UVOI) I . POC]JCI (PRE, KONSTANTINA)

Tek je na la gcncrac i ia unc la sve t lo L t i s i t i t i va : r . j c na . js ta r i j c l t l i i i a r rskc

umetnosti Evrope. Evropska istori j :r t tntctnosti t t 'eba, po lednoglasnrtrnmi5l ieniu svih istori iara umetnosti ocl r-rglecla, da poi i i r je od bitkc naMi lv i j s l iom mostu , dak le ba i oc l lada od l< rda je , po n- r iS l jen ju l9 . vcka .po i in ia la dekadcnc i ja i n r re i t to doba c r ' ' ' o l - rskc t rmct t io ; t i . Dr l tns s , j I l ro l ( '

ia pouzdanicrn lei i da ie pn'o vel iko i klasi ino cloba starolr i ' i ic 'anskcunrL tnos t i us tvar i doba l io r rs tnn t i r rskc d inas t i j c , e s la roh l i i t :anskr d r la r '

na umetnost se moZe, kombinuiui i zakoue gc'nelaci ja i l i tat-. t vt ' lcova,podeli t i u tr i epohe: konstantinsku (IV vel i) , tcodosi. jansku (V vek) i ju-

st ini jansku (VI vek). Korisno je hri5iansku umetnost ovih vekova nazi-vati vizanti jskom (u smislu carske vladaiuie umetnosti) i ogranidit i njc-

no vreme traiauja od Konstar.rt inovog stuPan.ja na vlast clo stnrt i Iral<l i ja.Time se problem prekonstantinskih podetal<a hri i ianske umetnosti Evro-pe postavl ja sa nove tadke gledi5ta. Za poslcdnj ih tr ideset godina stvo-rena je privremena jasnoia i o tome. Ispit ivat i podetke hri3iernske umct-nosti znai i danas istraZivati Llrnetnost I I I vel ia. Uprkos mnogih prestrd-

nih novih nalaza i isliopavanja, starohriSiansl<a ume tuost, diji su podeci

ranije stavijani joS u vreme Zivota Petra i Pavla, moZe se pratiti una.zaddo ne5to pre 200. god. pos le Hr is ta . Po i to i c ncdnt ' t ro t rspc lc , da sc i 1 rc , -detak poznoantidh6 umetnosti vrat i r tnazad od p<;detaka ictrarhi je (275)

u vreme Komoda i u doba stuba Nlarl<a Aureliia, proizilaze nove para-

lele izmedu r imske pozne antikc i ranohri i ianske umetnosti . Dok sc

unc tnos t pozne an t ikc I I I rcka s l ) t l s t i la , pod lu in i r i r c l t rev in ra , sa v is i t te

drZavne umetnosti principata iz pn,a dit :r vcl ia u nizinu iedne ktt l turcbez pravca, ranohriSianska umetnclst se razvi jala anolr imno, takorci i kaopodiemni pokret u iednom ttgroZenot.r-r vrerr-renLr, sa obeleZiima socioloiki

neudvr5Cene narodske umetnosti ; mcdlrt inr, ona sc, Ll suprotnosti sa opa-

dajuiom driavnom umetnoSiu zvaniinog Rir lra, raz-r, i jala r.ravi ic. Ovajproces na poeetku rimske umetnosti, lioja postaje hriScanska, ozrladio je

Gerhart Rodenvait lapidarnim redima: >Provinci. ie koradajr-t na Rirnu.Dobro iemo udinit i al io prekonstai l t inskt l cpohlr i)oznoanti i i tc i nasta. iuiestarohri5ianske umetnosti podelin-ro u dctir i gcrtcraci ic i poiucnro neJt:

izlaganje sa t im odeljkom, jer se na taj nar) in ioi viSc ist idc sucl ironos;t:rgodina vel ikog cvropskog prcokreta (313).

l ' r ' c io r r r r - r l i r l s i io . j c l r l r rvno i u i l c inos l i , ko j i r lo : i c c la sc u lv ld i r r c l r - r l ;aL-ontocla Lt st i lu i dulrr-L stuba Nlari ia Artrel i . ja kao i u promcni st i la cr: lo-ku1-rne ant<.rt ' t ;nsl ic um.Ll lost i , clalcko jc prcsudnij i od onog prelorna posl.- 'Gali jc-na. Olir-r 200. rocl. r . lolazc clr,r izlalaja unrctni ika meri la l ioja srr sc:uvek na i : r ; : i l a s l i r i r c i l r r - r r in rs i :< - r . j r imctnos i i , i ko ja su r , r rep i rb l i l tanskr - rm,a narodir,o r l f iavi. jcvsl 'c.rnt \ ' ] 'urnenu 1')r ibavi la sebi znaiaj jeclnog po]lrciapovczanos su na! 'o. lon-r; sacla sr.r ona obl i l<or,ala istori iski rel jef i zvan.id-nr l u i l rc tnos t i t in rc n i -cs ' . i c lno c lc lu i t r na da l . iu sud l t inu r ims. l<e p las t i kc ,a kasni je . je i si tsvinr .sama oclrcclu j l r .Zbog vel ikog opaclan ja cirzavnih spomenika i carske umetnosti u ulct-nrst 'nislu, t- tosioci unlc: l rr i- l<og ;azyit i<a postaju sarkofazi, iako u srsyim dn-r-g o r n o b i n r u r l r u l l r c l : r : . O r r i s e d a p l c r r z i m a j u t r l o g u k o j a j c l a n i j e p r i .padala istol i . iskom rel jcl 'u i tr i j r-rmfalnoj umetnosti , a tematski i po kont.pozici j i su pcicl nj ihovin ut icajem. Ovaj prcoltret u r imskoj drlavno,j

l i lnetnosti proriz:rolrn. ic ue samo promenLt st i la i kompozici je, r 'ei prc:svega i tenratikc,Ako pogledaruo razclobl. ie ocl smrt i Marl ia Aurel i ja do Konstantinovogstupanja na prcs'"o, ukazujc sc najpre pred nama zamriena sl ika prelomai raskiclan.ja sa tradici jr ,rrn; Ll o' , iom na.jproblematidni icm veku umetnostir imslto_si carsl iog cloba. -- koie jc i .prcvirajuic doba kriza - prekid satradici. jorn, p<.r jrrva r-caitci . jc i tcln, ia l ia novim osivarenj inra prcdstavl jajusnagc hojc sc mcclusobno borc al i i prol imaiLr. To ie vclc u kome se Rimnairadikalni. jc t 'azrai 'unava sa Istol ionr, rral ' t-r i i to sa grdl io-maloazi jsl ionrunlctt-toi i l r . i i rr l -r tpoTig[ js i tna.jr-r t ta. j lccc cl- irncrtzi jc, al i istovrcmelto zaltat-5 k a \ ' ( ' i , i i n : t i u L . r ; t n : I i , , o * r t : ; u t i e s t i l l , l " ; . u . i i s L t u R i n r u r n o , ' l i d a z a s n u . j uItor-rt irrr-r i1ct z-ah', iai irr j rrci : ; t t ; tu i ' lo.s u i tr incl i ; tatu, nisu bi l i cl-orasl i iako er-gar l1 : i l ( i i n P lo . j c l i i i i r l i p la r ro r i lna u -s .u r , i ion bezv laS iLr u c icba vo jn iC-l< ih carc ' " 'a . I ) r ' i l tazu jc sc ( l - r l c l i u s \ ' ( )n t po l tosnom t r i jumfu ; a l i tom he-rojsl.-orn naLt:ovci 'ur-rsivn sc vi(c i ' tc I 'c; ' i i . jc, jcr-se u uri tcinosti pojai ' l jujcn jcgov pro t ivn i i i : t - r , . i po tc tka izgr - rb l j cn , s i ro r la ian , bcc . lan i :ovck , bez imen.L l ovo j t rn lc i r tos i i z jap i p ' l l x1 - r1c t c :o lc ians t r ,a , ko i i . jo j l t ryo c la . je ogromni ,s l io ro leant i i k i n i tpor r , c la b i pos lc c lovco c lo l< r 'a ja an t i l<e . U pozad in ipo l i t i i r l i i h zap lc ta , u l io . j i i r ra i c skoro svak i car b io ub ica c la b i i sanrb io r - rb i j cn , L l l rc t l tos t l tohazu jc j cc lan c lo tada ne1;oznat t ip r loyeka, J<o j iol i iava niStavi lo i i lot.a r-r <lcln,. , : ;u prcnla sl l f t i , co," 'cka k<i3i 1c nagri i inod 1c: niStavnosti . l )ok pleclsta,. 'c ir i i r-Ltnfator.a postaiLl sve r i-ranjc- vero-dostojnc, orra trurctnost posl iZe tanto gclc sc r-r umirLicim r,an,arinta, za-p la icn im Zenarna r : l t cg t ' i s rn r r tnor - , t r r - ' l , . cu ra tn i l<a i lovaca sasv im ne-lrcrot 'ski i t .ra),zt. ' 'zr pq.ssict lr t l r tcutt i , orra. j lornrat koj i jc sroclan preclstar.arnalaspt-. ia pozr-re gotikc.ovc ic se na laz i osov ina t r rne tnos i i I I I r , c l<a i i s tovrcmcno n ieno ied ins tvoL r P l ' ! ; 1 r ' ' : r o i s u P r - o l n o s l i p r l i v n c a . O n a P t , k : r z r r i c t o l u k n ' : , . i i , , : i c d n o s m i -

1

j

slenog i neprikosnovenog, vcc u krajnostir .na njegorrog postojan.ja, u nje-govoj sloml. ienosti i prcdoclreclenosti za smrt. Iza toga stoj i i i lozofi jasupro tnos t i >smr t -Z ivo t< , ko ia je pos ta la p rak t i ina re l ig i ja i ko ja je vecn a d v o r u J u l i j e D o n r n c n a i l e s v o j e p r i s t a l i c e r ' ; r c r l r r c l v o r e n i m a i u m e t n i

. - - - _ . _ _ F 5

c ima, u vrenfe ktrde srl tamo pouiaval i Dion i Fi lgg_!4t. Ona jc u Rimu,podev od Plot ina, zavladala ne samo r- i ly-dr 'aia'nim clul-rovima muikih iZensk ih f i lozo Ia- t r ien ika i masom vern i l ia , r ,e i i t cnra t ikom i kourpoz- ic i -iom r . rmetnosL i . Prc iom t r f i l ozo f i j i . j e r - rs lov io i p lc lom L l umeLnost i .(Jd Vrcmena s t l tpnu ja r la l ) rcs to Konroc ia , sa s \ .ah in r c i l ren l sc .sve . jasn i . j ci stra(ni je ispol ' javalo, iro sc iG.- i f ; : lo naslut i t i z.r vrenrc pt.rsicdnj i l rgodina retovanja I{arl i4-., \r t . t- 'c l i , j : r , da vi ic ne rna spa';a i cla saznan jc ol i ra ju , l i5eno i luz i ia , p rec ls tav l ja u . j cc lno i pos lcc ln . j rL n rudros t . Car i rua l ib ro j a r is to l i ra ta d r " rha . s to j idh i nas tx r jcn ih , po tv rc l i va . i i s r - r ova j k ra j rc , j -n id l<om rez ignac i jom. A r lasa n : r roda. jc , r - r o i -a ju ovc izgr - rb l jenos t i , vap i laz-a besmrlnoi iu i sal ir-rpl jala sc na lrgovinta l tacla bi putujr-r i i l<ini ikiapos to l i nud i l i s rec is tva i lekovc za bcsnrL tnos t .1 'o S to se Pcregr in ProLe jsam spa l io na lo rna i i , da b i sc p lcd o i in ' ra naroc ln ih nasa r , in l ro u bcs-

- l r r r tnos t , b io j c znak za nov pog lcc l na svc t I I I vcka : ,P l tocr t i . t la l i . r c t t t t * ..Umetnos t o l<o 250. goc l ine pr ikazu jc iovcka, i i j a je l i z ionomi j i i pos ta lalas t rg rnr i , raz l i rc r r ; r i i ' cs to bczob l idna. S to sc v iSe b l iZ imo k ra ju ovc igveha, portretna Llmetnost sve l)otreslt i je otkrivl i l i l< iovck:r untirLlac irn-t i ke . To su up la ien i l . j r - rc l i , za l t r inu t i ip l i t c (n . j cn i kao pod o lu jnom sud-b inonr , l jud i i zborar . ra i c la i as imctn idn ih f i z ionour i ja , l juc l i ko . j i v iSe neznaju za ravnoteiu mihrokosmidl<ih snaqa nit i za zakonc r. akrokosmosa,pa se stoga boje sudbor.rosni l ' r si ia. To slr l . j rrdi koj i sr-r izgubil i harmurri jui koj i na sarkofazima sa predstavama iz borbe i lova ponckad izglcclajul iao kosturi prcko koj ih je prcvuiena l juclska koZa klro rnaska, bolcsr.r ihl ica iz koj ih gleda sn'rrt . Umetnost jc nemilosrdno i stalno predoiar, 'alaovog,ioveka: u rascepljenosti i l rcsigunrosl i , izgLrbl jcnog i do smrti bcz-naceznog.Ali baS ova umetnost je na ziclovima grobnih odaia i r .ra del ima sarkofagadodaravala i jednu sasvim drlrgu sl iku. U or-ro vreme kad je Peregrinkrenuo u smrt na lomadi, kad sr-r umetnici stuba lvlarka Aurel i , ja po prviput dai i izraz novoj ckstazi smrt i , kada su vo.jskovocle Marka Aurei i jaclal i da se kle5tr sarkofazi na koj ima je ropac Markomana ciobio potrcsniizraz, tema o Dionisu.je doZivela svoj ncsluicn Llspolr; na takvim sarl io-fazima dovek se bukvalno kroz igru uvladi u svo.ju pravu boZansl<u egzi-s tenc i ju . Oko 200. god ine . jec lna ar is to l i ra ts l ia por -od ica c la la j c c la se , ugrobnici nj ihove umrle kicrdicc Oktavi. jc P;Lr- i l ine, pledstavi sl ika ncbes-kog ruZ i in jaka . Unrc tnos l na t ransccc len la lan nad in l ) rc tvara T ibu love s t i -hove: , ' l l o rc odoru t is tc r ra bu t ig r t tL rcs i .s< t r ova . j E l i s i r - rn t . Ovanto c lovoc i iHermes du iu tna le Oktav i j c Pau l ine , a s l idna ovo j j c tcma Ps ihe u r ' r juu grobn ic i u f i l i s te jskorn T i r r - r , ko ju je s i i kao . jcc lan lnnc ln ik S to . j c do(aoovamo 200_ godina poslc l{r ista, l iada jc ocl svoj i i r sopstr,enih zemljal iaovAnlo trteKao.U . t a k i ' i n r . . i i i ! : L J l n g r o b r r i r r r o t i a j ; - u r r : t s t e j r i i i s r r s e r k t , l e z i : e N t ' r ' r ' j i d a r r r a ,

al i sada potpr, iuo nol,og t ipa u odnosrr na ," 'cselc konrpozici jc rr lora nahadr i . iansk in" r l c l j c f in ta . Tamo g-c le sc t r I I l c l< t r r i s icc l in i v ic lc la b rac la ta

L

si:rr,a Oceruro.s-a, iz i i j ih je uvojal<a i brade tcklo more na obe strane, sql l l l

n ro rsk i kcn la r - r r i i zd i2u iz .nad vodc poprs ic umr log . I -mct r los t s -sJada

o?nosTlskl iLi i ' i r 'o na covekaT-l i iee"ovu-dnrrff iarkc,fal i sa ir t taqo Clipcata

s imbo l izu i t i r . r rA i l .an . iu 'dus . i z ' rnhr i r i j i th i ' | i l i n ien ih c lcmcnate u na j \ i s t

ncbo (o{adoa.s). Smrt i El isium su r-r f i lozofi . i i i umetnosti poic-rvi, ko-i i

imeiu svojc srcdi i tc t l poz)lom obl iku icdt 're transccclentalno c-rdrede I le re-

l ig ioznos t i , l i o j i i l c ' . . i i c te ln ia za bcsmr tn . , (cu t ro ob . i t k t i lna nauka o

ir c.rgov irt-l it.

L i s to l i . ] i l u rc ln r rs l i I I I vcka I t ) rJ l r :u sc , po g . - t lavn im temama p las t ikc , 'a r -

i i r r l t igu , r ' i t z i l i l o r ' : r t i t r t t pc ! ' i { )c l i r , ) i t - i j e : t to t ' : t t t to na . jp , re oc l rcd i t i c la b i p r - . rs lc

mrrg l i lu ' i i c tn is l i r i Lu- rc l r ros t u nas t : t . ia r - r . iu c la taspot 'ed i tno L t n iz sc l . t c t 'a -c i j l r . l ' r ' i i o r ; rc Dt - r l t z i tn , r o i l osnovnr - , -q za l io r t : i r - tn le ' tn ic ' l . . :og razv i l ka o ro i l

v l : c r r i cnu , J ic , 1e , , . ln r , l c o teko lo t 'n ru l i sa t i : u pos tan l iu i razv i tku jcdnc

L ln rc tn ( )s t i ko ja p loc l i rc od i ' r ' r i ta c lo t ranscec len ta lnc ide je , a b iv i r t toSc t taL , ' r l j cd r rc \ ' ! ' : , t c r lon( ) tc is t i i l i c rc l ig ioznos t i , I ) r ip rema sc , t - t c lobe \ ' ( ) j l l i i -

l . - ih ca le va , t iL ' z l r h r i i i a r rs l i r t umctnos t ., . \ l i o p l t ! r l c t l l r r r r ( r i : .1 ( ) r ' ; iL l t - t t t r t t l ros t i r r pe r - ioc i t t od Kc l r r roc l , : - r l c s l l r r t . i d r - l

K^r . rns ta r r i ino lo l r s lup : rn . je t t : r v las l , 1 t t 'o iz i laz i sn lena ecncrac i ja , kc , ja se

Lr p le : ; i i r : r s : i i ' l . , , l l r r : t r . : i : t i t t l i : r s t t r t t t l l zc ' , r l r cc l i t i l l a .s la l l ko l r vc l i k i ] l t i 'poYa s : r f l (o t i lg i r :

, ' 1 . I z :n rcc lu i90 . i 221) . goc l . : r , c l i k i sarho lag s r p l ' cd . \ ta tom b i tkc ;

2 . Iznrcc l r - r 220. i250 gc . ,d . : s :L l l<o faz i sa prcds tavom hero js l iog lova na

lavovc ;i 3 . l zmcc lu 250. i280 . eoc l . : sa l l io f : rz i sa t i lozo fs l i r - rm te rna t ikon ' r ;t 4 . I z rnc , l . r 280. i 310 . i c ,c i . : sar l io f f l z i sa i ra roc lsk im sccnama iz Z ivo ta pa-! - s t i t . t , l u r ' . t r ' r r i l i b a r : e .

!U v rcnre poznoantor r ins l ( . r umctnos t i (od Kor loda do Karaka le ) r ' i r . c la no-vostvorcni gigantski salki-rfag sa prcclstavom bitke, ko ja jc oclraz tr i jLlm-fa ; ova l i .av t r i . iu r r r f sc l rohazu jc i na s tubu A4ar l ia Aure l i ia , boZanshog cara .tr love unrctrr i ikc tcZn jc p<.rclrazumcva jr-r ogrc-rnrnc razmcre sarl iofaga, uvc'canjc proporci ja f igr-rra, koje odgovaraju visini sarkofaga, sve r,eia ccn-t ra l i zac i . ja r - r r t l sporcd i r ,an . lu i kompoz ic i l i i s t i can . jcm i i con im pr ikaz i -v a n j c r r r s r c t l r . i . . r r l i r n e I i c u l t ' ; r a t i l n s t u p n j c r i t o l e d e r r . i e f i e r r r a i p r c p l i -tanjc nrasa tclcsa, kt-r. fc odgor' :rra palosu clcmonsl:og duha borbc, z-atc-s r - iu ta o ja i 'an ja ug lo i r r pomoi t r vc r t i ka lno pos tar , l jen ih znahova pobcdc ,rez l i l i c - rv rn . i c po r , - l i i i r i i nasPranrno prec ls le r , l jan jc l i ca , Iza toga se na-laz i s t tp ro tnos t i zn . i cc i r , r I l i n r l . jana ko j i lako pobcdu ju i van 'a ra ko j i u rn i rui lep i . l t r , l i ao i su1- r r 'o i r ' :osL iz r -ncc1u pobcr ic i s t r r l t i t rs red bo jne t re -ve , doksc u s led in i na lnz i , ne l l i l<nrL t oc l s i ' c rc snr r t i , l r i j L ln r Ia lo11 Sn ' r i sz ro c . r ' , c kom.poz ic i . j c n i je l i i c b i tke r . r v i r l r - r l i l i ovnop poc lno icn . ja i z r ;e i ta ja , \ , c i j r - sar ' -l<o laq p t - rs lac . r po iasn i spon lcn ik vo jskor '< l r l i , spor -ncn ik ko j i i r r ra i s t i smi -sao kar , . , i t r i . j r - rn r Ia ln i luc i ipod : rsn i s tu i ; r .n i ko j i se poc l i lL l pobcdonosn i rnca rcv i r tr n.

alJ peri<rcl ir od,22O-250. gocl inc,. ' l i . rda tcn'ra herojsl iog Iova n:t lavovc. Pt. ' t- t-z i n t e . j r . r s i o [ ) i t r l p l l r v i i e , k o . i ; t t r - r s t v u r ' ( ' r ] r r . : p r u l l ) { , ( i r ) ( ' i s t i J s k r r j c p e 5 i ,l l rn r i i to ( to : ; c l i i c l ' r znr ( ' r ' r r i z r ru i tn je r r . t ln je i ' i gurc . l )o l< sc sac la v i ie

l ' l

ne korist i vei ina nitoloikih motiva, ko jc ic f i lhelenski I I vck volco, tcrrramitolo3kog lova sa tragi inim ishodorn (Hipol i t , Adonis, I \4eleagar) clo' i- iv.l java u II I veku intenzivno pojac*avanje, kao Sto to, naprimcr u clobavelikih sarkofaga sa gfedstavom bitke,.doZivljava tema Pentesileje kojaumire u rukama Ahiia. Mitski. iunaci snftr i u srecl ini ovakvih kompozici janose sada ?grtletne-ert*e-Bg-hp.jnika, III vek donosi preokret u shvatanjumita. lOn daje prednost mitovima r.r koi ima se moic pri l iazati srnrt i )o-iedind6', a stra5ni trenurtak smlt i stavl ia na istaknuto mesto. On pretvaratragidnog junaka r-r slikr-r umllog, koga porodica i u smrti zadrTava. u se.ianiu. Na taj nadin se joi jade nagla5ar,a iz.raz,bola u neumitnosti snrrt i .Sarkofag sa predstavom hcrojskog lova na lavovc prcnosi, na gradanskisvet, carsku simboliku koju je &fatata obnovio Lr svom lovadkom spo-meniku. Lov je, kao dokaz nregalo psvclr in, tesno povezan sa f i lozofi jom;mrti i sa temom oba Dioskura. Na tal. .r , im f i lozofskin-r sarkofazima sapredstavom lova nalazi se motiv grobnih vrata. Bcsmrtni par Dioski lqas to j i I tao okv i r ; lovac ko j i s , 'bo l i sa lavour p lc t l s tev l ja n ruZe, a ! i r { r -1sicoja ga sledi je njegova slrprLrga. \ lot ivn dva boZansl<a brata, koi i od;ac la kao duvar i g robr r ih l ra ta s i rnbo l i iu l rako p loc lnos t ta l to ip r inc ipopostanka i nestankan, Dsnrrt i i 2i tota., nr- iclrr-rZujc se na sarl lofazrnratema godi5nj ih doba, u kojoj se odraZava kasnoar-rt idka mudlost da scl ra jnos t mo i .c na i i s l l rno r l l c i ' i to j p r . r tucn i c lcnrcnnta p l in rc i osck . ' .Flerojski lov na lavove sc oko 250. gorJ. sve vi5c l iSava srrog grdkoe mito-ioShog ruha i postaje sl ika realnc borbc za opsta;rak. Nlot iv lava poi in. jc1a se izdvaia. Na kanelovanim sarkofazima clc:; toianst ' , 'cna zver l<oia raz-l ire svoj plen postaje zastra5ujuia sl ika srnrt i . Ni uglc.rvinra sarl tol ' rga s:rirredsta'trom lova rre nalaze sc vi5c kao pojadanja vitke pri l ikc Zcvso.. ' i i . r' ino'r 'a, vei glave lavova, protomi, vi talne nrasltc smrti ko"ln nap: 'dr,Doba De=-ia je naibogati jc i i r izama. To posta. jc Dotrcsno jasno iz pisairakoje Kipri jari pi5e.iz ivog skrovi5ta pri j i tcl j inia-koje Kipri jan pi5e iz svog skrovi5ta pri jatcl j inia i op5tini. Portret i iz vre-mena Deci-ja pokazuju tip doveka kb.ii ie konaino postao nesiguran; fi-zionomija je raspl inuta, pojedinadni obl ici sr-r rrniSteni i samo se sa tc!-inena Deci ja pokazuju t ip doveka ko.i i ie konaino postao nesiguran;. f i -zionomija je raspl inuta, qojedinadni obl ici sr-r rrniSteni

i r1.To se sa tc!-, lOnOmUa Je raspl lnuta, poJectrnacnr obl lcl sl l Llnlstenl I samo se sa tcs-

(om mukom saduvala cel ina. Strahovito DoDu5tanic plast idnosti zasno-(om mukom saduvala cel ina. Strahovito DoDustanic plast idnosti zasno-rano jc na po l i t idko j i re l ig iozno j ncs i r :u r r ros l i v rc r ) r ( :n l r . S l i kars r lo . jerd raz ov ih p r i l i ka , je r po l<uSava da s lo j im isprek idan im zc lc r ro -cn 'cn in rinearnim st i lom oslobodi od prostor"a belo okredene rrrostori ie, da tako

, 'ano jc na pol i l idkoj i rel igioznoj>draz ovih pri l ika, jer pokuSava da svoj im isprekidanim zclerto-crvcninrinearnim st i lom oslobodi od prostor"a belo okredene prostori je, da tako;tvori bezgranidne prostolc u kojima oko nc mo2c di nade odrnor, vci.uta od jednog do drugog rasutog motiva.Wotiv tri jurmfalnc bitkc i lakc pobcclc .je odavno ncstac. I lcrojski lov naluta od iirr.lirl.ij '-i".tiit"" uiitEl-h[,.lioE.ii. j" oa"u"o ncsrac. rlcrojski lov navlotrv trr lumtahc bltkc r lakc pobcclc . le oclavno ncstac. l lcroJstr iov nat " '

l avove pos tao je la l l j i pakro . r ' c l i i a r rs tven i l i k ca lskc zver i pos tao je

naska smrti , koja se ceri , a portret samog cara postao je sinrbol strahani5tavnosti l judsl iog roda. S druge strane, ova je umetnost stvori la

)snovu za nove rnoguinosti : za obl ikovanje sloml. jcnos iovel(a, onakvog(akav zaista jeste, narnesto herojskog kakav treba da bude, i stvaraujel l is iuma kao drugog sveta, l(oi i se, netaknut od smlt i , kao ol idenjc nc-

.rrolaznosti , suprostavl ia iovcdanstvr-r koje je podloZno smrti . Od toga/rcmcna (e pnssio lnunarra ostat i uvcl i u evropskoj umetnosti jcdan ocln ien ih zadataka i i sk l iud ivo cc- da v lac la k r izama in re lazr . r i rn ncr iod in ra'bd ic lc ionr Van i tas .

r e ( u m r l a 3 3 6 ) . R i m , V a t i k a r l s k i n u z e J l .

Sslecleia generaci ja (250-280) je u snalnoj reakci j i prcma ovakvom shva-tanju umetnosti . Sarkofag sa f i lozofirna je naivaZnij i svedok umetnosti uvremc careva lpqjumusa,_i -G-aliiena. Ova gcneracija odbija sve motilcborbe i lova i poku5ava da obnovi umetnost grdkim idejama kao i Caobnovi f i lozofsl iu simboliku i f i lozofske l idnosti . Ona stavi ia red umestc.rprqteieg haosa, prirr.rdnu staloZenost umcsto pre teranosti , unutarnj iobuzdani patos umesto dramatike koja je rastrgana disonancanra. Umct-nost l iao i f i lozofi ja su pod uticajern Plot inovih ideia.Prihv:rtaju sc pozit ivni simboli prcthodne ger.rcraci je, pojaiani i preobra-Zeni. Lav u novo.j povczanosti clelu. jc ka<-r simbol srnrt i ; grobna vrata l)o-

I J

I r o f f i r n j s a j k o l a g

s . ta ju p lcdnre t l ro -s in ' rbo l idno s rcc l i s tc o lc L r inc tnos t i . N Io t i r . i goc l i in i i i rd o b a o z n a c a v a . j u p l o d n i 2 i v o r , r . D i u s k t r l i s n l i : r ( r b r r r k : r .Ba jka o Amonr i Ps ih i .u i i t c ra tu r i (u hernrc t i i ' n in r s1 : is in ta ) opet c lob i jaozb i l jnos t i p rasr .u isao , ko i i jo i j c nc l i . rd .dao PIor in . O i r . j c o , " : r -L ba . jk r_ r opcrl rd in . io a rg l in te t l tun l -on1 s r ,o . j c nar rkc o bcsnu l r ros t i , pa sc lako 'ovu . j

' za -

l j L r b ) j c n i p a r . . r . r a s a . r ' l < , - ' l i z i n r r . l < o l i . l i ) u \ r r i i J i l , ' , z , r l s l , i P o r l i r l . l i r r n

s l t t r t i - u p o l l c b l . j a r a l ; l t , s i r r r l t c , i , r . l o b c r l . l r r i a c l u S - . i z n i r , n l u p l r . t t , r r r i s t rsa ma. te r i jom; ,on . u .p r rc r . r . j c in p , , r ' r ' ; r tuk ze ln r l j sko : l ( .ov t ' l i t r r r r , - ,b , . r l , t r I r r . l rp o s t o . l b l n u , u I < o i o i p o n o v o p o s t t r i r ' p | a r i e o v t . k .U o t o l r c n r e n i s i r i i l o z o f s l i i s a r n , r " s a r k o l a z i s l r t ( , l n o l r t f i l , , z , , l : l i o l . k r r 1 , 1 1 .i l i sa p reds tavorn { i lozo fske Sko le sa r - r i ' i t c l j cnr r r s lcc i in i , ' "c i s i r to na ,pr-osto svi sarkofazi . Za to je simptomaridan por.ast sl i .ul t ine sarl . iofal:a sac / lpars -om l r s red in i , u kome kr i la te V i l i to r i je uznosc poko jn ika . o r , la ls l isarkofazi opet imaju tr i j t rnrfalni kei-akfer. oni prcr-rzirna.fr, i sinrbolcr tr i-jumfa iz carsl iog kruga, koj i su r-r srccLricr-r-r carct 'Lr joi bi l i ogranicenin: l al loteozlr irnperatora, i i inc od n. j ih graclanskc sirnbr; ic na oino', i le-l ig ioznos t i . .Poc l u t i ca jenr P lo t i r rovc f i lozo f i j c mi tov i , l i o - j i tunr lde sLrs t ip r rcoreka,.objainjavajrr_sc 11a nov nati l . Naroi. i to sLr oni i l . jer-r i i l r r-ror,orrru b J i k u c l a t i m i t r > v i o F a e t o n l u i P r . o m r ' l . ' i u .D.ok su na rani j im salkofazima -dc' l :r oriog clonosioca vatrc ispridana uv i i c scena. u ncp lek idnorn r r i z r r . l i .< r t l r rov t - r ! - { L i l la l l l r ck : t r r s r .c ic l i i t c ser .k o l a g a d o l a z i s t r e r l n j e i o v t . k l r . N a s e r k o f a z i r l a t r h l I i t o j i r r s L o m r l u z e j r ru Rimu i u Nacic-.rnalnont mtrzc. iu r-r Napr,r l ju, sir,rbol i i 'n.-r sc olt laSnjalaz ivo t iovcka, i z rnec lu roc- len . iz r i s r - r r r t i , k : io in jceo la suc lb ina u hosr r rusu .Sedr2a j ,ovakr j I k tn rpo ; : i c i ja . j c suc lb ina ps i i ' r c l k r - . ja P l i l i l i .on ' r roc lc r j rr t laz r 11 i r1 '1c idovod i iovc l ta u 1>os to j ln ie . Snt isao ; i i t i . : t t r c . r_ r . , . c l iu , f : l .o zc_nra l i skog b ice ko l r - . j r ' P rornc1. - ' j s rv l r r io i z c lenrc i r l la , j c r tc t la nc i ; rs r rb ic c Z t t j t i . r r

. l ) l - l p u s i o i b j i t , " r i . i z l i u j e i . ' P s i l r r ' u t t . \ ' n u { j i t r r . , , r l l i r j r . i . l l r k l , ,lcpt ir . snisao sn-rrt i . ic raclo:;ni izlazak Psi lrc, Jlr. ia sc slrr l l . . iz svcla poscj-

i . 9 n l i - C c i e , i z s \ c t ; r i l t i l t q t - i i e . i r < - . r r r u r ' , r r r , , r l i Z ! ' l i r , , / . . l r ' l r r . l , , r j r i f r . r ' r u 1 i -I i ku . j t r Mt rzu . L l ( ) . r ] (1 r ) ( ' t . \ , p lac l , ,1ne1 1111r r l t r l t r .P l o t i n o v d u h , l i o i i r ' l a c l l r > r ' o n r L l l l e r n u j c u . r ' l r . l : r i r ) ; r r ' : u ' \ l ( ( ) l l l c l . , o r r r , i z l r

I . , l !5o l rcnre 5u por t le t i_opc t zadob i l i . s lo iu r -a lno tch- r . por t rc l i m ladog

Gaf. iena l i ie na portrcte P]ot ina i n. jeuor,c lkolc, rc sanro po nor.om uivrl-Sc ' i var i ju ob l i l ta , kc i i o ro iz i laze iz s i raznoe c lo r l i l a sa s r . i l tom l ro i : l1or1r :u r .t : \g t " , r 'ec i po 'nc icnorn drZan ju i p l i rnc r i to ' i z l razr . r rn i ra i l cporc .S t i l raz lagan ja je p ro iao . I z idno s l i kars t r ,o u i znenac l ' . snr p rco l : rc tu sk rc -ce t-rd ukrasavanja iz- lornl. iene cn,eno-zclcnc l i r iearr-rost i , i vr-r ia sc anto-rrrnskon-t sistentlr zat lorcl lc uol ir , i renosti i sl i l ic za posmair,: tn. ic (nastr-p ro t ras l l tom mot ivu) ,_ pa . tako pos tepcno s t la la p r r l c osuovc- obuo l l j c -nog monumcnta lnog arh i tek tonskog s l i kars tva . Kompoz ic i j c opc t pc is ta lus l rKa l ra rmon l te_ovu ideologi ju odraZavajr n:r sarkofazirna i sla'c [ i lc,zol 'a. U nosni i , Ir i -zuri i izgledu brade joi vlada l jubav l<a kini i} ;om t ipu. Na rakvim i icrmapr .os to moZe da se prod i ta b r iga ina . jdub l je p i t rn jc l juJskog roda. I s ta -le5ina iedne anone u Osti i i i r .r jcgor,a Zcna pbkazr_rju, na skoro neantidkir ra i in , na sv<- l r : r se l l<o [agu neZnost r rza ja r i rno .u rnzunrc ta r r . ja , saznan. i t ,k l a j a i n c Z n t r k ' p o t r r . s r r h - s / r i ' c i , , t t t t t t r i . < . L i l . o t " ' n o \ ' ( , s L . n c l l c i 1 . ' n i i e o b . -

i t / ' ^ :

J

lcze11 ror 'u r-rccrlr lato' iz 'rorn, \ 'cc jc isl ,rrrcmcno i isk:rz- da je dor,ck ocl-rccJen za snr t , a l i d l u n . io j . i j c i zgub l jen , r ,e i da tck k roz ' imr t do laz i

9 : , ^ t ) : , i q11 ,oC posro jan ja . N i l<ec la 'sc i lan i je r r i_ iedan i i lozo i r l i p ro ro .n r J c l a k o J a s n o < , r d r a z i o r - l u m e r r u s r i , k a u s a c l i o r d c n a k r a j u a n t i k c . s 3 m olc . I r lozo l rJa - ko . i rL i . Pcrs ta le nc l la . r -s ra . r rodr re rc l ig i j c zahva l ju j r rc ionrm, u ranom carst*u ta.ko prcz.r-cnirn, putujui irn prop-ovednicimi i ki-n i ia r ima - pgs t^ tako da zar lade cc lokupnom ,e-c .obnom unrc tno icur d a p r i p r e m i t l . n a . l i o m . c s u . r n o g l i d a n i L n u r a l r i t a i a n s t v e n i z n a c i l r r i i -c a n s k e r r m e l n o s t i u k a t a k o n r b e m a .o s t a l o ^ j c ' s a m o r a o v o i k r a t k r j r c r c s a r s i , k o j a i . ' r e c u z a d r r i i n r r c d i -nama Gal i j cna pokaz iva la svo je nzrprs l ine . L ik i i rozo ta .p . t l . r i i , ' i " ' ; , ; ;n ice mot iva zegrobnt ' umct r ro -s r i . S i *bo l i l . rgun. ien t r n rcgo.c .au l i r , rcmcdut rm zadr2ava ju . i baS n j ih p r isva . ja ju n iT i s lo jev i n i , .oda. A l i o r .cpos leonJe Kompozrc lJc t r i . iunr la bcsmr tnos t i de lu j r - r u pos t -ea l i je r r .ko jr rmetnos t i nago i s i ro . . r . V ik to r i j c , I<o je su nckac la"pr ino ' r i l . F " r , . , . " . r r -sK l . lovorov venac , nosc sada l i k s . , ih umr l ih . Ide ja apoteozc ic kor racnospa la u ,nu l l i i g s io jcve i V ik ror i j c gubc s r .o je ca iskJ io r lo - i " 'n " r r ru , , "rc rnu , uKocrvs l sc u ruzne k l i i c j c . po . t re t na sar l io faz- ima uko l i ko je b ro j_

:jj'-:::tlla'li: q*j."" vrsnoci. ri obilja simborir." U"rm.i"orli b.oUi:'ose naprcd.mot lv uzdizanja c lu je. On se profarr iSe ipro lc ter izr - r ic . 'Sarkt -rag sa gootsnJl ln doblma. izra ia.ya r ra l jupk i j i na i in ide iu veci tc pr t_rmenc.u pronalasclma sc nc oskudeva, a l i se sr .c ' i ie eubi r .eza sa f i lozof i . iom,a posledica tgea je. cklckticizarn. sirnboii ziuotaic-komurr* i" '* simbo-lima smrti. Ncrciidc-JasFlTm6dr lavlj i ], r j la'a; croti goditnjih-,ioba, tri911.i j." i l i Amor'i Psiha stoje izmecl-i iarbva smrti.Nil i slojc' i narocla postaiu ir,c vi!c nosiocr ovc Lrretnosti. Naivna idilasmenju jc .s t rogost u ien. ia o besmrtnost i . pr ipovccln i e lemenai

- izb i ia na

r ro ' r ' i i nu r z ' a .o r l r r c un rc r .os r i . Tako s j , . t l . c l s t r . ane d " l ; r i a ; i ; ; ' ; . k ;nejasnog kao i opasno,g simbolizovanja, a

"u ar"goi ;.3]1"|:. i; narod-

, . . [gg. pr-cdocavanja i oz i t l javanja ukruccrr ih ,hr i , l . C. l , " . " . i i l ' iznrcc lu4 , l uu . r J l u . . c ( )d . po l i usa 'a c i a na i - l c p ' t e \e ko i i r t , r l c i z o r . , q rascepa . s j ec l -ne strane se r^sc'etava poslcclr-rja vclika niitoroska skola, radionica gi_gantskih sarkofaga sa.pr-cclstar,om Faetonta, s"r.,r"-i"p."o-"i i:1.'r.r io: i"podaren dus i ivot do dub_oko-u IV 'e k, ali pioc"f ir,.,;"d; hr;; l '"-i umenjaut isnuo jo iJe neizbr is i . 'Z ig. S,dr . ,g" ; i ; ;n l , po pru i put r_r ant idkoj umet-nosti nastaic narorlrri Prarac koli, 'rninro ,.,,, i i ., . i",,troii p;,k;;; l; nir sar-kofazima sirer.ri sr,et sriakodrc'nog zi 'ora: zit<ri io. ':,cu'J;l;r";; zeie'c, lr iba.a na obal i rc l<e. i pasr i ra. to i , :oy i* s t "ar" r^ pra," ; ! r i i " i . ia ; z i r -or lseljaka sa kolima l<o.ia'r,r-rktr., 'oio'i, ft: i z.r, ' i i l i bJr-Li, zir. i^' i i , i"tr ir" r^vremc obavl.ian ja zarraraVel id ina i tcmc sarkofaga sc ( )pct povecar .a ju i na1: laSava jLr ; kompt-rz ic i jcopet daju predrrost Zivim sccria' 'ro

"-for.i"t"; sa narodnim srcdst,,, ima

se ponovo u'odi nadelo-s-lJe'rast.g .d3njn fig"ra i i doiru iS"".ra, f.o;"je nekad rtJo$ero na oronrsrJsr(rm sarkotazlma'i 'a ro.k;i;r i l ;-so r.".r-s_tavom,bitlc.[.Ali pravi-zivoi tet] 'arhijskc unrcrnosri nc pursiia .i l{ '*a

:Ll.*::l :.Tf,,ao_" i, koj a .

j e p-oFfi-.iarc ii o g i po k re t lj i v.g i^. L a i """

j"ceroKupnog svakodncvnog Zivota, pu.rra svczinc u izmisijanj'u i obil ju i ir-prov izaci ja , kak 'e r imski anr ika 'n ikad n i je poznaval i . r iu ; i lu

" su- i ,

1-5

r ibarenje na nroru, lc,r 'atka.gozba srL p- 'eeu.jcnr divl jcg r,cpra i vinom poilc i rvecem u a ;uml , .gozba nn oba l i se l r l cbor ] r i l i born , z ivo t pas t i ra i se l iaka ,rad,i oclmor' , r 'adost i jad n-ra-]og i .ovcl ia, r 'oJoi,skrr hola clr.voscic, I losctagladu ' svedanim sci jai l i im ko]ima, r 'csel i p,r ' ra.tai i u strosku l iuirr, pa-s t i r i p r i r r t u l i , z a m i S J j c n i d e c u c i h o j i . o s l L r . l i r r j u 1 ; 1 i . , . , . r , r l e J i t i l i r j j i q [ u 1 r . j , ,i - r pas t i rsku s ' i rahr (s i r inks) , pogrb l j cn i s ra r t i l<o i i sc ,s lan ja j r i na s tap ,pas t i r i ko j i v raca . jLL kuc l i i zg r - rb l j cnu o \ ,cu , s ta lc i pas t i r i ko i l in i rzLr kozci l i z a m i S l . i e n o l t . r ' a n c P s n , s e l j a r r k c l i o l , ' l i r r l i r r i t r c l e . r r r r l r k o l . . r r i r r r r r , r n l r l | . . .ko jc do je de iakc , :e i iac i l i r , f i o ru , s lL r_re l io je Z :Lr r . j r_ r , ru luc lo i sLarg uaberbi groZda i masl ina, r.radzo' 'nici r , ' r .L._gc,r,oiu sa'pol jskint t .adnicima,vodeniiari , pekarnicc. tolovi zr o'cc, sl-r 'Lr.r.c i :ol ibc, l ion j i , l<r.ave, kozci ovce na pa5 i - to . j c nc isc rpna r i zn ica mol ivz t o lc nar -< ; i lqc l rmct los t i .P l a s t i c n a v c s t i l t a i z g l c t i : r r r r : t l l i : r r r r r . . t r r i t . i s r ' i . ; l r , r n x r n r I ) r ( ) l r J i . t 2 - r r . j c r r r n r u .t iva i bogatstvom pokrcta, l iao i sl i l iar-slt inr zai.ronima r.r i t l ikovanja' rcl jcfa.os lobada. i r i se t rad ic i i c i kn f iga uzor : r , . .L r i i re l i i ca va . ia 'a i n f i i i ov ih po-magada jc sa i lo posmat ran jc .p r - i rodc . Rc tho d : r iec lan r :no t iv l id i na dr r ig i ,a svak i m: r js to rsk i porno in ih p rcds ta l l ia na drLrg i na i in s tog gon i i .avolova.Pri torrre. se iz lrregal i jcnsl iog vl 'cir le l l i r plcuz.i i rra nac'el9 stcpcnastog rc-danJa, a l l us tv r r i 1 ' r t c inadeno i l r s i r l c r r ie nu . Tu l io . n ls Ia . ]e r i sok i sar .ku fags a p r e d s t a v o m p a s t i r a , v c l i k i _ h d i r r r c n z i j a , s a s l i l i o v i t i n r s t u P c n a s t i m r . r : .danjern pejsaza; prcdeo u reijefu je u raz'ovrsnirn mciiusobr-rim oclno-s iml sa pc jsaZom z idnog.s l i kars t r .a . , l i o j i sc ra l i c , t l c po 'o 'o po ja r l lL r j c .lo l l l cne scenc su rasporcder tc na .n t 'p |a r i l i ro l ros tav l j cn in r v i iunama prc -dc la . Po l jh ronr i jo rn se do ia rar ' . r i l uz iun is r iek i Sar r ' r r i p red .o , i io ' j i j e e is t ,sl lkarski. Kada u krutg ove nirroclne ulnctnosti r .r lazt r-nitoloshe ieme, kaozaspa la Ar i jadna na Naksu, onc sc l lo tp r . l r { , l iSava ju n r i to iog i je i p re -t 'araju se u idi lu. Ari jadna spava kco r ieka pastir i ia u l i 'pk"oj okoriniu ko jo j se , l )o rc ravrorn tc r ; r ru , od i r r .e l r r iu vcsc lc t l io i r i i i i s iu sccruTza ovc tesc lc buko l i kc k r i l c sc Pr i ja t r ia p lJ r l s ra 'a ra ja . To lc u rnr . rnusrrn i la i rados t i , sk ronr r ros t i i bc ; :az l r : i ros r r . uz ivan ja u Z ivo tu i i . i t rb r r i p r .c -

l / lna nlalom.T F - m F o d g . o v a i ' u i . t e t r i r r h i j s k , r . I ) o r t i e r l r i l r . r l t \ ' r l t u s ( . O r , : r p r r . i l ; r z u j e r i l r

c o v e k a k o j i . j c - s l o d a r r . o r ) o n ) ' - t i p i r i z t l c b a ' o j r r i i l i i l r . n r e v a , i k r j i ' o p c tga ; i g r i ' k t r idca lno . t ga l i j t ' r rske r ' !n r ' sau . ie . Tcr ie . . rvg l i l . , r j i v i i c r r , . ' ' r ' e ; i r i . .sebi, pa n1.aka1 sc ztao i Diokleci jan. Licc t lctr;rr ir i jskog iolcl .a rr i ie r.r-rzi ir>u natr-rral ist i ihoin snrislu, r 'cc . jc izraz ir :cl i ro,: r j i 'cnrt i ,ra i io jc ic irc;zn1-dc2no.osuc lc -no na propas t . E lcg i -na sc ta , c l i l i l i r . ,a bcspc ,nroc i r , r r t . . , , .u r . "lr :Znocta, patoloSka pol lar. ' i r<.;st, nr. ire tost cio lrrdi la, r 'zvorcnost bcz spasa'- to su ni jansc tetrari i lskih l i ; : ionon-ri ja. l i . ' 'z ia!.rarje clcIal ja l ica, kojc. j c na v rhuncu l ' cc za v remc Dcc i . ja , p l ib i i lava , ,c iac ln k la . jg . - { - r r ro iovcr ra' iq

samo rr:pa, njegova Lrsta su jech'a vici l j iv:r ci : tzr izrneclu dveju bu(otina.Plasti ini ob]ik i i r , ' i -o<l.ncgativa. Vcl i l tc br-r!<-r1inc t i 'cba cla olrczbcdc zivotoblika tirnc Sto ih sanio ogruniinva j'.r. !,llir-q.rl,o-,s-Ls.lcma naboi-a na tlia-niui, .odcca sc karral ima bLr: lcn. jzr vi6c r:rsccnl iu. jc rro (Lo sc rasi lanju. ic,kanali ostaju. ist i .onal ivi .kako.ih

jc sv.dic-r l tanai i :r , .r . . ,alc-, a cla ni jc ni ' r .ra j-manje posredovalo iznrcdu ovih braz:cla i rrzcl ignutih mcst:L povr. i i i rc.S clruge stralte, aristokratski sistcur te trarhi l-c ' r- lops:; i si isi , ipr clrgqai: l i i t

dvor-sku urnctnost, z:rhval jrr jui i tcsno.j vezi cara sa narodom, koja je odpocc tka pr ine ipe ta b i la k r i t c r i jum. Ovc lc je v id l j i v nov zakon, ko l i Cept'odreti-u pozni je vrcnrc. Ta.j zakon se vci ispol java u.Dioklcci janovomnovom dvorskr>m ccremonijalu, a obelcZen . je persi jskom no5njonr, vel i-

'

konr rasko5i i hi jeratskim celemonijalom. Avgust vi5e ni je pri iceps koj ikorada isprecl svog naroda i koga narod sledi,-vei je autokri tor kol i , r 'eiza Zivota kao divtrs i prcdstavnik svo.je dinasti je i bogova-zaStitnika, stoj inaspram svoj ih naroda, i pred koj im'svi treba da paiaju na kolena. Tri-bca i di jadema,,brokat i zlato njegove odecc, kao i lvet iamblenri nlcgovenloi i , vlc i ine cla je njegov zenial ' jski l ik neitvarno u.r 'el idan i da zihteva

P o r f i m i s a r l < o f a g l ( o n s l r n c e , c e r k e K o n s t a n t i n r V e l i ] { o g ( u ) n r l a 3 5 1 ) . I V v e k . V i s i n a 2 , 2 5 m ,s l r l n a 2 . 3 3 n r - l z c r l i \ ' { t S ! c l c K l r n s t a n ( : e . R l n t , V a t i k a n s k l n r u z e . l i . U p . 5 t r a n e I 9 . 9 2 .

l ( .

41

(

l)otdiDjavanje. Cal t , l i ino i l i u svoj in'r pt-r l trcr inra) ni. jc viSe iovek, ncgcrzastupnik jcclrre vi: 'e si le i predstavnik snagc delotvornc sveop5te carskcrroi i . Kao Sto . je na Galeri jevom tr i jumfalnom lukr-r u Solunu prikazantakav car kako stoluje ne sanro mcdu svoiom clvorskom pratnjorn, r 'eci medu svoj im boianskim snagama i vr l inarna, koie jc personif ikovalaurnetnost, tako sada prestolna sl ika ni je samo prikazivanje samog cerc-rnoni jala, vei sl ika koja podseia i sl ika koia traZi pobolnost. Ona ni jesamo odraz s tvarnos t i , uego sc , pomocu pcrson i f i kac i ja i a leg t - ' r i j a , uz . -diZe u vi5u duhovnu sfcru. Purpur je uvck igrao izvesnu ulogu u cercnro-ni jalu kao i u izracl i carsl<e statuc i carskih sarkofaga, a od sada postajeiskl judivi i jecl ini simbol autokr:atora. Tek tctrarhi jska trmetnost praviod porf ira car"ski sar- i(ofag sa predstavom borbe, koj i se pogre5no na-z-iva Jeleninim sarl iofagom. U njegovoj t i 'adici i i je i porf irni sarkofagKorstancc, l ioj i jc clanas u Vatikanskom muze.ju smiSljeno posta\/ l ier lnasprarn 11., j99:, l . ! t lgfag $on91a:rce.potide.. iz

mauzoleja car-skc kieri , iun lcs to ra t r r i i ' l c i l r t ( ,mr pokazu jc mocnc v reZe evhar is t i inog dokota i ja -

_glr je koje se Zrtvu.ie. Posle se od konstantinskog do just ini janskog vre-nrena nc prekida lanac ovih carskih porf irnih sarkofaga. Mnogi stojcclanas anonimni u dvoriStu Nacionalnog muzeia u Istambulu, a nekadasu pohrar r j i va l i t c lo cara i l i car icc . Ov i te t ra rh i j s l ia t rad ic i ja dop i rc dcrporf irnih grobova Fricir i l ra I I i njegove supruge Konstance, koj i se nalazcu katedral i u Palcrmu.I portret i tc{rarhe su pravl. icni od porf ira. Obe sadnvane grl lpe, ona u

Yatikanu-j-.ola..na-,f;isadi Svctog.Marka u Vcneciji, razlikovanjem obaauglrsta od oba ccz.al-a i icdinstvom bratskog zagrl jaja, kao i izdvoje-no5iu l iudskih crta u l iziononri j i l ica, kojc je postignuto gladanjem gor-nje povrSine, ol idar,aju nadelo tetrarhi. lskog obl ika drZave, u konre in-st i tuci ia stoi i iznad l i tnosti , a.sistem iznad istori ie, dok je rrrSenjc dui i-nosti iznad dovedncrst i .Sa t ime se slaZe i dinjenica da je tctrarhi jska monarhi ja, suprotno odvremena vojnidkih careva, iziskivala novo monumentalno gradevinarst lo.Spomenici sa str-rbovirna i tr i jumfalni lukovi postaju opet znaci carsl icmoii , u Rimu kao i u Spl i tu. Nastal i su monumentalni r-rnutradnj i plo-stori carskih mauzoleja, al i pre svega t4ibqni l lne bazi l ike i bazi l ike zapri jem, sa kasetirarr im svodovima i visokim kupolama, monumentalncpalate, kao u Spli tu, i reprezentativne seoske vi le, kao u Pjaca Armerjna.Veliko delo tetrarhi jske urnetnosti ne sastoj i sc u -zidanju hramova, i i jeje vel iko doba konadno pro5lo, vei u izgracl ivanju carskih unutraSnjih

odi ja. To je zahtevalo rencsansu grikcg i starorimsl<og obl ikovanja pro-stora..Ponovo se pojavljuju tri vc.like vrste stubova-

f iSc pg_q-t4ju por,'od

obnavljanju monumentalne plastike, a mermerna inkrustacija i ra5d1a-nj ivanje u kasete pono\/o su obavezni. U Solunu kao i u Maloj Azi j i , trRimu kao i u Afr ici , iz osnova se obnar' l ja visoki st i l monumentalnogarhitektonskog sl ikarstva, koj i je uSao u istori . ju umetnosti kao drugipompeja]rsll-*il-,i to qrrvi plrt po haclrlianskom i severijanskonl uzorllKonstantin Vel iki ie nastavio ovaj pravac i posle bitke na Milvi jskornmostu. Za tr i rreka carsko-l-r l i i iansl ic vlacla. iuic umetnosti , koja sc naj-bol je oznadava kao l ton.stzrnt insl io cloba, ola vcza jzmeclu carslto.g dtor-

T! \E

I i r ' i j c i 1 ' r t r a r h i s x l i l i o v i l r a c a r a v r r D i o l i l P c i . i a l l o . N { i l l i s i n l i . i . l l r ' r

c i j r i T . t l i o r a . o ) i o 3 { ) 0 q o d . F o r f i r ' 1 r i \ i n ! I - r 0 D r ' \ f a r l c c i j a ,

l l a r l i a t , ' i s t r a n u l ! .

1 9

'+

\ k o g c c r e n l o r r i j a l l L i u R l ' s k r ' l l l o n u m e r r t l r l r ) c u n r e t n o s l i p o s t a l a j c r r s r t 'veioj meri obavezna, a svi-r l(a intpcri . jalna unletnost Zztpacla - i umetnostKarol inga, Otona i Staufa - nadot'czu.jc se na ovaj zakon carskc unret-Irost i , tako da ie svaka rertot:ut io i t t tpcri i doncla s:r soborl i rcncsansrrovih imperi jalnih zakona trmctnosti . U tome i leZi ." 'cl iki zr ladaj tetrar-hi iske dvorske umetnosti , u kojo. j sc unutar svetske umctnosti Rima po

. prvi put proZimaju Istol< i Zapad na naivi icm nivol l .f Jn te tnos t te t ra rh i je , onakva kakva sc nama pokazr - r j c , n toZc sc l r rz r rn rc t isamo iz njenih suprotnosti. Plglp-i!dVpfsk"a-j--narorL:.a--u111e.tnost, a obc-srr razdr. 'ojene svetbvima. Al i t iva;arodni rrm.' tn<rst dopir i : i i r iacl ioniccdvora. Konsole koje su nel iacl pl ipadale arhitektonsko.j plast ici M:rkscn-ci jete bazi l ike na i imskom l 'or irmu, a u X veku sr-r upotrebl jene zi Kic-sccnci jevu kuir-r (Casa di Pi lato), radi l i su kamcnorcsci obudeni za yt la-st iku sarkofaga. Par Amora i Psihe na iednoi takvo.j konsol i , u izrezui s t i lu kao da je i skod io sa bo ine s t rane sarko faga sa prcds tavom Amorai Psihe, da bi u letu izvr5io svo.ju apoteozu na cai:skoj grader, ini. Ne moZe.da zacudi, pored jakog utica.ja tetrarhi jske umetnosti na umetnost I tr iS-ianskog razdoblja, da je hriSiansha umetnost, koja nastaje, u ovom \rre-menu kadal(311) Licir-r i je izdaje svoj edi l i t rr toleranci j i hr iSiana, izvrSi lasvoJ stvarnr prodor Ka otvorenom razvolu.

Na3a pcriodizaci ja unrctnosti I I l lcka or-r 'rogtrcu.jcr nan'r cla traZiuto trorc-J i lp l t r i i canskc r r tne tnos t i , ha t - r i u t le o pe t I r - \ . l i on \ l t r l l l i r , . k ih . - . r . . r re rec : i i i- . . . - _ . ,poznc anTike u njenom na-Stankr.r. Kao ptrtpuno izgrai lcna drZavna untet-l- lost ona se razvi la 1ck od Konstantin:r Vcl i l tos. Sudeci DO clanaSniinlmateri jalnim nalazima, hri5ianska Lrmetnost ni j i postc-, jaia n pr., ,zr dvavcka princip.ata. -Iekp4_[Ia1-rl ! r'cka na]azc s_9 p_r_r,1-pocr:ci-,u-grq!ni-

_._p+el!e!yt.Lt I.b i-Udst lc I p ro tz t laze , o l t samog pocc tka , s ts \ . ln t d rLrga n i r ' r i l : r i s ta r rov i i taza I 'anu istori ju hriSianske Llmctnosti . Nit i ona ima svoi zacetak r-r ol ivi-r ima pol i t idkog i l i pr i .r ' rednog Zivota, nit i u okvir ima kulta boeova i l ir , ladara. Ona ne nastaje ni pod primatom arhitckture, r 'ec je unretnostgroba i ima svo ju po laznu tadkr r r , r poc lzcmninr k r r rkc rml re rna jcc lnc p l t - r -go-njene rel igiozne zajednice; stoga ie u svojo. j suStini gotovo paraclt>k-salan preokret svega onog Sto ie Grk i l i Rimlianin pocirazumevao podurnetnoi iu. Ars christ iard u svoi im podecima ne poznaie :rrhitel<t lrr. tr .Ono Sto je od prekonstantinskihbdai 'a zasluZivalo da troi i j rrr" hri5can-ske kapele tako je neznatno po kol idini i vreclnosti cla se iz toga ni l tane moZe zakl judit i za istori ju umetnosti . U prva dva velta hriSiani su severovatno sastajal i u odajama, koje su imuini j i dlanovi bratstva stavl jal ina raspoiaganje u svo.j im kuiarna, na ist i nai in kao i tr praza.jcdnici uJerusal imu; hleb se lomio u l iuiama tu i tamo; na tal ivirn sastancirnase del i lo sve Sto se imalo i sr.c ie bi lo zaicdnidko.Tamo gde su u pogran idn im bor iv i5 t ima r imske vo iskc . porcd zvan idnogkulta cara morale da pcstoje i zavi iajne rel i-ui jc, novopitaqorejske scktctjevrejski kult i Mitr in kult vojnika - uslccl . iako izntclane socioloSkcrs t r l rk tu re - i n j ihov i ku l tov i i ku l tnc oc la jc , tu . j c h r i idar rska kapc la v l l r - -sk romnog izg lec la , n rc r lu l - r t 'b lc is l ' i n r i 1 . , ' r ' s i . j s i i i r r r vc l i l< im lc l ig i ja ina , l io ic

I \ r v r k . P o r l i r - R a v c i l a , , \ r l r i e f i s l i o p s k i n r u z t ' j . D c s n o :

v e l i . M u z e j u l i f ( ' s u ( I p . s t r a n u 1 ?

J

T"^^;\^y) A- l

su razvi jale monulr lentalnu ikonografi ju. Jedna takva oda.ja, oskudno <-rp-remljena i na najprimit ivni j i nadin isl ikana, nalazi se u kui i vavi lonskogt . i je pos to ja la u i j cdna P lckons tan-

. t inska crktena graclcvjna kojabi mog-la t ia postanc vrclo lrr iSdanskog si ij i karst ' , 'a, akamoli plast ike. Grobna umctnost hri5iana ima svol 'e korene

I u onim poznoantidkim oblastima simbola koj i svedode o novom viclu

f i smrt i . Dok ie mit na sarkofazima II veka potvl i l ivart smrt l<ao i .elez,ni

J zakon svega postojanja, na mitoloskim sarkofazima II I vcka nastaje iko-I nografi ja smrti , koja ne obelelava zavrSciak nego pitanje i pozivlMarko

Aurel i je u svoj im samorazmatlanj ima vicl i Zivot sa tadke smrti . Polazei iod smrti , on zahteva duZnost. No njcgova pitanja se nc zaustavl jaju predsmriu, vei se dotidu i onih stvari koje su posle toga. Posle njegove smrti ,simbolika smrti postaje stvaraladko nadelo u nadgrobnoj umetnosti . Na

{i-onisi jskim sarkofazima se, kao rani je u vi l i I tem kod Pompcja, r.niste-rii a*Eesrnrrnosrt-f posraian j a b o go m, .ibi avli ui?ftro m i m uz i kom. X4 i s ta -gogija, sada, Lr III veku, postaje alegoritna a istovremeno budi veru. Pra-vi mistagog je smrt, koja jedino moZe da oslobodi du5u iz syntplegmarnaterije, i da je uvecle u besmrtnost. Pokojnik, koji je u svojoj kultnojzajednici kroz mnoge ekstaze alegoridno doZiveo svoje postajanje bogom,postao je i u smrti bog, i prikazuje se na svom sarkofagll srodnicima Lrsvojoj boZanskoj egzistenci j i kao Dionisl Lik ovog Dionisa je portret rrr-zovoljnog gradanina, i odraZava zemaljsku telesnost ljudi, koja .le pod-loZna smrti. Celokupna dionisijska kompoziciia prikazr.rje boZansku eg-zistenciju du5e, podev od trenutka njenog napu5tanja tela.Tamo gde je ranije na sarkofazima sa Nerejidama predstavljana glavaOkeana koji izranja iz talasa, sada se in\ago clipeala uznosi iznad ele-nrenata u agdo(ls. To je cnaj ist i preobraZai, koi i doZivl javaju i mitovisa prikazivanjem neke otmice. Ova sada postaje znak otrgnuia duSe naonaj svet: Prozerpina, Leukipide, Ganimed. Iza toga se l<ri je duh novo-pitagorejstva, koje se iskazuie u podzemnoi bazi l ici ispred Porta Macloren Rimu vei u I veku. Svi simboli duSe, koia je otrgnuta na onaj svct,zatvoreni su u ovaj kultni prostor, a protumadeni su i rraglaieni kon.rp<-r-zici jom u apsidi: Safo je ovde sl i l<a duie, nien skok sa leuhadske stenepredstavl ja sl iku smrti , u kojoj se du5a oslobada svih, od Erosa roclenihstrast i , te se kao dist i zrak vraia u svoju pradonovinu. Orfej postajeonaj koj i usrecuje Lr carstvu El isejsl<ih pol ja. Plutou odvodi Prozclpintrprvo pred sud, i samo dobri prolazekroz vrata u raj. U jcdnoj grobnicikatakonlLe Vibi ja, na sl ici suda ie, porcd umrlc ienc koja stoj i pred

. # ' "svojlm boZanskim sudijama, predstavljena i Alkesta, potpuno van dra-matskih dogadaja, kao sirnbolidna figura. Zena (e biti puStena u raj, jerje dobra kao i sama Alkesta. Ona ovde niie viSe mitska figura vei za5tit-hica dobre du5e, koju sada bontts angelui uzima za rukul odvodlu raj.Poreklo hriSianske umetnosti treba traZiti u ovim novim idejama.fDaljimispitivanjem postaje jasno da u katakombama najpre nastaje zidno sli-karstvo kome, podev od poznoseverijskog vremena, oklevajuii skrivcnosledi hri5danska skulptura na sarkofazima. Naistari je freske u katakom-bama u flavijevskoj galeriji D-o-rnU{e, u obema grobnicama Lucinine ka-taliornbe, .t rakra.neritalniia fapElami i u papskom klugu u-Sr,eioi'ii'Ka-

)

l istu, slikane su u tzv. crveno-zelenom linearnom sti lu, koji je potkrepljen _-mnu5tvom datovanih kuia i grobnih odaja, u vreme izmedu ,tO.

' 259<t=-

godine. Isti sti l kao i najstari ie katakombe pokazuju: jedna bogata rim-ska vila ispod Svctog Sebastijana, grobne oda.je Aureli je na Viale Man-jo r r i_ s a s v i n oli6TEZlnnl-jcffi g f1 a-m r slffi t;a;i'e j fR ; ka t a k o mb a To d

E4t,cialda!ini, dilovi iredagogijuma na Palarintr, jedna vojniika krdmal)e Kapi to lu, srobovi Inokerr t i icvaca pocl Svet im Scbast i ianom kao i . u. . . . _ r - _ _ - _ - . . t

. . , - - , - - - - ; > _ T _ _ _ _ _

l l l vcKu ooz loanr . ( i c lov r u q roDn lc l l1 . lo ( l l ta l le rma-Ot l j s t i l j e sesv i rn j cd ins tv - :n i r r imsko j i s to r i j i umetnos t i . On iz .umi lejo5 pre Gali jenove smrti , iako su njegove tendenci je (narodito u eklek-t idnim kompozici jama tavanica) nastavi lc da Zive do u IV vek. Vci utctrarhi jsko vreme smenjuje cn,eno-zeleni l incarni st i l sa belom osnovomteSko arl .r i tektonsko sl ikarstvo. '*Gledajui i unazad, moZe se izvrSit i ogranidavanjs 6d*a,nfoninskog olpa-_

@ o g s t i l a . C r v e n o . Z u t i a r h i t e k t o n s k i s t i l K o m o d o .Vog vremena pojavljuje se na iedntit'tJsdinom mestu u zidnom slikar-stvu hriSianskih grobnica: na podzcmnim, izduZenim plodicama od opeka,ispod poda bazi l ike Muienika u Noli (Cimit i le), gde sa crvene i plaveosnove blistaju, u stiiu antoninskog iluzionizma,-mealusobno povezanc TB(scene Adama i Eve u raju, kao i scene iz trilogije o Jonib frrorDekorativni sistem crveno-zelenog linearnog stila ne sleili neposrednoclve.no-Zutom arhitektonskom stilu iz poznog vremena Antonina. NjegaEak-Sia-Ti3e predodava severi.ianski dekoratiini sistem sa c4r-qqo--p[i"uiimprugqpa na.beloj osnovi, koji nalazimo u grobnim odajaini-Qk,Etj: i

ior6dice Polemanti, a u naro-dito lepom na-inu i u nedavno oiklivenrmodajama-sverijske Lateranske palate. Sistem ie disto geometrijski: kva-drati, rombovi, l<rug6v1l m an dbFlElT-brnamentika postaj e apstraktno-geo-metri jska: z-upci, I ini je. Nasuprot tome napusta se antidka ornameniika(ky t rn t ion) . Geomct r i j s l< i s is tem po l ja sada v i5e ne raSd lan iu ie povr5 inei ne stvara strr,rktr-rm; nestaje piavougaonost dekora; slm"eti l . l i uop5teni je vi5e princip, a asimetri ja se desto s! 'esno naglaiava. Princip prt.gase sprorrodi na taj nadin 3to glavnu crvenu prugu naideSie prate dve

leLcnc j l r-plarq-l i . , t i i " . vot iui si u geometri jsl i im"pol j ima razbacuju pobelom zidu. Ova umetnost ne poznaie ni zatvorenu zidnu sl iku, nit i uokvi.renu sl iku za gledanje. Kroz r:asutoit motiva smanjuje se nj ihovo bogat-stvo na leteie Erote i geni je, igradice i druge pojedinadne f igure; poredtoga se kao rasuti motivi javl iaju i polegale ovce, delf ini u skoku, kan-taroi sa_ plodovima, cvetne iai ice, maske, simboli godiSnjih doba, pt ice.Nadin sl ikanja je uvek samo povrdno naznaden. Al i i ovi rasuti motivi sei dal je svode; cveie postajc sve apstraktni jc i najzad ga zamcnjuje geo.metrijska apstrakcij a.Ovai stil ukra5avaniaOvaj stil u anja vrSi presudni preokret ka siikarstvu prostorija u

rripadaiur nairaniie hriSiansl<e freske u katakombama.III veku, kome pripadajur najrani je l tr i5iansl<e freske u kaiakombamaktura z-ida, napu5ta se tradicionalnaRavnomerno5iu pruga se negira struktura z-ida, napu5ta se tradicionalna

podela u zone, vi5e se ne obeleZava smenjivanje friza i sokla, a uklapa-njem tavanice u sistcm zidnih poija izbrisarra je raziika izmedu zidovai tavanice. U Rimu se ni je rnoglb naci sl ikarstvb u katakombama ovogastila, ali se ono nalazi u slikarstvu tavanice pn'e Januariieve katakombe

79

-f:=N_gp_g!iu, koja po prugastom ukrasu i rasutim motivima odgovara se-veri iskim st i lskim nadelima. Medu rasutim motivima ove tavanice nemani jednog hri5ianskog motiva. Sti l naistari j ih katakon-rbi Rima stvara setek u sledeioj generaciji razblaiivanjern pruga i svoclenjem palete nakomplementarne boje, crvenu i zelenu, kao i uvodenjem isprekidanihsporednih l ini ja. Zamaglj ivanjem strukture nastaju sada odaje bez z)do-r a i b c z t a v a n i c n . C n ' c n a g l a v n a r n r c Z a l i n i j a . j c a s i r u c t r i i n a . U n j o j s enalazc u ncprcgl-:clnom obil ju zclcne sporcdnc l ini ie: cr:tc, polukrugovi,taike, trouglovi, ronbo., ' i , pravougaonici, kao i svi mogrri i gcometri jskiob l i c i , i cc lva ko i i s l idan drugom pa ibez . v id l j i v ih namctar t ja ob l i k : r . Ova j

s t i l n i je ogran iden na ku l tnc p ros tor i . je , r - r i t i . j c za n . j i l r p roner lcn . On. jeiak, 5ta vi5e, tvorevina gcncraci je koja ie pred unrctnost postavi lur zacla-tak da , naspram s loml jcnog iovc ians tva , p r ika le ra i .Ako se baci pogled na motive najstari j i l "r hriSianskih katakombi, ondanajpre pada u odi jedna vel ika grupa, l<oja pokazuje da se u katakot.t .r-bama ponovo javl ja i i tav svet r imski l ' r rasutih rnotiva: od jednostavne

crte do goluba u lctu, od apstraktnog cvcta do Sarcnc gir lande i od ap-straktnih morskih dudovi5ta do idi i idnih mrtvih prirocla sa Zivotinjama.Ova vedra id i l idnos t ia renog sve ta b i l iaka i l i Z i r "o t in ja . ie za iedn idka c r tasvih prostori ja l<ojc su osl ikane izmedr-r 220. i 250. godinc. Vcdrina zavisina jzad iod kombinac i j c t r i ju bo ia (gno lq lzq lc r ro -hc l t - , ) , kc , l in ra ncdos ta jcsve negat ivno i t c5ko . Na be lo i osnov i lebd i s rE f

-p i i ca , z ivo t in je igcn i j i

kao u bezgranidnom nebeskom prostoruJ.

Mcclu ovim motivima nalaze se najstari je hriSianske sccne: Hristovo kr-

Stenje u Jordanu, pecad sa piscictLl i Christ i , Mojsi jevo dudo sa izvoromu pustinj i , bolesnik od kostobolje koj i nosi kui i svoj krevet, Vaskresen.ir 'Lazara; Avramova Zrtva, evharistidki obed u raznim varijantama, obcdSedmorice za stolom u obl iku sigme, obed koj i predstavl ja obed blaZenihu raju, oranti u evharist idkom pokretu; ciklus spasavanja Jonc koj i je

prvo baden u more, zatim ga je kit povratio te se spasao, i l i koj i spavasnom pravednika u hladu pod t ikvama; uvek sc nanovo predstavl ja i Da-

ni lo u jami sa lavovima.Ovo boeatstvo motiva na zidovima svetih kapela i na zidovin-ra u Lucini-

nim grobnicama uzeto je iz Bibl i je, al i je pome5ano sa ostal im rasutimrnotivima i pojcdinadnim f igurama. Grobari se predstavl jaju na svoj imradnim mes[ima, a mecJu scenama iz Bibl i ie sede i l i stoje f i lozofi . Bibl i j -

ske predstave imaju dakle idi l idan karaktcr i govore . iczikom ostal ih ra-

sutih scena i mrtve prirode. Nigde se u ovim na.istari i inl katakombama

ne pojavl juje op5irna i l r-rstraci ja Bibl i je i l i uokvircna sl ika.

Sve kompozici je su svedene na najkraiu formulu. Tu pored stele stcj i

dovck sa Staporn - to ie Mojsi je. Tu negde trdi iovek sa postcl jcrm na

plei ima - tb je bolesnik od kostobolje. Onamo odcvetr dovek _pomaZenagom mlad icu i l i de iaku da izadc iz vodc - to j c Hr is tovo l< rStcn jc

i l i - k rS ten jc ne l iog hr iS ian iua . Tu izmcdu go l r , rbova u lc t t r l c2 i nng spavac

pod zelenim venjakom, kon.re duge t ikve r-r laze Lt Lrsta - to je sPascnl

iona. Formulacij'e imaju konciznost mrtve prirodc; one deh"riu kao lo-

z-inke di i i smisao neDrosveieni tek treba da odgot.retnu.Simptorirat idni krajni i pr imer ovog nacina koinponovanja je predstarva

I

evharistiike mrt'r'c prirode u !ucdnoj_g;o.b-Li-c,L- tc.r je kotarica za hlcbsa r.r-rr l jom od vina, koja se nalazi na lecl irna zclcnc r ibc. Motiv nc prcd-stavl ja prosto skraicnje bibl i iske pride o hranjenju pet hi l jada l judi hlc-bom i r ibama. Sta viSe, hlcb i vino prikazuju Hristovo telo i krv, a r iba,Sto nosi oba lcka za besmrtr-rost, zastul la ime logos-a: Isus Hristos, sinBo l j i , Spas i lac . [ i takv im s imbo] i tn in r mr tv im pr i rodar ra , ko je su is to -\ r rcmcno ta jn i go lo r znuc i rna , na laz i sc supro tn i po l n : r ra t i r ,no j umctn<, rs t ii l us t rovun ja kn j iga i l i i s to r i . j skog rc l je fa . r

Nedavno su o tk r ivcnc c , r 'akve b ib l i i ske scenc u R imu, t r ka takonrb i naVia La t i r ra . Onc svc pr ip lda j r , r na j ran i je s rcc l in i IV veka. N j ihovo ob i i j c3td-rr i- t l tr inra.sc,rr,rrc sccnc rnora da in"ra. ju isto tako dulru tradici j tr kaoi ih - rs t rac i je Kvcc l l in i ru t ' i l i c - I ta lc s k ra ja IV vcka i l i c ik lus sccna u naos l rSanta \ la l i . j f N4ad ic j rcTL i -R imu. Na dva mesta sc u R imu mogu bar na-s lu t i t i ta l i v i c i l i l r - rs i s l i ka , ko j i ukazu. ju na pos to jan je nara t ivnog b ib l i . j -skog c ik l r - r - .a u kont inu i ranonr s t i lu . Oba spomer- r i ka su is t ina puna ue-

- - r in rsk i I r r : l c r rcnu la .T 'o su , s . j cdnc s t ranc , sccnc bogate l igu lanra u tz \ . gnos t icko j ka takonrb i

S,as tav l jen l i k Do6 iog prs t i ra ko . i i se v raca s tadu sa izgub l jenom ovcom, a' " - ' - ' J " " _ - - r ' - - _ _ -

isprcd njcga istr6avaiu dva suscda sa isprr-rZenim rukama da bt iz.razi lasvojr-L raclost z-bog spersene ovce. Nasuprot ovo.j sl ici predstavl jeno jc- i 'u-clotvorno hran.icnic pet l-r i l jada l judi na Genezaretskom . iezeru. Olcle icstari r-r-rot iv obcda blaZcnih za stolom u obl iku sigme upotr"ebl jen kaoumctni ik:r osnova za kompozici ju bibl i jske pride o dudu: pet takvih str-r-lova je poreclano . jcdan iznad drugog i oni ukazuju na masu l judi kr-r jasc ulogori la u zelcni lu oko jezera. Hristos i njegovi apostol i ic iu izmedurcdova, s tvara . iuc i l . r ranu ib lagos i l ja ju i i ie . To su jed ine dve b ib l i j skckr-r j i ievne kompozici. je rr sl ikarstvu katakombi, a istovremeno i najstari j tbibl i iske l iompozici jc u hriSianskoi umetnosti r-rop5te.Obe su moZda nastale u vrei lrc kada je Origines boravio u Rimu na car-skom dvoru. Sl ika sa l ikom Dobros pastira ima svoiu naibl iZu paralelu

u sl ici apside malc l-rr iScanskc kape' ic^u Dura Europosu, kb3a ;elsl ikana232. god. (verovatno od Sasanida). Jedna daleko vrsni. ja radionica isl i-kala je, zatim 245. godine Sinagogu u Dura Europosu i ona nam prulaob i l j c s ta rozavc in ih c ik lusa (ko j i se d i ta ju s desna na levo) , da nam sedini kao da ditamo iz samog SedmoknjiZja. Po5to su izabrane s teokrat-skog gledi5ta i rasporeder-re Ll prostoru, mora se za o\/e sl ike pretpostavit i ,da je postojao mnogo stari j i helenist idki ciklus Bibl i je, koj i je sredinomIII veka u Dura Europosu prevederl r-ra sasanidski st i l . Novozavetne sccncove vrste nalazc sc na pocluZnim zidovima hri i ianske kapcle: vel iki mor-sk i pc jsaZ sa Hr is tov im hodom po m() ru . p lcds tava bo lesn ika od ku ' tu -bol je u dve sccne, Mironosice na grobu i , verovatno, borba Davidzr si iGoli iatonr. Iz ovog sveta bibl i jskih kompozici ja, ni jc 'dan put ne vodi unajrani ju r imsku Llmetnost katakombi. Ovdc se, i ta viSc, u pojedinainojf iguri bolesnika od kostobolje saZima cco iskaz o spasenju l judi, a umrtvoj prirodi sa l .r lebom i vinon.r - ccloktrpn:r mistcri ja tajnc pri ieSia.

a

) -

,fo

' l ' r ' i logi. ia o Joni se takt-rclc ne l l loZc t irnladit i u snrislu slalozavcl.nc prl icu.

U katakombarna IV veka i na iasnim trpczanla V I 'eka zaista sc ;rr i iaova istori ja: ona podinje bekstvom ploroka Jonc od Jchove, nzrstavl j i . i seukrcavanjem u ladu i udesom n3 moru, podi i 'anjem u hladu od t ikava, ciabi se zavr5i la ponovnom zapoveiiu Boga i predsfalom pokajnidl ic bescdeLr N in iv i . Ba5 ova j p r ipoveda i -k i kon t inu i tc t r . rcdos la j c l r rAnonr s l i kars tvui ia takon. rb i . T r i loe i ia o Jon i . j c ovc lc s t : r lna , bcz o t rz i l l r la l i j c i z lo lc r rau l i z t r i i i rasporec lcna na t r i z - i c la , kao p l in rc l i ;o2anr ; l i c chrn- re spascr r jeduSe: od lazak u s rnr t (b rcan jc u lno lc ) . ve : ;k lsen . jc ( i zb lc i r ' : r ; r1c : ) ip r i . rt t L ' l L ' r ' n i l i t t p a r n d i s o ( h l r d o d t i k a v u ) . K r r k o n . ' c l o s i t i . ' r n u l l a k v o - r r l t a z l i a -I r j c na H l is ta , ne t rcba t r - r t laZ i t i n i l<ak lo h r is to ioS l to tumai :c r r i c , uLo l i koprc . S to se sv i s ta rozavc tu i p r imer i ovc v rs tc (Ncr . j c , Suzane, Dan i lo , ' l ' r ' im lad i ia u uZarcno j pe i i , Jona) l i te raL 'no i l i kovno r ldnosc na spasun. jea t t i tna t : lu is t i tu ta pon ' ro iu H l is ta , u smis lu usk lSn ic s luZbc .Kako su se razvi jale clr,e sirr-rbol idnc kintkc sccnc Lr sl iJralslvrr l iatal iornbimoZe se zak l jud i t i na o l ino \ ru mot iva soz l tc b laZc i t ih ( rc l r i ta i r l r l r ) ko . jL rjc hriSiansl ia umetnost pleuzcla i , pocl r-rt isl ioni bi l t l i . jskc pri ie o cucies-nom hran jen j r - r , p reobraz i la r - r cv l - ra r is t i i ' k i obcr l . ' fo . i c obcc l r - r s lobodno. jprirodi, a u Sv. Kal istu sc r-ralazi r-r tesr.ro. i vczi sa f igr-rronr pe (aca koj i sccl i .Odgovarajui i zakonima l-asutih motiva, u na.jrerni. jer-n hri !dan-skom sl ik:rr-s tvu do laz i do de t i r i s imbo l j ina ob l i ko ian ia ide jc o h r i i i anskont obc i l r - r .Najop5irni j i obl ik raoZe se sl ivat i t i kao prcinaktr anti i l iog simp<.rsioi-ra rprcobraZaj skracenja na at iki grobnice Klodi ja I ' lcrma. r\nt i ik i tr ipot!t ts(tronoZac) doZivl java l i turgi jsko prcinairen.jc (u smislr-L prct\raranja u ol-ta r ) kada b iva pos tav l j cn i zmcc lu on ih l<o j i s lu ie i mo l iLc l i k i ; ovn prcc l -s tava o te lov l i r r je h r iS iansku r -no l i t v t r zahva lnos l i (e r r l t t r i . s t i iL u na iu lcnrs l t t i s l t r ) . No c r lu . j t r -ono2ac nrozc r la l )ud( ' I ) r ( ' ( l s l r r I j r ' r r i I r . ' z i kakve l ' i : : r r r t .sasvim sam izmedu sedam kotarica sa hleb<.irn, tc tal i<-r postajc prc(lrneinisimbol evharist idkog obeda. Poslcclnjrr dogradn.ju i najveie nagla!avan j ,- ,nalazimo onda (kao Sto ic to vccl rcden<-r) u siruirol idninr rtrrtvi tn prir-o,d rmu sa l ibor l , l r lebonr i l i norn .U ovakr , i rn okv i r ima sc pokazu. ic t ransccc icn t ; r l r - ra p r i roda r ra js ta l i je h r i ! -ianske umetr.rost i , koja svoje jedinstvo iskazr-r jc idejom bcsmrtnosti , cla-1om u Hristu. Ribar koj i sedi pri evharist idkom obcch-r je lovac na l iuclc;rr jegove r ibe su lrr iSiani, koje vei Tertul i jan obelcZava kao piscict l i Chri-st i . Zato se taj r ibar rnoie povczati : ;a tajnom kri tenja r.r konrpozicionc.rjecl instvo. Tamo gde se Hristos k;:Stava u Jordantr, opet sccl i r ibar koj ipeca l jude. On, dakle, ni u l iorn sludajr.r ne ol i iava l i inost hriSdanslcogt-misionara, vci tajnu postaianja hriSianinom.Celokupni s\ret rasl l t ih l-rr i5c'anskih motiva moic sc ob.iasnit i , pola;ucdi odmisteri je besmrtnosti u Hristu. I(rStcrn. je i pr idc:Ic<c su objektivno jemst\/o.N,lojsi jevo drrdo sa izvoronr je zr-rai i t tqttn vitut: i , sleclstveno 1ome, nalazisc na zidu zajedno sa obcdon' l i l ibarem. Flr istova iucla, l io. ja su trpaci l . j i -vo rc tko upot reb l i cna , p rcds tav l ja iu v ic l l j i vc z t )a l (c spasc l r ja (bo ics r r i k oc lI tcrstobol je, Latar). Starozavetne sccltc sLl ' .rstvirr i nasi i l<anc l l tol i lvrr z:tspas (Dan i lo ) i l i obrazac (parad ign ' ra la , p ropec ic r t i ka) p r - r ta , I io . j im iovck ,po i to pos tane l i r iS ian in , korada u vc i i to b lz r i cns tvo l i l oz snr l t i l l r ch ( t r i -

l o g i j a o J o n i ) . A l r a m o v a 2 r t v a o z r r a r i t r v a h r i ( c u r r s k t r i t t v i r i i r n a j l s r i r r.,:"\l , i r ' :

i iski judivu vczl l sa iclc. jont evhari: ; t i je, a Ar,rar-u i I : ;ak nisr-r ni u kont slu-i 'a j r r p rcds tav l . ie r r i p r i l r t vovan ju s ina , r 'e t : pod i l t r ruke (kao svc ! tcn ikLr o l ta r t r ) ; t : rko su on i pc ta var i . ian la cvh iL r is t iCkc- s l i ke . Sar la r janka nairt tnanr iz- l tovala ] I l istu lr i l l lst \ ,r 'nc t 'ci i o vocl i Livott\ . LI prcclstavi pe-

S i i k a r s t v o n a t a v a n i c i u k u b i ! i L l l u m r l

1 2 0 . 4 0 . 1 . t l p . c l r a n u 2 l l

/ ) \

cada je, za hriSiar.rc ovde sahranjcnc, zakl. jLrdena mistcri ja postajanja

hr i5 ian inom. Ov i rasu t i h r i i i ansk i r lo t i v i da iu t ransccdenta ln im pros to-

r i jama stari j ih katakon.rbi r .r j ihovu nczarncnl. i ivrt qual i tas. Bclc o<iajq su

najde5ie detvorougaone, lebdecc prirode, a ut isak nj ihovog Sirenja u bes'koiadnost iatno i? slaie sa hri$ianskor.r"r simbolikom. O-yi-iimbbli izgle-daju, na nemateri jalnoj beloj-pozadini, kao da lebde ncgdc na nebu--i l iu obiacima. Kud gbd Uluai poglea vernika, svuda se zadrlaya na moli tvi ,na jcdno. j sccr t i , na jcdno i f ig t r r i , a sv i ob jav l iu j t r samo. icc lno : bcsmr tnos t

u Hr is tu . S toea su-hr iSc in i - i b i l i i ron idno na i i van i , l ' r r -o iac i ob laka . odsvoj ih pagansl ih savremenika.

