi pa

krene slijediti moj pogled. Primim je za obje ruke.

»Nemoj«, kaţem. »Ne gledaj.«

Ne pogleda. Raskolaĉi oĉi i osluhne, vjeruje mi i boji se onoga što bi mogla

vidjeti. Ali ne mogu sakriti osjećaj povjetarca koji nam prodre kroz odjeću. Ne

mogu prigušiti tople zvukove pjeva ptica i zujanja insekata oko kuće. Pa ona

ipak pogleda. Kosa joj padne preko ramena, a ja oĉekujem kako će svakog trena

pustiti moje ruke. Ovo je njezino mjesto. Njezina druga strana. Više nije

iskvarena zbog Obeah-vraĉa. Ona ovdje pripada.

»Ne.«

»Što?«

»Ne pripadam ovdje.« Stisne mi ruke, jaĉe nego prije. »Idemo natrag.«

Nasmiješim se. Vratila se iz mrtvih kako bi me zazvala. Ja sam prošao kroz

pakao kako bih je pronašao.

»Anna!«

Oboje se okrenemo prema zvuku mog glasa. Silueta stoji na otvorenim

vratima viktorijanske kuće.

»Cas?« pita ona nesigurno, a osoba istupi na svjetlo. To sam ja. Nemoguće,

ali to sam ja. Anna se nasmiješi i povuĉe me za ruke. Smijeh joj izleti iz grla.

»Hajde«, zazove on. »Mislio sam da ţeliš ići u šetnju.«

Ona oklijeva. Kad se okrene i pogleda me, stvarnog mene, izgleda

zbunjeno pa zaţmiri.

»Idemo«, kaţe. »Ovo mjesto laţe. Na trenutak ja... zaboravila sam gdje

smo. Zaboravila sam da si ti ovdje.« Opet pogleda kuću, a kad progovori glas joj

je udaljen, gotovo kao da je već tamo. »Na trenutak sam pomislila da sam kod

kuće.«

»Hajde«, povikne drugi ja. »Poslije se moramo sastati s Thomasom i

Carmel.«

Pogledam preko ramena. Još uvijek vidim prostoriju obasjanu svijećama.

Vidim Thomasa koji kleĉi i mahnito nešto radi rukama. Nemam mnogo

vremena. Ali sve se prebrzo odvija.

Ako pustim Annine ruke, ona će me zaboraviti. Zaboravit će sve osim

onoga što se nalazi s druge strane polja. Sve će nestati. Njezino ubojstvo,

njezino prokletstvo. Zauvijek će ţivjeti ţivot koji je trebala ţivjeti. Onaj koji

smo mogli imati zajedno da je sve bilo drugaĉije. Ovo mjesto laţe. Ali to je

dobra laţ.

179

»Anna«, kaţem. Okrene se prema meni, ali oĉi su joj raskolaĉene i

neodluĉne. Nasmiješim se i pustim joj jednu ruku kako bih joj provukao prste

kroz kosu. »Ja moram ići.«

»Molim?« upita ona, ali ne odgovorim. Samo je poljubim, jednom, i

pokušam joj tom jednom gestom prenijeti sve što će ona zaboraviti ĉim se

okrene od mene. Kaţem joj da je volim. Kaţem joj da će mi nedostajati. A zatim

je pustim.

180

TRIDESETO POGLAVLJE

aĉujem zvuk loma i osjećam da sam se nabio na nešto, a sve to bez micanja.

Malo otvorim oĉi i ugledam prostoriju punu svijeća i crvenih halja. U tijelu

osjećam samo bol. Thomas, Gideon i Carmel smjesta se obruše na mene.

Ĉujem njihove glasove kao tri zasebna vriska. Netko mi pritišće trbuh. Drugi

ĉlanovi Reda beskorisno stoje oko nas, ali kad Gideon poviĉe, nekoliko ih se

pokrene. Barem su neki od njih otišli nešto obaviti. Zurim prema stropu koji je

previsoko da bih ga vidio, ali znam da je ondje. Ne moram se osvrtati, znam da

sam se samo ja vratio.

