"djevojka" - camil sijaric, pripovijetka

7/25/2019 "Djevojka" - Camil Sijaric, pripovijetka

1/17

DJEVOJKA

Bila je jo5 na nogama ta na5a stara kuia, ali se di-nilo da ie pasti dim jaii vjetrovi dunu. Lidila je na sije-dog s'tarca kojli je po5ao na svoj posijednji put. . .

Nije vi5e ispred nje pas lajao, nije se iz nje dimdizao, k'rov od Si,ndre, nekad dadav, bio je ispran ki5amai siv kao da je od kosti: otkovane daske visile su i nijalese na vjetnu kao Setahca na satu pokazujudi nekakvosvoje vrijeme. . ., ono kojim Zive ,stare kuie. Gore, navrhu krova, bila je

i,sada od drveta izdjeijana ljudska

iuka,sa svih pet prstiju, na koju su nekad slijeta,le ptice,i bilo je lijepo pogledati g'ore na kuii rrog, ,na rogu ruku,na ruci pticu . . .

Od krova sarn i5ao odima sve niZe, dolje ka prozo-rima, kroz koje odavno niko n'ije pogledao na put kojimprolazi putnik, ni gore u Sunce na nebu da virdi koje jedoba dana, ni noiu dokle su stigle zvijezde i je li se uka-zala Danica: bili su zatvoreni i lidili na sklopljene 'o'dikojima

viSenije do

gledanja ni Danice, ni zvijezda, nizelena lista na drvetu pred kuiom; ti prozori ka,o da subili o,ti5li sa ovoga svijeta . . . zajedno s odima koje sunekad kroz njih gledale.

Iza oma dva u sredini, u sobi najveioj na na5oikuii, sjedio je nekad moj stric Arslan. eovjek kr-upan,plavih dtrbokih odilju koje su, ispod kosmatih vjeda, sta-jale kao ispod krila lastarrlo". Brio je iu'tljiv; zami5ljamkako i sad sjedi s 'druge strane prozora i - iuti. Ali

ni5ta od to'ga mo,ga zamisljanja, jer on vei o'davno iutionom vjednom iutnjom . .. pod busenorn zemlje i zele'nom travom.

Iza krajnjeg, lijevog proilora, kojem s'u okviri biliobojeni plavom bojorn - djevojadkom - koja

je znadilamladost, bila je soba kierke moga strica Zeluihe, jedinekoju je imao i u koju je gledao kao u Sunce; nikad ukuiu nije u5ao a da Zulejhi'ne donese pone5to: izvadio bite sitne darove u diepa i pruZio joj 'ih bez rijedi a onaih, istro tako bez rijedi piimala; to njeno iutanje, to ne-govorenje ni kad se obraduje rri kad se raZalo'sti, dola-zilo joj je od oca, koga su u eeSljigovu znalt kao dovjekakoji rijeiima ne da iz sebe ni onda kad mu trebaju, o'nkao da je imao da plati rno's'tarinu za rijedii koje'rnu pre-clu preko jezika i nije se 'davao na taj tro5ak. Govorilose, a najvi5e zbog te njegove iutnje, da je Arsian Sejdiipametan 6ovjek, da njegova jedna rijed vi5e vrijedi negodrugih stotinu.

Iako je malo govorila, a m,nrogo iutala - kao i o'tacjoj - a to znadilo njenu djevojadku mudrost, Zulejhase

po toj svojoj mudrosti nije produla jer je, otkad se za-djevojdila, krila od mu5karaca svoje lice sem rodbine, iniko je nije Vidio ni kad iuti, ni duo kad progovori: pro'dula se preko Zena: ie,nske odi bile su rad'oznale da jevide a jezici brzi da o njoj pridaju - i prida oti5la dou daleka ,sela da u Arslana Sejdiia ima djevojka kakvumajrka samo jednom rada, cla joj Sunce nije ogrijalolice pa da joj je mrko, nego bijelo kao knjiga, a od1i, vje-cle i trepavice,kao p'iis'mo kojim su gore po nebu is'pisanezvijezde. . . Pridale su iene da otac i majka svoju kier-ku hrane sve pogadom, halvom i rmedom i da se ne mogunaii rrr-uS'ka usta da ijube ta njena slatka, ni prsti dajoj kosu mrse, ni nrka da joj stas lomi i mladinu u dje-vojci umiri.


2/17

Na5oj Zulejhi nije se mogl4 naii druga mu1a senlte Sto je mnogo iutala a malo govorila, ito je za nju,djevojku, bilo dobro - jer djevojka nema prijatelja - svaka njena rijed rnoZe da se protiv nje sama okrene,.jelrijedi su Sto i strijele odapete na ,tvrdavu, a djevojkaje slaba tvrdava. ..

Pale su strijele jednoga dana na tu naiu tvrdavu. . . ,na nadu Zulejhu; nisu ro bile rijedi, bile su to odi. . .

Odi jednog potkivada konja.Bio sam pred kuio,m, pred avlijorn i kapijom toga

dana kad je dojahao konja neki rnlad dovjek, lica ,rnnka,z.nojav'i pun pra5ine i vidjelo se da je dugo putovao poprainjivu putu i vruiu danu. Nisam znao ko je taj 8o-vjek i za5to je dojahao pred naSu kuiu.

- Javrcane - veli mi odozgo s konja, a ja se natu uvredljivu rijed uzjogunio i velim rrr-u:

- Vraiam ti tu rijed. Nisam ja to to si ti, i hajd,produZi ispred ove kuie.- Javrcan s,i ti, no Sta si - p,onavlja on. A janjemu:- To si ti sto puta, i hajd' odatle dok nisam pustiopa5de da te ujede.- Zar bi ti to udini,o? - gleda me, mjeri rne odima.- Ja ibih - dodekam ga. - Kod mene ti nema Sale,nek to znaS. Okreni tu kljusinu pod tobom i idi od ovih

vrata, ne zna5 ti dija su o,t/o vrata, da zna5, maj,iin sine,ne b,i s,rn-io ni da ih pogleda$. - On ie:

- Ovo nije kljusiirna, morrndiiu, nego konj. Dobarkonj - veli, a rneni drago Sto mi je rekao rnom6idu;momdii i jesam, zade6ljavam kosu, gledam djevojkamau prozor, u dZepu nosim ogledalce jer djevojrke najprijepitaju imam li ogledalo i iStu ga da im dam. Velim onomdovjeku da neiu na njega pustiti pa5de, ali da mu kourj

ne valja - li nastavljam, ne krijuii da se hvalirm* ver

lim mu:

- Da ti vidlS naSega konja. . . Toga bi tvoga u ba-ru 'otjerao pri naSem i ne bi za njlim ni pogledao. Takavje na5 konj Ne damo svijetu da ga gleda da ga odimane i5teti; ko ima zele,ne odi moZe da i5teti konja.

- Imate konjal - pi,ta, a menli se dini da ga upra-vo to i zanima, pa ie:-

Nije li to jedan ko,nj ovdje ueedliigovr-r koji ne dA da se potkuje? Ni da se uzjaSe?

- Nad ne dA, toliko jc silan da ne da k sebi. A imajoS konja u ee5ljigovu, ne znam za kojeg ti pita5 - jaiu mirno.- Je li to konj Arslana Sejdiia? ie jo5 mir-nije.- Njegov je, no Jiji; na5

je to konj.

- A kuia, rnomdiiu, dija je?

-I kuia je Anslana Sejdiia, dija ie biti nego nje-

gova; na5a je ovo kuia. A Sto pita5 za kuiu i za konja?Nije mi odgovorio. Sjahao je s konja i stao da ga'ra-

sprema, prvo mu je popus'tio kolane:- udinio je to kaod,ovjek koji se dobro razurrr-ije u konjske kolane, zatirmie sa sed,la skinuo torbu, pri5ao i zatresao mi njom predodima, veli:

- Ovim Sto zvedi u torbi ja potkivarn konje -i nastavlja: - A ima i ljudi koje bi trebalo po'tkovati,jer se ne razlikuju od konja. Sta rrllsliS ti o ,tome, ima litakvih. .. ?