Kad bi "brojat i

oblakau podigl i svoje odi ka sredini tavanice u odaj ikatakombe, videli bi centralni simbol, sr',oj,e _r'-c_1-e*naslikal. g-!1tgu. Qduglova zidova i nj ihovih sredina tede crt 'eno-zeleni sistem'oSolTna kakoncentr idnim krr-rgovima ta'" 'anice, koj i se tako suZavaju da srednji (naj-

manji) krug izgleda oku i kao najudaljeniji. Oyaj osorzinski-sistem-taya-nice preuzela ie hriSianska umetnost iz poznoantoninskog.vremena. Raz-vitak ovog stila tede od tavanice kakva je ona u grobu Naze:rilivac-a,preko ona"i<ve kakva je u kolumbarijumr,r porodice F. plmalti, do sklopaiavan ica F lav i i cvske sa le r i ie u ka takombi 'Domic i l c . - . -Osovinskiei i . tFri i -"1rTfo-V'air la sa kvadratnirn i l i kruZninr ccntroln tava-nice, sveden je ovde na naj jednostavni. ju formulu. Trapezoiclne, tanko iz-vudene di jagonaine l ini je oi ivl jene su visokim da5icama cvetova i l i bi-i jaka sa igrajui im Erotima, koj i svi . jasno stremc Lr pravcu srccl inc ta-vanice. U pol i ima za sl iku,kao i u mecluprostorinra razvi ja se sistcmapstraktnog 9l 'eta gir landi,ptptqva, pt ica i maski, koi i ,oclgovara rasLtt immotivima na zidovima. Umetnidka svrha ovih cvetno-cl isciskih n-rot ir ' -at a v a n i c e j e s t e d a s a v s l i k a n i s l e t o v e p r o s t o r i i e d o i i t t c c l o z e n i t a , k o i ideluje kao gornje nebo, iako je tavanica potpl lno ra\/na.U ovom zenitu lebdi, izmedu oblaka, Eros u letu. I bez ovog i luzionist id-ko-kal igrafskog obeleZavania oblaka, mi bi - narodito kada uporedujemorasuti motiv sa onim iz I I veka - odmah mosli da shvatimo da ie ovdeu pitanju nebo. U hadri janskoj grobnici u Kaivano (Caivano) i u kolunr-bar i jumu Po l in ran t i u zen i tno po l j c j c s tav l i cna o tca ; u g rob t r l [azo-n i j cono je i spun jeno k r i la t im B"SSro ln . - Zer r i tna po l ja f lav i j cvske la le f ienarodi to j as n o pokazuj u pr6loi-Ta-Gansccdcntilno cl isej s ko j umctnos ii.

: Ovde se uvek pojavl juje iako lebdeii Erot, koj i ovaj bcsteZinski prostoruzdi ie do neba. lzraz je ovde joS uvek uop5ten, skoro ncutralan i samoskriveno hriSianski. Najbol je je da se ovai st i lski stupan.i sl ikarstva ukatakombama nazovc kr in to-hr iS ianskimtIzvanredna tavanica u Luiininoj grob!iqt u krugu Kalikstovih katakom-bi, pokazuje sledeii siupan]-F.i isti1-anizacije. Onale svojim bogatim ukra-som od figura, maski, girlandi i ornamenta jo5 vrlo bliska antoninskin-rkompozicijama na tavanicama. Vertikalno-horizontalni koordinatni si"stem pokriven ie antidkom ornamentalnom simbolikom: u unutra5niemkrugu su mask;, u segmentima kantaroi i cveie, u spoljnom krugu ieb-deii Eroti. Geometri jski sistem je spojen girlandama i neznatno raste-reien. Eroti pojadavaju elisi jski karakter. Naglasak je na dijagonalnom

,11

s is le r r r r r , l i o . j i vor l i ka s rcd in i . Pr i roda i ,en jaka izen i ta j c jasno iz ra i -cnapomoiu oba konccntr i ina kruga ponavl janjem udr,ojenc.rg koordinatnogs is tcm. r u l t ru lnom prs lL rnu . U zen i ta lnorn k rugu sc p r -cds tav l . ja . j cdan odnajizrazit i . j ih primcra kojc je proizvela hriSianska soteriologi ja, a koj ismo vc i s re ta l i na Zr lvcn i rn kape lama - Dan i lo me iJu lavov ima r - r ja rn ismr t i . Pod izan jc pog lcc la ka na jv iSo j s red in i p ros tor i je oznacava, dak lc ,u g robno. j oc la j i pog led na spasen je in C l r r i s to .Tstinslro stvaralaiko clcl<-r, l ioje proizi lazi iz savlacl ivanja ovakvi l ' r komp<.,-z ic i ja na tavan ic r , p rcc is tav l . ja ju obe s in ibo l i tne f igur . . r - r r rsk in . r t rapczo id -n im po l j ima d i . jagonaLtog s is tema. Na cve tn im po l . j in ra , na ko j ima sulan i j r - , i i nar 'e na is tom mestu , ig ra l i Ero t i i l i su se na laz i l i paun i i l i j enicalo vitko dn,cie, ovde lebde, naspramno postavl jeni r, i tka f igura pa-s t i r a , k o j i n o s i s p a s c n u o v c u n a r a m r ' n i m a , i f i g u r a l c n e k o j a , m o l c . , i s cna stari nadin, podiZe ruke prcma pastiru, donosiocu spasa. Odatlc vodeporeklo pastor bonus i orans. To ie vreme u kome pojavu hri5ianskihrajski l i motiva u umctni ikom zanatu potvrduju Tertul i jan i Kl imentAleksanclr i iski. Istovremeno, protumadena je i f igura koja nosi ovcu ugrobu ( lg{ja_}Ig14ga_g-Brn-ru. i u grob.noj.niSi kapele r.r,vavi lonskoj kui iu Dura,_EurefSSU. U oba sludaja u pitanju je, prcma bibl i jskom pore-i lenju sa Dobrim pastirom, pastir koj i donosi spas i koj i sr,oju ovcu iraiastadu. Na r. 'ei ini sl ika u katakombama izdvoiena je f igura pastira-spa-

_3_. PE_cS_tr!Cg, 50 r;: !3mr.:u+qBt_9j4do.I U K O m S I U C a J U n l . l e I r S u r a K u l a n J s luzor p reosravc uoDrog pasr r ra n l u Kom s lucaJu n lJe t lgura Ko la nos t

ovcu, je r su tc f igurc radene u mermeru i b ronz i s ta ia le u I ' r tov ima bo-gat ih r ' ' i l a R. in l jana iGrka , ko j i su ove buko l i i ske s lobodne sku lp tu rcvi ie volel i oci f igura bogov:r i hcroja. Formalne sl idnosti , kojc proizi lazciz Lrz,ora u pl irodi, nc treba cla pomutc pogled za clultovnu razl iku unet-n idk i l - r mot iva Pn ' i pas t i r nos i ovcu kao id rug i , a l i ipa l i pos to j i raz l i l<aako na sarko faz ima sa prcds tar .a rna god iSn j i l . r doba takva f igura , i z rneduJcSen i i Z i rnc , o l i iava bu l io l i ino spoko js tvo v r ta punog cvCia uz zvukcvoden ih o rgu l ja , i l i pak preds tavJ . ja s l i ku boZ jeg spasen ja . Na tavan ic iLucinine grobnice, pastir drZi u ruci ovcu a podiZe svoiu desEiE[-rlTnaF

-p_ozdia\ 'a Spasenja kao odgo." 'or moli tveno podignutim-rukama i-cr ie, po-stavl jcnc na.p.an. ' n. jcga. belo, pak, kojc bog-ipasitcl j obciava dc,i 'ek. '

i_ !a n jemt r i zv rSar ra , pos ta lo je , p reko p t 'eds tave Dau i lovog spasen. ja ,s l i ka u zen i tu .

* i I .2 t<"+

tt lol l :cl jka 5c razviIa, iz t ipa anticke_ruq!-!-eif \cr_\a salkoiazrnra su pred-s_ lav l jen i poboZr r i l j L rc l i sa pod ignr - r tom desnom Fukom p l t 'd v ra t ima grobai l i n e k o g d r u g o g , s i m b o l a s m r t i i s i m b o l a s a r ' l a d j v a r r i l s r l r t i . T o . j , l s r e , 'pr i moli tvi , stav koj im se sveStenik pribl iZava bogu i l i Zrtveniku. U hri icansko j kapc l i t r Du la Eur .oposr ' , t r i Zenc s to . ie , u uskr i r r jo j no i i r ra g r .obuGospodu jem, sa pod ignut im desn i rn rukanra u po loZa ju rno l i r r .c . Vec upaganstvu je ovaj stav opisan kao pietas i na jednoj fresci hriScanskegrobne kapele u El Bagavatu, pored moli tel jke je dopisano samo ,euclten(moli tva).

I U lucini loi . erobl igj _Orrurs,.predsravl ja ol i ienje coveianstva osudenog

Ina smr t , ko je n to lc i i se pod i le ruke prcma Bogu-spas i te l ju ko j i se p r i -f bl iZava iz raja u vidu oobrog pastira. U ovomirporcdnom paiu Paitor

'r't

?J!<?.

7S

Slil{arstvo na tavaDici u ,Odajj Dobrog pastjr.r" u Cedr,:teriium ur"r,,rrrl .liT.r"J.

"Tj:lil

bortLts i Orarts, l i r iScansl ia umL.l"nost obl ikuje idc. ju l tovrat l i .a duic r-r rajuz po.moi Hrista, naslrprot paganskim prcdstarranra El isi juma i Dionisai graelanskim apoteozama, u oitroi sgprotnosti sa lrort.roari t idkom iclejomposta jan ja bogonr . Ant idk i dovek v id i sebe i ob l i kLr ie se u l i ku boea, a l i

,l Z

l i r r i scan i r r v id i scbe i ob l i k r r l c sc , za . icc ino sa sv in r l iud ima, u l i ku [ , lo l i t c l i

I hc ko ja t raZ i spas . ova . i r - r roc- len i po la r i t c t na . is ta r i ie h r i i i anskc umernosrlnroT-.c se stt-r3a opisati samo lcdinra n. jcne tcologi jc, kao zirrot i snrrt, izgub l i cnos t i spas , g rch i rn i los t .Pas t i r iZena r r n to l i t ' , ' i s to jc . j cc lan pr -cnra dru- ronr , kac_, S to n : rspranr r r rs t o j c i - i r i s t o s i i o v c i : r n s r i o , s p a s c r r . i e i n r t . r i i t l a . U t c , . r n r s n r i s l u g r o b p r e ds t e v l j a p t . i e c l . r i i , r ' : r r j s t a r ' ; l e h l i i c a r r s k e r . r m e t n o s t i , i . i j a s c n e i s r a i i i a s v c c l , ,a .u rs tv r l mogu n : r i i Poc i zcnr l jon ' r i u na . jd r ib l jo j t i rn r i mr r l ih od i ja u katakonrb : r rna . P la tc rna o 'c ,u r re tnos t i je core ians t r , ' r ; ko . j c se r ro l i p rcc

loggm l to j i doro .s i : ;pas . Ona ' la< la c l lok l r i rn im prekons tan t insk in r ' r .azclobl jcm kako r-r sl ikarsh,r-r takt-r i r-r Dlastici .Poreklo hri . i ianskc Lunetnosti rno2ci -sc rra jbol je objasnit i sa osnor, icrskept i inog an t i i kog sve la i z v le rnena r .o jn i i k ih .a . " , 'n i p rogona l . r r i ( ianak o j i j c s v e r i ( e i v i ( r ' s v c s t a n s v o g n ! . z a i l r 2 i v o s p r o p a d a n i a . - K i p r i i a n , p r istasa hrisiana za vremc Jrogora 1;ocl ca.em

-Dici j inr, t t j 'azio i" iu.poto

7 .cn jc p ropa.dar r ja u s ror r r sP isu o . ) in l tnos t i (Dc t io r ta l i t r t t c ) . on . ic znac .da se na laz i na nr iev inama ant i i l cog sve ta i , naspra ln i c lc je o I r r rper t t r t tRor r ta t t t t r r t , pc . rs ta r " io . je ide ju o cars t r lu ko ic n i i c od ovosa ivc ta ( ,par r iu t tnos . t tos . t ra i l t pcu 'ad is tu r t .co t l .pL t te tnL ts" / . on_ j9 pozvao-svc iu h r i j cansk , .braiu cl4, kad urrre r.rjihov sabrat, obuku b"elu sveda'u odecu i da mupoZele dobar r,etar za njegov povratak; isto tako i da radosno pozclraveDobrog pasti 'a J<ade prekr-r obleka_opet nekog vraca kuci, a sebi ia pozelec la buc lu i s to rako b lzo odvcdcn i . Re i i c lkvcnog u i i te l ia i z Kar . tasrnc s r

I pravo.objas.l jenje,ci.rr pa.sror bontrs i r . ,r 'arrs-prcd-stavl jaj l stolcr-nc fr.asimJ go , " l rz KoJ ln sc obJasnJava ce lokupno jed ins tvo prekons tan t inskog hr i (' cansKoe s l lKars tva .

ob jek t ivn i s imbo l jes te pas t i r l<o j i donos i spas . on jc u 'a js ra r i . io j umetnos t i ka takombi odrec len da se preds tav l ja samo na tavan ic i . R iznor rsnb ib l i j sk i p r imcr i . spasen ja uzd i2u se , rakorec i , .od z ido ia i . . ouo l r igu iu zenitu,.u kojoj sc kri je sam Hristos. Spasitel j u zenit lr - to ie temzstropnih. kompozicija u vrcn-ienu izmeclu 220. i 250. god., r'remenJpr,,.ro.,l lapona i od luka . u z ' r re ro i .kape l i u s r ' . Ka l i s tu s " to j i Spas i te l j i zmedrdetir i simbola. spascnja,..od kuj ih

99 jos mi-err jasno"r:aspoz'raf i e'hari

st idni simbol i Jona, koj i spar' ;r u hlahu od trrava.Na jedno.i nc5to l tozt i i je isl ikanoj tavanici u Lucininoj grobnici i na ra

) ;? .1 i . i u , tz r ' . oda j i

,Dc ,brog pasr i ra u ka takonrb i Domic i le spror .oc le r r j t

d rJagora ln i .oso ' i r i s l< i s is tcnr joS dos lcdn i je i shematsk i ie . I c i rde po t isa l

i * , - { l . s red in i , .po laze i i od ic t i r i umcrka u r rg lov ima, 'ko l i su -s l

puncsmisla ispunjcni motivom lc-tcci lr golubora s.a [ranorn rnas"l inc u kl jr-rnuud ovog s tcc iS ta zeml jc i ncba tcku d i jagona lne r in i j c , u ob l i ku man ior l tl t rapcza, Ka ncbcskom krugu t r zen i tu , p ro lazec i k roz konccnt r i cnc k rugove ' . u . zen i tu se kao jcd ina .hr i (canska- f igura na tavan ic i na laz i pas t i r-spas i te l i , us red go lub_ova ' le tu , r ' i t kog d-neca, cve ia , g i r . land i i mr t . ' rp r l rode sa p t rcanra , odvo jen k r t r inom I in i jonr od svcga s f t l j c oko i i spc_rcrr jcga' Nasuprot neogranidenosti zidnog ukrasa stoj i" slobo"cinu, otuo..n,r Ja_sng struktLlra tavanlce, lioja sc p'cnra gore zaivara . lznad mnoStr,;simbola spasenja, koj i ol i i 'avajn ] ' t i l . l idosttufru moritvu eo', ,"cot.rr i* . , n.vo l l r , s to l t , za tvorcn sa sv ih s t ra l ta l<^ r ' t in r l in i jama, Bo;1 Spas i tc l i , i s to

:;':9-

1,1i 0

giafija oife.la kodpt"arlh hilscana ne-nadovezuie se na ovaj, u'ivrip-idbT,-grafi ia Orfeia kod starih hri5iana ne nadovezuie se na ovaj, u cvrrpiclolr-

iRb6-s ;;tii pl66;;it-lu anti dk o m s n i s I u do v c da n lit, "q.S-lgleggy93ry

vremeno sredir-ra i vr l-r, jedan izttad raznolikosti , kao . iemac besmrtnosti

sve ta ko j i on jed in i spasava.U ovom

-slikardtvu Bog Spasiteli se odeva trlit pravog-tlrfeja. Pevad Eii-

si iuma i ioi l u zeni iu-tavanicc -kaiakombe

kao^i Dobrl pastir . Klasidna

rriretnost Grka saduvala je spomen na njega u elcgi jskom rel jcfu sa tr i

figure, u predstavi njeggvog tragidnog rastanka sa Euridikom ,4,Uj\9!9-

t 5

kod koj ih je poieo period hrist i janizaci je, postaju nosioci razvitka:fkadesa suprotstavl jenim poprsj ima lavova, i i i parom lavova koj i razdiru ulov-l jenu-.divl jad,. kao iasarkofazi sa f i lozofima, koj i su u doba.Gali jena_za-menili temu lova na lavove.Lav kao donosi lac smrti izraiava, kao ni jedan drugi simbol, duh umet-nosti ovog doba, strasnom, razornom fizionomijom svog mocnog l ika.Od kaneidvanih kada, u di joj strukturi i lavl j im poprsj ir ia sa alkima uustima moZe joS da se prepozna kao uzor kaca za muljanje groLd.a, na-staje u poznoantoninskoj i severi jskoj eposi dionisi jski sarkofag vel ikihrazmera, koj i izmedr"r gigantskih boinih lavl j ih glava prikazuje dionisi j-ske misteri je. Ovim zverinj im glavama u II I veku izrasta. iu tela, te sadalavovi drZc mcclu svoj im kandZama divl jad u begu, gaielu, divokozu,konja i l i me dveda. U izraz.u ovakvih lavova sve vi5e i vi5e se ol i iava neo-iekivanost i strahota smrti . Tu nastaje preobraZaj herojsko-grdkih temalova tt krvoZednu i smrtonosnu komfozici ju lova na lariove,*koja je istotako karakteri .st i ina za vrcrne Deci ja, kao Sto su vel iki sarkofazi sa pred-s tavom b i tkc kara l t t c r i s t i in i za v reme SeverA. Medu ov im znac ima neu-mitne smrti u sredini sarkofaea se pojavl juju kompozici je i l i znaci, koj itumaie smrt k.ro ponovno ui lanj ivanje iovcka u beskrajni proces cel inesveta: kao npr. umrl i dedak izn-reclu Pana i Amora, apoteoza u obl ikuirnago cl ipcata koju nose leteie Viktori je, Eroti godi5ni in aoba kao sl ikatrajnosti u prolaznosti . Ako je nekad lav kod Grka bio simbol muSkosti ,a kod R iml iana s l i ka carske V i r tus , sada, u poznoant idko i umetnos t i sar -l<o faga, on pos ta ic s in rbo l snase smr t i . Samorazmarran ja"Marka Aurc l i jao lck"ovitost ' i , nedmiinosTi- i l iEi i inlu smrrr odgovaratu - xida sc sh,.aripovezanost svih stvari na svetu kao osnovni zakon viSe harmoniie -ovim kompozici. jama lavova isto kao i njegove misl i o promenama

"osno-

ve materi jc radi odrZavanja cel ine svcta: nTako je i lavl je Zdrelo dodatakdostojanstvenom, dobrom i lepom svetu<. Tako je car-f i lozofirao. Ovaj

. jezik je razumlj iv kada ume da se dita kompozici ja sa lavovima na sar-kofazima II I veka. Uzno5elje du5e se odigrava izmedu lavova koj i raz-diru medveda. Novi t ip sarkofaga sa dt i tom preuzima temu sa lavo., ' ima.Sve se, medutim, moLe zamenit i i nekom druqom simbolikom smrti . ier

, ima is l .o zna ien je kao i gen i j i smr t i ko j i spuSla ju svo je buk t in je , i l i fa rl-Anora i Psihe koji se grle, akoje smrt razdvaial" Tu zapodinje hri5ianski razvitak. Na prednjoj strani kanelovanih kada

i ovalnih sarkofaga postavl ja se sl ika pastira koj i spasava svoju ovcu: navel ikim kadama se on nalazi medu lavl i im maskama, a na niskim oval.nim kanelovanim sarkof azima - izmedu celih fisura lavova koii razdirudivokoze i l i izmedu poprsja lavova sa alkom u ustima. Pasti i se uveknalazi u sredini,- i to i l i ispred Zl jebova i l i u naroditom srednjem pol ju,al i on i tu sluZi lao mala f jgura 2a ispunjavanje prostora u maloj 'min-dorl i u sredini. On je mladoiik i ima kovriavu kosu koju je vetir raz-baru5io, a svo.iu or.cu nosi obcma rukama. Odeven u turr ica'exomis, nai-dei ie stoj i . izmedu dva dn'eta, dok dve ovce pored njegovih nogu ozni-

/ cavaJll staoo.

l l - Prvi niz hriSianskih sarkofaga zapodinje kompozici jom pastira koj i nosi' l

.pu., prikazanog mcdu lavovima. Centralni hrisianski j i -bol ski"nut ie

l\'ti (. r.,r,; i

za lik boZanskog- pevata, i,ija muzika . oko . njega ol<u plii31G-Ziioti-EiEsveta. ukrocuie ih i pretvzlra u miroliubiv skup.sveta, ukroiuje ihl pretvurra u miroliubiv skup

tt

sveta, ukroiuje ih i pretvzlra u mirol iubiv skup.Ist inski Orfei iz najstari jeg hriSianskog sl ikarstva i plast ikc sarkofagane sakup l ia oko sebe d iv l ie zver i ; Z ivo t in ia k ra i n jcgov i l ' r nog t t je samone sakup l ja oko sebe d iv l je zver i ; 2 ivo t in ia k ra f n jcgov i l ' r nogu je samoovca. iei iamo u takvom pravom Orfeir-r moZe da se uoblidi Hristos. Kl i-

n-rent Aleksandri jski, odmah na poietku svoj ih opomena paganima, na-

ziva Hrista ist ini t im Orfejem, koj i ne sakuplja i ne ukroiujc divl je zveri ,

vei pretvara lavove Ll ovce, a gordi l . judski rod pretvara u poniznc pred

Svemoguiim di je carstvo ni je od ovoga sveta. Tako Hristos postaje plavi

Orfei i sa zcnita neba poziva u Zivot mrtvo dovedanstvo.Najrani ja hriSianska unretnost, dok je . io3 bi la podzemni pokret, iz.r ' rSava

i t recu ve i i ku p romenu. Ona s tvanr s l i ku Nepqbc 'd iv r tg sunca /so1 i r t l i c 't r rs ) . Usrcd pcrs i j sk ih rc l ig i ja sve t la , omi l ien iTr Lb i lT6 f ,onata l imskc vo j -

skc , i us red ku i ta sunca - kon te su b i l i nak lon jcn i r imsk i carcv i na ta j

nadin Sto su na svoi im novcima nosi l i zrakastu krunu i podizal i hramove

bogu su.ncu - nastala jc, pocev 9d fg51{la.ngggjpplSCel+s0i,,ideja

prema kojo. j pravi bog svetJa ni ie ni pei 'sff i i -bog sunce komc'Milra

kol je bika, nit i r imski car sunca, vei Hristos, Nepobedivo sunce, so/ l l t -

st i t iae. Otuda se ovai ist ini t i Hel i ie pribl iTava zenitu krivina u arkosol-

sk im grobov ima, kao Sto se i i zn id 'sccna sa JQl lom, ko . ic p redo iava ju

sudbinu spasenja hriSianina, on postavl ja u zenit grobnice, gde moini

dokoti loze, kao simboli Zivota u Hristu, izrastaju ka pravom bogu sunca.

Ovo iedinstvo na.istari je hri5ianske umetnosti moZe se najbol je shvurt i t ipojmbvima tertdl i iani, koje on razvi ja iz ideje hri5iansiva kao prave

fi lozofi je. Bibl i ja je ist inska knj iga mudrosti ; Hristos, apostol i i proroci

su is t in i t i f i l ozo f i ; H l i s tos je i s t insko sunce p t 'avcdnost i , i s t in i t i Promete j ,

ist ini t i Orfej. Od ovih idej i Zivi apologetski-misaoni svet starohriSianske

umetnosti i literature u III veku. Ta starohri5ianska umetnost ne Zeii da

iznosi bibl i jske pradogadaje, nit i da sl ikovno real izuje tajne vere i l i dog-me, kao ni da sl ika El isi jum divinizovanih l judi. Njen stoZerni pramotiv

je posledica teSkog vremena progona, koje je istovremeuo i doba krizeRimskog Carstva. U najstari jem sl ikarstvu katakombi t , idimo izgubljer-roiovedanstvo, ol ideno u vidu Oratts, u mno5tvu njegovih moli tvi u ncvol j i ,p reds tav l jen ih b ib l i j sk im pr imer ima, p red jcd in im Bogc,nr -Spas i te l je rn ,

iie-jj_5g uvek samo ooka-zqg_ otl93gq.11@HelLia._-U-generaci j i , u kojoj stt nastala prva svcdoiaustva ranohri icansk<tg sl i-

karstva u katakombama, ioS ni je utvrdena hriSianska piast ika. Ona sepolako razvi jala u poznoantiCki ir radionicama sarkofaga u predznakrt

s imbo l ike smr t i i besml tnos t i . Narod i to dva t ipa pagansk ih sa t ' ko faga,

, r ' :

-r.2> \ r

a B . . 5 e

' , ' i '

- , \ i ' '

- t { - \C '

\rlk.1,:rt

sa zenita tavanice u katakombama i nadin. jen ie sredi5tem kompozici je

sarkofaga. Airo u ovoi povezanosti krilati Puti mogu da girlandama kite

lavove, bnda to ni u kom sludaju ni. ie zato da bi se smrt pravi la beza-zlenom u smislu cirkuske igre, vei izja5nienje (kao na sarkofagr-r de-

vojdice_iz. katakombe &tsf l") da i Zdrelo lava. preds.tavl ja..dodatak

lepom Hristovom svetu, i da je za nralu hri5ianku, koja stoj i izmedu

ovih lavova kao Danilo u lavl joj jami, smrt zaista izgubila svaki uZas.

Pastir-Spasitel j izvodi je iz smltonosnog lavl jcg Zdrcla i odvodi u prc-

deo ra' ia. Umrl i hr iSianin se prcdstavl ja i u l iku Danil ;r u lavl. joj jami,

a umeito imago clipeata moie sada, klo apoteoza, da se nalaz-i Danilo,

koji je izbegao larnovima, i koga Viktorije odnose u clipeus-u, preko

hyLe. u nebo.Motivi smrti mogu da se meniaju, ali Dobri pastir se zadrLava u prekon-

stantinskoi grobioi plast ici . On se nalazi izmedu genija smrti sa-spu5te-

nom buktiii.l"om na"ohom mestu gde inade Viktorije diZe pobednidlii Stit'

Jedan hriSianski sarkofas u dvori5tu PalatgFarneze pokazuie hriSiansku

metamorfozu ove ideje. -Bratni

par i i -ddff i 'Tdfruhvaien ie Sti tom,

al i ga ne uznose leteie Viktori je; 5t i t , koi i se nalazi medu tugujucimgen i i ima smr t i , po i i va na l igur i pas t i ra ko . i i v raca svo ju ovcu iodvo-

i i s i sobom i b iaan i par . P- rava 's imbot ik i smr t i sve v ise ncs ta je L t

toku ovog razvoja, a kao jedini motiv ostaje Dobri pastir u srcdini. NapJodi mrtvadkog sanduka Livi je Pl imit ivc, Pastir . ie uokviren .sidron'r i

i iborn. Vernici iog u.e.nend su to-t irmadil i kao nadr,r uprard.ienu nzr

vcl iku r ibu, na Sotcr.Jesus Christz.t-s, sina BoZicga, koj i se pribl iZava r"r

vidu nastira.- Dok ie tako Lr vreme severijske plastike sarkolaga Dobri pastir postao

centrl lni i jednostrani simbol, dotle u oblast kompozicija na sarkofaz.irnaulazi, pod stalnim uzajamnim uticajem stropnog slikarstva u k-atakornba-ma, i f igura Zene u m<jlitvi. Tada je ona postavljana naspran-I f igure kojanosi ovcu, pa. je . tako nasta la naspram!a kompozic i ja sa idejom da.do- i ' -vedanstvo, moleii se, stoii ispred Boga-Spasitelja. U drugoj gcneracij i sepastir u sredini takodc sineSia u okriir diiave j6dne pastirske idile. Idejapravog Elisijuma hri5ianskog raja k_ompozici-ono se proSiruje i tumadiscenama sDasenra rz Staroe za\teta. Kao i u slikarstvu u katakombama,sada se zaiodinje sa predsiavljenjem Jonine, tri logije u okviru pastirsketeme. Na jednom sarkofagu u Pizi, Jonina tri logija, po prvi put u plastici,uokviruie centralnu siniBoh6eu-lguru Pastira-spasitelja. Joni i Danilu sepridruZrije i Nojev ko'r'ieg. Mala-filijana je na poklofcu mrtvadkog san-duka, koii je zatvarao njen grob u zidu, predstavljena kao Zenski Noje umalom koidegu, koji iz buinog mora smrti hrl i"spasonosnoj obali-pa-stirskog raja. Na beogradskom Joninom sarkofagu stoji Dobri pastirusred draniati6nih zbivania smrti i spasenia. Tal<o ova kriptol'rri5ianskacentralna l idnost otkriva motive iz Bi6li je, i l i ne kao istori jdku gradu, veikao . predoiavanje n j cgovog. i i na. spasenj a. S +. to+,?q,, r?.eoge-ragiic-noS.to ie stupio na pozornicu istori je umetnosti ka,o bibli jska l i inost, kri jet r I i f t i r bast i ra-sbis i ie l ia . Ovai t rast i r u umetnu.st i I ] l vcka ne smc se za-meniti

'sa pozii ini-l i tovirira fastira u hri5canskoj trmctnosti, koji prcd-

stavljaju i l1 alegorijr.r Hrista i l i alegoriju episkopskog zvanja, koje jc on

ustanovit 'Dobri pasti l I I_I veka predstavl ja naprotiv pral ik, koj i je shvat-l j i v i z ide je o besmr tnos t i l Otuda ic n icgov pr i 'ob i tn i ' supro tn i "po l o r .ans ,drug i p ra l i k ra l iohr i ( ianske umetnos t i , i r komc se o l id .a ia mt l i i i .a i zeub-l jenog dovcianstva, koja treba da spase l . judski rod.P,rema tome, pastir-spasitel j u najstari joj hriSianskoj umetnosti mora seshvati t i u smisltr Tertul i jana l<ao,stuiut ia" ist ini te f l lozofi ie. l \4i srnrj gana5li u katakombama mcrfu rasutim motivima na zidovima kako dita-ujcvar rdc l ju , kao is t insko j kn j i z i f i l ozo f i j . c . D_cr -b1r p61s t i r . j c s roga, u p l . r -st ici sarkofag$Igl 'el l . l t+_-l i ]oZplskm--kqmpbzici janra i zato j i . .esro rrccn t ru t i lozo lsk ih scena. Umetn i i ka gcnerac i ja i zmedu 250-280. god.stvori la jc sarlolag sa [ i lozofima. Kod ove vri te sarkofaga hrist i jan*iza-ci ja dolazi do savrSenstva. Plastika . le ovde, nasuprot sl ikarstvu, 'najsa-

l i , , . i 1 n ros ta ln i j d . , . - - - _r- sarkofag utM+agjgjgl]pgB-lprcdstavlja osnovni tip sarkofaga sa filo-

zofima., To je kolnnozici1"a-Ti1ozofskog gLgpgj Muze iu sasvim-potisnute

Y\ l

zotlma., Io Je l(oryp_ozicija t_rlozo.lskog g$Ugj l{gr" r^y. sasvim porisnuteu pozadinu, tako da je'pravi smisao predstave disto f i iozofska rasprar.a.Tema ne proizilaz,i iz zanimanja umrlog; dak je filozofski braini par datu filozofskom ruhu i ba! na grobu se izia5niiva za filozofiju kao nauku

<tst(\ o besmrtnosti . U ovom skupu nisu predstavl leni platonidari f i lozofi posiruci, veC kinidari, lutajuii .rorodtri uporioii. ro'a;;;ffiL filozofskihskupova.nikad ni j^c. izos^tavl jcn sunc_A!i i l i pei iani sat. Tu brainj par sedip reds tav l j cn .kao f i lozo f i Muza sa sun ian im sa tom mcdu lavo t jma ko j irazdiru divokoze -

\ou Sto je to sh-rdaj na jednom sarkofagu u mana-st iru Sv. Pavla f i-rori le mura u Rimu - i l i ie prikszan izmedu Amora iPsihe, kao i medu clrugin.r simbolima smrti . Ranije se verovalo da ledanportrctni, r-rarodito upedatl j ivo prikazan, f i lozof ove vrste predstavl ia osni-vada novop la tonskc f i lozo l i je o besmr tnos t i na dvoru cara Ga l i jena . sa-mog P lo . t ina , ko j i je n r i t o Erosu iPs ih i l iS i< . r n jcgovog iuk i jan ikog ka .

,, - . , raktera_bajke i rr i inio, ga simbolom uzdizanja duse kro? smit u og1oas.-Y - Za da lekoseTn i r r t i cn j ko j i je i zv rS i la p lo t ins l ia [ i lozo f i ia na umctnos t ovc

generac i je karak t t ' r i s t i i r ro . j c 5 to sada L- r l0or i r .g r .cbr1 lh v ra ln , ko j i je i z -dvoj en- i2 svo j e prvo-b i tne',)'eze, moLe a r iEEo?fillio-ffi metn i" si mbolza prolal 'n. ie du5e kroz smrt. Na sarkofazinla vel ikoe formata, srobnavra ta se ne lazc usre< l l i l ozo fsk ih scena i l i s luze kao o i i v i r Zcn i koJa i in ipokre t p ie tas . Re l jc fn i uk ras ovakv ih ' ra ta sas to i i se od n ' rask i la . ,u "ui . ra jsk ih g i r lenc l i . .Kg ;1 i je su hr iSca_n i s imbo lu smr t f , o l i ienom u grob .nim vratima, dodali i f iguru pastira koj i donosi spasfNa paganskin"spo-menicirna moZe da se u otvorenim vratima pojCvi ibda-drl5e, Hermes;

-3li-\rjicani*roz. o,va vrata ne idu u smrt vei ih, kroz njih, pastir-spasiteljuvocll u ral:lCelokupni .F-ompleks f i lozofi je i njenih obeleZja u poznoantidkoj plast icisarkofaga izraiava misao da samo [ i lozofi ia moZe'da oslobodi bd uZasasmrti. U To vTem-e nas-iaju hri5ipnski sarkoTatili filolbfima, ko.ii-iv?kopoznaje:_ovalni s-arkofag u Spi'da-Marija Antika u Rimu, sarkofag iz Lapalo.la (La Gayolle) u Proi'ansi i deiiji sarkofag u Raveni, koji-potideiz Rima.

Zo' Sarkofag u obl iku kade, naden na Via Salari ia kod Rima, vezuic se zatip sarkofaga sa f i lozofima, od koj ih se.jcdan ialazi u dvoriStrr Belveder-e

'pax christ iana. Presudni preobraZaj ove f i lozofske tr i logi je sastoj i se u

tome Sto se stojeia prijateljica umrlog pretvara u hriSiansku orans, a

1dmga, koja gleda u Dobrog pastira, izgleda.sa nj im spojena u grupu od

idve f iguref Nova kompoziciona ideja,. puna.napona,.nastaje kada se ovajpolari tet dvede u postojecu strogu simetri ju tr i logi je.Kada ie u Ga l i i i , u to v reme, v ladao Postumus, nas tao jc tamo jedan od- najlep"Sih i najitarijih hri5ianskih sarkofaga, koji je poreklom iz grdko--maloazijskog umetnidkog pravca. Ovaj sarkofag je otkriven u ranohri5-ianskoj grobnici yJlQF*q]rti gluu^tg danas_u B.riniolu (Brignolles). Onolidava grdku varijanTd-kaile iz Via Salarija. Srednja grupa sa tri figurenjegove kompozicije moZe se danas nazvati klasidnom tvorevinom hriS-ianske plast ike II I veka: ist ini t i f i lozof se nalazi izmedu Dobrog pastira

i iene u molitvi. Tajna njegove filozofije zra(i iz ova dva prasimbolahriSianske umetnosti . Ova hri3ianska tr i losi ia nalazi se izmedu Dersoni-f i kac i ja He l i ja i boga p lan ine ; sasv im ie , -d"ak le , po tpa la pod kbsmi ik inadin miSljenja neoplatonizma. Pored Moli tel ike leZi kotva kao tajanstve-ni simbol hriSiansl<e nade, a inade uobidajenoj predstavi velike ribe od-govara ovde f igura pecada; ova vodi poreklo iz apologetske predstavesveta, koja poicv od Tertul i jana kruZi oko vcl ike r ibe (Hristos), njegovihmalih r iba (hri5iani) i misi iske sluZbe pecada na l jude koju je ustanovioHristos. Opet postaje jasna veza sa najstari jom ikonologi jom u kata-

. kombama.*- Kanelovani hri5ianski sarkofazi sa filozofom u sredini su nosioci daljeg

razvitka. U uglovima tu stoje jedan prema drugom orans i pastor bonus,i l i Dobri pastir i pecad. Ovaj poslednj i onda stupa u bl iZu vezu sa tajnomkr5tenja, dok stado obeleiava Pastira kao bl iZeg raiu. Simbolidna f igurapecada ukazuje na oslobodenje doveka iz sveta i njegovo udlanj ivanJe uecclesia mil i tans; nasuprot tome, Pastir ol idava definitno spasenje u smr-t i i udlanj ivanje u ecclesia caelestislZa jednostavni ie kanelovane sarko-fage, dija se struktura zadrLava do IV veka, stvaraiu se tako sledeii oa-.o"ul 'simbohenih f igura: Dobri pastir-orans, Dobri pist ir-pecai, f i lozof-Do-bri pastir, frlozof-orans, pecat-orans.Trodlana kompozici ja sa sarkolaga iz La Gajola sc onda, prvo na sarkofa-gu u crkvi Santa Mari ja Antika na r imskom forumu, proi iruje bogatimmotivima iz bibl i jskih scena spasenja, koje su vei bi le ostvarene u sl ikar-

,$

E g i d i j e v s a r k o l a g , P e n i d a ( P e n i g i a ) . D e t a l j s r e d n j e g n r p e : I l r i s t o s n a p r e s t o l u , E k l e z i j a i a p o s t o l :

U p . s t r a n e 8 2 , 1 1 3 .

stvu katakombi. Pored Moli tel jke, kao sadrZaj njene moli tve, stavl ja sdvodelna ikonografi ja Jone. N-a pastira-spasitel ja se nadovezuje pride,okg.Jordana sa krStiniem Hrista i sirnboidr.rom scenom ribarenla. Takcdakle, po prvi put u plast ici , stoje r-r anti tezi Stari i Novi zavet, iedan naspram drygog kao moli tva i ispunjenje, i l i kao obeianje i spas,-al i i ka,primeri l judske bede i spasenja BoZiieg. Tu se istovremenootkriva smsao takve b ib l i j skc umctnosr i u na js ta r i jo j p las t i c i . N i j c u p i tan ju p r i rc ip i s to r i je ( res ges tae) n i t i dokso log i ia 'Hr i i rovog i in i spa ien ia , vec sna ovim gal i je-nskim sarkofazima, u ei. j im sc kompozici jama Hiistos ka.l idnost i ne-nalazi, pojavl juju bibi i iski motivi kao'argumenta, kao zahtei .obe ian je h r i5 ianskog ude i r ia o bbsmrrnos t i . Sroga

"ovakv i b ib l i j sk i mc

tivi .ne preovladuju,_ nit i zadobijaju iskl jui ivost. Oni, Sta vi5e, oitaju rt ,zani u op5toj ikonologiji.

S / . , ' , ir ' )>'f

Ali baS na podrudju hri5ianskih sarkofaga sa filo-zofima nastaje p-rodor

ka hristoloiki usmlrenoi umetnosti sarkofaga. SadrZaj ove istinite filozo-

f i ie ies te Bos hr iS iana, na iav l ien k roz B ib l i iu , a h r i5 iansk i f i l ozo f , ona-

k iv kakav ie*pr ikazan na sarko faz ima, ob jav l ju je , p rema jevande l ju , da

ie ist ini t i t i loiot u naiviSem smislu onaj koj i ne samo da propoveda be-

snrtnost, r 'ec. ie kroz 6in vaskrsen jaI 'azarevog, izvrSava na l judima. Tako

[i lozc-rf odaic u l i l tovnom skrivaniu Flr ista u sl ici Dobrog pastira, ist ini tog

Orfc. ja, ist ini tog Apolona l<ao i ist ini tog f i lozofa'rU l iku ovog poslednjeg

Hrisios po prvi pit izlazi iz shrivenosti i pretvara se u umctnidki indivi-

dualnu f i-eui 'u. On rtosi kosu i bradu, ogrtad i ,sandale poznoantidkog f i-

lozofa, drTi kn.l igu ist ini te f i lozofi ie kao svitak u ruci; kao znak svoje

dudotvorne snagJ nosi Stap kinidki ir f i lozofa, koj i su nj ime stvaral i iuda,

ledi l i bolesne i vaskrsaval i mrtvelJedna hri5ianska ploda sa loktrltrsa r-r Kaprto[nslror:r--nuzeju u Rimu baca

iasno sve t lo na ta j razvo j , ho j i sadr '2 i lo$ fn i zakon nuZnost i . F i lozo f - i c

izalao i 'z srediSta, a hriSc"inski prasimboli (pastir i oratts) nedostaju' On

ovde ne stoj i r-rsrccl svoj ih a.gzrrnenta vet. jc kor.nponovan u siobodnoi

simetl i j i i postavl jcn nasprarn glavnog dokaza svog udcnj:r o besmrtnosti ,

ko ie n i ie v iSe uops teno, l tego se iz taZa le novo. / . l t vc t l )o l l l scenom Lazat 'e -

vog uaskrse.r ia. Ovom bibl i iskom scenom se, istovrcmcuo, umcsto jgdnog

sir ibola besmrtnosti i l i l jddskog cl ivinizovatr ia, o5tro sttodava bibl i jsko

dudo o laskrsen ju te la .Na taj nadin Hrlstos stupa, pn' i ptrt , u kn-rg l .r l iScanske f i lozofskc korn-

pozici je, u punom dejstvu, primernim iudorn vaskrscnja iz mrtvih; on

sam je istiniti fllozof ,'philosopluLs philosophortnn. To oznadava brzi kraj

motiva hri5ianskog f i lozofa u umetnosti . On le Hrista izveo na scenu ipovukao se kada se Hr is tos i ro jav io . A l i ova i C l t r i s t t t s p l t i l osoph icus (c1 ' -

ir icus) ni je vi5e skriveni l ik, ' ieC l idnost-koja zrai i autori tct. Svitak jevan-

del ja u njegovoj ruci ni je viSe samo knj iga ist ini tc mudrosti vei dokaz

njegove apiotntite punomoii, a svojim iu-dotvornim Stapom on vraia iz

smit i u Zivot. Nastanak t ipa Christt ts phi losophicus ne samo 5to je naj-

veci dogadai u prekonstantinskoj umctnosti ,-vec je on doveo i , do naj-

radikalr l i j ih"posiedica. eak i pasi ir moZe sada da postane phi losophus

ltert$, a u sl i iarstvu katakombi, kao i na naistari j im sarkofazima sa Jo-

nom, Lazarevo vaskrsenje je glavna scena i ona to ostaie vekovima. JoS

u vreme kada je Teodorih Veliki dao da se ukrasi mozaicima njegova

dvorska crkva u Raveni, na njenom severnofit zidu, u poprednoj osovini

naosa, nalazi lo se u sredi5tu Vaskrsenie Laz.ara. Kada sc prida o Samar-janki na kladencu sl ika na zidovima katakombi I I I veka l<ao grupa sa dve

figure, onda to ni je viSe uobidajena bibl i jska terna, r 'ei je u vezi sa sote-

r iolo5kom ikonologi jom, kao f i iozofska tema o ist ini toi vodi Zivoga i i-

vota. Tako tema ist ini te f i lozofi je proZima cclokupnu prckonstantinsku

umetnost, koja je usled toga, kao ars stt i generis, potpuno nczavisna od

carske umetnbsti u opadanju, i koia ie kao podzcmni pokret u bukvalnom

smislu redi iznudila svoj sopstvcni razvital i od tet i l i serrcraci je.

-+Po5to su detiri simbolid-ne figure -

ligura istinitog filozofa, Dobrog pa-, i s t i ra , orans i pccada na l iudc"- posta lJsta ln i t ipov i i d in ioc i kompoi ic i ie

Ir plastici sarkolaga, izvr5ava se u detvrtoj generacij i prekonstantinskehri5ianske umetr.rosti, podev od 280. god., vi5estruko kombinovanje. Nasarkofazima sa apoteozom, u i i joj sredini se nalazi Stit, u ugaoni- po-lj ima stoje naspramno Dobri pasti i i f i lozof. I orans (ustvari p"ietas) moieda se suodi sa figtrrom pecada u ugaonim polj ima. Prvobitno naspramno

_ pos_tavljanjc Dobrr,rs pastira i orans osta je i dalje.

" * t r t ro l i tc l j l<a"sc

onda, 'oko 280. gr- 'd . , postav i ja , r r . "d iSt" sarkofaga Timc ip

, najjasn'i ic obelczerro udrtrpuil" oi .pii i t-riror.fr[ 'h ;;;;. '47;;,; j ;;t:f kvirena kinickim li lozofjma. i, pastiroh-spasiteljem. O-vaj rip, koji je za-

stup.l jen na. jcdnom tctrarhi j skom kanelovanorn sarkofaglu u Muzel d Tor-loni ja,-pre.dstavl ja prclaznu pojavu, koja brzo izumire. Sredi5nja kompo-zicija Molitcljke najlepSe je izra'zena na sarkofagu, narlenom ni_\{ia_Liu-gara . H l iS ia r rska Mol i t c l j ka s rav l jena je na pos to l je , a rh i tek tonsk i i o rna-menta lno is taknr r ta . i ok ruZena go lubov ima. Ona n i le v j5e pos tav l iena na-spr?p1 pastj l .a l iao u l-ucininof grobnici, vei jepostala sim6oli tnaizdvoje-,1 sprarrr lrLrsu|zr IrZLO u t-ucrnlno.l groonrcl, vec Je postaia slmboilcna tzdvoje-- - t na . l igura , C i j c sc znacen. ic moTc v jSc pu ta podvu i i . Orans se s tav l ia psdarkadu koja, u r imskoj drzavrroj umCtnosti , uvq-k imilZt isetn-kaiaki i i ;^( ona-Eoze ?"a s-e na-laz,i usred mashnor;-og drvcca--i ai u"a" .pt"i.;""" j":

a lubov ima, .s i ,mr :o l ima pax chr is l iana in . f ta rad iso . Tamo gde i to l i " i zme?upccada iDobrog pas l i ra , ovome se doda je s tado n jegovo.e ra ia , a mot ivpcca ia se ob . iaSn java scenon l Hr is tovog-krs ten ia .

-o /ans \e u" umcrnos t iz

izmedu 220. i 280 . god. b i la s imbo l iov i ians tva ko je je pbd lozno smr t i , -otelovl jenje deZnie ia rajem, moli tva u nevol i i boel i Siasitel iu. promenau tumadcn ju , ko ja j c nas ta la oko 280. god. , je temel jna . lNov i ,o ransn ie< / :rzmak la s lc r i smrr i ; ona je s imbo l h r iScans tva ko je je i zabrano k rSten jem,

- ' -

ol idenje verske sigurnosi i , hr iSianske securitas i"pax christ iaza u carstvukoje. ni je od ovoga sveta. Orans (euche) ni je vi5e zo! za pomoi, vei iz-ia5njavnje i oboZavanje.

9vd6 se" najbol je potazuje stvaraladko delo generaci je oko 2g0. god.Umetnost u pravom smislti -postaje umetnost raja. Nestije nadelo sup-rot-nosti i napetosti , a motiv f i lozofa postaje sve

-redi; simbolika smri i se

ods t ran ju je . I . za 'mernos t ie smr t up le tena u pobedu. S t roga po jed inad-na f igura Dobr . rg pasr i ra moZe- da se udvo j i , ' a s imbo l sp-ur "n1 l da , "p ro l i r i u pas t i rsk . i pe jsaz . Sarko laz i sa oranr ima iz te t ra rh i i skog v rcmenapokazuju, shoro bcz izuzetka, orarts izmed. dva Dobra pait iral Ne samona podrudju idi le pejsala, nego i-u nosnj i i bl iskosti o' ih pastirskih pred-stava zivolu.poznoantidka narodna umetnost stqpa na m-esto strogosim-bol i inih obl ika. t lkol iko s.e vise gubi veza sa _f i lozofi jom, utol ik"o jada

- - - z c l j e z a v a r i j a c i i n m a , p r o n a l a l c n j i r n a m o t i v a i i d i l i i n i m r r r e d s t e r . l i a n i " --'- saikofazi sa pasririmi sada op"t i*aiu u"iit" Ji.""rij;-i;;;; '":;i;;-danje predela, sadrze.nadcla koja su

"bi la razvi jena i u"severi jskol umei-

nos t i . L i j r i j e p rcde la , ko jc su s imct r i ino pos tav l i cne , p . " t . -u ru i , , ie lo sar -kg . taga u Sarcn i p . rcc leo , ,u_no ' i ob l i k rc l je fa , ko j i se na laz i negde izmedus l i kars . t 'a i p lasr ikc . U id i l i cnom sarcn i lu i pokrc tu , porpomog-nut im po l i -

lg;ott:.t& nt kol a nc. izb3g els_11'-Zl,ila, odvi j a -sc

nai vn i' s,.et pasii.a, sclialial lovaca, p r rKaza l l l l r t ( roz mi le_ t lgurc , u t rvek novo izmi i l j cn im scenama

35

iz svakodnevnog Zivota. Takve slikovite kompozicije sa stepenastim predelom traZe izolovane stojeie fig:ureza centar i uglove; svojom velidinom, us-pravnim drZanjem i simbolidnim sadrZajem, one nagla5avaju kompoziciju.Jedna od najizrazitijih tvorevina ovog. vremena je lri^iianski sarkofagsa pastirima, koii u Late+anskom-rruze.ju nosi broj \l$0. Bez naglaSenesredine, razastire se pieko povr5ine, po asimetridnim)iniluma p"ejsaZa,ditav jedan Sareni i nevini svet pastirskog i seljadkog iivota'. stado naodmoru, uspavana jagnjad, ovnovi u borbi, pastiri koji muzu, vinogra-dari pri rezanju, volovska kola sa vinom; doveduljci kao Puti koji nosepelerine, trenutne scene i slike sa rada u vinogradu i na pa5i. Rad i radostiu utopljeni u Sareni predeo, dija je vesela idila joS pojadana polihromijom, iz koje blista zlato na krznu Zivotinja i u kosi ljudi, u liSiu drveiai u naborima ljudskog odela. Kompozicija prikazuje uzdrzanje siroma5nogsveta u viSu sferu, vedru idilu zadovoljstva koje je izraZeno naivnim sred-stvima narodne umetnosti, bez veze sa ma kakvom tradiciiom. Ovakvekompozic i je , i i je zakoni tost i u poslednje vreme sve bol je poznajemo na os-novu novih na\aza, na Lateranskom sarkofagu sa pastirima su narodito na-glaSene vertikalnim figurama na uglovima . Orans i pastor bo,rrrrs stoje je-dan prema drugom, a uokviruju i predskazuju rajski veseli svet. Obe pra-hriSianske simboiidne fisure stoie kao okvir raia, istovremeno snaZne iozbil jne, stroge i uspravie. Uokvirujuii i dajuci imisao, one nagla5avajuidilu siromaStva, a kompoziciju dine predstavom hriSianskog raja.

- Najplodnije posiedice imao je nadin komponovanja, koji se nastavlja utetrarhijsko vreme, i i i j i je rezultat sarkofag sa predstavom pastirskograja. Tema sarkofaga sada nije viSe alegoridna figura pastor bonus-a, veckompozicija pejsaZa pastirskog raja. Tu pasu u miru, jedni pored drugih,volovi i koze, jaganjci i ovnovi. Pastiri muzu, odmaraju se naslonjenina Stap, slu5aju ptice, hrane svog psa, sviraju u sirinks; seoskom Zivotuse pridruZuju drvosede koje dovlade drva i seljaci na svojim kolima. Tu jei pastir koji nosi ovcu najde5ie predstavljen kao uspravna figura u sre-dini. Ali on sada nije viSe znak spasenja u sferi smrti, vei se nalazi usreddrugih pastira i usred sveta nevinih, siroma5nih, kojima pripada carstvonebesko. l\o

j" pasto.r bonus pr.vobitno uvek bio mladiiki golobrad, sadase izmenjuju razni tipovi pastira, dak i tamo gde su upotrebljeni kaouspravne, srediSnje i ugaone figure. Pojavljuje se i bradati pastir kojinosl ovcu.

--llSto dalje napreduje tetrarhijski umetnidki pravac, utoliko vi5e se asime-tridne linije predela izravnjavaju u horizontalne, gube svoju neusmere-nost vezujuii se na vertikalnost ugaonih figura. Tako se u kompozicijipojavljuje tadna pravougaonost, a u poznotetrarhijsko vreme nastaje ra-skoSni sarkofag sa dve zone. Orans ie u sredini poznotetrarhijskih sar-kofaga sa pred;tavffiEj;Jredstavnici ove vrste sarkofaga nilar" r" ,tVjla Medidi u Rimu, u katakombi Sv. Kalista. Stepenovani predeo pre-tvara sE:fi*ttrOpojasni i horizontalan; sistem sa Jri..usp-1,4ype figure sepotpuno udvr5iuje. lgaone figure pas.tira sve vi5e ulaze u ce loku.pnu kom-poziciju raja; na tal nadin jedina simbolidna figura ovih sarkofaga sarajem jeste srediSnja orans, koja je naglaSena i izdvojena antependiju-mom, a pored koje se nalazi kovieZii sa svicima jevandelja.

1+

Sada Dobri pastir koj i nosi ovcu postaje jedna od mnogobrojnih varijan t i .pas t i ra : porc 'd b radatog s ta rca ko j i - se- poStapa, mlad-og pas t i ra ko i ise oslanja na svoj Stap i bradatog pastira sa prekr5tenim n'ogama i r .ei i-kim dZepom na ogrtaau, pastira koj i sede na klupicama i parova pastirakoj i razgovaraju. Svi ovi pastir . i , pa.i onaj ko;r nosl ovcu, mogu u ovimnarodnim predstavama umesto tunike da nose osrtad. Umest"o ozbilinefigure pastira-spasitel ja koj i zahteva poitovanje, i ovim rajskim pr.d"-l ima.pastir i ,vode prisne komsijske razgovore, i i i su pak precistavl jeni pridrugim poslovima, u radu i odmoru. Na kraju ovog r izvitka ni lazi sedisto pastirski sarkofag, ranog IV veka, kakav poznaJemo sa jednog od-lomka,u predvorju Sv. Mari je u Trasteveru. Pastor bbnus i orins potpu-no nedostaju; u sredini se nalaze pastir i u razgovom, u vidu dve grupe.Ove kompozici je raja nasravl jaju-da i ive, u Ja2etom obliku, joS"u IVveku na kane lovan i ln sarko taz ima sa pas t i r ima, a da u ovom umetn i i komKrugu ne nastaJu nove rcleJe.L IoZemo da ukaZemo i na jedan drug i pu t ka prekons tan t insk im sarko-tazima sa predstavom raia. Jedan viso-l<i iarkofag sa stepenastim nadinomkomponovanja i vert ikalnim trojnim sistemoml koj i se nalazi u malomgradskom.muzeju u.Veletr i , pokazuje u sredini visoku f iguru Moli tel jke,dok.je sedeii zami5l jeni pastir , kao qgaona f igura, postlavl jen nasprampast r ra ko j i nos i ovcu .^Ra j pas t i ra sveden je na na jman ju meru i sme5tenje oko.desne ugaone f igure pastira koj i razmii l ja". Stefenasti predeo je,napro t i \ ' , sa .sv im ispun jen b ib l i j sk im scenama: Dan i lo u lav l jo .y ' jami , jo -nina tr i logi ja, Noje u kovdegu, Adam i Eva, simbolidno skr:aiei ia scenaduda sa hlebo'r, ima. Kao na zidu sa sl ikama, ovde oZivl iuie simbolikaspasenja i besmrtnosti preneta sa sl ikarstva u katakomba"mi, el l i ie duhverno odu'an na sarkofagu iz Veletr i . Kompozici ia bibl i iskih sieha od-govara rasutim motivima sa zidova katakombi. r i ' i s lmb6liene vel ike f i-gure s.u.odjek sinrbol i l<e na tavanici kakru smo videl i napr. u Lucininojgrobnici. Draz ovakvih kompozici ja u sl ikarst 'u kao i u plast ici leZi r is razmer i napona izmedu po je^d ina in ih f igura i b ib l i j sk ih scena spascn ja .Iz ovog odnosa iz 'redu sarkofaga iz Veleir i i -sveta katakombi objaSnjavase i to da istiniti filozof. sedi kao jedan medu ,mnogima usrea bibtiiititrscena kakve se ne pojavl juju na zidovima katakomEi. on se nalazi usreds tmbo la spasen ja , -ko je iSd i tava iz Jevanc le l ja , i i za ko j ih on sam uzmide.

Qvg sf v.aia.r-r je o .plt i losopltus uerus pgktapq se sa defi i lc i jom Tertul i jana,

da ist ini t i f i lozof ne treba da bude discipi lus graeciae vic discipulus cae-I i , ne operator verborum vec operatar f ictordn, ne veri tat is int 'erpolator,vei integrator ist ine. sarkofag iz*Kkir i jasno pokazuje da se takav f i lo-

_29f,-|ojiuzmide iza objekata svojTffi-vi, i u-umetnoiti tam iskljuduje.Hri5ianska umetnost sve vi5e i viSe ir.eds-tavlja umesto hrisiantog "fi-

Iozofa njegova f act.a; al i to.su. ona dela objektivnog spasenja iz hrisiaiskerel igi je, koja se nalaze u Bibl i j i .

ostaje pitanje, y iemu se sastojala unutrasnja prinuda za stvaranje bibl i j -ske umetnosti koja je.poiela r ime 5to su hrisiani sl ikal i pr imere ipasenjlna zidovima katakombi i ,Sto su pri kraju, za vreme poi l"dn.l ih p.ogu'uhri5iana, nastal i vel iki sarkofazi sa predsiavom Jone, Noja i Sirzane.

41

Kako nas poudavaju spisi Kipri jana, hriSiani su, kao i drugi, gs.efl i-p1e1tc i i kra i ant idkoe"sveia; a l i , s i rno oni su u propast i sveta v idc l i b l isk i

dolazak"carstva b"oZjeg koje nije od ovog sveta. oni su usred oslarelogpo."it i koii se rusi i ideli svo'i zadatak u tome da stoje uspravno pod

iuSevinama ljudskog roda, da podiZtr ruke ka Bogu-Spasite.l ju i da ne,l"Ze ;; zemlji ispruTeni zajedno sa on-ima koji subez nadeu.(Tertuli jan).Tamo gde jc , u kr iz i vrcmena, re i o-b i t i i l i ne^bi t i , ,qrat lcv ina, l judskog

shvataija nije vise dovoljna. zadatak istinite filo.zofije nije dakle vise

liudsko'istrdZivanie vei izdvaianie facta divina, koja su nezavisna od

* ih t iudr t in miSl ienia i ko ia je sam /ogos objav io u d iv i r tae scr ip turac.

I umdtnost ovog ioba posti je f actum operata, dakle pozitivis-tidka kao

i filozofiia Tertirliiana, -metalizika

Origena i moralna teorija Kiprijana.

Ona salrr"s Romae (sahls intperii l stavlj i naslrprot salu.s vi.tae. Bibli ja up-

rav l ia ivodi f i lozofa kao i 'umetnika u ta ine-spise i pradomovinu du3e'

Tako b ib l i isk i mot iv i , na mestu gde v lada imrt , predstav l ja ju ukazivanje

na tajnu bLsmrtnosti, koja je doieku obeiana pri krStenju, data.u evhari-

s t i i i i ostvarena u smrt i . U-Mol i te l jk i je nasl ikan pogled ka nebu u mo-

litvl. l ta Moliteliku, kao i na umrle, naJonu, Noia i Danila, Suzanu i sve

hrisiane na najitarijim sarkofazim?, mogq se primeniti reii Tertulijana,koje je upotre6io u ivom Apologetikumu, kao i u. svom spisu 'De oratio'nen: >Deutt t tangintuS Ofal ' t tes<. Za p,agane Su Svl Starozavetnl I IKovr ra-

nohri3ianske urietnosti sarkofaga ,brojati oblakao, koji na grobu i u

srobu tl-aZe odima Pastira-spasi' ielia stb dolazi iz oblaka. Pri svakom

Sdnoseniu nove duse od stfane D'obrog pastira, oni zai.ele sebi dobari 'etar. DLvojdica, koja umire pre svojih roditelja,- po'"'erava. se pasti

ru, a na kovdegu s6 l i l i Noia pretvara dak i u l ik iedne virgo..orans'DuSa beZi od srirrt i kao Danilo od lava i ne sustiZe ie poZuda donjih siia,

kao 5to ni Suzanu ne stiZu vuci, u koje s-u se pletvorila oba s.tarca.U postgali jenskom vremenu se na sarkofazima sve^desce prcdstavljaju bi-

bli iskiiroiivi. Nosioci razvitka postaiu sada sarkofazi sa Jonom, koji naj-

deSie plipadaiu tipu kanelovanih saikofaga sa srednjim itnago clipeata'

Tu je 'tema

pivobitno carske apoteoze, kojq je bila. na put.u dg postane

eradanska -l na taianstven naiin postala hrisianska. Medu simbolimalmrti - kao (to su iavovi, godi5nja doba, genij i sa spuSte-nom buktinjom

i Eros i Psihe - motiv bla2enos'Jonc u raiskoi senci od tikava, koji je

preuzet iz Jonine tri logije sa slikarstva u katakombaqS, Postavlja se^pod

cl ip tus, ispod kosa -o i6 da se nalaz i i Past i r -spasi te l j i l i ra j past i ra. ovdc

se-predstivlja piedeo odvodenja duie u nebo, stoga tu nema.mesta za

drimatiku bacinia u more. Ipik se senici od tikava clodaie glava kita;

smisao ovog skraiivanja postaje,jasan ako se poveZe sa.apoteozom. u it i-

tu: du5u uziose u rai kri late Viklori ic i l i nagi Eroti, gde ie bit i blaZena

kao i Jona u senici od tikava.Na iednom sarkofacu, koii ie sada uzidan u Vilu Mccli i i u ,Rimu, Psihe

oslobodena tela poiazi na-put u raj, koji je predstavom Jone Sto spava

oznaien kao hriSianski. Tu se borc dva slidna svcta: paganska i hriSian-

ska umetnost predstavljanja raja. Umetnost ovde postupa isto onako kao

Sto Tertulijanbbrazlaze u ivom Apologetikumu: elisejska polja paganske

mitologije"nisu ustvari nista drrrgo db spekulativna skretanja sa ideje

1f

praraja, koju jedino l .rr iSianstvo moZe verno da prikaie. Ovde je red odopuni ove iclc. je u smislu I I I veka. Hri5ianska umetnost stavl ja, naiz-gled beznadajnirn motivom blaZenog Jone, svoj pciat idej i o uidizanjudu5e. Kao 5to jc Jona ponovo izaiao iz Zdrela kita i iz mora smrti, da biu veditom blaZcnstvr"r podivao u senici od t ikava, tako ie i duia, u trcnutkukada se odvoji iz svoje syntplegnu sa materijom (antor), otiii u raj krozvrata smrti, a u dunu Zivota preko podzemne reke smrti. Ovde smo u mo-guinosti , Sto inade nismo ni u jednom pogledu, da prepoznamo proces

hrist i ianizaci ic u ol<vir-u teme aDoteoze.Dalj i -stupanj razvoja pokazuje-kanelovan sarkofag sa Sti tom u Luki.Cl ipeus se ne nalazi vi6e r-rsred simbola smrti , vei medu pastir ima, a sim-bol ika spasenja ie ovde pojadana. U Sti tu sa apoteozom umesto portretase predstavl ja umrl i u l iku Danila u lavl joj jami, koj i se spasao. Cl ipeuslebdi iznad Jone u senici od t ikava: t ime ie izredeno da ie anima salvataprispela do svog ci l ja, u hriSianski raj. Ni jednom sarkofagu ovog ranogtipa sa predstavom raja, koj i se danas nalazi u Santa Prasede u Rimu,takav clipetts obuhvata scenu sa Jonom u senici od tikava. Verovatno srrtakve kompozicije sa Stitom, zahvaljuj6uii metafizidkoj bezbednosti, idalje dugo Zivele u IV veku, usred biblijskih scena na ranim sarkofazimasa frizom i na dvopojasnim sarkofazima sa klipeusom. Tada su u umet-nosti vei odavno vladali novi tipovi sarkofaga i hristolo5ki motivi. Namesto ove kompoz.icije mogu da stupe i drugi simboli spasenja, pa i Trimladiia u uZarenoj peii. Oni tada ne oznadavaju nevolju u smislu ljud-ske egzistencije, vei hrabro izjaSnjavanje protiv laZnog kralja ovog sveta.Ono Sto ispod Stita iskazuje scena sa uZarenom peii, treba vei gledati sastanoviSta edikta cara Licini ja, koj i je 311. god. dozvol io hri5ianima dane moraju udestvovati u kultu cara, ai i da se mole svom bogu za spascara i carstva. Tri mladi ia u uiarenoj peci, koj i pevaju himnu pravomkral ju na nebu, izraZava.ju spremnost na muienje i radost izjaSnjavanja.Ono Sto u umetnosti predstavl jaju sarkofazi sa Jonom u vreme progonahri5iana pod Decijem, to u umetnosti druge tetrarhije oznadava uZarenapei. Taj smisao postaje sasvim jasan na dvopojasnom sarkofagu sa 6t i-tom iz crkve Sv. Marka i Marcel ina, koj i se danas nalazi pod zemljom ukrugu Kalikstove katakombe. Ovde ie kompozici ja donjeg pojasa ispu-njena tr i logi jom: tr i ievrejska mladi ia odbi jaju oboZavanje simulacnrm-avavilonskog kralja Nar,r-rkodonosora; tri mudraca sa istoka, odeveni kaoi ova tr i Jevrej ina, klanjaju se buduiem pravom kral ju, koj i im se na-ginje l iao prestolonaslednik sa Mari j inog kri la; tr i dovcka u uZarenojpei i pevaju svoju hinrnu ,divnom kral jevskom prestolu, koj i mora dase slavi i hval i za vedna vremena(.U plast ici I I I veka tema sa Jonom je igrala i sasvim drugu ulogu. Nabeflinskom sarkofagu sa Jonom, sa"lab-avim raSdlaniivaniim pr6stora,giadenim po t ipn kide iz Santa Mari la Antika, tema ienice od i ikava iepro5irena u kompozici ju raja. Al i postoj i dvopojasni obl ik kompozici jesa Jonom, koj i ie ograniden samo na plast iku. Ova kompozici ja sadrZiscenu Joninog bacanja u Zdrelo kita i njegovog izbacivanja iz ldrela usenicu od tikava. To je stoZerno saZimanje, pod idejom >smrt-Zivot<, aogranideno samo na III vek. Ova najstarija predstava Jone pojavljuje se

Ll .

narodito na tavanicama poenti l ist idkog st i lskog kruga. Ova scena je nasarkofagu iz Santa Mari ja Antike sa puno smisla postavl jena naspranrpredstave kr3tenja koje je, po tumadenjima ranog hriSianstva, ol idavaloist i polari tet smrt i (potonuti , >sa Hristom bit i sahranjen u smrtio) i i i -vota (opet izronit i , ou Hristu uskrsnutio), te. ie t in-re sirnbol isalo tajnupostajanja hrisianinom. U sacranttentunl aquae (Tertul i jan, De baptisttLo)kr5tcni prima natrag duh boZij i , koj i ie bio udahnut l judskom rodu krozAdama, te tako opet postaje inngo (eikon) pri l ika. Tako hri5iansl<aumetnost, sa ovog stanovi5ta o kri tcnju i Joni, mcnja i mit o Prometeju.Na napuljskom odlomku sedi Hristos kao ist inl t i Prometej na sarkofa-zima sa Prometejem; dok na suvremenim paganskim sarkofazima PaladaAtina udahnjuje du5u u obl iku leptira ioveku koga je stvorio Prometej,usred skupa bogova koj i odreduju Zivot, dotle ist ini t i Prometej na hri i-ianskim sarkofazima udahnjuje Adamu sam duh boZij i i t ime budi do-veka u Zivot. Misi i lo se na l{r ista i njegovog novog Adama.-Dve

predstave Jone se u poznom III vcku naidcsie spajaju joS sa jed"

nom drugom scenom, hriSianskim obedom, koi i treba evharist idki tuma-dit i . Ovu vezu naj jasni je pokazuje Hertof i l in sarkofag sa Sti tom, koj i senalazi u Diokleci janovim termama u Rinru, a di ja deona kompozici jaoi idava ideju pastirskog raja. Na poklopcu su, kao simboli glavnih cr-kvenih svetih tajni, naspramno postavl jeni hri5ianski obed i predstava

Jone. U sceni na moru ol idava se teoloSka ideja o doveku kojeg guta smrt,dok je u rajskoj senici od t ikava ovaploieno vaskrsen.ie iz mrtvih. Natakvim kompozici jama sa Jonom moZe da se nalazi na obali i svetionikkoj i daje znake spasenja. Najstari ja kompozici ja sa Jonom izrasta ovdesa osnove bukol idkog primorskog predela, koj i ima simbolidno znadenje.

StoZerna ideja spasa ima svoje poreklo u plast ici , u sl ici r ibara u.opa-

snosti i u slici idlle pastirskog Zivota. Ovce iznad senice od tikava i ketos

na obali objaSnjavaju skriveuost ovakve bukol i iko-primorske veze. Ka-

sni je obed za stolom u obl iku sigme postaje pravi i jedini suprotni polpredstave sa Jonom. Agape sa hlebom, r ibom i vinom, odrZavana po-ne-

kad pod vedrim nebom, a ponekad sa pevadem himni, uvek je simbolHristovog sakramenta hleba. Na pokiopcima sarkofaga sa pastir ima na-

rodito je-omil jeno naspramno predstavl janje agape i Jone. Na j .ednom

sarkofagu iz Nlpul ja ovo suprostavl janje je preneto i na delo sarkofaga.Apoteoza hriSianskog bradnog para, na ovom sarkofaglr sa Sti tom, uo-

kvirena je simbolima obeiu svetih tajni. Kompozici ja iskazujc da su ovi

hriSiani-(kao i Jona) kr5tenjem bi l i sahranjeni u smrti , i da su dobil ipu tnu hranu (v ia t i c tu r t ) za nebcsko pu tovan. ic , r ra ko jc k recr t na p icc ima

itast ira-spasitel ja, koj i 'se predstavl ja nu poklopcu iznad ni ih, - izmeclu

agape i scene sa Jonom. I Danilo je ovde, kao i inade, ukl judcn u ovupovezanost. Odnos ove umetnosti prema Bibl i j i je jasan: bibl i jski motiv

se nalazi umesto olans, i preuzima njenu funkci lu. Praideja hriSianske

umetnosti ponovo je obl ikovana u bibl i jskom ruhu da bi prikazala do-

vedanstvo, podloZno smrti , u svojoj moli tvi pred Bogom-spasitel jem.U vreme narodnih umetnidkih plavaca nastaje treca velika grupa sarko-

faga sa predstavom Jone. Sa trfscene, stepenasto komponovane, najbol jeje zastupl jena u duvenom sarkofagu iz Lateranskog muzeja (119). Tema

{ ' }

ie preuzeta sa sl ikarstva u katakombama, pa se, otuda, ona mora protu-madit i u istom smislu. Iz l i terature hri5ianskih otaca proizi lazi. samo ooseb i , da je kod ove s imbo l ike smr t i i vaskrsen ja obu lLva iena ismr t Hr i -sta i uskrSnje jutro; ni u kom sludaju se Jona ovde ne moZe smarrarrkao pr.aet ' iguratio Christ i , ni t i pak Jonina tr i logi ja kao alegori ja dogaclajana Go lso t i .Pod uticajenr sarkofaga sa scenama iz Livota naroda i sa stepenastim na-d inom konrponovan ja c lo i lo je , na sarko faz ima sa Jonom, do id i l idnosob l ikovan ja oba lshog prede la : na oba l i oZ iv l iava f lo ra i fauna moivarc - :puZcvi i guStt 'r i se penju po zemlj i5tu; barske pt ice traZe r ibe r crve;r ibari pecaj!-r i pokazuju ulov . jedan drugom; ispred kamenog tora stoj ipas t i l porcA s tada ko ie sc odmara . U p i tan ju je , dak le , p r i r io rsk i pan-dan bukol idkim sarkofazima sa predstavom raja. Iste motive ima i Joninsarkofag naclen u Rimu na Porta Anrlel ika, koj i se danas nalazi u Ni-Karls-berg-gl iptoteci; samo Sto ovde, na uglovima, stoj i po jedan pastir-spasr-tcl j u strogo sirnctr i inom poloZaju, kao i na sarkofazima sa f i- izom. Ovajodr ros , pun smis la , i zmedu pasror bor t r ts -a i Jon ine t r i log i ie , ne samoda in.ra bukol idko-primorske osnove, vei nagla5ava vezu Jonine tr i logi jesa kr5tcniem, kao-i misao da Dobri pastir iTnosi duiu iz vodd smrti"naobalu koja clonosi spas. Tako na panonskom sarkofagu sa Jonom iz Beo-grada Pastir-spasitel j stoj i na obaii vodi smrt i gde se odigrava Joninasudbina, a na sarkolagu iz Veletr i Jonina tr i logi ja (zajedno sa Danilomi pravim f i lozofom) nalazi se izmedu uspravnih f igura Zene u moli tvi iPastira-spasitel, ja, koj i su medusobno povezani pogledima i koj i postajunosioci miste,r i ie koja se izmedu nj ih bibl i jski objavl juje.Na ovim sarkofazima sa Jonom bibl i jske scene, koje

-su u f i lozo{skoj

umetnosti bile facta (exempla, argumenta, paradignnta) simbolike be-smrtnosti , sada su se osamostal i le. Bibl i jski motiv postaje sada glavnakompozici ja, dok opSta metafizidka simbolika ima samo ulogu ol ivira itumada. Time je Bibl i ja po prvi put merodavno, sa jednim vel ikim mo-t ivom, stavl jena pred odi vernika. Jonin sarkofag sa tr i scene, nalazi setako,- u svom prvobitnonr obl iku, izmedu dva viemena. Njegov poloZaju oblasti narodne umetnosti je potpuno izdvo.jen, uprkos sveg siodstvikoje se primeiuje_u jedinstvu'predeia, sl ikarskom shvatanju rei jeta i ste.penastom Dadinu komponovanja. On je viSe no samo opisivanje idi l idnihs ta r r ja . Dok ic n r sarko laz in ta - .a pas i i r ima id i l i cna Sumska l i vada sas ta-ja l i i te s tada, rac lno mcsto drvoseda i p r isno mesto pas t i ra ko i i sv r ra uf ru l t r , i dok se posao u v iuogradu moZe okup i t i oko posedn ika v inograda,i l i se mnogobrojnc scene iz raznih poziva niogu skufi t i oko pekara u ne-prekidnom nizu - a na sarkofazima sa haikbm, ni jedinstvenoj pozor-nici Sumc,. mogu da se opisuju, sa sveZim darom izmi5l janja i smislom zatrenutno, borba sa medvedom i l i hvatanje jelena u mr"eZu", ol>ed sa pece-njem divl jeg vepra posle zavrSenog lova - dotle je osobenost sarkofagasa tr i scene o Joni u tome, sto se dramatidni doeadai od tr i dina istovie-meno saZima u iedinstvo prostora sa jcdnom duhovnom idejom. prida izknj ige o Joni ni je tcme povod, nego simbolika spasa i paradigmati ini me-tod suvremene leologi jc. Ovi s_arkofazi sa Jonom viSe ne ob-l ikuju ideiuspasa u smis lu f igura lnog znaka, vec samo dramu u duhovnom- smis lu .

. i-.-4J

3zo

Oni opisuju put duSe od zerr-ral jskog Zivota, kroz srrrt i vaskrscnje, tr

vedni Zivoi. Stara ideja hriSianskog spasenja, u okviru poznoantidke na-

rodne umetnosti, dov-ela je ovde do jedne sasvim nove tvorevine' Sarko-

fazi sa Jonom predstavl jaju hri5ianski vrhunac poznoantickc narodne

umetnosti . Sa nj irna jc, j -ednom za svagda, uspeo prodor u bibl i jske mo-

tive. Neiscrpnoit bo/at-tikog spisa (Tei'tulijan) pokazuje se ovde i lcao

izvor motiva Lr umetnosti.

Obil je scena obeleZava poznotetrahi jsku umetnost i u i"rr i i ianskim radio-

nicama, kao Sto to pokazuje sarkofag iz Veletr i . To znadi i porast bibl i j -

skih scena u narodnim radionicama, i ' rarodito posle progona l-rr i5iana pod

Diokieci lanorn (305) i posle Licini jevog edikta (311). Sl ikarstvo -u kata-

kombama predstavl ia izvor motiva kod priraitaj:r bibl i iskc glaelc u t 'a-

dionicama sarl iofaga. I sarkofazi sa Jonom podleZr-r ovim uticai in.ra. Prvo

ih, po5to odgovaraju primorskoi prirodi, prettzi tna. kovdggl Kal io sc tada

probio dvopbjasni- sistem, sarkofazima sa .Ionotn sc clor- laic l \ ' {ojsi j , :v<r

Sudo sa izvorom, r 'askrescnie Lazara i pesma Tri mladi ia l t uZarcnoj

pei i . Na poklopcima sarkofaga sc ne nalazi viSc scctla agape, odnosnrr

iefr igeri juma, naspram predstave Jone, r 'cci uZalena pci i drugi motirr i iz

Starog iaveta, l<ao Danilo, Noje i Suzana. Kao i u najrani jem. sl ikarstvr-r

u katikombama, pojavl juiu se sada u plast ici praloditcl j i i judskog rocla,

Adam i Eva, u vezi -sa

soterjoloikim scenama, takorei i da obrazloZe po-

trebu spasenja. Najie5ie je to scena sagre5cnja sa zmijorl tra drvctu

Ali i pr ida o Postaniu se sacla prvi put formuliSe u kamcnu: I lr istos, po-

moiu boZanskog duha, kao ist ini t i Promctei stvara i oZivl juje doveka.

Time je stvoren zakon srednjovekovne umetnosti , koj i vlada vckovina

narodito u umetnosti istodne crkve: Bog Starog zaveta predstavl ja se r-r

vidu Hrista; podev od Postanja sveta, Isus Hristos dela kao Bog izabra-

nog naroda, liao Bog Avrama, Isaka i Jakova, i kao Bog careva i prorolia.