Ova situacija mi je poznata. Leţim u krevetu s infuzijom u ruci i šavovima na

trbuhu, i unutarnjima i vanjskima. Leţim na ĉetiri ili pet jastuka, a na stoliću uz

krevet je pladanj nepojedene hrane. Barem na njoj nema zelenog ţelea.

Kaţu da tjedan dana nisam dolazio k svijesti i da je veći dio tog vremena

bilo neizvjesno hoću li preţivjeti. Carmel kaţe da sam dobio najveći mogući

broj transfuzija i da imam sreće što Red u podrumu ima potpuno opremljenu

operacijsku salu. Kad sam se probudio, iznenadio me pogled na kestenjasto

sijedu kosu osobe koja mi spava na krevetu. Gideon je sredio da mama doleti u

Glasgow.

Netko pokuca na vrata pa uĊu Thomas, Carmel i mama. Mama odmah

pokaţe prema pladnju s hranom.

»Bolje ti je da to pojedeš«, kaţe.

»Ne ţelim opteretiti ţeludac«, pobunim se. »Daj. Proboden sam noţem.«

To nije smiješno, poruĉuje mi ona stisnutog pogleda. Dobro, mama.

Uzmem zdjelicu umaka od jabuke pa ga pojedem, samo kako bi se ona

nasmiješila, što ona uĉini s oklijevanjem.

»Odluĉili smo svi ostati dok se ti ne oporaviš dovoljno za put«, kaţe

Carmel i sjedne uz podnoţje kreveta. »Letjet ćemo natrag zajedno, stići ćemo na

poĉetak škole.«

»Mrak, Carmel«, kaţe Thomas i mahne prstom po zraku. Pogleda me.

»Stvarno je uzbuĊena što je maturantica. Kao da već sada nije glavna u školi.

Meni se osobno ne ţuri. Moţda moţemo iz fore još jednom proći kroz Šumu

Suicida na povratku.«

»Baš si smiješan«, kaţe Carmel sarkastiĉno i gurne ga.

Još netko pokuca na vrata pa uĊe Gideon s rukama u dţepovima i sjedne.

Primijetim nelagodan pogled izmeĊu njega i mame. Ne znam hoće li njihov

Z

181

odnos više ikada biti isti. Ali dat ću sve od sebe da joj objasnim da Gideon nije

bio kriv za to.

»Razgovarao sam s Colinom Burkeom«, kaţe nam Gideon. »Jestine je

dobro, kaţe. Već je na nogama.«

Jestine nije umrla. Rane koje joj je Obeah-vraĉ zadao nisu bile smrtonosne,

kao ni moje. Usto, vratila se prije mene pa nije izgubila toliko krvi. Ĉini se da je

i paţljivije birala mjesto u koje će se raniti jer nije imala tako teške unutarnje

ozlijede kao ja. Moţda će mi jednog dana priznati sve svoje tajne. Moţda neće.

Ţivot je zanimljiviji kad neke stvari ne znamo.

U sobi zavlada tišina. Došao sam k svijesti prije tri dana, ali oni stalno

okolišaju, a ni ja nisam postavio previše pitanja o tome što se dogaĊalo s njihove

strane. Znam da umiru od znatiţelje. Rado ću im ispriĉati. Samo mi je zabavno

ĉekati da vidim tko će prvi puknuti.

Pogledam njihova neugodno znatiţeljna lica. Svi šute i smiješe se stisnutih

usana.

»Pa idem nam pronaći veĉeru«, kaţe mama i prekriţi ruke. »Cas, ti ćeš još

neko vrijeme jesti tekuću hranu.« Dok izlazi pljesne Thomasa po ramenu.

Sigurno zna da sam njega odabrao da mi bude usidrenje. I prije toga joj je bio

drag, ali mislim da bi ga sada mogla posvojiti.

»Jesi li je barem vidio?« pita Thomas, a ja se nasmiješim. Konaĉno.

»Da, vidio sam je.«

»Što... što se dogodilo? Tamo je bio Obeah-vraĉ?« Pita on s oklijevanjem.

Carmel je raskolaĉila oĉi, traţi znakove stresa kako bi skoĉila na Thomasa i

zaustavila ispitivanje. To je malo blesavo, ali cijenim njihovu brigu.