N.isam htio da mu odgovorim, a nisam ni umio,uapravio sam se kao da nisam ni d,uo Sta je rekao, nekato priia korne drugorme a meni neka kaZe ko je on; toSto je popustio ko'nju kolane, otrao sa njega zno,j i torbuspustio na zem,lju znadilo je da taj dovjek ne 'misli daclalje p,r,oduil svoj put. Kad je rekao da onim Sto mu jeu torbi potkiva konje, pomislio sam na na5eg konja: mo'


3/17

Ze b{ti da je do5ao 'da ga potkuje, ,i na tu misao ctrodaodrugu: da nema dovjeka hoji moZe potkovati nadega ko-nja, 'on ,ne da ni da mr-l se pride sa straZnje strane a ka-moli da mu se kl'i'ncirna pro'bijaju ,kopite i zakivaju pot-koV,ice. NaS konj je od detiri godine i to bi mu bilo prvopotkivanje. Radovalo me da to Vidim, ali me i s,trairhvatao jer to je ne5to veliko kad se konj prvi put potki-va, kad rnu potkivad otkida od kopi,ta i u njih klincezakiva, a konj se brani ujedanjem, pr.opinjanjem i uda-ranjem kop,i,tama. Na kraju ga potklvad pomiluje po le-dima i vratu i protepa mu: ,,Nisi viSe bos, sad si obuveni moZe5 i u svatove " Ne znam za5to, tek misleii na o,neklince i kopite, pomislio sam na svoje tabane, kroz kojesu mi proSli trnci kao da sam u njih i sarn uboden. . .

- Gdje vam je, m,omdiiu, voda? Hoiu da operemruke i napijem se; velika je pra5i'na po meni popala, vidi5

li to, rnorndiiu? -pita

me i,trali da mu brzo odgovori,rn,kao da je od svega najprede da opere ruke, da se umijei obriSe pra5lirnu ri tek da poslije prede na ono zbog degaje doSao. Odgovorio sam mu da nam je voda u avi'iji,pred kuiorrn, i u seibi rL'kao da ga neiu pustiti u avlijujer rnoZe pogledati u prozor a gore iza prozora imarnodjevojku ne damo d,a nam neko gleda u prozor i vidi dje-vojku, a ne darno ni Zulejhi da nekoga vid,i ko narn nijerod; probudilo se u meni 'ne5to junadko da duvam na5u

djevojku od odiju ovoga dovjeka koji narn nije rod, akoji je mlad ti vidi se da je i zgodan i da ie, kad se urn'ije,biti j'o5 zgodnij'i. Veni'm u sebi: Da si carski sin, neie5ie vidjeti; ne dam ti u avliju

- eekaj - odgovaram rnu. - Hoiu da kaiem stri-cu da je doiao neki dovjek koji potkiva konje pa ti sanji,m . . . a sa mnofin nernaS ni,5ta - i zatvaram kapiju znsobom, da ni kroz kapiju ne pogleda u prozor.

Stlicu je bilo drago Sto je doBao po,tkivad konja; ni-kad prije nisam vidio da je tako brzo ustao na no,ge; po-5ao je vratim,a Sto je brZe rno,gao, kao da ie onaj dovjekpobjeii pa treba da ga uhvati, u iurbi veli, iako ga jato ne pitam, da ga ne poznaje nego 'mu ljudi pridali daje dobar potkivad i da mu nijedan ko,nj, ma ko,liko biod'ivalj, nije ostao nepotkovan; preko ljudi porud,i,o mu jeda doite i, diveii mLl se 5to je doSao, glasno izgovorio daie Srlnce jo5 grijati po zemiji kad po njoj takvi hoda-ju. . . Veli da je zab,oravio ime ,toga dovjeka, ako rrnunije ime Orner, ali nije zaboraVi,o selo iz kojeg je: da jeto Vrsenica ri da je ta Vrsenica tamo negdje u Pe5teri.Ne znam da je moj stric ikad izgovorio ,totrike rijedi zatako kratko vrijeme: 'dok smo 'sa5li niza stube i krozavliju proS}i do kapije, iza koje je deka,o onaj dovjek.

- Ne,mogu ti pmZiti ruku, kaljava mi je - veli onstricu i pominje vodu: op,rao bi ruke, a s,tric mll odgo-vara da ruke jednog nalbantina koji radi o konjskimnogama, a konjske noge svuda gaze, ne mogu biti disteali to ne mari,,i pmsia mu ruku.

- Pogodio si selo - ,stric ie.- Ja po pitanju, pitaj ovo'ga, pitaj onoga. . .- I kuiu si pogod,io.- Rede mi ovaj da je to kuia koju traiim - velinalbantin i pokazuje na nene, a ja se boji'm da ne kaZe

javrcan kao i prije, 5to bi me pred stricem jo5 vi5e uvrijedilo.

- Pa lijepo zadovoljno ie stric kao da je veimnogo od posla svr5en,o time Sto je na5ao kuiu; veli rnuda nam je voda u avliji i nerka slobodno ude i opere ruke,i dodaje da ie i konja u avliji potkovati kako se ne biotrgao i pobjegao.

- Biie na5 ... U sve detiri.. . - s pouzdanjemu sebe veli mu nalbantin.


4/17


5/17

grtao dadu. einilo se da tim rukama zadirkuje svadijeruke i noge svakog konja - i ja, zamiSljajuii od na5eavlije ne'kakvo polje'na kojem ie da se povede ljuta bor-ba, zai,elio,da na5 konj poblrjedi i ne dadne da se potkuje;zarni5lj,ae sam kako bi ta pobjeda na5eg konja bila ujed-go i pobjeda nas Sejdiia, a mi Sejdi6i volimo da pobje-dujemo: bllo je to u nama ne5to junadko, i htio samsada da i nai konj bude junak kao ito s-r to bili na5istari Sejdidi; pridalo se o na5im starim Sejdiiima i 'nji-hovim star:im konjirna da ,takvih ni u deset sela nije bilo.Ako m'i dana5nji nismo kao Sto su nam bili stari, a ononam je b'arem konj kao 5to su nam bili stari konji.

fzveo sarn ga iz staje i proveo kroz avlij'u kao krozpolje na,kojem ima da podne boj; on je za mnom gazionekako ,otmeno, repa i glave dignutih visoko, pun ne-kakvog pritajenog nernira u seb'i: ispoljavao je taj nemirstriZuii u5ima, a uSi kod konja nisu ,ono Sto 'i njegovekopite i zubri koji su, za s'ada, rnirovali.

- To je taj ... -_ kratko ie, ne prikrivajuii po-mos, Stric.- A ja sam ovaj . . . - d'odekuje ga isto takos ponorsom potkivad, i poku5ava da pogladi konja niz

gola leda, ali i na samu pruZenu ruku konj se izviotrstranu i dini'lo se da ie, vei odmah, odapeti svoje stli-jele - straZnje noge, kojima jedino i u,dara, i to objema

u isti mah. Vei samim timprvim

odbijanjemod sebe,

konj je pokazao da sa nj'im nema Sale, a potkivad to ividio I odskodio kao da je vei udaren kopirtama. Lidiloje to na dankanje dvojice prije nego 5to ie podeti dvo'boj - na odmjeravanje pr'otivnika i procjenjiivanje sadim raspolaie. .. Kod konja se vidi sa dim raspolaZe:ima svoju konjsku snagu, d'ivlju narav da hoie da ujedezubirna i udari kopitama; kod potlCivada je, u upore-clenju sa konjskom, snaga mala ali je njegova vjeStina

velika; zami5ljao sam kako je to ona vjedtina kojom jeovaj d.ovjek savladao mnogo ovako divljih konja i pot-kovao ih. Znao sam da je nekad davno dovjek, kad je isam ibio divalj, pobijedio nekadaSnjeg divljeg konja i odlada ga, po,bijeclenog i ukroienog, pothiva; ovaj na5 kaoda je bio izdvojen iz tih divljih. . . Potkivad ga je gledaokao da svu svoju vjeiti,nu prikuplja na gomilu i bli,ranajbolji, onaj jedini moguii nadin, da ga savlada i pot-kuje; ostaVljao je utisak da je sam na svijetu - sa tirnkonjem - sa kojim ima da ude u obradun; prije nego$to je uSao, voli:

- Vidim da iu imati p'uno p,o'sla... I ja sa njim, ion sa mnom. Dobar ti je konj. Mnogo sam ih vi,dio, ali


6/17

gleda ovoga dovjeka; krajidak zavjese bio je dovoljnouzdignut da otud firogu da gledaju riva o,ka, ali se nisuvidje[a, a nisu ni mogla da se Vide jer je u sobi biia po-lutama; Zulejhina so,ba bila je uvijek u nekakvoj po'lu-tami, i ja na5ao da joj je ta polutama dob'rodoila sadkad nas iz nje gleda doije u avliji a mi nju gore ne vidi-rno; velim u sebi nek je sarno ne vidi ovaj ,strarli dovje,k,i dodajem

-nalbantin, 'da ga ponizim. Ne vjerujem Zu-

lejhi, jer je djevojka. . . i ako ga uistinu gleda, o'na jeizdajnik nas Sejdiia; iiLi me to u srcu i iukavo pogle-dujem i na nju i na potkivada da se krijuii ne virkaju- a to su ona slatka, ukradena virka'nja djevojadka imomadka od kojih sve drugo i nastaje. .. dok se nakraju ne dotakne du5a sa du5om i tije'tro sa tijelom, i tuje kraj ...

Po,tkivad se nagledao konja kao kupad hladne vodeu koju mu se ne zalazi, a ne moZe da derka jer Su,ncegore na nebu ne stoji, a ni on nije do5ao da tu u naSolavliji doko,n dubi nego po,tkiva:' zatraiTo je da mu, prv'o,donesermo sjediva da nad'ini - terdah, znao sam da

jeterdah jedna mala ograda od kolja i dasaka, lijesnatolirko da konj moZe sanro da ucfe ali ne m'oZe i da lzade,ni da se propinje, ni kopitama ,da u'dara, ni da ujeda. Upravljenju toga zatvortr za konja, u demu mu je pomo-gao rnoj stric a ja dodavao daske, kclje i eksere, potki-vad se trud,io da pokaZe kako je dobar majstor za tajposao i bilo je za divljenje kako brzo zabada ko'Ije uzemlju, kako za njega zakiva daske 'i sve to, na kraju,povezuje konop'cima da bude jo5 tvrde, jer je za konjaU stotinu pokreta na sve strane i stotinu pogleda istotako na sve strane, on je hvatao priliku da baci pogledpravo gore u prozor, i ja vidim da mu se odozgo s pro-zora odgovara ist'o ,takvim pogledont . . . Uhvatio sarn tonekollko puta, ali ni5ta ne mogu njihovim odima jer to

n'isu rijedi pa da se duju, ne'go samo gledanje - a gleda-nje se ne duje, ono je kao ni5ta . . . : ni5ta ti ne diniTn,do Sto te gledam.

Zavjesa se gore vei podbbro podigla, ali ja sam uposlu, dodajem eksere i ne mogu dvoje u isti mah: iZulejhu i eksere Ona je gore d,okona, i ono Sto mi radi-mo za nju je jedna zabava u kojoj se, sa narna zajedno,zabavlja: mi gradeii tu kuiicu za konje, ona giedajudito Sto gradimo, a uistinu gledajuci glavnog radnika

Bi,o se'oznojio potkivad. Skinuo je najprije dZema-dan, a zatirrr ko5ulju, i na suncu, mokra od znoja, stalada mu svitkaju jaka ramena, ple(a, vrat, mi'Si'ce I lidio napel,ivana - a pelivani, kad se svuku do pasa,

pokaZu


7/17

sva ,otvorila, i ja vidio glavu Zulejhinu staklo, u po-Iutam,i; pomit'io sam se sa tim, a,li samo za ovaj trenutakdok traje rvanje konja i potkivada, a o njenoj glavi uzstaklo iu kad potkivad ode, dotie iu sve njeno vezivatiu dvor a poslije pred njom odrijeiiti: to si i to ..., gle-dala si... I vei znam kako iu u njoj uniStiti, kako iukao travu nogama izgaziti tu njenu nevjeru, a - pridase

-da je te nevjere 'i gledanja momka kroz pnozor

bitro i kod na5ih starih Sejdi,iskih djevojatka; ovoj ja nedam dok sam Ziv.Rep u ko'nja i5ao je pravo gore, raspr5ttjuii se na

vrhu, i lidio na perjanicu junaka u boju, u5i su rnu bilenoLevi, a zabi - preko kojih bi preletio sjaj sunca, pri-jeti,li raskidanjem, ali je sva nesreia za niega bila utome Sto je uhvaden za nozdrve i nije ,rnogao da diSe pase smarao; snagu - k


8/17

Oprao je ranu. Nii;je birla veliika, ali je velika krvistekla, Sto hoie i iz male kad je ranjenik zagrijan.Stric veli:

- Mlad si. ,Pun si rkrvi.- Imam krvi - za nji'm ie potkivad. - Jednomsam se bio posjekao po ovoj istoj ruci i iz mene istodlio

cio potok krvi, pa zaraslo.

-Na mladu dovjeku bno rane zarastu, kad ne bi

zarastale'od nekih bi ljudi koje sam poznavao ostalo ma-lo - da ih dovjerk jedva prep,ozna i upita bi li ti onaj .. .ili si neki drugi - veli stric a potkivad nastavlja:

- Nije rana te5ka ako je od konja, konju opraita-mo jer.ne zna Sta d'ini, ali je rana te5ka kad je od dovjekajer o,n zna 5ta dini.

Zat'iti smo mu n-rku, i ja giedao kako se na njojbijeli Zulejhina rnarama, koju je izvadila iz sanduka, izsvoje djevojad,ke opreme za udaju; izazvala me ta bjelinai gotovo da zalelim da ,mtr ta rana ne zaraste.

Sve drugo 5to je trebalo da potkivad udini - a toje ono glavno - bilo je da konju podreZe kopite i zanjih prikuje potkovirce; na svaki u,darac dekiia u klinackonj bi se trgao, zaigrali bti u njemu mi5iii kao da dekiiu njih bije, trgao bi glavom, zavio repom, ali je bio ne-moian da se i odbrarni; vidio sam ,kako po,tkivad kri5orn,preko dekiia, baca pog'led gore u prozor i kako tadane p6ga6la u klinac; zf,iam ja, velim u sebi, zaito krivoudara5 ... zbog one gore na prozoru. ..

Nije htio da naplati potkivanje, veli da mu se deia-valo da krivo zaboden klinac probije kr,oz kopirtu u Zi-vac i konj prohramlje na 'tu nogu, pa ie jednoga da'na,doii da to vidi.

Ne znam je li ga ,odirna otpratlirla Zulejha kad jeiza5ao na kapiju, tek odozgo s prozora svitnulo je sta,klo-_ i sjaj, nerkako pravo, pao na nalbantina; na laj sjaj

rnarama je na njegovoj ruci odgovorila svojom bje,ii-no,m...

Zulejha je od mene bila starija detiri godi,ne, ali senije pona5ala kao starija a ni'ja prema njoj kao mladi,odnosili smo se jedno ,prema drugom kao vr5njaci. Stricje bio star dovjek; ponekad bi se, i to. samo svojim prijateljirma, poZa:lio na noge da ga'izdaju ali se to u nje-g,ovotm hodu nije pfimjeiivalo: imao je zdrav, jak korakkakav rijetko mogu da imaju ljudi dubokih godina. Stri-na je bi,la jedna tiha Lena, ob'udena uvijek kao da se spre-mila ,da ode Zenama ili da ie joj Zene doii; nirkad nijepoboijevala, i'li jeste ali je boljku krila o,d nas troje dase za nju ne zabrinemo. Sjedjela bi dugo pred ogleda-lom i prstima ras'tezala bore na licu da ,pred stricemlzgleda rnlada; za sofi.orm je sjedjela na supro,tnoj straniod njega i nastojala'da mu je i sa sofrom okrem.r,ta lije-vom stranom lica na kojem je, na sred obraza, iinalamlade,Z, ,crn, koji je, koliko to moZe jedna takva tackana licu da udin'i, uijepSavao njenu glavu, a ona je vjero-vala 'da je taj mladeZ ViSe tlljepSava neg,o i dukati natelt. Za sofrom smo ja ,i Zulejha sjedjeli jedno do dru-goga; ona je jela polako, p,omalo, nikad sa punom ka5i-kom - i rrikad njo,m nije lupnula c so,fru, mene je ul'ome ,opominjala a ja nju da jede, duo sam od nekog igovo'ri,o joj: Ono S'to ti pojede5, pti'ca bi na krilu rpo-nijela.