Tako nastaju, u poslednjoj decer-r i j i pre bitke na Milvi jskom mostu, naj-

stariji biblijski sirkofazi ia frizom. Oni se mogu prema svom srednjem

delu-podeli i i u tr i grupe: bibl i jske sarkofagc sa fr izom kod koj ih se u

sredini nalazi f i lozof, sarkofage sa Dobrim pastirom t l sredini, i one sa

Moli tel ikom u sredini.Najrani j i bibl j iski sarkofazi sa fr izom su oni sa f i lozofom u sredini. Ta-

kav ie Euvena--kada iz crkve Santa+4asi+eAn+ika, Iz IV veka ne postoji

ni jedan primerak ove skupine. Al i od ovog t ipa vode pol 'cklo od-lomci

dvdpojasriog sarkofaga sa fr izom, koj i sc ualai i u muzCiu u Diokleci ia-

uorr irn term-ama u Rimu. Ovde se Hristos pojavl juje - u scenania izle-

denja, umnoZavanja hleba i propovedi na loi i - kao bradat f i lozof ki '

n id i r , go l ih g rud i . N jegov l i k i c ,bez ob l i ka i lepo ten ; on- je apos to l s i -

.o-usi ih mJd., naisirJmasnij im, on ol idava onog koi i jc dbsao ne zbog

zdravih vei zbog bolesnih, ne-zbog bogatih vei zbog. sirornair.r ih, nc zbog

s i t ih ve i zbog g l r .dn ih . I na p lcds ta l i Lnzarcvog ta ,sk rscn i . r ne za tv l re i ' :

lok t r lusa u p i la t i l i o t tzc r la to ra , l<ao i na ono j -sa la tc la r rskog sarko faga

sa Jonom, ovaj Christ i ts plt i losophicas ie Hristos sa bcscde. na gori, oko

koga sc u kn-rgu okuplja siroma5ni svct. Nikad viSc sc n l ikovr-roj r-rmct-

no i t i . re mo ie tako ko i rgen i ja lno osc t i t i p t 'opovec l r la sor i , l<ao na po l i -

hrorlnirn odlomcima. Takvog su ga videl i crkveni oci Justin, Tertui i jani Kl imcnt Alcksandri jski. Ovaj Hristos ni ie imao u svol l zemaljskom teludak ni ,hoestus huniana", a kamoli nebeski sjaj (caelestis cl ir i tas). Baizato je Celzus ismevao ovu sl iku I lr ista kod starih hri5iana, suprostarl jajui i im antidku predstavu o lepoti i vel idanstvenosti sjajnog boga.Slika ubogog Hrista na pol ihromnim odlomcima odgovara

-onohe Sto

Tert,nl i jan (De carne Christ i) o njemu govori: 'On ni je imao ni telo i jud-ske lepote, nit i telo ncbeskog sjaja. Gladovao je pred odima davola;-biojc Zedarr u prisustvu Samarjanke; plakao ie nad Laz,arom; bojao se gle-da juc i smr t i u o i - i , je r je te lo s labo, uzv iknuo je on , a na k ra ju je p ro l iosvoj.u krvn. Samo rrerni hri5iani, kao Tertul i jan protiv Marci jana, moglisu da kaZu precl jednim takvim Hristom - preditavl ienim na poi ihrom-nim fragmentima kako ledi bolesnike od vodene bolesti i od kbstobolie,lcako tcSi si lor.na5nc i daje im hleb, kako budi iz smrti devoj i icu -onra keka l i b io n . j cgor bedn i corp t tsc t i l tu t t , i baS za to 5 to le imaotakav l tabitr is i takar. ' izglcd, tako neznatan, obidan i neugledan, bi ie onn.ro. j IJr istos" (taLis enirn lnbitu et aspectl t annuntiabatur). To je najsta-r i j r i pr-cdstava I{t- ista r-r evropskoj um-etnosti , Christus phi losopit ictLs'(cy-rt ictrs), prasl i l ia siromaitrra kakvu su ocrtala jevandelja, a istovremenonajo5tr i j i l ikovni protcst prot iv predstava bogova hod Grka i Rimliana,n okviru hri i ianskog podzcrnnog pokreta, u naiteZem vremenu kriza Rim-skog Carst ' , a.Druga v rs ta na j ran i . i ih b ib l i j sk ih sarko faga sa f r i zom ima u s red in i Do-brog pastira. Na urezano.j kompozici j i iz Ki i l ja\. ine .katakombe Dobripastir sc n:r lazi izurcdu A4ojsi jevog duda sa izvorom, kao simbola kr-Stenia, i Lazarclog vaskrsenja kao simbola vaskrsenja tela. Na jednojp lo i i kovecra_ iz La tc ranskog muze ja , u buko l i i ' no j povezanost i , s jcd i -njeni su u tr i logi ju Dobri pastir , sagresenje Adama i Eve i Danilo u' lav-l jo j lemi . Ncdavr ro naden i sarko fag sa f r i zom i t r i scene, i z k r ip te Sr . .Maksimina r,r Tri jeru, okuplja, oko srednjeg Dobrog pastira, sagiesenjeprvih l judi i pesmu o uZarenoj pei i .Po idejama naibogati iu kompozici ju na jednom bibl i jskom sarkofagu safr izom, a sa predstavom Dobrog pastira u sredini, pokazuje sar[ofagsa pet scena iz kr ipte crkve u L Ma d'Er (Le Mas d'Aire). Ispred Dobrogpastira otupl jeni-sLJ baba, maika i dete; majka se vei nalazi u raju, amah-r ierku dovodi baba Dobrom pastiru kako bi je on odneo na nebo.Ova porodidna scena sub specie ntort is uokvirena ie starozavetnim pred-stavama prvih l judi i Danila medu lavovima. U ovom kruzu smrti , koi ij ,e simb-oi izovan starozavetnim primerima, odigrava se dudo povratkacluSe. Stera smrti je

"obavi jenau krugom Livota, koj i je simbolidno pred-stavl jen obema starozavctnim scenama u uglovima: pored Adama i Ever ra laz i se Hr is tovo k r ! tcn . je u Jordanu, S to znad i da s i pored s ta rog Ada-ma nalazi novi Aclanr, a pored scene DanilovoespasenjajeLazaret,o vas-l irscnjc. Kao Sto se na sarkofagu iz Santa Mari ja Antika, po prvi put uistori j i umctnosti , Novi i Stari zavet anti tet idno odnose iedan prema dru-gom, tako se na sarkofagu_ iz L Ma d'Er Stari zavet pojavl juj-e oduvan uNo-vom zavctu. Tako je otkrivena nova moguinost i iomponol 'anja, kojapolako prodirc, a dri j i -rezultat ie bibl i jski sirkofag sa fr izom oa 3ea"og

"1+

-

l.tr

ili dva pojasa, sa gusto zbijenim scenama, dije doba cvetanja pada teku vreme Konstantina Velikog. Filozof i Dobri pastir se sada povlade izabibli jskih motiva i ne stvaraJu viSe srediSte. Sdmo orans,koji je u tokuprvih triju generacija ranohri5Canske umetnosti pretrpela vi5estruku pro-menu znadenja, ostaje i dalje usred biblijskih scena. Ona postaje animachristiana (anima salvata), na koju se odnose obeianja Starog i ispunje-nja Novog zaveta. Tamo gde se pojavi na biblijskim sarkofazima pozno-tetrarhijskog vremena, ona olidava elettatio animae in caelum. Moliteljkanije vi5e postavljena naspram Dobrog pastira, ali isto tako ona nije viSepredstavljena ni kao simbolidna pojedinadna figura i otelovljenje moli-ive, vei de sada nalazi izmedu dva"apostola koji je podiZu ri n6bo. Najednom sarkofagu u Saragosi, prema njoj se pruZa boZanska ruka. Ovaorans na sarkofazima sa frizom iz IV veka oznatava ono isto Sto na sar-kofazima sa apoteozom iz III veka izralava imago clipeafa,' umesto Vik-torijd, koje uznose du5u, pojavljuju se sada pomoine figure apostola.Meclu mnogobrojnim biblijskim scenama sada se sa velikom ljubavljuupotrebljavaju dve simbolidne scene: dudo sa izvorom (za kr5tenje) i La-zarevo vaskresenje (za vaskresenje ploti).Time Sto je, narodito posle ustanovljavanja praznika ustolidenja Petra,Petrovo dudo sa izvorom potisnulo u plastici Mojsijevo - a ecclesia ca-tholica, koja je smatrala da je osnovana na steni-Petru, jedina polagalapravo na kr5tenje i obeianje vednog Livota - stupio je, pored Hrista, likprvog metlu apostolima, jo5 pre Konstantina Velikog, u literaturu, him-niku i umetnost. Najstarija grupa tetrarhijskih sarkofaga sa frizom jegnrpa sa Hristom i Petrom, a najotmenija skupina se po ugaonim scena-ma naziva - skupina sa Lazarom i dudom sa izvorom. Njena kompozi-ciia podiva uvek na triloeiii >Lazar-orans-dudo sa izvoromn. Na tetrar-hiiskim kanelovanim sar[oiazima moZe da se nade i dudo sa vinom uKini (umesto evharistije) naspram duda sa izvorom koji zastupa kr5te-nje. Obe svete tajne se onda odnose na anima salvanda et salvata, kojaje olidena Moliteljkom u sredini.Pod uticaiem ove ideje u osnovi se menja slika Hrista. Nestaje Christusphilosophicus (cynicis), a novi tip Hrisia je mladolik, golobiad; nepre-kidnim sistemom kovrda jasno je obeleZen kao heros, u smislu pozno-antidkih sarkofaga sa Hipolitom. Palium i sandale on preuzima od Chri-stus-a philosophicus-a, ali pre lidi na Dioskura no na liinidkog Zevsovogsina; ovaj tip ostaje ograniden samo na soter-a; ni jedan od pratedihfigura apostola ili lidnosti iz biblijskih prida nema taj tip. Kao kontrastbradatom tipu Petra, diie sam najstarije tipove otkrio u katakombi ispodSv. Sebastijina, izvr5ilic boZanskih dudotvornih dela, koje je Bog n-alo-Zio, deluie beskrajno mladoliko, snaZno i kao okruZen tajanstvenomdoia. Ako je pesiriistidko shvatanje Christus philosophicus-a postalo -na osnovu"Jeieja,53, i na osnovrf apologetske literiture - u svesnojsuprotnosti sa antidkim shvatanjem Apolona, onda se hri5iansko shva-tanje ovog novog tipa Hrista bliZi idealu lepote i snage apolonske pred-stave boga u tom vremenl.t. U Vita S. Caecilie Cypriani per Pontium Hri-stos se pojavljuje kao opreko svake mere snaian mladiio. On pretvaravodu u vino, donosi zdravlje i Zivot, izvr5ava duda po boZanskom oVla-

L 1

Sienju i ne nalazi se viSe usred najsiroma5niiih medu siromaSnima kaojldan od njih, vei dolazi k njima uimislu proioga Jovanovog jevandelja:oRed postade telo i beSe medu nama i mi vjdesmlo njegovu divotu.. timesu poloZene osnove konstantinskoi plastici.Iz idejnog sveta najstari je hri5danskb umetnosri objaSnjava se sada neo-bidna tvorevina ranog IV veka, koja je do danas osfala 2agonetka - sar-kofag sa. Nojem u Trljeru. On nij6 iiabrao motiv predstaie Nojevog po-prsja u kovdegu, nego se na njemu nalazi predstavljena osmodlani No-jeva- porodica. Ona je data, kao Sto pokazuju frizuie, u vidu jedne tri-jerske porodice ranog IV veka. Stanovnici kovdega pozdravljaj:u golubakao vesnika spasenja. Bezrazloino se ovo neobidno siroko preditailianiesmatralo kao narativno ili epsko proSirenje prasimbola. fako, metlutiir,u pridi Ge.neze, broi osam ne igranikakrri nagla5enu ulogu, ovaj broj semora simbolidno objasniti u smislu prvog P6trovog pisita. po"tome jeu kovdegu samo malo njih, tj. svega osain du5a, Jpiseno iz vode, kao5to se to_ dogad-a i pri krStenju. Po Kiprijanovim piimima sam petar jeovim redima otkrio tajnu jedinstva crkve. Po njima je Nojev kovdeg ta-janstveni uzor Hristove crkve. Kao Sto su spaseni samo oni koii su"biliu kovdegu, dok su svi van njega propali u potopu, tako Ce se spaiti samooni. koji se. nalaze u brodu Hristove crkve. Trijerski sarkofagsa Nojemolidava, dakle, stav vere ecclesia catholica, koii ie Kipriian prv-i put ov"akoformulisao: >salis extra ecclesiam non est<<. Kada

^ie koviee, koii ovde

zauzirna Siroku sredinu na delu sarkofaga izmettu dva stuba,llika-Crkve,onda se ni u kom sludaju ne mogu onisto vezuju girlande i sede jedannaspram-drugog u ugaonim poljima, a pored togi su jo5 i nagi, objisnitikao reljeti u vezi sa pozivom umrlog; oni se moraiu pridodati ideii oven-Cane Crkve (beata eCclesia, flores, corona ob glor[ani, Iila, rose), ri o.tomsmislu-u kojem na tavanicama najstari j ih katakombi girlande, ruZe i l j i-ljani obeleZavaju nebo. Vernici tcoii ZivL u crkvi, biie"stavljeni radi svo-j. ih r.asluga, kao l i i l iani, u cvetni ukras nebeske crkve, a r'adi svog mu-deni5tva, kao- ru)e. Na trijerskom sarkofagu sa Nojem kovdeg predsiavljasliku ov-e pobedonosne, siavom oventanelvedito ivetajuie ictlesia, kojaje-ukraYna girlandama pobede. Ovde dakle istorija ideja umetnosti IiIveka dolazi do vrhunca. Ovim izjaSnjavanjem za ledimi blaZenstvujuiucrkvu,.trijerski sarkofag s_a Nojem, s6 nalazi na pr-elomu ka novoj eposie.yrop9l.<9 um-etnosti. Ova kompozicija crkve ukazuje na sudbonosnu go-dinu 313. y kpjoj je, posle biike na Milvijskom mostu, prvi hri5danikicar sam odredio sudbinu rimske umetnosti u smislu hri5iahstva kao novedrZavne religije.

45+8

I I . OD KONSTANTINA DO GRACIJANA

,Suclbor tost ta got l i t ta 3 l 3 , t t r i lnskoj carskoj . urnetnost i

Kacla je car l{onstantin poslc uspcinog ratnog pr-r l-roda, u bici za Rimizvojevao konadnu pobeclu na-Mjlytblom-mesirL i kao pobcdonosni im-pcrator slavio u Rimu svoj adventu.s, pc,delo ie i za r imsku drZavnu isto-r i ju umetnosti novo razdoblie, koje se t iho, al i Lrporno oglasi lo vec podtetrarsima, a tek sada se moglo potpuno razvit i . Ova umetnost je ozna-dena kao prva evropska ars christ iana i obeleLena ie kako sl ikom hri5-ianskog cara tako i carskog Hrista.Na Vic sacra rimskog forun-ra, odmah desno poito se prode trijumfalniTitov luk, car Maksenci je je sagradio vel idanstvenu trobrodnu bazi i iku,zasvedenu kasetiranim svodovima, sa snaZnom isturenom apsidom, kaocarsku trijumfalnu odaju, sudnicu i dvoranu za prijem. Ovoj velidan-stvenoj gradevini, kojoj su ravne samo one u Spli tu i Tri jeru, novi tr ijumfator, car Konstantin, dodao je 313. god. poprednu osovinu, tako dasc u nju ulazi kroz purpurno predvorje sa VicL sacra, a pored toga jegradevini dodao, u toj osovini, dr-ugu gigantsku apsidu.Tu jc u godini trijumfa postavljena ona kolosalna statua cara, diji suglava i udovi, posle pronalaZenja u Maksencijevoj bazilici, preneti u dvo-riSte Palate konzervatora, gde i danas u svom fragmentarnom stanju sve-doie o vel idini, sjajrr i ozbi l inosti_naistari jeg -h-r i5ians-log carskog por-trcta-(Up. Umetn-ost u svctu": H. fhr,Rim*rlo C*Jtuo,- i t ike ni stru-nama 215. i 217).Jo-i pri kraju II veka je Aurelijan podigao hram bogu sunca, kao znak dacal kao nanresnik sol i t tvictt ts-a treba da iemdi sreiu cafstva u saeculumaLtreLLll t . Car se t imc stavl ja rr red r imskih principes, koj i su vladal i kaoopunomoienici bogova i boga nj ihove dinasti je, da bi onda u apoteozii sami bi l i pr irnl jeni u boZanski krug. Car Konstantin, koj i je stajao ir , ladao u svojoj bazi l ici na r imskom forumu, nema vi5e nideg zajednidkogsa ovom idejom principata. Orr svojom natprirodnom velidinom, strogomfrontalnoSiu, apstraktnim obl ikom l ica sa koga kao da je izgnan sav Zivoti prevelikim odima natprirodnog izraza i zahteva, otelovljuje novi ideaical 'a. Imperator kao ponti lex rnaxintus ne korada napred sa najotmeni-j inr delom svog narocla da princse Zrtvu bogovima kao primus inter pa-res, ved stoji u previsokoj ni5i kao atttokrator sudelice celom narodu.Kad je posle svoje pobedc na Milvi jskom mostu drZao svoj vel iki mi-rovni govor sa stare rostra-e foruma, bio je on, ist ina izmeClu f igura vla-dala iz dinastije Antonina na prestolu, ali su se iza njega uzdizali tri-jumfalni luci Septirni ja Severa i stubovi tetrarha kao spomenici jednog

novog vremena isto tako snaZno kao Sto se i Maksencijeva graclevinasnaZno zasvodavala u znak carske moii .I(ad-4 je car Konstantin ponovo uveo monarhiju, on je doduSe golobra-doSCu-i frizurom obnovib izgled prvog rimskog PrinZeps Auguitus; aliistovremeno je pojadao a'.rtokratorstvo koje je za vreme tetrarhije dobilo

5 l

Divovska statua cara Marki jana ({50-45?). Bronza. Visina oko 5 m Barleta

i s p r e d c r k v e S a n S e p o l k . o ( S a n S e p o l c r o ) . U p s t r a n e 5 3 1 2 4

? tg

svoj oblik u porfirnim grupama avgusta i cezara. Ovaj car stoji izabraninstincttt divino na st lani q4qog Boga; on zasniva svoju moi u uprav-ljanju svetom Stvaraoca-sf,i-E-TiEfoua koii ga je ip,biao za svog'vica-r ius-a u pol i t idkom upravl janju zemaljskog carstvaf Car je pretvorio te-trarhi jsku bazi l iku u jednu vrstu prve hriSianske p'alate. D2inovska sta-tua u poprednoj osovini - koja sada postaje glavna osovina - ni je no-si la sanro zemaljsku loptu vei i labarum, novu zastavu r imskog carstvasveta, koja se r-azvila iz crux sancta i koja u lovoroyo-m vencu nosi mo-nogram Hrista u di je je ime car uiao u Rim. Time je bi la povudena po-sledica Licini ievoe edikta iz:311:, eod. Takozvani Milansl<i edikt iz 313.god. prouirolEua5 jd noni-poliiiek"i iezik simbola, diji je prvi dokaz di-vovska Konstantinova statua u njegovoj bazi l ici na forumu. Na Sti tovimai Slemovima vojnika od sada se nalazi Hristov monogram. Lovorov venaciz carskog tr i jumfa pokazuje, umesto znaka za sreZu, ime hri5ianskogBoga. Crut i t t t t icta (gernmata) se razvi. ia iz krsta sa Golgote. Ovaj ve.r i l -I tun Clr ist i postaje simbol smrti i vaskresenja. U Lateranskoj palat i gaje danju i noiu duvala deta carske telesne garde. Stari drZavni simboliso l i l rn ta podredu ju sc sada k rs lu .V ic to r ia ro r r ta r ta se tcsno povezu jc sa

l juje viSe prvi of icir telesne garde, vei sam car. Po starom obidaju stav-l jajui i nogu na pobeclenog varvarina i l i na lava i vasi l iska, on nosi dr-Zavni steg, koj i sada vi5e ne predstavl ja carsku zastavu, vei oznadavarimskog at{okratora kao vicarius Christi, zamenika Pantokratora nazemli i .To j6 bi lo osnovno stvaraladko delo u 313. godini u Rimu. Od tog je vre-mena za ceo svet postala vidijiva slika hri5ianskog cara. Ona je ispo-detka, vei u IV veku, varirala na najraznovrsni je nadine, bi lo kao pol i-tidka figura, stojeii ili sedeii na prestolu, bilo na hri5ianskim trijumfal-nim stubovima i lucima, bilo u arhitektonskom i mozaidkom programucarskih palata. DZinovska bronzana glava Konstantina II piedstavljaostatak isto takve divovske statue; u tblosu iz Barlete ie takva sratua rAjo5 potpuno oiuvana_. Verovatno je-i-spred c_arslg palate u Carigradu sta- rtr.s-rjao Imperator arnbulans super apsidem et basiliscum, a tragovi u sitnoiumetnosti dokazuiu da su i statue cara na koniu sa krstom u ruci, nasta-le iz shvatania ovakve vrste. Kad su Gala Plai idi ia i l i Justini ian potkre-pljivali zahtev za dostojanstvom avgustu t't ."toil i"elstOnffarstvu zasebe,i svoju dinasti ju, dini l i su to carskim mozaicima, koj i su jedini ol idavali ideju namesniStva prenerog na carsrvo. Predstava hriSianskog carasc sada otelovl juje r razvi ja na zlatnom novcu i kontorni jat ima, u bibl i-jama i kalendai" ima, na zl i tnim povezima i koricama od sionove'kosti sarukopisa i dipt iha.Codiira : !) 6i la je u ovom smislu podetak novog jezika simbola, sudbo-nosni preokret r-r r imskoj drZavnoj umetnosti ; ist ina ne podetak ars chri-

t$alg: koja je u mraku grobnica I katakombi vei imala za soboE-raZVi:tak u to,ku triju generacija, sli j-e-.!o svakako.bio__poietak. jedne javnehriSianske umetnosti pqd qk1iljem drZave. To je dalekoseZni znadaj po-stavl janja divovske statue prvog hri5ianskog cara u Maksenci jevoi bizil ic i , koja od tada nosi Konstantinovo ime. U bukvalnom smislu ie caru

5jl

"It" l,- :'*,\ 1 .,\ ,.\, ,., ,,1 , \i ",..*u.^S

vei u 313. godini ovon, predstavom bi la pl iznata tt tula Cottslatt t i r t tr .s Mc'gryJts. U ovom predstavl janju lrr iSianskog cara slede ga n. icgovi sinovi,-gturs. U ovom predstavljanju hri5ianskog cara siede ga njegovi sinovi,Teqdssije-r, Arkadije i Honorije, a posle podele carstva 395. god. Teodo-sijeva dinasti ja V-vekd, ca-' i&-i-od Markiiana do Anastasija I, TeodorihTeqdssije-r, Arkadije i Honorije, a posle podele carstva 395. god. Teodo-sijgya 4:gaqtijg__V veka, ca-'iev-i-od Markiiana.do Anas-tasija,I, Jeo_{o.r.ihsijeva dinasti ia V-vdkb, carevr. , " r . r . ' : # ,Vc l i k i , !us t in i ian l i n . jegova c l i

i ' - . . + . . . ' <

si jeva dinasti ja V veka, ca-revi od Markiiana do Anastasija I, Teodorihvaliki, ilqsififianli njegova clinastija do lraklija. Kada se Karlo Veliki

, r " . . ' ! r . - s _ 'ooruclo qa Dosrane succcsor intperatorunT ronlal lorLun christ ianortLnt,

-2}-

leja, na mitoloSki usnrcrcno.j radir.rost i srebra i slonovaee, kao i u gl ipt icinovca i mcda l ja .Ko pri svcmu tome posmatra program Konstantinovog luka samo sa rL--staurativne strane mora da ga^osudi kao umetnidko cielo konadne deka-denci je, kao Sto se desto i deSavalo u rani j im istori jama umetnosti . Kon-stantinov luk vaZi kao izraz nemoinog eklektizma, kao vrsta monurnen-ta lnog zanrag l j i r an ja i s to r i j c , sa varva isk im upot lcb l javan jcm od lomakasa poruScr.r ih, uni i tenih i sada opct up<itrcbl jcnih driavnih spon'renika izsjajne epohe r imske umetnosti .Tek nov i ja i s t raZ ivan ja su udos to j i la ova j spomcn ik na ta j nad in i to s r rga stavi la na podetal< novog razdobija i oceni la ga kao delo koje odreclujcpravac i ko je le zasnova lo i udvrs t i lo zakone za t r i veka , pod Konstan-t inovom, Teodos i j cvom i Jus t in i janovom d inas t i jom. Is t ina , p rogramuovog iuka kao osnova sl lrzi stara zal iha rani j ih spomenika i motiva (ratnalrror-r ika, pol i t idko zastupanjc, lov i bi tka, al locutio i l iberal i tas, proel iutti l r ( r . r , s t a t u c V i k t o r i j c i v a r v a r a ) , a l i o v a i p r o g r a m s e p o d r e d u j e n o v o m ,aps l r -ak lnon. r r t i c inu miS l jen ja i n i j c r - r to l i ko i mer i s l i ka i h ron ika , ko l i kosporrrenik i izraz jedr.re nadrecJene drZavne ideie.B l r rn t ' r r i tos t dogada j ime l l l Kons tan t inovom- l t rku po i . i va na jp rc na n i -zarr ju spor-r.rcniki proSlosti , koj i po utvrdenorn zakonu odredu"jr-r t lodclnisklop luka: rcl jef i iz Trajanove bitke odreduju srednji prola2, pol i t iakircl jcf i Mall<a Aurcl i ja at iku; r-r osam Hadri. ianovi l ' r rnedaljona, r ja sever--rroj i juZnoi strani luka, sadrZana je carska rr isao lova, paracleisos-a,kakav jc poccv od A leksandra Vc l i kog do Karaka l inog lova ikog sponrcn i .ka uvek ponovo ostvarivan, a sada postaje sastavni, nerazdvo.ini cleo pro-grama carskih rnauzolcja, otmcnih sarl<ofasa i drZavnih dipt iha u l ion-s t a n l i n s k o . i i t e o d o s i j a n s k o . i u m e l n o s r i . N i K o r r s t a n t i n o t o m l u k u n i j crcd, dakle, o el<lehtidnom spajanju fragmentarne proSlosti vec o kompb-zici j i t j . l ikovnorr uspostavi jani i r imsfte istori jsk-e sl ike.Zadatak radionice bio ic di uirtostavi vezu iz"medu caia Konstantina iv r e m c n a k o j c . i c p o n o v o p r o b u d e n o u Z i v o t , i d a k a o t r a k a i s t o r i j c , k o j au jed in ju j c - , uc in i v id l j i vom ide ju Ronta a tL rea i b lagos tan ja tmper i ;e . V ik -tori je se dodaju arl<adama i postol j ima stubova; one ne nose samo stu-bovc , vcc i zarob l . i cnc va lvare ko j i ra5 t lan ju ju a t i ku i ovde man je p red .stavl jaju simbole.pokoravanja, a"viSe sim6oie podele svetske drZave poob las t ima.Na fasadama luka se urezujr-r Posejdon i Geja, kao i detir i godiSnja doba.Kao e lement i . p r i rode in j6n ih p l iha i oseka, on i ne o l i i i va ju samo je -dinstvo svetske drlave, vei istovremeno i zai<on, da se trajnbst samo uve i i to j p romcn i mo2c shvat i t i i mer i t i . M isao o t ra inos t i sve tske drZavczasniva se na delanju elementarnih snaga sveta, a obeleZava se ne kaostat idan vei kao dinanridan zakon promenl. j ivosti . Simbolika godiSnjihdoba i s imbo l ika ie t i r i c lementa os ta je nepr ikosnovena, je r p r ipa l la mcta-f i z idkom b lagu mot iva t rmctn idk ih p ravaca IV veka. Kons tan t inov lukima juZnu i severnu fasadu; poslednja je okrenuta selu, a prva gradu. Na

laj nadin. jc luk po. starom obidaju obeleZen kao pravi znak p6mirenja.Strana okrcnuta sclu jc fasada rata, ona okrenuta gradu je fa.sada miia.Ov: r supro tnos t sc L l rac l ion ic i Kons tan t inovog luka produb l ju je u s ta ln i

odlutio'?6*i6IGi e sitci cs o r intper at onu't7 r onl an o rLun clu is tianortLnt,preneo je ovu konstantinsku predstavu hriScanskog cara u Ahcn i udiniopreneo Je ovu konstantrnskll prectstavu l lr lscansKog cara u Ahcn I ucrntojc simbolom novc imperiie, koja je pod ovim vcti l lutn Clristi, crur san'c/c, dalie razviiala ideiu konstantinske civitas Del u predstavama oton-clc, dal je razvi jala idejuclc, dal je razvi jala ideju konstantinske civi tas Del u predstavama oton-sl ie, sal i jske i Staufovske dinasti je, i nadini la sin-rbolom moii Svetog Rim-sliog Carstva nernadlic naciie. Istoriia uryrq-tqos!!-eir,1s-!-o-hriSians,kp-g-za-p a di p odi { 9, tUUg,- gq4!q'l!3--iii fo nl iri Li- fi nffi l

*

Kada je, posle bithe na Milvi . jskom mostLr, scnat i narod Rima postat iopobcdonosnom vojskovocl i i novom avgustu, Konstantinu, onaj tr i j r- tm-falni luk izmedu Koloseuma i Titovos iuka popredno na osovinw Virtsacra, koj i je trcbalo da objavi novi z' iatni t" ' .k, 'a istovrentctro da ol i i iznadajnu granicu izmedu rata i mira, obr-rovl iena ie stara cczarska tra-dici ja znakom svesne umetnosti pod okri l jen'r drZave; bi la je to tradici iakoja je ist ina za vremc vojnidkih carcva bi la u nercdu i raspadanjtr, eoko di jeg su se obnavl janja trudi i i vei i tetrarsi, Galeri je u Solunu i Dio-kieci jan na forumr-r u Rimu (Up. Umetnost Lr svetu: Keler, Rimsko Car-stvo, sl . na strani 191). Po st i lu, a i shvatan.iu i kompozicionom redu,r imska radionica koja je bi la zaduZena da pocl igr-rc Konstantinov luk,sledi ovom poznotetrarhi jskom umetnidl iorn pra\Iclr. Odustaje se orl sva-ke hrist i janizaci je ideje t l i jumfa. Careva pol i t ika i vodenje rata se salnosasvim uop5teno dovode u vezu sa rel igi jom monoteist idkog ko'r,a ( inst ir t-ct i divino). Istovremeno se mora nstanovit i dcmitologizaci ja kao i odstu-panje od dinastidke glorifikacije. Naodigled istovremene raznovrsne hri5-iansk"e umetnosti graclenja crkava, carskoj simbolici, rimetnosti'sarkofa-ga.i zidnom sl ikarstvur, neutralno drZan.je u programu Konstantinovogluka treba razumeti samo kao kompromis. P.imski senat je kao davalacnaloga krajnje uzdrZl j iv. Samo onaj koj i to primecuje na l(onstantino-vom luku, spoznaje konstantinsku umetnost u cel ini. Hri5ianski IV vekostaje vek teSkih razdora. Usled toga njegova umetnost od samog podet-ka ima tri struje:@radikalnu hri5iinsliu"umetnost, diji su nosiocf irkve,mauzolej i i krdt ioi- ice, i di jg-pe bogatstvo motiva ,orui iu na sarkofazimasa fr izom i sa stubovima;{Q)radikalna pagansl<a str-uja i ' i j i su nosiocistare rimske porodice, a kdia je u staroriirskom, desio i iilhelenskomubedenju, u umetnosti u slonovoj kosti i na kontorni jat ima, nasuprot Bo-gorodice hriSiana stavl jala svet Aleksandra i njegove maike Olimpije,prizivala duh Nero redit ' ivtts-a, opct oZivela kult Izide i vestaJl i i i , naklaju, sagradi la kapitol inskim bogovima joi . jcdan novi hram;'3) umet-nidka struja izjednadavar.r ia svetske neutralnosti i kompromisa, kojoj jc

konstantinska dinasti ja bi la isto tol iko naklonjena kol i l io i kasni je papaDamasus, a di j i program se moZe proditat i na tr i . iumlalnim lucima i pre-teodosi janskim tr i iumfahrim stubovima i n. j ihovir-n postol j ima, kao i napro[Jramu porf irnih sarkofaga i n-rozaika na svoclovi lna carskih T]ral lzo-

l-t

I

54

)\

zakon. Istori jski rel jef i , radeni u konstantinskoj radionici, provlaic sc:kao spojnica, sa gustim sccnanra i sa ntnogo f igura, oko celog luka iostavl jaju srednji prolaz slobodan. Pogreino . ie u ni ima videti rel jclenarativnog i l i kontinuiranog st i la, koje nalazimo na Trajanovom i Mar-kovom s tubu, hao i na iuku Sept im i ja Scvcra . On i se ,Sta v iSe, mora juocenit i kao izabrani vrhunci tadain. je sl lvremcne istori je. Na strani rata,levo od giavnog ulaza, predstavl jena je prva vel ika latna odluka u gor-njoj I tal i j i (zauze(e grada), desno prcsndna bitka na Mil i ' i jskom mostu.Ako su ovde elenentarno suprostavl jeni pod.ctak i kraj ofanzivc, onclaovaj zakon postaje ioS jasni i i , kacl se uzmu u obzir i zapadna i istoinastrana. SadrZina fr iza na zapadnoj strani je polaz-ak u rat; on je dakleusmeren od grada ka selu, i obuhvata pokret cele voiskc, ukl judujui i ivo-inu pol ici j tr i komoru, dakle sve ono Sto ie sc ubuducie u svim im-peri jalnim umetnostima sveta, sve do poznobaroknih rel jefa u bcdkomdvorskom Burgu, predstavi jat i pod opStim pojmom profectio. Sledeci na-slednici ove pro'fect io su sarkofazi IV vcka, koj i predstavl jaju izlazakJevreja iz Egipta, prolaz kroz Crveno more i propast faraonove vo.iske.Reljef na istodnoj strani ni je samo obidan nastavak bitke na Milvi jskommostu, vei podetni takt scene sa predstavama na fasadi luka okrenutojg radu. N jen sadrZa j je ono Sto se od tog v remena u svo i imper i ja lno jLrmetnosti naziva adventus; to ie viSe no povratak iz rata. To je prodor unovo doba, koje sada car, kao duvar mira, objavl juje sa govornice (r 'o-

stra) na r imskom forumu. Kao 5to ie prof ecl io poietak tr i logi jc rata,tako adventus obrazuje poietak tr i logi je mira.Fasada luka sa obema scenama ol<renuta je gradu i obclcZcna je kacr n!c-gova stvarna glavna strana i strana za gledan.je. Preclstavl jcne srt obc t la-d ic iona lne scene ko jc p r ipada ju repcr toaru po l i t i i k ih r lo t i va r in ' rskcunletnosti : al loctrt io cara na govornici (rostra), izmcr-l tr scclci i l r slatua Ha-d l i j a r r a i A n L o n i n a P i j a , l < a o i b a z i l i l < a n a r i n r s l < o r n f o l u r n u , a i s p l g d p c ' 1stubova tetrarha; car se prikazu.ie narodu kao gospodar mira- Naspratrtovog sve ianog d ina poStovat ' r . ja naroda prcma ta t ' skont p rcs to )u , s t t . r . i i i z -nad drugog luka l iberal i tas i l t tperatoris, ' vel iko praitan.je porcskih clugo-va na podetku zlatnog veka predstavl jeno.je na neposredan nadin: f igr,rr ' .-su poredane u dva niza i stoje u unutraSnjosti iedne bazi l ike.Obe scene prikazuju carsko preclstavl. janjc; nasuprot srodnih nr<lt iva ovevrste u srednjem carstvu, sacla su u pitanju sasvim r"rovi zakoni kompo-zici je, sa koj ima umctnost i ispit ivanie umctnosti .zapotinitr no\Io raz-dob l je , ko je ob idno obe leZavamo kao poznoant idko lN icg t - r r i k l i t c r i j i supotpuna usredsrcdenost kompoz ic i j c , f ron ta lnos l g lavnc carskc l i i nos t i ,kao i znadajnih l idnosti dvora i l i istori je, zatim simetri ino povezivanje

svih bodnih l idnosti sa sredinom, strogo razl ikovanje odnosa vel i i ina netol iko sa stanovi5ta prostora kol iko sa stanovi5ta duhovnog z.nataja; za-t im naglaSavanje svedanog ceremonijala stupnjevitoSiu odeie i oznaka,obeleZavanje stat idne mirnoie, odmerenost i reprezentativna svedanost i ,r-rajzad, novi odnos prema posmatradu. Posmatradu ni je viSe namenjenasamo uloga ditada sl ike, vei je on unet i u zamisao sl ike kroz odekivanz.ahtev cara u sredini, Sto pro5iruje krug pokloni ikog rraroda prikazanog

na rel jef ima, te tako posmatrad postaje uiesnik svedanosti .

T ime jc s t lo ren i l poznoant i i ka rcprczcnta t ivna s l i ka , a i s tovremeno isrcdnjcvekovua sl ika pred ko.jonr sc moli . Tako se kasni ie prlkazuju carTeodos i je i n legov i s inov i t r na jzvan i in i i im preds tavama ko lsk ih t rk 'a ,pol i t idkih odluka i poklon je nja \ /arvara, ka.o, na primer, r.ra Teodosi jevompostol ju koje je, na hipodromu u Carigradu, nosi lo carski obel isk. Takcrse prikazuju carevi u dvopojasnirn kompozici jama na srebrnirn misori jr .r-m ima, kao na onome Tcodos i . jevonr u Madr idu , ko iem s lede konzu l i l<aoAspar Ardabur.Takve s l i ke , p rcd l<o j in ra sc mol i , t raZe svc iano op todavan jc i o l t v i r , ko j isc takode prv i pu t po jav l ju je na Konstan t inovom luku . Po dr .a s t t rbautv rdu ju bokove obe sccnc mi ra , a svaka od n j ih ima bo ino po dve V ik -tori jc i po dvc statuc varvara. U horizontalnom raSdlanj ivanju podredenasu im, u man j im unrec ima luka , po dva e lementa , po dva hadr i janskatonda sa prcclstavom lova i po dva ar-rtoninska rel. jefa sa predstavonrirtve i mira. To daje rel jefu karakter Zrtvenog posvei ivanja i neku vrstunadzemaljskog uzvi5avanja. Takva nadela su, neposredno pre Konstan-t inovog iuka, bi la vidl j iva vei na Galeri jevom luku u Soiunq. Porcd precl-stava 6itaka, ratnih beseda i pokoravanja-+eprijareljaf5?de*su scene 2r-tvovanja i i isto stat i ine predstave avgusta i cezara na prestolu, potpunostoZerno i frontalno komponovane; pol i t idki pojmovi i karakterist i ineosobine imperatora dodaju se realnim l i inostima kao realne pojavc, takoda se is to r i j sko zb ivan jc uzd i le u bezvremcnost , a l i l< za g ledan jc pos ta jcspomenik. Oba avgusta seclc na prestolu iznad nebeskog svoda i ne pri-kazuju se viSe kao r inrski pri t tci pes, vei kai; avtokratori sa nadzemal. j-sk im prar ,om v ladan ja . Ova j s tav p res to lne s l i ke ko . j i za l . r teva po-b o z n o s t i p r , I r ' 1 - 3 t r n i " n r l l a s r n l c s t r o g i m h u r i z . o n t a l n i n r l a i c l a n . i i v a -n je :m pos to l j : r t r i . ju r r r l ' a lnog l t rka kao i t ime 5 to sc , u don jo j zon i , kaou dvoran i sa scd : rn r n i ia oc l a r l<ada, sakra i i zu . i t r V ik to r i je . U tome je p rc -c lu jml j r :no na tc lo s tn rk t r r re h r i i i ansk ih sarko faga sa s tubov ima. Is tovrc -meno, r leu t ra l r ro i z ra len i monote izam i in i pozad inu i ovog t r i junr fa lnogluka , sanro Sto sc i za n . j cg i r ne na laz i r imsko shvatan ie , vec pers i j sk iku i t svc t los l i .Ako sc glcda.ju sa te tadke glcdiSta, onda oba i<onstar.rt inska tonda sazapadr-rc i istoinc stranc Konstzrnt inovog lu)ia imaju presudan znataj zatumaden je p rogranra . Kous lan t in , ko j i ie doneo is to r i j sk i p reokre t , po-javl juje se sada i kao gospoclar istori je svoga naroda, njegov l ik se po-javl juje u preracTcnin'r Tra. ianol im r-atnim sl ikan.ra i u scenama iova rZr tvovan ja na hadr i . iansk im tond ima. Hr iS ia r . rsk i i s to r idar Evsev i je ga je

neSto kasni ie oznaiio kao pravog novog Mojsi ja svoga naroda. Ovde . jemoZda poreklo l<onstantinskih sarkofaga sa predstavom prolaz-a krozCrveno more i prclaska izabranog narocla u svetu zcmlju. Otuda u pro-gramu mozaika u apsidama carskih hri5ianskih crkava, bi lo u Raveni i l ina Sinaju, vci ika l i inost vode izrai l jskog naroda, Mojsi ja, stoj i uvek unajte5njoj kompozicionoj vezi sa carem. Kada je Gala Placidi ja svojtrvel iku zavetnu crk'r,u u Raveni ispunila l idnostima svoje dinasti je, Kon-stantin Vel iki se nalazio naspram Teodosi ja. Za mit o Konstantinu netreba, dakle, ni u kom sludaju zahvali t i tek karol in$koj renesansi, jer je

on zasnovan vei na njegovom tr i jumfalnom luku. Poslednju aristohrat-

. I

l ; f

57

c \

sk r , r kar iku ovog la rnca u an t ic i p reds tav l la i r l ca lsk i t ' uoza ic i t r San \ / i -

tale u Raveni.' fondo

na zapadr.ro j straui Konstantinovog luka pl ikazu.ic tncscc l<oj i idc

ka moru. Predstava koja je <-r l<renuta prema sclrt , sa puno snrisl : t jc t t r";zi

sa oc l laskom (pro fec t io ) , a i i i s to tako i sa nebcsk im pravcen no i i . N Ia-

spra ln ovc preds tar ,c , na is todno. j s t ran i t r i . iumfa l r t r , rg l t rka , t r i s t t - r tak t - r

vc l i konr londu, i< r 'e ic } - le l i j c u l ) r -a \ /cu g lada. O la scc t ra i c t t . sup t 'o l t los l i

sa nocnom p |cc ls tavom l t tnc , a i s tov t ' c tncno k r t t r l iSc a t l t , c t t l t t s , t j . l l oee-tak rn i ra . Ako sc / r r ra oc lnos i na t r i loe i ju ra1a, o t tda jc I l c l i j c v lac la r t r i -loei jc rr i i ra. Ono Sto car olt . iavl juje tra govortt ict (rostra) i otro Sto u svo-

io j l i bera l i ta .s s imbo l i ino c ' i t r i p r i p ra i tan . ju porcz i r , ob ja (n je no jc , as t ra l -

nom f igurom Apo lona, kao sve t lo dana, sur tdcv s i r . . i , In i r i l adcrs t . Kr '< - rz

supro tnos t so l i l tma moZe se na ich- rb l je shvat i t i pokre tadka re l iq ioz t r rL

osnova Konstan t inovog lu l<a . U p i tan ju j c kons tan l inska ikono log i ja ,ko ja ran i je n i i t : pos to ja la na podrud ju p reds tnvr t r i junr Ie . Prcds tavaCelusa na Galeri jevorl luku u Soluntt, ko. ja i lna svo.je zakor-r i tc naslcrl-

ni l ie na hriSianskim sarkofazima r-r vatikanskit 'u pci iuanta i u Pcrr.rcl is tom razl ikom Sto jc f igura na prestolu sadzi Hristos, rnogla bi sc

smatrat i paralelom, al i je ikonologi ja sunca i ntr 'scce drr-tge 'r ' rstc. Or, 'cr

stvaraladko dclo na l(onstantiuovotr luku rnora cla ic u IV vcku bi lcrr.apaLeno, jer jc ono vei pod samim Konstantinom zasr-rovalo l-rr i i -

c 'ansku ikonogra f i ju so l - 'a i I t t r rc t -e , ko ja je u cc lonr s redn. jcm veku os ta i robavezna.U temenu malog svoda mauzoleja, koj i .1e poslt ' Drugoe svelskog rat:rotkriven ispod crkve Sv. Petra, iznacl scene sa spasenjem Jone, a usrcddokota vinove loze koj i obeiava besmrtr"rost. pre'dstal l ic-na su Heli . icvako la , i s to kao i u l< r iv inama i l i ne ta rna kons tan t insk ih ka takombi t t l t ru t -g r r Domic i l c . Po jan- r so l inv ic l t t s . i c ovde da t ka .o i r ra Konstan t inovo lnlukr-r kroz potpuno ar.rt idhi jezik, a o njegovo.j pripadnosti l .rr iSianstvr-rntoZe se zakl judit i samo na osnovu opSteg ikonografskog oclnosa. Por-rz-c lano je c la . ie na ov im preds ta , , 'ama He l i . ia i zv r5en prcobra ia j n r i ta u s l j k r . rHrista kao nepotredir,og, ist ini tog sunca. Sano ocl ovakvi l-r osnova pola-zei i , ci j l r jasnr-r polazr-ru tadku predstavl ia Konstantir-ror, luk, mollrro . icpapa Damasur; da sc usudi da praznik I-Ir islovog roc-lcrr. ia stavi, za s\:a lrc-mena l . r r i5 ianske is to r i je , na dan z imskc- so ls t i c i . j r ' ( l< ra tko c l i rcv icc ) .Na j rac l i ka ln i ia pos led ica ikonogra f i ie so la i l tL t t t ' na Kons lan t i r . tovonrluku pos ta je v id l j i va po iev od kons tan t inskog v renrcn l n l r r imsk i rn sar -kofazima koj i pr ikazuiu I{r isto'r ' put stradanja, Petrov plrt l (a krstLr ipogubljenje Pavla, dakle tr i logi ju prvog hriSianshog puta Lr smrl. Na

.lcdnom sarkofagu, nadenom u Sr' . Sebasti janu, koj i danas tt Latcranskomn r u z c j r r n o s i b r o j 1 7 1 , s t o j i u s r e c l i n i l a k v i l r s c c n a c r r . ( i t t t ' i c l a , k o j a s cis tovrcmeno sa r i j im razv i la i z Kons tan t inovog labarunta . Dva vo jn ikadt rva ju s t raZu ispoc l ovogvex i l l tL tn Chr is t i , dok ca lsk i o rao spuSta ne k rs tlovorov venac koj i sadrZi mor-rogram Hrista, i l<omc se sa krakova krstapribl iZuju dva goluba, iskazujui i mu poStovanie. Trcba sc samo st:Lit iTrajanovog orla u predvoritr Sv. Apostola u Rimr-r, i l i pcbcclonosnog orlau b ic i , sa t r i jumfa lnog s t r - rba Marka Aure l i ia , da i r i s l .n 'a t i l i kako sc , natakv im preds tavama krs ta carsk i s in rbo l i o r la i r ,enca, L l svome nc l rcs -

,. l,

- l.'

! '

r q

kom znadenju kao ncuvelost pobede, prcnose na kompozici jc ovakvih sar-kofaga i na Hrista koj i je verus rex. Presr-rdno.je Sto na ovom konstan,l inskom sarkofagu u Lateranskom muze.ju nisu (kao Sto je to kasni jcuobidajeno) predstavl jene zvezde, vei su prcdstavl jcni sol i l tnn kao naKonstantinovon"r luku i na srebrnom misori. iumu iz Parabjaga (sa Kibe-lom i Atisom). Oni kroz ceo srednii vek ostaju obelcZjc krsta i kasni jesu, narodito u l talol inikom urnetnidl iom knrgu, oduvani u svojoj staroisuprotstavl jcnosti ( luxlor). U obema apsidanra u Santa Mari ia Antika.sol i l tma su atr ibuti raspeia. Zagonetka o paralcl i razludivanja ovaca odja raca, p reds tav l jena na severnom z idu u San Apo l inare Nuovo t r Raven ireiava se kada sc' odlui imo da u cn'enom anc-leltr vicl imo sunce, a u Pla-vom mcsec. I r r p |cc ls tav i s t l ' a2c andc la po |cd t l . r1 . r .qL 'n i l t tL t rd ne zcrn l j i -noj lopti , iznad rajskog ietvororednog brega, nalaze se sunce i nrcseclzmecu zvezoa,Tondi sa suncem I mesecom na Konstantinovom lr-rkr-r omosniuiu clal i le.dub l j i uv id u nas tanak hr is ianskc ikonog le i i ie na pc ,dru i l t r v lada j t ' . cCarske umetnosti . Ranovizanti iski zlatni n-reclal jon iz Mersir-re u ErmitaZrru Lcn j ingradu p l i kazr l je h r iScanskcrg cara sa , ' r t r . t l tas t r t t t t r ra zvczdanornnebu, a boZanska ruka ovendava cara lovorol inr vcncem zbog n.iegovepobedc nad Z ivo t in janra smr t i . Caru sc s dc-sna is leva s pos tovan iL-nrpl ihl ;2., . iu sol i l tnta. Tu jc- u jeclnom poznoll clelr.r carske sitne unret-nos t i , ide ja pobcde (hao pobeda nar l smrcu i la tom) s imbo l izovanaastralnim simbolin-ra sunca i meseca. To le u antici bi lo preimr-r istvoHrista i njegovog cara na zemlj i , a niko drtrgi no l \ l i l<elandclo, kloz shva-tanje svog oDanau isvoje oNoiin, preneo ga je na visoke plernicc Me-didejske loze. Ovde ic moZda naj jasni je ocl kakve je epol.ralne snage zra-denja bio, od samog podetka, tr i lumfalni luk Kor"rstantina Velikog, koj iie sagraden u sudbonosnim godinama vel ikog preokreta 312-313. god.hao znak pobede i opomene.

Trei i vel iki dogadaj je uslovio pr-eokret svetskc istori je poslc pobedeKonstantina nad Maksenci jem. Konstantin . ic celo podrudje carske pa-late - koje je nosi lo ime po staro, j r in.rsl<oj porodici Laterani, di ie 1ezidno sl ikarstvo II I veka, sl ikano na beloi osnovi, otkrivc-no iskopava-nj ina prethodne generaci je - poklonio r imskom episkopu na dar. Carje odnrah posle svoje pobede podeo sa gradcn.iem prvc raskosne hri3ian-skc c rkve , ko ja je nazvana po la te ransko j pa la t i , a ko ja je u51a u is to -r i ju kao >A4uter ecc les ia rur t tn i kao osnovn i t ip rasko inc carske baz i l i ke .IJprkos poZara i razaranja u XIV vcku, i prczidivan.ja ocl stranc Fran-ieska Boront in i , ja , joS sc moZe rekons t ru isa t i n r . t i , r e . r r r r e r r i r ' p '< - 324.god. zapodeo .a' gr'"a"rj"*-ailt" ;'l*;,- i;].i";:' ;";il ' ;;;;ril'k^,r',.,-St i ju kneza apos to l i , posvet io Pet ru , a ko j r r j c I (ons tan t in I I dovrS io poshemi lateranske bazi l ike. I ova staroltr iSianska crkr,a o;r la ie kao Zrtvanovogradn je Ju l i ja IL N jen sk lop , kao i sk lop la tc ranskc b : i z . i l i kc , vc i too l<o moZe da o tk r i je i z b ro jn i i r renesansn ih c r tcZa, ko j i za nas i r .na j r rl ia rak ter dokumenata . Na izad, Kons tan t in Vc l i k i i c sas lad io t robrodr . rugradev inu , i zvan z id ina R inra na V ia Ost . ' r t ; i s , k t - r iu i c t i r kodc pc- rs lc p r t - r -na la ien ja moi t i jL r ) posvc t io knezu apos to l i , Pav l l . Prema s |cmi la te ra . -

( c

skc_ baz i l i kc p roS i r i l i su j c Va len t in i jan I I i Tcodos i je , dovrS io je , pos lepode Ic Carstva, Honori je, a ukrasi l i mozaicima Gala'Placidi ja."Ova vel idanstvena grarlevina starog hriSianstva predstavl jalJ le, do po-lara 1823, dok i onl ni je r-rni5tena,"pratip petobrodne konitantinske iar-ske-bazi l ike, a i danas rnoZe, kao jedina gradevina hri5ianskog ranograzdoblja, u svom no\roln obl iktr da tumadi prostorne odnose r inohriS--c n r r s k o g z d a r r . j a .S tara la te rans l<a baz i l i ka ie , dak le , i u evrops l<o i i s to r i i i a rh i tek tu re iumctnos t i , u b r - rkva lnom smis lu t ln te r ecc les ia r tn r t . Pre Kbnstan t ina b i lo. je .dos ta_manj ih sakra ln ih oda ja u p r iva tn im ku iama bogat ih h r i5 iana,u k ru .n l r ka takombi i i spod zeml ie , i l i samosta ln ih ma l ih dvorana, na j raz-l i i i t i j fh ob l i ka , ko je u im is lu g r ike , r imske i s redn jovekovne umetnbs t i ,n isu ima lc r - r i kakav arh i tek tonsk i s t i l . Ako je nauka ran i je p re tpos tav l ja ladzr se hriSiansko sakrahro graditel jstvo polako razvi lo 6d^najinanj ih"ob-l i ka i p . r imr r ivn ih poccra l ta do t lobrodnosr i i pe tobrodnost i , dana i je i z -vesno cla je monumentalno grade'r ' inarstvo, kako nam se pokazuje

-kroz

l r i r i r n s k c b a z i l i k c , b i l o v e l i k o d c l o p r t o g h r i S i a n s k o g c a i a , k o j c j c o nsvesno okoniao poslc svojc t ,el ike pobede nad Maksenci. lem i tet iarsima.Na podethu istori je hriSianske crkvene arhitekture nalazi se carski mo-nurncntahri obl ik. Iz njega proist idu klerikalne, pre sveqa episkopske nor-m a l n c c r l i r c s a s v o j a r r i b r u d a , z n t i n r . j o S s k r o m n i j c m o n a S k e " b a z i l i k t ' ,a k r ' o r n . l r l r o . r r r l c d t r l l c i i u l a z r i i a j u s e m a r r j i i n a j m a n j i o b l . i c i g r o b n i h imcrnori jalni ir crkava sttb cl i t ,o na podruc j in.ra r imskih katakombi. prar. ik u l t r r i . p r o s t o r I I I v c k a v e c o d a r n o n i j e b i o r i m s k i h r a m , v e i m i t r c j v o j -n i k a , k o j i r r i j c s m c o d a i z o s t a j c n i u i e d n o i l e e i i i , m a q d e s e o n a n a j a z i l au vc l i ko j d r -z .a l i r o jn i i k i l r carer a . -Uzr l iSen j a rh ' i rLk tons f i ob l i l< sc i z n jeeaisto tako malo razvio kao i iz jevreiske sinasoge.

--Tri ,petobrodne velelepne bazi i ike Rima, sa"Siiokim transeptom i jakonaglaSenom apsidom, svojon'r sl idnoi iu, odaju snaZntL jedinstvenu vol ju.Ovc uzv iSenc, ( i lokc ku l tne pros tor i je , ko jc z ra(c ve l idans tvenoSer r . n rc r l -stavl jaju u konsrant in;k; ;

' r ; ;a;bi j ; , ; ; ' ; r ; . I a. i " . , ' r , !p i t t lp l ' r i r" . ,

ono Sto je. za vreme Avgusta u principatu bio r imski hram, koj i je isto-vremeno sluZio i caru i kultu bogova. Monarh koi i smatra da i i i icariusCltr ist i , ovont eraditel jskonr umelnoSiu objavl iuje st oju vol ju" i jzra2atasvoj autori tet zasnovan Hristom. Sada se, po prvi put, l tadmeiui i se vi-sokinr st i lom, stavl j .a hri ia_anski tenLplum nasuprot kapitol inskog. Novamonumcntalna gradevina l-rriSianstva pretvara paganski hram, koji suRimljani sarno preinadi l i , u njegovu strogu suprolnost, i tako postai"sposobna da zameni grdko-rimski hram. Kada Sulpici je Sever hval i kaonajveiu zaslugu svctaca 5to su uniSti l i paganske hrarnbve, onda ie takavsud bio n-rogui zato,Sto se sl ika r imsl i i l igradova sasvim promenila tr iteneraci je pre toga, mnoso rani je od Konstantinovog l l i lanskog edikta.Carski gradovi, kao Tri jer i Rit .n, Carigrad i Jerusal im, nisu vi ie u svomsklopu bi l i odredeni hramovima, vec hri5ianskim porodicama crkava.nMa. f l<3 ov ih ve l i k ih g rader , inan b i la ie La tc r .anska 'baz i l i ka , kao prvaKonstan t inova s tvara ladka eradev ina , a c rkve a l ros to lsk ih kneZeva 'b i l cs t r n _ j c r r i r r a s l e d n i c i u . R i n r u . A k o p a Z i j i r o s l e d i m < _ r r r . a s o \ c n j i h o v i h o i t , ' -ien ih i L rn is ten ih s t ruk tu rz r , onda iz n j ih p ro iz i lazc . kao suDio tnos t i r im-

..v 1

J

\rLi

!,, . | . ,. , -.-}.'t !i4 ,.. ;_u..,t

I

skonr hramu, sledcce zakonsk{ pravi lnosti , koje postaju mcrodavnc za

hr iscansku is to r i iu a rh i tek tu re : ' kons tan t inska baz i l i ka je unut rasn j i p to -

stor, a to, pre s'r,ega, odreduje i njen spol jainj i sklop' Hram je. monumen- .- i 'v i

talno plait idno de' io, koje zridi ka spol jasnosi i , a njeg1rv.poredak siub.va

stvara prostor i istovremeno je reprezentativan. U hriscan-skoj baz-i l ic i

su stubbvi smeiteni iskl iui ivo" u unr-rtrasniosti . Ovakva raskosna graclc-

v ina pokazu ie spo l ia samo z idove od opeka; nekad su z ido | i i od na iznre-

ni ino poredinog kimen, i opeka. Mi ne znamo da l i su takvc gradevinc

spolia'bi le tosui* bez ukrasa, Zakl judci iz potonjeg teodosi janskog cr-

kvenog graditel jstva dozvol javaju nam -da pretpostavimo ponekad po-

stoianlel mozaika na fasadi, a na portal ima i horizontalnim zavrSecima

vrala postojanje skromnog plast idnog ukrasa. Ai i osobenost gradevine,

kao k6vdegi odredenog po.-vi5inama,- ostaj-e strogo saduvana. Tu razliku

moramo iirati najpre pred odima ako Zelimo da shvatimo suprotnost

izmedu ouog pornoi im Jkog i ranorimskog shvatan j a umetnosti . .Ranori m-

sko shvatarij6 umetnosti fovezano je sa aristokratskom jednako5iu bo-

gova i careva, a zasnovano je u principatu; poznorimsko sc tenlel j i na

Eri5ianskom apsolut izmu, .- vezuie se -za

caisku svest da gradi palatu

svom gospodaiu Hristu, u kojoj i avtokrator moZe da vlada kao 'strrrt-

uuts e"pisiopusn i t ' icarius Cir ist i . U konstantinskoj bazi l ici stubovi su

unutra, kao u starorimskim vel ikim dvoranama na trgu, sudnicama.i dvo-

ranama za pri jem. Postavl jeni u detir i reda, po dvadeset do dvadeset i

detir i u suakom od nj ih, oni obrazuju pet dugih staza: jedutr srednju,

Siroku, a Ievo i desno po dve, upola uZe. Svih pet staza (u srednjcnl 'r 'eku

nazvanih brodovima) ulivaiu se u popredni Sirolii prostor tako 5to sc na

sranici Det staza uzdiLe zid sa iednim velikim i detiri mala trijttmfalna

iuka koi i odvaiaiu transept od petobrodnog naosa.

To su teku ie a r iade, nep iek idn i n izov i s tu6ova kod ko i ih - b i lo da su

u obl iku spol i ja (t j . delova prenet]h iz pomsenih stari j ih gradevina), bi lo

da su novonafravl jeni - preovladuje korintski, i jonski arhitektonski po-

redak, kao i i<ompbzitni l iapitel. Dorski kapitel, karakterist i ian za griki

hram, stalno se, i'otuda nam"rno, izbegava. Dugi niz stubova ne podnosi

prekidanje, i otuda ne podnosi nikakvu podelu poduZnog prostora na

odel. ienia. Karakter via sacra je potpuno oduvan a podvuecn Jc I l l nrzorl t

arkaia"- kao u svim brodovimi Literanske i Pavl,ove crkve - i l i toko-

vima greda, kao u srednjem brodu crkve Sv. Petra.

Ravnolmeran izgled otvorene tavanice od.greda jemd'i jed.instvo prostora.

Slednji brod i iransept su iste visine, a oba se-nalaze pod krovomrta dve

vode, iok su po dva 6odna broda stavl jena pod jednosl ivan krov. Tako je

4astalo dvojrio osvetljavanje prostorije kroz niz prozora sa ludnim za-

vr5ecima. Oni su postdvl jeni, , . t istom razmaku, na 2idovc spol jnih boinih

brodova. Ne5to v;ii i poioZeni okrugli prozori Postavljeni su na gor-njem

spratu srednjeg brodi, neposredno-iznad jednoslivnog krovafTri bitna

dcla odreduju gradevinu spol ja i iznutra: snaZna srednja dvorana naosa,

zatim 5iroki transcpt iste-visine, koj i spol ja izlazi van okvira naosa, i ,

naizad, na niega nadotezana polukruZna, ispupdcna apsidalf

Ovb troistvo"ci lokupnog crkvenog prostofa viSe l i t i na dvor!nu tr ibunala

i l i carsku sa lu za p . i lem nego na lagansk i h ranr . Pros to l i c posvccen pr i -

jcrnu na najviSen'r nivou, a pri tome . jc i sudnica. Njegovo trojno jcdin-stvo ima dvc granice: jednu, izmedu poduZnog i poprednog prostora -na kojcm mestu se razvi ja sistem arctts ntaior, koi i se ist ina tek u sred-n.iem vcku naziva tr i . jumfalnim lukom, mada je vei ispodetka imao ka.raktcr tr i jumfalnog luka - i clrugu, izmedu t iansepta-i apside, gdc nastajc dconi zicl , koi i prosto iz,az, iva da se, za.jedno sa tr i jumfalnim lukorlsmatra jednom cel inom. Ako ovo grani ino obeleZje uzmemo tako ozbi l ino kao Sto sl l sa ozbi l jno uzimali stari hri5iani, postaje i teori jski jasnoda je u ncraSilanjenom konstantinskom transeptu

-skriveno prisutan

srednji kvadrat; to ie u dal jem razvitku imati kio posledicu ra5i lan.yi-vanje.transepla, podev od sredine, kao i naglaSavanje i izdvajanje ovogsrednjeg quadratum s(rcrun7. Na granici izmedu transepta i apiid6 nalaz-ise Zrtvenik u obl iku stola, iza koga se zasvoduje polul irug apside; u nje-

fpj osovini stoj i presto episcopus-a, a oko njega se nalazi zajednidkaklupa pre-sbytcr-a, napravl jena kao polukrug r imskog pozori5tal Smisaoovakvog lrr i5ianskog-synedrion-a opisao je vei Ignjat i je Antiohi jski re-dima: ,Kao Sto Hristos sedi na prestolu u vencu svoj ih apostola, takoi episkop sedi u krugu svoj ih sveitenika<.Tr i de la kons tan t inske baz i l i ke su dak le komponovana po mer i , ob l i ku ,s.vrsi_ i stcpenu svetosti . Trojstvo prostora se bol je shvata polazei i oddna ka izlaz.u, itcgo obrnuto: apsida je vei po svom obliku icclesia ,_'ae-lcsris U njoj sc za -vreme l i tuigi je ialazi icclesia mil i tans Dei, a to jeepiskop.z:r .svo.jom kalcdro,trt , usred sr.og presbyteriunz-a. Ceoni zid af-s idc ie i l i _ r - rkaz ivan je na nebo, i l i ges t ka leml i i . - I spod t r i jumfa lnog lukaapsicle nalazi sc hriSianski Zrtvenik, sto, na kome se drugadije Zi-tvujcno na vel i l<om j lrostoru ispred hrama bogor.a. Na ovom Zrtveniku se prr-likom, s'r'ake cvl.raristije, koju samo kler froslavl ja iz synedrion-a kao cl.asa-neba si lazi, izvrSava ovaploienje Hrista. Tu ie, dakie, granica izmedur rcba i zcnr l j c , ko ju je Bog pos tav io i ko ju car poStu ie u svo lo l g radev in i ,. ;e r sc poko lava svom Pantokra toru .O znaden.iu transepta sc mnogo zagonetalo. Danas se moZe smatrat i iz-vesnim da je transept bitan sastavni deo prvih crkvenih gradevina kon-stalt inskog vl 'emena. U cars.koj bazi l ici u akvi lel l transept.prividno i<.=-duhovno stoj i na mestu apside, tako da se, dosledno tomi, i- mesto zaZrtvenik pomeri lo l ia granici izmedu transepta i naosa. Transept moZe dabude i samostalno obitaval i i te nekog muienika, kuia uspomene i poito-vanja nekog sveca; to je narodito sludaj u grdkim i maloai i jskim crkvamastarog doba; al i i u staroj crkvi Sv. Petra transept je tesno povezan saconfessio kneza apostola. Pravi smisao Sirokog transbpta konstantinskihrasko5n ih baz i l i ka odrcden je n jegov im po loZ l jem u i red in i i zmedu s ta -t idnog neba apside i svetog zemaijskog puta vernika, koj i je ol iden nao-som. Ovde se pos le evhar is t i ie odrZava la apape; na n iu iu lma l i Dr is tuDverni laici. Tu'su, takoite, slizbi boziioi p.'i i i ' i iuouuii ei""ii i i. i-i ', l i i""ivo jska , i tu su odrZavan i carsk i p r i jemi . 'Tako su se_ postepe-no redale odaje prema naosu. Kroz zapadne portaleverni naro^d-je prodirao, poStujui i ovo novo trojstvo, kroz pet biodova,do tr i jumfalnog luka, kako bi se tamo poklonio svom Hristu, svom caru1 Svom eplsKopu.

63

C a r L i c i n i . i e i e v c i 3 1 1 . g o d . s u S t i n s k i u l i l o n i o s t a r i r i l n s k i k u l t c a r a .Konstan t in ga u tome n i j c jednos tavno s lcd io . U no lom r -nonarh i . j skornt t reden j r - r , car . ie kac l zamcn ik I - l r i s tov na zcml . i i ncogran i i cn i eospoc la r .Cerska rec jc imale ncoborivu zapovednu snagu i karal<tcl konaine ocl-lukc i u s tvar ima c rkvcnc c logrnc , kao npr . t r bcz iz laznonr : ; t . rn j l r l< ld i i scc p i s k o p i n a s a b o n r t r N i k e i i n i s u m o s l i s l o Z i t i . r k o o b i i k a , V j e l r r . i r r , . .Crkvc ko je je car pod igao b i le su , dak lc s tanov i Boga, ko j i sc o tkno ul: lr istu, mestA na koj ima je poStovan car, - komc sr-r zajcclno iskazival i

l roStovanje r in-rski staleZi i kler - i svetane crl ive za ccclcsia rni l i tansu Rimu. U ovom smislu slr one vei bi le izraz hriSi 'ansi ic prccl.sta\rc rt Bol-joj drZavi, rnnogo pre no Sto je Avgustin pisao svojc dclo "De clui-ta te De i< .Takva nova arhitektonska tvorevina postavi la ic sacla umetnosti - kojaje, prenra r irnskoj estet ici i pol i t ic i , trebalo da slui i arrhitcl i tur i - pot-puno nove zadatkc. Vreme antidkih statua bogova bi lo je proteklo, a t irnci pravo cvetanje r imske slobodne skuipture. U profar-r irn carskim gradc-v inama, kao Sto su pa la te , g imnaz i je i te rme, os ta lo ie , i s t ina , dos ta me-sta i rnoguinosti da se postavc statuc cara i vo. jsJ<ovoda, konzula i clrugihi inovnika, al i u konstantinskoi crkvi nema mesta ni za kip cara, nit ib i sc ovdc nroq ' la zant is l i t i s ta tua Hr is ta i l i u jcgov ih anos to lsk ih l<neZeva.Bilo bi blzopleto sasvinr iskl jui i t i mogucnoit hriSiariske pune plast ike;prot iv toga govorc knj iZevni izvori , Evsc'" ' i je i drugi crkveni pisci. Al i onesu izgleda staialc pod vedrim nebom - kao Hristos i njegov petao - natlrL'st irna nalocit ih uspomcna u Svctoi zenl l j i , i l i isprcd carskih crkava -

kao kip cara na konju isprcd Svete Sofi jc u Carigradu - r.r dvoriStin.racar-ski lr palata - kao Cltr istt ts turtbularts -super apsiclcnt et ba-si1iscun7,isprecl carske palate u clar.nom gradu Carstva.Nove unutra5nje carske odaie zahtevale sl l , naprotir ' , sasvim dmge vrstcumetnosti , nain-re sl ikarstvo i mozaik. Vci tetrarhi jska Llmetnost ukraSa-vanja unntlaSnjeg prostora imaia ic za posledicu procvat dnrgog pompc-

. jar.rskog st i la u obl iku prave renesanse. U ziclnom si ikarstvu, pored podra-Zavanja inkrustaci je, oZiVi java i prava inkrustaci. ia, kao i st i l vel ikih arhitektonskih kul isa i vrtnih pejsaZa ranorimskog vrerr lena. I kasetiranjepostaje opet moderno. Zidni mozaik sve vi5e potiskr"r je u ranom lV vekuprolazni ju f resko-tehniku.

lako ie u lr ima vel ikim raskoSnim Konstantinovinr bazi l ikama u Rirrrui5dezao svaki t lag kor-rstantinskog zidnog sl ikalstva, u nauci sc ipak uposlednj irn decenijama gomilaju dokazi iz novih konstantinskih nala-ziSta. Odavno su poznate, iako naudno nedorrol ino iskori5iene, inkrusta-ci ie i arhitektonsl io sl ikarstvo r.ra zidovima siari ie. scverne bazi l ike uAkvi lej i i si ike monumentalnih vrtova u st i lu Livi i ine kuic u juZnoj ba-zi l ic i , baS na onom mestu gde se zbi la hrist i ianizaci ja starorimskog vrt-nog pejsaZa uvodenjem oranta. U Tri jeru su nedavno rekonstruisane ka-sete tavanica konstantinske palate, di i i su odlomci nadeni in sl la ispodkonstantinske kvadratne gradevine sa upisanim krstom. Katakomba po-rodice Jordani severno od Rima darovala nam . ie vel iki broj podzemnihgrobnica i kapela sa bogatim arhitektonskim sl ikarstvom. Carski krug

(t

Pctra i Marcel irra i neclavno otkrivena katakomba na Via Latina dopu-

n j r - r ju s l i ku kons lan t inskog nonumenta lnog s t i la kao renesanse drugog

pompc janskog ar i r i tek tonskog s t i la . Neposredne zak l judke o op la t t unu-

ira5ri jcg prostola konstantinskih raskoSnih crkava dozvol. iava, dal jc, bap-

t i s tc r i jum kod La tc ranske pa la te , ko i i p r ipada La teransko j c rkv i , kao

i mauzo le j Kons tance, ie rke Konstan t ina Ve l ikog , u k rugu ka takombi

sv . Agnese, i sp led ka l t i ja R ima, i i j a je t robrodna baz i l i ka u svom prvo-

bitnjm izelcdu takodc konstantinska gradevina. Time se moZe dobit i iz-

vesna predstava o kosturu unutraSnjeg ukrasa raskosnih Konstantinovihcrkava. Inkrustaci ja i sl ike vel ikih stubova bi l i su glavna nadela ovog

monumentalnog sl ikarstva.N{nogo je pak vaZnije otkri t i tragove konstantinske ikonologi je prostora.

Pn'o pitanjc mora da glasi: koje nove zadatke su tr i obl ika prostora

konstantinskc bazi l ike postavi la mozaiku t j . sl ikarstvu? Ako su se rani jaistraZivanja zadovoljavala opisnom ikonografi jom, i to naj iesce oslobo-denom formalne esiet ike, giavni zadatak-moderne nauke-o ikonologi j isastoj i se u tome da proudi uslovl jenost i povezanost mesta i l ikovnog

Programa.Naos svo j im podu2n im z idov ima, i zmedu redova s tubova i gorn jeg s t ro ja ,omogucu je s ledcce zadatke : ve l i ke podu lne t rake z idova zahteva ju -

sl idno kao i spiralne trake tr i jumfalnih stubova - program neprekinu-tog pripovednog izlaganja svete pride, saobrazno sa Starim i Novim za-vetom. Prema visini ovog zidnog otseka izmedu stubova i prozora, moZese prida o spasenju predstavit i u jednom redu i l i u dva reda koja tekujcdan iznad drugog. Sudeii po starim sl ikama, izgleda da je u Lafe.ran.s--.--.sktr lgcrkri- posto jao.je_d1n red-, a u,crkvama Sr' . Pelra i Sv. Pavla dvjt reda.

N i u jedno j c r ' l i v i n l -su oeuvan i n ikakv i t ragov i : a l i se moZe pr ihva t i t i daukras V veka, koj i nam je oduvan u baroknim kopijama, ustvari pred-stavl ja obnovu narativnog ciklusa iz vremena cara Konstantina. Starizavct, a narodito prida o Postar.r ju, bio je iz-eleda dosta zastupl jen. Pridao pa t r i ja rs ima, o lMo js i iu i I susu Nav inu s igurno n i je s tvorena tek uV veku za mozaike u Santa Mari ja Madore. Uzori vatikanskog svitkaIsusa Navina seZu daleko unazad. I u kvedl inbur5koi I tal i imamo, kra-jem IV veka, i konogra f i ju Sav la i So lomona, ko ja mora imat i dugu t ra -dici ju. Freske u katakomban-ra IV veka pokazuju, pre svega, starozavetnescene koje se ne mogu vi5e tumadit i jedino kao simboli spasenja, kao Stoje to sludaj sa starim sccnama sa Jonom i Danilom, vei kao odsjaj i i l i napogre5no mesto s tav l . iene s l i ke i z ve l i k ih b ib l i i sk i c ik lusa , ko j i moZda doseZu u II I vek, a noZda su dak zavisni od takvih ciklusa u sinagogama ka-kve je iznela na svetlost sinagoga u Dura Europosu, na najveie dudenjejednog metodski r-r imalog strudnog sveta. Najzad, treba odustat i i od togada se poreklo svih narativnih fresaka i l i ciklusa mozaika izvede tz ciklusamini iatura u Bibl i iama. Zbos stvaraladke osobenosti konstantinskih ras-ko5nih bazi l ika moZe s" bar pretpostavit i da su se izbor, vel idina i kompo-zicija biblijskih zidnih slika ravnali prema strukturi zida, pol,oiaju (da lisu namenjene bl izini ulaza i l i hora), kao i prema naielu raSilanj ivanja zi-dova. Po5to u slednjem brodu takvih bazi l ika naspramno stoje dva ogrom-na zida, dobi jaju se u osnovi dve moguinosti za rei lanje ciklusa sl ika: na

k r 65

jednom zidu izlaganja teku u hronolo5kom nizu od ulaza ka horu, a nanaspramnom od hora ka ulazu. Tako ie to bilo i u staroj crkvi Sv. Petra,a sigurno i u San Paoli fuori le mura. PoloZaj zbijeno postavljenih stu-bova, koji naglasava stazu u poduZnom brodu, omoguiava, stoga, nepre-kingt ciklus, o kome se moZe stvoriti predstava u crkvi Sania MalijaMadore, iako su njeni mozaici poreklom iz sredine V veka.Druga mog_uilost je ostvarena u vreme Teodoriha u San Apolinare Nuovou Raveni. Ovde naspramno stoje po dvc sl ike sevclnog i juZnog zida, page mogur prostorno i duhovno,-dovesti u vezu. To, me?utim, pietpostav-l ja podelu naosa na odeljke, dakle manji broj stubova i sistem arkada,Sto se vi5e razvi. ia na.qrdkom istoku. Ciklusi n konstantinskim raskoSnimbazil ikama Rima bi l i -su, po svoi verovatnoi i , pr ipovedno neprekidani,dime slede zakon istori jskih rel jefa na r imskim ir i jumfalnim stubovima.Na poduZnim zidovima konstantinske bazi l ike postoj i jo5 jedan deo nakojem se moZe razviti ikonografija u mozaiku ifresCi; 1o su visoka pra-vougaona polja iznad prozora. Po5to se ovo ra5dlanjivanje pornoiu pro-zora na gornjenl deiu nije bitno izn-renilo u toku ranohri5ianskog razvit-ka, moZe se zakl judivati i na osnovu pozni jeg materi jala. Vei su uKonstantinovim bazi l ikama, izmedu prozora, verovatno na plavoj osnovi,prikazani kao cele deono postavljene figure, stajali belo obudeni crkvenisveti tel j i , osobito apostol i Novog i proroci Starog zaveta, mudenici i de-vice st ire crkve. Ovde ie mestJnastanka ikone ia stoiei im l ikovima. Idanas u zoni gde_su pro2ori u San Apolinare Nrrovo nala"zimo takve f igurc

{postola i proroka u mozaiku. Ikona sa l ikom u celoj f iguri , sl ikana nadrvetu, poreklom je sa gornjih delova starol-rriSianskili sakralnih pro-stori ja. Ona odgovara plast idnim kipovima iz ni5a poznoantidkih unu-tra5njih prostora.Jednom stvoren kao t ip, ovaj stojeci sveti tel j pojavl juje se u naosu itranseptu i na sl idnim mestima, na primer na ulaznom zidu u Santa Sa-bina u Rimu, kao velike figure episkopa u San Vitore u Milanu, kaosvedoci -kr5tenja u San Dovani in Fontd u Napulju, u narteksu i na fa-sadi Eufrazijeve bazilike u Poredu, kao duvari pr-estola ili krsta na deo-nim zidovima apsida, kao pobodne f igure uz sediSte u sveti l i5tu, kao Stosu to vel ike sedeie f igure jevandeiista u San Vitale, kao ikone na stup-cima, razme5tene u prostor, kao na primer u crkvi Sv. Dimitr i ja rr So-lunu. Iako je razvitak previzanti jske sveti tel jske sl ikc tol iko raznovr-stan, njeno prvobitno i odgovarajuie mesto nalazi se na gornjem dclukonstantinske bazi l ikePoduZni zidovi bazi l ika imaju i treie mesto na komc se neunritno razvi lanovi ikonografsl i i obl ik. To su umcci izmedu lul<ova. Oblik koi i se ovderazvi ja jeste tondo (medaljon) sa poprsjem sveca i l i vodede l idnosti dr-Zave i l i crkve, a prikiadan je za tekui i r i tam arkada, za narativni ciklusi sl ike stojei ih f igura na gomjem delu zicia. Papski medaljoni iz crkvcSv. Pavla,-koj i sr isreinoni okolnoScu spaieni, pbtvrcluju dugu tradici juovog obl ika sl ike rr longitudinalnim crkt 'ama. Or,aj niz tonda podinje ist i-na tek u V veku, kad ie .Lav Veliki obnovio sl ikc, al i je izvesno da imastaru tradici ju. Njegovb Sirerr jc u sredn.icm veku bi lo jc tol iko t ipSte dase mora pretpostavit i znadajno zajednidko porcklo. U longitudinalnim

\

I

,(

IIII

A

a>

gradevinama, kao Sto su San Apolinare in Klase, otonska bazilika 9 Raj-

henau i i i Sv. Petar na Moru kod Pize, pojavl juju se ovakvi neprekinutinizovi tonda, a u hriSianskoj antici se takvo poprsje u medaljonu upo-trebl java u najrazl idi t i j im kompozicionim povezanostima, u Raveni sko-ro u svakoi crkvi.Oblik tonda ni ie prvobitno nastao u mozaiku i l i sl ikarstvu, vei i u re-l jefu u r imskoj antici . U hriScanskoj umetnosti u slonovoj kosti , on je

bio, kao Sto pokazuje l ipsanoteka u Bre5i, jako raSiren vei u IV veku. EqKako su ovakvi rei jefni medaljoni bi l i postavl jeni na gradevini postajejasno sa predstave Svetog groba na takozvanoj Rajderovoj plodi u Min-henu. Oni su ovde nameSteni izmedu arkada na spol jnoj strani gradevine. {t l -

Odskoro se pretpostavl ia da su i snaZni rei jefni tondi sa poprsj ima de-tvorice jevandelista, koj i se danas nalaze u muzeju u Carigradu, prvobit-

no bili postavljeni izmedu arkada unutra5njeg prostora Konstantinovecrkve Dvanaest apostoia. Ovu crkvu . ie car Konstantin odredio da budeuspomena na dvanaest apostola medu koj ima ie sam car, kao tr inaestiHristov apostol, da naale mesto svog vednog pokoja. Otuda, dozvol jennam je zakl jucak da i poreklo mozaidnog tonda traZimo u konstantinsl iojbazi l ici sa arkadama.

i - \ ' r iCeon i z id , odnosno arc t ts ma ior , p rvob i tno luk i znad o l ta ra i mesto l r iumphus christ ianus, jeste drugo zahvalno mesto za nastanak najstari je cr-kvene ikonografi je u prostoru. U ovom sludaju je, zbog uni5tenosti ob-jekata, naroi i to te5ko iznosit i pretpostavke. Jedini tr i jumfalni luk sa

i mozaikom iz tr i ju rasko5nih bazi l ika di j i su neznatni ostaci izdrZal i ru-

! ienje, jeste onaj iz San Paolo fuori le mura. Pismeno posvedoden kaoI

- ' - ' * - - - _

i zave5tanje carice Gale Pfacrdlj!;on-lE-3to-Ealstovremen sa duvenim tri-, ,J jumfalnim lukom iz Santa Magja Madore u Rimu, koji je posle sabora (

u Efesu (431) podieao--S-rk-st-iTl]-kao-i-sa trijumfalnim iukbm iz Santa;. Sabine. koji ie moZE rekonstruisati na osnovu jedne gravire iz Xvii*va[t'Po5to je, pak, arhitektonski obl ik ovog apsidalnog deonog zida Konstan-

tinova tvorevina, a carska tradicija se, vei zbog odrlavanja dostojanstvaavgusta, stalno narodito negovala, kao Sto se najzad i ikonografski obl iciu naosu, uprkos fragmentarnih tragova, mogu pouzdano smatrati Kon-stantinovim, stoga se sme sa sigurnoi iu rei i da je hri5ianski arcus maiornastao u rasko5nim Konstantinovim bazi l ikama. Njegov program je odsamog podetka bio usagla5en s njegova dva podnoZja i njegovim teine-nom, zbog dega ie rasporedivanje kompozici ja u pojaseve bi lo najprirod-ni je. PoSto arcus tt taior istovremeno i pre svega ist ide, ispod svog zcnita,dasnu trpezu, otud ispodetka proizi iazi i njegova ikonologi ja. Zato Sto sena oltaru pri l i l<om l i turgi je izvr5ava ponovno postajanje logosa io' ;c-kom, p ro is t i ie po t reba da se na t r i jumfa ln im luc ima ob l i ku je p rogr i rmepifani je nebeskog logosa. To se moZe predstavit i na dva nai ina: pol<lo-njenjem nebeskom gospodaru sveta (Pantokratoru) i si laskom logosa nasvet. Prvi obl ik se najbol je iskazuje kompozici jom Ali luja i l i parousia,a drugi kompozici jom inkarnaci je. Pr-va je oduvana u crkvi Sv. Par. la, adruga u crkvi Santa Mari ja Madole. Obe kompozici ie podivaju na s,.r-sretu neba i zemlje, boZanskog prcstola i ol tara, Boga i doveka. Odatle

66

proizllazi treii nadin ukraSavanja trijumfalnog luka - kompozlcija ec-

Zlesia caeleg is, apostolska pracikva, iu nadviSava zemaljskuzcc_lesia mi-

Ii?a-rzs Io-ialsl;od luka za oltarom, izvr5ava postajanje logofai'6or"ekom.Ovai. treii na8in ukra5avania tri iumfalnog luka, ostvaren je na deonom

zidu'apside u Santa Sabina. Kao prinrer ovakvih komp.ozicija s-a tri jum-

falnih^lukova mogu se upotrebiti-tri vrste-slika,- nastale_,pod.Konstanti-nom, kao Sto to j isno pclkazuju tri tr i jumfalna luka iz IV veka' Prva je

centialno komponovani slika i-oklonjenja, prestola. ili.epifanije, kakva sepoiavliuie na Konstantinovom luku na iepiezentativnim prikazima mira,

ira'strinl okrenutoj gradu. Izgradena na nadelima centralnosti, simetrid-

nosti i veieg broia"z6na, ona ie u konstantinskim crkvama razvija u ob-

rednu slikfkoja iziskuje poboznost. Druga vrsra slika su stojeii l ikovi

svetaca i l i apoitola koji iskazuju po-boZnost. N?jzad, to su. tonda.la po-prsiem. Na iai nadin nistaju tri velike tri jumfalne kompozicije e,pifanije

ira iri iumfalnim lucima ranog hriScanstva. U San Paolo fuori le mura

Pantoi<rator je predstavljen ispred nepobedivog sunca koje ispuSta svoje

zrake. Prikazan je u poprsju, u krugu koJi lebdl rznacl zenrta luKa, lz-

pobeda nad pet ca(eva. v vek. Mozaik u naosu santa Marl ja l {adore, nim. up. stranrr 67 I

vmedu krilatih biia iz jevandelja i njihovih snaga. Pomoiu krsta u kruguobeleZen je kao onaj Hristos koji se vraia sa zemlje veditoj parousie.Njemu odaju poStovanje u trostrukom stepenovanju dva andela kao za-stupnici nebeske vojske, dvadesetidetvorica staraca koji prinose svojevence u velikom aliluja i kneZevi apostola Petar i Pavle. Ova velika temamora se smatrati nepatvoreno rimskom, i nije sludajno da je sam Pas-halis opet preuzima u savr5enoj renesansi za crkvu Sankta Praksedis.Ovde kao i tamo horizontalna podela traka, koja ostaje jedan od osnov-nih zakona oblikovanja trijumfalnog luka, sluZi hijeratskom stepenova-nju. To je prvi put sprovedeno na Galerijevom trijumfalnom luku u So-lunu, a uobidajeno je u predstavama koje su nastale iz duha nove monar-hi je podev od Konstantinovog luka. Posledica ovakvih kompozici ja ucarskim rasko5nim bazi l ikama jeste ono Sto kasni je Dionisi je Areopagitpravi mistidnim kosmosom nebeskih hijerarha: u zenitu, na najveioj vi-sini, nalazi se Hristovo mesto, oko njega lebde njegove snage, koje suosnovale crkvu pomoiu detiri jevandelja. Dvadesetidetvorica staraca, kaoblaZeni drugog neba, ukazuju po5tovanje Hristu u srednjem pojasu; iz-meclu njega i sunca logosa posreduju andeli kao najbliZi prvom nebu.Na podnoZju, Sto znadi najniZe i bl izu zemlje, kneZevi apostola, Petar iPavle, podiZu u znak poStovanja desnu ruku prema Pantokratoru u te-menu. To je vel iki trougao u kompozici j i tr i jumfalnog luka, koj i spajanebo i zemlju. Ispod hipotenuze ovog trougla, koja spaja Petra i Pavla,nalazi se oltar a hipotenuza i njega ukl juduje u sl iku nebeske epifani je.Tako tr i jumfalni iuk daje oltaru njegovo tumadenje i smisao.Ako kompozici ja tr i jumfalnog luka iz crkve San Paolo fuori le mura takojasno pokazuje tragove umetnidkog shvatanja Konstantinovog vremena,onda se i za tr i iumfalni luk iz Santa Mari ja Maclore moeu izneti ovakvepretpostavke. I ieja koja svoj program xytus episcopuiposveiu je boi,-jem narodu (plebis Dei) jeste ideja inkarnacije logosa. Za obja5njenjeprograma uzimano je u obzir - isuvi5e kratkovido i iskljudivo - po-Stovanje Marije, o kome je odludeno na saboru u Efesu. To nije samoprogram o Mariji kao Bogorodici, vei program epifanije, posveien samologosu kao ovaploienoj hipostazi trojedinog Boga i devici Mariji; onaigra svoju - od Boga joj naloZenu - ulogu, a ova se nalaLe i sveStenikuda ie izvrSava: da Bog postane dovek.Kada se ovo obl ikovati ie^ iaeie inkarnaci ie oslobodi vremenske uslovl ie-nosti, postaje jasno forinalno i duhovno srodstvo sa lukom sa epifanijomu San Paolo fuori le mura: medalion u zenitu, detvorostruko stepenova-nje podev od najavl j ivanja logosj na nebu, preko poznavanja isi inskogkralja na zemlji, mudeniStvo nevine dece i dva grada Svete zemlje,Jerusalim i Vitlejem, kao mesta roclenja i smrti logosa.Krug u temenu, oko koga lebde detiri krilata biia, a kome se Petar i Pa-vle pribliiuju sa poStovanjem, obuhvata prazan presto; krst i golub gaobeleZavaju kao sediSte logosa. To je presto kome se vraia u Vitlejemurocleni, a u Jerusalimu na krstu umrli /ogos. To je duboki smisao trouglana tr i iumfalnom luku u Santa Mari ia Madore.Nije potrebno obrazloZit i , s obzirom na istori jsko-umetnidki materi ial ,da on proizilazi iz duha Konstantina Velikog. Konstantin je ponovo iz-

/ ' - 1

gradio Jerusalim, poru5en od Tita; ovaj novi Jerusalim sada nije vi5e na-ielie l iudi vei grad Isusa Hrista, dij i zemaljski put treba da se podizanjernmrioeobrojnih spomenika uzdigne za sva vremena za razmiSljanje.Crkvi Hriitovog rodenja nastaila je iznad peiine u Vitlejemu' Ona prcd-

stavlja suprotnistoZer-Grobnoj cikvi 9 Jeiusalimu, tako da svuda u cr-kvenbm piogramu, narodito na trijumfalnim lucima i u apsidi, predstaveovih gradovi u zlatnom preobraZaju, oznadavaju introitus logos-a u sveti nieg-ov exodus, niegovo rodenje i smrt, njegovu inkarnaciju i povratak

na'piesto. U apsidi irkve Santa Pudencijana u Rimu, i u jednoj skoronezapaienoj sli,ci grada Vitlejema na ulaznom zidu male kapele SanktaMatrona u

-crkvi San Prisko u Kapua Vetere, predstavlja se Jerusalim sa

mestom na kome je Grobna crkva i sa crux gemmata koja se izdiie sabrega u zvezdano nebo. Najzad, geografsk-a karta Svete ?emlj.e, predstav-lien-a na podnom mozaiku-crkve u Madabi, ne prikazuje vi5e Palestinuliao svetuzemliu izabranog naroda lzraela vei kao svetu zeml.ju hri5ian-sta sveta onakvu kakvu je prvi hri5ianski car zamislio izvanrednim po-

detkom hri5ianske gradevinske delatnosti, a koju je Justinijan dovrSio.Proudavaniem indicija moiemo da pretpostavimo, polazeii od Konstan-tinovih raikoSnih baiilika, da su Vitlejem i Jerusalim narodito desto pred-

stavliani na podnoZju hri5ianskih trijumfalnih lukova i deonih zidovaapsida i da su spoieni u trougaonu kompoziciju sa predstavom epifanijeu zenitu. Iz takvih-- teoloiki zasnovanih i otuda potrebnih - odrediva-nja i povezanosti mesta, proisti ie jedinstvo crkvene umetnosti u hriSian-skoi intici. Kompozici. ia-Vitlejem-Jerusalim pojavljuje sc za vreme svihtri iu velikih dinaiti ia pbd kojima je cvetala hriScanska umetnost. U Rimuse"ona moZe dokaiati na mozaicima podev od crkve Santa Sabina docrkve Santi Kozma e Damjano,.pod Justinijanom u San Vitale, onda u SanApolinare in Klase, kao r u svlm nrzovlma laganjaca sa mozaika.Pasha-lisove renesanse, a mogu se pretpostaviti na osnovu crteZa ili gravira i zamradna meduvremena. Kada ie u Konstantinovoi krstionici u Lateranupridodata kapela svetog Venahciia, iznad slika svetaca koji su predstav'i ieni u celoi^fieuri otklrivene su i velike arhitektonske slike ova dvasveta grada; ovJ slike su nam ostale saduvane zahvaljuj-uii jednom Cam-piniievom crteZu. Oni uokviravaju ietir i kri lata bica logosa, Sto je sa-

ivim u smislu starohriSianskih tri jumfalnih lukova.Posledice ove kompozicije doseiu neizmerno daleko. Na 'luku u SantaMariia Madore se,-ispred ova dva urbes Christl, sakupljaju dvanaestaoosiolskih iasaniaca. Na ravnom zavrietku vrata rasko5ne ulazne dvo-r i . r " . , s taro i

-Sv.-Sof i i i u Car igradu, ko iu ie posvet io Teodosi je I I , ja-

eanici izlaze"iz obeiu iradskih -kapiia

prema temenu ulaznc kapije kojaie ti i iumfalno okreie. Postaje jasno, da je ovde u Carigradu, stari mo-zaidkiproeram iz vremena Konstantinovog osnivanja, car Teodosijeve di-nasti je preneo u carsku arhitekturu portika crl<ve Sv. Sgfije-..Konstan-tinski piogram trijumfalnog luka nastavlja se na. teodosijanskim sarko-fazima- sa-slikom ierusalima; sarkofazi predstavljaju Hristovo kraljev-stvo u novom Jerusalimu. Sveti grad hriSianstva u Palestini, koji je

sagradio car Konstantin, projektuje se u nebo kao simbol carstva. kojenije sa ovoga sveta, verovatno pod uticaiem ideje svetog Amvrosija iz

Prelaz Jevreja preko Cryengg mora. Zldno sl lkarstvo IV veka u novoj katakombl na Vla Lai lnal r R i r r t u . U p . s t r a n L l l l ? .