»Tamo je bio Obeah-vraĉ«, kaţem. »Imao si pravo, Gideone. Bili su ondje

zajedno zatoĉeni.« Kimne, a pogled mu je mraĉan. Valjda nije stvarno htio biti u

pravu. »Ali on je sada gotov. Dokrajĉio sam ga. I oslobodio sam ostale. Sve koje

je uzimao u sebe kroz sve te godine. Sve te duhove. I Willa i Chasea.« Kimnem

prema Carmel. »I tatu.« Gideon zaklopi oĉi. »Nemoj još reći mami«, kaţem mu.

»Ja ću joj reći. Ali... nisam ga vidio. Nisam razgovarao s njime. Teško je to

objasniti.«

»Bez brige«, kaţe on. »Reci joj kad budeš spreman.«

»A Anna?« pita Thomas. »Je li ona bila dobro? Jesi li i nju oslobodio?«

Nasmiješim se. »Nadam se da jesam«, odgovorim. »Mislim da jesam.

Mislim da će sada biti dobro. Mislim da će biti sretna.«

»Drago mi je«, kaţe Carmel. »Ali hoćeš li ti biti dobro?« Stavi ruku na

moje koljeno i stisne ga kroz plahtu. Kimnem. Bit ću dobro.

»A Red?« pitam Gideona. »Jestine je sa sobom donijela metal da se iskuje

drugi athame. Jesu li ti rekli?«

»Natuknuli su to.« Gideon kimne. »Ona je uvijek bila pametna cura.«

182

»Još jedan athame?« pita Thomas. »Mogu li to uĉiniti?«

»Nisam siguran. Oni misle da mogu.«

»I što sad?«, zastenje Carmel iscrpljeno. »Znaĉi li to da se moramo boriti

protiv cijelog Reda? Mislim ne smeta mi, ali stvarno!«

»Ako su htjeli da umrem, imali su sjajnu priliku«, kaţem. »Bio sam

praktiĉki mrtav na tom podu. Mogli su me samo ostaviti. Uskratiti mi skrb.«

Pogledam Gideona, a on kimne u znak slaganja. »Mislim da ne moram brinuti

zbog njih. Dobit će svoj athame. I svoje oruĊe«, dodam ogorĉeno. »Pustit će me

na miru.«

»Dobili su što su ţeljeli«, sloţi se Gideon. »I ĉini se da su nestali. Samo

smo mi ostali ovdje. Red je otišao ĉim se Jestine dovoljno oporavila za put.«

Primijetim da Gideon govori o Redu kao da nije njegov ĉlan. Dobro. Nasloni se

na stolici i prekriţi ruke na prsima. »Ĉini se, Theseuse da ti je put slobodan.«

Nasmiješim se i prisjetim zadnjih trenutaka s Annom. Sjetim se kako me

poljubila i da sam osjetio kako jedva suspreţe osmijeh. Sjetim se da su joj usne

bile izuzetno tople.

Thomas i Carmel stoje uz moj krevet i promatraju moje masnice i ranu na

vratu. Moţda me negdje i tata promatra. Moţda ga istovremeno napada ludi crni

maĉak. Nasmiješim se još šire.

Moj je put slobodan.

183

ZAHVALE

Mojoj urednici Melissi Frain pripadaju velike zasluge za nastanak Djevojke iz

noćnih mora. Što se urednika tiĉe, ona je vrh. Hvala ti, Mel što paziš na mene i

što si tako puna podrške. Hvala i mojem agentu Adriannu Ranti koji i dalje zbog

mene plovi izdavaĉkim vodama i govori mi što se zbiva. Hvala Sethu Lerneru i

umjetniku Nekru na izuzetnoj naslovnici. Hvala cijelom timu u Tor Teen što su

obavili sav posao potreban za stvaranje knjige.

Svijet treba ĉitatelje pa hvala i svima njima, kao i novinarima, uĉiteljima,

knjiţniĉarima i blogerima koji šire ljubav prema knjigama.

Pozdravljam i roditelje, ovog puta prvenstveno tatu, koji nikada ne sumnja i

potiĉe prodaju na mjestima poput Minota, Sjeverne Dakote. Hvala ti, tata!

I za kraj uobiĉajena ekipa: Ryan VanderVenter, Missy Goldsmith, Susan

Murray i Dylan Zoerb, hvala vam.