Od onoga dana kad je potkivad potkivao naSega ko-nja a ona ga giedala kroz prozor, odbitlo joj se jelo odsrca a u srce u5ao potkivad, to sam dobro vidio i otome i'u,tao, je'r sam znao da bi joj i najmanja rijed sam:oje strane nanijela bol u duii - i inade bolnoj, jer jedjevojka...

Ali dija je to du3a? Nije samo njena djevojadka ne-go i svih nas u kui,i, i dalje od kuie - svih Sejdiia, jer


9/17

mi srno Sejdidri i na5a djevojka je za nas ono 5to i iitabna rafu i ne smije da ima ni jezi,k, ,ni odi, ni duiu, nistaod toga ni iitab nema ali je na visoku, na rafu; istotako na visokiu, barabar sa ii'taborm, driali smo i naSedievojke i njima se, dok se koja ne iS'teti, ponosili. Ivoljeli ih. Stric je, iz milo5te, Zulejhu zvao Sine, a jaKeko; to Keko, takode od mirlo5te, nadinio sam od Se-stro, od Seko.

Mogao sam Keku da ubijem kad je odi5ao onaj po't-kivad konja zato Sto ga je g,ledala; ima kod nas Sejdiiapun lo,nac pokvarene knni, a kad ta pokvarena krv u na-ma uz,avri, gotovi smo ,da nekome prospenlo krv; pri-dalo se o to,me, bili smo p,c tome poznati. .. A kako daZulejhi,nu pro,spem krv. . . Po njenoj s,obi, po iilimu-- uz onaj prozor sa kojega je gledala onoga dovjeka.. .Da baS tu sklo,pi odi. I nikad viSe'ne Vidi ni na5e drvo uavliji, ni desmu. Ni tamo kapiju, ni preko nje u brlje,guzelenu livadu i gore nebo. Opra5ta se nama Sejdiii,makad zlo udinimo zbo,g obraza, a ako ga udinimo zbogdjevojke koja,nam je uzela obraz dvo,struko nam se opra-Sta i pripisuje duvanju dobrog glasa koji su stekli, jo5od davnina, nadi stari.

O na5im starim prida'lo se da su irnali djevojku, paim tu djevojku sluga krijuii odnos'io u vreii momkukoga je voljela i od mornka je u vreii vraiao kuii, sveclok se jednog da'na to nije otkrilo. Ubili su slugu. Adjevojku dali nekom prolaznitku kroz selo nek je vodikud hode, nek je da ko,me mu drago, ili se njom, aho mttje volja, oi.eni. Udala se za nekog siromaSka, i oni joj- da ne Zivi u 'siro,rnaftvu - po,klonirli cije,io imanj'e,ali joj nisu dozvol,ili da im se ikad pred oii pojavi.

Pada'lo mi je'tro na um kad god bih pogledao Zu-Iejhu.

Ponekad bih je zamrzio, daleko je od srca odbijaoi ibio tada kao naSi stari . . .; da su Zivi, rekli bi da je u'meni na5a Sejdiiska'krv, da ih nisarn izdao i takav trebai da,ostanem

Mogu Ii... ?Zavisitro je to od Zulejhe, od gre5n'ice. Nije rni se

pribliZavala a ni ja njoj; nisrno viSe sjedje'li u avliji poddrvetom kraj desme, nism,o ni govorili

-jedno pokraj

drugog prolazili srno kao da se ne vidimo. 'Kod nje jeto dolazilo iz nekakve njene djevojadke gordosti, a kadje ta gordost i Sejdiiska, to je vei premnogo da se glavaposagne; inade sam, sve 'do tada, misliro da djevojka rno-ra da se prarls$4 kao kakva sirotica, jer sirot'ica je i'samadim je djevojka .. . Zna,o sam da je u njenim mislirnaonaj potkivad, alti kako da dodem do toga potkivada utoj glavi? Nisam i5ao na nekakav lukav nadin, nije lu-lravstvo birlo na5a odlika, a'na mudlros,t nis,am urrr-io jernam rli rrr-udnost nije odlika, r vi'dio sam,da Zulejha pre-da rnnorn stoji kao kakva tvrdava u koju ne mogu msa koje strane da pnovalim: blio sam u tome pobijecleni aona pobjednik. iPonekad mi je bilo i drago Sto sarn po-bijeden. Vei sam dobro znao Eta je ljubav, i ako je uZulejhi ljuibav prema onom potkivadu neka sam pobije'clen: znao sam da je ljubav jada od svega 'drugog, pa nekaje i od mene. Ah - da li je u njoj ljubav, to me kop-kalo A to nije neito 5lo se odima vidi, a na jezik joj neizlazi; njenu iutnju smatrao sam zavjerom njene lju-bavi, kijuiem kojim je zakljudala svoje srce i u njemup'otkivada ko,nja, onog nalbantina. . . ; zamiSljao ,sam mujaka prsa i vjerovao da ga je gledala upravo u'ta njego-va prsa; sad gleda preda se - tako kao da je svud SuncezaS'lo pa nema radi dega da se diZe glava. ..

Ili ne m'oZe da je digne, zbog rane na srou. . .


10/17

Jednom sam joj pri5ao kao da hoiu da joj vidim turanu na sr.cu, kao da hoiu da je utje5im: proii ie toSto boli ..., a boljelo je i mene u srcu za njo,m: nlije jela,nije pila, venula je i jzr vi'dio kako iz dana u dan dili,zami5ljao sam kako i ne spava.

Jedne nodi sam je vidio da stoji 'uz. prozor, da gled*d,olje u avliju, u mrak - tarnro gdje je onog dana potki-vad potkivao konja. Ni5ta joj nisam rekao, jer mi se udi-nitro da bih je pro,b'udio iz nekakvog njenog sna kojisanja stojeCi, i ,ostavio je da stoji i gleda u mrak. Neznam Sta se to sa mnom desilo o,d te noii, tek zavolio samZulejhu drukdije ,nego Sto sam je prije volio, nekakosaZaljrivo - jer je djevojka. .. , jer je kao dijete bezikoga svoga.. .

- Keko, - zovnuo sam je. Sjeo sam na njen du5eki ruku joj prebacio preko rarnena. - Keko - i polju-bim je. Odbacila mi je ruku sa ramena. A zatim se za-plakaia. Bila je to naia Sejdiiska slrza, suza naSe dje-vojke; navela me ta suza na jo5 jedan korak prema Zu-lejhi: zagrlio sam je objema rukama i joi jednom polju-bi,o. - De i ti merne. Nije mogla, reki.a mi

,je da ode,mod nie.

- Meni ni'ko ne treba - veli.Oti:Sao sam ljut na nju.AIi ni,sjutradan, ni iduiih dana nisam prestao da joj

se javljam i da je zovem onim ,i,menom od milo5te -Keko; na to sam do'davao draga Keko, i to mi je i5lo odsrca; nije mi iz srca izlazlla ni briga Sto je sve slabija ibljeda u licu: bila je pohudala, bile su 'joj odi upale, prslijoj se istanjili. Gledao sam je u ramena i dinilo mi seda se povila. To 'su primijetil,i i njih dvoje, stric i s'trinai ni'Sta drugo nisu rnogli do da je za sofrom nude jelim,a:

- Uzmi, 'kieri, - a stric,na to strinino dodavao:

- Ti, dijete, ne jede5 - izgovorio bi to podignutaglasa ka,o da je kara, a ri ja b'ih podigao glas:- Keko... Snaga kroz usta vIazi.- Nisam vidjela da neko ne jede kao to ti - stri-na bi.- Jedem ja - odgovorila bi Zulejha.- Ti, Keko, ne tura$ u usta, vidi se t,o po teibi -dodekam' je ja.- Ia u usta, no gclje bih - branila se.Za(atafi smo, Sto 'nam nije b;ilo te5ko jer srno Sej-

diii, dule su se samo ka5irke kad lupn'r-r o sofru. Kroz tekaiike strina se sjetilla ko je dolazio jude koci nas kad.ie stric bio u Stubici, veli:

- Dolazile su ierne.- Ene Zene Sta

(e vzene; koje su to dolazile? -stric ie kao radoznalo iako nije bio radoznao jer Zenesu ,kod nas desto dorlazile, a na,jviSe kad stric rlije krodkuie.