Milana. Vei stoga ove slike gradova, koje nalrazimo tek u rarrem..V veku,moraju biti iz. vremena Konstaltina, a-u doba najstarijih-suiliofagu .ukapijama gradova, one imaju dugu tradiciju. U ve"likim delima kameneplastik-e,-na sarkotaz,ima u Milanu, Ankoni, Denovi i Marseju Zivi, dakle,tri jumfalna ideja vit lejem--Jerusalim, koja je preuzeta sa irozaika u cr-kvama. Treii r imski tri jumfalni ltrk V vcka-poinajemo sa Campinijevogbakroreza iz XVII vel<c; luk se nalazio u trbbrodnoi bazirici d"ntu su-

?4

bina u okrugu starog rimskog Armalustri juma, visoko iznad Tibra naAventinu. Medaljon u temenu predstavlja poprsje Pantokratora. On jeokruZen sa Sesnaest poprsja u medaljonima, koji se diZu od podnoZjaluka, dodi ru ju i i jedan drugog; umeci su ispunjeni l j i l jan ima. To je po-lukrug sastavljen od poprsja apostola u medaljonima, u i i joj sredini senalazJ tri meialjona'si pirp.sjima Hrista, Peira i Pavla.- C)vaj luk saapostolima ograniden je svetim gradovima, Jerusalimom i Vitlejemom,koji se uzdi2u snaZno i velidanstveno, tako da je ispunjen zajednidki za-kon ranohri5ianskih tri jumfalnih iukova. Ovi luci sa medaljonima nalazese inade na krivinama koje nose svod, kao naprimer u arhiepiskopskojkapeli kod katedrale u Raveni, sagra-lenoj za vreme Teodoriha, ili na kri-vinama koje razdvajaju prezviteri jum od mesta za vernike, kao u SanVitale; isto tako se nalaze i u krivinama koje dine prelaz ka apsidi -

kao u Eufrazijevoj bazii ici u Poredu - i l i kao poiasevi koji uokvirujuglavnu sliku apside, kao u Katarininoj crkvi na Sinaju. Kad je Pashalisdao da se mozaikom ukrasi glavni ulazni zid Zenono-ve kapele na njegovojomilienoi graclevini Santa ?rasede u Rimu, ponovo je- uzeo stirohriS-iansi<i piiniip luka sa medaljonima u dvojnom obliku.-U spoljnjem lukuse preditavlj i ju poprsja dvanaest apostoli koja se okupljaju,-d6dlruiucise medusobno, u tondima oko velikog centralnog medaljona sa Panto-kratorom. Zavisnost od trijumfalnog luka iz Santa Sabina pokazuje se i utome Sto i u temenu postoji tr i logija medaljona sa poprsjima Hrista,Petra i Pavla. Ispod se, u skrivenoj paralelnosti, nalazi dmgi, strmiji lukoko fenistrele; on u jedanaest tonda, koji se neprekidno diZu, prikazujeBogorodicu u temenu, izmedu dva medaljona sa svecima i po detiri po-prsja svetica.

'crdire (um 450)' prednta ;";3"t:::

"""'"1"# iJ.";T*: .li"i,*i"3?:

3L

Tradicionalne zajednidke crte i omil ienost tonda sa poprsiem u arhitek-tonskoj plast ici u jerusal imskoj cr l ivi Sv, Groba, kio- i u Carigradu ucrkvi Dvanaest apostola - koic smo prepoznali u starohriSianskoi shemitr i jumfalnih lLrkova - predotavaju da i tr i jumfalni luk sa tr"p.ekidt. t i -medaljonima Pantokratora, apostola, Bogorodice i mudenika i devica tre-ba povezati sa tradici jom Konstantinovog vremena.Ovaj logidni zakl iudak moZe se jo5 viSe-dokazati materi jalom iz Kon-stantinove epohe. U vreme Konstantina, kada je zlatni novac bio ukra-Savan hriSianskim amblemima i simbolima, carski medalion ie r;rodroi u mozaik. Poprsje cara u medaljonu je sa novca vei odavho preneto nageme i kameje, a onda i u monumentalnu tr i iumfalnu plast iku. U Kon-stantinovo vreme su nastal i tondi sa suncem i mesecom (predstavl ienikako.g celoj f lguri tako i --najvi5e u sledecoj eposi - kio poprs. la) Imeda l jon i sa Hr is tonr , jevande l is t ima i apos to l ima. poprs ja d l inova car -ske porodice su omil jena u carskim palaiama i u zidnom-sl ikarstvu kao5to..to pokazuju kvadratno uokvirena Zenska poprsja Konstantinove p<_r-rodice, naclena u odlomcima tavanice u takoz-vanoi jelen.inoj palat i ispodKonstantinove saborne crkve u Tri ieru.U vez i sa ov im se sada u sasv in r novom svet lu pokazu iu poprs ia u meda-l jonima sa podnog mozaika u juZnoj bazi l ici u Akvi ie; i . Noulru istraZi-vanja su.pokazala da je kod ove gradevine rei o carskoj zaduZbini koluje sagradio ravenski episkop Teodor, jedva jedan l t tstr i tm posle Milan-skog edikta.U vel ikom srednjem odeljku podnog mozaika predstavl jeni su medaljonisa poprs j ima i lanova Konstan t inove porod ice , dvos t ruko ikono loSk i -po-vezani, S jedne strane su im p-odredena poprsja detir i godi5nja doba, 3totreba smatrat i uobi iaienom ideiom o trainosi i drZavnE sreie u promenidoba, kao i na Konstantinovom l-rku. S"druge strane;e hriSidnstl t ikpas t i ra ko j i ,nos izuJe na sredn3e carsko pol jc - takode u tesnoj vezi sa idejom drZave.Lik Dobrog pastira je nastao u hriSianskoi umetnosti za ureie voini ikihcareva i vel ikih progona hriSiana. Pastir je u skriveno-hri i ianskoi umet-nosti

.- koja je potpuno suprotna r imskoj driavnoj umetnosti , kojomrrpravl ja dria.va.- ul)ravo l ik hriSianske umetnosti ;-u najstari j im kata-kombama nalazi se u zenitnom krugu tavanica, u osovini arkosolskih l i -neta i u sredi5tu kompozici je na sarkofazima. obiasnienie ovog fenome-na proizi lazi iz pol i t idkog. i f i lozofskog pesimizma

-u -doba "vojnidkih

careva; o-vom pesimizmu kartaginski episkop Kipri jan, u pismu napisa-nom iz skrovi5ta za vreme progona, stavl ja nasuprot pastira koj i vraiasvo ju ovcu. -Po i to anr idk i svc t lez i u rusev inama i -v i ie se ne moze spas t i ,ka le on , ,za hr iScane pos to j i samo joS jedna mogucnost : da pod ignu rukenebu i da se mole , da Bog-spas i te l j u l i ku Do6rog pas t i ra 's ide 'sa nebai u telesnoj smrti odnese du5u u ist insko carstvo I ru. i - koje ni je odovoga sveta.Na prekonstantinskom s.imb*olu Dobrog pastira udinjena je u Akvi lej i po- rl i t i tka.promena znadenja. Pastir ostaje ukazivanje na ist jnsko carstvoko je n i je od ovoga, svc ta , i i j i gospod i r .kao pan iokra tor ima svo je se-di5te na nebu. Carska kompozici ja u sredini crkve istovremeno pok-azuie

@

da je Konstantinova dinasti ja preuzela zastupanje Pantokratora i njenzadLtak je da jemdi stalnost cirske drZar.'ne ideje u ovom promeniii-vom svetu.Kada je ostvarivanje nove ideje o Hristu - caru moguia na podnorl mo-zaikq u Akvi lei i , pi tamo se da ni je u Rimu - kao posledica sudbonosnogpreokreta koj i je izazvao Konstantin bitkorn na Milvi jskont mostu -postojao i niz medaljona i lukova sa medalionima carske cl ir-rast i je, na-stao iz dinasti ikih razloga, pored sigurno utvrdenih hristolo5kih lukovasa medaljonima. Presudnu pomoi pri reSavanju ovog pitanja, daje, pomom miSljenju, anal iza apside i deonog zida crkve Sv. Jovana je'";ande-l iste u Raveni. Mozaici su odavno i5iezl i , al i iedan hroni iar IX r, 'cka, poimenu Agnelus, u svom Liber Ponti f ical is Ecclesiac Raverutat l .s, dajc vrlojasan opis programa.Red je o crkvi koju je carica Gala Placidi ja zavetovala na moru u vcl iko jnevol j i pr i l ikom svog dolaska iz Carigrada, o r:rkvi kojr-r je podigla podolasku- u Ravenu fo5 pre podetka g-radenja dvorske brkve

^Sv. krsia.

Znaiajno je ze tesnu vezu Hrista i cara, vezu ko.ju je u ikonografi j i za-

past ir . Podnl mozalk u jutnoj bazl l tc l u Akvi lej i , IV vek. Up. stranu ?3

3t

snovao Konstantin u sudbonosnoj godini 313, da su u apsidi, u i i iem sre-d iS tu je Hr is tos na pres to lu , b i l i p re -ds tav l jen i i spod n jega, levo i desno odsredn je ep ik les is i spred o l ta ra (s i s l i kom ep iskoba Pe i r iHr iso loga) , i s to i -norimski car eTodosi je I I i Evdoki ja, kao i art<acti3e i Evdoksi jalpotvrduza tradici ju iz Konstantinove epohe daje odgovarajuci t i t t t lusi,Conf irntcthoc Detrs, quod operatus es in nobis a templo sancto tuo, quod est in Je-rusalem. Tibi olf erertt Reges tntLneran. Neiz-vesno je da l i se-za carske mo-zaike u apsidi moZc prctpostavit i poreklo iz konstint inskog vremena. Ont_rSto je p reds tar ' l j enc u Ravcn i , nas tav l ja na is tome mestu Jus t in i jan u svo-joj dvorskoj cr lc ' i San Vitale. Titulus izra'zava o idej i Jerusal ima ono Sto jeu crkvi Sanla Puclc-nci. jana u R-irnu dalo kao mozaidni program.Carska ikor rog la I i ja u ravensko. j aps id i zasn iva t " r ,L t6me Sto car ica ,ko ja je doSla iz i s to i 'nog R ima, a porck lom je i z Teodos i jevc d inas t i je ,polaZe prava na zapadnorimsko dostojanstvo avguste, Sto je dakle svesnasuccessio prvog hriSianskog cara Konstantina i-Sto stoga teLi za ponor,-nim uspostavl janjem jedinstva Imperiurrt Romanum Christ ianum.Carica Gala Placidi ja - koja je bogatirr, mozaiikim programom ukra-si la tr i jumialni luk u crkvi kneza apostola Pavla na Via Osienzis u Rimu,proSirenu sa pct brodova, po Konstantinovoj shemi Lateranske bazi l ike- odrcdi la je i plogram tr i j r-rmfalnog luka svoje zavetne crkve u Raveni.To_ je carska paralela hristoloSko-apostolskom tr i iumfalnom iuku u SantaSab ina u R imu. Vot ivne s l i ke spasen. ja car ice i ' .n jene dece, Va len t in i ja -na II I i Juste Grate Honori je, uz pomoi Jovana jevandeliste, bi le su uo-kvirene vel ikim lul iom, koj i se saslojao od deset sl ika hri5ianskih care'au medaljonima: levo su se nalazi l i Valentini jan, Graci jan, Konstans, Gra-ci jan Nepos i Jovan Nepos, a desno Konstantin, Teodosi ie, Arkadi.fe, Ho-nori je i Teodosi je Nepos. Izvesno je da su ovi carski medalioni nastal ina osnovu carskog z la tnog novca. Carsk i p rogram se u ce l in i b i tno raz-l i ku je od_oba ju ranov izant i j sk ih carsk ih moza ika , ko . l i s r . r nam oduvan i ,od.nosno kojg. pozlSiemo p-o predanju: razl ikuju se od onih u dvorskojcrkvi Teodoriha Velikog u Raveni, koje je episkop Angelus uni5t io iz or-todoksnih razloga, kao i od mozaika chra-Justini iana u apsidi u Sanvitale. Teodorih i Justini jan su u svoj im dvorskim- crkvami predstavi l isvoj dvor u njegovoj podeii na stale2e:- istodni Got na juinom zidu naosa, ee{poi injui i sa zapada. a vizanti jski car u apsidi, ispod predstave Hristovognebeskog carstva kao njegov dvor u crkvi, a t i ime pantokratora i siautori tetom avtokratora.Gala Placidi ja, pak, na tr i jumlalnom lul iu svoie zavetne crkve, u luku sadeset carskih poprsja r-r medaljonima, predstav' l ja ideju succesio i civi tasDei kojom upravl ja i l t tperator Christ ianus. Ovo'ukl juiuje misao o jedin-s tvu sve ta , ko ja se us lcd toga dovod i u vezu sa prv im hrGcansk im carem;zato Lr ovonr ciklusu mcclal jon Konstar-rt ina vel ikog stoj i na istaknu-tom mestu .Ako se ozbi l jno shvati srodnost detir i istovremena tr i iumfalna luka hris-canskih crkava,.nastala u doba vel ikih napora za uspo-sravl ianie Konstan-t ino 'e zamis l i d . la 'c , za ' rc r rc cv ropskog prcokrc ia pod Konstan t inomv e l i k i m , p o u z c t a n o s c d o k e z u j e d a i e , o d m a h p o s l e b i t k c n a M i r v i i s k o muros tu , a t r uza ja rnn t ' j ' r ' cz i sa ca |sk , rm nr - rn r izmat ikom, za c rk rene moza i -

l < - -+ \

Hristos keo Dobri past i r . Podni mozaik u Unet l u takozvanom grobu Cale Placidl je (San Lorenco

F o r m o z o ) u R a v e n i . O k o 4 2 r - 1 2 5 . g o d .

ke stvoren oblik tonda sa poprsjima Hrista i cara, apostola i proroka,arhandela i mudenika, Majke boZije i svete Device; oni se primenjujukao neprekidni nizovi iznad lukova naosa, zatim kao medaljoni u temenutrijumfalnog luka pri njegovom kruni5tu, a kao carski, apostolski i pro-rodki medaljonski luci koji SluZe kao istaknuta signa u apsidi.Novi gracievinski tip hri5ianske bazilike Konstantinovog vremena uRimu imao je svoju svrhu i najsveti je mesto u apsidi, dije je znade.njeodgovaralo tribunilu sudske baiilike"ili carskoj afsidi u prij-emnoj dvo-rani palate. Po5to nije oduvan ni jedan pouzdan spome!ik sa p-rogramomapsid-e iz vremena Konstantina Velikog, potrebno je da se rekonstrui5upiogrami apsida triju rasko5nih bazilika. To je moguie-samo na osnovuGrimaldijevog crteia, jer je on prikazao mozaik apside iz stare crkveSv. Petra u onom obliku koji je imao u vreme Inokentija III ' Donji nizjaganjaca sa Vitlejemom i Jemsalimom i srednjom Hetoimasia sa jag'

hietom BoZiiim na rajskom brclu pokazuje da le lnokentije III ponoviojednu staru irriSiansku kompoziciju; s diuge strane, dak

-i u crieZu po-

staje jasna poznosrednjovekovna korenita promena. Ako proudavamo

>\

glavnu kompozici ju sa pomenutom opreznoSiu, ona izgleda po t ipu sa-svim starohriSianska. Na bregu sa detvororedjem, usred rajske pol jane- a ispred z-vezd,anog neba i ispod BoZanske ruke - sedi Pantokratorna prestolu izmcclu kneZeva apostola, Petra i Pavla, koj i ga pozdravl jajupodignutom desnicom. Dve ogromne palme, desno i Ievo, zavrSavaju ovukompozici ju sa tr i f igure.Ova trojna kompozici ja pripada repertoaru hriSianske Majestas-predsta-ve tokom celog iV veka.-Njena tradici ja u zidnom sl ikarstvu, a naroditou apsidi, kao i priroda deone sl ike i njena sl idnost s predstavom cara naprestolu, objaSnjavaju njeno Sirenje u IV veku. Mora da je bi la tol ikoopdinjavajuia da je u raznim varijantama preuzeta i u plastiku, naroditona sarkofazima poznog IV veka.Drugo razmi5ljanje nam dini verovatnom pretpostavku da u Majestas--predstavi Inokenti ja I I I u staroj crkvi Sv. Peira vidimo rani Konstan-t inov protot ip ove kompozici je. Mo5ti kneZeva apostola su, kao Sto jepoznato, u doba progona u II I veku naSle svoje utodi5te i mesto pokojau danaSnjoj crkvi Sv. Sebasti jana u krugu grobnica. Kada su nastaleraskoSne bazi l ike posveiene Peiru i Pavlu,-bi lJie razumlj ivo da se u pro-gramu apside ne predstave samo sveci koi ima ie crkva posveiena, veii oboj ica duces apostolorunt, s jedne strane ad rnaiorent-gloriam drlav-ne metropole Rirna, gde su pod Neronom za.jedno urnrl i , a s druge straneu spomen na zajednidku sudbinu ofse.iu nova sidera i povremenoutodi i tenj ihovih rel ikvi ia ad catacwttbas. Na ovom mestu ie, pod Konstantinomsagradena Basilica apostolort.urt, jo5 jadala takvu ntentoria, koja se odra-Lavala u tome da je podignuto prenoiiSte za hododasnike, koi i su htel ida na ovom mestu u moli tvi prizovu Petra i Pavla; oko bazi l ike su na-stal i mrrogobrojni mauzolej i kao i oko crkve Sv. Petra. Ovom po5tovanjuapostolskog para daje izraz Damasus u natpisu odredenom za Basi l ibaapostolor-urn, sa sedam stihova u heksametru, ko.l i ove kneZeve apostolaizr idito slave kao clyes Rima, a u kompozici i i u crkvi Sv. Petra u-laude-<obla6e: S.anguirt is o,b me.ri t trnt Chrisiuntqie per astra secttt i f Aetherio.spetrcre stnL$ rcgnaque prcrum.Mogao bih da dokaZem da je na jednom sarkofagu, koji se danas nalaziu muzeju u Madridu, zajednidko dovoalenie kneZeva apostola pred Nero-na dokizano vei u dobi Konstantina, kao i da trilolija Hriita izmeduPetra i Pavla u raznim oblicima sve viSe preovladuje u plastici sarkofagau IV veku. Ipak je upadlj ivo da ova tema potpuno preovladuie baS-uSan Sebasti janu. Petai ispred krsta i Odrubl l ivdnle glave Pavlu"su ovdlglavne ,teme hri5ianske nadgrobne umetnosti . Na iednom sarkofagu le-pog st i la iz sredine IV veka, kneievi apostola, izmedu palmi na raj ikombrdu, iskazuju poStovanje Novom kralju (nouas rex) koji kao novi vladarsveta daje nopa lex.VaZno je da se apostolski par pojavl juje i na najznadajni j im sarkofazimahriSianske antike u staroi crkvi Sv. Petra. Presudni nalaz ie otkriveniskopavanjima ispod stare crkve Sr' . Petra, posle Drugog svetskog rata,i to spo l ja uz samu Konstan t inovu aps idu To. je ranokonstan t insk i kane-lovan i sarko fag , ko j i u ugaon im po l j ima pr ikazu je dva muSka l i ka , jed-

nog sa gustom kosom i detvrtastom bradom, a drugog sa ielavom glavom

-+-r-t-74

i Si l iatom bradorn. IstraZivadi su u ni ima videl i f i lozofe, al i to su Pe-

tar i Pavle.I na sarkofagu sa stubovima i sa scdam n15a, koj i ic rani je u,Lateran-

skom muzeju nosio broj 174. - a koj i jc posle D_rugog svetskog rata

vraien na svoje mesto porekla, u crkvu Sv. Petra, gde je sada postavl jen

naspram sarkofaga Juni ja Basusa - Hristos sedi na prestolu; on je iznad

perionif ikaci ie neba (super caelurn), izmedu kneZeva apostola, kao i Chri-

stus rex u gornjoj srednjoj ni5i na sarkofagu Basusa, na kome su, sa

figurama u punoi 'plast ici , predstavl jeni Petrov put ka_krstu i Pavlovo

pigubl jenje na f iUiu. To t l6 le bogaio tradici jama i jedino je na njemu

mogla haitat i konstantinska predstava Hrista na prestolu, oduvana sa

preloma sredn.iovekovnog mozaika.buome se prid"ruiuie poiezanost kompozici je sa lr i l igurc (Christus irrtperator izmedu duces'njegove mil ici j i ) , kola ima upadl3ivu sl idnost sapredstavom cara na prestolu. Tako postaje jasno porekio scene sa cae'

lus-om na oba vatikanska sarkofaga.-One imiju uto. u oba avgusta koj i

sede na prestolu super caelum. prikazani na severnoj strar-ri juZnog stup-

ca Galeri jevog luka u Solunu, koj i je nastao izmedu 297. i 305. godine.

Dva oduvana mozaika i iedan nestal i iz vremena Konstantina, jo5 vi5e

udvr5cuiu tezu da je trojna kompoziciia >Hristos iz-medu Petra i Pavlan

bi la carsko-hri5ianiki pramotivi koi i ' . je verovatno ukradavao i apside

svih triju raskoinih gradevina. U pitanju su apside u Santa K_onstanci,

mauzoleju Konstantinove ierke. Apsida u se'\'crnom delu hodnika prika-

zuje (prvobitno bradatog) Pantokratora, u beloj- tunici sa podignutom

deinicom i otvorenim svitkom zakona u levici (domiruLs legent dat), na

ra jskom brdu izmei lu pa lmi i jako res taur isane arh i l ck tu re , u ko jo j se

sa-gledalu sveti gradovi Vit telem i Jerusal im. Pantokrator stoj i ispred

belog n6ba sa koga se uzdi iu ruZidasti oblaci, izmeclu Pavla i Petra korr.rc

predi je novi zakon. VaZno je da mu se ievar.rclel ist i pr ibl iZavaju u vidujagan iaca , a ima j t t svo . jc mis to i zmcdu k t re leva apos to la . Ovde imamo

va'r i j intu prestolne sl ik"e iz stare crkve Sv. Petra; bna le nastala iz car'

ske Maiesfas-predstave, l ioja objavl juje novo doba, a koja se u savr5enom

obliku ponovb pojavl juje oko 400. god. r-r crkvi San Eovani in Fontc u

Napuljr i . Za njene sledbenike treba smatrat i mozaike u apsidi crkve Sv.

Kuzmana i Damiana i rnozaike l iarol inike rencsanse, koi i temu sa tr i

f igure pro5iruju na taj nadir-r 5to Petar iPavle dol>i iaju dopunske funk-

c i le ; on i uvod-e u ra i i p reds tav l ja ju H l is tu po . lcdnog svcca i l i sve t icu .

Jcdna od na i lep5 ih z ia tn ih ia ia i z IV veka u Muze 'o Sa l i lo (Museo Sacro)

u Vatikanu"ponavl ja ovu izvanrednu scenu sa upadlj ivom tadno5iu, a

verovatno je sama da5a sluZi la kao ukras za podset 'anje.

Ova tradit io legis je trajno delovala na sl ikarst lo katekombi tr doba Kon'

stantina, kao nlpi imer u katakombi Prisci le, a postala je jedna od glav-

nih tema u poslednjoj fazi r imske i galske plast ike sarkofaga' Sarkofazi

sa predstavom Stradania iz Arla, sarkofazi sa aklarnaci.jom dvanaest apo-

stoia koj i iskazuju poStovanje kao u San Paoio fuori Ie mura iz Rima,

sarkofazi sa eradskim kapiiama iz Rima, Milana, Ankortc i Eksa, kao i

pozn i sarko f iz i sa dud ima lz R ima, gorn jc I ta l i ie i . iuZ I re Francuske -

svi oni uzimaju ovlr temu za svoje srediite.

tlr istos na zemal jskoj lopt i , okruzen petroln I l ,avlom i dvoj lcom svetacac r ' l < v i S a n T e o d o f o , R i m . O h o 6 0 0 s o d .

Najzad-se u vleme Konstantina mole konstatovati i treia prestolna sl ikaI { r i s ta kao v ladara s \ rc ra : [o j c Hr is tos ko j i s to j i i ] i Hr is ros ko j i sec l i nap.la'oj zcmaljskoi lopri . kao nh prcsrolu. Ticn" je, da se ovaj t- t .r l , t i i : ' . , op-siciama i- 'a tr i jumialnim lucima pojar ' l juje naidesie na poini i im mozal-c ima: tak t - r u aps id i sa F l r i s tom i -cerem u San"V i ta le , u aps id ' i san Teo- r .1 .Brcloro, na ̂ tr i . iumfalninr lucima u Er,rfrazi jevoi bazi l ici u pbredu i u sanLorenco fuori lc mura u Rimu. Al i vei oko 4bO. god. mozaidar premestatradit io_1cgls, koja sc najdcsie odigrava na ra. iskim brdu, na r i ,*ut i t i

"lop tu . .Da j . c ova kornpoz ic i ja b_ i la dobro poznata u IV icku pro is r i ie i i zloga da mlada la(k i go lobrad i Hr is r t - rs na- j cdnom sarko fagu 'sed i na g lo -busu.

,vc rova l lo j c kao osno 'a . o \ 'omc p_os l .z i la zamisao s to g lobus Iao

srmbol - koj i je rani je pripadao pobedonosnom caru i r imikoj vikto-rUr - od sada pr ipac le ycrus rcx -u (Hr is tu ) .Ako je 'ec predoicno ranokonstantinsk<-r poreklo i 'ot iva >Hristos na ze-

117c)

maljskoj lopti", onda ovu pretpostavku potvrdujc i mozaik u apsidi ujr.rZnom hodniku Santa Konstar.rce, koi i potide od istog umetnika kao itradit io legis r.r sevL'rnom hodniku bazi l ike. Neizvesno je, cla l i se prvo-b j tno rad i lo o d ro jno j g rup i , ko ja b i onda i rna la svo jc para lc lc na Kor r -s t a n t i n o v o m z l a t n o m l r o v c L r ; i I i s e , p a k , l l a n r e s l o a s i n r c t r i e r r o p o s t a l l j c n i hpalmi desno, naspran koi ih su, na levo.j strani, sauro dvc, moZcla nalazi l :rprvobitna f iguralna kompozici ja. Izvesno . jc cia pn,obitno braclat i apostol

. jcste Petar i stoga ova kompozici ja sa globlrsirnt pripacla onom kltrgr-rkons tan t insk ih s l i ka na ko j ima se prcds tav l ia Hr is to r , : r v ladav ina sve ton- rl rao jedna n jena var i ian ta . Na iverovatn i j c ie da . je tcma C l t r i s tos a r t tbL t -lans super leonern (apsiderrt) et basi l isctun vci bi la r-rpotrctr l . jcna u l ion-stantinskoj apsidi. Mi nc znamo kada je rr kr-ugr-r carske palate r-r Cari-g radu b i la pos tav l jena bronzana s lobodna p las t i l i a j cdnog takvog C i r r l -s tus r i c to r . Ova j mot iv se vcc po ja r ' l j u jc rL S tukLr l i r s t ion ice u ka ted la l iu Raveni Ll vreme Gale Placidi je, a prc toga, kao prestor-r i l ik, na sarko-fagu Pinjata; u doba Teodori l ' ra Vel ikog n-rot ivom Cl r isttLs arrtbularts st.r-per asp ident c t bas i l i sc tu r r b i l i su ukraScn i kako zaber g rads l i c kap i j c uRaveni tal<o i l ineta iza oitara kapelc u arhiepiskopskoj palat i . Bi lo bipreviSe smelo kad bi se ovaj obl ik C/zrrstrts t) ictor-a pretpostavio yei zakonstantinske paiate i apside crkava da ni je na jednom ranoi.rr iSianskomsarkofagu sa fr izom i sa gusto poredanim bibl i iskim sccnama, dobro ocu-vana f igura Hrista koj i gazi lava i zmijol ikog vasi l iska sa glavom petla.Takva scena je ostala jedinstvena u plast ici sarkofaga, pa mora da vodiporeklo i l i iz carigradske slobodne plast ike i l i iz suvremenog r imskog mo-zaika u apsidi. Po5to sarkofag u crkvi Sv. Fel iksa u Geroni pripada Span-skim sarkofazima, koj i se mogu smatrat i r imskim importom, moZe se sapouzdano5 iu zak l ju i i t i da je tcma C/ r l r . s t r r .s a t r tb t t luns s t tpcr aps ident e lbasi l iscum takoi le morala pripadati repertoanr apsidalnih programa uKonstantinovo vreme.Tako je u Konstantinovo vreme Hristos u svom nebeskom carstvu bio uprogramu crkvenih apsida u vel ikom broju vari janti . Pored teme Vasi-levsa, podev od ovog vremena postaje omil jena tema Hrista koj i pou-dava u svojoj nebeskoj crkvi. Odmah pored njega sede Pctar i Pavle. Hri-stos Didaskalos se predstavl ja u apsidama u San Akvi l ino u Milanu, trSeveri janovoj bazi l ici u Napuiju, prvobitno i u dvema rimskim crl :vamaV veka, Santa Mari ia Madore i Santa Sabina. Tema ncbeske crkve (ba-si l ica caelestls) precistavl jcna je na milanskom sarkofagu u San Arnbro-do, na galskim sarkofazima r-r Rinj i je l-Fran (Rignicux-lc-Flanc), u Arlui Marseju, a pojavl juje se i u slonovoj kosti , kao na i ipsanoteci iz Bre-5e iz IV veka. Ona prvobitno ni je stvorena ni za sitnu ni za sepulkralnuumetnost. U sl ikarstvu u katakombama se uop5te ne pojavl juje pre Kon-stantina, al i se pojavl juje u onim katakombama koie su r-r IV veku pozaj-mile svoj sklop, bogatstvo motiva i svoje kompozici je od nadzemnih unu-traSnjih prostori ja. Pojavl juju se na krivinama i arkosolskim l inetamakatakombi Sv. Marka i Marcel ina, u katakombama Domici le. na frescicconog z ida ka takombe Hermesa, ko ja s r 'mora da lo ra t i F rg 32 i god. , I raludnim pol j ima u Coemetriutn nnius; u carskom krugu katakombi Sv.Petra i Marcel ina ova scena udenja se pojavl juje na ta' , ,anici u monumen-

9

talnom obliku. Kada je jedan pekar iz Rima dao da mu se napravi pod-

zemna oktogonaina grobnica u krugu katakombe Domici le i da se ukrasi

u st i lu arhitektonskog i inkrustacionog sl ikarstva, stavio je u monumen-talnu apsidu predstavu ecclesia tr iumphans i to tako 5to se u sredininalazi presto uditel ja crkvc; levo i desno od niega su Petar i Pavle naprestolu, kao prcdstavnici jevrcjske i paganske crkve, oko koj ih se okup"l jaju ostal i apostol i kao ui i tel j i crkve.Ako saberemo ova j bogat i mater i ja l i z IV veka, dozvo l jen je zak l ju iakda jc u vreme Konstantina Velikog ecclesia caelestis (tr iumphatts) bi latcma crkven ih aps ida ln ih kompoz ic i ja u mnogobro jn im var i jan tama. Kao

Sto jc tr i jerski sarkofag sa Nojcm u predstavi ctrca prikazao brod crkve,tako je otelovl jenje nebeske pracrkve sagledavano u programu nebeskogJerusa l ima u aps id i .Apsida u crkvi Santa Pudenci jana nadovezuje se na ove praoblike, kadaatr i jum Konstantinove bazi l ike u Jerusal imu i novi Jerusal in-r Svete zem-l je , ko j i je sagrad io Konstan t in Ve l i k i , p reds tav l ja kao s l i ku nebeskog

Kit

r I b

p o v r a c a J o n u n a o b a l u . P o d n i m o z a i k u p . e z v i t e r i j u j u z n e b a z i l i k e u A k v i l e j i . l v v e k .

s t l a n u 6 ? .

il

go 81

! .',l'r'^. j,-^tr*'i'.--*<r,*

-*5

\\\\

\

jl

l^!-(!{ !i\ilv'"\t^'i-

-\eFr lQtrSwe.

nalazi se presto vladajuieg episko'pa. Ispod slike dersellae apostolo'rum i2viia sc teatralni krug Syree-drions-a svestenika, a isPod sliketri iumfuiuce crkve nebeskog Jern-

salima, ovozemalj ska vojujuca crk-va proslavlja svoju svakodnevnlloltarsku Zrtvu.

Dok se pre Milanskog edikta iz

313. eod. moqu dokazati samo ne-

ooveiani tragovi hriScanskih oda'

ia za vern ikJ(Dura Etr roPas, 230) ,meilori ia (Sv. Petar, oko 200), tri

kl iniia iSan Sebastijano, 258) ipn'ilt -ncmorUalni,lr crkajtta (San

Griscgono, Rim), vreme Konstan-t ina Vl l ikog i n jegovih naslednikaobiluie raznim vrstama J'rriSian-skih

"crkvenih gradevina. Razlog

tome ie kako u-aktivnosti carskekuie. bre sveqa Konstantina i Je-

lene, tako i novoePiskoPsko ure- '

denje, koje sred.ujg uPrava Car-

stva; ono- u svakoj vt:ioj varoSizahteva episkopsku crkvu, u sva-kom elavnom gradu Provincije ve-lelepriu bazil iku, a u glavnim.gra'dovima carstva carske I eplsl(oP'ske raskoSne gradevine. Njima subile naide5ie podrealene krstionicei mauz'oleii. Vei ic Lat6ranska ba'zil ika u dimu imala taklu krstio'nicu, a crkva Sv. Petra niz central-no izgradenih mauzoleja; kad seKonsiantin Veliki Pokrstio na sa'mrtnoj postelj i , odredio je da sepodigne crkva Dvanaestorici aPo-itoliu Carigradu, gde je sahra-nien kao trin'aesti apbstol. Tako je

dilSlo do toea da ie u starohri! 'ianskom ceitru Aleksandrij i , u

Jerusalirna da bi opravdala dostojanstvenu prestonu scenu apostolskogsabora sa Hristom kao pretsedavajui im.I poreklo nepobedivog krsta koji se uzdiZe iza prestola sa Hristom, padau vreme pre V veka. Sta viSe crux inyicta sa lovorovim vencem ie Kon-stantinov izum. NajpFuzdignut kao znak pobede izmedu scena-sa Hri-stovim stradanjem, ncpobedivi krst postaje simbol nebcskc pobede; njc-mu se apostoli-mudenici, koje ovendava Boianska ruka lovorovim vcn-cem, vraiaju kroz smrt. On je u konstantinskim apsidama pripadao kakoprogramu vasilevsa tako i programu didaskalosa.Ostaje neizvesno da li obe personifikacije crkve (ex circumisone, ex gen-tibus) - koje na mozaiku Eklezije u crkvi Santa Pudenciiana kruniSuPetra i Plvlp., .a u mozaiku crkve Santa Sabina, zajedno.sa kncZevimaapostola i-iliibolima jevandelja, il[ffiiu natpis na ulazu zapadnogzida - vei pripadaju sastavu ikonografi je Eklezi je. Ovim kompozici ja-ma Eklezi je prethodi predstava Eklezi je u l iku matrone koja stoj i nas-pram Petra i Pavla. Ja sam ie otkrio na takozvanorn Eqidi ievont sarko-lagu u Pcrudi i to u vezi sa-vei pomcnutom sccrlom CJlusi. PoSto samovu doveo u vezu sa kons tan t insk im programonr aps ide , verovatno je daje f igura Eklezi je vei postojala u eklcziolo5kom programu apside u I ' re-me Konstarrt ina.U osnovi konstantinskog programa apsida, bez obzira da li je u pitanjutribunal ili carski prijem, ceremonija konzulata ili davanie iakoria, Hli-s tos je uvck monumentq lna s red ina i uvek se , p r i tom, mis l i na apos to lsku

r ' !

. - '

crkvu,-FTi-delnt-su apostiSli p-redstavljcni kao doctorqs (crkveni uiitelii),c , c e s ( S t a r e S t n e m t L t t i a C h r i i l i ) i | i c o t i s u I e s ( e i f f iru) 'rSmisao konstantinsl(og programa apside bio je cla u sl ici pracrirvcpredstavi ecclesia nt i l i tans, u istori j i crkve njenu nebesku trajnost i cla

u slici eccles ia caelestis ooka-Zc ono polaganje prava- kojeje Ign ja t i je i z Ant ioh i je ova-ko formulisao: oKao sto Hri-stos sedi u tr/encu svojih apo-stola, tako i episkop sedi naprestolu u krugu svojih sve-Stenika". Ove sl ike u aosidin isu zami5 l jane u kons tan t in -sko vreme ni i<ao istori isken i t i kao rc l ig iozno-b ib l i j . ske ;one su.odraz crkvenog prava,succesto aposloloru-m, vezenebeske i zemaljske crkve,one koja tr i jumfuje i bori sei koja u sval<oj svetkovinievharist i je postaje aktuelna:ispod sl ihe I lr ista r.ra prestolu

C r t e Z I - A l . l , i l e j a , ( I D o ) i l a l . a 1 i ' d r a l i l .

Up . s t rc lu 83 ,

cftez 2 - Trller, duotna kTtedrota, t dl dole

elavnom sradu rimske drZave trF.imu, i u"Carigradu, nastala car'ilu iit

""n" arh"itektura. Ali i u ostalim provincijama draave izrasla je m_o-

numentalna crkvena arhitekttrra u vel ikbm broju vari janti : u rajnskim ob-

last ima (Tri jer i Keln), _u gor. lJoj I tai i j i (Akvi le.1a, Miiano), u julnoj I tal i j inumentalna crkvena arhitekttrra u vel ikom broju vari janti :

\Z

ili;; l i ; j"r iK"i"i, ;eornjoj Itaii j i (Akvileja, Miiano), u julnoj Itali j i(Napulj), u ievernoj Afri;i (Kartagina, Tebesa), r-r Maloj Aziji (Cezareja),

83

38

Wk " i

u Sir i j i (Antiohi ja), a pre sve-ga u Palcst ini (Jc-rusal im iV i t le jem) .Meilu graclevinama carske po-rodicc ist idu se dve grupe.Jedna obuhvata trobrodnedvojne bazi l ike bez apsidd,kakve su otkrivcne u Tri jerui A k v i l c i i . D r u e a i m a s v o jprotot ip u Laterauskoj bazi l i -ci ; ovom t ipu pctobrodne ba-zi l ike sa transeptom pripada-ju tr i rasko5ne bazi l ike uRirnu (San Dovani, San Pi-j c t ro , San Pao lo) , kao i c r -kva Roclcnja u Vi l lejcrnu icrkva sv. .Groba (Golgota) uJerusal inu. Zajednidke crtedvojnih katedrala iz Akvi lcje (313-319) i Tri jera (posle

326) su u tome Sto dve bazil ike stoie paralelno jedna po-red druge i meclusobno suspojene popreinom osovi-nomr TLr ie porek lo na ie laDcrKVenc poroorce( , KoJe serazv t ja u V i V Iveku.Obedvojne bazi l ike su trobrodnei bez apsida. Na podetku mo-7e umcsto apside da se na-lazi neraddlanjen poprednih r o d T n i c n n d r r r n r t y o l ) t

smis lu aquar i tn t t p isc ic t io 'rurrt Cltr i .st i (Tcrtul i jan) u ho-i i s e r r l i v n i u s t r l r i t ' n a r a l e l -

n ih poduZn ih b rodova; to je

u . ju lno . j baz i l i c i Akv i l c jcjoS por l lu icno . ied ins tvcn i rnprogran lom pr imorske sccnc ,sa sotel ioloikim simbolidnims c c n a m a i z c i k l u s a o J o n i .Na poietku hri-( ianskog crk-venog gradevinarstva tnora

se, dakle, radunati sa vel ikom

raznolikosiu apside. Ona mo-

C r t a : 3 - - l l r r r . j r a / r i c r L ? c S 1 . F a ' r a

U f . s : r d i l 1 l J 3 .

r_-_-,?

i|lt

I

II

it

I

iIiI

II

l lnttt

C r t e z 4 - R e k o n s l r r k c r a s t a r e c r k x e S L ' . P e t r a , s t a n j e u s r e d n j e m u e k r , D o P , T o e s c a . u p .

s t r a n e 8 5 , 9 2 .

l -e i sasr, im da nedostaje, rnoLe da bude isturena iz istodnog zida u produ-Zetku srednjeg broda. Apsida rnoZe da bude isrurena ka ist6ku. U efiskop-skoj crkvi u Orleanvi lu, ona je - kao zavr5etak srednjeg broda - uto-pl jena u detvorougaono telo. U San Lorenco fuori Ie mura u Rimu,apsida obuhvata celokupni trobrodni sistem osnove, kao ne5to kasni jei u Basi l icu upostolorun ad catacumbas (San Sebasti jano).Dok,r-r bazi l ici u Tri jeru neprekidni sistem stubova odgovara t ipu Latc-ranskc bazi l ike - koj i ima svoj nastavak u trobrodnim rimsklm bazi-i ikama Santa Mari ia Madore i Santa Sabina u V veku - bazi i ika u Akvi-lej i ina u.naosutr i odel jka; tako se stvara devetodelni unutraSnji prostor 'koj i teZi ka sredini i koj i ima jasnu poprednu osovinu. Or,aj

-raspored

prostori ia ie ioS oroduhovl ien mozaidkim Drosramom na nodrr: rr sred-KoJr rezl Ka sreornl r KoJr lma Jasnu poprecnu osovlnu. u\.al rasporedprostori ja je joS produhovl jen mozaidkim programom na podu: u sred-niem odeliku naosa nalaze se tr medalieni-na Boprsia c"iqke norodiceprostori ja je joS produhovl jennjem odeljku-naosa na!4ze je dicen. ,em ooerJKu-naosa na laze se u meoa lJen ln o rod lcei drZavna simbolika. PopreEna osovina, u ko.ju se ulazi iz popredne oso-vine severne bazi l ike, r 'odi ka oktogonalnoi sl ici Paslor bonus, koja ni jep.ostav.l jena u poduZnoj osov.ini crkt 'e, vcc u p.opleinoj. osovini kao njt inc i l j . S l i ka v i t ' to r ia cuchar is t i ca , ko ja je opko l jena predsravama o fc r to r i -juma nalazi se, naprotiv, u trciem odeljku srednjeg broda, dakle nepo-srcdno ispred scen-e sa morem u popred.rom brociul i na taj nadin isica-

\Lr s-

crtez 5 - Rekonstrukcila stare crkue Su. Petra, stanie u sredniem Deku: perspektiuni Presekp o P , ' f o e s c a , u p , s t r . 8 E ,

zuje da je ovaj odei jak oltarski prostor. Stoga bi se u popreinoj osovinimogao videti ol iden smisao puta kri tenja, kao Sto je i uzdr,rZna osovinaput s to lu Gospodn jcm.

Crtez 6 - Rekonstrukcl)a bazUike San Paolo luori Le mura, perspel.t iunl presek po Hib|u,

Up. stranu 8E.

a

1fie '2 7 * Crk)o suetog Groba u J er l lsal i lnu, / .

aid. i d.ole t ,7.

, /

Crlez B - Crkue Rodenja l -cusc Hris lo u Jerusal lmu. Vidi dole

w

f , t -

I

Rimska tradici ja, al i i konstantinska u Jerusal imu, Palestini i severt lojAfr ici . u op5tim crtama sledi neprekidni niz stubova. Trodelnost naosa,koja u , lkvi le3i prouzrokuje skrivenu centralnost, pojavl juje se u Rimusamo u crkvi Qante.Krode in Deluzaleme, sagradenoj u godini Konstan't jnove smr t i (337) ; n jen naos je pode l jen u t r i ode l j ka pomoqu dva t ro 'Iudna otr i jumfalna lukao; srednj i ima jednu arkadu, a severni i juZni dbopo dve arkade. Ova podela naosa poprednim lucima, razapetim od zidado zida, razvila se u.sirsko-palestinskom i mesopotamskom prostoru; onapostaje pravi lo u antiohi jskom katedralnom sti lu V veka u Sir i j i i Meso-potamij i (Kalb Luzeh, Rosafa), a upotrebl java se i za crkve sa SirokimDrooolTl.Tip petobrodne raskoSne bazi l ike sa transeptom ostvaren je u najstari-

ioj r imskoj crhvi, u Lateranskoj bazi l ici . Odatle se u toku IV veka razvi jacarska kateclrala r.rad Petrovim srobom. To Sto su istureni cielovi tran-septa sa po tr i arkacle odvojeni u obl iku kri la prema spoljnom zidunaosa u vezi je sa sistemom mauzoleja i memori ja; tako se iz juinog

\c7 \

.nn" l Il l . l lH ' lI t l r I

H . l Il l . l l! . 1 I

! L_l

8 6

->t. l kr i la transepta stare crkve Sv. Pctra ulazi lo krpZlZiy. l ;nO-.predvorjc sa' dvema eksedrama u memori iu sa sedam niSa. NTsli-Can nacln ie u dobaTeodosi jeve dinasti je obl ikovana prvobitno trobrodna crkva

"Sv. pavla

ispred kapi ia Rima.s,,- Siara crkva-Sv. P-gt-ra je, izvesno kao i stara crkva Sv. Pevla, a vcrovarno

i Latelanska taiedral-a, imala izduZen pravougaoni atr i ium sa kladen-cem u s red in i ; ova j je b io okruZen k rovom n i iedn , vodu, imao je za-padnu fasadu sa stepenicama i bio je tako sazdan da se istoino-kri losa jednoslivnim kror.;om dodirivalo sa fasadom katedrale, dineii takoneku vrstu port ika{eksonarteks).)Sve ove rane bazi l ike ne zahtevaiu

f s toga n i spo l jn i n i unut ra5n j i nar teks , ko i i u V veku svuda, gde nedosta je .J atr i jum, postaje bitni sastavni deo hri5ianskih bazi l ika.

Konstantin Vel iki , od.di je_crkve Dvanaest apostola u Carigradu ni je ni5ta, oiuvano, stvorio je dve dal je petobrodne monumentalne gradevine: cr-

. \ . kvu Rodenja Isusa Hrista_C}33) i bazi l iku svetog Groba-u Jerusal imu- 1 1 \ / . . F \ ! . a * +- (335) ; n jegova namera je b i lad?- - - kao pn ' i h r iScansk i v ladar i zamcn ik

Hrista na zemlji - ponovo izgradi razoreni Jerusalim kao novi Jerusa-] , t l im i met ropo lu cars tva Isusa Hr is ta , a Pa les t inu da pre tvor i u zeml ju

uspomena na svog Gospodara. Ove gradcvinc trcbale su cia prc-tvore una jsve t i ja mesta hodota i ia h r i5 iana on^ m. 's t2 ode i , ' H . is tos roc len igit :" .i*."1- t". t^li '" i"-."a" I pqi""i1rj;";;

"l"r"i.tt"" i ravrim de- r

lovima iznad vrata, tr i jumfalnim rel jef ima i sarkofazima, naroi i to uvreme T!bdoSijeve i Jusi ini janove dinasti je; u Rimu jc ova tradici jaobnovl jqla -u ienesansnom pokretu papa (La,, I I I , paihal is I , Grigoi i-

t

je IV) . Ob l ik obe ju baz i l i ka p ro iz i laz i i z gen i r ts loc i sanc t i . l l sp rcd c ikvc - ,' ! . - -

Roclenja Hristova, sa tr i portala, nalazio se skoro kvadratr i j -ETiiTirrn. TZ ipetobrodnog unutra5l jeg prostora izdiZe se, u vidu sale, srednj i brod

' . , ' ' '

svoj im Siroko_postavl jenim krovom na dve vode, kao da je u pitanju 1aula ntaxima, kakva je o-duvana u aula regia u Tri jeru i l i u San Simpii- |i i jano q Milanu. Tri jumfalni h.rk vodi pogled u vel idanstveni istodni bk-togon, kome se pri lazi prekotr istepenika i koj i zasvodava, obeleZava.jpreobraZuje mesto speculum nayitat is. Ovbj centralnoj memori j i pr i lazise dugim svetim-putem, kao Sto je nekada (u Solunu) Qtl"r. t ie iz_ivoje pa-la te i od t r i jumfa lnog luka , p reko u l i ce sa s tubov ima, do iCz io u tc r r te iosi pri jemnu carsku salu, koja je kasni je postala mauzolej, pa onda crkva.

1 Ovakvo povezivanje poduZnih i centralnih gradevina je Sesta pojava uhri5ianskoj antici-u smislu ideje o crkvenolporodici."Mauzolej i se niZu

s-pKe oko crkve Sv. Petra, San Sebastijana i drugih bazilika na Istoliu i Zapa-du. Na Zapadu bile su u osovini- ispred kaiedrala postavljene centralno

-- ' I

s-agradene krstionice. Od davnina dostojanstvena crkva Sah Lorenco Ma:dore u Milanu (370) ni je ispred imala samo moini atr i jum sa predvor-jcm na s tubov ima; ova na ivc l i ians tven i i4 cent ra lna s r ;dev ina 'h r i5 ian .ske antike pro5iruje se saTii f f i*ge' ientralne'gr.adevi"ne i to kako u se-verno.- juZnoj osovini, tako i u istoinoj. Jedinsrverr i znaiaj Crkvc Rodenjau Vit lejemu sastoj i se u tome Sto se ona sasvim razvi la iz ideje svetogmesta r.odenja-, a Konstantinov oktogon deluic kao ci l j puta kroi atr i jufrpoduZnih gradevina i kao mesto ispunjenja. Ova idela se samo na led-nom mestu razvi la u punoj distot i i to u severnoj baz-i l ic i u Tri jeru (oko

.ri,.

380); ovde je Graci jan ispred devetoodajnog kubidnog zdanja u obl ikubloka - koj i je pripadao bazi l ici koju je zapodeo Konstantin - posra-vio atr i jum tako da je, kao i oktogon iz Vit lejema, ova centralna grade-vina sa devet prostori , ja postala vel iko sveti l iste hrisianstva. Ideja starecrkve Sv. Petra u Rimu i crkve Rodenja u Vit lejemu ostvarena je, natbrdu

Golgoti u Jerusal imu, pri kraju Zivota cara konstantina (okd j35).- Crkva Svetog Groba n i je g radena samo kao hodod iasn i i ka c rkva , ySza

sluZbu BoZiju, koja je sama po sebi bi la l i turgi jska povorka. Posle,Sfl tup-I janja u atr i jumu, iz- propi leuma se uiazi lo u pdtobr6dnu bazi l iku, koja jevodila ka petodelnom istodnom deiu; njegova centraina, skoro kririnakupolasta pfoglori ja sagradena je po uzoru na re5enja u Vit lejernu. Izspol jnih kvadratnih prostori ja ulazi lo se u vel iki , prema zapadu pblukruZ-ni zatvoreni okrug sa svetim grobom. Ovaj perist i l je i .mao hodnik isteSir ine kao i bazi l ikalni bodni brodovi i bio ie arhitektonski soojen sa

M i l a n o , c r k v e S a n L o r e n c o I S a n A k v j l i D o , p o g l e d s a i s t o k a , S r e d i n a V v e k a . U p . s t r a n e 8 8 , 9 1 .

<q 8 )

!.t ,l

0.,

Iobliku eksedre i uspostavljaju vezu sa prezviteri jem sa po dva stuba, te

Josiguravaju pravu l iniju poduZnog broda.Spoj poduZnog i centralnog prostora je od podetka vrio razl idi t kao irani ie u okvim carskih palata. Stara crkva Sv. Petra i Basi l ica aposto-ranils u okvirir carskih palata. Stara crkva Sv. Petra i Basilica aposto-Iorum na Vin Aoia sakuoliaiu oko sebe centralne odaie nairazi iei t i ielorum na Via Apia sakupljaju oko sebe centralne odaje najrazl idi t i jelorum na Via Apia sakupljaju oko sebe centralne odaje najrazliditijevrste, u smislu arhitektonske velidine, iste takve stoje u krugu carskepalate severno od hipodroma u Carigradu kao osnova graditeljstva cen-tralnih odaja V veka. Ukoliko se radi o pravim memorijama, ove cen-tralne gradevine n crkvenim raskoSnim bazilikama dobijaju svoje oso-vinsko

-mesto tamo gde se inade nalaze transept ili apsida; iu se u Vitle-

jemu nalazi oktogoi, u Jerusalimu skoro okrugla kupola, a u Trijemdevetoodajni quadratun'L sacrum; kao u staroj crkvi Sv. Petra, veliki mau- rA f3zoleji su mogli da budu osovinski spojeni sa transeptom. Ako je velikasvedana crkva San Lorenco Maclore u Milanu i sama centralno gradena,onda prirodna osovina sever-jug i istodna osovina postaju mesta gde senalaze takvi dodaci.Oblici centralnih gradevina upotrebljenih za krstionice, memorije i mau-zoleje vei su od ranog konstantinskog vremena mnogo bogatiji no Sto jenauka ranije pretpostavljala. Plan podiva na tri osnovna geometrijskaoblika najjednostavnije vrste: na kry1gu, oktogonu, kvadratu. Ra5dlanji-vanje proiiorija moZe"se izvesti tao*ktdlim""Sdn ca'rSfmaenzoleja i car-skil i termi na dva nadina: sisternom niSa, kao u oba mauzoleia ni iuZnoistrani crkve Sv. Petra, i l i hodnikom sa stubovima, kao u oktogo-nalnojLateranskoj krstionici. Obe moguinosti se pojavljuju i zajedno, pa sluZetako veli ianstvenom oblikovanju prostorija, kao na primer u mauzolejucarske ierke. Santa Konstanci u Rimu.Kod kruinih osnova se naide5ie u zidove udubliuiu sedam neprekidnihn iSa. Kons tan t insk i mauzo le j i kod c rkve Sv . P i t ia ima ju ( i po bro ju ) cn \

r =-esvoje carske prethodnike u Galerijevoj rotondi u Solunu. Kod osmostra-.-,.-i'' ne osnove bez hodnika, smenjuju se ravno zatvorene ni5e sa polukruZnim

"-.Jt' tako da nastaju dve osovine, jedna u obliku ravnokrakog i druga u ob-{R- liku andrejskog krsta. Ovaj oblik oktogona sa niSama, koji je vei po-

stojao u srednjem carstvu, a koj i je u mauzoleju Diokleci jana u njegovojpalat i u Spl i tu ostvaren sa vel ikim oseianjem za prostor, bio je u drugojpolovini IV veka vrlo omil jen u Milanu. On se ne pojavi juje samo uosmostranoj krstionici kod katedrale Sv. Tekle; i mauzolej kod San Lo-

ryn+_M.ag,olSt ku:nijg. nazvaqSqrul sa apsidom. u kojoj su pred-s tav l jen i Hr is tos i I l i j a , ima ova j sk lop@stora , i s to kao i juZn i ok to -

r Botr ove crkve i krstionica kod Marijine crkve u Efesu.U okviru konstantinskog gradevinarstva najsavr5eniji i najbogatiji oblitrlzastupa mauzolej Konstance u Rimu. KruZna gradevina ima predvorje cR 5sa dve eksedre i sa tri ulaza, koje je podev od vremena Konstantina desto

sioL.<rri+qh upotrebljavano za centralne gradevine; graclevina je spolja opkoljena(,. . . . , . t ,

- krugom kolonada, kao Sto je i Galeri jeva gradevina bi la postavl jena u>K\'i!{k'{ sopltveni temenoi. Kada se'u Santa Konstinci ude u hodnik, zaivedenpoi"obiieortim svodom, ; r; ;;;i;il^-""-ii"i":

"r"oui iuodoui, prt-"- 'o\/

o 9_tj" se- da. je dvanaest dvojnih stubova hodnika namerno tako postav- .6,4ljeno, da glavna osovina ostavlja pogled slobodnim ka ravno zatvorenoj

g * Santa Konstanca u Ri i lu. Up't 91,

Crtez 10 - Ant iof . i ja-Kausl |e, hododasni-

C k o c t k x a S D . V a u i l e , U p . s t r a n u 9 2 .

. ' : t ' *

':+zttx

.o'r*xa.:'*

bazil ikom i njenim atri jumom u nerazdvojno jedinstvo. postaje jasno dasu sve velike Konstantinove rasko5ne bazilike medusobno na"jteSnje po-vezane i da (svaka na svoj nadin) spaja poduZni sistem starohriSianskihsvedanih crkava sa idejom centra lne gradcvine nrauzole ja. l

q . - U t re io j ie l r , r t in i IV. i rckg, i u pogledu na d ivn i r ranf f i u logu Rirna' i:--lreuzima Milano. veiika katedrala Sv. Tekle isprcd danainje-sabornecrkve_jeste_dokaz takve petobrodne osnove; iza ;i ih sc uvekhalazi car-ska ideja da metropola poseduje reprezentativnu crkvenu gradevinu.Tako. je - kad je,Sawna preuzela ul,ogu N{ilana kao glavno{ grada -i ovde sagradena katedii lE u okrugu Klase, koioi ie p6sle slEdla dvor-ska crkva Santa Krode za vreme Gale Placidiie.

" "

Ako b-acini pt-@FffTa hri5ianske svedane cikve koje su nastale u IV*^ Fj vekF kao_ naslednice konstantinskih gradevina, vidimo da su to skoroTP*-- uvek gradevine sa transeptom. TransEpt je od podetka pr.ornenlj iv. On

moZe da bude sasvim_ nera5ilanjen (Akvileja, Trijer); iko 1" iituren,moZe da ima dva uska bodna krila koja se lucjma otvaraju p."-a glavnojodaji poprednog broda (Sv. Petar) ili-pak moZe da bude i pravi olus tri-partitum. Onda srednji prostor za hor ima Sirinu srednj-eg broda, doksu obe bodne pro_storije Siroke kao oba bodna brcda zajejn6. To je obliktransepta crkve Sv. Tekle u Milanu. Ovaj osnovni oblik ima poile dusiraz_vitak u poznijoj grikoj bazil ici u Nei-Anhiialos u Nikopolisu. I pE.-todelni transepr iz Epidaura (oko 400) proizilaii iz ovos tip{ fTv vekupostoje i jednobrodnc monumeutalnc gradevinc sa dug-irn'krIi i t 'a, koia \;su slidna.poprednim brodovim;r, rako da u osnovi nastl je pravi krst. To lJje sludaj k9d qrkve:\9919!-gM,ilag zapoietc 382. goci. dvde oba krila f ftransepta inra.iu porr.ikl-zalim se od srcdnjcg prczvireri ja prosiruj,, u l l

o4

'4.f1 nt1 B

\/

>s

Crtez 11 - Sonld Konstanca u Rlmu. Nadgrobnl spomenik Konstant ine, aerke Konttatr t lna

Veltkog i dal l lh aldnoua carske ku'e. od 1256, crkDa, Poptelnl presek po Dehlo-Becoldu.

Up. stranu 91.

\\{l

istodnoj ni5i; pod pravim uglom se nalaze dve okrugle niSe, diji su mo-zaici sa predstavom Hrista oduvani. Izmedu ove detiri glavne ni5e IeZedetiri od6ljka zida, sa po jednom ravno zatvorenom srednjom niSom iz-medu dveju kruZno zatvorenih manjih niSa, a ovaj sistem je malo po-remeien stepenicama na jednom mestu. Dvanaest manjih ni5a je, dakle,unakrsno postavljeno: ovaj red je na majstorski nadin podvuden timeSto po tri para dvojnih stubova u hodniku odgovaraju trima ni5ama.Ovom sitemu trojnosti i dvanaestobrojnosti podreden je i program mo-zaidkog ukrasa. Ako se ova prostorija zamisli u potpunom izgledu svogradijalno postavljenog mozaika u kupoli i sa inkrustacijom prostora podkupolom, pre se poveruje da se nalazimo u carskoj prijemnoj dvoraninego u nadgrobnoj crkvi. Tu je nekada stajao porfirni sarkofag carskeierke. Ona je, ustvari, u ovom prostoru pod kupolom primala i poslesvoje telesne smrti, jer je bila diva u hri5ianskom smislu (to dokazujuvreZe vinove loze i jagnje na njenom sarkofagu) i ostala augusta. Nju jepostavio Hristos, predstavljen u dvema niSama, sedeii na zemaljskoj lop-ti, koji i danas objavljuje zakon sa rajskog brda.Treii geometrijski oblik koji moie da sluZi kao osnova ranohriSianskihgradevina je, kao Sto smo videli, takode konstantinskog porekla: to jekvadrat. On se od samog podetka pojavljuje u sva tri osnovna oblika:kao nera5dlanjeni quadratum sacrum, kao kvadrat sa ugaonim niSamai kao raSdlanjen kvadrat sa srednjim kvadratom, sa detiri krstaste ni5e idetiri ugaona prostora.U hri5ianskoj antici bilo je uobidajeno da se jedan posveien i poseiengrob uokviri kvadratom i nadgradi kvadratnim prostorom. Jakva unu-

t

Mozalk na svodu severnog hodnlka u Santa Konstancl u Rlmu. Usred vreta vlnove loze I scena

iz berbe grotda nalqzl se poprsle Konstance. t ip. strane 91,98.

t ra5nja prostori ja naj jednostavni je vrste moZe da ima detir i zidne niSe,te onda govorimo o osnovi sa upisanim krstom. Kvadrat moZe da budei sasvim nera5dlanjen, dak i onda kad na njemu podiva kupola. To jesludaj kod l-rododasniike crkve Sv. Vavile u Antiohiji - Kausije (378). Ovde rr-fdetiri neraSdlanjene poduZne prostorije vode sa sve detiri strane premasrednjem kvadratu, tako da nastaje krstasta osnova; ona se ne moZezamenit i ni sa jeclnobrodnim dvoranama sa poprednim brodom najjed-nostavni ie vrste kakve su oduvane u crkvi Sv. Anastasi ie u Rimu i SanSte fano u Veron i , n i t i sa c rkvama ko je ima ju osnovu u ob l i ku i zba ienogkrsta iste vrste kao San Lorenco formozo u Raveni i crkva Sv. Krsta utauriskom Hersonesu.l Crkva Sv. Vavile u Antiohiji po svojoj osnovi lidipre na shemu hrama T.nande iz Pagana,.to .ru o#o'uu crkve Apostola uMilanu, u kojoj nagla5eni kvadrat izmedu naosa i hora proizilazi iz pro-Zimanja poduZne i popredne dvorane. Sveti kvadrat iz crkve Sv. VavilemoZe da se poredi sa po5tovanja dostojnim oktogonalnim dvori5tem usvetili3tu Simeona, u Kalat-Simanu. Nf siiian na"din se postupilo kada

\z

t

III

to,r lr ty-

vizantijskih malih crkava, prenela je u zapadnu Evropu gradevina Teo-dulfa u Zerminiicle-Pre (Germigny-6"r-pt6t).-N?inbviia

namtdl<a'iakopavania"u Centdele'kod Tarasona otkri la su -poied j6dne eetvorolisne gradLvine sa pseudo-poligoialnim plaStem -novi tip konqla4llnskih mauzoleja, koji ie dotada bio poznat sa poznijihkrstio;ic@

-sa"krstionice koja je pripadala 6a-

zil ici u Mastihari i u katedrali Sv. Mine u Abu-Mina kod Aleksandriie.I/ronstantinski kupolni trrauzalei ia Centdele:rrezqg je u obliku krugi ukvadrat, tako da ugaone ni5e dine prelaz, Mozaidni program kupole mau-zoleja iz Centdele je sasvim carski obeleZen. On prikazuie, nastavljajuiitetrarhijske predstave cara, ceremonijalne scene na kojima je car obe-leZcn kao yicnrius Ch: isti, zatim veliki carshi cikius lova, kao u rerrar-hijskoj r, i l i u Piaca Armerina, i starozavetnu simboliku spasenja koja juobidaiena na l ionstantinskoi plastici sarkofaea i na slikarstvu kat:ruJsKOJ vur u r . laca Arrner lna, I s larozavernu srmoo[ l (u spasenJa KoJa ]euobidajena na l ionstant inskoj p last ic i sarkofaga i na s l ikarstvu kata-

lm. stara crkua So. Petra, krslasta

a zdpadno od. transepta,

Crte- Ll - Solun, crkta Hoslos Dcuid. Vldi dole.

ie Jakovov klaclenac kod Sihema - kome je r.rkazir.'ano pojtovanjc -

proSiren u krstasto hododasnidko sveti l i5te; no ciolc. ic ovde sveti okrug

kladenca obuhvaien krston.r, u sveti l iStu Vavi le, l iao ccntralna gradevina

,J-:^.1 -i-&:3:!R,\*- b"1fi"'?"i,1:1?i# #ir:#l,i'i;:'ii:;,1::t:i::!'J,:if#{; sa. kubusom: \s.l\.\* \$+i-- ,\rrrt- l<oia .s6__kao rizanti jski. oinovni oblik srednjovekovnih malih crkava' -podcv"od

VII veka smaira hri5ianskom varijantom iranskog sveti l iSta va-'-r<'pL ire - moZe se smatrati carskom pratvorevinom konstantinskog razdob-

Ija. Glavni predstavnik ovog tipa gradevine.ic graciianska saborna crkva

u Inleru; ,vrsoka kubiina sied.tla"gradevin; jffi- r

sa cetrn Kraka Krsta, tako da nastaju detiri ugaona prostora, koja sasrednjim kubusom u unutra5nje, prostorije, kao i u- spoljnem izgledu. gra-devin6 sadinjavaju petoClano jedinstvo. Takav kvadratni prostor sa devet

--. odaia bio ie sigurno i Jovanov grob kod Efesa,, komc su olio sredine V'vl,*\'-' ('(''t' i{n

veki dodaia tri"troffiodna prilafa; na taj naiin, Jovanovo svetili5te pred-i ! { :1 s tav l ja ra id laqjenu var i ian lu Vavi l inog.svet i l i5 ta u Ant iohi j i . Tek u ju-

-stiniiansko vre:me 3e ov6me dodaje quadratum sacrttt it sa globom jevan-

t?; s, deliste i to u sistem krstoobrazne crkve sa pet kupola. I(ako je izvrienotakvo udlanj ivanje, jasno pokazujc crkva proroka,-aposto- la i mudenika,saqradena u Gerlsi +OS. eoa., koia ima svojtr paraleltr u krstastoj crkviu

"Saloni; u oba sludaia irednji

-quadratuni sacrum u kvaclratu nastaje

{sS-os'".*l:f,?'i.l;l ::*,;":H:i 5:Jl.:;J'!l),?:Jli,^ sa k'adrarnom osnovom\gir*(: rr nastala je onda u crkvi EpSios Oayra koja se nalaz-ila u carskim ternrama

t\n-.tur u Solunir. Njen zn-adajni;oz-Ini-psidi sa predstavorn I{ristove epifa-nije otkriven je tek u-na5em veku. Ovaj, r.r sledeio.l eposi sve de5ii olrl i l i

u crkvi Sv. Leonide u Korintu - Lehajon, ali se mora pretpostaviti i zavreme Konstantina, jer se taj ra5dlanjeni oblik pojavljtije 'iei u San r.e-renco Madore u Milinu, dakle oko 3i0. godine.^--;;--Uprkos-bltnih p6@, koje je San Lorenco Madore pretrpeo u dobamanirizma, on i danas deluje kao najsavr5enija tvorevina hriSianskegradevinske umetnosti IV veka. Istodno krilo njegovog atrijurna pretvo-reno je u carsko predvorje sa dve eksedre. Unutra5nji prostor se moie

, ^--"^ najbolje razurneti ako se zamisli kao varijanta Triiera.'otT"Siioki-unutrainji kvadrat upisan je u sfoljni; tai<o nastaju detiri kva-dratne ugaone prostorije, koje spoija ogranidavaju eradevinski komplekskoji se uzdiLe u obliku tornja. Cetiri strane kvadrata isturene su u oblil<usegmenta kao konhe. U detiri strane unutraSnjeg kvadrata postavljena supo dva stupca (dakle u svemu, osam); od niih poiazeci izvijaju se -noSene stubovima - cetiri otvorene eksedre sa po pet ar' l iada, koie suparalelnc sa krivinama spoljnih konhi. Gradevina-ie,'dakle, u su'om sklo-pu odredena pcmoiu dva koncentridna kvadrata i dva koncentridna listadeteline. PoSto ovai oblik prostorije irna veliku slidnost sa graclevinama\zI rreka - kao Sto su tr.r katedrala iz Bosre i l i tetralionhos iz Sergiopo-J isa (Rosafa) - n . ieqova pr ipadnost erndi le l jskoj unlc tncst i IV r ' , ' i< i n i jcbila izvesna. f.:k brjda kiCa se pode-od l<onttaniinskih osnovnih shvarl-

kombi. Od ove konstantinske gradevine sa ugaonim niSama vode porekloneraSdlanjeni i ra5dlanjeni t ipovi krsi ionica, mauzoleja i centralnih sve-

)4\ \

crtez 14 - Ketn,,kua sD. Gereona, vtdi f:rj:t**".t'fr*rki?Tli",lT;,#l;d o l e ; , i , r m

Justlnllana, sledl u tome vrse uzore iz.Bosre i Selevkiie, dineii jo3 nejasnij irn

n ju jekaoekrektidna.,ouotuo."ui,,oub"rlrf Xl:::W;:ri'#3rtu""':fiTlf 1.?

'fr

Graciian koji jc izdejstvovao i veiiko prezidivanje Trijerske katedrale.Vci raskoini trcm sa dvema eksedrama ul<azuie- na cirsko poreklo. UpoduZnoj oso't ' ini elipse iskade apsida, a izmedu nje i trema izvijaju sc,na obcma st ranama, iz e l ipr idne prostor i je , po det i r i n iSe; one daju gra-devini ne5to od one pokretl j ivosii koju je vei Hadrijan voieo. I ivi j"enaspoljna kontura bila Jc dakle, bar u -vrc'me Konstanti ia i Gracijana, up-ravo karakteristidna crta crkvene arhitekture IV veka. Ovde postaie i i-sno skr i rcno srodstvo izmedu Kelna, Tr i jera, dol inc Rainc uopi te" i l , t i -lana, kao i gornje lrali je- MoZda im je veliki uzor bil i Konstancijevacrkva Apostola .u Carigradu, koju je on podigao u dast oca;, KonstantinaVelikog, kao trinaestog apostola. \t{ril\\R) ;,\u--

Klas i in i obl ic i prostora u konstant inskoi i postkonstant lnskoi e#evin-skoj umetnosti postavljaju sasvim nove 2adatke monumentahio"m slikar.stvu i umetnosti mozaika, koji se od podetka povezuju sa inkrustacijomi sisremom velikih arhitektonskih redova. prvi put podev od tetra;hij-skog vremena, a narodito u vreme cara Konstantina, bZiveo je takozvanidrugi pompejanski sti l , koji je bio uobidajen u Rimu, Herkulanumu,Pompejima, z,a vreme Julija Cezara i cara Avgusta. Ovaj monumentalnis t i l .o l r l ikovanja entcr i jera dokazan ic za IY vek, iako vr lo rasut i o iur .anu s lu ia jn_o.saiu lanim spom.enic ima. .Mi ga nalaz imo vec u Galer i jevojpalati u Solunu i u tetrarhijskoj.grobnicf Diiane na Via Salari ja iJpredkapija Rima, z-atim na zidovima dvojne crkve"u Akvileji, u kataliombamaPriscile, PrL.tel(stata i Petra-Marcelina, i uopSte u odajama u katakom-bama iz IV veka, t Coemeterium Jordanarimiugrobriici pekara u kata-kombi Domicile, pre svega u katakombi na Via Lit ina, ottrivenoj posleDrugog svetskog rata i vrlo duvenoj, ali i u balkanskom prostoru (kao na-primer u grobnim odajama u Sofij i , Peduju, NiSu i Solunu); isto takou -prostorijama koje su nedavno otkrivenc ausrri iskim iskopavaniima uEfesu i inaic u Maloj Azij i, najzad.i u konstanrinskom Trijeru. REe ie ocarslrom sti lu koji je u celoj rimskoj dr2avi stekao znadai", kako na Za-padu tako i na [stoku, i koji se moZe pratit i od tetrarhijskog vremena dodaleko posle Konstantinovoe doba.Ova poinoantiika rcncsansa- iakozvanog drugog pompejanskoe sti la po-kazujc,.sa. vclikim odstup,anjima, niz oSaveznih-siitskih osobin-a, l<ojc'suse.svuda i uvc.k sprovodi le . Inkrustac i je ,se naj ie5 ie upotrebl javaju zapojaseve postolja zidova, pri d.emu moZe da bude u pitairiu prava inkm-stacija, koja jc uobiiajena i u odajama katakombi-(kao-u preteksrato-voj); i krstionica kod Lateranske crkve i srednja odaja u Santa Kon-stanci u Rimu imale su prvobitno bogatu mermeinu inlirustaciju.Najie5ie se pak upotrebljava imitaciJa inkrustaciie; to niie nikakva no-vina lV veka, vei je preuzeta iz renesanse avgustovskog zidirog slikarstva.Nasuprot sasvim neantidkom crveno-zelenom linearnom stiluia beloi os-novi, koji je zidove i tavanicu jedinstveno obradivao, podev od vrernenaKonstantina zid se horizon-talno ra5ilanjava pomoiu ukrasnih traka, naj-de5ie su to visoki pojas sokla, iznad koga ie

-poias sa poredanim uokvire-

nim pojedinainim-slikama i dckorativni g;r;1i-po1as ia lr izom. To znaiida je nadelno napu5tena bela osnova zidova, koja-je bila omiljena u III

nja kubusa sa devet odaia postaie ra-zumljiva geneza. Vei u redaniu kahenai u tehnici zidova, ona nije vizanti jska,nego je izgradena more romano. pozni-ji oblici ovog tjpa nemaju vi5e ljegovrr \)eu^Kraslxu. lo se Jasno raspoznaie kada seuporedi tetrakonhos iz

-selevli i ie-piieri- '-1\

je s kraja V veka.,U oba sludaii imimokoncentridne kvadrate, ali ie u Selevki-j i unutra5nji kvadrat maniih dimenziiai vei zato deluje kao post;vljeni balda-hin. Ovoj razlit i se piidruZuje i to gtootvorene eksedre sa umnoZenim redomstubova (Sest umesto pet arkada) ispoljnim, mnogo ravnij im konhama,' ni-su viSe paralelne, vei se njihovo sredi-Ste nalazi van prostora eksedre, pa sedobija utisak da se krivine sp6linihkonhi spajaju u veliki krug. Posleiicatoga je da Selevki ja , bai zboe ideieo baldahinu, nema karakter hodnika i

-'?oxr.}/'

S. t tP**-

re !1q!9lgl!9.#agEs u Milanu je, pored prvobitne katcdrale u Trijeru,

p,rltrgr Konsrantrnskog tipa graclevine na kvadratno.i osnovi sa izviienimobllclma Tidova; pa je stoga - kao treii t ip centralne gradevine (boredoktogona iz- Vitlejema i saborne crkve u Triieru), i kao"carsku ciku"n,,grad.evinu dostojnu velikih raskosnih bazilii<a sa transeptom - trebastaviti neposredno uz_njitr. !o poveiava vrednost njegovih iroosovinskih,

!1k9dg centralno. gradenih oktogona, od kojih oba-p6stavljena u osovini

sever-Jug (San Sisto i Sant.Akvil ino)-i ine tip sa nitama k6ie se smenju-ju ; is todna kapela san Ipol i to s ledi kvadrainu shemu s lavne-sradevin"l], 1oT"

Sto je kvadrat tako upisan da nastaje oktogon iu "pirini-

g."_KIm l(rstom.Na5 genetski metod je pokazao da je slika konstantinske crkvene arhi-tekture mnogo bogatija no Sto su ranija ispitivanla pretpostavliala. po_gled na osnove severne,palate kod.hipodroma l-r earigrailu pokizuje danije.postojao.samo veliki brol varij.anii izv.i jenih nisa"za ,n,itr isnp p.o-storije, vei da su morale.postoiaii i gradevine sa tontrama, i#:"irr'napolje i to u velikom broju varijanti. irihoros i crkve

" ouiift" a"i"u""

su. saFo slucajno.saduvani-najjednostavnij i oblici. Kada su bombe utoku Drugog svetskog, rata delimidno oslobodile dostojanstvenog starinu,crkvu sv. Gereona u K:lnu, njegove romanske oplatejizaSla je"na videlocarska-G-tidlrrp?rde-vitib si e*liptidnom osnovom; nju je #gradio isti

96 {-rJ r

vcl ir-r, i l i jc bar ogra.ni i :cna na gorn.iLr polot, irru zicia, gde j t : unlc|t- .nr z-r:-lci lo-crveni l inearr-r i st i l (naloi i to u katakombamzr Pctr-a i iMarccl ir-r:r) clo-Zivl javao ncku vlstu poznog Drocvata r-r IV veku. Inkrus;t:rciont-r si i l tar ' ,st\ro u pojasu sokla r,rpotrcbl java te5kc bo.jc, r-raroi i to pornpcj;rnsko-crv c n u i z a s i c c n u 2 u t u . l z t o g a p r o i z i l a ; : i c l a j t ' s a d l t i i l . r ' a l < t c l i ) l ' o s t o r l u i ) c tot lrcalen tr ima osnovninr boja; la, ct-\rL.norn, Tutorrr, l r l :Lvom, Itao i u rano-t ' i t t l s l i o n t v t ' ( ' r ' r t - n u . P o t l t ' l a n o J i a i , - ' r r : i l t c l i l . r ' , r , r r , l . , i s i : l i : r r r i l r o l ' t ( , s t i t t i l i l lu o k v i r e n i h , p o l o l c n i h p r a v t u g l o i r i i r p o l i a i t u j e s c r - a z l i l i r r j u o t ! u o h v i l e r r i l rsl ika srednjeg pojasa samo svojom nesaclrZa.ino5iu. Crvene odajc postojekako u katal<ombi Donici ie, tal io i u Capcl lct Greca u krueu Piisci le. Zao v a k o o s l i k a n c i n k t ' r r s t o t a n c z i d o v c i z v a n l c d a r r p r i n t c l . p i ' u Z a g r . o b r r i c aAmpli jatusa u katakombi Domici le. Orro strogo inkrustaciono sl l l .arstvorua laz imo da l j c u sevcrno j baz i l i c i u A1<v i l c j i .NuZna, pos led ica ove s t j l skc p ron tcne je po tpuna l ) romcnr sk lupa pr . i l i -l :om sl ikanja tavanice. Ako ie sl ikarstvo II I vcka skoro iskl iui ivo bi lonaklonjeno otvorcnoj lavanici, koja ic izr-asia iz si ,c- i l ih zidova i od nj ihsc u ukrasu razl ikovala samo po svom koncerltr idnom sistcmu. iz kor"r-s tan t inskog sk lopa z ido la nuZno p lo is t i cc c la ta lan ica n to la da br rde za-tvorena, da podiva na zidovima i da im kontrast bude zasr-tovan na za.konu da nosei i i no5eni delovi u prostori j i moraju bit i razl idi to oboicni.Tako nas ta je , kao novo nace lo kons tan t inskog s l i kars tva na tavan ic i , kva-chatura, t j . ravne tavanice i poluobl idasti siodovi uvcl i su osl ikari i ka-setama. Sve katakombe Rima, nastale u IV veku, punc su ovog sisternaukra5avanja tavanice: grobnice u Domici l i , u Kal ikstu, al i i u sevcrnimkatakombama, a naizad i u mnogim variiantama u katakon-rbi pctra-Nlar-

cel ina, kao i u novootkl ivenim ira Via Latina. Tome trcba dodati i kva-drature podnih_mozaika u Desencanu i Veroni, u Al ivi lej i i drugim rano.hri5ianskim crkvama u severnoi I tal i j i , hao i podnc moz:r ikc- u SantaKonstanci u Rimu, al i i podne mozaike sa kvadraturanra Lr severnoi Af-r ici . Tal io u vreme Konstantina posto. ie kasete naj jednostavni je r irstckoje se iskl judir, 'o sastoje iz kvadrata i one u kol inra sc smenjuj '-r l iva-drati_i oktogoni, l<ao i kasetc koic sc sastoje ocl poreclar.r i tr oktogona i l iporei lanih l<istova. Pored toga se' ialaze bez6rojnc' l iornbinaci je ,rf , tug,,r ' rui krsta i l i kvadrata i krsta. Tako dolazi do sloZcnih zvczclastih rLkr ' :rs:r usamom sklopu kasete. Najzad, osno'r 'ni geoi letr i jski obl ici kvadrata, ok-togona i krsta mogr,r da dovedu do estctsl i i sloZcnih ta.,ranica sa kasctarra,kakve nalazimo u novootkrivenoi katakombi na Via Latina, i na svocluSanta Konstance u Rimu, dal je u uokvircnim pol j in-ra poclnih mozaika uSpli tu i Descncanu, u Akvi lej i i drugim crkvanra gon'r jc I tal i ic. I(onstan-t insko s l i kars tvo na ta tan ic i , o tk r ivcno odrna l r 1 to - :1 . r :a ta u Tr - i j c r .u , da . icnam, baS zato Sto pripada vreff lenu podetka novog st i la, povod da razu-nremo karaktel ovih kaseta. Carska iaskoSna dvoiana. pod ranohridian-skom kultnom osnovom u Triierskoi sabornoi cr.kvi. rccla horizontali-re ivert ikalne pra'r 'ougaonike, qoki ' i lcnc"crvenim i ' r 'akarna; Zcnska popr-sja sakovdeZiiima za nakit ili sa harfom, u kasetama s plavom pozaciinoh, irojasu izgleda portre,t i carske porodice, smenjuju sc ia igrajut im i l i lcbdei i inparovima Puta, hoj i su narodito uokvireni zlatnirn kimati i ima. Svi unu-traini i okvir i su joS jednom obuhvaieni zelenim t lakama, tako da nastaie

Lrpccat l j i v sk l rc l bo j r r , p la 'e i c rvene, zc lcnc i Zu te . u iedno i kaset i kon-starrt inske . ju_7-nc er-kvc, a u r.raj jcdnosravni icm obl iku i u krst ionici kon-stantinskog konrpJcksa, naizmenidno sc nizu kvadrati i trouelovi okojcdnog (cs tougaon ika i incc i d 'anaes tor_rgao ' i k ; ov i dodckagon l sc opc ttako proZimai,, da je jedna icstougaona kaseta okruZena sisest kasera,a Sestougaonici sr,r obeleZcni krstovima u sredini. U ovom konstantirrskomkasctnorn sl ik:rrstvu u Tri . jcru vidi sc da sc rcncsansa na pod.ctku hriS-ianstva ni jc r-azvi la postcpcro i iz jcdnostavni, j ih osno'nih dbl ik^a, r,ei dajc geometri jsko nadclo kvadraturc odrnah na podetku st 'or i io mnostvovar i jan t i .

C t w e n i a a l < o s o l s l a j g r o i r s a i n l t r u s t a c i o n j n t s i i k a r s t r ' o m i d v e n r a s c c n a m a s p a s e n j a n a g r o n o mz i d u ( V a s k r s e n j e L a z a r a i M o j s i j e v o d u d o s a i z v o r o m ) . I < a t a k o m b a D o m i c i l e u R i m u , l V v e k .U p . s t r a n u 9 8 .

+I

\s

Ukras na zidovima i tavanicama sledi zakon srroge pravougaonosti, dimese opet uspostavljaju pravilni odnosi izmetlu horizontalnoe" i vertikalnoepravca u prostoru. To dovodi do horizontalnog trakastog-ukrasa za itiizvanredan primer pmza ukras velikog okna zidovod vaiduha u pretek-stalovol KataKombl.