- Te tu na5e; doile su te posjedjele - odgovaramu s,tri'na.- Nemaju drugog posla Digle rep i hajd' kod tebe.Nisarn htio da kaiem stricu ono Sto sam vid'io: te

iene su Zulejhu pogledivale ispod oka i s glavom uzglavu jedna drugoj Saptale, ne dujem ali vjerujetn 'dagovore kako Zulejha vj.5e nije onakva kakva je bila, da

iojse

tovidri na licu,

imrziosam ,te Lene a voli,o, nekako

bolno z:av'oho Zulejhu i dolazilo mi je da joj pred tin'ri.enama kaZem: ImaS ti svo,ga b'rata, Keko, ima5 ti menei ja tebe Dotle je stric uzeo svoju pridu, odbacio je Zenei pomenuo konja; ,nia konju je iSao u Stu,bicu i veli darnu se udinilo da ne gazi dobro na prednju desn;u n'ogtri da ie bi,ti da ga u tu desnu nogu potkivad nije dobropotkovao. Veli da mu je pomdio da dode i vidi tu pred-nju nogu.


11/17

Do5ao je kao i prvi put, u srijedu, tri dana poslijeiena - na kronju, s torb,orn, mrk u li,cu kao i ond,a, . . adruLkdiijri samo u tome 5to je sloiboclno uiao u avliju i,vid'io sam, odmah pogiedao gore u prozor; ne znam je ligore bila ZuIejha, tek ako je bila i gledala ne bih odozd,obaci,o kamen u staklo kao Sto sam to prije namjeravao datrdinim B'io sam sad - bar malo - oimekd,ao prema Zu-lejhi, a to je do5lo iz moga razmi5ljanja o to,me Sta bivas djevojkom kad zavoli,'i uprkos onom na5em Sejd,ii-skom... bio sam na s,trani Zulejh-inoj a protiv sebe Jerako voli, njeno je jade od moga. . . Mogu li to da priz-nam? U meni govori glas: Priznaj to Keki; odgovaramtome glasu da ne mogu, htio bih ali ne m'ogu

- Konj nahramljuje... ? veli potkiva{, a ja mu od-govaram da nahram,ljuje. Neka sjedne na,kl'upu pod drve-tom i pt'iieka a ja (u otiii da kaZem s'tricu da je do5aopotkivad; stric je bi,o u jednoj od kuia 'do nade i valjaloje da ga nadem. Gledam ga u oii, hoiu da uhvatim kudapogledima deta i ne znam je li mi kr.ivo ili nije ako od-Seta gore ka pnozoru i dva se oka, njegovo odozdo i Zu-lejhino ,odozgo, sretnu kroz stakl'o. Zbunjen sam ti nemogu da se pomaknem ,i odem po stri,ca, znam da ie po,t-kivad ostati sam u aviiji i da ie se, ko,liko god im srceiudi, nagledati jedno drugog, on Zulejhe ,i Zulejha nje-ga.; ,ona moie, ako hoie, i Sir"om ,da otvori prozor i dajedno s dmgim progovorlir. Spopala me ljubornola pritim rntislima, i ono na5e Sejdiisko.. . stalo da me daviza gu$u; p,onovim rijedi koje sam to'liko puta duo: Dje-vojka je izdajnik; ona je hajduk koji s tobom sjedi zasofi.orn a misao joj dafleko luta. . . I sAm ,sam ,izdao na5ukuiu: predao sam je tome nalbantinu i 'otiSao po strica;nisam ga naiao u kuii do na5e, a ni u d,rugim kuiama,i ni5ta mi drugo nije ostalo nego da ,odem na livadu idovedem konja, kad se radi sam,o o jednom klincu, rnoie

se. to p'orpraviti i bez stt'ica. Bila je ,na5a l,ivada dalekopa sam trdao, a u glavi mi bilo kao da na5a kuda gori,da je zapalio ,onaj nalbarntiin . . .

Pno5la je nedjdlja oana olkad je prekovao potkovicu,pa ie mi Zena,Abidova:

- Siurko. Ono 5 o ie5 od msne duti, nernc j kazatistri,cu; vi Sejdiii pomalrnltate pa hoiete i ubr'ti.- Koga Abddovice, ,ubiti?- Sinko, jednoga dovjeka. Onoga Sto noiu preskadeva5u avliju; ima jedan dovjek koji vam noiu presrkade

avl'ijtr i, saduvaj boLe, ulazi u kuiu. 1',o sam vidjela, kaoSto sad tebe gledam. Pa stani na put tome dovjeku. Od-bij ga od kuie. On nije dist. Nije ni va3a Zulejha dista;takve su danas djevojke ... Ja ovo nikad ne bih rekla,clo tebi, ne valja da 'se du5'e, kad se o djevojci takavglas duje, ona viSe nije djevojka nego Zena koju hraninjen otac. Niko viSe o nju neie ni kaljavu norgu obrisati.O ovome iuti, stinko, ? onogEr Sto joj dolazi prirdekaj noiui reci mu da se odbije od djevojke; lijepo mu to reci, ttisr mudar, a tvoj stric nije, on bi ga uibio. I Zulejhu bitrbio. Kad sam sa Lenama bila kod vas, \iidjela rsam ka-kva je. . . Sve smo rekle da je Zulejhi oti5la pamet zanekim, a ja toga ti virdjela. Dolazi joj kad vi rspavate, ugluhe dasove. PaSde ga upoznalo pa na njega ne laje;neie pa5de na mornka kad dolazi djevojci. . .

Pridala bi Abidovica jo5 duZe da sam joj dao; dasam u ruci imao drvo udario bih je, velim to alli se po-pravljam: nije ta Zena kr"iva ako govori istinu, krivo jesrce Z,r.rlejhino. Sastaju 'se noiu, ponavljam u sebi. Zu-lejha sa ,o'nirn jalcih grudi ,i laktova obraslih ,crnirn ma-ljama, i ne znam za5to sam se odmah prisjetio grudi

j j


12/17

Zulejhirlih: davno, kad su joj se dojke bile podobno od-vcjile od tijela, nalik na okrugle koladide, sa pupdiiemna sredi,n'i slidni,m br:adavici, dozvoljavala je nama, seo-skirn djedacirna, da pog'ledamo u to 3to ona 'ima na p,rsi-ma. . . i da je dupkanro za .one,bradaVice. Znali smo Staje to, al'i da bismo do kraja doznal'i, stali smo da pipka-mo ,one jabudice i sve jade da poteZemo za cvjetove nanjima; zap'amtio sam kako bti zakolutala odi,ma a u licejoj ul'ila krv; razumjeli srno da je to dra5ka, i dra5kalisnnro je kad joj je ugodno. Ne znamo ,kako nas je od togaodbila, ako nije kao Sto majka odbije dijete od sise:Nerrr*a ti viSe, ostavi rbo' . . .

Puno kasnije vidio sam kako joj se jedna Zena, pr:o-lazeli kroz na5u avliju, zagledala u gmdi i pitala je Stajoj je to, da je momak - veii - ukrala 'bi joj to . ..Sad to krade onaj ... Dolazi rni da glasno uzviknenrje l[ rto mo,gude; ne uzvikujem nego giledam Zulejhupravo u dojke i u sebi se pitam: Je li to rnoguie. ..Zami$ljam na njirma Saku jaku potkivadevu kako je po-krila cijela prsa Zulejrhina i po njima hara kao vuk potor'u; * Keko

eekao sam ga. I'mali smo jedno mjesto na avliji gdjese zid brio oburvao i mogao se preskoditi; dekao sam ganekoliko noii - i jedne ga dodekao. Uhvatiro se rukamaza vrh zilda, do pola se p,opeo, i glave nam se, u tamnlini,na5le jedna prema dnugoj: gotovo da 'se sudarirno gla-vorn u glavu, a to bi i bilo da nisam vi'krruo: - Odbij- i on tamo pao.

Nisam ga dekao svake noii, jer mnoge su rni pno5leuzalud, i ja oredao - tek pokoje izadem i u tamninistojim uza zldi tada sam prvi put vidio Sta su tamne

duge noii u kojirma su sarno hajduci izvan svojih kuiai mrtvi - koji, u gluhe iasove, izlaze iz grobova. .. Ni-sam o tome dekanju kazao Zulejhi, jer i ja sarn hajduk,ne pri'dam Sta dinirn, kao ni-bna; ono Sto smo noiu d,i-:rili, danju smo tajili - ,,Taj se, lijo " govorio sarm useb;i, a ja znam gdje si. Znarn da tri dolazi. Vidio sam ga.I zld lo zna; izgrebao je zid nogama i rukarn-a preska-duii ga noiu da ti Sapie p,o,d strehom. U mraku. U tra-rrljini.Pro5lo je mjesec dana kako ga ne dekam; ne dekamga i zbog toga Sto rn-i je Abi,dovica rekla da onaj dovjek,koli,ko se to njoj dini, ne dolaz'i viSe Zulejhi; re'kla mi jeto kod vode kad sam 'odveo konja da napojim - voli mi,a gleda u kamen:

- Kamen ga,r.r glavu pogodio pa maj,ci, ako je irrna,

Ziv ne dahnuo. To mu je od mene. Ne spavam ja noiu,da dolazi vi'djela bih ga. Cuia bih ga; ne dula ga i nevidjela njegova majka, no ga mrlva okreru.rla. . .Konj je pi,o a ja slu5ao Abidovicu. Nisam se slagaosa njenim kletvama, zamiiljao kako bi te kletve Zulejhupo srcu posjekle kad bi ih dula, hvata i mene mtrka odnjih i poteZem konja za uz'du da se odbijem od ,te Zene,ali on joS pije.

A ona nastavlja:

- Moj sinko. Djevojka je kao da5a. Slomi daSu ikomade ne sastavi A Zulejha je, sinko sama kriva; nebilo joj od mene redeno on'o Sto se zna: dok kuja nezavrca reporn, psi se za njom ne okreiu.

Bilo ie to vei previ'Se, a ja je, odozgo s konja, uda-lim po glavi kajasama od uzde koliko god rnogu, i potje-ram konja. Frktalesu mi suze; a nama Sejdiiima ne idulako suze iz odiju. ISle su mi zbog njih oboje, i to je prviput bliilo da 'ne mrzim onoga njenoga. Neiu ga vi5e de-kati uza zid, spavaiu - i poZeljeh da joj dolazi. Spade

C tlji i i d stric je i k t i i5


13/17

mi tegoba sa srca i udini mi se da sam i konju podam-nom,lakSi. Keko * Viknuo sa'm, a konj, ,kao da sam nanjega vikm.lo, tbrzao korake. Kad doja5em kuii leii iuu duSek, b'olestan sam, Keko. Ako ti to kaZe,m, reCi ied dasam 'se razbol,io zbog tebe. Pa ie5 se ti razboljeti zbogmene.

Konj je gazto brzo, nad grivom sam mu drZao kra-jeve kajase, ponekad bi tim krajevima zavitlao kroz vaz-cluh, tek onako, od volje; od volje sam gledao Sumu. . .Spu5ta1a se daleko niz dolirnu i vrhovi drveia, po kojimaje vei dobro podel,o da Zuti liSde, mirovali; to je dudnokako drveie moZe da se urnir:i u jesen, kao da umire:predarnnom, po putu, vei mrtav lelao je pokoji opanlllilist, kad sve lti5ie opane, put ie bi,ti kao zlatom posut,to sam, na svom ovorlrl istom putu, vidao svake jeseni.Velim: jesen je La,ni je u jesen umrla Bahta; kad snr jeljudi nosili na gr'obilje ovaj put je biro zlatan 'od Ztl,tali5ia. O5inem konja, dujem mu dolje potkovice kako uda-raju o kamen.je; dode mi te pomislih: Bahta ne duje ovepotkovice. . . do, rnoZe ib'iti, list kad joj sa grane panena kamen tznad gLave zato Sto je to list. ..

Kad sam u$ao u kuiu, stric m'i je rekao da tiho ga-zim, veli rni da je h:Jejha zaspala, a ia - po njenomli'cu - vidirn da nije od sna legla. Fogledala me bolesnid-ki,m, upalim'odima, sa rnodiim krugovima oko,lo.

* Izacli-

veli mi. Tako mi je govorila i prije kadsam joj 'ulazi,o u sorbu.

- Ne da nikom k sebi - veli mi strina i povladi meza rukav da izaclem.Botrovala je dugo; po o;nome putu kojim su odnijeli

Rahtu bilo je vei davno popalo Jesenje liSie, 'iz na5ekuie bile su odletjele las'tavice a jednom iznad nje pro-letjela dva reda r,oda. Nije se iz postelje dizala sve do tihroda i lastavica.

Cu,tljiv i inade, stric je sasvim zam,ukao, stnina vi5enije rastezala b,ore na licu, a ja, sve de5ie, stao u sebid'a izgovaram - Keko . . .Stajao sam pred vratima kad je jednog dana iz njenesoberizaSla strina i pro5aptala mi:

- Progovorila je - tiho ie, kao da pjevuSipjesmi-

cu djetetu pred spavanje.- TraZi da joj ude otac -opet ,tiho, ali vedrije i veselije; bore na licu, ovaj pu't,kao da su joj se sarne poravnale pa obrazi do5li ljep5i.

- To je dobro - dodekamje ja radosno. - Slrina,

rnatroprije je zapjevao pijetao, 'i,on 'i moje ,l'irjevo n:ho. . . ,znao sam da iu ne5to duti.

USao sam sa stricem, zaklanjajuii se za njegova leda,jer rni nije dala k sebi.

Gledala ga je odozdo iz postelje' A di.nilo se iz velikedalji,ne iz koje jedva moZe da ga Vidi; iz te dalji'ne 'je iprogovorila - veli:

- Dovedi 9a...Izgovorila je samo tu rijed, glasom s'labim ali za-povjednidkim; ona kao da je, sad prvi put, stekla pravocla neSto za sebe zatraLi i to gotovo naredujuii' Nije stri-cu palo :teSko to 5to rnu se kierka po'nada kao da je sta-rija od njega - kao da je o'n kakvo dijete a o'na starica,jer bolesna je; bio je spreman da joj odmatr sve udinidto traZi, ali nije znao koga to treba da joj dovede. Nad-ni'o se nad njenu postelju i umilja'to :- glagom koji se izujega;nije do tada duo, rekao joj:

- Odmah, odmah iu dovesti; kaLi, Zulejha, kogada ti dovedem.eekali srno. A ona iutala. Gledala tvrdo, kao da odi'

ma sve same ledene sante razbija.

- Koga, Zuleiha, kaZi - stric ie. Odgovorilaje kao

da se na nekakvom ledu okliznula. Veli hladno, i kao dajoj je to posljednja rijed:

Onoga Sto je potkivao k k k ptiiurina slabih nogu a velikih krila koja jedva


14/17

- Onoga. . . . Sto je potkivao.Bil,o je kao da je grumen dacle, veliki i crn, propaoodozgo s tavana,tu medu nas.

Mogli smo mirno da se upitamo je li to Zulejha Livaili mrtva progovorila; ti5ina je zavladala kao da je umrla.