Kao u prvom stoleiu pre naie ere, sada se u konstantinskim prostoriia-ma na sva detiri zida, iznad soklova slikanih teskim boiama, u^zdize arhi-tektonski red stubova. .o 'n i je izaSao na ' ide lo dana samo u Galer i jevojpalati u Solunu, vei i inace pri iskopavanjima u Solunu; sasvim po sebisepodrazumeva u Dioklecijanovoj pilati rr"Splitu, sad a skoro ie d^okazanu Efesu i tropSte u jonskom prosioiu u IV r.cliu, a moZe sc utv;dit i skorou sv im katakombama Rima na pr imer ima prvobi tnoe podrazavania. ovdese, u uglovimq grobnih. odaja, isklesavaj*'plastidni it i-rbovi iz jednog ko-mada (kao u katakombi Domic i le) i l i ic , ispred z ida sa nasl ikanin i so-klom i gornjim ortostarima, stavljaju plastidni stubovi iznad kojih fo-diva pravi arh_itrav sa slikanom neprikidnom lozicom. Zona kapiteiu o.' i l tplastidnih,stubova-ispunjava se jednom'rstom pravougaonih',,metopau,one su pokr ivene f igura ln im i o inarnenta ln im mot iv imi ko l i sc smenju-ju, a odvojene su jedne od drugih plastidnim konsolama. iakav sistemjoS v iSe podsesa na prv i nego na drugi .pompcjanski s t i l . U takvoj rene.sansi ne _zaduduj-e kad se za poveiavanje plastldnosti ponovo pojivljujeukras u Stuku. Naslednici anioninskih prdstorija sa stukom su net<<jl l i t igrobovi kod Sv. sebastijana, kao i Kapela Greka u katakombi priscile.Savrseni primer kako treba zamisliti ovakav sistem zida u narodito ra-sko5nom obliku, sa skupocenim ukrasom, tehnidkim sredstvima inkrusta-cije, intarzije mermera i ostalih radova sa umetaniem, pokazuie visokizid u velikoj auli kuie Junija Basusa u Rimu. Na soklu s'e nalaz"e carskapoprsja u medaljonima izmedu ukrasnih umetaka ili stubova. Iznad tosase uzdiZe - od sokla izdvojen friz sa ogromnim natpisom u dva reda I-veliki niz sa. po dva stuba jedan iznad drugog, poredana u pravilnimrazmacima; izmedu njih se nalaze trodelna visokj polia sa sreiniim or-tostatom i gorn j im i donj im f r izom, koi i su takode-t rodeln i . Stubovinose arhitrav sa triglif ima, intad koga se neprekidno proteze friz konsolasa malim lucima. Na njemu podiva ltrozorski dco. lzmedu prozora surazapete antependije koje se nalaze izmedu stubova postavlj-enih jedaniznad drugog, a, na postolju. Na stubovima podiva jednostavni arl i i travkoj i na svoj im l<ra jev ima - u pravoi l in i i i sa stubovima koi i nosc an-tependi je - nosi dva stuba; izmedu-n. j ih"se najaze pol ie sa"s l ikanla uintarzij i . Najduvenija je slika sa deononi kvadrigom, tioja se iuva u Anri-kvarijumu u Rimu. Iznad ovih stubova se nalazi arhitrav koii dodiruie- teme prozora sa polukruznim lukom. U osovin i antependi ia i r ro l ia sa s i i -ka-ma g prozorskoj, zoni, predstavljene su kr.adratno uokvirene maske, au kvadratima iznad.prozora scene lz lova i kolsl<a trka. polazeii od ovogbogatstva u materijalu, oblicima i motivima, pada svetlost i na velikidvoranu na forun,L ronlctnunl, kao i na spoljnu arhitekturu i izgled unu-traSnjeg prostora aula regia u Trijeru. To su carske osnovc veli ianstvenecrkve. San Simpiiiiia-no u tr,tilanu;- polazeii od ovog ukraSavanja moZe sestvorit i pribliZna slika o tome kal<o .je mogao dJ izgleda sisiem na zi

\.)

dovima u staroj crkvi Sv. Petra i u San Paolo fuori le mura; najbogatijiprimerci ovog stila su krstionica Lateranske crkve i mauzolej Konstanceu Rimu.Ovakvi veliki redovi stubova su u IV veku naideSie slikani, kao narrrimer u iuvenoj grobnici Ampli jata, u krugu bomici l ine katakombe. Ionda kada se slikarstvo, podev od vremena cara Konstancija, ponovovraia beloi osnovi i distom nadelu uokviravanja, tako da ukraSava viSel inearno nego sl ikarski, ono se na vi5e mesta pridrZava vel ikih arhitek-tonskih st i lova. U grobnicama Cemeteri juma porodice Jordani na severuRima takvi vel iki redovi stubova i pi lastara. l inearno i varvarski nasl ikani.dokazani su dal< i u najmanjim pi-ostori jama.Ovo strogo arhitektonsko sl ikarstvo ima presudne posledice i na obl iksl ike u pojedinostima. Pro5lo ie vreme rasutih motiva, novi st i l vei svo-jom pravougaono5iu, trakastim ukrasom, i svo.j im ortostat ima i kaseta-ma zahtcva da sl ikc u prostori j i izgledaju uokvirene kao sl ike na drvenojplodi. To se dodarava pomoiu crvenih i plavih dvoinih traka i l i dak i po-draZavanjem ol<vira. AIi to ie samo jedan obl ik novog sl ikarskog poretka.l lor izontalni sistem traka zahteva, kao i arhitektonski red, neprekiclnemot ive s l i ka , a i s tovremeno pods t ide s tvaran jc neprek idn ih s l i ka , c ik lusasl ika i cel ih ziclova sa sl ikama. Ovaj st ih donosi sobom joS jednu posle-dicu. Opet se pojavl juju motivi koi i su skoro pal i u zaborav od vremenaukraiavanja Livi j ine kuie, a koj i predstavl jaju pandan arhitektonskomslikarstvu. To su monumentalni predeli sa vrtovima, koje nalazimo, naia-lost vr lo loie oduvane, na zidovima iuZne bazi l ike u Akvi lej i ; njeni sebodni brodovi vizuelno proi iruju pomoiu ovakvih rajskih predela, takoda je celokupni crkveni prostor pretvoren u raj. Odludujuiu ulogu, kaonosioci hri5ianskog znadenja, igraju jaganjci i golubovi, vodoskoci Zivevode i oranti . Predstava pejsaZa, koj i je isl ikan na zidovima, ovde ni jeogranidena, vei se ceo zid pretvara u rajski vrt. Takvo arhitektonsko ipejsaZno sl ikarstvo u smislu avgustovskog st i la imalo je posledice i zaf iguralni st i l . Si idno kao u Vi l i I tem, u konstantinskoj eposi su uobida-jene figure u natprirodnoj velidini koje se uklapaju u takav sklop. Zna-dajne su monumentalne f igure Dijane i njene pratnje u tetrarhi jskoj grob-nici Di jane na Via Salari ja; dak je i jedan pi l jar, Trebi je Justus, naloZioda se on i njemu ravni, trgovci i zidari, naslikaju u prirodnoj velidini,a u katakombi na Via Latina moZe da se poiavi Herkul kao monumental-na pojedinadna figura pri izvrlavaniu svojih dvanaest dramatidnih dela.Na fr izovima, uokvirenim sl ikama i arkosol i j ima ne predstavl jaju se viSerasuti motivi i pojedinadne figure, rrei okvirom odredene, zatvorene kom-pozici je. Nj ihove osobinc su sl ikovitost, brojnost f igura, a desto i pr ipo-vedadka svojstva, koj i omoguiuje nove uzajamne odnose sa sl ikarstvommini jatura. Bogate podatke daju novootkrivene sl ike ove vrste u kata-kombama na Via Latina. Sada se I l i j ino vaznesenje isl ikava na vel ikojsl ici sa pejsaZem, isto kao i snaZni andeo koj i sreie Valaama na magarcu,Isakova gozba ili, narodito detaljno predstavljen, dolazak Jakova u Egipat, i l i prolaz kroz Crveno more koi i se proteZe preko tr i zida. Ono Stoje u II I veku u zidnom sl ikarstvu bi lo potpuno iskl judeno, postaje sadanadelo: l jubav ka predstavl janju pojedinadnog, pripovedadka osobina

,1'og

JakovUev san o nebesklm lestvlcama. Zldno sukarstvo u Novoj katakombl na Vta Latlna u Rlmu,

l -

Up. stranu 117.

slike, omiljenost dramatidnih dogadaja, savladivanje masovnih scena;zatim isticanje motiva koji su u III veku sasvim izbegavani, kao Sto je

1+z vizija Jakovljevih nebeskih lestvica kod Vetilja, ili pr"ida kako SamsontnL bije- mase Fiiistejaca magareiom vilicom. Umetnost ie ne ogranidava na\v" zn-adaino, uvek pbnavljanlo slikarstvo dogme, uobidajeno u IiI veku; nije

joj dosta-izmi5ijanja -uvek

novog gradiia, ikoje nije jednosravno preu-zeto iz tekstova Biblije vei iz suvremenih i ranijih slikanih Bibliia sascenama iz Starog i Novog zaveta,Kompozicije su uvek zatvorene, desto dvostruko ili trostruko uokvirenei odvojene. Tamo gde nlqu prostorno povezane arhitekturom i pejsaZom,takve scene se predstavljaju na crvenoj, Zutoj ili plavoj osnovi, kao na-primer gozba airostola u-katakombi Priscile (Lrvena osnova), ili dudo sa

,\ c2

\ i

izvorom u katakombi Domicile (Zuta osnova), ili potop u novoj katakom-

bi na Via Latina (plava osnova). Samo se po sebi razume da se kod takve

zatvorenosti i poviastice oblika, i pojedinadne figure u-vrsiuju_u plastid-

nom smislu i da se opremaju unutiaSnjom monumentalnoSiu. To vaLi za

Jakova koji se odmara koil Vetilja tao i za-ubogog Jova., za-Samsona

koii biie Fil isteice, za snaznog glasnika Boga koji se priblizava Valaamu,

za"lekara usredivojih udenika kbji demonstrira na lesu, za alegoridni I ik

Abundacije, za pekara kao i za piljar-a, za Dijanu kao i za I{erkula.

Ova, do ri fanfine osvedodena podudarnost -u

islikavanju konstantinskihrrnuirasnjih prostorija, moZe se najlakse dokazati ako se sistemi tavani-

ca, u kva"dratnim i oitalim centralnim prostorijama, podvrgnu paliljivoj

analizi.Tavanice u malim kvadratnim odajama III veka bile su, kao Sto smovideli, lake i vazdu5aste kao senice na bambusovim postoljima, i potpunoprozradne. Dijagonalne linije se izdiZu sa naslikanih ugaonih- t-rompa da

bi r.r t"mett,-r 6bihvatile knig; pomoiu njcga cela prostorija dobija svojunaiveiu visinu i svoiu pravu sredinu. U drugom sistemu, koncentridnikrueovi su postavlieni oko srednieg kruga; u ivakom sludaju se ikonolo'eiia"tavanice (u edleriii Flaviicvica, u liatakombi Domicile, kao i u De-hLtrinoi katako;bi ni Xereu) usredsreduje na srednji krug, u kome se

vidi nebeski simbol ili alegorija, Orfej ili Helije, Dobri pastir ili simbolspasenia. Ovai sistem ie u IV veku il i potPuno smenjcn i l i izmenienu zatvoren obiik.tsve konstantinske tavanice u katakombama sastoje se

od kruZnih prstefiova, u kojima su trapezoidna polja u zatvorenom nizuporedana ieino uz drugo, ill pak vitka-polja sa ilikama radijalno polaze

bd srednj6g temenog kiuga. Ona mogu da probiju viSe kruZnih prsteno-va, ali mbiu da dini i ic?instvenu celinu.-Za pni t ip postoji ditav nizprimera u

-katakombami svetog Petra i Marcelina. Cisti radijalni sistem

ie nalazi u oktogonalnoj grobnlci pel<arskog majstora u kat-akombi Do-micile. islikanoi iko sreiline stoleii. Tako moramo da zamislimo ustroj-stvo prave kupble u lcrstionicama i mauzolejima. Stari crteZi pokazujuda je tako izgledala kupola u Santa Konstanci; izvesno je dai.za kr-stionicu u Sai Dovani u Lateranu treba pretpostaviti slidan oblik, koji

ie posle preuzela duvena kupola krstionice iz San Dovani in Fonte u Na-"p.tii.,,

Loiu ima ovakav radiialni sistem. U V veku se u tom pogledu malo

irohenil6. Obe krstionice u Raveni pokazuju isti radijalni sistem, kojise koristi da bi dvanaest apostola o1<ruZavalo misteri ju Hristovog kr5te'nia koie ie predstavlieno u temenom krugu. Sistem radijalno ra5dlanje-nitr t<rirZriifr-prstenovh, koii je nesumn.iivo prenet sa kupola sa predsta-vama planetirila, nalazi se u konstantinskom mauzoleju u eentdele kodTaragona; niegbva je kupola tako uredena da se oko najvi5eg nebeskogpoiala nalazj lruZdi prslen sa starozavetnim scenama spasenja, koji jc

6pi:t opkoljen kruZnim prstenom sa slikama carevog lova, kao simbolaniesove moCi.Sisiim koncentlidnih krugova odgovara predstavi da je kupola jli tava'nica kosmos sa gorniim nebom. U svakom sludaju je vaZno koncentridnovezivanie za teme kruga s iedne strane, a s druge strane vaian je razli-diti razinak pojedinih lruZnih Prstenova od nebeskog srediSta. Tako su

\rt

Vo

E [F

E;;ffi5

tg5E!

JE

r; ig:$

E;;;

Fi:l;i

i 5F

I,g

F$*'*'+

l$

; $gE

3 H

r! e!;ff;it!

#;+

i iil !igi*a

iigiffi

l ri; i*;;r;i;f$

i!;

u'ii;g

l;'i'Eii**i

;l ;!i ftffi[!

s;a

lgE

Y

HE

BE

I E

e'i"c

qiii'g

EF

;;i3!

; i :58

;;sE

I : :rr{ :: : :t!

t-*{ i

t*iri;;E!

;; #;!

t ic

; ;ii;;i!ij;

lii Eiiiff!

,**;!!E

+E

E

*iiiff ;si[EiE

;gF

irEH

iffiiii iii ;ilii{ii 6s

,,,E.

E :- Ec

i;;;,.. +

** s: k <=

-;i!$

p3g1ffE

g

ffig3ig

i3{

if;;$E

[;ti5ii

jiiffiiili =r E

$ E+is

Tiq

B

Fig

iiEg

;;i;gi

;t:i;!iti l;;tf ;cc

E

ilgg;lE

g;$

gifi

siiF

ii!E

si:E

E;

'$E

'ift F

g

tiffiii lE

;iitiiig;#

iii E

-ti;i'i;=iiii

litgig

ili*li rE

l;,l [{iff{fi;u

uffi

!i E

I i:!ailiiE

!tE

:E; lli*;g

!fi: x

fi iEs

;'SE

E

F'H

EiE

ss

'Eis

E

B'g:^

, [;f t:5

34

: 5fi;?fr

i ;srt#

ff iE

sl $rii ; ;iE

i;Siii

*giliIiE

iEff

i*iiui'

si;

.f,

Takozvani sarkolag Tlojice u Lateranskour rnuzeju napravljen jc po za-konu vodora.rnog 6selaitjivanja, uspravljcnc sredine i usprdvnih pbiaea'nja na uglovima. Njegova jasna kompozicija mora se tumadi-ti pofinjuiiod srednje apoteoze.

"fri laii genij i ulnose bradni par - predstivljen na

Stitu u o"Utit i, Skoljke - iz lfer6 smrti, prikazane simbolom Danilovogspasenja od lavova.-Time je za ltonstantinsko doba osr,edodena tema hriS-ianske aDoteoze.Scena spbsenja ispod Stita, preuzeta iz slilcarstva u katakombama ranogperioda, moZe da se menja u smislu kripto-hri5ianskih sarkofaga sa apo-ieozom III veka. Ovde pi'vobitna hri5iinska ikonocrafiia zadrZava ulVveku svoie utvrdeno mesto. Nasuprot tomc, Eroti Ia Stitom i rudimentiViktori j i osudeni su na izumiranje tr umetnosti sarkofaga koja postajehriSianska. Hri5ianski clipetrs, koji ne prikazuje vi5e apoteozu vei vas-kresenie. dobiia nov smisao sa vi5e simbolike. Vei na dvopoiasnom sar-kofagu sa Stitdm u grobnici Sv. Marka i I\4arceli jana, Stit f laDkiraju Moj-sije I- koii iz boZariske ruke prima zakonza iza.brani narod - i Avram,koji ie spieman da irtvuje svog sina. Njegova Zltva je obeleZena boian-skoni rui<om kao prefiguracijai kako bi" sc pokazalo'da Bog sam pu5tasvog sina da umre^na z"emlji kao irtva za iztiavljenje ljudskdg roda. Ovanova kompozicija sa Avramom i Mojsijem odretluje u konstantinslio vre-me progrdme sirkofaga sa frizom i" piogran-re kanelovanih sarkofaga; upostkonstantinsko, pa joi i r"r teodosijansko vreme, ove dve scene zauzi-maju ugaone niSe galskih sarkofaga sa stubovima i drveienr. U srediniizmeduhjih stoji onda orans, utnesto Stita sa bradnim parom, ili Rode-nje Hristovo sa oboZavanjem maga. Yalna variianta ove kompozicije saAwamom i Mojsijem sastoji se u tome, Sto se umesto primanja zakonapredstavlja proroi<ovo dudo sa izvorom. Sve ove variianie potidu od ranekonstantinske trilogije, koja pripada programu hriScanskih sarkofaga saStitom: Avram, Mojsije i jedan starozavetni simbol spasenja obeleZavajusferu smrti, a spasenje je obeleZeno lirvnom Zrtvorn i crkvenim sredstvi-ma ovog spasenia. U piimanju zakona se izraZava osnivanje crkve, a ududu sa-izvorom krSt6nje. O[o ove srednje apoteoze se redaju, u detirigrupe, podeljene u dva po.iasa, scene iz Starog zaveta, Novog zaveta i i.i-i'oti p"t.a. ove detiri siuie sioje dve po dve", jedna iznad lruge i una-k rs t , p rog ramsk ipovezanc : - - - _

qu

a jagnje je umesto njegove krvi. Ljudskom rodu, kojeg .ie Bog stvorioi l ioJi je grehom pod-smrt potpao,'Flristos pruZa, kab jei< besirrtnosti,Zrtvu svoga tela i svoje krvi u tajni hleba i vina.Samo se ovakvim teolo5kim tumadenjem ove scene moZe razumeti Sto se,na sarkofazima sa frizom i ni5ama iz IV veka, Zrtva Kajina i Avelja upo-trebljava l<ao simbolidna scena sa istim sadrZajnim smislom. Odk ie usrednjovekovnoj umetnosti, drZeii se teksta, Aveljeva Zrtva kao dobra(od Boga primljen4) suprostavljena Zrtvi njegovog zlog brata Kajina(kao od:Boga neprihvaieira) i kao motivacija"ubistvi, naiarkofazima ra-nog hri5ianskog perioda oba brata su predstavljena sa Zrtvom iste vred-nosti pred Bogom-ocem na prestolu. Aveli donosi jagnje, a Kajin svojeklasje. I ova scena ie Zrtvena i oznadava prihvatanje Hristove Lrtve odBoga oca, a obuhvata osnivanje prideSia. Ova hriSianska scena sa Kaji-nom i Aveljem narodito je omiljena na sarkofazima sa drveiem, koji-upoznokonstantinskoj i postkonstantinskoi eposi ostvaruju program Hri-itove, Petrove i Paviove krvne Zrtve. Sa puno smisla se fiilri i A"velj pred-stavljaju na,sp,ram. ubogog.Jova, kao 5to se Hristov dar prvim ijuilimanalazl poreo orveta sa zmllom.Na teolo5kom sarkofagr-r u Lateranskom muzeju predstavlja se - na-spram ove adamitske trilogije, desno od Stita sa apoteozom-- Hristovatrilogija, koja u sledeioj eposi pripada osnovnom inventaru svih hristo-lo5kih-sarkcifaga sa Erizom u mnogobrojnim varijantama. To ie pretva-ranje vode u iino, umnoZavanje h'ieba u dudu hianjenja, sa lilalosilla-njem hleba i riba, a k tome i vaskresenie Lazara. Povezivanie sa adamit-skom trilogijo- jq jasno, kao i karakter nagla5avanja ka ugaonoj sceni,a_najzad i odnos ob6iu scena na uglovima: nispram itvaranji prw6g ljudskog para, koje izvrSava Bog otac, nalazi se ponovo budenje dbvedanstvaiz smrti, koje izvrSava Hristos. Uslov za ovo novo nastajanjc l judi jevino- i hleb, ali- i telo i krv Hristova_ (riba). Ni5ta ne bi bilo pogre5nijeno da u ovoj desnoj trilogiji teoloikog sarkofaga i dalje vidjm'o izborscena- sa dudima; dak Sta viSe red je o sakramentalnoj trilogiji, u kojojje dokazano dejstvo

"pharmaka tes athanasiasn koji iaje vEditi Zivot usmislu Ignjati ja iz Antiohije. Tek tako postaje razumljiv-veliki uticaj je-din_stvenogf stiaranja ove sakramentalni tril5gije. 1 ni hristolo5kim sar-kofazima sa frizon-i, iz konstantinskog vremen-a, u-sredi5tu se vrlo destonalazi-blagosiljanje hleba. Redosled tiilu scena se zadrLava i upotpunju-je,-a kada vaskrsenje Lazara postane jedna od najomiljenij ih-scena nauglovima, naspram nje se naiazi Avramova irtva ili dudo sa izvororn.Odatle su se razvile i i tave grupe sarkofaga sa frizom, a ovaj programostaje omiljen na sarkofazima-sa drveierir u drugoj polovini iV ieka.Na galskim sarkofazima pokojnica moZe da stoji liao brans in paradisoizmedu duda sa hlebom i duda u Kani; to zna1i da ie za svoi pui u neboprimila viaticttnt, to jest poslednju gozbu u smislu"poputnine. Iz sakra-mentalne trilogije lateranskog sarkofaga sa Trojicbm moZe se izvestiskoro cela klasifikacija jednopojasnih i dvopoiasnih sarkofaga sa frizom.I slednja scena, ispod Stita 6a Danilom, ra5dianiava nerastivlien friz udve, tematski strogo ogranidene kompozicije. Ispod prestola

-Boga oca

nalazi se, levo, presto sa virgo Attgusta Maria i otelovljenim Logosom na

Staro2avetna trilogija se odnosi na postanak ljudskog roda i njegour sud-binu; Bog Otac sa prestola poziva Evu iz tela leZeieg Adama; Logos stav-binu; Bog Otac sa prestola poziva Evu iz tela leZeieg Adama; Logos stav-lja ruku na nju, a iza prestola stoji spiritus sanctus obuhvatajuii naslon.lja ruku na nju, a iza prestola stoji spiritus stlnctus obuhvatajuii naslon.Sve tri hipostaze su odelom, kosom i bradom olteleZene kao istovetne.Naspram ovog postanka ljudskog roda nalazi se zrnija koja, drZeii u ie-l iusiima raisklu^iabuku. o6aviia d'rvo: to ie sin-ibolidnb skraiivanie onosaljusi ima rajsku-jabuku, obavi ja drvo: to je sin-ibol idno skrai ivanje onogaSto ie crkva oznadila kao otpadanje l judskog roda od Boga, stanje prvogSto je crkva oznadila kao otpadanje l judskog roda od Boga, stanje prvoggreha i dug otaca. Izmedu ova dva stoZera se nalazi mladiika figura Hri-

ita, koji po l iku odgovara simbolima godiSnjih doba na Konstantino-vom lutu^i na sarkolazima sa predstavima goaiSn.lltr doba. logos stojivom luku-i na sarkofazima sa predstavama godi5njih doba. logos stojiizmedu Adama i Eve i pruZa im snop Zita i jagnje. Ranije ispitivanje je

LOSOS STOJr

spi t ivanje jeizmedu Adama i Eve i pruZa im snop Zita i jagnje. Ranije ispitivanje jetumadilo ovu scenu kao dodeljivanje rada posle isterivanja iz raja. To je

{c,

sigumo pogre5no. Hristos se sam daje doveianstrnr: klasje ol idava hleb,

107

njenim kolenima, u sceni ukazivanja poStovanja i oboZavanja maga; prviod njih pokazuje na zvezd,u pored Bogorodidine glave. To nije-scena niu peiini niti u staji vei velidanstvena scena inkarnacije i prestolna scenau Jasnoj paraleli sa prestolom Trojice. Hipostaza Sv-etog duha-stoji -uist-om siairu i iza prestola Boga oca, kao i iza prestola Bogorodice. Naovaj nadin se umnoZava poveiivanje ob_eju scena.: Bog otac-B-ogorodica-Eva. Prva Zena Eva, koia nam je donela smrl i (ave) Mariia, druga Zenakoia nam ie donela Zivot; prvi Adam od koga ie nastalo celo dovedan-stvo i dru;i Adam, koii ie dao svoi Zivot da-bi'dovedanstvo ponovo do-bilo vedniTivot; izgubfieni raj i ponovo zadobijeni raj ' Ovo neobidno po-vezivanje ostaje ta-jna za nevlrnike. Samo Hristos moZe da ih oslobodislepila i da udini da progledaju, stavljajuii svoju ruku na njihove oii.Stoea se ovoi sceni simigima dodajei izledenje slepog. Ono se od sadanalazi u konstantinskoi plastici sarkofaga uvek na presudnom mestu inagoveStava moguinosfprosveiivanja usied ponoii i zvezdani das u tamism"rti. Scena sa iragima iostuie vrloznadajna za plastiku Konstantinskogvremena. Narodito onda kada se predstavija naspram scene u kojoj triJevrejina pred Nal'uhodonosorom odbijaju da ukaZu postovanje zemalj-skoj kraljevoj slici. U -ovom- sludaju i_e_ istinsko kraljevstvo, koje nije odovoga sveta, supr:ostavljeno laZnome. Marijin presto na dvopojasnom sar-kofizu sa Stitom u grobnici svetog Marka i Marcelijana, nalazi se na-rpruir Nurr,rhodonos5rovog prestoii; u sredini ispod clipeu-s-a tri mla-diia u uZarenoj peii pevaju pesmu divnom prestolu iznad heruvima:osvi koji se bojL Gospoda, [va[ite boga svih bogova; uznosite i slavite ga,da bi njegova dobrota vedito trajala<! Verovatno se takva prakompozi-ciia sa nipetom suprotnoSiu moZe dovesti u vezu sa religiozno-politid-kim preokietom, koji ie doneo sa sobom Licinijev edikt 311. god. U vre-me Konstantina je teiaa oboZavanja tri n-raga- stavljena ispod Stita sapokojnikom, umeito scene spasenja, kao dokaz da je du5a umrlog vra-iena u vedito carstvo koje nije od ovoga sveta. Naspram po5tovanja magapredstavliena ie trilogija sa Petrom, koja se nalazi ispod Hristove tri-iogije. Ova kombinacila scena sa Hristom i Petrom postaje-su-Stinskidiniiac kompozicije i razlikovanja konstantinske plastike na sarkofazima'Ona ie naitlSnie povezana sa oinivanjem praznika papske stolice. Osno-va ;oi je, ".t k^hoil,, neprihvaieno, tPelrovo hap5enji u Jerusalimu, kojenij6 dovelo do njegove smrti. Njegovo hap5enje u Rimu koje_ je u vezisa smriu na krstu,-predstavlja si: Iek u drugoj polovini IV vek-a i to naonim sarkofazima diji je sadriaj Petrova smrt na krstu i Pavlova pogibija.Neronova osuda oba kneza apostola, koju je kao nagove5taj prvi pomenuoKliment Rimski u svom pismu opitini u Korintu, saduvano je u upedatlji-voi sceni vei na sarkofazu sa frizom iz Madrida, iz vremena Konstantina.Na teoloikom sarkofa{u sa Stitom u Lateranskom muzeju red je o ciklusu koji se odigrava-u Jerusalimu i koji nema nikakve veze sa mude-ni5tvom i smrdu.-Jasne su dve njegove scene koje se u konstantinskojplastici sarkofaga pojavljuju stotinu puta: dva vojnika palestinske polj-ske policiie dodepale su se kneza apostola, koji se opire; Petar udara u.t"nu (kao nekad Mojsije) iz koje i2bija voda,-koju poljski policajci,po-Zudno piju; posle toga

"oni posti ju hriSiani. Ovdti, dakl!, niie zamisljen

dogarlaj stradanja, vec ispunjavanje zadatka kr5tenja i osnivanja crkve.Petar, koji izvr5ava dudo sa izvorom kao dux nebeskog vojskovode, oba-vezan je najviSoj straZi u smislu militia Cluisti. Stenu (petra) iz koje onizbija vodu Zivota ne treba dakle tumaditi geografski, nego onomatoloSkikao "Petar".Odatle se nadovczuje novo tumadenje scene sa petlom, koja prethodidudu sa izvorom. U toj sceni se dugo vremena, sasvim pogre5no, videloHristovo pretskazanje da ie ga se Petar !1i puta odreii pre no sto petaotri puta zakukuride. Tako tumadena scena je potpuno nerazumljiva uokviru trilogije, koja se na hristoloSkim sarkofazima sa Petrom destoponavlja u istoj zakonitosti. Ona se mora pozitivno tumaditi. PoSto Pe-tar, sa kojim njegov gospodar razgovara, stavlja prst na usta, mora se,radi razumevanja ovog dijaloga, uzeti u obzir rimsko vojno uredenje, pokome deZurni oficir na straZi u toku noii, pri dolasku nekog stareSine,treba d_a stavi prst na usta u,znak svoje budnosti. Radi se Jpozivanjuprtog dux-a na budnost od nebeskog Hiista. Petao izmeitu Hrista i Petianije dakle onaj biblijski, vei pripada Hristu. Na jednoj lombardiskojampuli za krSt-enje piedstavljen je Hristos na nebu osritom zvezdamikako sedi na prestolu, sa petlom a bez Petra. Petao ukazuje na simbolbudnosti, koja je listom naloZena apostolatu i celoj ecclesia militans. Na-straru to, Sto negativna scena uopSte ne odgovara hristolo5kom krugumisli konstantinskih sarkofaga sa frizom; ovo moje novo tumadenje Hii-stovog petlati, naprotiv, objasnilo za5to ba5 ova scena prethodi tri logij iPetrovog duda sa izvorom, zaSto se moZe osamostaliti iz ovog kruga, za-Sto se na sarkofazima sa stubovima i drveiem pomera u sredinu i io daku t-akvim s-ludajevima kad u ostalim ni5ama sloje odvojene figure apo-stola i kad je kompozicija apostolata zamenila"bibli lste scen"e. Takvascena sa petlom, puna simbolike, moZe da bude srediSte missio aposto-lorunt, a petao kao simbol budnosti moZe da bude spomenik na ltubuu smislu- pobedniikog stuba, kao na ranijem Laterinskom sarkofagultr. 174, kbji se .danas opet_ nal,azi u pecin-ama Sv. Petra. Najzad, ovijspomenik sa petlom moZe da iskazuje i pravo Petrovo odricanje u Pila-tovom dvoru.Petrova.tri.logija na teoloSkom sarkofagu broj 104 u Lateranskom muzejutreba, dakle, da se tumadi ekleziolo5ki: Hristos osniva ecclesia; Petarsvojom buduinoSiu treba da ispunjava zahteve ove ecclesia militans;kr5tenje je ulaz u zajednicu vednog iivota. U okviru celokupne kompo-zicije iarkofaga, tri logija o Petru j i trostruko povezana. Ona stoii una-krst prema trilogiji Postanja. Covek, pri svom postanku odreclen zi vedniZivot ali stavljen u domaSaj greha i smrti, biie pozvan Hristu u ecclesia,a_krStenjem u vedni Zivot. Trilogija o Petru stoji naspram epiphanie (po-klonjenj-e maga). Otelovljenje Boga je istorijski uslov za poirbb,r osniva-nja crkve i njene "nissio apostolorumo na zemlji pod vodstvom Petra;tako se i izdvojenost Petra na mnogim drugim saikofazima zasniva naovom teolo5kom stavu. Tema >Hristos-Petar< niie za hri5ianske reliefekonstantinskih sarkofaga samo jedna od mnogih t-ema vei jeste presuinavelika tema. To obja5njava treia, unutarnjeJikovna, veia teme sa Pe-trom: iznad trilogije duda sa izvorom predstavlja se sakramentalna tri-

.{q 1 0 9

logija Lazara. Iznad prvog kneza apostola nalazi se njegov uditelj u tro-strukoj doxa. Iznad ,initiunt christianitcttlsn (izvor, sveta taina kr5tenja)izdiZe se telos hris1anske egzistencije (vaskresenje tela, oltarska Lrtia),iznad misterije zenraljske crkve - ponovo rodcnje ljudskog roda za ne-besko carstv6 (Lazar)-, odakle je on'poreklom (adamitska ti i logija). KaoSto su levo od Stita jedan iznah dmlog komponovani stari i ndvi Ada-,tako je ovde desno predstavljen gospodar carstva koje nije od ovog svetai njegov prvi i najvi5i dux na zemlji, sve dok se ovo carstvo jo5 ne otkrijen punoii parousie.Ako se na ovom sarkofagu, trilogija sa Hristom i triiogija sa Petrom, ume-sto jedna ispod druge, stave jedna pored druge, a izmedu njih se kao sre-di5te stavi orans, ondase pred nama nalazi glavna grupa iednopojasnih idvopojasnih sarkofaga sa Trizom, iz konstantinskognre-meha, si hiistoloS-ko-petrovskom tematikom; ovu grupu sam ja nazvao vrsta sa Lazarom idudom sa izvorom. Ta vrlo izdvojena, po teoloikom shvatanju jedinstvenavrsta konstantinskih sarkofaga sa frizom, koja ima svoje prethodne stup-njeve u plodama kovdega sa urezima, a u skraienim varijantama na kane.lovanim sarkofazima, sadrZi kao teolo5ko srediSte. Siit sa anoteozom iliarans, Hrista sa petlom ili ulazak u Jerusalim; tako je uvek odredena su.protno5iq >smrt-Zivot< i glavnim tajnama (kr3tenje-pridest).Mno5tvo hristolo5kih sarlofaga sa irizom'oznadava bosalstvo konsran-tin-ske plas-tike sarkofaga. Hri-stos u ovoj umetnosti je-uvek istog tipa,kakav je oblikovao mafstor iz radionice u kojoj ie riden Konsta"ntinovluk. To nije vile Christis philosophicus, dok se Ciristus heroicus - kojipotide od heroja poznoantidkih mitova - vi5e ne pojavljuje. Sta viSe, sto-tine konstantinskih predstava Hrista uvek imaiu onai isti t ip koji po-kazuiu scene sa Hrisiom na teoloSkom sarkofasu u Lateranskoin muzeiu.Hrisios ima iznad dela dva horizontalna uvoj[a, a na slepoodnicama"saobeju strana vise tri vertikalna uvojka. To ie frizura genija godiSnjihdob-a na Konstantinovom luku i na iarkofazima sa prelsta"varia eodi5-njih doba. Genij i godi5njih doba predstavljaju Dgaudium imperii i (sae-culum auretuerJ,"uiek promenljivu^sreiu diZive, [oja svoju tiajnost po-kazuje promenom svoje stalnosti. Ne samo sarkofag sa Trojicom, vei isvi hristolo5ki sarkofazi sa frizom iz konstantinskog razdoblja, u tipugodi5njih doba pokazuju novi (treii) tip Hrista u ranbhriSianskoj umet-nosti. Ovaj Hristos izvr5ava svoja miracula po boZanskom nalogu; onstoji izvan ljudi; iako dovek medu ljudima, on se jasno razlikuje 5d's.tro-jih-udenika,-bolesnika i vernika i oikriva tako doxa veditog bbZjeg car-stva usred ovog sveta. VaZno je uoditi ga u suprotnosti sa jedinom, in-dividualno jasno obeleZcnom,- svetadkdm Iidno5iu ove umetnosti, sakonstantinskim tipom Petra. Petar je bradom obeleZen kao star i dosto-janstven, svojim ekspresivnim izrazom lica kao dovek u nevolji i borbi,a stalno5iu svog lika kao svetac. Hristos i Petar stoje (ne samo u scenisa petlom), na takvim konstantinskim sarkofazima s"a frizom, iedan pre-ma drugom kao Bog i dovek, kao pobeda i borba, kao vednosi i boian-stvenost, zapovest i poslu5nost, kao neuvelost geniia i dovel< prema smrti,iovek kogale Bog rismrti ponovo stvorio, a k"oji je pozvan u vediti Zivotiz smrti.

Ako pregledamo. istori ju .ranohri5ialskih jednopojasnih i dvopoiasniAko pregledamo istori ju ranohri5ianskih jednopoiasnih i dvopoiasnihsarkofagi sa frizom, ia konstantinsko i fostk<insiantinsko rlzdobljesarl(oraga sat rIrzorfl, za KortsrantlnsKo I poslKonslanlrnsKo razooDtJeRima do os_vajanja carske metropole od strane kralja istodnih Gota, Ala-riha, proizilaze -i 'btir i generacije;-prve dve su (300-360) u pravom smi-slu konstantinske, treZa obuhvati vremenski period do podele carstva395. god.,. dok detvrta mora da se obracluje. vet u okviru- teodosijanskeumetnosti, u kojoj Rim,- ugroZen od politidkih i, svoju vodeiu

plas-tike sarhofaga upravil i u nov kolosck.Obe konstantinske generacije predstavljaju doba vlhunca bibliiskih sar.kof

arlLrtlsKe Btrrrcr iaurJc pr ecl.s ravrJa.rju croDa vrnunca orolrJSKln sar-frizom. Ako se na stilskom stupnju lateranskog sarkofaga Tro.

umelnostl, u Ko]ol t(lm, ugrozen ocl Dollt lcl(lh opasnostl. svoiu vodciuulogu u Zapadnom rimskom carstvu prepu5ta Milanu i Raveni; t ime suistodnorimski uticaji razvitak plastike sarkofaga upravili u nov kolosek.

Koraga sa tr lzom. AKo se na st l lskom stupn.lu lateranskog sarkotaga Tro.j ice jasno pokazala vol ja za obnavl janiem plastidnih vrednosti i p-rostor.ne uloge rel jefa, novi st i l u sledei im vremenima postaie sve punoplastid"ni i i : f isure su Dovezane sa osnov()m samo ioi iskim vezarira i l i qe odne uloge rel jefa, novi st i l u sledei im vremenima postaie sve punoplastid-ni i i : f igure su povezane sa osnovom samo ioS uskim vezama i l i se odnje sasvim odvajaju, da bi u imaginarnom prostoru slobodno delale. Ovuregeneraciju u punoj . iasnoii pokazuje uporeclivanic takozvanog sarkofa-ga Dva brata u Lateranskom muzeju sa ranokonstantinskim saikofazimasa frizom srodnog tipa..Novom zal<onu prostora odgovara i smanjenjebroja scena, a punoplastidnosti volumena figura nov, odmeren odnoi teiai odela, dok oslobadanju.od_ reljefne osnove - nova pokretliivost figura.Figura posmatrana sa leda, koji je u reljefu konstantinskog vremena"bilaiskljudena, omoguiava sada veiu razliditost. Posledica je da se mogu raz-likovati odnosi izmedu aktivnih figura, u smislu izr"ia ljubavi i-sapat-nje, sjaja,i .lepote.-.Time. ge menja i_ sadrZina biblijskih-scena. Nji^hovdogmatidni i paradigmatidni naglasak ustupa pred pripovedadkini teZ-njama biblijskih prida i pred moguinostimh duSevnbe'izralavania me-duljudskih odnosa. Hristos se ne obraia neposredno Laiarevoi mrtvadkoikuii da bi nadinio dudo uskrsnuia tela, veCse - nasnute elave - okreiesestrama, od kojih jedna sa zahvalno5iu i I iubavliu l iubi fsusu ruku. ToviSe nije Christtts soter, koji.izvrSava nirabula Dei, vec mladid pun lju.bavi i neZnosti, koji svuda, kao u samom jevandelju, Siri ljubdv. Oriajdetvrti t ip Hrista, koji zamenjuje tip godi5njih doba, nije siromah meclusiromasima, vei neZni mladii, koji joS nije preSao graniCu dedadkoe dobai koji je sav harmonij.a, lepota 1 iiuUav- izgle{a kao ljubima"-Boga;on ulepSava svoju okolinu i u njegovoj blizininema mesia ni za ruLio,ni za zlo, ni za .bedu, niti za smrt. Ovaj Christus puer je nmladidki lep,mali dobro oblikovani dedadii" koji se-u delima Andrij-e i Matije, kao iuop5te u pridama- o mudenicima, pojavljuje mudenicima pred smrt u bii-stavom sjaju. Izglcda kao da Cltristits puer na sarkofazima ovog sti lskogkruga, u svojoj neuveloj egzistencij i, -vojoj dudotvornosti, svo-m blistalvom sjaju, blagosti i boZanskoi nevinosti, izgovara redi koie ie u hramukao dvanaestogodi5njal( izgovorio svojim ro-diteliima:

"Zir ie znate damoram da budem u onom Sto pripada mome ocu?( Crkveni oci IV vekasq g? qv|4 Christus-ptLer-om dovodili u vezu re(i 44. psalma: ,Ti si lepSiod ljudskih sinova. ljupkost i milo5ta su izlivene na tvojim usnama. Zitoneka te Bog blagoslovi za vedita vremena<.Ova promena u stilu i izrazu, u smislu epskog i lirskog nadina pridanjai odovedavanja tipova, odraZava se i na liku Petia. On gribi svoju itrogost

niji: figure su povezane sa osnovom samo joS uskim vezama ili se od

1 1 0 1J, '

) t l

i prorodku ekstatidnost. Petar je sada, u smislu platonskog ideala lepote,stasiti, mudri i umereni starac, koji ne pokazuje nikakve znake starosti.Znadajno je, da se trilogija o Petru pro5iruje time Sto ga oba poljskapolicajca nalaze ispod drveta kako spokojno dita Sveto pismo. Tematikaovakvih kompozicija ne sledi vi5e strogo dogmatsko shvatanje, vei razno-likost prida iz Biblije sa dodacima iz apokrifa i crkvenoistorijskih legen-di. Na taj nadin se omoguiuje ponovni susret sa slikarstvom minijatura.Istovremeno to oznadava i postepeni krai biblijskih sarkofaga sa frizom,u dijoj zavr5noj fazi desto stoji u sredini Hristos sa petlom ili Hristossa Samariankom na kladencu. Pravi bibli iski sarkofazi sa frizom kon-stantinskog tipa nalaze se, pri kraju IV v"eka, samo jod sasvim pojedi-nadno. Tema ,niraaLlum Dei", naprotiv, Zivi i dalie u izmenjenom sklo-pu. Smanjenje scena na pet, njihovo rasplitanje i izdvajanje, kao najzadi nova teZnja ka punoplastidnosti figura, koja zahteva prostor, iziskujevei od srednjekonstantinskog vremena nov sklop sarkofaga: to je sar-kofae sa ni5ama.Ranohri5ianski sarkofag sa ni5ama najdeSie je petodelan, rede i sedmo-delan. Od podetka postoje dve grupe iste vrednosti, koje se razvijaju umedusobnoj vezi: to je sarkofag sa stubovima i sarkofag sa drveiem.U oba sludaja je red o nadelima raSdlanjivanja prednje strane sarkofaga.Rimski sarkofazi sa stubovima nisu nikad tipovi sa arhitekture, pa semoraiu u osnovi razlikovati od erdkih i maloaziiskih sarkofaea sa arhi-tektu;om, ali i od takozvanih Sidamira-sarkofaga. Njihovi siubovi ra5-dlanjuju jednu pravougaonu povr5inu i mogu otuda da budu zamenjenii pilastrima, drveiem ili samo obidnim trakama. Sarkofazi sa stubovimanose grede, lukove i zabate; desto se zabat i luk smenjuju tako da je -i s tog stanoviSta - iskljudeno svako arhitektonsko priseianje. Arkadesu, bez obzira da li su sastavljene od lukova ili vrhova drveia, uvek obliciornamenta, koje odvajaju pojedinadne scene i treba da imaju crte oso-benosti, velidine i uzviSenosti. Srednja niSa je uvek nosilac tumadenjacele kompozicije. Tu stoji Hristos sa svojim petlom, ili predaje kljudevePetru, ili je tu neka velika hristoloSka tema dveju Zrtava: Zivog hleba iZive vode.Ova promena u sklopu, koja je svoj vrhunac dostigla za vreme pape Da-masusa, postala je uzrok raznovrsnim promenama teme, a time i uzroknastanka sasvim novih tipova sarkofaga.U vezi sa smanjenjem broja scena i njihovim izdvajanjem u pojedineni5e, joS u vreme Konstantina Velikog nastaje tip sarkofaga sa ni5amai sa izdvoienim svecima. Tako se, naprimer, konstantinska scena Isako-vog Zrtvovanja skraiuje do te merg ila u jednoj nisi stoji samo Avramsa madem. Tu se nalaze koreni postanka svetaca sa atributima iz srednio-vekovne umetnosti. Scena budnosti moZe se tako podclit i da u jedriojniSi stoji Hristos sa petlom, a u drugoj Petar sa prstom na ustima. Re-zultat toga su sarkofazi sa stubovima, pilastrima i drveiem, koji imajupredstave pojedinih apostola, patrijarha i proroka.Zna(ajne primere ove vrste sarkofaga narodito daju radionice u Provansi,pre svega iz Arla, gde su postojale najznadajnije radionice poodrnaklogIV veka. Blagosil janje hleba i ribe moZe ovde da bude podelieno na tri

srednje niSe sarkofaga: u srednjoj niSi stoji sAm Hristos, a, u -bodnimni5ama, koje se granide sa njom, po jedan apostol koji prinosi hleb i ribe.Istovremeno se izvrSava i korenita promena tematike u okviru ove vrstesarkofaga sa ni5ama. Scene sa dudom ozdravljenja i vaskrsenjem iz mr-tvih ustupaju mesto jednoj novoj opStoj temi; ona kruZi oko hri5ianskeZrtve Zivotom i njen vidljivi znak je vexillum crucis, koji se najdeSienalazi u sredini. Njen praoblik sreiemo na sarkofagu broj l7l, koji senalazi u Lateransk6m muzeju, a poreklom je iz cr[ve Sv. Sebastijana.U njegovoj sredini se nalazi crltx. gemmala koju duvaju dva rimska le-gionara. Carski orao, izmedu sunca i meseca, spu5ta na krst pobednidkil<rvorov venac koii uokviruje Hristov monogram; ovome se okreiu dvagoluba koia sede na kracima krsta. PobedniEki znak hriSianske milicije,koii Damasus opeva kao crux invicta, od sada olidava, u sredini hriSian-skih kompozicija sarkofaga, osnovni zakon militia christiana: Viktorijaje Hristova smrt i smrt za Hrista. Sam Hristos je time uzdignut kaoistiniti aLLgL4st i imperator verus. Pod lovorovim vencem, koji mu na gla-vu stavlja rimski legionar - po starom carskom obidaju u borbi - onpolazi ka Pilatovom tribunalu, pa i ka svom putu na Golgotu. Ova novaideia Viktoriie, diii se vrhunac u umetnosti moZe utvrditi u vreme Da-maiusa, od sirjaraiadke je raznolikosti i dejstva. Retko je predstavljanasama victoria Christi; najdeSia je trilogija velikih prvih puteva u smrt:Hristov put Pilatu, Petrovo stradanje na krstu, Pavlovo pogubljenje naTibru. Duboki smisao ove skupine sarkofaga sa Hristom, Petrom i Pav-lom, kao i grupe koja je ranije pogre5no nazivana sarkofazima sa Stra-danjem, otkriva se na sarkofagu sa stubovima u Vatikanskim peiinama,u kome. je sahranjen rimski gftdski prefekt Junije Basus. Dobi cvetanja l-s4!ovih sarkofaga sa Viktorijom pada izmedu 360. i 380. god. Ovde se prviput u istoriji umetnosti pojavljuje, i to u obliku reljefa sa tri figure,predstava mudenidke smrti Petra i Pavla. u smislu duvene memoriialnehimne pape Damasusa. Nasuprot ovim dvema scenama sa duces aposto-lorum, Hristov put ka tribunalu se predstavlja dvema scenama koje su,pomoiu tri figure, podeljene u dve niSe. Hristos, Petar i Pavle stavljenisu ispod redi, koje Junije Basus izgovara u natpisu o samome sebi: ,iirad Deum". Ova pobednidka trilogija se nalazi iznad starozavetne kompo-zicije sa predstavama ljudske krivice i bede ljudskog roda, osudenog nasmrt, i primerA spasenja od smrti. Tako je ovoj trilogiji data crta Hri-stove smrti. Otuda se u sredini ne predstavlja vexillum Christi vei trilo-gija bremenita posledicama: Hristos na prestolu izmeitu apostola, iznadraSirenog nebeskog zastora bradatog caelus-a. Tako Hristos sedi na pre-stolu kao ,rerus rex, u sredini sarkofaga sa sedam ni$a i sa stubovima,koji se danas opet nalazi pored Basuiovog sarkofaga u peiinama kodSv. Petra, kao i na takozvanom Egidijevom sarkofagu u Perudi i na zna-Flldajnim odlomcima, koji su otkriveni kod crkve Sv. Sebastijana. Ovaj

"Christos super caelunz" nije viSe ljupki dedak sa takozvanog sarkofagabraie, vei apolinski tip najvi5eg dostojanstva, olidenje ,malog divus-a"neobidne i nezemaljske lepote; on netaknut jaSe kroz smrt i, zahtevajuiipoboZnost, predstavlja nedostiZnost nebeskog u oblicima grdke lepote.On odgovara Hristu na zemaljskoj lopti sa mozaika. Od sada i mladiiki

1 1 ) Il t 2

blistavi Hristos moie opet - sa vexillum crucis kra.j nogu - da se nalaziizmeitu palmi na rajskbm bregu, izmeclu svojih deiovoEa Petra i Pavla.Ovaj apolinski tip Hrista predstavlja tvorevinu pete generacije starohri5-ianske plastike i srediSte kompozicija jednog skoro grdkog stila, kojisam ja, povezujudi sa terminologijom klasidne arheologije, nazvao olepimstilom pozne antikeu,SadrZai druse vrste sarkofaea sa Viktori iom ie smrt oba kneza aoostola.Izvanrddni frimerci (Lat. bi. 164 i San"sebistiano) pripadaju irednjo-konstantinskom vremenu i pravcu lepog stila. Vexillum Christi stoji usrednjoj ni5i takvih sarkofaga (najdetiJsa drvedem). Sasvim nedosiajefizura Hrista. Naelasak ie na trima sredniim ni5ama: Petrovo stradanieni krstu i odrub{ivanje-glave Pavlu odigiavaju se pod vexillum Chrisii,kome su oni poloZili vojnidku zakletvu (sacramentum) da ie radije daumru za Hrista no da ubiju. Dve starozavetne scene u uglovima uokvirujuovu trilogiju; irtva Kajina i Avelja stoji nasuprot ubogog Jova. U Jovuse ovaploiuje Zivot hri5ianina pomirenog sa smriu, kako je to Hristossvoiim primerom pokazao. Prestolu bradatoe Bosa-oca koii prima obeZrtie, Kiiin prinosi klasje, a Avelj jagnje; reii" dit le, opet"oiakramen-talnoj Hristovoi Zrtvi mesa i krvi (hleb i vino), koia ie u ovakvoi inter-pretaiio christidna prethodno uoblidena u Zrtvi oba miroliubiva biata. Uovom izralavanju jovovske sudbine ljudskog roda, izledenog sakramen-tom (viaticune/, smrt knezova apostola, kao ispunjavanje sacramenta, do-bija neizmerno duboko znadenje.Tek pri kraju IV veka nastaje joS jedna vrlo znadajna skupina ovih sar-kofala sa Viktorijom. Hristov puf Pilatu, koji je oblikovan u dve niSe,stoji naspram obeju ni5a sa Petrom; u jednoj je Petrovo stradanje nakrstu, p-ri demu se_sada, u suprotnosti sa ranijim predstavama, jasno po-kazuje krst, a u drugoj je Hristos koji pere noge Petru. Ova grupa saHristom i Petrom ima kao srediSte delimidno samo vexillum Christi, nai-de5ie pak traditio legis, koja se od sada prenosi sa konstantinskih mozai-ka apside na plastiku sarkofaga. Tako sada novi, Sesti tip Hrista prodireu plastiku: to je Pantokrator sa dugom talasastom kosom - kbjeg jeEp-ifanije, pozn-avajuii ga sa grdkih'ikona, kritidno-podruglj ivo nizlv do

"f<omai- gyiaikikaii (Zen"ska ko-sa) - i sa dusom bradom k5il treba ovde

da obeleZi ne filozofa vei dostoianstvo ivtokratora i Pantokratora(semnites).U istoriji ove grupe sarkofaga sa predstavom Hrista i Petra, srednjatraditio legis se pro5iruje sa tri niSe, kao Sto to treba utvrditi vel i zascenu sa Caelus-om na lateranskom sarkofaeu br. 174. Na ovim teodosi-janskim sarkofazima koji su se - pod utica--iem kompozicije traditio le-gis na sarkofazima sa gradskim kipijama I razvili^dalje"u slike kojezahtevaju poboinost, figura Hrista u ugaonoj niii spaja se sa Pilatovimpranjem ru-ku i tako se upedatljivo stavlja naspram Petrovog pranjanogu-. Ova formalna ravnoieZa o"dgovara piomeni znadenja obej"u

^scena.

Oni sada zajedno obuhvataju mi*steriju rex verus, koji na t6bu daienova lex. Ovaj triumphus Augusti Christi nije od ovoga sveta kao ni nj-e-govo carstvo. Smisao saZete scene sa Pilatom je dijalog izmeilu predstav-nika zemaljskog i nebeskog carstva. Takozvano pranje Pilatovih ruku je,

dakle, ostvarivanje redi: oMoje carstvo nije od ovoga svetan. Shodnotome_ i pranje Petrovih nogu mora da se tumadi u ovoj povezanosti sarex-idejom. Ono nije ostatak iz ciklusa stradanja, dak se Sta viSe, na ovimtakozvanim sarkofazima sa Stradanjem, Tajna vedera uopStc ne pojav-ljuje. Tu je oliien osnovni zakon carstva koje nije od ovog svet-a;-tajzakon glasi, da udcnici treba da sluZe jedni druge, da je sluzenje siroma5-nima pravi zadalak apostola i da ie prvi biti poslednji, a poslednji prvi.Ova scena se moZe uzeti kao primer za Hristove redi: ,Sto ste udinilinekom od naibedniic braie, ueinil i ste meni<. Ideia carskog Hrista dosti-Ze svoj vrhunac u tikvim kompozicijama. Istinsko carstvo"se predstavljakao piavo boZije upravljanje ivetom u savr5enoj distoii. PoSto je sadai umetnost sarkofaga krenula putem slike koja zahteva poboZnost, onapri kraju IV veka sve viSe dolazi pod uticaj monumentalnog slikarstva.?ato postoje spoljna merila. Srednja niSa moZe da bude predstavljenakao apsida koja se izvija unazad. Ukra5avanje nebeskog grada Jerusalimakapijama i kulama, a ponovo zadobijenog raja breZ-u[cima i rekama.travom i palmanra, oblacima i zvezdama, vrSi se po merilima i nadinu sli-karstva i mozaika iz crkvenih prostorija. Kao osnova najdeSie sluZe ap-sidalne kompozicije, ali se ostvaruju i Zakoni slikovitih frizova; tako od.lazak Jevreia iz Eeipta, podinie sa pohvalnom pesmom Miriame na dru.goj obali, i-s naro-dom i-decom, koiu drZe za ia.ke i na ranienima, a svislede stub sa boZijim plamenom. Mbjsije tuzatvara more svojom darob-nom palicom, farion

-se davi u Crvlnom moru sa svojom vo.iskom, a

pratnja ggipatskog vladara hrli iz gradskih kapija prestonice u sigurnusmrt. Takvi jednosceni dugi nizovi sa istorijskim reclanjem nisu postojaliu umetnosti- sarkofaga u vreme Konstanti-na i lepog slila. Ovdi se celaumetnost, koja se raZvila u Rimu na pobednidkim s"tubovima i u slikar-stvu, pretvara u starozavetnu istorijsku sliku, koju moZemo da predsta-vimo i na zidovima sinagoga i crkava. U ovoj poslednioi fazi hri5ianskeplastike pre upada Gota-u-Rim, u frizovima iakozvanih"Vitezila-sarkofa.ga, predstavlja se i trijumfalni Isusov ulazak u Jerusalim, glavni gradJevreja. Ulazak podinje izledenjem dvoje slepih i ima svoj trijumfalni vr-hunac u dvopojasno.i predstavi izledenja na jezeru Vitezda.

-

To-je posled-n;e velik<i razdoblje zaparinorimske i galske umetnosti sar-kofiga nastalo upravo posle pbdele carstva 395. e-odine, kome ie u sa-mom Rimu Alarih udinib kraj. Pod uticajem aflsidialnih icompozicii. .ta-staie sarkofas, sa traditio lesis u trima variiantama: kao sarkbfae # rt..-bovima ili drveiem, kao koripozicija nebesft.e poliane i kao preds"tava ne-beskog grada sa dvanaest kapija. Naravno da u-ovim radibnicama vi5ene..vodi Rim; vodede snage rade u gornjoj Italiji i juZnoj Francuskoj, uMilanu i Raveni, Nimu iNarboni. Na umetnost ovde razdoblia naro8itoje..stvaraladki i presudno uticala dostojanstvena Figura Amvrosija izMilana.

! o.uo vreme se razvija- jedna_ velika tema kako u Rimu tako i u Galiji.To je tema povratka militia Clfisti. U sredinu zvezdanog neba postavljenje vexillum crucis i njemu se - kroz smrt - vraiaiu natrag- dvanaestap-ostola-mudenika, pod vodstvom Petra i Pavla. Svakog od njifi boZanskanrka ovendava lovorovim vencem (Kipri jan: ,>merere coronas")i l i pak oni

T Z

t14 1 \S

nose u umotanim rukama lovorov venac prema nepobedivom krstu (Ki"pri jan: >portare coronaso).Pored teme basileus-a preuzima se sa apsidalnih kompozicija i tema dl-daskalos-a. To je Hristos koji u apsidi nebesl<og Jerutalimi pretsedavaconsilium aposiolorum kao uditeli i prvosve5tenil<. Sarkofag s6 onda mo-Ze pretvoriti u baziliku, u kojoj apostoli na zajcdnidkoj klupi synedrion-a5s.lF, na _stolifama sa delfinima, oko srednieg Lpiskopsicog Hrijtovog pre-stola. U kombinaciji sa Hristom r)erLts rex ii civitatZ nouT nastaje deivo-rostrano ukra5eni sarkofag sa gradskim kapijama. Ovaj Hristos-koji udimoZe, kao na sarkofazima u Milanu i Marseju, da bude mladiiki golo-brad, ali sa dugom kosom. U predstavama basilica caelestis moZe da 6udepredstavljen bradat (kao Pantokrator), ali je onda brada znak filozof-skog i -pedagolkog dostojanstva. Za predstave mladaladkog Hrista kojiudi, a koji je preuzet i za najranije sarkofage sa stubovima u Raveni,praoblik lepog stila je grdka statua poudavajuieg Hrista u muzeju Ter-me u Rimu.Kao Sto u plastici na mesto mladaladkog uditelja moZe da stupi bradatipedagog, isio tako u sredinu ovih sarkofiga sa t;ijumfom, na m^esto CAru-stus rerc-a, na mesto Pantokratora koji sa brega daje svoj novi zakon,moZe da ude i mladiiki vojskovoda kao golobrid av!5ust. 6n onda stoiiizmedu, palmi na rajskom 6rdu izmedu Petra i Pavla-sa svojim vexillumcrucis kraj-nogu; njemu kao pobedniku smrti ukazuiu poStovanje dva-naest voinika niegove apostolske milici ie. Jcdan od naipoznii ih sriadskihrimskih sarkofdga, takozvani Probov sirkofag u Vatiliinu, pokizuje ta-kvu kompozicijt i . Umesto mladiiki golobrad-og Christus sipr,

"oblr,rr,kao na jednom galskom sarkofagu, u ovoj siik-arski reljefno'j umetnostis kraja IV veka moZe da se predstavi Christus victor koji sedi na zemalj-skoj iopti.Ovim tvorevinama se zavrSava rimska gradska plastika hri5ianskog IVveka. Podev od podele carstva, novi utic-aji dolaie iz Carigrada, Milina iRave_ne, nova sredi5ta se osnivaju na zapadu u provansi (Marsej) i urimskoj Spaniji (Taragona).

Za posle4njih.trideset godila nauka je najveii napredak postigla na po-lju proudavanja poznoantidkog i ranohriSianskog slikarsti 'a u

-knjigarira.

U. ovoj oblast! je vreme Konstantina dugo predstav.ljalo potpunu praz-ninu. Sporo ali pouzdano se probijalo saznanje da sitna umet;ost (ri slo-novoj kosti) i p_lastika sarkofa_ga moraju da ie upotrebe za ispunjavanjeove. prazaine. Neposred-no pod uticajem nrinijaturnog slikaistv"a stojesarkofazi sa scenama izledenja na iezeru Vitezda i proj-aska Jevreia kr6zCrveno more, kao i sarkofag iz Servana (Servanne) sa svoiim ne"prekid-nim scenama stradanja. Tome se pridruZuju novi nalazi sarkofaga-sa nai-zgled zagonetnim poj6dinadnim s6enama ii Starog zaveta (Lot, falaamovmagarac) i sa pojedinadnim scenama Stradanja (Judin poljubac, Judinosamoubistvo, Simcn iz Kirene, poj4va u vrtu na uskr5nj-e jutro); one na-vode na zakljudak da u ikonograTili nile postojao odi'edi:ni zakon, veida. jc gmg119.st od podetka imala slobodnu moguinost da odreda ilustrujepnce rz Erorue.

ll 4ni ' v

Ako se torne doda bogata riznica biblijskih prida na slonovadama IVveka, a koja je narodito bogato oduvana na lipsanoteci iz Brq5e. onda sesaiima bogatstvo oblika ranohri5ianske zanatske umetnosti. Dela ranogV veka, kio londonske plodice sa Stradanjem i ciklus Starog i Novofzaveta na drvenim vratima crk'r,e Santa Sabina u Rimu, toliko su bliskadelima IV veka da se na osnovu njih moZe zakljuditi o postojanju sta-rijih pratipova. Otuda proizilazi dalja moguinost da se i poznije pred-stave u srebru i zlatu, kao i pride o Josifu na Maksimijanovoj katedri uRaveni i njene novozavetne scene velikog formata dovedu u vezu sa po-jedinadnini, ikonama slidnim, slikama ni drvenoj plodi, ili sa minijatu-rama koie zauzimaiu celu stranu.Tako sam ja, uz pomoi takvih pitanja o poreklu, mogao da pretpostavimza vreme Konstantina i njegovih sinova postojanje ciklusa Hristovog stra-danja, sa viSe od trideset pojedinadnih scena. Podev5i od otkriia hri5ian-ske kapele u Dura Europosu, mora se radunati s tim da su epske slike izStarog i Novog zaveta vei u III veku bile uobidajene za ukra5avanje zido-va crkava i listova Biblije. Sasvim novo svetlo palo je i na podetke pri-povedadke zanatske umetnosti otkriiem velikog ciklusa fresaka u sina-gogi u Dura Europosu; predstavljene scene iz istorije izabranog naroda(Mojsije, Ilija, Jezekilj, zavetni kovdeg, Mardohej i Ahasfer) ne samo dapripovedaju do u tandine istoriju bogom vodenog izraelskog naroda, veipokazuju i jedan izbor koji pretpostavlja neiscrpnu upotrebu celokupneBibli ie u slikarske svrhe.Po tome sudeii biie da ie vei u prvim vekovima hriSianstva postoiaoi celi ciklus patri jaraha.bok smo^do sada bil i upuieni samo na poinasvedodanstva VI veka, kao Sto je Bedka geneza, sada su zidne slike novo-otkrivene katakombe na Via Latina u Rimu bacile novo svetlo na Droblemnarativne ilustracije. Tu nisu predstavljene samo poznate sirirbolidnescene spasenja (Jona, Noje, Danilo, Suzana, uiarena pei, Avramova Zr-tva) kao Sto je to bio sludaj u katakombama prekonstantinskog vremena,vei sada preovladuju scene koje nismo mogli ni da pretpoitavimo zatako rano doba. Tako se, naprimer, predstavlja Nojevb pijanstvo, ali iposeta tri boZja glasnika kuii u Mamvri. Tu nalazimo predsiar.rr Isakovegozbe, Jakovljevog blagoslova, Jakova i Ezava, ali i pietvaranie LotoveZene u stub soli. IZnena?uje Jakovljeva vizija u Vetilid (takozvane Jakor"ljeve lestvice), ponavljana predstava analela kod Valaamovog magarca iopiirno izlaganje Zivota Jevreja u Egiptu.Za pridu o Josifu narodito su poudne slike u katakombi na Via Latina.Prida se o Josifovim snovima, ali i o njegovim snovima kad je bio za-robljenik u Egiptu, o dolasku Jakova i n.legove porodice u Egipat sakolima koia vu-ku volovi. Tako se pro5iru je i lale zninie, koie smo"dosadamorali da'crpcmo sa koptskih tkanina si predstavarira loilfa i sa scenana Maksimijanovo.j katedri. Ako tome dodamo, da su ove slike u kata-kombama u sasvim sludainom izboru i da medusobno nemaiu nikakvekompozicione veze, proizilazi da je i ova biblijska grada iz doba Kon-stantina od podetka bila upotrebljavana za naiativnu umetnost. Izlaga-nja su data u epskoj Sirini, upotrebljavajuii crte ianra, delom ne bez hu-mora. Slike pokazuju narodsku sveZinu i spontanu snagu invencije, ali i

TAI

()1

tl '

T A h

TA^NA-

1 lx

TT

l-.\7) -

povr5no izvodenje. Narodito su omiljene masovne scene, kao dolazak Ja-kovljeve porodice u Egipat i odlazak iz Egipta. Izvesno, ovde je kaoosnova sluZila jevrejska tradicija. Takve slike nastavljaju ono Sto su si-rijski slikari zapodeli u prvoj polovini III veka na atici groba KlodijaHerma, a i masovne scene sa mnogobrojnim figurama iz gnostidke kata-kombe na Viale Manconi u Rimu nastavliaiu se u doba Konstantina.Novo svetlo pada i na takozvanu I(vedlinbui5i<u Italu sa njenim scenamasa Samuilom i Savlom, koje vaZe kao najstarije hri5ianske minijatureuop5te, kao i na 6injcnicu da je vei Amvrosije iz Milana dao da se drvenavrata njegove bazilike ukrase iskliudivo scenama sa Davidom. Pomoiuslika iz Nove katakombe znamo sada da je postojao ciklus prida o Davidui Avesalomu, kao i da su Knjiga o carevima i Hronika Starog zaveta bilerevnosno ilustrovane. Tako se medu ovim slikama nalaze scene borbeegipatske vojske, koje treba smatrati prethodnicima mozaika iz SantaMarija Maflore i minijatura sa svitka Isusa Navina. Jedna velika masor.na scena prikazuje Samsona koji ne samo da savlactuje lava i proterujelisice sa zbpaljenim repovima kioz polja Filisteiaca, vbi i tude Fihsteliemagareiom deljusti. Vaskresenje Lazara se oblikuie po uzoru na takvestarozavetne pride, diji raspon ide od idile porodidne sreie (Adam i Evasa Kajinom i Aveljem), preko atmosfere bajke magarca koii govori isveta iosifovih snova, do dramatidnih scena borbe i viskrsavania-Lazara;tako to sada nije viSe samo simbol vaskresen.ja, vei masovna icena isto-

-r . l6]tc8

f t.a

4G,

rijske vrste, koja prikazuje viSe od stotinu ljudi. Zanimljivo je da se uisioj katakombi ni Via L-atina predstavljaju"i mitoloske"scetr-", kao na-primer smrt Kleopatre. U njima treba videti prethodnike vatikanske Ene-

- jide i amvros,ijanske llijade. Ovo istorijsko slikarstvo koje je u V vekuponovo oiivelo u minijaturnim oblicima, po novom stanju istraZivanja

- ima_ svoje korene u IV veku, dokle moZda doseZe prototip vatikanskogsvitka sa Isusom Navinom.fzvorno m_esto ove pripovedadke umetnosti je u osnovi mnogo slojevitijeno one iz kojeno one iz koje proistidu simbolidni i dogmatski pravci hri5danskd umet-nosti. Sigurno je da se tu, gde se Biblija ilustruje kao istorijski izvor,kao uzor moraju pretpostaviti ir"torijski reljefi rimskih trijumfalnih spo-kao uzor moraju pretpostaviti irstorijski reljefi rimskih trijumfalnih spo-menika i pozloantidko istorijsko slikarstvo. Koniidke borbe koje vodiIsus Navin oblikuju se po uzoiima velikih sarkofaga sa bitkama i po sce-nama borbe iz Ilijade i Enejide. Odatle izrasta rioguinost da se skrozilustruju-tako?yqne i-storijske knjige u Starom zave{u i to od samog po-detka u dva oblika: kao slikovnice u formi svitka i kao islikani ko-d6kssa_neprekinutim tekuiim tekstom. Ako se ozbiljno sprovede traganje napolju-narativne slikarske umetnosti, moZe se zakliueiti da su lik"ovni od-raz u velikoj meri naSla i usmena predanja, legende, apokrifna pro5irenja.ievandelja, istorije apostola kao i^kaluderske*pride'o dudima.

^

Izgleda da su takve pride u literaturi i slici bile narodito omiljene u Egip-tu i Siri j i . U tome le neku ulogu pouzdanc igrala i ma5ta-kinovitslihmonaha. Interes verski primitivnijeg sloja naroda usmeravao se ba5 za-gonetnij im i neobidnij im, dudesnim i taianstvenim dogadaiima.Ovi pravci pripoveda8ke slikarske umeinosti nisu takbzvaira degeneraci-ja viSe drZavne umetnosti, vei oni, naprotiv, od samog podetka predstav-

r1g

Scene lz Starog zaveta lz tzv. Bcdkc gcneze, minljatura oko 500. god. BeI, Naclonalna btblloteka

Up, stranu 11?.

ljaju sa njom paralelnu pojavu i imaju svoj sopstveni bogat i raznovrstaniivot. Za IV vek se s pouzdanjem moZe rekonstruisati ciklus Geneze,koji se proteZe od Postanja, pa preko proterivanja iz raja, do prvog bra'toribi.tua i pride o prvimiiuaima, zatim ciklus si ttoleri, u koine su Uitldetaljno predstavljeni dogadaji pre,za vreme i posle potopa, kao i ciklussa patriiarsima, koji je kroz slike pridao istoriju Avrama, Isaka i Jakova;mora di je u cikluiu ove hronike narodito bogat bio krug slika oko Jo-sifa u Egiptu. Odskora postaje sve jasnije da je vrlo rano prikazivana

111

priia o Mojsiju, kao i o Isusu Navinu, zauzimanie Palestine od straneJevreja i njihov Zivot u Svetoj zemlji. Centralna lidnost narativne slikar-ske umetnosti bio je David: njegovo detinjstvo kod odevih stada, poma-zanje od Samuila, odnos prema Savlu, bitke i pobede, tragedija njegovekuie (Avesalom).Cudno ie da su od samoe podetka ilustrovane i porodidne scene iz Bib-lije: miioljubivi porodidn'i iivot Adama i Eve sa i;ihovo dvoje dece, Ka-jinom i Aveljem, nalaZenje Aveljevog le5a, Jakovljev odinski blagoslov,scene vendanja; Jov, Toviia i Rut su u okviru takvih idilidnih scena iliscena sa patrijarsima. Religiozni momenat je pri tome potpuno zapostav-ljen; u pitanju su scene iz svakodnevnog Zivota ljudi koji su Bogu dragi.Posmatrano sa ove tadke glediSta postaje razumljivo, da je pripovedad-ka umetnost okrenuta i doZivliaiima iz mladosti Mariie i dedaka Isusa.Slonovade, kao Sto su milanske liorice knjige i l i Verdeirski kovdeZii, sar-kofazi kao sarkofag Adelfi ie u Sirakuzi, ali i mozaici. l<ao Sto su oni natri jumfalnom Iuku*u Santi Marija Madore u Rimu, dozvoljavaju zakljtr-dak da je grada apokrifinih jevandelja, koptskih prida o dudima i usmenetradicije, prouzrokovao bogate cikluse iz protoistorije hriSianstva. Tu suotkrivene pride o osu5enoj ruci, isto kao i odlazak male Mariie u hram,susret deteta llrista sa pustinjskim kraljem i ljupka igra sa kukavicama.Mora da je postojala i lustrovana prida o apostolima, koja je u slikamaobave5tavala o Zivotu prve zajednice u Jerusalimu, kao napr. o Ananiju

-:*-1 - '*_ f . f . : . , _t { r-:il\,r - -wr{ \L C\pl i i_n_

I I I . DOBA TEODOSIJA

i Safiri, o Petrovim dudima, b delaniu drugih apostola, o pustolovnimi Safiri, o Petrovim dudima, o delaniu drugih apostola, o pustolovnimPavlovim putovanjima, njegovom brodolomu i zadrZavanju na Malti, nje-govim misijama i bekstvu kad mu j

mu i zadrZavanju na Malti, nje-lo vrr.ie tle pod nogama, kao igovlm mlsrJama r bekstvu kad mu je postalo vruce tle pod nogama, kao I

o njegovom susretu sa Teklom. Predmet ove hri5ianske pripovedadkeumetnosti postalo je ne samo Petrovo mudeni5tvo u Rimu i Pavlovo po-gubljenje na Tibru, vei se i njihovo hap5enje i scena u sudu, sa Nerono-vom smrtnom presudom nad Petrom i Pavlom, nalaze predstavljeni najednom sarkofagu konstantinskog vremena.Iako oblast narativne hriSianske umetnosti danas ioS leZi u mraku , moLese na osnovu sinteze nadaleko rasutos materiiala ipak sa izvesno5iu reiida su u IV veku bile vrlo ra5irene iluitrovane hri5Sanske knjige i slikov-nice u obliku svitka. Ustvari, nisu u pitanju Biblije sa slikama, vei premale narodne knjige sa pridama iz Geneze, Hristove mladosti, jevrejskogvremena careva, hriSianskog vremena apostola, antidke predistorije hri5-Canstva i crkvene istorije. Suitina ove umetnosti je ciklidna, otuda nala-zimo njene tragove u ostacima knjiga i na papirusima, na kovdeZiiimaod slonove kosti i povezima knjiga, na sarkofazima i piksidama, na zido-vima katakombi i poduZnim zidovima crkava i kapela, na srebrnim zde-lama i zlatnom nakitu, na tkaninama i predmetima hriSianskog pokui-stva. Ova umetnost ie relativno nezavisna od zvanidne, carske umetnostikoja se, podev od Konstantina, razvijala u palatama i crkvama. Siikaumetnosti konstantinskog razdoblja bila bi nepotpllna bez ovog podzem-nog strujanja.

1" ) - !*-ALx c!.*w: ti*, r-A.p a \\S h..-L qaltvA

VaZan prelom u poznorimskoj duhovnoj i unretnidkoj istori j i oznadavagodina 391. Teodosi je I je ujedinio carstvo, vladao ie ni ime opet iz Cari-frada i proglasio je-hriSiansivo drZavnom verom; pbSto su paganski kul-lovi vei 382. god. bi l i zakonom zabranjeni, sada podinju ruSenia pagan-shih sveti i iSt iu nizu plogona pagana."Istotreme-no se (:SS) Oiot i te6i la-nova_podela drZave proglaSava stalnim uredenjem; glavni grad Zapadiogrimskog carstva je prvo Rim, a od 403. god. Ravena, dok Istodno r imskocarstvo ima svoju prcstonicu u Carigradu. Borba izmedu hri5ianstva ipaganstva, puna napona, koja je usledi la posle Konstanci jeve smrti , ni-poito ni je t ime imala svoj kraj. Ona je imala svoje odraze i uumetnosti .U drugoj polovini I I I veka isto tako su omil iene medalje Nero redivivttsi osvetslcog izbavitelja> Aleksandra i bogorodice Olimpije, kao i spome-nici Izidinog kulta, kulta persi jske rel igi je svetlost i , Asklepi ja i Veste.-Dolazi do rclnesanse umetnosti,-koja ovakve spomenike obliklse premahadriianskim uzorima, tako da se" skoro i ni razlikuie od njih.

^To je

veliko doba predstavljanja apoteoze; motivi otmenog nakita, znadajnihspomen-ploda tr slonovadi i reprezentativnih srebrnih- i zlatnih zdeli sumuze i filozofi, sveStenici i vcstalke, ali i dvanaest bogova Rima i Dio-skuri. Anti iki mit oget o_Zivl jav4. Pod uticajem neoplatonidara Jamplihai jedntteo-zdfkrnle,-uE niie-Mak-sima iz Eiesa, Flavije Klaudije Juiiianpostaje stegonoSa or,og antihriSianskog monoteizma, ovog renovatio pre-hri i ianske antidkc l<r-r l trrrc i oclrZavania prehri5ianskih- i ahriSCan!kihspomenika. Ahi l postaic obavczau uzor pravom vladaru, a Herkulova delaopet oznadavaju snagu koja se nalazi u slobodnom dovedanstvu: sa ovetadke gledi5ta su nastale velike paganske srebrne riznice IV veka, kaom.isorijum iz Augsta- ili nalaz sa Esk.r,ilina u Rimu, Zivi svedoci jednogoZivljavanja, antike, koja je pri kraju IV veka u svesnoj suprotnbsti sioDa pravca nrlscanstva.Voda ovog pravca je r imski senator i prcfekt Kvint-Aurel i je Simah, koj isc kao pisac i rctor zauzima za sve5tenstvo, vestalstvo, duvanie starosrimskog morala i religioznih obidaja. Njemu se pridruZuie stari rimskip.o-rodica Nikomahijaca Eps.ki pesnik Klaudi je Klaudi jan, koj i je panegi-r idno opcvao Vanda l ina S l i l i hona, dob_ i ia l i i no od A ikad i ja i -Honor i jakip koji je postavljen na Trajanovom fommu u Rimu. Istovremeno Nb-nos iz Panopulisa pi3e svoje Dionisi jake u grdkim heksametrima. SnaZnihriSianski zastupnik ni je papa Damasus, koj i je Sta viSe traZio duhovnoizjednadavanje sa ovim senatorskim pravcima_-u Rimu, vei Amvrosi je izMikna; on je prinrldio Teodo^si ja na javno pokajanje,.a u kuri j i u { imuvodio otvorenu borbu.protiv Simaha i .njegol ih p.r istal ica zbog ponovnoguspostavl janja Victoria..Rom?ry!. On je istupao beskompromisno proti i

lprehriScanskih - i vanhriSianskih motiva u umetnosti i bio je stoga po-rkretad hriSianskc umetnosti , a Milano je udinio srediStem ov-e umetnosti .

\ _\22

A2S 4 z e l

f i$.,'fr]::""-.i:'.','":irnHx;,ilt);;il:J:*$?'lf ; .?%."H,,o",f; i?ff ',',"i!'e::l;f,i'l3!'f;,,il"4f,;f tif i:il"i;f,ffi[...,lL',.X,::1janski i Jovan Zlatousti r.o1r' j" :rs'.-[ggjl.! pg'ri."; i"r"rgr#rfri p'"',.r:"rr,i od tada se nemirosrdno mesio

" poTitiel"_iki,il;;J'F"dbiil1lro.nog

rimskog carstva. J".ori- Jg-1qs. JJ."r'ritr"i'emu dovrsio svoi rrrevod.li:'m*W';;#,".ut#i*,H$j#i1l{ffl;'*ffi f*1-f "'ft

!'d51 ! ; ; ; qi: s; *1,-;?,1 q .r-iiii r J iJr. i" u n t iir.r!' . u", o,F$Iiy " tre ks a ndriilitiJ;,*1'1f:'{"' ;

tti's;itl r"i sc' n I t ̂ 'iii3va I i rI

w"u?'i*,i,q:'u&t!*,I;it'i#*-.*.ff*;^?,.0'i,i:.x:,'#tcrkvu Apostola u caiigradu, u ri.j"i :;-;;; r""rt"riiiiple-i"l."["" ,ri-naesti apostol.

,,trtg,,}trt?q?#l.*riah."i.:"'ff : jt,1,,'-:.?'li,*.Sr,*.;*;;i&,i:i'd,fl ii';"i",i;,x:li;";:p:1f-Tiil'*#?,HiiT'#t;1rd!;l*5ig$6ii:*'ir*$*i*tii'1":#$:;;"r.'l;#

HJ ;lil'"lHli:-]$if"'iii.?Hi"{?!li{tkit*:r}fi 'ft *n'?ii'i#'.n"*ft.f :1.1}vremeno i monogram cara i cariie. c.tue-ili"-r;;";t it*gii'k

" :lilf . *jg-,: _ I lii .4 ",a.dan obri k auo ruuoi'Jr1*,t# ;il:vremeno i I

r1r _. "i * #d; ;l'.]'#iHl[ilh .*i:]: f"'ilr"l Jix; i i an a : n i e m' i o

I igl1;,:i,11,;#:r=;;;i"",i",.ffiffifur#n:,": :#rT."T| $1ti*i{ft,}"#:''i.i*:si',iqT{{#s}T*Ui::l*."rr:il"rtv;I n5idi;'i; ;;b;h;i#iltiri;n_"1,i31$:'i,r;;..,r11,!i [.:,q:{T$l r,.l r,*- lf*Hqi.,qli:,lHl#j::;,11"":*:r.Hllt-t'm";A; #lHg[ [=**'"**", vnri# [**a..-iffi*lf

ffi#h3 stavlja ispod lovorovog u?tnca Hrista Fu.rioti."to.d. offi

.ie."a",p,riff 1,.,::T:-i""T,?i;.', j:"ff '"."i,&ylilTIB::-r:li;ft .Lii

I. \;)i lrYs($t'. J

P e s n i l ( ( B o e t i J e ) . i I r u z a . D i p t i l l o d s t o n o v e k o s t l . O k o j 0 0 .

I \ {or1ca, r ' lznlcr Saboinc c.kve. Irp.

god. Visina

s t r a n u l 2 l .

T2?

I

A a )

3 , 1 c m . S i r l n a 1 2 . 5 c n

venac. Tu zapodinje nova hrisianska umetnost carskih spomenika, kojaje dovela doitvarinja novih programa za carske pobednidke spomenike.Trijumfalna kapija u Al4funu u Kapadoklii, sa predstavama Hristove

il l i t i bez carskih tri jumfalnihlukova sa hri5danskim programom kao uzorom. Po danaSnjem stanjunauke vi5e je nego verovatio da takozvani trijumfalni lqt I=4dviga.!-o-boznog, koii je,{jnhart preoblikovao u mi@-oftar5fo?

krsia, niie kar6liski izum, vei kopiji onog Sto mi treba-da za-mislimo"l<ao trilumfalni luk V veka. Program predltavlja cara kao lco-nianika i hri5danske straZare sa kopljima i Stitovima; car kao Hristovzamenik ubija aZdaju smrti; iznad toga se, u drugom pojasu, nalazi Hri-stov monogram izmettu tonda sa simbolima jevanclelista kao i samih je-vanclelista;" tu su, najzad, u gornjem pojasu, apostoli, kao hri5ians-kanarodna vojska, i nebeski arhandeli. Arcus je izridito oznaden kao tro-paeum i pokazuje sve elemente teodosijanskd umetnosti, kako njene car-

"* - ..ske tako i njene transcedentalne motive.f Carevi Teodosijeve dinastijeskoro su uvek predstavljeni u dvorskoj odeii, kao chlantydati i kao /o- *(azr

\(Uvr-'FA-F!

\JhJl/\

sdflleadoqtje,_v+qr-{ru"1,_Epq+iq i Arkrdije na isti, nadin. nose di- w aG>ilaclemu sa dva reda brs-6Fa. Atributi careva Teodosijeve dinastije bili su e\?<

llobus i crux invictn. Tako treba dopuniti i Markijlnovu bronzanu dZi-

Le.',sq- \^\\ '

-'f< {-r^-j* 4

- . - 1

T .15

, t , ^ .L , ( \ l - , {

Tls)

novsku statuu u Barleti.I consules u palati Konzervatora, kipovi visokih dinovnika iz Afrodizijasa

- u muzeju u Carigradu i mnogobrojni kipovi dinovnika u Efesu, pokazuju,prema carskom uzoru, odeiu i drZanje, dosto j ans tvenos ildqal izo-uan jz-

razliqt i jasno iskristalisan celokupni izgled, Kipgrv! sr1.-u V veku eve viSeSraEunati-na deono posmatranie; ne po[azuiu n-ikakve okrugline u pro-filu, a imaju sasvirn ravanlzgled s leda. Tatve idealne slike teodosijan-

- skih dinovnika i visokih damisa dvora nalizimo podev od kraja IV v-ekana takozvanim konzularnim i dinovnidkim diptisima, koji se, kao pan-dani divovskim aipovima u Carigradu i Maloj Aziji, mogu utvrditi uRimu podev od Probijana, gradskog prefekta Rima (oko 395), preko Fe-liksa (428) i Asturijusa (a{l, do Vasilija (480) i Boetija (487). Carskojslici pripada i velika Viktorija, koja olidava snagu carske velidanstveno-sti, kao naprimer duvena Nika u muzeju u Carigradu. Takve Viktori je napostoljimii stubovima obeleZavaju caisku pob6du kao Hristovu pobedu.Viktorile ove vrste, koje na Prindevskom sarkofagu u Carigradu noseHristov lovorov venac, morale su najpre biti proturiadene kao-carske, patek onda su dospele na novac i na medaljone, slonovu kost i kameje. Oneobeleiavaju ulaz carske bazilike kao Hristovu triiumfalnu kapiju, a me-sto l itureiiske Lrtve kao sveti l iSte Viktori ie Euhaiistike-Odvoien od Vik-toriia, Fiiistov loyorov ve1r4c postaje moiiv otmenih sarkofag:a, narodito:--.........''._u oblasti za!-ddnoffiavnog grada, Ravcne, Ovoi hri5ianskoj drZavnojsimbolici pripada i krst, najde5ie u obliku.crttx hastata, koji na Prindev-skom sarkofagu, a i inade, duvaju principes apostolorunt (Petar i Pavle).Qva crux invicta u carskoj ikonografi j i novca smenjuje konstantinskilabarum. Ako Valens i arkidile nisvoir novcu jo5 nose labarum, pobe-donosni car na novcu oba Teodosija, oba Valentinijana, Lava i LivijaSevera, uvek nosi crux hastata, koju car nosi kao oruZje za napad i po-

Mlsori jum cara Teodosl ja I ,3BB. god. Srebro, po sredinl prelomljeno, Predntk ?4 cm. Nadeno

kod Almendraleho (Almendralejo), Badohoz (Badojoz). Madrld, Muzej krauevske Akademlje,

Up. strane 57, 125.

bedu. Tako je stvoren novi tip cara, koji ostaje uobidajen do Iraklija(610-641). Ovaj t ip cara odgovara tipu Christus victor, koji nosi krst naledima il i ga posle pobede stavlja kraj nogu. Takva statua Hrista nala-

\u 1 ) -

zila se ispred carigradske palate, a u drZavnoi umelnosti V veka on seraznovrsno predstavlja na amuletima i medaljonima, u Stuku i na nrozaiku. Carski l ik doiivl java promenu koja je bogata posledicama. Poprsjacareva rado se predstavljaju sa boZanskom rukom koja stavlja krunu nacarevu glavu. BoZanska ruka, koja u hri3ianskoj umetnosti kao pojam izStarog zaveta predstavlja uvek me5anje Svemoguieg u sudbinu doveka,

. z2 kruni5e Galu Placidiju, kao i Gratu Honoriju; pobedu i autoritet ne dajev1!e victoria romana, ve( ntttntrs divina. Ovo hristijanizovanje carskogjezika simbola u doba Teodosiia ima mnogostruke posledice. Ne samo dacar kao vojskovoda, nosi Hristov lcrst, vei krst pripada i prestolnoj slici.Victoria ispisuje Hristov monogram na pobedonosni carev Stit umesto

'b,.

vota, Krst izmeclu Antemija i Lava, ili drugih careva, nalazi sc umestopersonifikacije cotrcordin-e, i postaje simbol concordia imperatonutt.Krst i l i Hristov monogram kruniSe sada i globus, a i dijadema cara i 5-'carice sadrZi krst.Promena yictoria rontana u victoria christiatn verovatno niie mogla danastane bez Amvrosijcvog dvrstog i borbenog stava. Na noviima feodo-sijeve dinastije, narodito na onima koji su kovani u Milanu, Raveni iRimu, Viktorija u hodu ne drZi vi5e - kao u vreme Konstantinove dina-stije - vojnidke znake, palmu i krst, vei izridito predugadku crux ha-stata, koju nose Hristos i carevi. Ova crttx teodosijanske Viktorije po-stavljena je i ispod zvezde. Time je iskazano da pobedu daje samo nebou znaku krsta.Umetnost V veka postaje razumljiva iz teodosijanske ideje crux lnstata.Ovaj krst se, jo5 na zavr5etku Zapadnog rimskog carstva, predstavljau lovorovom vencu na novcu Valeriiana III i Romula Aucustula. Timeje otvoren put umetnosti apstraktni6 simbola, te ova predmetna simbo-lika, nastala iz ideje krsta, brzo prodire u sve oblasti drZavne i carskeumetnosti, a u V veku vlada i svetom simbola na ravenskim sarkofazima.

- Carska moi, podev od Teodosijeve dinastije naovamo, usredsreduje se uCarigradu. V vek je obeleZen kao snaZna borba Rimskog carstva za pripadnost basileus-a u Carigradu i za opstanak: godine_382. zapadni su Gotipre5li na drZavnu teritoriju; 405. je napuStena granica na Rajni; Vandalii Alemani prodiru preko Raine u borbi protiv Franaka;407. je izgubljenaBritaniia; Alarih osvaia 410. god-Rim; Atar-rlf prolazi kroz Gali ju daljeka spa;ij i jm r"u"rnL,,afriku. srcdnia'i sevei-na Francuska su konadno izgubljene za carstvo posle 460. god. a Italijapostaje drlava istodnih Gota, gde Teodorih (495-526) iz Ravene sprovodisvoju strogu, ali blagoslovenu r,ladavinu. U ovo vreme pometnji seobenaroda, uprkos gubitaka na Dunavu i Eufratu, car u Vizantij i osta-iegospodar svih Rimljana na istoku i zapadu. Diplomatij i Teodosijeve di-nasti je je uspelo da mlada germanska kraljevstva dovede u zavisnost.Carigrad je sada, izmeih:-413- i 447, ptl. dobio svojc kopnene bedeme,jcdno zdanje, naj[inijeg naiina zidanja, sa redovima Zuckastog tesanogkamena i zatvorenih slojeva crvene opeke, ogrornne visine a pojadanc-r

. i utyrdeno sa 96 kula. Ovaj kopneni bedem zapodeo je 413. god. prefektAntemije; modna Zlatna vrata bila su sagradena vet za vreme Teodosiia

126

Velikog,i nosila su kao trijumfalni propilajon natpis: >Haec loca Theo-aostus deco-rat -post lata tyranni; aura saecla gerat qui portam construitauroK.. Sp.oljnl bedem grada podigao je prefekl Konltaritin 442. eod. JoS:_treogosrJa{rsko vreme je .nastala i velika carska palata, diji su dgromnipodni mozaici, - tek otkriveni u vreme nase geneiacije - verovatio pre-

t:tttlil":\1. Oni se pridruZuju. podnim mo.zii.ima ,Lu".r," afri[e i,^po.

T1,j:tTl-nlisKrh. podnih,mozaika.u pjaci. Armerini_i onih iz Antiohi-je_-Ltatni,,predstavljaju najdragocenije svedoke carske umetnosti u ranovi-

zantusr(.oJ eposi. Oni nose pedat carske vladajuie umetnosti vise nosvi ostali.

Ta-g-c:rit'

1'a<g\?-l

f ;- -

]!t- l ldl fgqdosije If,vcc, je na podetku.svojc vlad-avine ponovo sagradio,

I 5?9-L.gdelnu bazrliku, konsrantinsku dvorsku crkvu, koja je unis-tena uI lo-?*

i koja. jc nosila ime Svcta premudrost. O njenoj unutra5njosti ne'l ' . l"o.r1-o.d3. st'orimo nikakvu predstavu, po5to se-na nlenom mesru na-F*

lazr Justinijanova Sveta Sofija.- Iskopani propilon pokazuje carska obe-| \t lu

osno.ve. Sab,rano Lc tu.sve bogatstvo oblika helenistidlie gradevinske

| :i_11{nenirk_e da bi se fasadi dao sjajan,. a ceremoniji carsko-g ulaza i li-

| :.TqlJ.? _q9:!9tu" iz,raz. Tema dvanaest.jaganjaca, koji zastufnidki stoje

I umesto skupa.od dvanacst apostola, izalir inale ,i fr i, atike unutrasniesi portala kao hlmna jcdinstvu carske crkve; verovatno tu ima podseianii

na konstantinsku crkvu Dvanaest apostola "

au;E;;d;, [;;:; ' iJ'H;- je S!=1,i4-qa., ni kej s k o-car.igrad sk i m piii"uuu";

"* u"r", po-

lvro-ro ucenJe nrkeJskog sabora o Trojici.

3:,dinu,tl i".m sranju i ipit ivanja, to je prvi put da se friz sa jaganjcima,

I:lt _J_: ,TobrcaJen na mozaicima i sarkolazima sa gradskini [apijama,

, u!,otrebljava kao gra_d_evinska plastika. To odgovara istovremenim inten_'| cuama AmvrosrJa rz Mrlana, koji je na svom duvenom sarkofagu sa pred_

I : l l loanebggkogJerusalima u-cikvi-San Ambrodo "-Mitu"""upot;;bi;

I l:^Tl-ategorije sa jaganjcima. ovaj ob.lik alegorije sa jaganjcima i,potret-

I rJavan

Jg -_ povezan sa corona vitae i crux invibta - podev od v veka u

| .ul^- oblastima koje su imale veze sa istodnim Rimomj tako na mozaiku| :^:ln_!or-enc9"Fgrmo39,,u

predvorju dvorske crkve Gale ftaciaile u iia-I l]illl

rll saryorairma Varentinijana III i. Konstancija III, na imfostimaI rlryrcr?, ",

sve do kraja Justinijanove dinastije i na mozaicima i Stuku,I la pregradama hora, oltarima i amvonima. Snaga koia ie zradila sa hri5-| :1T!::.:t{:,simbolike monumentalnih gradeiino *ol" se poturaiii-.,I :y+9m

pogledu, narodito u samom Carigladu, a pre svega u ltavenilFriii sa.jaganjcima:J,",_"_9:._lj,""skoj Svetoj Sofiji u Cirigradi

"iie ram"'poe

:::.11":+:p'$biiii'"#rHT'""'""?'J#;r%3,![,H:- j3'i#3u]i*j"o?l:zavne crk'e kao nebeskog Jerusalima; bn je potseiin.ie r na svete sra-dove Jerusalim i Virleje.ml kao i na j;dinst:v;-d;t-a;';';ril;: f..7r'riipgril l , koji ustvari predsravlja carski u.utu, proruii; l" l;";rrzr^t";ri i

. l?l_.,1,T" svoie borbene propovedi;.ovde je c?rigradski patri jarh kmnisao

t-e, ..': $$$l-@-posle vendanja sa Pulherijom, kao prvog vizantijskog cara.:*.u- lsRre[. ove crkve stajala-je konjid<a siatua vizaitiSsfro!

"r;;;;;:"

--'"'

:ryenl xovcezlc od slonov! kosti, koji je naclcn u samageru (samaeher)' kod Pule, daje jasnu predstavtr o smislu teodosijanskelrkvine

";f; i i ;k_ture i njene liturgije: tu su lukovi i oltarske prelrade, u"t"p.na1u-i uo'-

1zT

l C - ' - - : ' ^

' s ' i r " ' r R ' \

tt i vnc k lu r tc , a lcgor i j c sa . jagan jc ima i k r /s t u l< r 'a len c l l rg in t i \ l i n rcn . i . Jnr ,i 'etvororcdno brdo sa Petronr i Pavlom. lPosnratraniem ir i icrsl<c slono-vadc moZe se raz jas t " r i t i kako . jc i zg leda la povorka ko ja se l i r c ta la ke s ta -roj Svetoj Sofi j i pr i prcnoSer.r iu rel ikvi ja, naprimcr, pri osvcceniLr crk\,ci pozdravl janju cara i l i l i ra, sa crr ir int, i t ' t t t i svctania u ruci cara i niu-gove i r ra tn je . Iako lc rova tno p l ' ipada te l< jus t in i jans l<onr ' t ren tcn , , , , rna

iasno pokazuje Sta svc pripada car.sko.j ci ' rcmonij i i osvedenju c:rrskccrkve.. Odlazak dinasti je u crkvu odvi ja se uz tarnjan i sveie, a poprsjePantokratora je vidl j ivo rra zabatu ulaz-ni l"r vratzr. To jc naistari j i l igir-ralni zabat koj i uop3te poznajenlo. Olaj zabat sa poprsjcm nalazi<.r-sci l i na gradskoi l iapi j i i l i na ulazu bazi l ike. U svakom sluia. lu, on ni je

\ ^-n ^ \-A stvoren za sitr tu, zatlzi tsku un-retnosi l Po svemlr Sto smo do sada zakl ju-'rJ\+\ wLru - i i l i prvi put- je leodosi jansko graclevinarstvo preneio arhitektonsku pia-o{r l5sr, ' r*$-4. st iku _i na sakrainc gradei inc. Zabati su mogli-bit i ukra5cni i mozaikom;

rnzw,>.j--:S-i t- t t .svakom sludajr{ moranto sebi da zamisl imo, dir ic i zabat sa Qr,-: : fu"' - ' -- ' -

I r{ ; t , tctor-ey+3 grads.koj kapi j i u Raveni - prikazan r,r clvorskoj crki iTE6l'do)Tha-Veli [og - imao svo je prethodnil ie-u Carigradu. U na j icsnjoj vczi

sa ovo t l t re l ie inom l t las t i konr s tu i i t j k r r - re la r r las t i ka C l t r i s t t t s t , i c ' io ' r a t r t -bu la r ts supe i ' ! cor te t t i e t b tLs i l i sc t i i i r , ko je 'sc nn laz i la i sprec l ca lske pa la tuu Carisradu.

I ) i p t i h . , c i s l r ) i r o \ ' . I i ( , s t i s r . 1 1 r ( [ ] 1 n r s 1 ; " i i . j e m T ( 4 t l - 5 1 8 ) .

, ' u , ; . r - ' t a ! : \ ' l I L ' k i r V i s i n i r t - l . l c l r ! . 1 - r i r i n a : 6 . 6 . n ] . l ) a n 2

r->

j z n e l l a C i ) , n l , r / l r j l I : 1 ' B a r b . i : . i x P j r , r

l l u z { : i I - u r r I o . j t r l , l r a l : 1 , 1 3 ; . 1 : l r .

{

U ovoj vczi trelta ocenit i i ur lverttr ts. to jest car.a l io. j i sc vracA iz r:r ta sr,o-. io j -c rkv i a ko l i -sc . , p rc Jus t in i jana , \ ' c t 'o la tno na laz io r - r a t r - i junr r r Svc tc 'So i i je . fako jc i I ron ie r r ieJ ia s tg r r re Tr ' r , t lo !_ r l r : r -s t r i l l e i sp t ' t ' c l r r . i t ' -o r . - ,dvor ' -siic crk'e u Rar[iifffiiauic]ri-SiliTlifffiiv'eli&s- u Mr'.rrr ralioJe i.radena po ugicdu na jcclntr tcoclosif ansfi i - l iEif f i - i tku- srnttru (t-r irrr . jc keoedver-tt tLs,prikazana r-r prolazn polr lenutog Ajnirertovor luka). p,- ' tbdclnidipt ih jednog vizanti . iskog _cafa Lr Luvrtr, kol i prcdstai ' l ja Anastasi ja i l iJustini jana, a verovalno je bio povcz car.ske Bib)i . ic, predstavl ja odvdlruspobedonosnog cara ispod poprsj a Cltr istt ts t , ictot:-a; i l - istos biagosi l ja sacrux i t tvicta u ruci, izmedu sunca i mescca, a l tose ga Viktori je.

-

Po3to ne nolemo stvori t i sl iku o unutraSnjosti Teodosi jevc Svete Sofi ie r-rCarigradu, crkva svetog Jovana, koju ie 463. god. sagiadio patr ici je 5tu-dios, a nalazi segolgl-Jeadosijansl(bg kopnenLg bedjma, da'ic nam pr.'cl-s tavu o JednoJ car ig radsko j baz i l i c i . Ova c rkva jc t robr -odna kao i r . ims l i . cbazi l ike koje'su joi prethodi le: Santa Mari ia"Madore i Santa Sabina.^Njena poluk.yi lu,e] l l j*o ig oktoeolE]j lo sazidana. Clavua razl ike iznre-( t u n J e r n m s k i h b a z i l i k a i e s t e i r o b l i k o t a n i t r n a r . r e k s a . h o i i i c u C u r . i -gradu pravi troclelni eksonarreks s;; iao6ff i j -cr p; l a)^ , .r i elarni br-odi po jednim pri lazom bodninr brodovima.U suprotnosti sa r imsl<om bazi l ikom V rrcl i i i , u unuLlasr-r ic.rst i sc nalzrziupad l j i vo .mal i b ro j s tubota (5es t ) . Ponro iu r . rv ih se l ) rosror sk racu jc poduZini, a is-tovremcno se tako proSiruje da sr-cdr.rji brod inra d'c,sirukuSirinu u odnosu na bodne brodovqlo_s-1_t_oy4. sc bliZi kvadratu i ostavljautisak Siroke odajc. Ni je iskl juicno da je i Sveta Sol ' i ja irnala ove pro-porciie.. Zid--oli--qtudjjprrc lr?iiilcc jo5 su vrlo sroclni carigradskonr kop-nenonl_ bgdemu, a i arhitrav koj i poi iva na bogati t .rr l<alt i tc- l inra ima muo-gos t ruko s tepcr lovanu, dc l t - rn r r r te hn ic i p l t . , l rm i i z r ' , ' r le nu laz r r r l . ' r ros t i r . r r -n r r r ren t ik i r ko ja se nroZe n i i r lo r ,cza t i na lz rd ion icu Svc tc ,so i i j t r . ova l raz i -

S-. i . ,qd. ,

S'=ro,os

in-\ !-rr,.! r\/i.f -

. ,5r'.1 vw(j ' i .1"A

i

II

S^ts q.\hEr\

I

'1 1.9 1 1 0

.__lika je.sigurno imala i arhitektonsku plastiku: tri i veca reljefa i viSemanjih duvaju se u muzeju u Carigradu. Jcdan pokazuje Hrisiov ulazal<u Jeiusalim,- na kojem je grad pr6dstavljen kao torani crkve u smisluopastira Jerme.. Na rubu, ukra5enom vinovom lozicom, prikazana jecrux inyicta izmetlu jaganjaca i ptica. Drugi reljef ispod zabatnog luliapokazuje skup apostolt koji su jrripadali Majesias-slici. Oba relj i fa supod uticajem-pr-eth_odne tcodo,sijanskc plastike na sarkolazima, ali poka-zuju plitki reljef i l inearni sti l nabora postreodosijanskog vremenal kojise u skulpturi predstavlja delima u slonovo.i koiti, kao Sto su dipti i iBoetija iz Bre5e (487) i Vasil i ia (a80); prvi predstavnik ovog sri la ie Astu-ri jeva slonovaia iz Darm5tatd (449); to ie doba kada se ulstodn6m car-stvu na diptisima radije predstavliaiu tonda no natpisi, i l i poprsie ume-sto celog l ika: za to je aiptih Sividila (488) prvi, a diit ih nrebUinal (SOO)klasidni primer. Ovoj Skoli arhitektonske plastike pripadaiu i odlomciHrista na prestolu sa Petrom i Lazarevo vaskresenje,-kab i odlomci scenasa Jonom, ljudima u uZarenoj peii i Avramovom ?rtvom. Ni u kom slu-daju nije red o reljefima sa sailiofaga, vei o zidnoj oplati iz unutraSnjosticrkve, dakle o jednom nadinu ukraSavanja koji je u Zapadnom carstvubio nepoznat; on ima odgovarajuie paral-ele u-zidnim oplatama afridkihcrkava,.u kojima su (nSrodito u Sbetli) upotrebljavane'kvadratne plodeod terak_ote, kakve se danas u velikom brb.1u duvalu u muzeju L B'ardo(Le Bardo) kod Tunisa.Na osnovu ostataka stabala stubova, koii su navodno poreklom sa isko-pavanja kod Svete Sofije a koji se danas nalaze u muzeju u Carigradu,mi smo upuieni u to da se arhitektonska plastika Carieiada protdzala ina stubove crkava. Stubovi u gustom vinovom liSiu pdl<azuju Hristovokr5tenje _sa- personifikacijom Jbrdana, ofcrtorijum i6na i s6enu ,a p.-stirima. Takve stubove sa vinovim liSiem nalazimo vei na sarkofazimau. krugu Basusovog sarkofaga i latcranskog sarkofaga br. 174, kao i unizu drugih-sarkofaga lepog sti la, koji su svi pod grdkim uticajem. Ovomnlzu pripadaj_u i carigradska stabla srubova, koja odgovaralu sti lu izvremena mladog Teodosija, kada je ovaj ponovo-izgradio Sv6tu Sofiiu.!ip.u obeju .carigradskih bazilika V veka-pripada ne[oliko znadajnih 6a-zilika u Grdkoj. To je pre svega bazilika ril{eaAdrjjalos, saeradena oko470. god. i crkl 'a u_S=olun-U, koia nosi ime Aheiropoietos. O6e srdke ba-zil ike imaju upadlj ivosj1oisisanj*rod*kao vei i bazil ika u Epidauru,,. 5g tamo5njem Asklepiejonu. Crkva Ahejropojetos ima dlanacst stubova.Ovaj broj je obavezan za mnoge bazilike-kdie su pod grdkim uticajem,verovatno zbog svog.gpostolskog -karaktera. Ved ziv etnd. crkva Gale

"pla-

cidije u Raveni ima dvanaeSt stubova i ovaj broj zadri.avaju i crkve sa-gradene pod feo4oa!1to41 r_Juslinijanom u"Raveni. Druga"odlika crkveAhejropojet-os u Solun-u takode je obavezna u egejsko"m umetnidkom

\*g_" V veka. Ona je bazilika sa emporama, a u -prbzorskom

delu imaovoJne prozore.Ovaj egejski tip je, u poslednjoj klasici pri kraju V veka, ostvaren upetobrodnoj osnovi sa transeptom naistari ie crkve Sv. Dimitri ia u So-lunu. Njen Siroki srednji brod ima dvanaeit lukova, i inad korji l G na-laze empora sa istim brojem lukova ispod jednoslivnog krova,-dok su u

G"b

prozorskom dehr srednjeg broda prozori udvojeni. Tome se prid-rr!7uje

ra\(\ t \- Siroki, r 'a5i lanjcni transcpt, nepoznat r imskbmZapadu' On nizom lul<ova

r +,xd opasujc sveti grob Dimitr i ja i tako ga narodito nagla5ava, te postaje cen-tar osnove. Sam grob je mala crkva posveiena Svetom krstu, podzemnevrste, koja se nalazi ispod trpeze oltara.

' Takvo raSdlanjivanje transepta brzo se raSiri lo u egejskoj oblasti i po Ma-loj Aziji. Jednostavne gradevine sa transeptom ove vrste,,oblikovane kaooput tripartittutt, nalaze se u Nikopolisu i u Korintu-Lehajorl Transept

- bazil ike u Epidaunr, koja pripada ranom V veku, bio je verovatno peto-

l'1"*:' dclan i neiitiknut. Naroditb bbgate varijantama su gra"ilevine sa transep-cY\\'r ' ts

tom ove vrstc,u hriSianskom-Eqi$u. Vei bazil ika Sv. Mine u Mininomgradu kod Aleksandrije irna Siroki i trobrodan tran:;6f,-6ji skoro imaSirinu naosa i kao i on ra5dlanjen je stubovima. Ovaj nadin rasporedi-vanja stubova, koji obrazuju hodnike, ostvaren je u katedrali u Her4,ao-

.noli.r,r. Tu se iraniept zavr"Sava apsidama, tako ia nastaje osnof6-66b-liku deteline. a bodni brodovi deluiu kao da su produZeni kroz tran'

t5

RA?*ru ! 'LE- -

| \Y-(iL.:)

liku deteline, a bodni brodovi deluju kao da su produZeni kroz tran'

, sept. Sa ove tadke gledana, postaje jasna bazilika Belog manastira, gde2-i- '' ̂ se na kraju srednjeg broda nalazi quadratum sacrum, koji je sa tri stra-

t,r- .4;sirrns uokviren ugradenim apsidalolikim ni5ama.Najrazliditije su varijante transepta, ra5dlanjenih stubova. Velika prva ba-zilika u Filipima srodna je po svom sklopu - kao i ona iz Tropeuma (Do-brudZa) -bazilici A i clru'goj bazilici (-B) u Perge (Pamfiliji). Me5ovitoblik pokazuje takozvana crkva Hristovog umnoZavanja hleba u et-Tabga

. = na Genezaretskom jezeru. U V veku se, dakle, stvara jstodni crkveni ob-f r'^frt?\k, razudenog transepta,Toji

-je u velikoj suprotnosti sa svim zapadno-

) s.., -i6-sk.im

tianieptima. U'naiEeiiim sludaj"evinia je neki sveti grob-uzrokovqg novo! sistema (Mina, Dimitrije) ili pak obeleZavanje mesta kojetreba da sluZi za seianje (kamen umnoZavanja hleba).

7 Presudno je da je sredina ovog transepta obeleZena ugradnjom beme un. obliku pregrade, kakvu ie Sotiriu rekonstruisao za Nea Anhijalos i kaiiva

.'J' j" u Viianii iskom m,tzej,l u Atini ponovo podignuta. U tom imislu svaka\, od ovih memoriialnih crkava vei ima hododasnidki karakter. Na bemi

KL se u najjednostivnijem obliku izgraduje zid za slike, pregrade postaju

a\; sediSta alegoridne i simbolidne ornamentike i tu nastaje graclevinsko-pla.N'\, stiini zadaiak pregrada beme. U bemi se razvija oblili u-kra5enog oltara

e,r u obliku trpeze-ili bloka, ovde postaje potrebna i druga-katedra, koja

q' D\M - ' . . ' j l

* D - u> : \ , J v

omoguiuje episkopos-u da sedi i gleda u istom pravcu u kojem i narodu crkvi; tu je, najzad, mesto u kojem treba postaviti dve predikaoniceza ditanie ievandelja i poslanica.

'rrr4\ls'P Nije dalile'sludajno da irajstariji ukra5eni amvon ove vrste, koji se danasduva u muzeju u Carigradu, potide iz Soluna. On je od zelenog porfira ipre svog preno5enja u Carigrad stajao je delom u crkvi Sv. Georgija, adelom u crkvi Sv. Pantelefmona. Amvon iz Soluna ima dva stepenika; is-pod lukova u obliku Skoljki prikazani su kraljevi koji iskazuju poStovanjcispred prestola Marije, koiale predstavljena-dva puta: jednornpri prim"a-nju maga, a drugi put sa anclelima. To su najstari je predstave Marij inogprestola u arhitektonskoj piastici uopSte. Sa te tadke posmatrano moramou ovoj crkvi zamisliti bemu, amvon, pregrade i stubove narodito bogato

lj^030

\ I o z a i k u l i u p o l i s a p r e c L s t a \ r o m k r s t e n j a H l i s t o v o g . o k r u z e n o g a p o s t o l i m a i f r i z o n r z r t Y e n j l i r Ip r e s t o l n . K a s t i o n i c r o l 1 o d o k s n l h L r R a v e n l l . I J D . s t r a n e 1 3 5 . 1 4 j . 1 ? 3 .

v2

I ) o s \ ' ! . ( . c n i d k o { ; l l . ( o . 1 . U l ) s t r . r n e 1 1 j , 1 4 3 , l ? 3

\ >J

A ! t L . \ - r ! . ( - .

Gg ie '----l l ' i

',\1* 2.. t+cLF

\ , 1 8 5

ukra5ene. Na stupcima baiustrade u muzeju u Carigradu, koji su pore-klom iz Topkapu i iz Smirne, predstavljene su vinove lozice, pastiri, pti-ce, oranti i jahadi. Oni pripadaju onom krugu odakle vodi poreklo i ukrasportala u crkvi Sv. Dimi,tfija*u-Solugu.t Ovakvi izbodeni polustubovi, kojinose kubus sa orantima, upotrebljavani su kasnije u Raveni - naroditoza vreme episkopa Agnelusa - za ovendavanje predikaonica, Ikonograf-ske i radionidne povezanosti izmedu Carigrada, Soluna i Ravene jasnopokazuju da u rrelike crkve radikalno prodire snaZan arhitektonsko-pla-stidni smisao podev od Teodosija I.Tada nastaju i u grdko-jonskom prostoru prvi ukra5eni oltari u oblikustola. Na njima se predstavlja ciklus o Joni, Avramova Zrtva, prvi ljudi,Danilo i David i druge biblijske scene, najde5ie na plodi stola,, koja serado oblikuie kruZno ili polukruZno. Otmeni primer ove vrste ie dasnalrpeza iz La6dikeje, koja je 1925. prebatena preko Smirne u muiej-u Ca-rigradu. Ona pokazuje veliki ciklus o Joni. Sliini komadi se mogu naiiu severno-afridkoj oblasti; iz Sbetle je poreklom oltar koji se danas na-lazi u muzeju L"Bardo. Na ovim ?ainim tipezama mogu scene dabudu poredine u frizovima, ali je u V veku uobidajeno ri5dlanjivanjearkadama.Pored scena iz Biblije u ikonografiji se upotrebljavaju i alegorije sa ja-ganjcima, golubovima i vreie vinove loze. KruZna menza u Varni na Cr-nom moru preuzrma motiv victor c/zrlsrlaffiilom-o-6liku-Io'ff poka-zuje i Prindivski sarkofag u Carigradu. Dok dve Viktorije nose Hiistovlovorov venac, apostoli pod vodstvom Petra i Pavla, prilaze da prinesusvoje vence. VaZno je da su svi ovi grdki oltarski reljefi predstavljenina krugu oltarske plode, dakle sudelice sveStenika koji vr5i sluZbu. To jezajednidko svim oblastima celokupne istodne crkve. Sve na Zapadu na-dene dasne trpeze (naprimer u Marseju i Vezonu) nisu kruZne ili polu-kruZne, vei kvadratne ili pravougaone; one nikad nisu ukra5ene na plodisudelice, vei na bodnim ivicama i to frizovima jaganjaca i apostolskimgolubovima oko Hristovog monograma kao znaka pobede. Iz ovih pro-vansalskih menzi V veka nastaje, kao Sto je to poznato, romanski ol-tar u obliku stola, kao naprimer oltar Bernarda Gilduina u San Sernenuu Tuluzi. Grdki oltari V veka u obliku stola ostaju ogranideni na egejsku,maloazijsku i egipatsku oblast i nisu imali nikakve evropske sledbenike.Najzad se, u vezi sa unutra5njim ukra5avanjem grdkih crkava, mora uka-zati i na detiri odlomka sa jevanclelistima, koii su sme5teni u muzeju uCarigradu. To su imagines clipeatae, koje imaju dugu tradiciju u carskojikonografiji. Takvi tondi sa poprsjima odredeni su za gradevine i trijum-falne lukove. Oni su u IV veku - kao 5to pokazuje takozvana Rajderovaploda u Minhenu - zajedno sa plastikom za niSe, upotrebljavani kakoza spoljnu tako i za unutra5nju arhitekturu. Kod ove imago clipeatamora da se radilo o arhitektonskoj plastici velikih dimenzija, koja je slu-dajno saduvana u predstavi detvorice jevandelista u Carigradu, ali se iinade odraZava i na radovima u srebru i slonovo.i kosti V i VI veka, kaoi na staklenim daiama sa pozlatom i na mozaicima. Na vizanti iskim dipti-sima ranog VI veka u takvim tondima se pojavljuju konzuli i ostali di-novnici, isto kao i boginje gradova (Rim i Carigrad) i alegorije drZavne

sreie. Vei na lipsanoteci iz Breie predstavlja se mladiiki Hristos kao iniegovi apostoli u obliku poprs.ia ulondu. Na petodelnom milanskom po-vizl kniiie, ievandelisti sir tatoae predstavljeni u lovorovom vencu. SamHristos si piedstavlja kao poprsje u tondu na petodelnom povezu knjigeiz zbirke Barberini i u srebrnim tondima na srebrnom krstu Justina II,-t.!a:

r kao i na novcr'ma Justinijana II. Mi smo vei videli da iz ove tradlcije

5ui\*-r nq5-"izrastaju slikani medaljoni trijumfalnih lukova u San Dovani Evandelisti

+-1-;v:rrih u Raveni, kao i u Sant; Sabini u Rimu; odatle se razvija mnostvo raven-.-v b . . l skih medaliona sa poprsiima iz iustiniianskog vremena'

Rezultati ovakvog proudavanja trigova ilozvoljavaju da nam pretpostav-r ka Karla Nordcn"falka o tondu salevandelistimaiz Carigrada, kao gra'

devinskoj_plastici.u unutraSnjosti crkve Apostola ove drZavne metropole,izglcda vi5c no priniamljiva.

i :-: :, r i, " J plrr 5- -- .i_l!' -

Kod pitanja o graclevinskoj plastici teodosijanskih crkava u oblasti Ca-rigrada i Grdke, mora se uzcti u obzir i portal. Eton?ana vrat4*lq-q4m

pryi-put wznata sa Justinijanove crkve Svete Sofije. MoZe se pretposta-vlt i da u lradicii i l ivenia bronze za portale, dak i u poznoantidko vreme,nikad niie izumila senitorska i carika tradicija. Na jednoj od najotme-\rr;nijih slonovada oko 400. god. na vidljivoj strani kubidnog donjeg dela

I sverog groba, predstavljeni su - relj6fima bogato ukraiena - dvokril-na vrata sa ukupno Sest visokih polja. Ova vrata koja treba zamislitiverovatno kao brbnzana ili mermerna, imaju desno i levo od samih vrata

' po iednu veliku ni5u sa kipom apostola, dok je sam portal bez ornamentai sliulpture. Takvi apostoli u ni5ama u Stukri okruZuju u drugom pojasu

\- i unufrainji prostor krstionice u Raveni. Qveci koji se mole, nalaze se ur)4Y-rx-vr':r-)" tcodosiianikoi mozaidnoi umetnosti vei u-rotondi-Svetog Georgija u So-11'

c-6Dg;,\i lunu; pred m"ocnom ceniralnom arhitekturom u mozaiku na plivoj os-- .. . t , novi, oni podiZu svoje ruke prema nebeskoj velidanstvenosti. Ako tome'S-'Lrt-

dodamo di su na konsolnim^gredama u Bavitu izrezbareni sveci u arka-dama, a na kvadratnim poljima ispod arkada se pojavljuju i Hristos iBogorodica, proizilazi pojam starohri5ianskih svetaca na kapijama, od-Lnosno svetaci kao duvira svetiliSta. Onda postaje razumljivo Sto se kip s'\

sveca u molitvi nalazi i na stubovima i pilastrima koji su sluZili za podu-piranje odvajajuiih pregrada u bemi. Stoga se moZe pretpostaviti da suni5e na spoljnim zidovima ranohri5ianskih crkava bile odredene da pri-me stojeie siatue ili statue koje sede na prestolu. Na fasadi Teodorihbvepalate se sigurno nalazila konjanidka statua gotskog kralja, a u arka-dama njegove palate, koja je predstavljena na mozaiku u Sant ApolinareNuovo, staiali su visoki dvorski i vojni dinovnici. Vei smo videli da se,;tltq,na osnovu ravenskog mozaika i trij-erske slonovade, moZe primiti kao

' pouzdana dinjenica postojanje aabata za teodosijansku i justinijanskugradevinsku umetnost. Zanatstvo za proizvodnju ovakvih lineta naroditoje cvetalo na cgipatskom podrudju."Slonovada iz Kisielo Sforcesko (Milano), nastala istovremeno kad i min-henska slonovada i njoi ravna po vrsnoii, prikazuje na kubidnom donjemdelu svetog Groba poluotvorena vrata, koja se mogu zamisliti pre ubronzi no ,i me.-"r,l. Ona su oividena briZliivo izradeiim okvirom'orna-

i

l - \ 8 1

a tJ +

G?

il- _ . i

/ .

.. r ,|

-ti*,-I, "

L l p r

t --JI l . -

I 7.,r,"T l

S,tH-tr-L

- - t

t'!<

A p o s t o l P a v l e s a n l o z a i k a I k [ p o l i K r s t i o n i c c o r L o d o l i s n i l ] L r I l r u c n i . U p . s t r a n e 1 3 5 , 1 4 3 , 1 ? 3 .

menata koj i u hadri janslcom f inom sti lu pokazuju tanano uraden fr izlotosa i palmeta, koj i su Nicontachi i i S1,ni*or|r ' ' upotrebl javai i za dip-

h);

-rli.

. A t ) o s i o l P e t a f s a m o z a i l i c u l i u p o l j t , : r r l i o n j c e o i t o d o k s n i h u I l l l ! ' { ) n j . U 0 . : j t f l n e l : j 5 . l 1 3 .

t ih Cerere i Bal.rus<tve sve5tenice. Sama vrata pokazujq tr i scene, koje scditaju od kri la do kri la, a oclnose se na dogactaj vaskrcsenja koje-bes-

,sr l1.,; l

r|

t

i ," l*.e

l l

Y

+

l- ' ro

\\'"{y\(->-

SA-^(^-j.,fuq T -

, ^3\

krilni andeo ispred ovih vrata objavljuje dvema lenama: Hrista kojivaskrsava Lazara, Hrista koji doziva Zaheja sa drveta i Hrista koji sepojavljuje Mariji Magdaleni u vrtu. Ovde nije u pitanju jednostavna pro-mena antidkih vrata smrti, vei je u pitanju pravi crkveni portal, koji jeu svom programu svrsishodan.Najzad treba ukazati i na to da u Siriji, narodito na nadgrobnim plodamaod crnog bazalta, u oblasti Haurana, takozvana vrata smrti najdeiiepredstavljena u dvokrilnom obliku i to tako Sto su poprsja lavova saalkama, koji se nalaze u srednjem polju, a koje poznajemo iz romanskeplastike- sluZila za otvaranie i zatvaranje vrata. Na taj nadin postaje ra-zumljiva briZljiva predstava obijenih vrata svetog Groba na plodici Stra-danja u Londonu. Dvokrilna vrata i ovde imaiu tri polia; u gornjem seprepoznaje Vaskrsenje Lazara, u donjem Beskrilni andeo. U svakom odobadva srednja polja nalazi se ogromno poprsje lava, u dijim ustimavisi alka.Brojnost materijala u poznoantidkom i ranohriSianskom vremenu dozvo-ljava zakljuiak da su po antidkim uzorima izradene i bronzane kapije,koje je Karlo Veliki izlio za carsku sabornu crkvu u Ahenu, ukljudujuiii njihova lavovska poprsja.U feodosijansko vreme mora da su na hri5ianskim crkvama bili vrlodesti portali, izrezani u drvetu. Najstarija drvena vrata - saduvana u po-jedinim originalnim delovima - jesu vrata sa amvrosijanske graclevine

- (" M|lgld s kraja IV veka. To su prava carska vrata, koja su imala svojpTo@]nadinjen po propovedima milanskog arhiepiskopa, stvorena ka6uzor pravog hriSianskog cara i kao trajna opomena vladajuiem gospo-daru Teodosiju. Ova Davidova vrata prikazulu Davidal<od stada,-Davidakog-a-tra4 Samqlls-hoji ga je i pomaiao za iarifiwanla iZmidu Davidai Savla, i Davidova borba sa lavom. Scene su bile rasnoretlene na usDrav-nim i vodoravnim poljima na nadin i danas vidliiv na oduvanim drvenim

r ̂ 4\ ro - vratima crkvg-Sa-n1e Sabina u Rimu. Na popreino izduZenim polj ima gor-''ilr t-1'1r njeg pojasa iebdeii\utlnf,e1i koji su d'r'Zali monogram Isusa Hristl uvencu. Ova ideja Viktorije, koja se pojavljuje i na Prindevskom sarkofaguiz Carigrada i na postolju Arkadijevog stuba, imala je na milanskim dr-venim vratima jo5 jednu varijantu, koja pokazu je corona victoriae izme-du ptica besmrtnosti (dva pauna). Ova andeoska kompozicija Viktorijesa drvenih vrata iz San Ambroda doZivliava u ravenskoj umetnosti naj-razlidit i je varijante; ona se pojavljuje i na golnjoj poprcdnoj traci p6-todelno! diptiha iz Murana l-njegovih mnogo-brojnih ileabenilia, postijeomiljeni motiv ravenske umetnosti sarkofaga, a u Justinijanovoj Carskojcrkvi San Vitalu odreduje program prezviterija. U Milanu je ona najvi5isimbol portala i odredena je za predstavu drZave i crkve. Skoro istovre-meno sa milanskim drvenim vratima, izrezbarena su i drvena vrata crkveSvete Varvare u starom Kairu. U gornjem uskom pojasu dve lebdeiehriSianske Viktorije drZe Hristovo poprsje u lovorovom vencu. Ispodtoga, u dva velika stepenasto postavljena kvadratna polja, pod pojedi-nadnim arkadama u malom srednjem folju, predstavljbni"su'Marko,"sue-tac Egipta, i Hristos na prestolu. U srednjim poduinim poljima drvenihvrata - koja po velidini tadno odgovaraju traci sa Viktorijama - na-

Odlomci drycnih vrata iz crkve San Anrbrodo u Ml lanu sa predslavama iz Davidovog Zivota.

KraJ IV veka. Vislna 58 cm. Mi lano, muzej Sant 'Ambrodo. Up. strane 118, 13B.

spramno su postav'ljeni Hristos u mandorli i Marija izmeclu dvanaest apo-stola. Kompoziciji sluZi kao uzor dvopojasno Vaznesenje sirijskog ili egipatskog karaktera, koje nalazimo na srebrnim ampulama iz Svete zem-lje iz Teodolindine riznice u Monci, zatim na slici Hristovog vaznesenjau Rabulinom kodeksu, pisanom i slikanom u manastiru Zaeblna Eufraiu586. god., a kasnije i u nizu kaluderskih kapela u Bavidi. Dok su ovekompbzicije ranije smatrane za tvorevine VI-veka, po dana5njem stanjurasprostiranja materijala, moie se pretpostaviti da je ova kompozicijaVaznesenja u dva pojasa morala da postoji u grdkoj i sirijskoj oblastivei oko 400. god. Ona u sebi sadrZe postojanje dveju crkava; ecclesiacaelestis, diji je gospodar logos i ecclesia militans, dija je majka Bogoro-dica, a njen voila u Egiptu je Marko. Ovakvim proudavanjima danas jerazumljiv veliki program kupole u rotondi u Solunu, koja je u dobaTeodosija pretvorena u crkvu. Posle diSienja, sprovedenog pre dvadeset

godina, postalo je jasno da arhitelctonski mozaici i nebeski mozaik ku-pole dine jedinstvo. Temeni krug nebeskog svoda pokazuje Hrista na pre-stolu; njega nose detiri anclela, a opkoljavaju ga - u okruglini kupole -

sa velikom pesmom Aliluja, Dvadesetdetvorica staraca. Veliki arhitekton-ski krug rotonde ozna(ava onda zemaljsku crkvu, gde se niZe svetiliSteza svetili5tem, a sveci i mudenici podiZur ruke u molitvi.Takvu ikonografiju jedinstva ecclesia trimphans i ecclesia militans, kaozakona veine crkve, preneli su vrsni grdki rezbari sa kupole ili apsidena glavni portal crkve Sv. Varvare u starom Kaim. U tome ie jedinstve-na vrednoit ovos umetnidkoe dela.Najsavrdenije delo ove vrste iu vrata od kiparisovog drveta, koja su oko432. god. pod Sikstom III postavljena na Aventinu kao glavni portal ba-zilike Santa Sabine, koju je zapodeo njegov prethodnik Celestin, a u nje-govo vreme je dovr5ena. Vrata su prvobitno na dva krila sadrZavala r-rkup-no Sesnaest malih polja sa predstavama uita, stradanja i Isusovih pojavana zemlji, kao i dvanaest velikih polja visolcog formata; detiri od njihprikazuju pride o Mojsiju (Mojsije pred faraonom i izlazak iz Egipta,Mojsije kod Jotorovih stada kod grma i pri dobijanju boZansl<og zadatka,dudo sa izvorom, hvatanje prepelica i primanje zakona), kao i VaznesenjeIlije u kompozicijama Sirokih poteza i slikarski zami5ljenim. Zatim po-stoje jo5 detiri dalie scene iz Hristovih misterija: najpre sveta tajna vas-kresenja, prikazana stupnjevito kroz dudo sa vinom, dudo sa hlebom i va-skresenjem Lazara. Andeli primaju Hrista u nebo; Logos u lovorovomvencu gornjeg neba izmedu njegove detiri snage, koje se objavljuju u je-vandeljima; Hristos kao iclttys, to jest obeleZen kao sin BoZiji i spasilacsveta, dije se carstvo na zemlji dodiruje sa vitlejemskom zvezdom; u sre-dini, Petar i Pavle kao kneZevi apostola kruni5u devidansku Bogorodicusa crlttc invicta. Naizad, velidanstvena slika Crkve, koioi viSi i niZi staleiiuka?uju po5tovanj6. Program ovog rezbarskog dela uieainiu3u pripove-dadke male scene Starog i Novog zaveta sa velikim slikama za razmis-ljanje, koje dovode do spoznavanja zakona Starog (Mojsije i proroci)i Novog zaveta (Hristos i crkva). Manje je vaZno stilski razlikovati maj-store, koji su radili na ovom delu; Sta viSe, tipologija kompozicije naovim vratima proizilazi iz njene topologije. Jedna grupa polja sledi minijature ili mozaidne male slike na poduZnim zidovima crkava; izvesnaSkrtost u kompoziciji figura navodi pomisao i na slonovadu V veka, a jo5vi5e potseia na kompozicije oko 500. god. kakve su, u Sant ApolinareNuovo, stvorene za Teodoriha, no na istovremene starozavetne masovnescene u Santa Mariia Maclore i miniiature vatikanske Eneiide ili amvro-sijanske Il i jade. Jedan od ovih majstora, koji je rezao i scenu raspeiasi tri figur!, 'r'oli arhitektonsku pozadinu ditti kao naslagane tesanikejednog neogranidenog zida.Polja visokog formata pokazuju tri razlidite vrste kompozicija. Sakra-mentalno polie Hristovih duda"i njernu odgovarajuie poiie dulotvornogMojsija, pbkizuju trodelnu odnosno detvo-rodelnu koinpbziciju u zona-ma, kakvu je kasnije na osnovu autopsije Bernvard iz Hildeshajma upo-trebio za svoja tuvena bronzana vrata. Na plodi gde je predstavljenMojsije i na plodi prolaza kroz Crveno mori., nala"zi se siikarsko ste-

/ -\5f

sidama. Za Ilijino vaznesenje treba iti na skoro istovremenu apsi-

penovanje po visini. U oblikovanju su najstvaraladkije kompozicije Ilijinog i Hristovog vaznesenja, koje zavise od zakona linea serpentinata.Ovde se ToI$.y pretpostaviti kao uzor mon-u.mentalne kompozicije u ap-srclama. Za t.ltJtno vaznesenje treba po_ts_etiti na skoro istovremenu apsi-du sa mozaikom i sa istom temom u San Akvilino u Milanu, kao i na

\ u 1 \ i I

, 1 t , l s

- Q

l Ltt! \

ranije Ilijino vaznesenje na novoj tavanici katakombe na V1a Latina uRimu. Ovaj nadin kompozicije dbve.den je. do najvedeg pojadavanja uobema predstavama nebeske i zemaliske crkve.Nauka je isuvi5e dugo zapostavljala froblem starohriSianske arhitekton-ske i portalne plastike, ili ga je smatrala nebitnim. Jedan ranohriSianskiprogram portala, kao onaj iz crkve Santa Sabina, na nralom prostoru po-kazuje zbijeno mnoStvo dogmatskih povezanosti, koje kasnije otkrivajuunutra5nje prostorije ukra5ene mozaikom. NaSe proudavanje je objasni-lo da su ove kompozicije mogle nastati samo u istodnoj oblasti Sredo-zemlja. Drvena vrata iz crkve Santa Sab-iq!r_i ona iz crkve Sv. Varvafeu starom Ka,rru, predstavljaju dve osnovne moguinosti oblikovania pro-grama portala._ Tieiu otkiivaju slonovade sa piedstavom Hristov6g sve-tog 9roba. Njihovi programi portala uslovljeni su idejom vaskrsenJa, to r {1'su dakle jednoglasno programi mauzoleja. Uop5te se ne moZe posum-njati da su vrati iz crkve Santa Sabina p6d sirliiklm uticajem. Po'svemuSfo danas znamo, V vek je doba cvetanja ovaftvih programa portala sasrediStem u Istodnom rimskom carstvu. Sa sve desiih ukri5avaniemfasada i prostorija narteksa mozaikom, izgleda da su u VI veku pbie-dnostavnjeni glav:ni portali carskih crkava.lustinijanova Sveta Sofi.la usolunu imalale moine, ali disto ornamentalne i znacima krsta ukrasenebronzane portile, a i justinijanska drvena vrata crkve Katarininog mana-stira na bldu Sinaju pokazriju iskljudivo vegetabilni i predmetno--simbo-Iidni ukras bez ikdkvih figuia.

Dosada je u nauci ostalo potpuno nezapaLeno znadenje velikih zavesa uteodosijinskim palatama i cikvenim piostorijama. Takozvana antepen-dija, prikazana na slonovadama i u plaitici sarkofaga, jednostavno su ob-ja5njena kao oznaka enterijera i u naiboliem sludaiu su protumadenakao neka vrsta simbola uzvi5enosti. Sada ii ranohri5ianske^literature -Sto nam potvrftuie i litureiia ranos vremena - znamo da su zavese ucarskim i-crkvenim monui-r6ntalniri gradevinama odredivale optidki utisak prostora i njegovih pojedinih delova. I ovde nam pomaZe jedino daljeispitivanje-zavesa na likovnim predstavama iz V veka. Pada u o6i da jeportal, pod kojim na svome diptihu stoji konzul Feliks, velidanstvenoobeleZen velikim zavesama; one su vezane sa strana. Konzul, koii ie ode-ven w tunica palmata i tunica talaris, na svom sluZbenom skiptru nosipop4sja Teodosija II i Valentinijana III. On je, dakle, u godini svojesluZbe (428) u bukvalnom smislu redi pod iednom porta aurea i to unajviSem dinu kao predstavnik velidanslva. Tako i iarski sve5tenik najednom diptihu sedi na prestolu za vreme svedanih igara hajke na med-veda. Na diptihu Lampadijevaca u Bre5i scena dignitas, koja se odigravana balkonu Circus-a ntaximus-a, obeleZena ie zavesama. Isto tako nadiptihu, koji je danas u sabornoj crkvi u \iovari, Patricijtrs stoji pod

I 4i0

--F-

{_ uc

1 8 1

carskim baldahinom; u portretu cara prepoznaje se izgleda Hon-orije(418-422), pa na taj nadin postaje verovaino da je ova znadajna slono-vada nastala u Raveni, utoliko pre Sto pokazuje blisku srodnost sa ra-dovima na ravenskim sarkofazima. Znadenje ovog zastora se joS viSe po-vciava u pozniiem V veku, narodito u oblasti dvorske umetnosti. Zaveseigraju pr6sudnu ulogu u Teodorihovoj palati, kako na ulaznom tremutako i u prestonoj dvorani. Kada su car, carica ili najviSi predstavnicidvora sedeli na prestolu pod baldahinom ili se pokazali tamo stojeii,baldahin je sa svih strana bio zatvoren zavesama, tako da se pojadavaoefekat epifaniie. U srednjem delu jednog jo5 prejustinijanskog carskogdiptiha ir firehtinskom Bardjelu, 6aricJsioji-na-postoiju isp6d balda-hina u obliku Skoljke, a njega sa strane kruni5u orlovi. Carica je odevenau bogato izvezenu'dalmatik*u, nosi dragulje i bisernu dijademu, ima ca-revo poprsje (verovatno Lava Minora) na bogato izvezenom segmentusvoje tunike, drZi skiptar i zemaljsku loptu ukra5enu krstom. To je pravaslika uzviSenosti: augusta je tu, istovremeno, tticaria Maria i diva. Pred-stavljena je u trenutku kada se otvorila zavesa, iza koje se nalazila skrivena ova velidanstvena prilika, i kada dvor izvriava proskinezu. Naisrod-nija joj je prestolna slika jedne carice pod baldahin6m u obliku Skbljke,eiji zu zist6ri takode otvoieni; srednji deo ovog carskog diptiha, koji senalazi u bedkom Istorijsko-umetnidkom muzeju, pokazuje verovatno istucaricu iz doba Lava iZenona, Oba dela su nastala u Carigradu i predstav-ljaju slike carske epifanije najvi5eg reda.Zavese ove vrste zatvarale su i carska vrata i prestone odaje, kao i bemei baldahine. One su mogle optidki sasvim da odvoje Siroke srednje bro-dove velikih crkava od bodnih. Verovatno su pre kamenih i drvenih zido-va ikonostasa postojali ikonostasi od tekstila. Na carskim mozaicima uSan Vitale, ovakvim zavesama ie naro6ito obeleZeno svetili5te, u komese nalazi Teodorin baldahin u obliku Skoljke. O upotrebi zavesa u crkva-ma, privremena ali bogata obja3njenja daju slonovade sa liturgijskim ilibiblijskim scenama. Na lipsanoteci iz Bre5e, Hristos koji udi, u krugusvojih apostola, predstavljen je u svetiliStu koje lidi na apsidu i kojeogranidavaju dva tornja. Zavese ovog svetili5ta su razgrnute kao kod epifanije, tako da se stvara slika pojavljivanja. Po5to vei Ignjatije iz An-tiohije takvu scenu Hrista koji poudava izmedu apostola, uporecluje sasynthronos-om episkopa usred svojih sve5tenika, dozvoljeni su zakljudcio ulozi zavesa u apsidi i bemi. Na amvonu iz Soluna, Marija sedi na pre-stolu u Skolikastoi niSi, kao nebeska carica izmetlu andela; niSa se morazamisliti ka6 baldltrin, a njeni zastori su takode otvoreni i obavijeni okobodnih stubova. Tako nastaje, u hri5ianskoj saZetosti, nebeska predstavasa Skoljkastim baldahinom i zavesom, koja je neposredno pre toga bilajo5 u upotrebi za prikaz gozbe bogova na srebrnoj zdeli iz Cezene. TuieZe koreni diptiha-Pantoklatora i Bogorodice, nastalog u VI veku, kojise nalazi u Berlinskim muzejima; na njemu se tema najvi5eg autoritetasveta, u vidu Avgusta i Avguste, pojadava motivima velidanstvenih za-stora, do epifanije nevidljivog boZijeg carstva. Kao dinovnici pred carom,tako sada pred njima stoje apostoli. Tako se obia5njava prikaz zaveseispred portala jedne crkve sa dva tornja, na drvenim vratima iz crkve

Koptska tkanina u tehnici tkanja s petl jom sa predstavom Moliteuke ispod luka. Visina 69,8,l lr ina 64,? cm, Iz nekropole Seh-sajet kod Ahmima. Muzej Luvra, hrlsdanske starine. Up. stranu 144

Santa Sabina, i jednim minister Christi, pa tek onda postaje jasna nje-gova simbolika; zavesa opkoljava i apostole iz communio sanclorum, ra-sporeclene oko Hristovog kr5tenja u kupoli Neonovog kaptisterija u Ra,

4Z

veni. Ispred zavesa-stoje i pokojnici koji, moleii se, ulaze u rai.kombama i mauzolejima .le s,toga antependijum simbol za ononaziva mors utique vitae mediunt.

U kata-sto se

\-,1

Dvadesetdetvorice staraca. Gala Placidija je znala Sta je sve duina tra-diciji stare prestonice carstva. Njen zahtev za zvanjem avguste u Za-padnom carstvlr bio je istovremeno i zahtev za vladavinom svetom; ikad je vladala u Raveni to je uglavnom bilo zbog toga Sto je Alarih ra-zorio glavni grad i Sto je on bio u stalnoj opasnosti od invazija.

-Za vrelne St$a-Ill4astale su obe glavne bazilike u Rimu, koje ie ubu-ffi tatinski..Zapid. tako .su se$e-Madja-MadorQ i_ Santa Sabina imale kao naredbodavca rimskog episkopa, one su ipak

. To .sfi-ZiiEii6-$ofi[fi6 gradevine sagusro posravrJenrm stT66ilfr6l-srednjem brodu (j0 odnosn6 24), obe sube-z transepta i stoga ostavljaju utisak ogromne dubine u pravcu zapad-- -is to--R:T;il6 M a r i ji Ma dor-e

"del u j e, u u-=nu t ra5njqqll kao' ri ms ki hiam

jonskog reda, Sania Sabina .1e bazii ika sa arkfi lfr l- i dvades6t detiridivna korintska stuba od mermera, sa elegantnom inkrustacijom, stvore-nom na osnovu predmetno-simbolidnih znakova. Obe crkve su se utisnuleu evropsku svest kao klasidni tipovi rimske bazilike.-rTek posle sredinestoleia postaju razmaci izmedu itubova veii, broj stirbova-se smanjuje,prozori su uZi, a razmak izmealu prozora Siri. To vaLi za Santa Agatu deiGoti (462---!70) i vei za San Pijetro in Vinkoli (450). Ravenski uticaj pro-dire podev od ovog vremena, a osnovna mera postaje-vizantijska stopaumesto rimskp.

Prirodno je da je bio narodito bogat veliki crk'eni zastor u crkvama Sirije i Egipta. Iako pozni, mozaici iz Sant Apolinare in Klase dozvoljavajusamo uslovne zakljudke za ranija vrcmcna, pa ipak oni daju razja5irjenjao mnogos-trukim moguinoslima upotrcbe antependijumo liuo .u"tog tir i.,-oola uzvrseno-stl:

l- Predaja carskih privilegija Ravenskoj_clkvi - kojc prihvata arhiepi-s,k9n Reparatus -.odigrava se ispod baldahina izmeclu orlova, kako biiedol(umentovala nJlhova pravna snaga i trajna vaznost za drZavu i crkvu.2. I ravenski episkopi-Ursus, Sevems, Ursicinus i Eklesijus stoje podbogato ukrasenim baldahinom, dij i su zastori pri ivrsieni ra pilartr"ukra5ene dragim kamenjem.3. Tajni din u kome Hristos izmedu Avelia i Avrama, na odi vit leiemskezvezde i pod zapovesiu bozanske ruke, u l i l tu prvosve5tenika Melirisede-ka, izvrsava .svoju sopstvenu Zrtvu, odigrava se u svetilistu koje lidi naba.ldahin; njegovi zastori, koji skrivaju tajnu, otvoreni su u trenutkusakramentalne Zrtve.Takvo bogatstvo tragova crkvenih zavcsa i njihove upotrebe stavlja nau-ku pred Zelju da takozvane koptske tkanine ponovd grupi5e i di ih saovog stanovi5ta tumadi. Ima zavesa r-r tehnici tkania s-peiliom sa prika-zima hramovskih slugrl .koji stoje u arhitekturi, za'cia sL girrandan-rai poprsjima, sa moliteljkama ispod l 'kova, s'eStenicima i oiantima iz-medu sveia. one-pripadaju gro6ovima i mauzolejima, a imale sr,r velikiltt icaj na nap_uljsko slikarstvo u katakombama V"vcka, kao i na afridkcmozaidne sarkofage. Ovi zastori sa lukovima, z,abatima, tondima, stubo-vima, krstovima i tr i jumfalnim zuacima moraiu se prcdpostaviti i u ka-pelama i crkvama. Kao primer za mnoge od niih kaiakt6risti ina ie zatojedna tkanina u Viktori ja-Albert muzcju u Lo'donu, poreklom iz V veka,koja -prikazuje motiv hri5ianskih Viktori ia sa coronatlvisti, dai<le rnotivkoj i . b i mogl i c la zamis l imo iznad zaveie ispred bemc. To je is t i onajmot iv ko j i se pojav l ju jc na drzavni rn spomenic i ' ra ina novtu Teodos. i ' -jcvog vremena, kao i na sarkofazima i-oltarima. on zavrsava icone zi-dove apsida, a isto tako i drvena vrata u Milanu i u starom Kairu. Taimotiv je i zna.\ pobede na zavesama beme i zavesama u kupolama i groblnicama' narodito u oblasti ')11"t.

r\o*,-,, : ...- . r:-;r

Na latinskom zapadu se, narodito u samom Rimu, sve clalie raz'i ia kla-sidni t ip trobrodne bazil ike, dij i je _ pred_sravnik oko 3iiO. godi, gra-ilevina uSan Klementu. U Rimu, pod rnudrom upravom papi, kaottosu sikst ri-r-i-r6t-T--nikakui

"n"irx"ji-G;t,rsLi''plti"ii"iiri oir"tatikulturni Zivot i tu je crkva mogla da uiiva puno postovanie ari ievskihistodnih Gota, naroiito pod nanrcsniStvom Tebdoriha u Raveni.Konstantinsku crkvu-Sy. Pavlg isp_red_kapija Bima,vei je Gara pracidijaprosi ri la po r'or.,. naffi," lsu, p"i ia'i

"t i", i t" 1

"'trii"r.,r"r,ii* lil-

Kom na Kome Je blto predstavl jcno ukazivanje postovanja i vel iko Al i luja

3lv\t\o\-!

, 1 1 3

Srw h,-s^-ts'"r.r

G\arrit r--j !

Fr.)-\}{lf

s*-r'-^ U Raveni je crkvena gradnja od samog podetka nezavisna od Rima i stva--TeffiiSopstveni nepromenljiv tip prostorA. Kada je Gala Placidija svoju

zavetnu crkvu posvetila_Jovanu-Je-v_aldeli$i, novi tip je bio vei sasvimizgraden. Graclevina je trobrodna, ima po grdkom nadinu protezis i da-konikon, tri velika prozora u apsidi, a, pre svega, na Istoku uobidajen,

-iiroki srednji brod, koji odlikuje sve grdke crkvene prostorije za razlTkuod rimskih i severnoitalijanskih. VaZno je pak, da brod ove najstarijeravenske clkve, sagradene izmedu 424. i 44. god., - nasuprot rimskiirr- ima samo po dvanaest Siroko razmaknutih stubova sa svake stranei da je bazil ika sa lukovima. Kao Sto smo videli, tr i jumfalni luk i apsidaprikazivao je program koji predstavlja carsku dinasti ju i ravenskog epi-skopa. Time je postavljen zakon ravenskom gradenju crkava, kome ka-sni ie s ledi i Just in i ian.Sve ravenske crkve-su bazilike sa lukovima i one sve imaju po dvanaeststubova sa svake strane; sve se dvrsto drZe- korintskog pravca i imaju,nasuprot rimskim bazil ikama,_kapitele sa impostom, kojih jo5 nema u IVveku, ali koji sr-r zajcdnid!4svojina svih egejskih i ravenskih crkava Vi VI veka. !foj_-Ctqbgle-(l2) ne moZe biti sluiajan, jer se bez razlikeponavlja I u-Tai-ia TEEilXi i u arijevskim crkvima San Spirito i SanApolinare Nuovo, kao i u bazilici San Apolinare in Klase..Dyaruest stu- r.6.bova oznadavaju dvanaest apostola, koji su vei u Bibliji obeleZeni kao Lstubovi crkve. Odatle proistide posledica, vaLna za utisak prostora, nakoju se do sada obraialo samo malo paZnje. Sirina srednjeg broda i malibroj stubova pri Sirokim meduprostorima, podseiaju na nadin gradnjeV veka u Carigradu i u Egeji. Ovakav red stubova daie utisak Sirine kojadeluje suprotio od poduZnbg pravca. Iako u Raveni ae postoji smenji-vanje stubova i stubaca koji dele poduZni brod na odeljke - kao Sto je

L+t+1 ^l- .t

) t f r - 9 '> ^ ,

5 i ! ^ i v ! q,ta : L \ ! \ " r '

to sludaj u crkvi lv. Dimitri ja u Solunu, u Marij inoj crkvi u Efesu i ucrkvi Sv. Sergija tiRosafi - u ravenskom unutra-Snjem prostoru postojiskrivena cenFalnost. Ona nastaje na taj nadin Sto jedan od'trinaest lu-kova, koii se izviiaiu iznad dvanaest stubova, obeleZava skrivenu sredinunaosa. Ovaj zakonie moZe na'jbolje proverit i kod srcdnjeg broda crkvcSan Atrolinirg Nuove, koju je ot<o +S0. god. sagradio Teoito-rih kao crkvtr

----.--.r:...F--.r--..-r-?-i'

Spasitelia i dvoiski hram. Broju od trinaest lukova odgovaraju jedanaestpiororu"na prozorskom pojasri, dime je istaknuta popr?dnu osovin4. Ceo-no predstavljeni proroci i apostoli izmedu prozora, svojim rasporedomnagla5avaju sredinu naosa.Od presudnogznataja je likovni program iznad prozora, koji na svakomzidu obuhvata trinaest scena: na severnom zidu scene iz Hristovoe Zivotai delanja na zemlji, na juZnom zidu scene stradanja i scene iz v"remenaizmedu Hristovog vaskiesenja i vaznesenja. Dok

"se u jednoj rimskoj

crkvi, kakva je $anta Marija Madore, takvi nizovi slika ditaju neprekidnokao na (anti-dkim)-Tfu-5Odm:-uvode u crkvu i iz nje opet izvode, aprema hronologiji starozavetnih dogadaja - u Raveni su izbor i redosledsasvim drugadije uredeni. Na svakom zidu podev od oltara predstavlje-ne su po dve trilogije, a od ulaznih vrata prema oltaru takocle po dve.Na svakom zidu, iznad srednjeg luka, izmedu njih stoji prema oltaru pojedna pojedinadna scena. Dve zapadne trilogije severnog zida prikazujujedno od Hristovih duda (izledenje kao aluziju na kr5tenje) i jedno odporedenja (sirota udovica, farisej i carinik, ovce i jarci). Dve trilogijeprema oltarskoj strani predstavljaju izledenje dovekove unutra5njosti(slepi i krvoliptiteljla*kao i Samarjanka) i evharistidnu trilogiju (Umno-Lavanje hlebova, postavljeno izmectu Petrovog ribolova i Cuda u Kani).One se ne mogu ditati ni tumaditi po redosledu liturgijskih tekstova, kaoSto se to ranije pretpostavljalo, niti hronolo5ki. Ulazna trilogija (krite-nje) povezana je sa trilogijom u oltaru, a i trilogija poredenja povezanaje sa odgovarajuiom koja sva izledenja tumadi paralelom o vodi Zivota.Sest zapadnih i Sest istodnih scena juZnog zida imaju svoje srediSte utrinaestoj sceni, koja je izdvojena i koja se nalazi tadno iznad srednjegluka naoia. To jeLazirevo vaskresenje, koje u hri5ianskoj umetnosti-oiisamog podetka igra glavnu ulogu.eetiri trilogije na severnom zidu nemaju samo svoje srediSte, vei prekosrednjeg broda imaju i kompozicione veze sa detiri trilogije na juZnomzidu. Izdvojena scena Lazarevog vaskrsenja stoji naspram scene u kojojsluZavka u Pilatovom dvori5tu pita Petra, a ovaj svojim gestom izralavaizdaju uditelja. Ovde je istovremeno postavljen kontrapunkt protiv va-skresenja tela: izdaja onoga na kome je crkva zasnovana; ova scena oli-dava potrebu Hristovog odlaska u smrt u svrhu novog objavljivanjadoveka.Zrtvenoj trilogiji na severnom zidu odgovara trilogija prvosve5tenikovemolitve na juZnom zidu, koja se nalazi izmedu gozbe sa hlebom i ribarnai zarobljavanja Hrista. Prvosve5tenikova molitva se nalazi naspram Zr-tvenog imisla umnoZavania hlebova i riba.Druga"trilogija juZnog zidi prikazuje izvodenje Hrista, presudu Prvosve-Stenika i opomenu Petru. Njoj odgovara kao treia trilogija Pilatova pre-

3ffiT',1""'ill, "il1i?'i,;:?""".1'iiJl'",,i";?fXi, #,1"i1?liul'"u"'ava u naosu san Aporrnare

suda, prvosve5tenikova presuda Judi koji vraia srebrnjake i odlazak usmrt. Petrova i Judina trilogija su naspramno postavljene. Ulazna trilo-gija juZnog zida pokazuje Mironosice, put u Emaus i pojavu Hrista preddvanaestoricom apostola i pred Tomom.Nasuprot neprekidnom frizu starozavetnih slika u istorijskom poretku- koji je bio razvijen u Rimu sa svim posledicama istorijskog ciklusa isa afinitetom prema slikovnicama, kao Sto je to svitak Isusa Navina, lG)

zivanj.e ikonografije, koje gdgovara i poretku kapitela i inkrustacije u ,L \,sredniem brodu crkve Sv. Dimitri ia u Solunu.Veliki tvorevina u Raveni, koja je prva ostvarila ove vizantijske zakone,nesumnjivo je dvorska crkva Gale Placidije; crkvu je carica sagradila

'i.?.rti u

\/r') ?-," rC'r

ri -o t-]1-

\- ,i8

'l ra

t6

(J\Q}/\,

" ?-i..--r

u svojoj prestonici, ne dugo posie davanja zaveta, kao drrgu veliku cr-krr:, a naz,vala je Santa crux, verovatno u znak seianja na caricu Jelenu.Uprkos ialosnog stanja, ova crkva se moZe rekonstruisati na osnovu nje-nih monumentalnih ostataka i kniiZevnih podataka, narodito na osnovuLiber pontificalis ecclesiae. Bila je to naodita bazilika sa transeptom (utom pogledu naslednica carskih- konstantinskih bazilika u Ririru) i sajednom apsidom u kojoj je Hristos, kao vladar sveta, sedeo na lavu ivasil isku, iznad rajskog brega; tom- predstavom je Gala Placidija pre-nela u Ravenu ideju koja joj je bila bliska iz njene palate u Vizantu.Ispred ove bazil ike se nalaii6 iarski trem; on je"po zikonu trodelnostibio tako raSdlanjen da je dvojni ludni srednji ulai bio flankiran sa dvajednostavna _luka, kojima se opet prikljudivao po jedan graclevinski deosa dvojnim lucima.-To nadelo ra5dlanjivanja je u-vreme Gale placidijepreneto i na ravenske sarkofage. Poiev od taliozvanog sarkofaga Valeir-

n l b o l o v I P o z i v a n j e P e t r a . N l o z a i k n a s e v e r n o j s t r a n i n a o s a u S a n A D o l i n a r e N u o v o u R a v { ) n j

O k o 5 0 0 - 5 i 6 . g o d . U p . s t r a n e 1 4 0 . 1 4 6

tinijana III, postoje u Raveni - onda i u celokupnom jadranskom i istar-skom podrudju - sarkofazi sa tri nepovezana tabernakla. Izduieni tremdvorslie crkve zavrSavao se na obema stranama - umesto velikim eksed-rama, kao Sto je bilo uobidaieno - krstoobraznim grattevinama, od kojihje oduvana samo jedna; ona se rado naziva mauzolJjem Gale Placidije,-alije prvobitno mogla da bude Lavrentijev oratorijum. Po5to je u carskomdrZavnom okrugu, u Rimu i Milanu, pored Lavrentija istovetnu uloguigrao i sv. Martin - a oba driavna sveca nalaze se jol u povorci mudeni-ka, koja je po narecienju arhiepiskopa Agnela izradena u mozaiku umestodvorske svite u San Apolinare Nuovo, gde se ovaj par razlikuje od drugihmudenika purpurnim ogrtadem i carskom dijademom - moguino je daje jedna krstoobrazna gradevina iste vrste, na drugoj strani raskoSnogtrema, bila posveiena sv. Martinu. Osnova u vidu slobodnog krsta upo-trebljavana je u V veku prvenstveno za martirije i memorije; u Puli jetakva krstionica, u Veroni (Santa Toska i Teuterija) i u tavrijskom Her-sonu (kod Sevastopolja na Krimu) koji je Zenon proSirio. Ove centralnecradevine sa osnovom u obliku Slobodnos krsta davale su tremu naroditoivedani naglasak. U kupoli Lavrentijevo*g oratorija (San Lorenco For-mozo) zlatni krst - kome se klanjaju Petar i Pavle predstavljeni u li-netama - okrenut je prema istoku, dakle u pravcu apside dvorske crkveu kojoj je nekada bio Hristos. Lavrentije (na mozaiku) nosi Hristov krstna svom putu u smrt u ognju; iznad ulaza Christus victor koji sedi uraju i uspravlja krst, sav odeven u brokat i purpur, te olidava pit i secu-ritas. Tako je dvorska crkva carice Gale Placidije u osnovi i u pojedinimoblicima, kao i u svojoj mnogostrukoj ikonologiji, bila sasvim u znakusvetog krsta, koji su od sada mogli da nose rtictoria, car i carica i apo-stoli. Krst nadviSava dijademu Licinije Evdoksije, on postaje skiptar istoji dvrsto postavljen na lopti sveta koju je Hristos poverio vizantij-skom caru. Ravensko crkveno zdanie odriava svoiu skrivenu centralnostneprekidno kroz staro vizantijsko vreme. Ono ie, nasuprot carigradskoji egejskoj crkvenoj gradnji, samostalnije, ali je srodnije istodnim bazili-kama no rimskim. U arijevsko doba Ravene, uticalo je i na rimske i ital-ske gratlevine poznog V veka.

\ t_-.--..-._., 1.*.- Monofizitska stremljenja, koja su se joS poo3trila saborom u Halkidonu,

ne samo da su u V veku dovela Antiohiiu u poloZai crkvenopolitidke ve-lesile, vei i do potpuno samostalnog nadind gradnje sirijsliih bazilika.Vei ranije crkve, kao Fafirtin (372), Ksedobeh (41a) i Sv. Pavle i MojsijeizDar Kvite (418) imaju pored beme - slidne zidu sa slikama - kratkebrodove sa pet podupirada i dve zatvorene pastoforije levo i desno odapside. Iz- toga se razvija takozvani katedralni stil severne Sirije, koji jezastupljen crkvama kao Sto su Dar Tefmanin_ i Kalb-tuzeh.-Karalteristi-ke ovog graditeljskog stila su Siroki srednji brod, najdeSie samo sa triodeljka, zatim jedna vrsta istodnog dela gradevine koja nastaje na tajnadin Sto su pastoforije i apside spolja i iznutra spojene u grattevinskuprostornu celinu, i narteks, koji se - odgovarajuii istodnom delu -sastoji iz tri dela, od kojih dva bodna, u obliku kula, mogu da natkriljujusrednji deo. Na taj nadin nastaje jedna vrsta fasade sa dve kule, kakva

\D. l&

se nalazi i u predstavi crkve na drvenim vratima iz Santa Sabine. Orna-mentalni frizovi na spoljnoj strani graitevine obuhvataiu pojedine delovegraitevine i celokupno nJeno zdanje u jednu celinu. Poito se"obazapadnatornja slaZu sa pastoforijama na istoku, nastaiu ovde zadeci kompleksasa detiri tolgijr, prikrivenog srediSnjeg, tipa, lioji ukaft-Ef6TE,ns-Ri-m-graGtmama,-k-ao

Sto su Geirnrode i'HIldesh;im. Nao. sa svoiim masiv-nim, vrlo kratkim podupiradima i moinim luclma, koji se nalize izmeduistodnogT-z_apadnog dela, samo je po pravilu opus tri-partitum. ovai cen-tralni karakter je u o5troj supiotnosti sa riniskim bazilikama, ali istotako i sa onima u Eseii i Raveni.

- Centralni karakter jo5 fojadavaju po dva ulaza u naos na severnoi i iuZ-vLAi

--\ noj strani. Odeljci su, podev od 480. god. najdeScc kvadratni, takri di ie\" pojam_bazilike sk_oro pogre5an. Prateti glavhe gradevine, vidimo da tL-kve crkvene zgrade nastaju narodito u severnoj-Siriji, kao Sto su Kera-tin, el Anderin, Basufan (491/92) i Kalota (494), ali i Ruveha. Nastaiesasvim novi oblik-akanto_vo! kapitela, koji je kao vetrom pokrenut, diniese obeleZava poseban poloZaj ove crkvene eradnie.

\ r 1 Podela na tri prostora, koja siednjem brodu"daic icarakter centralne oda-' je, upotrebljena- je i u crkvi lSy-pglUfla u S-olupq i dovela je tamo dc.rsmenjivanja stubova i stubaca- Uliladriom i-istociiom odeliliu se iznad "tri stuba izvijaju detiri luka, a u sredniem pet lukova iznad detiri stubajNl,Kapiteli,. inkrustacija.i Sarenilo zapadnog_iistodnog odeljka povezani s"X\jedan s drugim, tako da nastaje prava sre-dina naosa] koia"se i dalie naela- \Sava rasporedom galerija, a pokazuie se i spolia u raspoiedu prozora.

'

U siri jskom katedralnom sti lu takode se izgraduje takvo smeniivanie stu-bova i stubaca, pa se onda prenosi na cenlraln6 gradevinerce"le piednie-

. , ( , -u1tJg\" oblasti. Ovai tio naiiasnjje pokazujg bazilika svetoe &$tb gES

i .' .-; safi(Sergiopolis n-arufraiil. t'na rma rrocletnr narteks, uiidinrerr*ffillsto?lnu graclevinu (apsida izmeilu pastoforija) i naos; srednii brod ima trikvadrata, koja su stvorena pomoiu masirrnih krstastih stu"baca. Podela naodeljke se ne izvodi samo optidki, vei se poiadava poprednim lucima koiivodg. preko sred.rljeg brsda-i abamfi.Time ieodeljci osamostaljuju u posebne odaje. U poduZnom pravcu cikve izmedustubaca se izvijaju-po dva_lg!g, polazeii-od jednog^tankog stuba. Ovdcse nalazi najjednostavniji-SisTem smeniivania po?upiradi. postavlieni_stubov-i nagl aSavaj u qg4ti-alni karak ter svako g odel j ki.

fgnredni pojasni luci kod jerllobrodnih crkava-, u iiriisko3 crkvenoj ar-hitekturi,_ mogu sasvjm de Iniite+o4Ufuti_pgavac i da stvoie_neku v"rstuSiroke crkve. Ovaj obidaj, koiilelaroeito eesti Mesopotamiii, pretpo-postavlja postoLanje jevrejsko-hii5Canskih Sirokih crkavi. I-iturli;it<i ciUi-fj

je ovaj gradevinski.oblik zahtevao za sinagoge. On se udvr-stio u Si-riji,.a ponegde i utlaloi ,,{z-iji i to preteZno u- jevrejsko-hri5ianskim

,t -.-, c.,4i ))" 'top5tinama; prenet. je na-meiopotamske poduZne naose na taj nadin Stose popredno-duguljaste prostorije retlajuledna iza druge do prezviteriia,a odvojgne su pojenim lucima. Naiiednosravaiii oblik nalazimo u cr_-'+t!D kvama-MalGebrfieh Ter Abdinu fI{ar Jakqb-ir Salahu. Na mali nar_teks sa poprednim svodom nadovezuie=s!'-ij6-predno-duzuliasta sala. ta-kocle sa poprednim svodom. Dok u Mar fikirbu i Salihti, uz -istuienu

,.4

Jerusal im s Kupolom na steni. Pogled s Masl inove gore. Ul

apsidu. sve tri istodne prostoriie -- u suprotnosti sa narteksom i salom' 'r^poduZne

svodove,-u Mar Gabrijelu je sluda spro-za yernrKe - poKazuJlveoen poprecnr svoo.Siroke^crkve Mesopotamije i Haurana nisu imale veliki istorijski uticaj.

centralna gradevina je doiivela bitno jadanje u grdkim i predr,rjeazijskim

oblastima.-Za krstionice i mauzoleie su, kao u IV veku, ostali kao uzor

iednostavni oblici, kakvi su dodavani katedralama. To su, pre svegalok."toson ru ni5ama iii cilindridna gractevina sa ni5a14a.. koji su bili uobida-

ieii podev od rimskog Panteona i Hadrijanovih gradevina, a uvedeni su,

L poinoi antici, prekb takozvanog mauzoleja carice Jele_ne. Takve cen-

trilne giadevine nalaze se-pored Bogorodidiire crkve u Efesu (oko 400),

pored irkve Svetog Leonide u Korintu-Lehajon (oko 450), u kompleksu

50

iz Kalat-Simana (oko 470) i u trikonhalnim delovima prostora u Belommanastiru Deir-El-Abiat u Egiptu,Isto tako.je sflL?g omiljen kvadlat sa ngaoniqniSama. U il laloj,Azij i jgtakav oblik odaje verovatno imao rnartyrion Giigorija iz Nise, koji je iinade u Maloj Aziji - kao na primer onaj pored bazilike u Mastihari -imao primenu. I krstionica bazilike Su -Miue-_g_Abu-l4ina kod Aleksan-drije imala je taj oblik. On je primenjen u naveni-u-krslionici episkop_a

ir ..:.,ir,:*.r--\r- _

Neona.(oko-450), a pre sveela_ u arijevslioj krstiolic-i, kduje_Jeodorihsagradio pored San Spi_{ito. Mnogobrojne gradevine u gornjoj Iialij"i-i n

; tr Pr"ovb:tsi;'afi-l-u SpaiijifSvajca-rskoj, po[azuju ovaj Eestioblik grade-

i il 'rine sa ugaonim ni5ama, kao u Akvileji i u Riva San Vitale, Ov4losqo1nii I -oblik, u kojem se,-,-kvadrat pretvar4 u o\1qgoqql{ri unutr4Snji prostor

' | | pomoiu ugaonih niSa, postao je u komplikovanijem obliku joS jednom

J - razvojnoiSfqrijski znadajan u justinijanskoj eposi i to za odaje sa izra-f zitim sistemom baldahina. U kvadrat se dalje, narodito u srobnim oda-

/ jgq?._lqgqgnjagn-i p144!qiima, upisuje unutaSnji kvadrat, koji je

.r-RL, \xsri*rr-+ / spoljnim zidom tako spojen da nastaje prostor u obliku grdkog krsta.

I Takvi nadzemni nadgrobni spomenici i martiriji postojali su u Akale u

I Kilikiji isto kao i u Kasar al NuvajdZisu u Siriji i Sekri u Hauranu.I Obidno se srednji sveti kvadratni prostor nadvi5ava kupolom, a prosto-I rije upisanog kruga svodovima.

.1,-1,,ei."41r'4- Kao rezqltat toga nastaj_e onda kvadratna devetoodajna crkva sa cen-

ft qa11 "'i'.ro ffiTi# :13i]'**u: i:1h"1""T'ii#?:tr $Ti'.11 ";."i:i?"j3$ j',l( g t t U N t i j i k a m a l a i r k v a , o v a j g i a d e v i n s k i @ d i V I I v e k a

i nalazi se u carigradskoj i heladskoj varijanii, u mnogobrojnffira?d-vinama vizanti iskoe srednieg veka. Izeleda da ie ovai t ip eradevine

: -. . , ̂ (,:^ -!r '--re51v3ren kao cikva"prvi prit"utSoTuiTlErdska i tvrdavska cik' iatHosios's Lj5i 'J>-:: '"i.G i s oivn-usoluhu, flari-ai-b8dG;;T;nitfrao torzo, ali sa upedatlji'/'im mo-

-

Ftikitm* ir apai-di koji predstavlja Hrista sa starozavetnirn-prorocima, po-

fiazuje nad kvadratrlom osnovom srednju kupolu, upisani krst sa detiriftrostorije koje imaju poluoblidaste svodove, i detiri ugaone prostorije safkupolama.

r l r U manjim jednobrodnim crkvama desto se ispred apside postavlja ku-'

1 - polni kvadrat, koji se nalazi izmedu obeju pastoforija; tako ova takozva-na krstasta crkva izgleda kao Siroka prostorija sa tri apside i prostori

' jom pod kupolom izmedu prostorija sa pastoforiiama. Jermenske crkve,kao Bogorodidina crkva u Artiku, pokazuju ovaj oblik isto kao i dalma-tinske i istarske crkve u Ninu, Puli i Zadru. Ovai gradevinski oblik-kva-

,drata sa kupolom. izmedu--dv_eju pastoforija dokazan je i u Spaniji uPuhol de Plans (Pujol de Plans). Taj jednostavni osnovni oblik ostao jedugo u upotrebi u trikonhosnim i tetrakonhosnim varijantama.

- Ovai osnovni oblik moZe da dovede do iednobrodnih crkava sa trodel-nim trarrseptom. Takve grattevine nalazimo u Livri Hisaru, u Blnbi*r.lise, u Cukurkenu,.kao i u Mahaledu, Kizil Dagu u Pafosu i u Likaoniji;-i

crkva Panagije dTomad iz ranog VI veka ima ovaj oblik; dvorana-uovom sludaju nije ni5ta drugo do tri popredno-duguljaste pravougaoneprostorije lioje su poredane Jedna uz a:ruL'u i krozT<oje se prolazi?a bi

i tse do5lo u quadratun sacrltm. Na srednji prostor sa kupolom nadovezujese jako izbodena apsida u obliku potkovice, a levo i desno se na;laze pasto-forije. Takve odaje se rado uporeduju sa.trodelfrim transeptima otonskih

. gradevina i l i se dik smatraju'predstupnjevim{ia transept6 sa izdvojenimmestom gde se saZimaju transept i naos. Ustvari se radi o jednom kva-

' dratu, koji je, zbog svoje svetlosti, izdvojen dvema pastoforijama.Sada,postaje razumljiva osnova crkve u Alahan lVlonastiru-(Alahan Kilisi) kbju j6 Vercone objasnio; njen istaknuti zna(aj je u slbbodno po-stavljenom tri jumfalnom luku. Tu je, ispred oltara smeSten prostor sakupolom, koji se prema pastoforijama otvara sa tri luka iznad dva stuba,a svaka pastofori ja ima po jednu malu apsidu. Izgleda da ie ovai sistemu komplikovanijeh oblitiu ostvaren vei u bazilici u Merijainliku, koja icsagradina izmedu 471.). i 494. god. Pre svega, dvojna crftna Boeorodice,u bg|Sj je 431. god. zasedao duveni sabor i Efesu", pokazuje talo.r-if,o.tr.ibu- ffi o-i-crkvl-,

-U-ko iu se,riuri k roz t^ro-

delni narteks, raspored odaja je takav da veliki kvad'rat sa kupolom zau-zima tadno sredinu naosa; on se sa tri luka otvara ka uZim Brodovima.

. _ , Ovakav kvadrat sa kupolom obuhvaien je sa zapadne i istodne strane oda-i'\ '!'rjhma

slidnih razmera, od kojih istodna vodi u ipsidu izmedu pastoforiia.r:rPoYev od VI veka nastao je-u Carigradu - pobvoj shemi -iniz crkava

sa stepenasto pored-anim odajama; od tih crkava je najotmenija crkvaSv. Irene. Ovaj oblik gradevine odrLava se i u posljustftijansk6 vreme;6Tm-enr p-rimef predstavlja kr.rpolna bazilika u Dere hgzi u"Likiji. - '-

-t .Quadralum sacVurn moZi:, ka6 Sto smo videli, da leZi-u osnovi siriiskihi mesopotam-skih larzili&E_sa_tri odeljka,. izdvojen,pomoiu smenjivanjaeodupirada. ili bez.toga. Alko 16 usreidsreilen u kvadlat kao njegova sie-dina, nastaje razudena krstasta crkva sa upisanim krstom. Jddiu takvuimamo pred nama u takozvanoi crkvilsv. Krgta u Saloni kod Splital ee-tjri ugaone prostorije uslovljavaju jednu vrstu trobrodne osnove sa re-dovima stubova k^oji se proZimaju u srednjem kvadratu. Najjasniji primer se nalazi ulstag!.crkvama najbogatijem gradu Jordanije i to u9rkvi proroka, aqostola- i mudenika, koia je-datovana u 465. gdd. nropi-leum sa deset stubova, koji deluje kao otvoreni narteks, vodi u unutriS-njost g-de se.dve ulice stubova proZimaju u nadvi5enom kvadratnom pro-storu. Jako izolovani ugaoni prostori pretvaraju kvadratno zdanje u

^grd-

ki krst, u koji je raKorecr uprsan krst od stubova.f.^- -:-\s- o_ve varijante quadratunl sacrum-a ne smeju se zameniti sa hododasni--H

r$>- - dkim sveti l iStima, koja nastaju u v veku u Maloj Azij i, Siri j i i palestini;cr'ft hJlss\ zbog velikih masa hodoiasnilia on?-iifi-f;u, oko kvadrdtnog svetilista, gra-

, devinska pro5irenja q obliku krsta, ali- ni u kom sludajri nisu krsfaito-5- s-'q1"r Iike crkve. Tako je oko duvenog Jakovljevog ]<ladenia'" Slft"-" rA;;-deno krstoobrazno zdanjc. Na vrlo slidan iadin je pro5iren marti i ionVavile u Kausii i kod Antiohiie. ' ' l r.