Giedao sam stnica ,u leda, jedva se gore ,ispravio;din,ilo se da bi pao da se nije napregao da ,o,sta,ne na no,gama. Krij,uci, strina je nrdarila pesnicom o pesnicu; ona

kao da se oibrela u nekakvoj tavnini u kojoj niSta ne vid.i.I ,nlSta ne duje. Pro,trljala je odi i smogla ,tolilao snage datrd'ini korak ka stricu; uzela ga jeza rrku a ja za drugucia ga ,izvedem'o od Zulejhe; svom teZinom bio se navaliona nas i pao bi da ga ni,srno pridrZavali. Nidta nije rekao,p'ovio se u onu svoju cutnju, u jedinro spasenjenjim zadu'talo i nas dvoje, srtrina od mene joS dublje -ijemo.

Donijela mu je vodu da se okrijepi, odbio je i po-nenuo

postei'ju.

- Vodu popij.- Popij - dodao sam za strinom.Dolazio sam mu nekoliko puta preko nodi i duo kako

jedi. Kako, kao da je u vatri, izgovara: ,,Ja sam mislioda imam kierku. Ja se rad,ovao. Ja u ,nju i u Sunce gle-dao; otkl'dam je od srca'i nemam je viSe. ni,kad, nikad"

Cinilo rn-i se da 6e, prije nego S,to i svane, rogovi nanaSoj kuii pasti. I cijela kuia.

Ulazila mu je strina i ja duo kako je odgoni od sebei govo,ri joj da je u njenoj kierki njena ,krv i da je svena sVijetu 5to se iensko rodi jednako, neka mu se mideispred,odiju, a ona tamo .. . nek umre.

Ipak je osvanula naSa kuia. Iz noinog mraka ,uzdi-zala se mradna i sama, stara, velika, sa izbama dolje agore sa sobama i r:edom prozora, sa avlijom, sa kapijomi desmorn kraj drveta; uzdizala se gore, u novo jutr.o,

kao kakva ptiiurina slabih nogu a velikih krila koja jedvaod zemlje odljepljuje. Otud, s dalekih brda, udarao joj jeu prozore sjaj Sunca na pornolu i trunio ih: da je Liva,treptala bi odima. . . U to vrijeme, svako'g jutra semjutros, stric je sjedao za mangalu sa iarrom, gledao uZar, pio kafu sa strinom i iutao; iutala je jutros svakuia, zajedno rsa njim; ja i strina nismo se usudivali nina jednu rijed, nisrno slob,o'dno ni disali; rnisli, dok se

ne izgovore ostaju u nama, i nas dvoje mogli smo slo-bodno da mislimo na Zulejhu. Opravdavao sam se usebi Sto na nju mislim, jer bolesnik je od one b'olesti o'dko-ie rana ne krvafi nego se duSa su5i . . . Stric je prrozriotu boljku: rekla mu je da joj 'dovede onoga Sto je pot-kivao na5eg konja li bilo mu je sve jasrno, ali i 'nemognr-ie... Opravdavao sam se Sto mislim na Zulejhu, jerje jedna od nas detvoro, jer je to - Keka Bi'la je tamou svojoj sobi, odvojena od nas -- i kao mrtva, pa je zbog

toga,moja

i strinina iutnjakao za mrtvom . . . Svako je

ocl nas imalo 'svoje odi i gledalo predase vidjeiini5ta; zamri5ljao sam kako je stricu pred odima onaj nai-ba'ntin.

PrelCinrlo je'moja razmi5ljanja; rijed'ima kao da ih izi.ara predso,bom vadi, vel,i mi da 'op'rernim konja. Dru-gog, kojeg iu ja jahati, da uzmem u se,lu.

IzaSli smo iz kapije sa Suncem: mi s ove strane aSunce s one...

Kad dovjek ne govori ne zr,la se kud hoie ni 5ta jenaumriio; uzalud ga je strina pitala ,odima, rijedirma nijeni smjela, a ja ,se nli,sam usudivao ni ,da po'mis'lim kudaiemo. Konji ne zbore, a kad ne zbore ni konjani'ci puto'vanje ispadne gluho; slu5ao sam salno ko'pite i gledaobrda i sela.

B'ilo je podne kad je stric t d poteie d k k k i i kid j ii


15/17

B'ilo je podne kad je stric stao da poteie za uzdui usp's1sv4 konja pod sobom, za trenutdk bi ga zaustavio,gledao,u grivu,'i ,kre,nuo ga rlijepo kao da mu se naprijediideineide...

Nalbantinova kuia razlikova,la se od drugih, vidjelose da je to kuia dovjeka od zanata. Niska, Sinoka, sakrovom do potla od Sindre a od pola od las,tre, starirm iSarenim od zakrpa; lidi na kakav izno5en haljetak obje-5en o plot.

Nalbantin je potkivao nedijeg konja. Covjek - dijije konj - drtao je kopitu okrenutu gore a potkivad pri-kivao potkovicu. Obavljali su svoj posao povijeni u le-dima i glava sagnutih, viknuv5i, tek ponekad, na konja dase umiri; [nade se duo sarno dekii: bio je to onai oitr.izvuk od udara i,eljezom u ild.jezo. Od tih udaraca potki-vad nas nije duo kad smo pri5li, a ni vidio jer na'm jebio okrenut leilima i povijen dolje ka kopiti. Sffic ga jepustio da d,ovr5i posao, a ja ga dotle gledao u leda i mi-sli'o: Ovo je o,naj ... Zbog njega se razboljela Zulejha.Gledam ga u onaj njegov jaki vrat i,mrzi,m ga; ne znarrrbi li on danas po,tkivao ,ovoga konja i,ii bri mrtav leZaoda sam 'kazao stricu ono Sto ,sam o njemu i Zulejhi znaoi tajio.

Ispravio se, odbacio dekii, i zagledao gore il.r stricana konju. Zbunio se, sav se ukruti'o, i - vidim - upla5iose; naieg konja nije davno potkovao, pro5la su od tadatri rnjeseca, i nije mogao da vjeruje da se o konju rad,i.A drugi raz\o'g koji nas d'oveo nije nogao da smisli, semnajgoreg - sem najstra5nijeg. . . onog ,od kojeg zadrhtehajduci kad se u,plaSe da su otkriveni.

Gledaju se. Cute; konj pod stricem miran je, i po-damnom, pa se duje tamo kroz vrblje potok i ispred kuieglas stare Zene, umirivala je pa5ie.

- Raskovao se kratko ie stric, ne skidaj,uiise s konja; izgo.,r,orio je to tvrd,o, glas mu suh, iz suhagrla pa o5tar kao da liara za lode uraden posao.

- Da vidim - isto tako kratko ie potkivad.Uzeo je lkonja za pred'nju nogu, podigao je, presaviou koljenu - pogledao, udario dekiiem po potkovici, ipustio konja da stane na nogu.

-U ovu je potkovan

-vell, ne krijuii zadovolj-

stvo jer njegov je to potkov; digao je zatim lijevu pred-nju no'gu, pogledao i kucnuo u potkovicu dekiiem.- Prednje su mu dobre - veli.Udinio je to,i sa strainjim konjskim nogama,li rekao:- Dobar je u sve dtid. Ja tu nemam 5ta da radim,da imam ura'di,o bih od volje. Pr'imirio ti se ko,nj; znarr.

kakav je bi,o kad sam ga potkivao, nije dao k sebi. Prti-mire se mladi ko'njri kad se potkuju i projaiu, dotle sudivlji.

Rekao je to kao dovjek koji poznaje konje, ali sevidjelo da mu to nije na umu nego nevjenovanje da jestric do5ao zbog konja, ri sam je rnogao da vidi da pot-kovice dobro stoje, kad ne stoje - zvete. Ono Sto jeodekivao bilo je, da stric okrene konja i ode, ali ga onnije okretao, 'sjed'io je u sedtru, drlao u rukama kajase,gledao u grivu -

ti dinilo se da je i do5ao da se, predtom potkivadnicom, zatuti i nagleda konju u grivu. U l'ce mu je u'lazila iuta boja. Pa mrka, slidna licu po'tkiva-devom. Polaz'i,o je da nesto kaLe, ali odmah odustajao ibjeLao u svoju iutnju; u ne5to svoje bjeZao je ;i potlri-vad, tako da'su, ta dva dovjeka, bjeiali jedan od drugoga,a ne mogu da po;bjegnu jer ima neito medu njima te5koza du5u a za rijedi nem,ogiuie. . . Stric (e - a rijedi m;r.rkao da ni'su njegove, nego tude - iz tudih'u,sta, veli, odijuzatvorenih da ne vidli onoga kome govo,ri:

- Traii da joj ode5 . .. Ako ne odeS, umrijeie -bile su 'to rsuhe rijedi, kao da mu se u grlu prelomi,lo

h d d k i ij d 6t je i d l d k i 5 S jdiik kl


16/17

suho drvo. OdrZao se na koniu, nije pao od toga 6to jeizgwot'io, okrenuo ga brzo, ubo koli,ko god moZe ostfi-gama i dao ga u trk - bjeZeii od onih rijedi, od nalban-tina I sebe samog.