-\L ;:- Groh_jevandeliiie {o"?t11, lgiiovan u c.eloj Maloj Aziji, nalazio se na brdu rpfKod b'tesa I Imao Je obllk Jednog quadratum sacrum. U preiustiniiansko'+-t<\rr\ vreme sagraden je trobrodni prilaz u Sirini kvadrata, sa zalada, i"ueru,

..vL i juga, a odgovarajuii zid kvadiata otvoren ie u Sirini sreiniee broda.Istovremeno je razorena istodna apsida i na isloku ie dodata peiobrodna

t2

Tt_iz dvori5ta - zavr5avale detiri usaone prostoriie u obliku trapeza. Doksu tri trobrodne ulice prilaza vodlle stu6u, sagridena ie na istoku sveea-na crkva sa tri apside, u istoj Sirini, samo izdiEenija. I" ovde je kao osno-va posluZila ideia, merodavna i za preiustiniiansliu crkvu Sv. Jovana uEfesu. Prema tohre kod Kalat Simana ni u koin sludaju nije rEE o listas-toj crkvi sa nadvi5enim kvadatom, ali ni o slidnosti sa Gracijanovom sa-bornom crkvom u Trijeru. Naravno, da je ova osnova, nasuprot prejusti-nijanske Jovanove crkve u Efesu, bila aihitektonski pianirana.To joj daje velidanstvenost celokupnog umetnidkog dela i pored odstu-panja sveEane crkve od prave linij-e giavnog ulaza.-Hododainidka crkvaSimeona S-tilita je majstorsko delo antiohijskg katedralne Skole uopfte.To vaZi kako za iaznovrsnost prostorija, ndio-eito ako se one posmairajuiz oktogonalnog dvori5ta, tako i za raz-udenost ulaznih fasada,'zglobovnihniSa i istodnih apsida; najzad i za briZljivu obradu i raspodelu gradevinskeplastidne ornamentike, narodito za s!6p9 stubove, okvire proz-ora i vrata.Osnovu ovog najvi5eB 9tila, I.qji je sirijska gradi-teljska umetnost dostigla,eini sitr*g-rlmski gaeb*fil, koji,s.e najranije pojavljuje u Balbekq._-Onlma svoj nastavaK u severnoslrlJSKlm Kateoralama, pre svesa u Kalb Lu-zehu i svoj krunisani zavrSetak u ranom VI veku u'Rosafi"(SergiopolGt

bazilika sa istaknutom apsi-dom. To ie bio razviieni ob-lik preiustiniianske Jovanove

r . .-_

crKve u Etesu, Kola Ie ondau-VT-vGk-ri- Zrtvovan-a senijalnom nacrtu crkve sipetkupola.Naivelidanstveniia hododas-nidka crkva naitala ie oko470'. god. u spomen siarijegstolpirika, Sirireona Stilita", iiKalat Simanu kod Aleoa.Oko svedevog stuba, na ko-me ie 459. sod. umro kao as-keta, sagra-tleno je ogromnookogonalno dvoriSte, koje jesa svoiim Zivim izvorom osta-lo pod vedrim nebom. Ulicestubova su, Siroke kolikostrane oktogona, s_a trijustrana vodile pravo ka cen-tralnom stubu. Boini zidoviprostorija sa nizom stubovanisu se dodirivali, ved su bili povezani bogato ukra$enimni$ama, koje su - gledane

Cr[eZ 15 - Rekonslrtkci,a StneonoDog suellllsta

u Kalat S|manx,

Crtez 16 - Slmeonovo svelltlite u Katdt Slmanu

zehu i svoj krunisani zavr5etak u ranom VI veku u Rosafi (Sergiop-Iis).Crkvama boeati V vek stva-ralatki je delao na prednjemi;t,;i" i;;;;;';i otto.gonalne i kruZne centralnegraclevine sa hodnikom. Kon.stantinski oblici prostora sene preuzimajuj jednostavno,vei sada nastaju novi, koiisu od velikoe znalaia za da-'lj i gratlevins[o-istorij ski raz-vitak.Najmoinija gratlevina u Ri-mu, koja u naiim danima Co-Zivljava velidanstvenu rekon-strukciju, San. Stefano Rc-tondo, verovatno je vi5e ins-pirisana rotondom crkve sv.Groba, no jerusalimskom ba-zilikom sv. Stefana. U ovoinajmoinijoj okrugloj gracle-vini hri5ianskog Zapada izV veka proZima se sistemdvaju koncentridnih hodnikasa krstastim oblikom, koji jeu to usraden.Kod o"ktogilna u Binbirkilise,ce!tralni prostor je krstastogoblika. Crkva Sv. jl_o;gta L&z:rl, los oanas sacuvana sa svo-

ii-( -5\

tti . i5]r: -

II

\+F\Fra

(-=iieBa

tCrtez 1? - KupoLa na stenl u Jerusal imv, Izometf iJ.

skq osnoua 1 pro)ekclJa, Up, slranu 757.

\ * " . 'C\p't{*L.L{ G\,r1's -1 ,!+t r >\\i-\)\

t 5

+t

Ulazna strana hododasnidke crkve u Kalat Simanu (Slr i ja). V vek, Up. stranu t5, l

jom 5il jatom kupolom, ima jednostavni ophod pun deistva; on nastaiena. taj nadin Sto osam uglastih stubaca poipuno odgovaraju istom brojuzidova, koji postaju od ugaonih ni5a u'kvidratnoj-osnovi. Na ovu cen-tralnu odaju sa ugaonim niSama nadovezuje se istbdni opus tripartitumka9 prezviteri jum, dij i se srednji deo izvija u Siroku osmbstranu apsidu.Takva crkva dini osn6vLr gradevine sa ugabnim niSama i sa sistemom bal-dahina, .koj? j" nastala oko 525. god. u-spomen svetih Sergija i Vakha uC-arigradu. Isto. tako veliki utisak ostavfta Bogorodii in_a irkva, koja je484. god. sagradena na brdu GarizimrLu Pa,lqstiqi. Ona ie pTivi olitogon,sa propilonom.i tri prolaza, sa istureiom, frezidanom'apiidom. Oni 3eistovremeno, oktogonalno tal<o zidana da di't ir i izduZene'kapele sa apJi-dama leZe unakrsno u vidu andrejskog krsta, clok su u popreinoi osovinitrapezoidni pri lazi. NajvaZnija nbvina je dobro smiSljeno smenjivanjepodupirada. Izmedu uglastih-stubaca postavljena su po duo stubi takoda se izmedu njih izvija Sil i luk, obuhvacen sa dva r-rZa. Ovo smcniivauie

Smenjivanje podupiraia .je u V veku upotrebljeno na bazil i l<ama u So--lurrq. .e!eji ibtqi^aa bi"se ria-gl*ila njiho_va ikrtys-:ea."otrelnoet.'oiicrdini podlogu sistema baldahina justinijanskih velikih crkava, kao i cen-tralnih gradevina u Carigradu i Raveni, a isto tako i podlogu crkava sakupolaria i krstoobraznifr crkava sa kupolama iz VI veka. Iz"ove hri5ian-ske tradicije treba izvesti veliku islamsku bogomolju-kupolu na steni uJerusalimu, koja je svojim dvojnim ophodom vrhunsko dostignuie ovogvizantijskog nadina gradnje. Nedavno je u Hijerapolisu (Pamukale) isko-91gpana jedna jo5 veli ianstvenija gradevina ovog oktogonalnog tipa. Ona jematematidki promi5ljena i geometrijski najtadnije sradunata. Njen okto-gon je okruZen kvadratom, koji na svakoj strani ima devet kvadratnihprostorija. Cetiri strane oktogona mestimidno obuhvataju tri srednje odovih odaja. Time je obeleZena sredina. Ostale detiri strane oktogona sadvcma stianama uhutraSnjeg kvadrata dine pravougli trougao, talio da jesvaka od detiri strane oktogona oslonac za pet odaja. Kosa osovina pruZase kroz detiri ugaonc prostorije spoljneg kvadrata. Uglasti stupci u unu-tra5njosti oktogona ogranidavaju, na taj nadin, osam pravougaonih pro-storija sa poluobliiastim svodom, izmedu kojih se nalaze trougaoni pro-stori (ukupno takode osam). Izmedu stubaca, u istom razmaku, izvi jaju

r - ? -Z , ' 1 i dvostubadni

A p s i d a h o d o e a s n i d k c c . l < v c u K a l a t S i m a n u ( S i r i j a ) . V v e k . U p . s t r a n u 1 5 4

1 5 6

(ivo iz oblika kmsa.

i u r imskim.i r . \Jvo smenl lval l le

- -------------'e--+

nama sa opnooom.

se po tri luka iznad dva tanka stuba. Ovai oblik prostoriie deluie sre-deno, nasuprot justinijanskom sistemu baldahina u San Viiale; u ivomesklopu on pre ima veze sa carskom sabornom crkvom 6.afla V,glikqg uAhenu, samo Sto u Hijerapolisu unutra5n.ii osmougaonik na sarir5en na-din.potpuno.odgovara spoljnom_; Sirenjem u kvadrit ne dolazi do prela-ienja rr spoljni sesnaestougaonik, kao sto ie to sludai u Ahenu, sa afrie-kih podnih-mozaika znamb da je u pozncii antici bila - planim6iiGftikao i arh i tek ton s ki - poz"lte

4ra_lp-g lilsti; g.1naSflggg391 l l< a iZg t vo re-

Irgf osmo;qggqlka. Graditelj oktofona 'u

Hijerapolisu- nije Zeleb rajsklop, vei ie ostvario nadelo da pravougaone odar'ii sa poiuoblidastimsvodom zrate iz unutraSnjeg oktogbna na-spoljne zihove. Najzad, i sklopvelidanstveno izvijene gradevine San Lorenca Maclore u Milanu bio ieblag.otvoran za dalji razvitak ovog gractevinskog tipa u istodnoj obrasliSredozemlj a. Mj, ne poznaj emo. nj eg.ove istodne pr-e_tbqd$t-e, q i kraj nj isupar,rJ ovog sKlopa, KoJl predstavlja saborna crkva g Bosril iz ranogvr ve{a,, m-ora. zoog nepouzclanlh osnova da ostane pod znakOm pitanja.Detelinasti hodnici se ponekad projektuju i u kruZne osnove, kao Stoleto sludaj

" g1gglilg1gJ_crkvi u^Edmiadiinu. Stvarni grad"ui,iiki nasl"h-

Oktogon u hododasnlakoJ crkvi u Kalat Simanu (Sir i ja). V vek, Up. stranu 15{

i ( -

nik crkveisan I-ore.r.i trliaort "

Milanu je takozvani martirijum r:.-t:-

te"}iii (shmandtg). O6-eCitddilne-podivaju na kvadratu, kod-obeju se

ntitf! ei<s"are izvjiaiu iz Eetiri kvadiatne strane, samo Sto kod gradevi'

ire u Selevkij i nedbsiaju veliki pilastri_ u u_nutrasnjosti, koji izdvojenim

usaonim prottori iama-u Milanu daju karakter kula. U selevkij i se, na-pFoti", r,^lur. privougaoni delovi zidova, koji se -stidu u un-utrasnjos.ti

kvadrata: iz niegovih triiu strana izlaze olvorene eksedre sa Sest arKada

irnad pei stu6oia, dok ie prema izbodenoj apsidi - zbog slobode-po'

eleJa - stavlieno sedatti aikada iznad Sest-stubova..O-spyi4qL4 apsida u

San Lorencu ie,oktogon sa upisanim grdkim krstom, a u- Selevkiji ie. pra-

ub;nuo"a tufai sa lruZnoni apsidom. U nizu ovih gradevinskih sklopo-

va ialazi se i tukotltuni tetrak6nhos van gradskih zidina, u.$gg[i (Ser-

eiopolis). koii ie isto tal(o malo tetrakonhos kao i grailevinc koje mu

it"inoa", ali je usled novih justinijanskih gradcvinskih teZnji promenio

iio. Zapadna btuo.ena eksedia, koi-a se sa pet arkada izvija iznad detiri

stupca, odvoiena ie u narteks, Tako, kao glavna odaja, nastaje popred-

no-bvaini crkveni prostor sa hodnikom, koji je u osnovi slida! baroknim

oblicima. Iz ovogbvalnog glavnog prostora se izvija "PJig3.

Ona, je.p.o1i-

sorro zatvorena,i nalazi iJizmedu-dveju pastoforija. Koliko god, dakle,

ietrakonhos iz Scrgiopolisa sledi tradiciju V veka, narodit-o_crkvu u Se- \{levkiji, ipak je iz istog sklopa sada naslao sasvim novi oblik prc,stogEJl

Kao Sto ie IV vek obeleZen skulpturom na sarkofazima, tako je V vek u

irioi meii obeleZen obil iem monumentalnih zidnih mozaika. Prema danas

oduiranim mozaicima nirodito su bogata dva perioda: doba Teodosijeve

dinasti ie. sa sredistima u Rimu, Milanu i Raveni, i doba Teodoriha, oko

500. eo"d., u kome se priprema visoki sti l justinijanske drZavne umetnosti.

t lajb"olje' je da se bofati 'materijal sredi u tri CYqe po mestu.postavljanjamo2aika u crkvenom prostoru. Prva grupa obuhvata mozaike u naosu,

rraidesce pripovedadkog karaktera, sa predstavama iz istori je boZanskog

oii,n."*u spasenia. Sa1uvani su veliki ciklusi u Santa Marija Mactore u ,.,1

ium"u i Sani Apoiinare Nuovo u Raveni; tome bi_se-pridruZio i c.iklus iz r..,r,San paolo fuori le mura u Rimn da smo o njemu bolje obavesteni putem '\y

crteia. koii bi imali karakter dokumenata. Druga grupa obuhvata mno-

Stvo oduvinih, za rekonstrukciju moguiih i knjizevno opisanih apsidal-

nih mozaika, deiom i sa programom-mozaika na-njihovim deonim zido-vima, koii su pogodni da^udi-ne shvatlj ivi j im celokupni program apsidal'

,rop prosioru. i; 5vai kompleks treba udlaniti i kompozicije na zapadnom

iid."u'crkava. Datje ie ovdie postavlja vei naznadeno pitanje mozaidnih

tonda sa poprsjima svetaca.Mnogo heieiog6niii ie materijal trece grupe, koji se odnosi-na monumen'

talne-mozaikJsa iavanica. Ovde smo u sreinoj situaciji da analiziramosasvim oduvane programe krstionica, jer nam je od-uvan p.rogram tava-

nice u San Dovani in Fonte u Napulju i Neonove krstionice u Raveni.^3:

U ovu srupu spada i program iz Lavrentijevog oratorijuma u crkvi Santa '-

Kruks -,,,

ttaveiri i pr6gram svetiliSta Arhiepiskopske-kapele -u istom me- 1-!'stu. Ukoliko mateiilal dozvoljava da se izvede zakljudak, V vek je -

oslanjajuii se na konstantinsku tradiciju - u naosima veiih crkava ra-

58

u cf l<vi Sv. Sergt ja u Sergiopoltsu (Rosafa). V vek,

Up. strane 118, lSE.

- a T!.ru

sporedivao sledeie cikluse: ciklus Geneze sa Stvaranjem sveta do potopai ponovnog podetka dovekovog Zivota na zemlji. Takav ciklus je stvoren,oko 450. god. za jednu Bibliju namenjenu Lavu Velikom, a bio je prika-zan i na zidovima crkve San Paolo fuori le mura u Rimu. On ie imaovelikog uticaja na dalje cikluse ove vrste. Bedni ostaci scena ipaljeneKoton-biblije, srodni sa scenama Postanja iz duvene kupole sa Postanjemu predvorju crkve Sv. Marka u Veneciji, navode na zakljudak da je takavciklus - sa boZanskom pridom o Postanju, koju je Skola u Turu upo-trebila za carske biblije, a Bernvard iz Hildeshajma za svoja bronzanavrata - vei u V ili VI veku bio prenet iz naosa u kupole sa koncentrid-nim krueovima. Takve kupole moramo da zamislimo kao one oduvane uel Bagav:atu i Bavitu. U frvim slikama Bedke geneze iz YI veka joS semoie videti uticaj takvog ciklusa Stvaranja sveta. Drugi ciklus mozaikau naosima imao je teokratsko obeleZje i sluiio je tome da pripovedanjeo spasenju izabranog jevrejskog naroda uoblidava u pridu o spasenju do-vedanstva. On je oduvan u mozaicima naosa crkve Santa Marija Maclore,a njegovi predio5ci su i lustracije Mojsijevih knjiga, knjige Isusa Navinakao i knjige careva i proroka. Predstavu o takvim ilustracijama u kon-tinuiranom stilu daje svitak Isusa Navina, koji je, iako delo srednjovi-zantijske renesanse, morao imati ranohri5ianskog prethodnika. Egipat-ske tkanine sa predstavama pride o Josifu i njegovoj bradi, kao i ciklusiu slonovoi kosti - kao naprimer sa Maksimiianove katedre u Raveni -pruZale su bogati materijdl za pite o patrijarsima. Dalji izvor takvihstarozavetnih ciklusa predstavljaju freske u sinagogi u Dura Europos,koje boZanski din spasenja ne predstavljaju istorijski, ve(. ga podre-tluju nadelu teokratskog voclenja naroda i tumadenju njegove istorijesvetaca.Sa ovakvih osnova polaze(i, proistide jedno sasvim novo i svojevrsnotumadenje starozavetnog mozaidnog ciklusa u crkvi Santa Marija Mado-re. Ciklus je rasporeclen u dva dela na oba zida. Na severnom zidu seprikazuje ciklus o starozavetnim patrijarsima, koji podinje u oltaru sce-nama sa Avramom i Melhisedekom, pa preko scena sa Avramom i LotomhronoloSki tede prema izlazu iz crkve: tu su Blagosiljanje Isaka, Jakov,Rahilja i Lavan, povratak, susret sa Ezavom i prida o Hanoru i Dini uSihemu. S pouzdano5iu se moZe ustanoviti da je ciklus predodavao, kaopraoce svetog naroda, iskljudivo tri patrijarha. Ciklus se stoga ne moZetumaditi samo disto istorijski, nego kao uoblidavanje crkvenih otaca.Tome se pridruZuje i dinjenica Sto, pored sveg idilidnog predstavljanjapojedinosti (i pastirskog Zivota), dve scene imaju anagogijsko znadenje.To su obe scene sa Avramom, koje se neposredno dodiruju sa deonim zi-dom stare apside: Avramov susret sa prvosve5tenikom Melhisedekom iAvramov doEek boZiiih izaslanika u mamvriiskom lusu. Ove dve scene serazlikuju od ostalih"po tome Sto nisu dvopojasne,'IeC su celovite slikevelikog formata. One, nadalje, pokazuju vi5e zlata na pozadini i timese pribliZuju mozaiku trijumfalnog luka. Prodiranje zlatne osnove, ume.sto iluzionistidke pozadine (pejsaZ i arhitektura), nije sredstvo stila vei- podev od ranog IV veka - obeleZje evharistidke stvarnosti i neposred-nog boZanskog dejstva.

r60

Pogied na mesto pl .oZimanja transepta i naosa

Sto se tide scene Susreta Avrama i Melhisedeka posle bitke protiv Ama-le-kiiana, to vi5e nije slika doga4aja, vei uoblidavanje evhariitidke zrtve,Melhisedek se pojavljuje u rasko5noj odori prvosvi:Stenika, kako je onobude! i pri crkvenim poslovima (tako je i na slici sklapania braka iz-medu Mojsija i Sefore na j.uZnom, naspramnom, zidu). Isireci njega stojiveliki krater za vino sudelice Avramovoj konjici koja se fribliziv"a, a onsam nu4i_ hleb .jz opletene kotarice. U 6blakir iznad njega pojavljuje sepoprsje Hrista kao Pantokratora, odevenog u purpur, kbi potvrduie"lttel-hisedekovu zrtvu. scenu treba tumaditi u smislu pirmi ieu."i im'a, kaopraobraz prid,eiia, a neobidna promena starozavetne istoriiske"slik6 odigrava se u blizini oltara. Kao- Sto u plastici sarkofasa tV veka, braciKajin i Avelj prinose Bogu ocu klasje i jagnje kao znik tela i krvi Bozi-jeg, sina, tako i pod Melhisedekovom Zrtvoh u Santa Mariia Madoretreba razumeti prisustvo Hrista. Sa te tadke gledano postaje iazumljivoqu, t3T9 gde boZanstvo nije oznaieno kao manus dii ina, Togos posiajedelajuii Bog u istori j i jevrejskog naroda i u drugim sta"rozavetnimpridama.Hristos je i u velikom ciklusu Postanja u crkvi San paolo fuori le muragnaj,BgS, koji, je glvgrjo svet, bica i [ude,-uniStio ih, opet stvorio i kojiih odrzava. Slika Melhisedekove zrtve je od velikog znataja za dalji raL-vitak. ona razjasnjava pr.oces pre.obraZivanja narativne slii<e

" stit ri toja

treba da potseia, a istori jske slike u obrednu sliku koia zahteva noboz-nost- Time je postavljena osnova obredne slike u l inetima oltara'u sanVitale; na ovoj slici. se Avelj i Melhisedek priblizuju Hristovom olraru,Avelj sa jagnjetom kao znakom kv-r, a Melhisedek sa hlebom kao zna-kom Hristovoe tela.Ali ovaj liturgij;Fprizvuk nastavlja se u sledeiem mozaiku u crkvi san-ta Marija Maclore: Avram pozdravlja tri boZija doveka, dogovara se saSarom za pripremanje gozbe i posiuZuje ih ia stolom'pod' smokvinimdrvetom u mam.vrijskom gaju. Opet su hleb i vino prenaglaSeni; slikaL'ozDe u.rylamvnJr preo_brazena je u svedanost prideta i u udesie Bogana evharistidgoj gglbj: I oyig je postavljena osnova daljem razvitku je?-ne od najznadajnij ih I iturgijskih kompoiiciia vizanti jske umetnosti.Vei u svetiliStu u San vitale. tri bozija dov-eka dine irediste kompozicijeu.linetama, koja potpuno odgovara iineti sa Aveljem i Mclhised'ekom injenom oltaru. odavde se razvila vizanti jska ikoni svete trojicc koja jesvima po_znata.preko majstorskog dela Rubljova (up. sliku u": umetnostu svetu,,Srednjovckovna umetnost istodne Evrope).'Isuviie dueo se Dre.viclalo da se u V veku mozc ytvrditi produb]javanje rrrisianJke ik6no-grafi je, Sto je. povezano. sa.jakim, tegioSki urui5"., i*, i irpoioi."j"*

"doba.Amvrosija, Avgtrstina i Jovana Zlatoustog.I.ciklus na juznom zidu u crkvi Sa.ta Marij i Madore obuhvaien je je-dinstven_om idejom i takode zapoiinje od oltara. oba starozavetna ci-klusa. teku od tri jumfalnog lu.ka ka ulazu. ciklus prikazuje osroboire.jejevrejskog raroda od egipatske vladavine, prolaz' preko

"Crvenoe Moia

i kroz pustinju, borbe Mojsija sa Amalekicanima, dlvanie rakona"i smrtvelikog_ voile, prelazak preko Jordana pod voitstvom Isusa Navina, borbaza Jerihon i zauze(e terra sancta. Nasuprot idile ciklusa o patrijarsima,

{R\r ']

i l' l

i.. ,

Isus Navln I andeo. IseCak tz svltka Isusa Navlna u vattkanskoj btbliotecl (Koplra lz x veka po

ranohrlsCanskom uzoru). Up. stmne 1{?,161,

ovde preovladuju, u neprekidnom frizu, scene iz borbe,_opsade i razara'nia, riajde5ie kbmponovane u Siroke slike, jedne iznad drugih. Dok sepbreklo ovakve predstave borbi, kao borba na Gavaonu, ranije izvodilo c{

ireposredno iz rimskih istorijskih reljefa, u najnovije vreme su jevrejskefreske III vcka i rimsko slikarstvo u katakombama IV veka prepoznatikao uzori, a ciklus o Isusu Navinu iz Santa Marija Mactore moZe se sta-viti u niz mnogobrojnih minijatura amvrosijanske Ilijade i vatikanskeEnejide. Dvopojasni sastav kompozicije omoguiava direktno preuzima-nje

"takvih minijatura, koje su najde5iie bile

-popredno izduZene slike s

o"kvirom. Iz ovih malih, f igurama gusto ispunj6nih istori jskih slika, snaZ-no se diZu kvadratne velike slike kao vrhunac istori je izabranog naroda:uni5tenje faraonske vojske u Crvenom kao konadan s-pas narodauz po*b" Moisiia - velika Mojsijeva molitva u bici sa Amalekiianima,i niredba Isrisa" Navina: "Neka sunce stoji mirno iznad Gavaona, a timesede iznad doiine Eionu. To su vrhunska dostignuia u predstavama

;g:,arilia.j:. .

ffi,

62

istorijskih mozaika u V veku. Ako su na severnom zidu stvorene najsta-rije liturgijske kompozicje hriSianske umetnosti, onda je umetnik kojije radio lfr6jsijeue i irlavinove slike pojadavao istorijsku iliku, na velikimicompozicijami, do po5tovanja dostojne predstavd sile boZanskog pro-videnia.Dve 5feneracije kasnije, nastala su, pod Teodorihom Velikim, oba novo-zavetna mozaidka ciklusa u San Apolinare Nuovo, koja smo ve( analizo-vali. Oni nisu porectani u neprekidnom nizu, ved su u skupinama od tri t*fdlana i okupljeni oko sredine. Smisaone veze proizilaze iz skupina jednogzida i njemu naspramnog.Nije se, tu, teZilo da budu ispridani Livot i smrt Hristova, vei delovanjeboZijeg sina redima i dinom, dudima i propovedima na zemlji, kao ninjeg-oipovratak u vednost kroz stradanje. Na zemlji kao i na riebu, ovajbog nosi isti purpur i isti krst u zlatnom kolutu svog nimba. Samo jednorazlikuje njegov lik: u zemaljskom Zivotu je on mladiCki golobrad, dakleChristus victor, kakav se pojavio u Arhiepiskopskoj kapeli i ranije u dvor-skoj crkvi Gale Placidije. Pri povratku Ocu, vei kod Tajne vedere i pr-vosire5tenidke molitve, on je naprotiv barbatus. Kao takav se od starinapojavljuje u predstavi ne6esko! cara na rajskom bregu u apsidama, uvencu zraka na temenima triiumfalnih lukova, a izmedu palmi u nebe-skom sradu na teodosiianskim sarkofazima. Ove mirne ikoie iz San Ano-linare\uovo su najveia suprotnost koja se moZe zamislit i svim moiai-cima teodosijanskog vremena. One imaju malo figura, malo boja (ljubidastu, belu, zelenu, zlatnu); postavljene su na zlatnu pozadinu i ne pri-daju nikakve dogadaje, vei su izrazreti i mirni znaci boZanskog izja5nje-nja. Farisej i carinik predstavljaju pravu i laZnu molitvu; ukazivanje naudovicu pred haznom je poredenje kao Sto se porede i plavi i crveniandeo levo i desno od Hrista koji sudi. Mozaici u Santa Marija MacioreLele da budu videni; ove iz San Apolinare naprotiv ne treba ditati vedsluSati, jer oni izralavaju Hristovu punovaZnu red kroz sliku.Kada se materijal sa mozaika u apsidama, koji je u V veku srazmerno dest,dopuni materijalom koji se moZe rekonstruisati - a koji je knjiZevno po-svedoden i prepoznat u ogleda,lu reprezentativne plastike - dobija se obi-lje tipova teodosijanskih i teodorikijanskih programa u apsidama.Kompozicija Hrista na rajskom bregu, izmedu Petra i Pavla ili dvanae-storice apostola, mnogostmko variral Ona najde5Ce zadriava oblik tradi-tio legis i odigrava se ili u rajskom vrtu sa palmama ili u nebeskom gra-du sa dvanaest kapija. Sudeii po jednom Kampinijevom crteZu, takmkompoziciju rajskog brega imala je crkva Sv. Andreje u Katabarbari uRimu; izgleda da je bila vrlo uobidajena i varijanta Christus victor savelikim irux irtvicia na rajskom brdi; njega pokazuje Probov sarkofagu Museo Petriano i lateranski sarkofag br. 106. Povezana sa lavom i va-siliskom po carigradskom uzoru, ova kompozicija se ve( nalazila u dvor-skoj crkvi Gale Placidije u Raveni, a alegorijsko poreclenje je u lineticrkve San Lorcnco Formozo, uz trem crkve Santa Krode. Ova crux in-victa je izgleda u teodosijansko vreme bez izuzetka odredivala programe l!apsidi i liieta. Tako se i ilike prestola u Stuku iz Krstionice orfodolksnihdovode u vezu sa slikom u apsidi. Borbeni Hristos, koji stavlja krst na

,4

Mlnljatura lz Vergtluevog rukoplsa IV veka u Vatlkansl(oj btbltoteci u Rinru. Up. strane ll8, 110

-f

\

rame, predstavljen u lineti Arhiepiskopske kapele, kao i na zabatu grad-R. r{z ske kapiie u Raveni naslikane na teodorikijanskom mozaiku povorke u

San Aiolinare Nuovo, vodi poreklo iz teodosijanske tradicije, koja seogleda u Christus ambulans super apsidem et basiliscum na Stuku Neo-n5ve krstionice. Ovaj Hristos ia kritom, koji se u justinijansko vremeio5 jednom ponovo vrada u San Mikele in Afridisko u Raveni, predstav'Iia neku vrstu umetnidkog priznanja Teodosijanskoj dinastiji. Skoro svisarkofazi sa figurama ranog V veka u Raveni pokazuju reprezentatifnupredstavu mai'7stas domini potpuno izostav|hludi icenslu predstavu.Ova teodosijanska tematika, koja se ved u Rimu probija na monumen-talnim kompozicijama pod grdkim uticajem u krugu sarkofaga Basusa,ne moZe se zamisliti bez uticaja Carigrada i Male Azije. Hristos sa ber-linskog Sidamara-sarkofaga je najreprezentativniji primer ovih sredi5nihi poboTnih kompozicija, k"oid nas navode da na oin6vu ravenske plastikesarkofaga, ukra5enih frizom i stubovima, zakljudujemo o izgubljenim va-rijantama kompozicije Majestas u apsidama. Sarkofazi iz San Frandeskoi Santa Maria in porto fuori u Raveni pokazuju takvu prestonu kompo-ziciju. Na sarkofagu Pinjata Hristos sedi na frestolu iinad lavova i va-siliika; na Ekiupe-rancij6vom sarkofagu i na iarkofagu sa traditio legisu Nacionaliom iruzejuj Hristos je pridstavl;en na raJskom bregu izrie-tlu Petra i Pavla i izmedu dveju palmi. Tema Rinaldo-sarkofuga i sarko-faga sa stubovima u katedrali u Ferari je Hristos na prestolu koji primaapostole Sto prinose vence. Varijante takvih centralnih kompozicija bilesu u Raveni brojne.

-,. - I kompozicija Hrista na zemaljskoj lopti, koja se prvo pojavljuje u crkviSanta Konstanca, ima svoj nastavak u V veku. Na teodosijanskom sar-kofagu iz Arla, sastavljenom iz delova, takode se pojavljuje Hristos kojisedi na zemaljskoj lopti;'ova tema je oko,46,0/70. god.-upelreblj-ena kaoslika u apsidi crkve Santa Agata dei Goti, koja se nalazi na ulici ka Vimi-nalu. Nestale apside u oratorijumu na Monte dela Dusticija u Rimu iu zavetnoj crkvi San Dovani Evandelista u Raveni, prikazuju Hrista naprestolu izmedu apostola koji mu ukazuju po5tovanje.Iz vremena neposredno posle Amvrosija potide mozaidka scena,-na zlat-noj osnovi, iz crkvelS;rn -Akvilina u Milanu; ona predstavlja mladaladkogHrista koji poudava u svom kolegijumu apostola. Na ovaj nadin mora-mo da zamislimo i prvobitni mozaik u apsidi crkve Santa Sabina, kojije morao da ustupi mesto freskama Cukarija. Ova tema se - u vremerimskog episkopa Inokentija, na mozaiku apside u crkvi Santa Puden-cijana - pojadava u kompoziciju apostolske pracrkve. Kada se za njenotumadenje uzme u obzir i Cakonijev crteZ, u pitanju je sabor apostolskepracrkve, u dijoj sredini Hristos na prestolu, iznad jagnjeta na rajskombregu i goluba Sv. duha, sedi i poudava. Njemu najbliZe sede Petar iPavle, a njih kruniSu Zenske personifikacije jevrejske i paganske crkve.Iznad Hrista - izmectu svetih jerusalimskih gractevina - izdiZe se, unebu jutarnjeg rumenila, visoki ukra3eni krst izmeclu Sestokrilnih Zivo-tinja, koje obeleZavaju biie i snagu logos-a. Ova kompozicija se prika-zuje i na poletlini milanskog sarkofaga sa gradskim kapijama, kao i najednoj grupi galskih sarkofaga sa predstavom ecclesia caelestis; na sar-

+q

kofagu iz Arla ona je predstavljena kao bazilika sa kapijom za mudenikekapijom za device i stolicama za apostole. SmiSljena kompozicija pokazuje ideju, koja se opet vraia na istovremenom mozaiku zapadnog zidicrkve Santa Sabina u Rimu; tu su ecclesia ex circumcisione i ecclesitex gentibus personifikovane kao matrone, a ispod pojasa od pet lukovrstajali su Petar i Pavle. Njih je krunisala boZanska ruka, dok su se detirkrilata bi(a nalazila izmedu predstave manus divina u isedcima. Tako rapsidi crkve Santa Pudencijana imamo najvelidanstveniju predstavu suStine pracrkve. Ova apsidalna kompozicija nije sluZila samo za molitvevei je pre svega bila crkvenopravni dokumenat, kojim se izraZavalo onrSto je Ignjatije iz Antiohije, u svom duvenom pismu EfeZanima, ovakrformulisao: ,Ono Sto je Hristos izmedu svojih apostola, to je episkolu vencu svojih vernikan.Ova misao o jedinstvu crkve postala je u teodosijansko vreme vidljivri na deonim zidovima apsida. Tako se na trijumfalnom luku u crkvSanta Sabina, kao Sto smo videli, luk sa medaljonima apostola proteza(izmedu svetih gradova Vitlejema i Jerusalima, koji su pripadali crkvenom pojmu; u temenu se nalazio medaljon Hrista, a iznad njega su lebdeli golubovi Sv. duha. Kad je Gala Platidija proglr-il4 crkvu Sv. Pavlazav{eme episkopa Lava I. nidna apsida ie dirbila triiirmfalni luk sa-moinim medalionom-Pantokiatiira, kb i i s6lilazio-iipiid-sunEene plode, rnimbu sasfavl i enom oa iiakova. Ifr edalion- su--o-lfrriav'dla

-Eeti-rikrilatrnim medalionom-Pantokratiira, ko i i sti-nilazio-ispied-suEene plode, rnimbu sasfavl i enom oa iiakova. Ifr edalion- su--o-lfrriav'dla

-teti-rikrilatr

bica_u jutqrnjem qu4g;i . -Pelar_i

?avle_kao zastupnici -e-lokupne zebrca u lutarnJem rur-nenrlu. Yetat | .Havle kao zastupnrcr celoKupne zemaljske crkve (jevrejske i paganske) pozdravljali su Pantokratoia, prikazani u doniem poiasu, a Dvadesetdetvorica staraca, koie prate dva ar!<azagi u donjem pojasu, a staraca, koje, prate dva arhandela, donela su mu svoje vence kao zastupniku nebeske crkve. Celtrijumfalni luk u San Paolo fuori le mura postao je tako simbol univerzalne crkve neba i zemlje, a istovremeno i velike crkvene molitvetrostrukog >Svet-svet-svet<.Sa ovog stanovi5ta postaje jasan dqveni trijumfalni luk,,koji je Sikst IIIkao rimski episkop, posvetio boZijem nagqdu u Santa Mariia Mattorenaclovezujuiiie na efiski sabor. Oi nas najvi3e-obave3t6va- U njegovontemenom medaljonu nalazi se presto Boga sa krstom i golubom kao znacima mesta Sv. Trojice, na koji se logos vraia posle svoje krvne ZrtveOvoj hetointasi.a, koju okruZuju detiri krilata biia, ukazuju poitovanj,Petar i Pavle kao predstavnici zemaljske crkve i njenog jedinstva. Tim,je istovremeno obeleZena suStina dasne trpeze - koja se nalazi na granici izmeclu naosa i apside - kao mesta za Zrtvu i kao mesta gde se uvelobnavlja inkarnacija. Oba sveta grada, Jerusalim i Vitlejem, kroz dij,kapije ulaze apostolski jaganjci kao pracrkva, obuhvaiena su u ovim crkvenim idejama kao zemaljska ,podnoZjan. Tajna otelovljenja i nastanka crkve objavljuje se scenama Blagovesti i Sretenja, Poklonjenja istoinih mudraca novom caru i Poklonjenja pustinjskog kralja Afrodisijakao i Odbijanjem istinitog carstva od laZnog zemaljskog kralja Irodadime ie izazvano ubistvo dece. Ove scene na triiumfalnom luku u SantrMariji Matlore nisrr predstave prida iz Hristove mladosti, iako je koriiiena'apokrifna legenila. Protiv ioga govori vei istaknutost zlatn6 osnov,i blistavost prikazivanja, Sto je suprotno vedini slika Starog zaveta l

166

L\.5.69 r\i,,

a i v /

r ,{bn

istoj crkvi, koje su date slikarsko-iluzionistidki. Scena Blagovesti sa Ma-rijom i sa Gavrilom koji sa sobom vodi goluba Sv. duha, pretvorena jeu prestolnu scenu nebeske aug,usta-e. Maiiiinom prestolu iu podredenadeliri snaZna krilata andela, Sto je sasvim neobidiro, a ovde si prvi putpredstavlja na Rimskom tiu. I b[agovesti snaZnog anttela Josifu'prilalo-duju se ovoi velidanstvenoi andeoskoi predstavi.-Takav andeo s6 nalizii izmetlu Marije i Josifa kada donose'Firista kao dete u hram Simeonu.Tamo gde mudraci ukazuju po5tovanje novom caru, on sedi na velikomukra5enom prestolu izmedg majke \,Ia{je i Ane, ispod svoje zvezde. Nje-govi su straZari, iza prestola, detiri krilata arhanatela u belim haljinama.I kada sveta porodica sreie kralia Afrodisiia u pustinii. iza dedak-a Isusagtoje dva_ andela kao snaZna zastita. tak6 ikonoloSlii program trijum-falnog_luka o,bjavljuje oltar kao mesto na kome su, pri svikoi liturgiji- ka{a se Hristos ponovo rada u evharistiji - priiutni and6li. Tu ieporeklo najveie i nijsudbonosnije nove tvoievine teodosiianske ikonb-grafije._Marija je sada augusta, a andeli u tajni oltarske evharistije spa-jaju nebo i zemlju.Jedna od najranijih apsida istodne grdke umetnosti jeste ona u crkviIosios David u S6lunu. Ovde se radi d pravoi1gglgjii"nu osno'o., 9. stiha@Mhdiiki eolobial ttfist6fii-augom kosom, kr-stastim nimbom i u purpurnom odelu sedi na dugi usred- bogato obliko-vanog rajskog vrta; on le okruZen mandorlom koju nose dEtiri krilatabiia, koja su ovde predstavljena kao tetramorf, a prekrivena su sa hi-ljadu odiju- svevidei-eg Bog9.- Proroci tumade vodu

-kao izvor koji daje

Zivot. Apsida je najsvetija kuia hrane za du5e vernika. Srodne teme su]<qsnije desto predstavljane u manastirskim crkvama i kapelama Kapado-kije i Jermenije, Egipta i Latmosa. Mozaik u Solunu, pak, koii ie po teh-nici i stilu blizak onome iz crkve Santa Pudencijana, kao i mozaicimaV veka u Milanu i Napulju, nalazi se na podetku niihovog razvitka.U ka-mpanskom prostbru- je, u vreme Paulina iz lriole, iz'vesno postojaoapsidalni program, koji je predstavljao Sv. Trojicu. lJ apsidi-Basi[icaa-postolorum kod groba sv. Feliksa, video se nebeski krug, okruien sadvanaest golubova, sa srednjim ukraSenim krstom iznad raiskog vrta saruZama, ljlljanima i palmama; na dervororeinom brdu jagnje b6Ziie gle-da ka goiuliu koji se otiskuje sa krsta. Odozgo boZaniki iuka kiun"i5ekrst. Tumadenje u smislu pia Trinitas unitas dao je sam Paulin iz Nole usvom natpisu: >Dettm revelat eox paterna, et Spiritus, sanctam fatenturcrux et agnus victimam, regnum et triumphum purpura et palma indi-cant(. OrL izridito obeleZava ovaj, Trojici posveien, iajski vrt kao pravipetra ecclesiae. Slidna je bila kompozicija apside u bazilici u Fundi, uk-ojoj j9 po redima Paulina iz Nole, stena crkve bila sedes crucis et agni,slidno kao i na istovremenom kovdeZidu od slonove kosti iz Pule. Naovom prestolu boZijeg jagnjeta, \gji istovremeno oznadava odvajanje ja-raca od ovaca, istovremeno je dakle epifanija i parusija; sa zenita - gdese nalazila corona yitae u manus dittina - otiikuie se golub Sv. du]ra.Teodosijanska cru)c invicta odreduje ovde biie delujuie

-Sv. Troiice. Te-

ma crui caelestis u mandorli i u vencu od dvanaesl eolubova nalazi seistovremeno u krstionici u Albengi i u Lavrentijevom-oratoriju dvorske

Jezeklu I Markov lav. rsedak iz mozalka u apsldl crkve Hostos Davld u Solunu. sredlna v veka.Up. s t rane 94 ,168,

crkve. GaIe Placidije; u izmenjenom obliku se nallazi i u kampanskim zve-1dgs.tim. k+p-olama teod_osijariskog vremena, pre svega g Mitroni u SanPrisko kod Kapue i u kupoli male seoske cikve u

"Kaianarelo kod Ka-

zarana. U San Prisku kod Santa Mariie u Kapua vetere apsida ie. sudeiipo bakrorezu Mihaela Monahusa sadiZavala-dudo Duhovi. IznLd malogkvadratnog prostora kapele Matrone i danas je zasvoiten rebrastim svo-dom;. njegova rebra su prekrivena ogromnim palmama, izmettu kojih serazviia tema vinovoe dokota. U linetf kod tlaz.i ie nredstavlien. ,, i^rd,,razvrJa tema vlnovograzviia tema vinovog dokota. U lineti kod ulaza je predstavljeno u iondupoprsje Pantokratora, u bodnim linetama prazni presto sa lolubom Sv.prazni-presto sa golubom Sv.duha i monogramom Hrista izmeitu orla i krilitoe bika."Druea line-ta pokazuje - izmedu saduvanog krirlatog homo I nestalog [rilatogl"g - jedan,_ danas uni5-ten simbo-I. Naspraim linete sa predstivom panltokratora nalazi se apsida sa Silaskom ioluba Sv. duha'. pokazalo se dasy.e, ov.e varijante teodo{janskog oblikovlnja apside zavise u krajnjoj li-niji od velike tvorevine Trojice u apsidi crkve Sinta pudenciiana u ninru.Najzad, mora da je vei u vreme Teodosija postojala predstiva Majestas-

r8

Lo

-Marije, koja prikazuje Mariju na prestolu sa detetom. Ona se nalazila upetobrodnoj Basilica Suricorum u Kapua Vetere, koju je episkop Simahoko 430. god. posvetio Bogorodici; izgleda da je Marija ovde sedela naprestolu rlsred evharistidkog Cokoia l"oze. Mac6ki je ovu apsidu sa Ma.rijom iz Kapue uporectivao po lepoti sa apsidom u Santa Marija Madoreu Rimu. Od vajkada predasna crkva Rima je, dakle, sa naivedom verovat-noiom takotle posedovala apsidu sa Marijom; nije iskljudeno da je tobila Bogorodicd u vinovoj lbzi, po dijem

-uzoru j'e ondi Jakopo Toriti

stvorio svoju srednjovekovnu Mariju u apsidi. Zbog nagla5avanja, kojena trijumfalnom luku - pored lvtaiije - pripada i irhandelima"uz njdnpresto, nije iskljudeno da se vei u crkvi Santa Marija Maclore u Rimunalazila onakva Madona kakva je kasnije, za vreme Jovana VII, naslikana u Santa Marija Antika u Rimu i kakva je bila uobidajena u VI veku

u Poredu, u Kiti na Kipru, u Carigradu i u Apolonovom manastiru uBavitu. Da je i Hristos ved u vreme Teodosija bio predstavljen izmedudva andela na straZi, postaje verovatno zbog dinjenice Sto je u dvorskojcrkvi Teodoriha Velikog, na juZnom zidu, presto sa Pantokratorom nanebeskoj poljani, izmedu detiri arhantlela, bio naspramno postavljen pre-ma istovetno oblikovanom Marijinom prestolu na severnom zidu. On mo-ra da je takode imao duZu tradiciju i kasnije je obeleZavao apsidu u crkviSanta Agata Madore l Raveni. Najzad treba ukazati i na to da i straZakod krsta pripada tipologiji teodosijanske apside, pri demu Petar i Pavleili dva arhanalela duvaju veliki krst u sredini, Usamljeni krst u apsidicrkve Sv. Irene u Carigradu ima svoje prethodnike u teodosijanskimkompozicijama. VeC u V veku se na amuletima dosta desto pojavljujecrux caelesti.s izmetlu kneZeva apostolA, a u San Lorenco Formozo Petari Pavle stoje ispod zvezdanog krsta.'Takvu apsidu je, prenna AggellrsqvojLiber poniificdlis, imala i B-asilica apostol6Vim, fiojti 3Jbfis-top Neon,graditelj krstionice, sagradio u Raveni; kasnije je nazvana San_PijelroMaclore, a danas je to crkva San Frande_sk-o. Na osnovu ovih tragova semoZe pretpostaviti da i dva anclela euvaju krit. Sa oprezom se rioile za-kliuditi, da se i u crkvi San Stefano Rotondo u Rimu slidna straZa kraikista nalazila vei u prvobitnoj gradevini, kao Sto je ona iz VII veka, dtidanas saduvana, samo Sto su nekad, mesto Primusa i Felicijana, straZudrZali Petar i Pavle.Iz istorije mozaika V veka moie se i5ditati hijerarhija communio sancto-rum; ona podinje od boZanske ruke, Pantokratora i goluba Sv. duha, istepenasto se spuita od neba ka zemlji, preko serafima i heruvima, snagaLogosa, jevandelista i apostola, mudenika i devica. Iz vremena izmeduTeodosija Velikog i Teodoriha oduvan je dovoljan broj programa deko-racije kirpola i ta-vanica da bi mogli sebi da stvorimo slikir oie nevidljivecrkve u redosledu umetnosti.Nebo na svodovima moZe da bude predstavljeno pomotu zvezda, ptica icveda, kao Sto je to, naprimer, na bbdnim svbdovima crkve Sv. Gebrgijau Solunu. Ali, liao Sto sino videli, ono moie da se pojavljuje i kao sjaJriozvezdano nebo, kao naprimer u krstionici San Dovani in Fonte u Napulju,u oratoriju San Lorenco Formozo u Raveni, u kupoli crkve u Kazanarelui u San Pi'isku kod Kapua Vetere. Palme, kantharoi sa vinovim dokotima,venci voda, krst, monogram Hrista ili Agnus Dei, obelelavaju hri5danskusu5tinu ovog neba. U Lavrentijevom oratoriju, u dvorskoj crkvi Gale Pla-cidije, obeleZava ga sjajni krst usred zvezda, koji je opkoljen krilatimsnagama logos-a. I pauni i feniks pripadaju njegovim biiima, njega nosepalme, ali isto tako i simboli ievanclelista; oni su iz tog razloea ved u kr-5liqnici u Napulju ukra5avali-konhe, koje predstavljaJu donje zvezdanonebo. Kada se u trompama vizantijskih kupola - vei u Svetoj Sofiji uC.arigradu - detiri kdlata biia uvik ponavllaju, ona.imajy svoje pore-klo u centralnim gradevinama sa kupolama iz teodosijanskog vremena.U tome su jednake sve centralne gradevine, bez obzira da li su mauzole-ji, krstionice ili svedane crkve.Ovaj sadrZaj kupole se danas najjasnije prepoznaje u teodosijanskommozaiku kupole u crkvi Sv. Georgija u Solunu, po5to je ona sasvim odi5-

-oB

[,

Mozaik u crkvl Sv. Dimitrl ja u Solunu. Oko 600. god.'Up. st.anu 2j0.

z4 \)z- 1)1r f * l r r

Solunu, ukra5ena mozaikom. U drugom prstenu kruga, koji je postav.lien oko ovog naiviSeg misteriia loeos-a, treba - po tragovima mozaikaSolunu, uKrasena mozarkom. U ctrugom prstenu kruga, l(oJr Je postav.ljen oko ovog najviSeg misterija logos-a, treba - po tragovima mozaika- rekonstruisati communio apostolorum; on okruZuje srednju sliku sa- rekonstruisati communio apostolorum; on okruZuje srednju sliku saanctelima, ukazujuii po5tovanje na isti nadin kao Sto, u-srednjovizantij-anctelima, ukazujuii po5tovanje na isti nadin kao Sto, u srednjovizantij-skim predstavama Vaznesenja i Duhova, to dine apostoli, ili - u pred-

iena. U najvi5em temenom krugu detiri velika andela nose presto logos-a,koji znadi obeleZava sredinu crkve i njenu najveiu visinu. Ovde trebatraZiti prasliku kupola sa Vaznesenjem, kakva je ona u Svetoj Sofiji u

Ne mnogo kasnije-episkop Neon je pored saborne'crkve u Raveni sagra-dio svoju duvenu krstionicu, takode kao gradevinu sa usaonim ni5ama.Ona je bduvana sa,celim svojim ukrasom i*danas jo$ predstavlja celovitoumetnidko delo, u kome se mozaici na plavoj osnovi i Sareni Stuk spaiaiuu velidanstveno jedinstvo boje i oblika. Krstionica je sagradena ok<j o-ktoBgnalne pi-scina-e, a iznad_oktogona podiva okrugla kqp_o-!a. Odatle proi-zilazi za ikonologiju karakteristidna trospratnost. U-riasivnom doniemspratu, koji sadinjavaju konhe i slepi luci koji se smenjuju, predstavljenesu svete prilike u zlatnim vreiama na plavoi osnovi. Srednii sprat imapod velikim hlcima,osam velikih prozbra kbje nadvisuje iedan luk, aflankiraju ih dva luka. Levo i desno od svakoe prozor; sri pod lukorn-,ppredstavljeni apostoli i jevantlelisti u Stuku, nirh- g*!ai3_t_nd-_bro_i"j ir-,",,"nad njih su vidljivi simboli borbe i spasenja datl u reljefimiu Stuki:, kao'

'

Jona i Danilo i Christus ambulans siper aspidem et bisiliscum. Trodelnakupola se-zasvoduje iznad osam umetaka vElikihluko:ria. Trozvuk, koji sehorizontalno razvijao kroz dvadesetidetiri mala luka srednie zone, na-stavlja se kr.oz tri \once_ntrid_na kruga u zenit_u, U spoljnom kruZnom pr-stenu mozaika vlada zakon liturgije u distoj predmetnoj simbolici, bezijedne figure. Svako od osam polia sa slikinia ie - kio u Rotondi uSolunu - _trodelno; u srednjim apsidama, to jeit iznad temena velikihlukova, prikazuje se oltar, u obliku _stola na ddtiri stuba, i na njemu je-vandelje;.izmedu su po dve episkopske katedre i presto Sv. Trojite, onogoblika u.kojem^ga, istorremeno, Sikst III predstavlja na mozailiu deonogzida apside u Santa Marija Madore u Rimu. U ovbm kruZnom prsrenuzvudi, u trodelnom ritmq prestola i oltara, liturgijska himna crlive slav-ljene na zemlji, himna koja kaZe da - kroz i-evandelia obiavlieni -logos silazi sa prestola Trojice u svakom dinu evharistidke irtv; da bikr5teni.mogli da se gzdignu. KruZni prsten koji se nalaziiznad toga po-deljen je pomoiu nebeskih biljaka, a spojen nebeskim velen; on iaarZictvanaest apo_stola sa vencima u rukama; oni okruZuju temeni krug, samisterijo-m Hristovog krStenja u Jordanu, na taj nddin Sto se peiar iPavle nalaze u osovini pros-torije. S-tojimo ovde pred najupedatljivijimumetnidkim svedodanstvom hriSianskog pogleda nl svet u vieme ieodo-sija. Ova kompozicija mora da je ostavilfdubok utisak na ariievce udoba Teodoriha. Teodorih je, na1me, naredio da se, kod njegovl crkveSanto Spirito, u tamo5njo,j.krstionici, ponovi ista tema ali u

-poijednostav-

rJenom oolrKu r oez uoedurve snage.U njegovo. vreme je mozaikom ukraSen svod male kapele u arhiepiskop-skoj palati; u predvorju kapele se nalazi christus vicfor koii stavlia sv6ikrst na rame._Nebo je ovde predstavljeno na krstastom svoilu; no dok sriu teodosijar-rsko vreme-detiri rebra koja se diZu iz uglova, najdeSie po-pqnjena palmama ili drugim nebeskim drveCem, ovZe stoie strmo -takoreCi sa detiri podnoZja.sveta - detiri krilata arhanctela;-sa podignu-tim rukama u molitvi, oni drZe u temenom kruzu Hristov monos-ram-kaonebo. Izm-edu njih lebde detiri krilata biia kao boZanske snag6 Logosa.T_o je.velidanstvena t9m?za oltarski prostor koju je, kao Sto j-e poznato,Maksimijan u San Vitale preneo u prezviterijum.-Ovde detiriaihandeladrZe venac voia sa agnus Dei u zvezilanom nebu. Kada je papa pashalis I

stavama u kupolama sa Emanuilom - starozavetni proroci. Ovde u So-lunu nalazi se-pred nama pnobitni tip ove hri5Cansk6 kupole sa koncen-tridnim kruZn_im prstenovima; razlog viSe da smatramo da je i prototipkupole sa Postanjem. koja nam je oduvana u predvorju crkve Sv. Markau Veneciji, nastao u teodosijanskom vremenu u Egeji. Dvadesetdetirisveca su imala svoje mesto u ovom kr"r:Znom prstenu Rotonde u Solunu.Ovde ne moZe da bude u pitanju Vaznesenje Hrista, vei slika epifanijePantokratora sa poklonjenjem i velikim aliluja dvadesetdetvorice staraca.U donjem kruinom prstenu nalaze-se - danas viSe neosporovane - ar-hitekt6nske slike; u-osam odeliaka prikazuie se po iedna trodelna sa-kralna gradevina'sa po dva grdka s-veca; metlu nSinia su Filip, Terin,Cirilo, Vasilisk i Prisk, Onesifor i Porfirije, Kuzman i Damjan. Ne samoda arhitektura i sveci u molitvi dine nerazdvojno jedinstvo, ved je ovajmozaidki prsten tesno povezan i sa prstenom dvadesetdetvorice staraca.U Rotondi u Solung .s_u, dakle, stupnjevito predstavljeni.-najvi5e nebologos-a, nebeska i zemiliska crkva, kalio je to- teoloSki-obrazloZio Dioni-sije Areopagit. NaSa analiza mozaika u apsidi crkve San Pijetro.e Priskokod Santa Marije u Kapua \{gt_ere pokazuje da, u okviru teodosijanskihkupola, moZemo i za predstavu duhovskog duda Silaska Sv. duha da pret-postavimo koncentridni sistem kruZnih prstenova.Pored sistema kruZnih prstenova, za teodosijanske sklopove kupola po-stojale su i radijalne sheme, preuzete iz slikarstva u katakombama. Naj-bolje oduvan primer iz ranog V veka je u gradevini sa ugaonim ni5amakrstionice San Dovani in Fonte kod bazilike svetog Januarija u Napulju.U krugu vedite plodnosti, koji je oblikovan Zivotinjama i biljkama, iznadpiscina-e blista plavo zvezdano nebo. Na nebu lebdi krst, a njega kruniSeboZanska ruka. U vencu stoji feniks sa nimbom, okrenut istoku i jutar-njem rumenilu; feniks je tu kao ptica vaskrsenja iz mrtvih i kao simbolkr5tenja. Veliko drvede sa plodovima, koje izrasta iz oktogona, drZi ve-nac. Trapezoidna polja, koja na ovaj nadin okruiuju gornje nebo, obzna-njuju dudo uskr5njeg jutra i Hristovu vladavinu svetom, dudo vode Zivota i tajne hleba i vina. Trompe posvedene jevandeljima nose ovaj venacmisterija i tako bukvalno lebde izmettu neba i zemlje. Na svakom deo-nom zidu, jaganjci i jeleni, sa pastirima izmeclu palmi, oznadavaju kr5te-nje kao izvor Zivota. U ovoj visini kubus, tj. piscinu, okruluju stojediapostoli, odeveni u belo, kao nosioci i svedoci nebeske divote i svedocivaskrsenja kr3tenika iz svete vode Jordana. U krstionici u Napulju nalazise jedanbd najraskoSnije povezanih i najosmi5ljenijih progrimi, sa gle-di5ta relavanja misterija, koji su u ranohri5dansko doba zami5ljeni zacentralne graitevine.

t72

-1

upotrebio ovu temu za malu Zenonovu kapelu u Santa Prascdc u Rimu,temeni medaljon je dobio poprsje Pantokratora.Iz ovog hi jerat idno stepenovanog nebeskog redosleda, koj i je vodio iz-grattivanju snaZnog anclela u teodosijanskoj i teodorikijanskoj umetno-st i i koj i crkvenom prostoru daje karakter ikone, naslaje u mozaiku,Stuku i plast ici , kao novi obl ik sl ike, izolovani l ik sveca, koi i poznajemoinade tek iz vizanti jskog doba. Od samog podetka izdvojeni sveti tel j je

dvojno predstavljan: s jedne strane kao stojeii lik, s drr-rge strane kaornedaljon u poprsju. Vei u mozaicima na stupcima crkve Sv. Dimitr i jau Solunu, dve predstave svetaca ne pripadaju sastavu VII veka, vei StaviSe V veku. U krugu San Lorenco Madore u Milanu stvoren je izgledanajradikalni j i proboj ka ovoj vrst i monumentalne svetadke ikone. U ka-pel i San Vitore al i jel d'oro su sveti Amvrosi je, Gervasi je i Protasi je pred-stavljeni na jednom zidu na plavoj osnovi; Maternus, Nabor i Feliks suna drugom predstavl jeni deono, bez pokreta, kao ikonama sl idni stojei ilikovi. Nedavno su u predvoriu crkve Sant Akvilino otkrivene ne5to sta-r i je f igure svetaca istc vrste

"(povremeno, kao u crkvi Sv. Dimitr i ja, sa

jednom ,govoreiomn plodicom za obja5njenje). Istovremeno se u kupolipojavl juje poprsje svetog Viktora u vencu od voia. Oba obl ika nastaju,dakle, istovremeno.Isti zakon je upotrebila carica Gala Placidija za svoju zavetnu crkvu.U medaljonima tr i jumfalnog luka bi la je cela teodosi janska dinasti japredstavljena u poprsjima, a u apsidi su se zajedno nalazili stojeii raven-ski episkopi, i car i carica. Mi smo videl i , da se takva poprsja u medaljo-nima upotrebijavaju i za trijumfalne lukove sa apostolima, u dijoj sesredini nalazi medaljon sa Pantokratorom. U izdvojenom obliku se me-dal jon pojavl juje i u temenu tr i jumfalnog luka Gale Placidi je u SanPaolo fuori le mura i u jednoj lineti u San Pijetro e Prisko u KapuaVetere. Medaljoni sa carevima i apostol ima nastaju, dakle, istovremenokad i ikone u tondu, tako da se mora pretpostavit i i uzajamni ut icaj iz-medu carskih i hr i5ianskih stoiei ih f ieura u mozaiku. Mi smo videl i daje Rajderova ploda u Minhenul koia iotide iz teodosijar-rskog vremena,preuzela iz arhitektonske plastike kako tondo ievanilelista tako i poje-dinadnu f ieuru u niSi. ZnaU da su oba obl ika svetadke ikone nastala isto-vremeno; od podetka su upotrebl jav^naza personif ikaci je l ikova, kao 5tosu to jevrejska i paganska crkva na zapadnom zidu crkve Santa Sa-bina, a za Petra i Pavla kao straZare na vratnicarna na istome me-stu i u Lavrenti jevom oratori ju Gale Placidi ie; izdvojeni sveci stoieoko piscina-e u San Dovani in fonte u Napulju. I arhandeli se morajuzamisl i t i u ovom obliku. Teodorih Vcl iki , koi i je krajnje po5tovao cr-kvu u Rimu, sledio je ovu tradici ju na taj nadin Sto je naloZio da se viso-ki pravougaonici izmedu prozora njegove dvorske crkve, koja se danasnaziva San Apolinare Nuovo, ukrase mozaikom sa frontalno stojeiimlikovima na zelenom travnjaku, ispred zlatne pozadine; na severnomzidu su bili predstavljeni proroci Starog zaveta, a na iuZnom zidu apo-stoli i jevandelisti Novog zaveta. Tako se istoriia figuralne ikone sapredstavom celog sveti tel ja rnoZe proditat i sa teodosi ianskih i teodo-riki ianskih mozaika.

174

M o z a j k n r s l . u p c u , s a p r e d s t a v o m S v

u crkvi Sv. Dimitr i ja u

D.imitr i ja izmedu prelekta Leont j j a t episkopa Jo!ana

Solunu. Oko 629-64S god. Up. stranu 230.

omiljen-o mesto tonda su krivine. I ovu sliku svetaca u tontlu preuzimaTeodo-rih. U Arhiepiskopskoj kapeli u Raveni, krstasti svod sa detiri ar-hanclela i detiri simbola jevandelista podiva na detiri siroke krivine saneprekidnim me.daljonima, u kojima se prepoznaj" pop.ili-aiiitus vic-tor, Petra i Pavla, A1d1ej9 i Filipa, ali i Hiisogona, Kasilana, Eufemiiei. Evge-nije, Perpetue i Felicite. u monumentalnim srikarslvu ie porekiodrvenih ikona, oko kojih se uglavnom vodila velika ikonoboradki bitk".

Ako je u IV veku hri5ia.nski sarkofag sa stubovima, koji jebrzo i razno-vrsno.menjaosklop i sti l , bio stvarni nosilac umetnidkog"razvitka u pla-stici, to se u v veku potpuno menja. I jedinstvenost sli la plastike sar-kofaga u V veku se isto- tako gubi kao i vradai"iu ;G;Ti-ri.in .u-dionica.U samom Rimu.ne postoji vise znadajna pr_oizvodnja sarkofaga posle zau-zpcT.Erada od, Alariha. Poslednja rimska faza u vreme Gradiiana i reo-dosija I prenela je. - u,$im,u kao. i.na drugim mestima _ i ni sarkofagetemu monumentalne s.like koja iziskuje poboznost i koja se razvila"uapsijlama i trijumfalnim lucima crkava. \apusta se visespratnost. Napr.ednJoj i na _bocnim.stranama sark-ofaga ovladuje jedna jedina tema,diji centar je- Hristos kao car, pantokralor ili ka<i .t8iteli: i

""pou"aiuil.r'st.moze sada da postan-e srediste, bilo da su u pitanju ceremonija akla-macije apostola, bilo niihovo prinoSenie venaca.vaznije je.Sto rimske radionice vise niiu vodeie. Stvaraju se novi centri91gi-zyo{nje,..narodito oko velikog_Amvrosija u Milanul njegova proiz_vodnJa- Je- utlcala na celu gornju Italiju sve do provanse. Narodiio setip .sarkolaga sa predstavom. nebeskog ierusalima i predstauom n"u"r["oazulKe, crJr su rasl(osni primerci ukraseni sa sve detiri strane, siri izS-t"11

p_re-ko"Bornje. Italije u, jrl?lu Francusku. U provansi postaje naj-pre Arl.srediste.proizvodnje hrisianskih sarkofaga. ovde se u toku trigeneracije,brzo iz.vrsila asimilacija rimskog stila-IV veka. Kao rezultatroga -nastalr- su galski sarkotaz i sa frizom,. sa drveiem i sa scenama duda,lllgiito

pak,oni.sa J:ojedinadnim aposto-lima pod lucimi

"a ii"bo"i-a,

prlastnma i drvedu. U AfLu i_Nimu se onda takbzvani sarkofag Stradanjapretvorio u veliku kompoziciju Hristovog carstva. oko prelorii u"Lu n"-staje } Provansi podvrsta motiva Hristi izmedu dvaniest apostoiu. roJe sarkotag.sa plqdstavom nebeskog sabora, kome inade, u ipsidi baziuKe, predsedava Hristos. Koliko mozemo danas da prosudimo, ovaj tipsarkotaga ostaje ograniden na juZnu Francusku, isto-kao i motivi rrilstiKoJr seor na zemauskoj lopti, a koji je srodan motivu traditio leeis. po_red sarkofag-a sa ven_cem zvezda, za provansu je narodito karakteiistidancesto zastuplien tip kanelovanih sarkofaga, koji u srednjem polju poka-zuje.m-la*ia8kog thristus vtctor (iikia"fblo"iu.rog sa plrorkin"'rom t<tt-rora/. u u-alul se q ovom poznom vremenu nalaze, kao i u celoi sredo_zemnoj oblasti, sarkofazi iz radionice u Arlu, sa predstavom preiaza Je-vreja, preko Crv,enog mora, kao i sarkofazi'koji predst".,rlj"j;-Hii.touulazak u Jerusalim i njegova. duda na. jezeru Vitezda. Na 3arkofagu izServana, najzad,-udinjen je jedini poklsai u plastici sarkofaei-a"a seHnstov put stradanja predstavi u neprekidnom nizu, od Getsimaniie do

K9

vaznesenia na nebo. U V veku Arl prepuSta svoju ulogu Marseju. Ovdenastaju poslednji sarkofazi sa Stradanjem, traditio legis i aklamacijomu staiohii5ianslioj umetnosti, u plitkom reljefu, u razblaZenom i poste-peno sve viSe ukodenom stilu figura, pretvarajudi polako sarkofag uobliku sanduka u oblik skrinje, neprekidno satimajuii sklop stubova ujednostavniju podelu polja. U najpoznije sarkofage u Sen Viktoru, plo-diru istovremeno novi motivi, koji nisu uobidajeni ni u Rimu ni u Arlu;s jedne strane nalazi se izmedu palmi Stit, koji nose Viktorije, sa pre-stolom Hrista kome Petar i Pavle ukazuiu po5tovanje. S dmge straneje alegorijska scena jagnjeta boZijeg na rajskom bregu, iz dijih reka pijujeleni, uokvireni tajnom prideSia (duda vina i hleba). I poklopac jednogtakvog sarkofaga pokazuje ovaj novi zakon kompozicje: iz kapija svetihgradoia, Vitlejimi i Jerusalimd, izlaze apostolski lagniad izmbdu palmi,iduii ka pobednidkom Hristovom vencu. Verovatno u Marsej, koji je uvekimao Zivu trgovinu sa Carigradom i Malom Azijom, prodire grdki talas,koji dolazi iz Egeje, u krajnjoj liniji iz Carigrada. Bez Prindevskog sar-kofaga iz Carigrada, ove kompozicije u Sen Viktoru u Marseju nebi semosle zamisliti.Ovi tradicija sc nastavlja u jugozapadnoj Galiji. Tu je izgleda Tuluzabila centar. U sarkofazima, najde5ie u obliku skrinje, sa sedam do devetniSa, i sa stubovima, pilastrima i poljima, pod lucima, zabatima i u pra-vougaonim poljima najpre se nastavlja motiv izdvojenih apostola i pro-roka i motiv dvodlane grupe. Vidljivo je sve veie izdrrtavanje i izoblida-vanje likova, sve apstrlktnili izrdz lica, kao i nepouzdanost u sklopu.Stubovi gube svoj zadatak, ornamentalno su postavljeni u polja, ondapostaju suvi5ni i, najzad, zamenjeni su prugama. Smanjivanje broja figura dovodi do toga da je, na kraju, samo srednje polje-s figurama, a iono se najdeSie zamenjuje Hristovim lovorovim vencem ili dokotom loze.U polja prodire onaj ornament koji ovladuje i koji smo navikli da na-ziiamo akvitanskim: to je najde5d6 dvokril-no oblikovano li5de Zivota imotivi lista. Ovaj razvitak ie u Tuluzi, Nimu i Narboni, Bezijeu i Moa-saku, Rodezu i lilnu jasno bpipiljiv; pridruZuju se i uglaste

"Sare kane-

lura i kr5lju5ti, kao i zvezdani kvadrat. Nastaje jugozapadna galska pro-vincijska umetnost, koja potpuno gubi vezu sa vizantijskom drZavnomumetno5iu, mada u XI veku opet umetnidki dejstvuje u protoromanskojrenesansi u Tuluzi i Arlu.Razvitak u Spaniji se odvija jo5 radikalnije. Svi Spanski sarkofazi kon-stantinskog vremena, koji se danas nalaze u Geroni, Madridu i Martosu,predstavljaju rimski i galski uvoz, isto kao i konstantinski sarkofazi safrizom, sarkofazi sa frizom i stubovima takozvanog lepog stila, kao i ma-lobrojni teodosijanski sarkofazi, od kojih je jedan, Vitezda-sarkofag, uzidan u sabornoj crkvi u Taragoni. Karakteristidno je da je Taragonaimala prekonstantinsku pagansku radionicu sarkofaga, ali se ne moZedokazaii ni jedan jedini liriYianski sarkofag IV veka. Iiiprotiv, u V'vekucveta vrlo samostalna radionica u Taragoni, koja najvi5e proizvodi ka-nelovane sarkofage; oni skoro svi imaju apstraktno srednje rajsko polje(rajsko brdo sa loVorovim vencem, ploda sa natpisom), dok u bodninrpoljima pokazuju plitko obradene likove svetaca (Petar i Pavle, Mojsije

176

{ . o . rsTR. 3?

a

i Avram, mudenici i device), diji sistem nabora, urezan paralelnim cr-tama, oduzima ,telu svaku zapreminu; njihove jedine parilele se nalazena severnoafridkim nadgrobnim plodam-a. Novi nalazi sa predstavamaPetra i Avrama dozvoljavaju da se prepozna nadin na koii ie kanon scenacarskih rimskih sarkofagq preved-en u novi Spanski siil. Ova3 izgledaprethodi onome u San Pedro de Mare i Kvintanila i ponovo oZivljiva uprotoromanskom stilu oko 1050. god. u zapadnoi Evrobi. potpuno van vizantijskog.drZavnog stila.su oni sarkofazi,-dija ikonogrifi;a i zapadnogor-

;kq noreklo j.oS irigu.razjaSnjeni. To je grupa sarkoTaga'iz Burgosa,"Al.Kaoeule, l1.a(lrza r trtr.le.Mali broj takozvanih sarkofaga sa mozaikom -_nadenih u zapadnoj Ev-rop-i - to jest u slobodnom prostoru zidane grobne humke, od opela ilimaltera, p_revudene -figuralnim mozaicima, otkriven je, sem jedriog pri-merka u Poatjeu, skoro iskljudivo na podrudiu Spairiie. Oni se sasvimi potpuno ukljuduju u veliku severnoaTridku proi2vodirju. Najveii brojovih sarkofaga sa mozaikom naden je u danaSnjem Tuniiu, a n"alaze se uvelikom,broju u muzeju L Bardo. Oni nemaju-nikakve veze sa vizantij-sKlm drzavnlm strlom.Pol.et koji.su u drugoj polovini IV veka doZivljavale radionice skulptureu Carigradu, imao je odjeka i u plastici sarkofaga. prindevski sarkofaeu Ca{igradu, zatim deo iedne-traditio legis sa detiii apostola iz Caiigradii berlinski Sidamara-odlomak sa Hristom u sredini, dokazuiu po"rekloi.razvita.k. ovog vizantijskog stila u.Carigradu i u pozadu tvtali aziie.Najpoznij i primerak ovogn{za je berlinskfodlomak, koii prikazuie petrasa Hristovim krstom i koji je poreklom iz okoline Sinope na Crnbm mo-ru. Uticaji ovog carskog stila Teodosijevog vremena pokazali su se kacrSto smo videli, u nizu pregrada i drugih arhitektonsko-plastidnih reljefa,koje moZemo da pratimo sve do plaltienih frasmenati Studiieve 6azi-like. Jedna znadajna skupina ukraSbnih dasnih trpeza iz Laodik6ie, a ina-ie iz Kapadokije, i njen uticaj na grdke kopnene i balkanske fi.quralneiasne trpeze, kao i na one u severnoj Africi, uskoro ie biti svi sakupljeniu jednom korpusu;. mi smo vei videli da i dasna trpeza iz Varne pripadaovom krugu. U poslednioi treiini IV veka pokazuiu se zradenia ovih-carigradskih radionica-na rimsku plastiku saikofaga- iz kruga sarkofaga Ju-nija Basusa, sarkofaga iz Perude, jedne skupinl lepoe siila u San-Seba-stijano i na lateranski sarkofag Stradanja-br. 174 kao i na slobodnuplastidng,figuru sedeieg Hrista ia niSu, u Muzeo Nacionale u Rimu. Ovajpoznogrdki disti stil doZivljuje svoj procvar pod Gracijanom u Trijeru".Dokaz za to su ne sam,o.dijnovska lliva samog cara, ve-i pre svega mno-gobrojne herme iz VelSbiligaNovi centar ove grdkorimske umetnosti sarkofaga postaje_Brogge. Njeninajraniji sarkofazi sa stubovima - narodito onaj u Ievom bodnom brbduu crkvi San Frandesko - naslednici su ranoteodosijanske skulpture, na-rodito Prindevskog sarkofaga iz Carigrada. Preuzima se i sklop iarkoiagasa ug.aonim stubovima, dok su rimski sarkofazi, kao Sto je pbznato, biliukraSeni sa sve tri strane. Ravenski sarkofazi su ukraieni na sve detiristrane, ali talco da je prednja strana figuralna- i nagla5ena, dok je zadnjastrana ispunjena apstraktnim simbolima u plitkom reljefu. Tema je -

rh

sa izuzetkom sarkofaga egzarhalsaka, koji na prednjoj slrani prikazuie

oboZavanje Marije -- uvdk >Hristos izmettu Petra i P-av-lao ili >Hristos

izmedu dvanaest-apostolau. Traditio legis u Raveni odnosi .se, suprotnood rimskog obidaii, uvek na Pavla, dime je izraheno da ovde nije red o

crkvenom irredenju'i crkvenom zakonu, ved o udenju o besmitnosti,-kojeDriDada doctor pbntium. Istovremeni su sarkofazi sa ugaonim stubovi

ma- i sarkofazi Ja ni5ama u obliku Skoljki, dije Skoljke imaju svoj- za'tvarad okrenut navi5e. Na sarkofazima grdkoga porekla sa poljima reljet'

na osnova ie slobodna tako da postaje korisna za kompoziciju' Poredpredaie ievindelia Pavlu (na sarkofazima u San Frandesko i Santa Ma'iiia in porto fu6ri), upotiebljavana je, pre svega, Predstava Hrista napiestolu, sa lavom i vaiiliskom, preneta sa mozaika (narodito na Pin-jata'lsarkofagu). Dok Hristos, po tiaditio evangelii,-prestoluje na Pavlu, utradicioialnoj sceni traditio legis on je predstavljen kako sedi na Petru,a na sarkofalu u Muzeo Naci,onale ie,-kao i obidno, predstavljen kaoPantokrator [oii stoji, predajudi svitak zakona Petru. Red je, dakle, odvema potpuno"odvojenim scenama. Sasvim u carigradskom stilu su ve'Iidanstv'ene skupine si tfi figure na tEksuperancijevom sarkofagu. u- sabor'noj crkvi i na sarkofagu Rinalda; na poslednjgm-apostoli prinose svojevence kao i na sarkofaeu Barbatiiana, izratlenom na istome mestu. Na-slednici ovih ravenskiF kompoziciia su sarkofazi sa ugaonim stubovi-ma i sa dvanaest apostola u Klase, i sarkofag sa stubovima i sedamni5a u sabornoj crkvi u Ferari; ovde se iz poznijeg vremena takotle na-lazi jedan sarkbfag sa ugaonim stubovimal koji iira istu ikonografiju.Plastika sarkofaga u Romanji i u Venetu ostaje dugo pod ravenskimuticajem.Scenama siroma5na ravenska plastika stvorila je u teodosijansko vreme,naide5ie za Sire strane sarkofaga, velidanstvene Blagovesti (na Pinjata--sarkofagu), Poklonjenje maga (na sarkofagu Isaka),-vi5e siena sa Danilom i, pie svega, jednu s'cenu sa Hristom koji Tomi.pokazuje svoje rane.Stilski razvitak skulpture na ravenskim sarkofazima tede paralelno saonim koji smo utvrdiii u carigradskoj velikoj plastici. Najstaiija skupina(oko sarkofaga u San Frandesko) pokazuje skoro isti stil kao i statuacara Valentinijana II iz Afrodisijasa (oko 300); srednja moZe da se upo-redi sa skulpturama Teodosijevog obeliska, statuom Elijafracile u Pa-rizu i kamejom Honorija i Marije u zbirci Rot5ild. Tre-Ci-qtil, sa vrloplitkim reljefom, moZe se porediti sa diptihom Stilihona i Serene i sastatuama Einovnika iz Afrodisiiasa.Onda, kako izgleda od vremena-Gale Placidije, ravenska plastika na sar-kofazima odjednom doZivljava bitnu promenu. Likovi se vi5e ne pojav-ljuju, iskljudivo vlada nadelo simbolike predmeta i alegorija sa Zivotinjama. Sarkofazi u San Lorenco Formozo, od kojih jedan nosi ime Kon-stancija III, a drugi Valentinijana III, nalaze se na podetku razvitka. Okosredine veka su nastali sarkofazi sa jaganjcima iz San Savino Fuzinjanoi iz Muzeo Nacionale. Veliki broj Frankovid datuje u drugu polovinu Vveka. Vrhunac ovog stila razvija se u doba Teodoriha, kada, izmedu osta-lih, potidu i mnogobrojni odlomci iz San Frandeska. Ova nova radionicasarkofaga, koja nema svoju sopstvenu tradiciju, sve vi5e stupa u vezu sa

"(

178

gradev inskom p las t ikom. Nema sr rmn. je da je a lcgor i ja sa jag l r r r . j c i rna r ra -stala u Carigradu, a to se na.iprc moZe Lrtvrdit i na portalu teoclosi. jarrskccrkve Svc te Sc ' f i ie .Z a p a n j u j r r c c . j c b o g a t s t v t r v a r i . i a n t i l a r r ' u s l t i l r s a l k o f a r : a s a s i r r r l r o l i c r r o r uikonogra f i jon- r : jagn je boZ i je na ra . i skom b legu isprud J i rs ta , j ; rgn . je bo-Z i j c i z r l rec lu a lcgor i j sk ih jagau. iaca : r l ros to la Pc t rz r i Pav la , jagn jc b<- rZ i j cisprcd k rs ta sa go lubon ko j i nos i lovorov venac , iagn . ie bo l i . je i znadkrs ta u suncu usred dvanaest apos to lsk i l . r . jagan. iaca , jagn jc boZ i jc u S t i t r - rko j i ima ob l i l i Sko l j kc , . lagn jc bc , i i i c kao sporncn i l i na pos to l . ju ; c lva apo-s to lska jagn jc ta (Pc tar i P :Lv lc ) , l cvo ic lcs r ro c - rc l . jagn jc ta boZ i jcg , i sp lcdcrLtx invicta, pozdra!l jajui- i i l i l iubei i Hristov nlonogram. Olaltve alego-r i je sa jagan jc ima se , po iev od V vcka, sve v i5e prcnosL- na kap i te le ,imposte , o l ta rc u ob l i ku b loka i o l ta rc u ob l i ku s to la . U t ica j sc rnoZcp l a t i t i k r o z c e l u I t a l i j u i P r o v a n s u d o l v l a l s e j a . A l c g o l i j c j a g a r r j a c a i e o -lubova sa provansalskih iasnih trpeza vodc poreklo od ovc ravcnskc sim-bol ike predmeta. Ona sama jc oievidr-ro nastala prvo na zadnjoj stranif iguralnih sarhofaga, a onda je ikonografski osvo.i i la ccl i sarkofag. Na.i-omil jeni ja alegori jska skupina sa dve prcdsta\re su paLlni, koj i (najdeSc'eizmedu dr, 'eju palmi) okruZuju lovorov Hristov venac i l i niegov mo)ro-gram, krst i l i kantaros kao simbol Zive vode, a pri tome, kao ptice be-smrtnosti , imaju svole mesto Ll evharist idl ion-r tokotu lozc i na ietvolo-rednom bregu iaja, i i rredu palnri i l i dn'eia Zivola.Nasupro t a legor i j c sa jagan jc in ra i paur ror in ra . t r Rarc r r i a l r 'gor i ja par 'ago lubova ne i to zaos ta je za n j in ra . Dva go luba lc tc kn Hr is tovont i lono-gramu i l i scdc na crur invicta, oni pi. j rr voclu Zir,ota iz kantarosa i l i jedugroZde sa Hr is tove loze , on i opko l . ja r ,a j r - r r r l t la icn i k rs t kao i jagan jc i .

a mo-qu ponekad da ih zamene i d:r vaZc kao aleoori je Pctra i Par. la. Uovom-s luda ju ie kasn i je , kao apos to lska jagn. jad , i Jagr i i c bo2 i j c da dob i jcpostol je kao spomcnik. Kao Sto alegori. je jaganjaca imaju kao svo.ie pr.ct-hodnike mozaike u apsidi i sarkofage sa gradskim kapijama, tako se iapos to lsk i go lubov i po iav l iu ju u moza iku l< rs t ion ice u A lbeng i , a s r r .dn jo -vekovr-r i mozaiaar apside San Klementc u Rimu ol<rr-rZuic Hristov krst, postarohriSianskom obidaju, sa dvanaest apostolski l-r golubova. Simbolikajagan jaca i paunova na ravensk in r sarko laz ima s tvor i la i c unre tn i tk i na-i in izraZavanja, koj i idc nrnogo cial jc od or:og Sto jc formulisao hrjst i-janizovani oFiziologn, ut i iui i tra. jno na sreclr.r . jovekovne alegori. jc.Na jzad t reba spomcnut i na jb i tn i . ju p romcnu u p las t i c i sa lko faga, ko . jasc odigrala u Raveni. Vci na sarkolagu Bar-bati . jana u sabornoj crkvi,

D r ir - ikol jkaste ui5e su ispr-rnjenc iskl judivo prcdrnctnim sirnbol ima. CrtL-r ir t-victa (sa Hristovim kol i-rtor.n) sto. j i izmeclu dvcju visokih sveti l j l i i , di jcsveie gore. I na sarkofagu sa tr i nepovez.rna tabcn-rakla pojavl juje scapstraktni krst lr obema Skolj l iast im ni lama. Klst i Hl istov rrtolrogral lrse od sada upot reb l java . fu i zdvo jeno, kao po jed ina in i s imbo l i , i s tav l ia iuse pojedinadno izmeclu pi lastara, u zabate poklopaca u obl iku kovdega izabatne prozore poklopaca koj i imaju obl ik krova. Na sarkofazima sa tr inepovezana tabernakla moqu da se pojavl juju iskl judivo krstovi. Poje-d ine pa lme dob i ja ju kar : rk te r s i rnbo la na ta j nad in S to se s tav l ja ju podSkolikast luk. Najzad, pod hrcin-ra mogu bit i okadene krune i lusteri . To

d '

onda u Raveni i u gornjoi I tal i j i u kasni j im vekovima dovodi do osiro-

$:h*:**iai;**:,:iffi :**:*tii'*?';"*r:'Jff .1?J jtT^q

K o v a c ? - 1 c o d \ l o n o . . c l i o s l l , l ^ r i o z ! a l n : l l i l ) ! a n ( ) t ' k r ( k o v ' r l 1 2 a r ' l i k v i j e ) D ' u g a p o l ' r v i n a I V v e k a

V i s i n a 2 2 c m , s i r i n a 3 2 ? c n l . d u b j n a 2 4 c m B ' e s a G r a d s l i i m u z o i ' U p s t r a n e B 0 ' 1 3 1 ' 1 4 2 ' l B 2 -

1 8 0

, ' b

l- 'r. t,, '

\- a r:s

1 . 1 8 3

\ t . 1 3 9

I l . 1 8 5

{

vensku rradici ju, _u kojoj jcclan , jedini kantar-os i .r .roZc ci:r zastupa idr: juZ ive vode, nas tav l ja sc t rad ic i ja akv i t i rnsk ih sarko fagzr i tako-pres ta jeistori ja rar.rohriSianske plast ike sarkofaga.

U V vcku se rascvetava. iec lna sasv im nova gra l la h r i i i anskc u tnc t r - ros t i ;sudeii po dana5njem poznavlnju rnateri jal i , ona ni. ie postojala u kon-s tan t insko j epos i , a l i sada pos ta je vodc ia i b i tno r -L t iCc ne is to r i ju t r rnc t -n idkog s t i la .