Po'tkivad je, ne umij,uii ni5'ta da kaZe, ostao na mje-stu; gledao je za nama, sa stridevim rijedi'ma u u5imakoje su ga bole kao hlinci u koje neki drugi potkivadudara dekiiem.

Ne pnogovorismo, na cijelom putu, ja i stiic; konjenapojisrno na vodi ispod neke Sume, od koje se, na lije-voj strani, vidjelo selo; po tome selu razum,io sam da sene vraiamo istirn putom nego kraiim, kako bi Sto prijestigli kuii.

Ja$em za stricem, gledam ga: povio se po sedlu,sav u sebe utom.lo. Ne znam 5ta gieda, ni Sta misli: dali na sebe kako je ispao p,oraZen pred nalbantino'm, kakoje on

-Sejdii, bio danas jedan r.ob, p,or''obljen od njih

dvoje, od potkivada i svoje kierke. Lidio je na ranje-nika, presamiiena preko konja, sa neizvadenim bodeZomu seb,i - u du5ti. Ne znam Sta

je mislio o Zulejhi, od kojemu je do5la rana koja ne zarasta, jer je'od svoga.. .

Ja nisam Zulejhu izbac'i,o iz srca. Izgovarao sam usebri - Ifuko Ti ,sri, Keko, probijedila " ' sve 'nas Seidrce; Keko, i sebe si pobijedila. Junak si Da li si junakzato Sto ie5 da umreS, pa niSta vi5e za sebe nema5 daduvaS

-do onoga 5vs,ga. . . ?

Bilo je vei davno pro5lo podne kad smo stigli kui,i;drvo kraj desme bilo je prebacilo sjenku preko avl,ije, imi - upravo po toj sjenci, vidjeli da smo dmgo putovali.Nekakve Zene ulazile su u avliju, a stlic nije volio da

nam iene dolaze, dak ni na5e Sejdiike; razxnakle su seda proderno, i ja im, u prolazu, dujem rijedi:

- ,,Uvijek je sretala ,oca pred avlijom. . . On doiticdnekud a ona pred njega. . .fr- ,,Bila je takva da joj se ime sjedjeii ne pomene"Htio sam da te rijedi ne razumijem, da ih ne dujem;

ne mogu one da se oCnose na Zuleihu. Junadio sam sesve dok nlisam sreo strinu na vrh stuba: bila je oko glavesvezaia maramu, a ona joj mokra od suza. Rekla je, nemeni nego stricu:

- Tako ti boga nem,oj veli iako je znala darni Sejdiii ne pu5tamo ,suzrl kad nam neko umre: na5ese 'srce stegne, glas nam se prekine, ne po,midemo ses mjesta, ali suze nemamo. Vidio sam kako su stricu odizasjale ledenim sjajem a koljena zadrhtala. Pomo,gao samstnini da ga uvede u njegovu soibu, a zatim viknuo glasnoda se iulo kroz cijelu kuiu: Keko.. . \ziknuo sam to ipred njenirn vratima, i kad sam,kod nje ruiao.

LeLala je i'spred prozora sa kojeg je, prije tri mjese-ca, isp6,4 krajidka zavjese gledala dolje u avliju nalban-tina. Bile su je Zene pokritle bijel'im platnom, izvacteniimiz njenog sanduka - iz djevojadke op,reme - kojim jeimala da se pokrije kad je povedu svatovi; ispod togaplatna naziralo se Zulejhino tijelo, ,opruZene ruke, prsa,glava, i vinio pramidak kose. To je Keka... - velim usebi i prilazim da joj s glave podignem platno i v,idimje jo5 jednorn - posljednji put. Ali mi Zene nisu dale daje vid,im, re'kle su da ne va'lja gledati umrle, nek se jednodrugog nagledamo dok smo Zivi.

Poslu5ao sam Zene, nisam vidio mrtvo lice Zulejhino,do od njih duo da joj je ljep5e, sada mrtvoj, nego kadje bila Liva, da je odi zatvorila kao da spava, da je sadavi5e djevojka nego kad je djevojkorm bila. . .

Sapiu jedna drugoj;

Umrla je kako djevojka najljep5e moZe da umre Od ljepote je umrla jedna ie


17/17

- Umrla je kako djevojka najljep5e moZe da umre.- Za slamku se dohvatila, i s,lama se prekinula. . .Tako je umrla.- eini mi se da je oti5la na vodu, pa se ne vraia. . .Sagnu,le su glave, gledaju predase kao da ne5to ne-

vidljivo trai.e, i u to,me traZenju zborile kako je djevo-jadki Zivot kratak, traje dok se ne uda :ili umre. A to jekoliko rukom mahne5 ... i dujeS glas: Udala se. Umrla.Treieg glasa djevojka nema.

Kroz njihove pride dujem kako je neko - ne m'ogav-5i da se u tr:ku zau,stavi, ba'nuo na kapiju i ne rukamanego cijelim tijelom urla.ri'o u vratnice ['odgurnuo ih. Sti-gao sam da kroz prozor vidim potkivada, a zatirm duoliako se - kao da ih pod nogama lomi - penje uza stu-be; niko se do,sad uza na5e stube nije 'tako popeo negopolako, gazedi na prstima.

Tim istim koracima, ne pazeii da koga ne zgazi,upao je u sobu, pri5ao Zulejhi - digao je, onim snainimr.rkama, na prsa, 'i - kao da niko sa njo'm ni5ta nemaclo on jedini - ponio ka vrati'ma.

- Meni je pripadala dok je bila Liva - veli. - Menipripada i sad kad je mrtva; svi dalje od nas dvojeLidio je na nasrilnika, rna otmid,ara od koga se Zulei'

ha, jerje

mrtva, nije oti'mala;ja sam jedini znao da m':

se ni Ziva ne bi otirrnala nego to Zeljela.Zene su zagrajale:

- Odnese nam je. . .- Mrtvu Ko je taj dovjek, udrite ga,Lene'

- Umrijeiu gledajuii ovoP,otkivad je otkrio Zulejhino l'ice, da ga Zene jo5 jed-

nom vide.

- Od ljepote je umrla -jedna ie.

Soba je sinula nekim dudnim sjajem, onim kojid,olazi od umrlih. ..

Stric i strina nisu imali shage da je isprate; stric jeleZao u postelji i iutao; nikad tako, u svojim iutnjama,nije zanijemio; on kao da viSe i nije bio u svojoj kuiinego negdje daleko - sam, izvan svijeta. Stlina je pri-vila delo uz staklo na prozoru i gledala kako dolje, kakapiji, onaj dovjek'i ja nosimo Zulejhu; vidio sam kakoje tamo iza stakla pala, isto onako kao Sto je nekad pa-rlala Zulejha gledajuii ovoga d.ovjeka. . .

Udinilo mi se da je - kad ie liapija za ttarrra zatvo'rila, strina gore ponovo pala, i cla ni5ta vi5e iza toga pa-da i cijuka kapije u naSoj kuii nije ostalo . ..

D'o strideva iutnja . . .Ni5ta nije govorio ni potkivad, i ja duo kako - uoseiiZuleihu ka groblju, te5ko diSe; disao je sve teZe $to smo

bili bliZe groblju - i ja vidim da taj dovjek, koji je ko-nje savladivao, ostaje bez snage.A na5e groblje nije bilo blizu, ,ono se dini jo5 dalje

kad se umrli nosi.

"djevojka" - camil sijaric, pripovijetka

Documents