-To je h r i5 ia rxka r - rmctnos t u s lonovo j kos t i . Or ;a nanr sc

pr -cc ls tav i la sa ic t i r i vc l i kc s t i l skc skup inc . P lv l i sc ok t rp l . ja o l<o l rov i :cZ ic laod slonove kosti iz Brcic (370---,100), Drrrga jc obelc' le:na kovicgon-r iz-Pule i majstorskom londonskom ploi icon.r Straclanja (420--450).-Trcitrs t i l s k u s k r - r p i n u z a s t r - r p a j r r o b a n e j l a n i j a p c t o d c l n a d i p r i h a i z r . i z r r i c e k a r e -cl lalc u Milanu i iz IVI-rrana, sacl;rn tr, t i rzco Naciolrale'u Ra'eni (460-490).Najzad, pre Justini janor,og doba, izdiZe se joS . jcdna, dr:tvrta izvanrcdna-s t i l ska skup ina , ko ja je obe lc iena takozvan im pc tode ln in t d ip t i l . rom caraA n a s t a s i j a ( 4 9 l - 5 l 8 ) i z I - u v r - a . l D i p r i h s e p c s r r i h t - r m i m u z a m a , \ . c r . o \ ' r l n udipt ih Bocti ja, oprcclcl juju ovaj st i lski siupan.j za cloba vel i i<og Teorlo-l i h n , . a u n j e m r r s u _ s _ t l o l c r t c o s n o \ c k l a s i i n o g j L r s t i r r i j a n s l t o e s t i l a . K r . r r goko kovdeZiia za rel ikvi ic iz Brc5e rnora se tadno vremenski odredit i . Onnora da je nastao prc ni l iornal.r i jsko-simahijske rencsansc, mora znai icla je stari j i od Fc.l iksor, 'og dipt iha (428) kao i od dipriha Sti l ihona i Se-rene, koj i je nastao u gornjoj I tal i j i oko 400. god. Njegov vrcmenski

io_T"l obeleZavajtr Probi janor. dipt ih iz Berl ina-(395), dipt lh Asklepi jai Higi jej .e-iz Liver"pula _i dipt ih-carskog svcStenika iz Luvra. Sti lski jesrodan del ima koje slede sarkofaglr luni ja Basusa, pre svega, rel jef iniaAmvrosi jevih Davidovih vrata u Milanu, sr.cbrnom l iovieZi i i r proiekte iVenerinoj kaserol i iz eskvi l inske ostave, kao i srebrnim tan.i i r ima sa Ki-belom i Atisom iz l(astclo Sforcesko u Milanu. Cesto pominjana Rajde-rova ploda iz Minhena i Minher.rska slonovada sa Mironosicamh zastupaiuovaj st i l u neSto pozni ioj fazi; kao primer or.og st i la jc Avramova piksidaiz Ber l ina , s ve i in r he len is t i ih i rn de . js tvom. De la su v i ies lo . jna i u ve l i ko jmeri protkana mitolo5kirn i pr ipoveclaikim motivima. Izgleda da je Or:-fej bio omil jeni motiv ovc umetnosti . Orfejct 'a piksida u Bobijr-r potsciap o s t i l u n a s t a b l o s t u b a i z C a l i g r a d a ; p o a r k e d i j s l < o m d u h r r i p , , ' m o r i r L rko j i i spun java por . r5 inu , ona ima na ib i iZe s rodn ike u v r tno j p las t i c i Or -fc ja , rac leno j u tehn ic i p ro la rnan. ja , ko ia se c lanas ne lez i u V i )an t i i skonrm u z e j u u A t i n i . J o ( . j e d n a l c p a p l a s t i k a O r f e j a r r r l a z i s r ' d a n a s r r n i r r z e i uu B e j r u t u .Na po ie tku ovog razv i tka s ta rohr i5 ianske umctnos t i u s lonovo. j kos t i na-l a z i s c k o v i e Z i c z e l e l i k v i i e i z B l c S c . P o s v u j o j r r r r r o u o s t r . u k o s i i r n o l c . , 'poredit i sa Vcrclenskim kovieZiicm koj i , nastao iajrani je r-r V veku,op-< i rno pr ida is to r i ju Isusove mlac los t i . Ovo ob i l j c sccn : r re tko je u V Iveku, i zuz ima ju i i [ . {aks imi . janovu l ta tcdru k ro tnonumenta lno rCpr .zen-t ivno delo. Kovdeg od slor-role kosti iz Breie prik:rzujc-, na r. isokc,nr sred-n.1em pojasu, scene sa Hristom i Petrom, i ta ieonim kri l inta Hrista l to. i i

K o n z u l a r n i d i p t i l t p r o l { o n z l r l a R u f n p . { ) b i j a n l . S l o n { ) \ ' r k o s t . O I < o J t J o . ; o ( 1 . B c r l i n . D r z a \ n a

182

krvol iptcic prcdstavepouiava izmeclu krvol iptcic Zene i prcdstave loieg na.jan.rnika meclu pa-st ir ima; na zadnjoj st lani predstavl. jcnc s11 - 65i111 Prcobraicnja - op-S i rne scene o Anan i ju i Sa f i r i , a na bodn im s t ranama Iscc l jen je s lcpogi Lazara, kao i Vaskresenjc Jairove icrdice. Ovaj novozavetni glavni pojaspra te , gore j do le , uska po l ja sa l i kov ima, a n j ih s le .dc s ta rozavetn i do-gadaji , kao uvod novozavetnim (Suzana, Danilo i Jona; Mojsi je, Suzanai Dan i lo ; Mo js i je , Jakov i Rah i l ia , Dav id i Go l i ja t ; s t raZaren ic ( ragarcanad dovekom koga je ub io la r ' ; bog Jcrovoa lnov Lr Vc t i l j u , z la tno te lc ) .Na poklopcu sc - oko srecln. jcr l mcclal. jona sa I{r istorn - gn-rpi ir-r rnccla-l jon i sa apos to l ima, a Pc tar i Par ' l c su i l<or " rogra lsk i . jasno obc lc lcn i ; to j cjedna vrsta upotrebc medaljona, ko.ia sc sacl lr trdonret 'u. jc u zanatskojumetnosti i ulazi u upotrebu kocl raclova tr zlatu, srebru i slonovadi. Napok lopcu se u gorn jem po iasLr p l i kaz i r j r ' - i spod uskc t rakc sa ics t go-lubova - s t radan je u Gets i r -nansko j baSt i : Hr is tova r rsanr l . j cna r -no l i t vamcc lu mas l inama, n jegovo p i ta r r . je naoruZan i r l Zh i r in ra ko j i nose bLrk t i -n je , i p i tan jc s lu ik in jc zbun jenorn Pc t r l r nasprar r r pe t la na s tubu; u c lo -n jen . r po jasu Hr is tos p rcd . )c -v rc . j sk im p t ' vosvc ! tcn ic i r ra i n jcgova osr , rc lao d P i l a t a . P r o g r a r n i i p s n n o t c k c t r B l c i i , o b l i k o r a n i t ' i z t r i k l r r s a n r o t i v a ,ko j i su topogra fsk i smi5 l j cno porcc lan i . Tonte odqovara i to su hr is to lo i -ku- glar.ne scenc sa Petrom uokvirenc precinletnim sir lbol ima kao pi la-s t r ima. Rc i 2 i i ' o ta , ko . i l i zaz iva iz lec . 'n je k le iecc 2enc , i s tun taccna je vc -l i kom r ibom, ko ja ie s imbo l so tar -a ; p r ikaz sa z l i r .n na jamnikom dob i jasvoje tLrmaier.r je petlom na stupcu. Smisao preclmetne simbolikc na ovojslonovaii postaje joi jasni j i r .ra njeno.j z-adnjoi strani. Sccna sa Hristomizmedu dva apostola dobi ia dogmatski smisao aetvorospratnom kulom,koja prema pastiru Jermi oznadava Hristovu crkvu. Tarno gde se ncvernrArrani ja iznosi mrtav, izdaj ica Juda visi na drvetu. Vaskresen.jc Jarrovcierdice nalazi se izmedu znaka krsta i iedr.ros sveiniaka sa ul ianom lam-pom, ko j i ozna iava 2 ivo t . Sccnc Iscc l j cn ia i lepog i Veskrcs . in ja Lazarestoje izmedu drveta Zivota i stuba oko kojcg se uvi ja drvo Zivota; iznaddrveta se nalaze tcrazi. je pravde. Skladnost motiva i nj ihovo skrivcnoznadenje, kao i objaSnjavaiui i odnos prcdmetnih simbola i bibl i jske pri-de, govore za to, da je l ipsanoteka iz BreSe nastala u gornjoj I tal i j i , uMilanu, pod egejskim uticajem, u poslednjoj trei ini IV veka, mo>.da zavreme Amvrosi jeve vladavine, kad ie Teodosi ie privremeno boravio uMilanu.eetir i dela od slonove kosti . rnala po formatu, al i po svom estetskom i is-to r i j skom zna ien ju od va jkac le v isoko ccn iena, takoc le sc rnopu spo j i t i ujasnu st i isku skupinu. To su detir i ploi ice sa predstavom Hristovog stra-danja iz Bri tanskog muzeja u Londonlr, koie pripacla. iu ko.",dcZiir-r za rc-l i k t i je ; t r i p lo i i ce , t rkodc iz i s tog rn r rzc ia , l i .o ie sc mocu spu i i t i u l iov i r ' -Zi i sa Petrom i Pavlon.r; zat im, poznati rel ikvi. jar z: i krst, koj i je naclcnispod oltara s\,etog Hermagore u Samagc'nt, a danas sc nalazi lr graclskorn

muze ju u Pu l i ; na jzac l , c lvc t roc lc lnc p lo i i cc ko . jc p r ipac l : r ju . j cdna c l r r - rgo . j ,sa scenama l l r i s tov i l - r duda ( iedna od n i ih . j c u L .uvru , a d ruga u Dr ia ' r ' -n im muz-e j ima u Bcr l inu) , ioc l lo r rak i z - Ncvc lu sa Hr is tov in - r roc lc r r je rni Pok lon jen jem mudrace ko j i p r ipec la i : to . i rac l ion ic i . Rac l io r . r i ca ovc z r . ra -da jne hr i5 ianske s lonovacc t leba , po jcc lnos l : rsnor r r rn is l . j cn j t r , da sc t raZ i

l v l i f o n o s l ( e n a

1 8 , ? c l n

Rl

l j r o b u i \ r a z n e s e n j e I ' l r i s t o v o ( R a j d c r o v a p l o d a ) . O k o 4 0 0 . g o d . S l o n o ! a k o s t ,

S ) , i n r l l ( j c m M i n h e n , B a \ - a r s k i n a c i o n a l n i m L l z e J . U p . s l r a n e 1 3 ; . l { 1 . 1 ? 4

1 8 4

i i :. 1?' 18

t ? '

u Milanu, tu gde su oko 428. god. rezani diptih od slonove kosti porodiceLamp-adija iz muzeja u Breii, kao i onaj Feniksov. Red je o siednjemrazdobljri Teodosija II, tadnije redeno, o

-vremenu kada je u Raveni vla-

dala carica Gala Placidiia. Ako bi konzularni diptih iz riznice katedraleu Halber5tatu bio drZavni spomenik KonstancijiIII, na njemu predstav-liena tema Pokoravania moila bi se razumeti kao Konstanciievi pobedaiad Vandalima u Raveni (417), a Zenski lik bi se mosao tirmaditi kaoGala Placidija. U razdoblje oko diptiha Lampadijaca treba sigurno dato-vati i slonovadu Venacija iz Liverpula, dok Asturijev diptih tiDarm5tatu(M9) obele[ava kraj ovbg stila.Religioznu dubinu, koju ialazimo u vreme Gale Placidije na spomenicimaRav6ne, pokazuju i piodice sa Stradanjem iz Londoni; one iu, po razu-mevanju Hristove patnje, srodne sa istovremenim reljefima na drvenimvratima u Santa Sabina u Rimu. Nasuprot elesantnom stilu radova uslonovoj kosti i srebru u doba Teodosijh I, figr-falni_-sl_ilje.-sada zdepa-stiji, izraz tup, kompozicija te5ka i stisnuta. Ikonografija je jcdinstvena:Hristos nosi svoj krst izmedu Pilata i Petra koji je pored vatre; na ovojnajstarijoj predstavi raspeia Hristos sa pregadom visi na krstu poredJude, koji visi na drvetu. Pored razvaljenog svetog groba sede dva legio-nara i dve Zene, tako da predstava vi5e iziaiava la"spoloienje na VeTikipetak, no uskr5nje jutro; ploda takozvanog nevernog Tome je najverovat-nije demonstratio sanguinls i nagoveStaj irtve za apostole.Tri pravougaone plode iz istog muzeja mogu se spojiti u kovdeZii sa Pe-trom i Pavlom: Petrovo dudo sa izvorom. Petar vaskrsava Tavitu. Pavlesa Teklom na gradskoj kapiji i Kamenovanje apostola Pavla. Odlomakiz Nevera ie verovatno ostatak kovdeZiia sa scenama iz Hristovoe Livota.euveni diltih Adama i Pavla iz Bardela u Firenci pripada ve"rovatnoneSto starijem stilskom stupnju i jo5 pokazuje vitki stil figura, koji jebio uobidajen u doba Stilihona i Serene. Na njemu narodito postaje ja-sna svestranost umetnidkog stvarala5tva u slonovoj kosti; predstavljenoje saslu5avanje apostola pred prokonzulom na Malti, dudo sa zmijom iizledenje bolesnih. Mora da je u teodosijansko vreme vei postojao op5i-ran cililus o Pavlu, koji je bio nezavisin od ciklusa sa Petrorir, ali semogao sa njim spojiti. Iz iste radionice odakle potidu londonske plodicesa Stradaniem i kovdeiiC sa' Petrom i Pavlom. potide i kovdee ir puli.U V veku j'e odigledno postojalo mno5tvo kovdeZida za relikvije] ukraSe-nih scenama: piksida iz Luvra od srebra sa Poklonieniem mudraca i Va-skresenjem Lizara, kovdeZii od mermera u Arhiefisliopskom muzeju uRaveni, koji izmetlu ostalog prikazuje Hristovo vaznesenje na nebo. Kov-teLit. iz Pulc se razlikuje od svih ovih relikvijara svojom reprezentativ-nom ikonografijom, kojoj mora da je kao uzor posluZila kompozicija izapside, moZda posredstvom predstave na sarkofagu. Na poklopcu je pred-stavljen Hristos, na detvororednom bregu raja, sa Petrom i Pavlom; naprednjoj strani hetoimasia sa jagnjetom boZijim i Petrom i Pavlom; nazadnjoj strani jedna liturgijska scena koja podseia na confessio u crkviSv, Petra, jedna druga, na supl'otnoj strani, sa zavesama ikonostasa. Upo-treba alegorija sa jaganjcima, kao i krsta i venca, votivnih kruna i kivo-rija, palmi i lovora, pokazuje da kovdeiii zavisi od visokog umetnidkog

pravca, koji se razvijao pod Galom Flacidijom u Raveni. llcdice-qa-tripolia iz Pariza i Berlina postale su naiznadainiii svedoci ovog doba, i to

- _ { - - - - _ 5 - f - - _ - r " - - . . + t - _ r . - .

od onos vremena otl(ada re Doznato da su rn KoDrrale Detodelne Korrceknjige, "nastale u dvorskofltbti Kiiii vbtitog, a koje s6-danal nalaze uOksfordu. Tako je ponovo otkriven najstariji hri5danski, verovatno car.ski, petodelni rasko5ni povez u slonovoj kosti. Na srednjem polju naj-bolje je, prema uzorima karolin5ke kopije iz Oksforda, zamisliti Hristapobednika koji nosi krst na ramenu, a kojeg je Gala Placidija uvela uravensku umetnost iz Carigrada. Na gornjem poprednom pojasu trebapretpostaviti Hristov monogram, koji nose dve Viktorije, ili njegov po-bednidki venac; na donjem popred.nom pojasu treba pretpostaviti nekustarozavetnu scenu spasenja, kao Jonu, Suzanu ili Davida. Saduvana sudva poduZna pojasa, koja prikazuju po tri scene kvadratnog oblika: Po-kolj vittlejemske dece, Kr5tenje i Cudo u Kani, desno haemonhoissa, De-moni na jezeru, raslabljeni od kostobolle. Kao Sto Cemo videti, ove peto-delne korice za kniizu su se u V i VI veku brzo razvile i postale t:z,or zacarske biblije karciliiSkog i otonskog vremena. Lako je pojmljivo da uovim o{lomqima vidimo ostatke rasko5nog jevandelistara carice Gale Pla-ridije. TreiaTbtilska skupina slonovada.V,veka-okuplja se okq jgdnog ras-ko5nog poveza, oko petodelnog diptiha izriz-nice katedrale u Milanu. Zbogkrutof i linearnog siila naboia dituie se u wdmd u kome je nastao Valsilijev (480) i Boerijev (478!diptih. Ako se tome doda-Siyidijev-diptih izNacionalne biblioteke u Parizu (488) - na kome se po prvi put uvodina konzularnim diptisima celog IV veka tako omiljeni tondo - postajejasno, u koja umdtnidka stre;ljenja treba udlaniii milanski petodelieidiptih. Prednja i zadnja strana odgovaraju jedna drugoj. Velika srednjapolja su ispunjena predmetnim simbolima u ravenskoj tradiciji: jagnjeboZije u vencu voia i crux gemmatz. na rajskom bregu. Bodna poduZnapolja su trodelna kao i na rasko5nom povezu Gale Placidije, koje smo mirekonstruisali. Na njima su predstavljene scene iz Livota Marije, iz Hri-stove mladosti, izledenja i vaskresenja, ali i reprezentativne scene, kaoHristos na zemaljskoj lopti, koji pruZa venac dvojici apostola; zatimpredstava o udovidinoj lepti, gde Hristos takotle sedi na zemaljskoj lopti,gozba sa hlebom i ribom na nadin na koji je predstavljena oko 490. god.na mozaiku juinog zida u San Apolinare Nuovo. Time se milanski ras-koSni omot uvr5duje u gornjoitalsku umetnost, a jedna slonovada sa tripolja iz Luvra pokazuje da je u doba oko Zenona postojalo vi5e raskoS-nih omota ove vrste.Gornji i donji popredni pojasevi milanskog diptiha imaju u uglovima lo-vorove vence: gore su popunjeni Sestokrilnim simbolima jevanclelista, adole poprsjima odgovarajudih jevandelista. U drugoj polovini V veka ovitondi prodiru na konzularne diptihe i srodne slonovade, a podev od ranogVI veka dak i preovlacluju. Tako se objalnjava ova varijanta rasko5nogpoveza u Milanu.Ne mnogo kasnije nastao je i rasko5ni povez, poreklom iz Murana, kojise danas duva u Muzeo Nacionale u Raveni. VeC zbog svog izduienog irazvodnjenog stila figura, on je srodniji zenonskoj umetnosti no umetno-sti justinijanskog vremena. Slika glavnog polja prikazuje Hrista na pre-

186

stolu pod baldahinom u obliku Skoljke; scena u podnoZju, koja predstav-lja Trbjicu mladiia u uZarenoj peii, data je kab pred6la. Uioietlenjemse potvrcluje da Marijina ploda u Dlon ,Rajland Lajbreri u Mandestempredstavlja- zadnju stianu'plode iz Murana. I ovaj rasko5ni povez nijeusamljen, jer se srodan primerak moZe spojiti sa nizom odlomaka u Pa-rizu, Londonu, Lenjingradu i Moskvi. Kod muranske plode se napredak- nasuprot starijim rasko5nim povezima - sastoji u dvodelnosti (ume-sto trodelnosti) obeju poduZnih ploda, kao i u tome, da Hristos, kao iinade na delima VI veka, dini duda krstom. Osim toga, motivu Viktorija,sa gornjeg poprednog pojasa, pridodat je par arhanctela sa globusom idugim krstom, u demu se lako prepoznaje ravenska tradicija. Od sadapostoji standardni rasko5ni povez, koji na prednjoj strani ima predstavuHristovog, a na zadnjoj strani Marijinog prestola. Osnova ovog standard-nog tipa je petodelni diptih iz Murana, dok je klasidni primer VI vekaonaj u manastiru Edmiadzin.U Teodorihovo vreme nastao je slededi rasko5ni povez ove vrste, koji bimogao da predstavlja samog cara Justinijana. To je petodelni diptih izzbirke Barberini, danas u Luvru, koji pripada stilskom krugu izmedubedkog diptiha Rome i Konstantinopdllsh i^slonovada vizantijJkih caricau Firenci i Bedu. Stilski preokret ka vedoj punoii u predstavi tela, kaoi u nagla5enoj snazi lika, moZe se i inade oko 500. god. svuda konstato-vati;-nlsuprof vremenu Vasilijevog diptiha, treba sairo ukazati na diptihAreobinda (506), Klementina (513) i Anastasija (517); jedna od najvrs-nijih slonovada ove vrste koja, u tesnoj vezi sa Boetijevim diptihom, raz-ja5njava olu promenu stila jeste konzularni diptih iz Mitropolije u Pragu.Ako-ne uzmemo u obzir koga cara predstavljd mnogodiskutovani dipiihBarberini, ipak je jasno da je u pitanju povez carske Biblije. SAm cai jepredstavljen na-kdnju, sa svetim kodljem u adventus-u, s-a personifiki-cijom terra-e i victoria-e, sa palmom iznad zernaljske lopte. U suprotno-sti sa ranijim petodelnim povezima knjiga, uspravne plode imaju po jed-no polje. One sadrZe predstave oficira telesne garde, koji prinose statueViktorija na postamentu, koje pruZaju vence caru Sto se vraia. Ovaj sklopje, u k-arolin5koj dvorskoj skbli, pieuzeo rezbar petodelnog rasko5nogpoveza, koji je bio odreden za evangelijar slobodnog carskog manastiraLor5. Ono Sto su za cara oficiri telesne sarde, to su za Christus victor-aarhancleli Gavrilo i Mihailo.Dok na donjem poduZnom pojasu varvari ukazuju po5tovanje hriSian-skom caru, gornji poduZni pojas diptiha Barberini prikazuje u tondu,no5enom od Viktorija, poprsje mladaladkog Christus victor-a, sa krstom,izmeclu sunca i meseca; ovde se u VI veku na carskoj slonovadi ispunjujesve ono Sto je bilo idejni sadrZaj hristolo5ke umetnosti V veka. Na car-skim diptisima mogu da se u tohdu Viktorija, pojave i simboli carstvaili glavni gradovi carstva (Rim, Konstantinopolis). Vei carski sve5tenikna plodama od slonovade iz Luvra sedi izmedu so/-a i luna-e. Pod ovimznakom car odriava svoi adventus na diptihu Barberini, a na diptihuHrista i Marije iz Berlina-, koji pripada vremenu Justinijana, oba presto-la su obeleZeia su.rcem i mes6c6m. U ovo doba je jedan brijentalni umet-nik rezao velike slonovade Ahenske propovedaonice iz katedrale, medu

8:l

njima i imperatora koii peladi i jaSe konja. JoS bliZa ovom diptihu lerb-lxslbnovada takozvane aiiiidne iz muzeja Klini. Znadi da veliki iasko5nipovez iz zbirke Barberini nije najstariji od petodelnih poveza ove vrste.On ima bar jednog velikog prethodnika iz leonijanskog vremena. To sutri dela carsliog diftiha, kJ3i treba da su poreklom iz iranastira Mihels-berg kod Bambergia, a danis se nalaze u brZavnoj biblioteci u Minhenu.Na"saduvanoj deJnoj poduZnoj plodi konzul u rasko5noj trabea, pradenod germanskbe cureuog telesn6f duvara, sa Hristovim Siitom i kopljem,nosi codices ciru. Od lEvog polji je saduvan jedan obidno odeveni Bovek,iza koga Viktorija izdiZe

-poprije bradatog Eoveka u lovorovom vencu;

izmedu oba poljl moramo kao srednje polje zamisliti prestolnu scenu,na isti nadin'ka6 i kod srebrnoe 5tita, n;primer Aspara Ardabura (434).Na osnovu ove analogije moguino je da poprsje iznad dvorskog dinov-nika - diia kompozidiia potseia na odeovaiaiuie naderobno slikarstvou grobnici Dva brata ,i palrniri - predlstavlji apoteo/u ili apostolskogsveca-zaStitnika; u svakom sludaju, takvi se medaljoni nalaze i na kon-zularnim diptisima iz Bolonje i diptisima Klementina (513) i Anastasija(517). Minlienski odlomci mogu se spojiti u petodelni rasko5ni povez,koji je pandan onome iz zbirke Barberini. Ovaj poslednji je vojnidki imoZe se zamisliti kao povez ratne istorije: onome je koren u mirnomdvorskom Zivotu i mogao je da bude povez pravnog kodeksa, ne5to kaoizdanie codex Theodosianus.Mi smo pre5li dugi put kroz detiri generacije najotmenije umetnosti ra-dionica slonovade"V^veka. Pri tome'se poka"zalo ia post6Si izvesna srod-nost u plastidnosti izmetlu visokog stila pod Teodorihom i podetnog stilapod Gracijanom. Onaj ko je naudio da paZljivije posmatra, neie viSe dapovezuje takozvani diptih sa pesnikom i muzom iz Monce sa pesnikomKlaudijanom, niti da ga stavlja u vreme diptiha sa Stilihonom i Sere- - -nom. dn, Sta viSe, prifada kriju razvoja, kida su rezani ahenski i Ari- rb'\

iadnin relief i kada se stil polako razvijao ka oblicima Justinijanovogdoba. Onda je shvatljivo Sto u filozofu, odevenom kao kinidar, vidimodrZavnika, pesnika i filozofa, koga je Teodorih Veliki privukao na svojdvor u.Ravenu. i koji.je tamo 524.god. pogublj.en. Na'pragu istog vreme-ro ,,nna stoji i veliki londonski arhandeo sa glasnidkim Stapom i globusomsa krstom, prikazan pod lukom na visokim stepenicama; iznad njega jekrst u lovorovom vencu i jambidno-trimetrijski grdki natpis koji njegovonadzemaljsko biie obja5njava, zagonetno i duboko, kao zahtev dovedan-stvu i otpri l ike znadi: nUzmi ono Sto sada postoji i udi, Sta je poslednjaosnova i uzrok sada3njosti<. Tako se zavr5ava doba druge ranohri5dan-ske klasike pod Teodorihom Velikim. Prkosan, sa starom rimskom valja-no5du izgraden dvospratni mauzolej velikog gotskog kralja, sa svih desetstrana u donjem spratu, pokazuje neprekidne niSe, a u gornjem delu podve slepe niSe. U unutra5njosti donjeg sprata upisan je u krug snaZnigrdki krst; u gornjem, opet ispred apsidalne niSe danas stoji kraljevskiporfirni sarkofag u obliku kade. Ornamenat u obliku klje5ta na kupoliima ornamentiku istodnogotske zlatarske umetnosti, koja je u najbliZemsrodstvu sa danas nestalim duvenim zlatnim nakitom, koji je u5ao u isto-riju umetnosti kao )pancirni ili kolski nakitu Teodoriha. Koliko god spo-

188

k^.

menik svojom kupolom, iz jednog bloka istesanom, deluie strano porede.legancije carigradskih i ravensl<ih dvorskih palata, on ie-obelezie bozan-ske uzv.i5enosti jednog vladara, pa je srodan carigradskom mauzolejuapostolikog Konstantina i po tome sto dvanaest kamenova kubeta noseimena apostola. Apostoli ovde gore duvaju stra-zu za kralja koji je posredHristovog krsta sahranjen u purpurnom sarkofagu. Tu ie iedinsivo vizan-tijske crkv.e-i njene kulture ogl.ateno apos.tolskofr prirodom vladara; i potome su slidni Konstantin velilci i r-eodosije veiikl, Teodorih veilt<i iveliki Justinijan.

IV. DOBA JUSTINIJANA

+

Kada je car Justinijan 27. decembra 537. god. osvetio novu oVeliku cr-kvu( - koja je kao dvorska i patrijarlijska crkva vei od vremena Teo-dosija nosila ime BoZanske mudrosti - pu dast i slavu SveviSnjego, re-kao ie: oSolomone, ja sam te nadma5ip<. Ne samo car, ved i svi savre-menici bili su mi5ljenja, koje je delllo-i potomstvo, da je stvorena nekavrsta svetskog duda neuporedive vrste i neSto sasvim iedinstveno. Istori-dar Agatijas iz Mirine ji prorekao da je Antemije --odlidan inZenjer imateliatidar, kome on pridaje veiu zailugu no niegovom saradniku Isi-doru iz Mileta - gradenjem Svete Sofije stekao neprolaznu slavu i da Cenjegovo ime ostati besmrtno vezano sa ovim dudesnim delom. Prokopije,Justinijanov istoriograf, posvetio je novom zdanju oduSevljen opis u svo-ioj kniizi ,O Justinijanovim gradevinama", koja i danas ima estetskuvridnost. On opisujej kako se-nova crkva iidiZe visoko na nebu iz ruSe-

, vina i pepela i okao da ma5e ostalim kuiama, slidna brodu usidrenom:u pristiniStu, jer nadviSava ceo gradu. On hvali blagorodnost duiine i 5i-'rine. velidinu i skladnost masa, nienu raskoS u koioi ie toliko ukusa daine moZe da se ogresi o meru. On otkriva tajnu dbvohenja svetla u ku-ipolu: >Ona je puna svetla i sundevog treperenja,-a,prostor. ne-.osvetljava

"sundeva svetlost spolja vei ona zradi s.a,ma qgbqrqo. Divi se polukruinoj

apsidi i konstrukciji -konha,

kao i optidkom iitiskri lebdenja i pored pou-:' zdanog oslanjanja na dvrstu osnovu. Prokopije isto tako uodava novi zada-1 tak i raspored stubova; oni nisu u pravoj liniji, vei su postavljeni u po-i lukrug prema unutra5njosti, kao horsko kolo, nanizani jedan uz drugog.'

Ono Sto mi danas nazivamo nadelom otvorenog baldahina, opisao je ovdejedan suvremeni, estetski obrazovan i osedajan istoridar. Prokopije, usvojoj analizi graclevine, kreie od istoka i zapada ka sredini >hramao,koju ogranidavaju detiri ve5to napravljena nkamena masivau (stupci) -dva sa severa i dva sa juga - koji, opet, izmedu sebe imaju po detiristuba. On uporeduje ove stupce, sastavljene od modnih kvadera, sa pla-ninskim stenama, na kojima se, sadinjavajuii detvorougao, uzdiiu detirilebdeia svoda. Iznad njih je kruina kupola, koja izgleda kao da lebdina neizmernoi visini.Ovoj kupoli, lroz koju rano ujutru sa osmehom ulazi dnevno svetlo, Pro-kopije pridaje najveiu vaZnost, >jer se uzdiie iznad cele zemljeo. Kupolaostavlja telo zdanja samo malo ispod sebe i tu su postavljena 24 otvoraza svetlo (prozori), koji ostavljaju utisak da kupola ne naleZe dvrsto.Strukturu pandantiva Prokopije sa tehnidke i estetske strane izvanrednoopisuje jednom redenicom: "Time 5to je veza izmedu lebdeiih svodovaizvedena u detvorouglu, delo zatvaraju detiri trouglasta umetka izmettusvodovau. Ovde je u Prokopijevom ekfrasisu opisano ono mesto vizantij-skog sistema baldahina, u kojem prostor izmectu trupa gradevine i ku-pole ikonolo5ki oznadava mesto izmetlu zemlje i neba kao mesto gde se

1l r45cF,

T^8,

1*)

I)0

Crtez 18 tfasporedu,

19 - Srerc SottJs u Carlgradu. poprecrLt presek po du,oJ osovtnn o|tlouq po lstom

s-ulredg dovek i Bog. Svaki trougul - tako to opisuie prokopiie - imadole Silj-ati ugao, Siri se navi5e I prelazi u okrugiinul te tako^sivara deokoji nedostaje krugu. Prokgpije saZima, u nepievazidenom obliku, oiz-vanredno lep izglcd snaZne loptaste kupoleo ovim redima: >Uop5te ne iz-

192

Sveta sol{a u carlgradu.532--53?.8od'; obnova kupole 562' Up' stranu 191'

eleda da ona podiva na dvrstoj osnovi, ved kao Ca premo5iuje prosto

iisedi na zlatnbm lancu sa neba.o Ono Sto je visoko-gore u vazdunu spo

ieno, i visi iedno o drugom, i oslanja se jedno na..drugo, poKazuJe taK('ilil;"i8;;it

i-"a p-it-.ia ii se pogtea fosmatrada nikad ne zaustavlji

"u-ool"aino.tima, veC bez ikakvof nipori, ma koliko desto skretao, obu

il;.i;';;iil"-. Fiotopi:" se trudi?a 6uiaini. tajnrr-karaktera lebdenja.

6"it"zi"" na primeiu- redanja tesaniki stubaca' Kamen- je po prirod

d;;;i,;ii vettd ugladan. Tam-o gde kamen dini uglove stubaca, kqT."" j'

u uslu otesan, a lnade ie kvadratan. za veziv.anie-se- niJe^ upotreblJava(

"iTi"e "i "if'"ti "ie tiu""o olovo, koje je - izliveno u fuge - spajalr

v

Zlatnl medalron 8e portretotn cera Justlnijale (53?-565). celvanoplasdfnl odsak po ortglnalukojl Je u meduvremenu tzgubtjen. PECntk 8,5 cm. London, Brltensld muzer.

rrto! ncoauona

kame4je. Zlato-svodova bilo je nadjadano sjajem kamena. Oba bodnahodnika nisu odvojena od crkvenog 6roda, ne-go su ove prostorije za moIitvu - namenjene muSkarcima i Zenama - po lepoti ravne svetiliStu;ova slidnost svih delova i prostorija predstavlja sledeii ukras. Bezbrojdvorana i hodnika sa stubovima, lLpdta stubova i vrste kamena podse-Caju na livadu sa puno cvetova, na kojoj se das divimo cryenom-a daszelenom, na kgjoj cveta ovde purpurno a onde sija belo, ostvareno nanadin na koii komplementarne boie stvara umetnica Driroda.Inade tako tiezveni-istoridar, Prokopije, u ovoj crkvi vidi pravi dom mo-

(\ a\r. tr:-

leZe uvukao tako da vi5e ne naleZe na stubove.- 24. decem_bra.!{1. god. car1P_ltlilgt\

su po drugi ,put.osverili gradevinu i za vreme ileda-nosti ;epesnlcki obdaren dvorski dinovnik pavle Silentij-arije, recitovao s.roj.,himnu -Sofijinoj crkvi; u -o-voj himni on, .a razliku ".i F..L.pila, vi5eopeva Sareni ukras i poreklo kam_ena, vrste merme.", r"rri"u

-i '."it i",

il?!1 1 :1^e!{a, nego,.?ihitekturu. Crkva Sv.-sofiie je inlsio l"mpij-"i,ilcelog sveta i- Pavle Silentiarije .narodito opisuje ikonostus, umuori i p.:e-grade. hora, kao i o'ltar i oltarski kivorij. bo to*" |e celoi<uoni

-ht. -o-

119 .du. rfele.da sasvim,.nematerijalan, 6listaiuci .d .;;b;;;--"iuf^; -i

sami stubovi su svetleli ukraseni srebrnom oplatom, iz oltari ie zlatomsijala slika spasitelja, >koji je nestvoren ;;".';;-*b"lit r*itir-on cou"-

I^1,j^" ]31" krii.atih,andela..Otuda,postaje jasno .za5to je Sveta Sof-ija, za_

Jeono .sa carsklm _dvorom i hipodromom, postala sredilte grada i iredi-Ste politidkog Zivota.u .glavnom gradu Romeja, koj i j; ;;;.?;;i(onstan.r-rn velKl K,ao prvy, hrrscansku metropolu sveta; on nije poznavao nika-Kvu pagansku proslost, a njegov duhovni zivot u vt v"ekri odredivali sr.rsam car, oniesova mnogovoljena, od boga data supruga(, pravnici kaoSto rr Treboniian i.Kasi6dor, istorieari k?o egatiias i prokopiie, filozofiKao Jovan, pesnici ka_o Nonos i pavle Silentijarije, vojskovode kao veli-zar-i Narzes, lekari kao Aleksandar iz Trali i "uinet"nici

t.o e"i"mij"I lslcor.

Q \

) , /

umetaka - nebeska lopta. Cetiri, srednj a .stupca-iv$to--lpovezr\iu-ovakvadrat, uz pomoi potpbrnih zi-dor&-EajuZnim-i-sevemim-zidomspoljnieg kvadrata. Izmeclu obeju oprostorija sa stupcima<, severno i jutnr

oi -ce.ttralnog

kvadrata, nalaze'se, izmedu dveju kvadratnih prostorijrsa krstastim ivodom, po iedna uska srednja prostorija sa poluoblidastin

r svodom. Njih ograniEdvaju po detiri stuba povezana lukovima; ti hodnicvode u poprednir osovinu prbstora pod kupblom; pod njihovim severnini iuinim lukom uvuien ie po iedan dopunski zid. Svaka strana ima tdriniem sDratu pet lukova ilznail detiri stuba, u sredniem spratu sedanluk6va iziad Seit stubova, dok su u ogromnoj lineti dva r-eda prozorasv6ki sa po devet odnosno pet prozora. Na srednjem sptalu-se nalaz,glavne tribine crkve, koj e sv63 om trodelno5dg -dgovaraEpdajam-au prizemliu. Ovi prividni zidovi ne ogranidavaiu prostor, ved ga otvaraju; istttako"oni ne'nose kupolu, vei su"bez teZiie i izgledaju n;materijalno ka(i sama kupola. Po iitom zakonu horizontalne trojn-e podele, od istodnilstubaca se izvijaju dve otvorene eksedre i glavna apsidla rgde se slavi sluiba Hrista<, a Cpajaju se sa vidljivim zidovima u optidko centralno jedinstvo. Tri takve eksedre se izvijaju i ka zapadu, polazedi od stubaca; on,su nadvi5ene i spojene svodovima u vidu detvrtine lopte. U sredini istoine strane, tamo gie se zaokrugljuje oltarski prostoi, eksedra-je plitktzatvorena, da bi se - drLe6 se i dalje zakona trozvudnosti - obrazoval,u carske dveri. Dve detvrtkupole temenom dodiruju kupolu centralne prostorije, a sa obeju strana se izdrtu sferni trouglovi i gube se u velikookruglini glavne kupole. VeC je Prokopije tadno prepoznao osnovne zakone ove vizantijske arhitekture. Sva kretanja i naponi u svodovima izjednaduju se i neltaju unutar samih svodoval nosioci nisu zidovi i stubbvjvec se same prosiorije mettrisobno nose.

-

Sasvim je opredno rimskom nadinu gradnje da se sklopovi dine neviiljivim. Podev od poda, svi zidovi su, skoro bez razlike, jedinstveno prtruSeni. Ne postoie delovi koii nose i koii su no5eni. ved horizontaln,tekuii pojaSevi: irveni oiffoifiia, Zuti odi[iildiJs-Fg mennera, zelerod tesalskih stena; za plode se upotrebljavaju mennerne intarzije i mermerni mozaici, U ovaj sistem mennera i mozaika, koji slikarsko-optidl

Svakog crkvenog _p_raznika,pevaci su pevari tropare s-a amvona po Dpro-gramu svedanosti Velike crkve"_kao ispovest Bolomajki: ,Tvoj giad, f,ojivlada.u Tebi i koji si Ti iz stra5ne nei,olje izbav-ila, p'eva fibi] f,iio'e"r"-dt._:,

_hiT,l" svoje blagodarnosti<<. U troiaru se

-C;h'g;;;,-g;i"ciJfiau,

nazlva ocnom ;abud-icom sveta i svakog 14.,novembra, ni dan Juitini-jan-gye^_s1_rrti,^r"*d4e je iz-crkve Sv. S;fijs himna caru i niegovoi: su-pruzi' Crkva Sv. Sofije ostala je u vizantijskoj umetnosti ono"sio ie bitaod,podetka:.centar, iaput muidi,usred triisci'nite

""i.ii, tii".i.""-rr.*,

prlJema i odluka o ratu i miru. Cesto je sijala, kao Sto to kaZe pavle Si-lentij3rije,.r,r noinom svedanom osvetljenju:"'foCi .iiai., i r-"-i" r"'i".no

.ir.>-+-- :,-^ - kao dan, sijaju i plamte kao u svetlu.,iz".fko".td"iirit?iiJ;;1il"--r_r,, . i-r. _..-r,-

:Ka.crkva Sv. Sofije u Carigla{u.bile su poduZne gradevine, a sadjpo' prvl- put nastaje, .kao caput mundi, carska- s_vedana-crkva kao centralnagradqvina..Tako je.u novom Rimu f-ostavljen snaZan suprotni pol kon-stantinskoj p-ragraclevini u starom

-Rimu;-sledeii takvi to[orie mislil

moze se moZda razumeti smeli pla-nJ4lijaII, koji je hteo da u obnovrielnom starom Rimu zameni longitudinalnu gradevinri stare crkve Sv. peiralsnaZnom centralnom gradevin-om iste vrsi"e kao Sto ie Sveta Stfii.. o-o.dkao caput .r1tun!i. Fi5ir vo.l Erlah je

" ""ojoj ,i.tiiiirk.i"-.j-tiiJilti.i""l

ovu justinijansku stvaraladku grad6vinu shi,aiio crtadki i"sa tl"Ua"i;u.- Danas se vi5e crkva Sv. Sofije u Carigradu ne moZe riuuiti

" ;;J .Ar"S--\:'eis' rimske drZavne

"-"t"o.ii i ir; m;t; ;;;;j;j videti proZimanje longi-

tudinalnog i centralnog prostora. ona ideju i!"lr"inoiti'ih""ifJiriti"'r:Fi,a kao celokupna prost6rija podiva n"

"ue""i" iioa"i"i[=;;;i";i;"u:il1.-

drat se slav-lj-a s{dnji kv;dr;t, na njegovim ;;dir" ;il;"i-" ij"iii. t"-pola.9a- pandantifiml. to ie ornoun-i irojni slial .it r"-p."^"iio.lTt^ir-nad kubusa zemlje postavija se - u -Ldup.osioi" ii.""a"-L"fuo"ift

I

t ' '

-

i u katedrali rr Rosri. Sistemmetlu pilastara, sasvim je raz

196

\ / r- l

9gc{rAu ({S+1, a klasidan je u oktogonu u Hijerapo.ltru_, Ali ni jednaod oiDlrvelikih gratlevina V veka nije ni izbliza predujmila sloleni sistembaldahina Svete Sofije, patak qi cr[va svetoqQfu=4a.saSil3atom kupolomizEzJ;e. Napon prostora izmeclu otvorenih izviienih eksedri i kvadrataffiffie pot3eda na slidan napon izmettu unulra5njeg tetrakonhosa ikruZnog-omotada, koji odreduje unutra5nji prostor/cikve Sv. Dorda uEdrqiadzinu.

. Polazna tatka za istorijsko-razvojno obja5njenje gractevinskog tipa cr-kve Svete Sofije moZe ila bude simo tebdoiijahska gradevina sa ugao-' nim niSama, kirja je u najjednostawrijem obliku zas"tupljena u mnogebrojnim krstionicama u AEu Mini, u Riveni, Mastihari iu Carieradu.

-Po

dan-as raspoloZivom materijalu izgleda da je u'crkvi Sv. Dqrd? u_-Ezri,koju je sagradio Pre,zvi1". Jilvan 515. god., tikav tip prostoia prvi put pre-tvoren u svedanu crkw na taj nadin Sto joj je dodat oktogonalni pravllnihodnik. Ova graclevina je jo3 prejustinijanlka. Njoj sle*di, 520.

^godine,

u samom Carigradu - gde je Justinijan vladao od-527 - gradevina sa- ugaonim ni5ama, posveiena svetim ratnicima Sergtju i Vakhu; njima

je, kao Sto smo-videli, ne mnogo kasnijelSl3)'s6Erade-ria cikvai u Serigopolisu na Eufratu, iste vrste kao i tetrakonhos u Milanu i uSelevkiji.Ono Sto u osnovi dini razliku izmedu crkve svetog Sergija i Vakha u Ca-rigradu i crkve Sv. Dorda u Ezri upravo je ono Sto nju i za neupudenooko na prvi pogled povezuje sa crkvom Sv. Sofije; stbga ie u turskomnarodu i dobila ime "Mala Sv-eta Sofiian. Kvadrat, upisan u kvadrat usao-nih- niSa, ustupio je rfi-eTi6..oR' igomrl koji se sastoji od moinih ugao=nihstubaca. Smaniivaniem ugaonih ni5a.i zamenom podupirada. sto se ovdep51i put primehjujri, pribliZen je obliku kvadrata- koj i-d6uhvltiunutras-nji oktogon. Od stubaca se izvijaju osam lukova, od koiih ie onai koiiyodi u apsidu, malo uzdignut. Iznad lukova podinje nabrafu svod, a ulukove su umetnute dve w:ste zidova kao ispunjavanie - oba dvospratnai u obliku niSa. Zidovi se na oba sprata oivaiaju riz pomoC dvatfuba,tako da u donjem spratu nastaje riodni arhitrav sa pb tri prolaza, a ugornjem- po tri luka u svakoj riiSi; na taj nadin je rinutra5nji oktogoncrkve u horizontali podeljen u tri dela. To je novi ied, koji sasvim menlaprostor- Izmedu stubaca, paralelnih sa sioljnim zidovi-ma urudene iuplitke niSe; stubovi stoje, dakle, u pravoj liniji kao Sto je to, u vedoirazmeri, i na juZnom i severnom zidu prostorije pod kupolom velike Sve-te Sofije. Izmedu stubaca, koji odgovaraju uga6nim ni3ama, niSe okto-gona se polukruZno izvijaju, a u donjem spratu nose izvijene grede, a nagalerijama apsidiole. Ove otvorene konhe u crkvi Sv. Sergiia i Vakha od-govaraju otvorenim konhama u Svetoi Sofiii. One se palilelno izviiaiuka ugaonim ni5ama. Ovaj sistem vodi pro5irenju u obliku baldahiira ipro]aznosti ce_ntralnog srednjeg p_rostora, kao i potpunom poni5tavanjuhodnika. Moglo bi se gqq'e1iti-o-kvadratnom baldahinu sa^ugaonim ii-Sama, koji je postavljen u kvadratnu gradevinu sa ugaonim niS-ama. Hod-nik tako postaje nosad galerije koja ide okolo.Koliko je gvaj justinijanski zakon prostora ved potpuno razvijen u MaloiSvetoj Sofiji poznaje se i po tome Sto su svi delovi gractevine - kapiteli,

arhitravi, venci i frizovi - ujedinjeni u ravnomerno tekude pojaseve; lodwlo promenljivih oblika kaiitetal imposta i ispupdenja u pitanju su, bezianz!tka, rad6vi u tehnici pioboja, koja je pogodna da stvori utisak op'tidke Sirine, lebdeCih odnosa prostora i zamagljivanja struktura u koristapsolutnog prostora. Ova pro2raCnost od sada bdlikuje sve justinijanske

dblove grdtl-evina, kapit!le u cisternama i crkvama Carigrada, kao i ucrkvami u Raveni, Solunu, Jerusalimu i Varni na Crnom moru. fsfu pro'zradnost su imali i zidni ukras u Svetoj Sofiji, pregrade hora u San Apo-Iinare Nuovo i San Vitale u Raveni, kao i u velikoj bogomolji na steni uJerusalimu. Omajadi su upotrebljavali oblike kapitela, koji lide na oneiz Male i velike Svete Sofije u Cirigradu; ovaj justinijaniki visoki stildoZivliava u crkvi Sv. Marka u Veneciji najznadajniju renesansu, koja je

starohri5ianskoi umetnosti bila dodeliena u sredniem veku.Posle svega ovo-ga moZe se zakljuditi <ia crkva Sergija i Vakha, koja leZina Hormisdas-pilati kod crkve svetog Petra i Pavla, ni q koq sludajuniie primitivni-preteda Svete Sofiie, vei majstorsko delo koje bi moglobi"ti delo samog Antemija iz Trala. Odmah pbsle njenog dor'!5avanja,-zavreme Justiniiana i Teodore, zapodeto je gradenje velike crkve Premu'drosti. Kad s6 episkop Eklesije vratio iz eafigl:ada - a sledede godineje umro Teodorih --podeo jL, uz finansijskripomod bankara JulijanaArgentarija, da zida'oktogo4_ g-Rayeai posveCen svetom Vitalu. Njegovinailednici-Ursicin i Viktor su nastayili gradnj-u-Lzdar1je.je najzad pesvetio, 547) godine, arhiepiskop Maksimijan, koji je na mozaiku apsidepredstavljen zajedno sa carem Justinijanom, narodito istidudi po5tovanje zs1vladavini cara i njegove supruge Teodore. Ne moZe biti sumnje da sujustinijanske gradevine i ideje Antemija i Isidora kumovale i ovoj raven-skoj centralnoj gradevini. Ali nije red o grattevini-sa ugaonim-:rilama,wd-o oktogonu-sa oktogonalnim hodnikon- Utoliko je ova grattevina utradiciii koia zapodinie krstionicom kod lateranske-bazilike. U teodosi.jansko-m vri:menu se kod ovakvih oktogonalnih hodnika, kao Sto smo vi.deli, uvodila neka vrsta zamene podupirada, tj. izmeclu osam masivniluglastih stubaca postavljaju se parovi stubova. Tako je to i u oktogontu Hiierapolisu i u crkvi Teotokos na brdu Garacim. Ova tradiciia se nastavlja dalje i u justinijansko vreme, da bi se u VIII veku, u

-najveCo

slole-nosti, preneli na takozvanu Kupolu na steni - omajadsku DZ-amijru Jerusalimu tF-tArhitekta crkve San Vitale ne sledi ovaj oblik oktogonalnog hodnika. O:14pre sledi zakone tetrakonhalnih crkava sa galerijama i sa izvijeninspoljnim zidovima, u kojima se izmeclu detiri pilastra izvijaju detiri ilpet lukova u obliku konhi, kao Sto je to sludaj u Milanu i u SelevkijArhitekta u San Vitale prergrima ovaj moliv_otvorenih niSa hodnika u otliku kakav je bio izgraden u crk{ Sereija i Vakhau-eangradu. On, mrtlutim, upotrebljava samo motiv izvijenih ni5a i to kao neprekidni moti.kao Sto to zahteva oktogonalna gradevina. Za oktogonalni hodnik u SaVitale proizilazi odatle monumentalni baldahin sa osam otvorenih apsdiola kbje se nadovezuju i sa ophodnom galerijom. Ni5e su mnogo vis,na oba sprata se iznad obaju stubova u svakoj ni3i izvijaju tri luka, takda nastaje veda ravnomernost ritma. Istovremeno se gubi stroga hor

,Sq\\:!_->

198

3)

zontala, omiljena u Carigradu, dok se naglaSava strma vertikala u odno-su na Sirinu prostora. To je novi stilski stupanj vizantijskog sistema bal-dahina, koji se ne moZe zamisliti bez uticaja zapadnorimskih oktogonal-nih gratlevina iz vremena Konstantina.

Ako kao merilo monumentalne graditeljske umetnosti VI veka uzmemokupolu sa pandantifima, kakva je razvijena u justinijanskim centralnimsradevinama na Istoku i Zapadu, proistide iz toga iedna - variiantamabogata, ali u jezgru jedinstvina -- tipologija juitinijanske crkvene arhi-tekture, koja je od velikog znataja za srednjovizantijski razvitak. Otmenakapija senatske grattevine u Carigradu, koja je sa rasko5nim propilonomsagradena oko 540. god., bila je trodelna i imala je srednju kupblu; ku-pole se pojavliuiu de5ie u lrodelnim transeptima Male Azi je vei u ranomVI vektr, Iiao

"niprimer u-c]-kvi Panagije u Tomarzi. Takve viseie kupole

upotrebljavane su vei u V veku u centralnim malim crkvama sa kvadrat-nom osnovom i upisanim krstom, za Sto je crkvallosios David u SoJugunajraniji oduvani primer. Ovaj mali.oblik vizantij,skih crkava, koji se.raz-vijao u uzajamnom uticaju sa graditeljskim ideiama iranskog sveti l iStavatre, postao je standardiri tip-grdkoglrednjeg veka u perifeinim delo-vima Carigrada i na Peloponezu, a ostao je osnovni oblik i u srednjovi.zantijsko vreme{ Iz njega se u carigradskoj Skoli razvila devetooda.ina

, cJtva-sa-pqt kupble; ri trietaastoi g.a?iteliskbi Skoli je samo srednji c"en-, I tralni kvadr?t-pod kupolom, dok su ugaoni prostori dobil i krstaste svo-L ' J i 4 t i '

I dove .CrkvaUspen jaBogorod i ceuN ike j i , sag radenave rova tno jo5u ra -

fl nom VIII veku, proSiruje krake krsta sa severa i juga, smanjujuii isto-

"f vremeno ugaone prostore pod kupolom; tako sada inigu da se ni justini

' janski nadin postave podupiradi sa tri prolaza. I:, r .,.'r .* U Uatoi Aziii se, na irelaiu iz V u Vl^vek, ispred apside obidno stavlja

^Iu-diina; prbldzi n?*jiiZno3 i severnoj strani, obidno u obliku arkada, izi-

skivali su redove stubova. Takav shldai ie u bazilici sa kupolom u Merijamliku (471-494), u kojoj se pogled-ka kupoli nagla5avi pomoiu dvaodeljka sa izmenom podupirada. Vrlo srodnu grad&insku zamisao po-kaztije glavna c-rkva u Alahan Kilisi. Mora dale Antemije, koji je 6ioporeklom iz-Mals Azije, poznavao ove ideie maloazijskih irkava-sa stup-njevitim retlanjem prostorija i izmeniivaniem podupirada, kada ie podeoda zida u Carigiadu-. Kada je u pobuni Nika izgbrela 532. god. staia Lrkva

- i=r_\- Sv. Irene, ona_je ponov,o sagradena po nadelu stupnjevitbg redanja pro-slorijq, postavljenih zidova sa horizontalnim raSdlanjivanjem i si siste-Inom galerija._Ona svoj oblik zahvaljuje uglavnom proiirehju posle dru-gog p6Zara 564.-godin6, To je najveiidansivenija gradevina"ov^og tipa, ukojoj su upotrebljena sva dostignuia Antemijeve i Isidorove radionice.

- Dalji raspored prostorija razvija se iz kombinacija stupnjevitog rectanjaprostora sa tipom deveioodajn"e centralne gradevine. t<bd"velik5e prodl-lavanja odaja sa poluoblidaitim svodom riastala je neka vrsta

-hodnika

oko centralnog prostora pod kupolom. To se vei nasluiuie u Meriiam-liku i Alahanul a skrivendse mo2e prepoznag u bazilici sa kupolom u Fi.lipima (oko 540) i u Titovoj crkvi u Gortini.,Odatle se razvija irkva Svete

postavljenim horom; ovaj je za-podinjao sa petobrodnim tran-septom, koji je bio ogranidendvema izbodenim apsidama, ta-ko da je nastao stupnjeviti tri-Los-h_os. Niegqvq slgdipa je kva:drat,lznad-lioga se diie liupola.Ovaj potkupo'lni kvadrat,-kojinastaje proZimanjem dva broda

. predstavljalpryj_-naiin-sai.\pa-nia transepta i naosa i ima svo-

. ld prethodnikE u cr-kvi aposto-t ia, proroka i mr:denika u Gera-si (465) kao i u Bosorodidinoi

.'. -,'+ crkvi u"Tomarzii Niove erad-e-. " "

-. i,i;t3;Trs-iisT6lm kupolo-m na-dovezuie se katedrala u Sofiii,

" koja je dovrSena tek u postju-stiniianskom razdobliu.

:- , ,Mv - Iedah arhitekta iz Efesa je ok<-r r

+,r.* sredine VI veka doiao na izvan-

Itr

J rthlfl

. . !

I

.1

I

I

I

---]_II

Il .

t

rednu zamisao da kupolni kva-

ffitranseptom. To je bio arhitektadiji je zadatak bio da oko grobasv. Jovana sagradi jedinstvenu

r veliku graclevinu, drZeii se me-ra i odnosA. velidinA petobrod-

. nog dela hora justinijanske gra-'

devine, Graclevinu ie dovr5io565. god. posle Teodorine smrtiu dast carskog para.

Crtez 20 - Eles, Nadgrobna crkua Su,

, louana. Vidl gore.

Sofije u -Solunu, nastala najranije u VIII veku; u njoj su vel za-snovani skoro svi preduslovi koji vode velikim gradevinama makedon-

t-lcr>c: skog vremena.

.g--11..*r.- Justinijanska graditeljska umetnost, sa idejom.-ovog.centralnog,sistema^ r\ \_n! r .*KUpOra, raqlKalno se umesala u porusene rlr suvrse male graelevrnsl(e kom-

:i'1:.:: plekse konstantinskih velikih cikava. Petobrodna crkva"Rodenja u Vitle-s$Iq\l\'-R jemu, koja se sastojala od konstantinske velike poduine bazilike i odvo-

jenog, istodnog dozidanog okto-urtl1;A gona, doZivela je jednu od naj- |'

L . . r r - ^ -^^ - : : :L - -^ -^ -^ n r -+ i d l *"- - sudbonosnijih promena. Okto.. gon'se sada zamenjuje duboko

200

u-, ;nrL, ,l:#,.fii.,*

-$-ve-tigrob-jevandeliste Jovana stavio je arhitekta pod baldahin sa kupo-fogr; na seyery kao i na j,lgu ga je- flankirao sa po jednim kupolnimkvadratom, za koji su mu bila potrebna po dvasledoia stupca, tako da susva tri kvadrata kupole koristila jake stupce oko groba. I2medu stubacaje, sa tri strane, postavio po tri stuba (sa detiri prolaza) i - poSto ie

_tg_i5liq sta.ry apsidu qrgpa - nadgrobnoj kupoli j-e na istoku d<idao ki1-polni kvadrat istog oblika; ovaj istodni deo je tako prezidad da je na--stao h!prekidni hoilnik_do istodnog spoljnjeg iida sa siupnjevitim }ioro-

*i dv=a $Bapna prostora kao pastoforije. Ovom ra5dlanjenbm transeptu saistodnim horom, na.zapadu je dodao 4va kvadrata sa-kupolama istog ob-

. li_ka, i raldlanjenosti, iako da su razdvojeni masiv-nim p-arom stubaia, asa _2apada i sa istoka su ogranideni parom taniih stubaca.lPrikliudivaniena transept usledilo je na taj nadin Sto se hodnik moiao neprekidno ni-stavljati; to znati da su naos i transept imali istu Sirinu, i hodnik izazapadne fasade, sa.trodelni_r4 gl4ynim portalom i dva bodna portala, za-vrSavao se kao eksoT6iteks. Isprtd ovog postavljen je prostrani, poprei-no izduieni atri jum, dija je istbdna galeri ja einiia uiki trem prema pro-

1 Stf?no[l eKsonarteKsu.

I TuJ.o je usklatlivanjem kupolnpg kvadrata, a po zakonu saiimanja pod-

I jednako Sirokih i ra5dlanjenih brodova, nastala naistari ia crkva sveta saIpet kupola; l jenznadaj za celokupnu istori ju arhitekture Istoka iZapada

treba isto tako visoko oceniti kao i znadai Svete Sofiie u Carisradu. Onaje g h-ri5danskom svetu takocle vaZila kao svetsko dudo; njen" veliki na-sle-dnik je crkva gu. !!gtl.u u Veneciji, a kad je u XII vekJ u A[vita4ijipodela reire3ansa kupolnih gradevina, po ovoni je uzorr sagradena cidia

_Sen Fron u Perigeu. Istorijsko-umetnidki znad,aj crkve Sv. Jovana iz Efe-s^a je q tome Sto je najznadajnija justinijanska crkva Carigrada, poredSvete Sofije, crkva sv. Apostola - koja je dosada mogla iedino da se re-

lonstrui5e po opisima Plokopija, Konstantina Rodiisloe i Nikole Mesa-ritesa - sada posvedodena kao crkva sa krstoobrazno rasporealenim ku-polama; ona je sagradena po shemi efesl<e velike gradevine kao dudesnatvorevina ranovizantiskog carstva, na_lqlygom breZuljku Carigrada, na-zvanom Mesolofos, tamo gde se danas nalazl raskoSnamo5eia"MehmedaOsvajada.qOna je u osnovi imala slobodan grdki krst sa peikupola kaoi osobenost Sto je iz svakog potkupolnog kvadrata vodilo-pet prblaza kahodniku, a prolazi su bil i naeinSeni od itubova sa istim iazmakom. Cr-kva_ Sv. Apostola je zameniia Konstantinoru veliku graclevinu i dokazaiaje da.se i Jusliniian (kao i Teodorih u Raveni) prikaiivao kao drugi Kon-stantin time Sto jE zauzEo mesto trinaestog apostola. Kao Sto nad=grobnispomeniF Teodoiiha u Raveni nosi imeni dvanaest apostola, tako su ipotkupolni kvadrati -crkve sv. fpostola, koji su okruiavali srednju ku-polu sa likom Pantokratora, bili postavljeni u detiri kraka krsta i imalisu po dvanaest stubova.Onaj ko ieli da shvati duh ove prve velike vizantijske klasike, mora dasagleda umetnidko pregala5tvo Justinijana i njegovbg uzora KonstantinaSirom celog sveta, a pre svega i u podizanju gradova. Justiniian ie uzdigaosvojg prestonicu - koja je bila najhri5ianskiji glavni grad pivog hii5-cansl(og cara - moenom graclevinskom delatnosiu, u svetski grad; u

\ -

njemu je 519. god. pomoiu regula fidei,ponovo obnovljeno jedinstvo ce-lokupnc crkve i g njemu su 546,' i 553l god. donete odluke o pravover-nosti. Godine -534. je usledila kodifikacija rimskog prava na latinskom igrdkom jeziku i tu su sc - posle zatvaranja univerziteta u Atini (529)- nauke i umetnosti toliko osnaZile da su mosle da zrade na celi tadaS-nji svet. BaS zato Sto ovaj svetski grad nije ima-o nikakvu pagansku proS-lost, u njegovom kulturnom Zivotu izvr5ila se sinteza antike i hri5ianstva,T,"toka i-Zapada.Veliki gradovi su uticali na hri5ianske oblasti Rimskog carstva. CrkvaSv. Jov:ana postala je obeleZje Male Azije, kao Sto je"to pre toga biomoini oktogon u Aniiohii i, kirl i ie kao caput mundii iaeti lm bio-obele-Zje Antiohijskog patrijarhata. U Raveni, metropoli istodnogotskog car-stva, opet su oZivele ideje Gale Placidiie; ispod Christus rsictor-a u apsidinove cirske saborne crlive, koja je posiala ia grad ono Sto je bila Sv. So-fija za Carigrad, blistali su - kao nekad u apsidi crkve San Dovani Evan-delista - u reprezentativnom sjaju car Justinijan u pratnji svoje vojske ri klira njegovog egzarhata Ravehd, i dvorska srlita isto toliko lepe koiiko

""lki energidne carice Teodore; ona je kao avgusta na svom ogrtadu nosilau5ivenu predstavu Poklonjenja istodnih mudraca istinitom Hristovom ?s.-carst!'u. Graditeljska umetnost Justinijana moZe se razumeti kao memo-rijalna umetnost najmonumentalnije vrste. U celom Rimskom carstvu iz-diZu se velike crkve, na svetim mestima prahri5ianstva i na mestima bo-Zanskog plana spasenja, kao dokaz da je lrri5iansko pradoba prisutno usada5nji it i i snbZno u buducnosti. Poile smrti svoje mnogovoliene su-pruge, car je iz tog razloga naloZio da se, visoko gbre na-brdu-Sinaju,usred pustinje, sagradi ona raskoSna bazilika, diji nam mozaici olidavajuvelidinu justinijanskog vremena i njegove monumentalne umetnosti.Odatle je razumljivo Sto je Justinijan sledio Konstantina Velikog i u tomeSto od Palestine i dalie stvara svetu zemlju, negujuCi sva mesta prahriS-ianstva, obnavljajuii ih i pu5tajuci da govore m-onumentalnom ilionogra-fi iom. Takozvana karta Palestine u crkvi u Madabi nedaleko od brc'eaN-ebo - ustvari podni mozaik topografskog karaktera po ugledu na oniiiz Antiohije-Dafni - pokazuje sveta mesta u Palestini i svete gradove,medu njima izridito J&ihon i-Vitlejem, ali pre svega hriSianski JJrusalimjustinijanskog vremena.U starom Rimu je Amalasvinta, posle srrrti svoga oca Teodoriha, obeleZ-je Rima, templum sacru,n urbis, iza rotonde poslednjeg zapadnorimskogcara, poklonila rimskom episkopu Feliksu IV; on je izmedu 526. i 530.god. orrr graflevinu pretvorio u crkvu, posvedenu maloazijskim lekarimaKuzmanu i Damjanu. U apsidi visoko iznad Rajskog brega, kome se izsvetih gradova Jerusalima i Vitlejema pribliZava-dvaiaest laganjaca, stGji Pantokrator u jutarnjem rumenilu; kao vei u vreme Konstantina, onje izmedu Petra i Pavla, koji sada dovode dvojicu grdkih svetitelja, osni

Carekl mozalcl u prez!'lterlju u San Vltalc u Ravenl. Na severolstoCnom zldu car Jusdnllm Iarhleplskop Maksimljan sa pntnjom na Jugozapadnom zidu carlca Tsdora sa pratnJom. Mo2alslth pdkazuju u evhartstlcnoJ radnll u oltaru, prl lkom prlnosenja hleba l r ' lne za Zrtw. Oko525-547. god. Up. strane ?5,1{2, r99.

)2

+f

vada Feliksa i, u iustinijansko vreme svuda omiljenog, vojnidkog svecaTeodora, kome je kasnijl na podnoZju Palatina posveiina jedna dkruglagractevina. Podev od Feliksa IV, gradska rimska istorija umetnosti je deovizantijske svetske istori je umetnosti.Istraiivanje justinijanskog monumentalnog slikarstva i njegove ikono-erafiie nalazi se. nasuDrot istoriii arhitekture, u beznadeZnom poloZaiu,istori j i arhitekture, u beznadeZnom poloZaju,grarlJe nalazl se, nasuprot rstorrJr arhrtel(ture, u beznacleznom PolozaJu,jer u samom Carigradu nedostaju svi spomenici. Po5to ovo stanje ostajenepopravljivo, usled tragidnih razaranja, nauka je prinuclena da mudninepopravljivo, usled tragidnih razaranja, nauka je prinuclena da mudniput istraZivanja tragova u celom tada5njem carstrtt sveta primeni sa gle-put iitraZivanja tragova u celom tada5njem carstrtt iveta primeni sa gle-di5ta: svi putevi vode u Carigrad. Ako se ranije najde5ie i5lo jednostranodi5ta: svi putevi vode u Carigrad. Ako se ranije najde5ie i5lo jednostrano- polazeii od ravenskih spo*menika - danas'izgleia najcelishodnije, sle-deii Andre Grabara, Georgija Sotirijua i Kurta Vajcmana, da kao polaz-nu tadku uzmemo prednjeazijske spomenike; pri tome treba Malu Aziju,Siriju, Palestinu i Egipat smatrati kao celinu, zavisnu od Carigrada, alii medusobno, dije razlikovanje proizilazi tek u okviru ovog jedinstva.Pri tom traganiu, srebrne ampule iz Svete zemlje (zajedno sa njihovimimitacijama u terakoti), koje se danas nalaze uglavnom u crkvenim riz-nicama u Monci i Bobiju, osvedodene su kao pomoina sredstva prvogreda. Njihovo datovanje u VI vek obezbedeno je time Sto je papa GrgurVeliki, koji je pre svog stupanja na duZnost (590) bio nuncije u Cari-gradu, takvu"riznicu sre6rnih ampula darovao langobardskoj kr-aliici Teo-dolindi, kao uspomenu na mesta Svete zemlje. Grdki natpisi sa ovih sre-brnih bodica za ulje ne samo da dokazuju njihovo potpuno grdko pore-klo, vei i njihov nastanak u Jerusalimu. Niihove kompozicije su monu-mentalne, uprkos pripovedadke zanatske umetnosti, tj. one u minijaturipodraZavaju velike crkvene kompozicije, bilo iz crkve Sv. Groba ili izcrkve Rodenja, Bogorodidine crkve ili iz crkve Vaskresenja. Najde5ie dvo-pojasna, frontalna i osovinska, centralna kompozicija odgovara najvi-Sem stilu, koji se moZe dokazati u svim monumentalnim apsidama justinijanske umeinosti, u Rimu kao i u Raveni, u Siri j i kao i u i igiptu i Egeji.Jedinstvo je zasnovano u Carigradu, utoliko viSe Sto su Justinijan i Teo-dora izsradili crkve u Palestini. a narodito u Jerusalimu, te ie arhitekton-ski i ilionografski nadinili svetom zemljom, tj. istovremeno i hododas-nidkom zemljom hriiiana VI veka.Za ovaj - sam po sebi bogat - materijal postoje dve velike kontrolneoblasti. Jedna oblart je Siri ja. euveni k6delistiz biblioteke Laurencijaneu Firenci, koji je 58d. godine u mesopotamskom manastiru Zagbi napisaoi islikao izvesni kaluder Rabula, sadrZi pored mnogobrojnih ividnih ilu-stracija i detiri velike slike; one su vei odavno prepoznate kao predstal'eporeklom iz palestinskih apsida i obeleZavaju najveie svedanosti liturgij-ske godine, u slidnom smislu kao i Biblija iz Lavre iz grdkog srednjegveka. To su monumentalne slike Velikog petka i Uskr5njeg jutra (Raspe-ie i Prazan grob), Hristovog vaznesenja, Silaska sv. Duha, zatim su tujoi nzlsslo apostolorunt i Sabor apostoia u Jerusalimu. Znataj ovih veli-kih slika s jedne strane proizilazi iz njihove povczanosti sa palestinskimsrebrnim ampulama, a s druge strane sa mnogobrojnim egipatskim fre-skama u niSama i apsidiolama.

2c( Takve freske u niSima Apolonovog manastira u Bavitu, u Jeremijinom

l6

grafije nalazijer u samom

Crlez 2l - Prednia i zadniL strana srebrtue ampule; obe strane su iskucane i zaLetovane. Ispu-njene suet i tn ul jem, one $u hodotasnlctma slul . i le kao uspomcna lz Su. zemtje. Leuo: Bogorod. iainpresto sa PoklonJenJem maga I past l ra. Desno: Vaznesenje Hristouo. Vislna 19 cm, preanlk 15 cm.Monca, T|znica katedrale. Up. stranu 208.

manastiru u Sakari i u n_adgrobnim kapel,ama u Antinoje, dozvoljavajuzakljudke - u ye.zl sa slikama iz peiinikih crkava sve do Gruzije, eg6j-skih poznih apsidalnih mozaika ni Kipru i tragova fresaka u apsida"maq.,samom Carigradu - o moguinostima i ostvarenjima justinijanskogslrKarstva u aDsrclama.za istraiivani-e monumentalne ikonografiie u rimskoi drZavnoi umetno-sti VI veka pod voctstvom Carigrada, justlnijanski mozaici apsida na Si-naju, u Poredu, Raveni i Rimu ne ostaju viSe izolovana pojedinadna dela.vei su znadajni svedoci jedinstva i rainovrsnosti ove umeinosti.U celini mi se dini - sa t-e tadke gledi5ta - da su na ampulama iz Moncetri velike slike od presudnog zna(aja; to su Hristovo raspeie (povezanosa svetim grobom), Vaznesenje Hristovo (kao obrazovarije pricrkve) iFogorodii in ptesto (sa Poklonjenjem maga, pastira, a u veji sa mario-loSkim i hristoloSkim scenama).. Moguinoiti povezivanja su mnogobroj-ne: krst i Vaznesenje mogu da budu-kombinovani na prednioi i iaaniolstrani, ali i Bogorodidin presto sa Vaznesenjem il i sa-praznim grobo:m,najzad i Marijin presto sa krstom. S druge strane, krst i prazan-erob -spojeni najdeSic u dvopo.iasnoi kompozicii i - mozu da se poiave i kaoodvojene slike, tako da krst izridito predstavlja Veliki petak,'a sveti grobUskrSnje jutro.

20'

Sllkarstvo u apsidi crkve u Bavitu. vlslna 1(m cm. slrina 100 cm. Kalro, ""Ot"*t Trllir; l?:

Ne moZe biti sumnje da kombinaciji krsta i svetog groba na ampulamajerusalimske srebrne radinosti sluZi kao osnova crkva Sv. Groba i velika<4- 2 r

108

ccremoniia hodoiaSia; na tu crkvu se hododasnici Zele da prisete pomoiutalcvih srebrnih bodica za ulie sa ,svetih mesta<(. Ipak, varijante su vrlobroine. Sto sc tide samog krsta, on ima tri oblika: apstraktni krst, krst saimdgo Christi clipeata iRaspeie sa colobium-om.Jediostavni krst-- kao i svi drugi - nema nikada grdki oblik, vei uveklatinski; to nije samo uspomena na krst na Golgoti, ved isto tako i nakrst podignut u crkvi Sv. Groba, dije je pronalaZenje pripisivano Jeleni.On ie naimpulama predstavlien pod irkladom kao-poil klvorijem, i l i naraiskom bregu u zveidanom nebu, gde ga onda detiri arhandela pokazurju.ruiieeSCe imi oblik Zivog zelenog drveta i oznaden je kao arbor vilae.Niie verovatno da ova p-reclstavi krsta potide od kompozicije u apsidi.Ona ima svo.ie korene pie u pravom krstu, koji se nalazio u krugu-crkveSv. Groba, i u ikonoklastidno vreme je, u ovom obliku, postavljen uapsidu crkve Sv. Irene.Krst ie na jerusalimskim ampulama mnogo de5de predstavljen- na Gol-

coti i2medu-dva razboinika i dva kockara,-a na njegovom vrhu.je popr-

iie Pantokratora, naide5ie u medaljonu, dakle kao imago clipeata, ili sakrstastim nimbom. Ova vrsta predstave raspeda postala je poznata i usiriiskoi umetnosti rada u srebru. U Istorijsko-umetnidkom institutu uMaincul u zbirci Princ-Johan-Georg, nalazi se jedna takva imago Christipicia na enkaustidnom slikarstvu. Hristovo poprsje iznad krsta je naampulama opkolieno suncem i mesecom. Kao varijanta se, umesto popr-sia, povremeno iavlja raspeie u colobium-u i ovaj oblik se smatra kao

"."o"" slikc u Rabuiinorn kodeksu.

Do sada u justinijanslcoj apsidi nije nigde nadeno Raspeie, ali grdkir-rmetnici su"u VIiI veku u^crkvi Santa-Marija Antika naslikali jedno

takvo ,siri jskoo Raspeie u apsidi pape P,avla I. U naspramnoj apsidiove crkve nastala je onda velika povorka i himna raspetom, koja tri jum-falno tumadi dogadaj na Golgoti.Ne smc se previ"deti

"da je ov-a.i trijunrfalni k-arakter - kojr jg utisnutpri gradeniu crkve Sv. Gi'oba - bio posebna briga ne samo Rabule, veii urietnika srebrnih anrpula. Krst jc tumaden kio drvo Zivota. On stojina detvororednom bregu; na njemu ne visi dovek Isus, veC se, u tondostavlja boZanski gospo-dar sveta. Krst ne stoji ispod, nego iznad-prqznogcrobi na Uskr5nie iutro, a moZe da bude okruZen vencima zvezda ili op-[oljen kruZnim prsienom medaljona sa apostolima. Sa njegovog,vrha an-aleli uznose Paniokratora na prestolu u njegovo carstvo. Na-jednoj am-puli sa sedam tonda, krst je u sredini izmetlu detiri scene inkarnacije,.au vertikalnoi osovini izmeilu groba i Vaznesenja. Ako se do kraja anali-zuie ova boiata jerusalimska- ikonologija krsta, - narodito s gledi5taul6ee inzaei Christi, koia se u najzvanidnijoj zlatarskoj umetnosti VIi VIt vekiuvek nanovo-odraLava - za na5e istraZivanje je znadajna ka-pela svetog Prima i Felicijana u Santo Stefano Rotondo-u Ritrrq. Ukra5enikrst ove aiside zavr5ava se medalionom sa rroprsiem Pantokratora sa kr-stastim nimbom, a njega kruni5e-boZanska ruka. Metridki natpis objaS'niava niegov triiumfalni karakter: Aspicis auratum caelestis culmine tec'tim asiriTeru,nfirte nicans praeclaro iumine fultum.Takav hrit sa piedstavom Hrista u medaljonu na vrhu (ili u preseku oba

2(

kraka krsta) sigurno je dokazan u VI veku na poznim freskama u kata-KraKa Krsra, slgurno Je ooKazan u vl veKu na pozlkombama, kao u katakombi Ponciiana u Rimu i ukombama, kao u katakombi Poncijana u Rimu i u San Gaudiozo u Na-pulju, dakle u umetnosti Italije pod grdkim uticajem. Iztoga se mogu iz-pulJu, ctat( le u umetnostr I taIrJe poct grekrm utrcajem. Iztoga se mogu iz-vesti dvazakl judka za.istori jsku situaci ju Crux-a u rotondi Sv. Stevanau Rimu. Ova kompozicija nije stvorena samo za ovu priliku, vei se morapretpostaviti justinijanska varijanta u Carigradu. Stoga mora da je, po-red jerusalimskog monumentalnog Raspeia, postojala i predstava straZekod krsta, i to ne samo u apstraktnom obliku - kao Sto se moZe pret-postaviti podev od konstantinskog vremena - vei u novom justinijan-skom obliku, u kome krst kao poprsje nosi imago Dei clipeata. U VIIveku ovu straZu drZe dva sveca, dije su moSti prenete u V veku iz ViaNomentana. Po5to u iustiniiansko vreme duvari prestola i l i krsta mosuda budu kako kneieviapo.t6lu, tako i dva arhandila, kompoziciji u crk"viSan Stefano Rotondo j6 posluZila kao osnova straZa apoitola ili andelaoko krsta, koja se moZe zamisliti na isti nadin kao i na duvenom lenjin-gradskom srebrnom tanjiru.Na osnovu tog mogao sam da objasnim kompoziciju Salus Mundi u apsi-di crkve San Apolinare in Klase, ukraSenoj mozaikom verovaqno nepo-sredno pre posveiivanja od strane episkopa Maksimijana 549) godine.Metamorphosis, na brdu Tavoru treba ovde razumeti u-smislu teo"lo5kogtumadenja Jovdn-a Zlatoustog, t j. kao otkrivanje tri jumfalne smrti Pantdkratora na Golgoti. U moin6m"nebeskom krui;u sa plavom osnovom po-javljuje se, umesto Hristove figure, zlatni ukra5eni krst sa imago Christiclipeata. Ova vizija Golgote odigrava se izmedu proroka Mojsija i Ilije,koji su prikazani kao pojave na nebu, u poprsju na zlatnoj osnovl, aispod boZiie ruke koia kruniSe. Ispod krsta stoii sveti Apolinariie kaozastupnik irhiepiskofskog poloZajaRavenske crlive. Iz sveiih gradbva tukrecu apostolska jagnjad ka nebeskoj poljani, koja se rascvetava ispodkrsta ni Golgoti; ir lr idenika, koja sri na iavoru pn'a doznala za tainukrsne smrti na Golgoti, gledaju navi5e prema viziji krsta. Vek kasnije,na deonom zidu oko apside dodani su Gavrilo i Mihailo kao duvari taine.Odeveni u brokat, sa inakom feniksa, ptice vaskresenja, a nadviSeni pal-mama, oni pozivaju vernike da se pred smriu Boga na Golgoti pridruZepevanju trokratnog >svet<<. Po5to je ova promena u ikonografiji Preobra-ienja u ravenskoj apsidi bila moguia vei u vreme kada su nastali carskimozaici u San Vitale, moie se - uprkos gubitka carigradskih spomenika- stvoriti slika o raznovrsnosti i rasko5i, ali i o uzvi5enoi velidansrve-nos!i i religioznoj dubini justinijanskih mozaika u glavnom gradu carstva.Neobidno zagonetan mozaik PreobraZen.ja u San Apolinare in Klase pret-postavlja da-je za kompoziciju Preobralenja - diji je nastanak, u okvirupraznidnih ikona, ranije smatran kao srednjovizantijski - morala poslu-iiti kao uzor jedna ranovizantijska kompozicija apside. Novija iitraZi-vanja su, potom, i pokazala da je dugo osporavani mozaik u apsidi crkveKatarininog manastira na brdu Sinaju bio novo delo vizantijske dvorskeumetnosti. Po podacima kod Prokopija i Evtihija iz Aleksandrije, kao ipo jednom ponovo otkrivenom natpisu, vidi se da je Bogorodidinu crkvuna Sinaju ̂ sagradio Justinijan posle smrti svoje supruge, u poslednjojgodini vladavine, 565, a da je dovr5cna za vrenle njegovog naslednika Ju-

210

Aoa

\stina, 566.rU njoj je predsta,vl iena Metanlorphosis; scena je uokvirenstrna, 5oo. u nJoJ Je predstavlJena Metanlorpnoss; scena Je uoKvlrenhorizontalnim lukom - na koiem su medaljoni sa prorocima - i arkadnim frizom sa nizom medaiiona apostola; u tem-enu luka se nala;kadnim frizom sa nizom medaljona apostola; u temenu luka se nala;medaljon crux invicta. Viktorije na deonoj strani uoblidavaju scenu kamedaljon crux, invicta. Viktorije na deonoj strani uoblidavaju scenu katrijumf, a jagnje boZije, u temenu iznad arkade, objaSnjava scenu istovrrmeno i kao Zrtvu na Golgoti; na to ukazuju Avramova Lrtva i Lrtva Jelmeno i kao Zrtvu na Golgoti; na to ukazuju Avramova Lrtva i Lrtva Jeltine ierke, koje su naslikane u sporednim odajama. Dve scene sa Mojsjem, u gornjem pojasu deonog zida (Mojsije i gorude kupine i Primanjzakona na Sinaju), ne ukazuju samo na sveti boZji breg, poStovan od stzrine, i starozavetnu pridu o spasenju, vei istovremeno i na carski karalter zdanja. Obe scene sa Mojsijem nalaze se i u carskoj sabornoj crkrSan Vitale pored apside i upuiuju na to da hri5ianski car treba da budnovi Mojsije hriScanskog naroda, kao Sto je vei Evsevije oznadio Korstantina Velikog. Najzad, kompozici ja Metantorphosis-a ima i jasan mir i janski vid, koj i se objaSnjava t ime Sto je ona na glavnoj apsidi Bogorrdidine crkve. U medaljonima su, naime, Pantokrator i Bogorodica, u p<prsju, naspramno postavljeni.Ovde nije dovoljno ukazivati samo na tumadenje Zlatoustog. Sta vi5riza ove ipside kiile se dogmatsko shvatanje, koje je Jefrem Sirski razviu svom duvenom govom o Hristovom preobraZenju. On najpre pokazuizaSto se dogadaj odigrao na bregu. Pantokrator hode time da pokaZe dje sin boZiji, koji je pre svih vremena stvoren od Oca; on je po istekodreilenog vremena uzeo telo od device, roden je bez za(e(a i saduvao j

netaknuto devidanstvo svoje majke. Stoga je vodio udenike na brdo, dbi ga Otac nazvao svojim sinom i da bi im pokazao da je zaista njegosin i Bog.Blistajuii sjaj i sakupljenost svetla u mandorli slikovito izraZavaju idejtkoju Jefrem Sirski ovako opisuje:

"Pokazao je svoje haljine bele ka

svetlost, jer je iz njegovog celog tela izbijala velidanstvenost njegovog brZanstva i svetlo je zradi lo iz svih njegovih udova. Njegovo svetlo je izbi li ostalo u njemu sakupljeno; ono ni je nikud odlazi lo i ni je ga napu5tal<ono nije niodkuda dolazilo da bi. ga preobrazilo; ono mu nije bilo prvremeno pozaJmlJeno vec Je lz nJega rzDrJalo(.Pojava Mojsija i Ilije ima svoj smisao u tome Sto su proroci sa rado5irkoju do tada nisu poznavali, videli njegovo postajanje dovekom; ali su :radovali i udenici, jer su gledal i divote njegovog boZanstva, koje joS nispoznavali. Postaje jasno da je takvom kompozicijom zauzet stav protiteologi je antiohi jske Skole, koju je Justini jan 544. god. osudio; isto takje jasno da su ovde olideni hristolo5ki i marioloSki pogledi sabora u Crrigradu iz 553. god. na kome je osudena f i lozofi ja Origina.I veza Ilije sa Jovanom, kao i Mojsija sa Petrom, koju pokazuje sinajskkompozicija, postaje jasna, kada se uzme u obzir sedma glava JefrerrSirskog. Tako on kaZe da je sveti Mojsi je gledao posveienog Simona, 5tznadi zastupnik odev zastupnika sinovljevog; Mojsije je vodio svoj narckroz talase u slobodu; Petar je podigao kolibu da bi sagradio crkvu. TSto se, dakle, Petar nalazi pod mandorlom Hrista, ima svoj ekleziolo5lsmisao. Na ovom brdu je uzviknuo Otac: oOvo je moj I jubl jeni sin, slrSajte gan. Brdo Tavor je, dakle, sl ika Crkve. Na drugoj strani, dedni St.

rog zaveta (Ilija) naginje sc dednom Novog z^veta (Jovan): ,Brdo je po-stalo obrazac Crkve, a Isus je na njemu sjedinio oba Zaveta i clao ih crkvi.Stari zavet je dobio njegove tajne; Novi je otkrivao krasote njegovihdela<. Zato se nad sinajskim PreobraZenjem sa puno smisla spaja apo-stolski luk sa prorodkim. nlsus pak zradi celim telom divotu svog boZan-stva, kao sunce svojim zracima<. Jefrem Sirski objaSnjava divotu nabrdu Tavoru iz inkarnacije i iz udenja o dveina prirodama. Tri apostolavide tu velidanstvenost, koju nikada ne mogu videti oni koji odbacujuda je lt{arija rodila Boga. Tako postaje jasno zaito se apsida sa Preobra-Zenjem nalazila ba5 u jcdnoj crkvi posvedenoj Bogorodici. Potresno jekako u poslednjim glavama svog govora o PreobraZenju, Jefrem Sirskistavlja uvek ponovo, jednu pored druge, misao o istinitom bogu i istinitom doveku u smislu Halkidonskog sabora, i kalco slavi divotu trolidnogjcdinstva. Tako je kompozicija Pre-obraZenja, u krajnjoj l ini j i , olidavanjcboZije redi, sa kojom Jefrem Sirski zavrSava svoj govor: oTo je moj lju-bljeni sin, sluSajlg ga<. Postaje razumljivo zaSto su kompozicij i Preobra-Zenja u San Apolinare in Klase kasnije dodata oba arhandela, koji za ve-lidanje jedinosur5nosti sv. Trojice "klidu sada i u sva vremena i u svu ved-nost<; ovim se zavr5ava i govor Sirca o Hristovom preobraZenju.Kao Sto se ranije mislilo da je nemoguie da Metantorphosls pripada glav-nom kanonu monumentalne kompozicije ranovizantijskog v::emena, takose i do danas scena, tr kojoi Hristos kroz zatvorena vrata pristupa dva-naestorici apostola i navodi Tomu da stavi svoje prste u njegovu ranu,smatra kao sporeclna narativna scena i pogre5no se oznaiava pojmom ne-vernog Tome. Ali vei u Teodorihovom ciklusu Stradania u Raveni po-staje jasno da al<cenat uop5te nije na Tomi, vec na Pantoliratoru, kojirrlazi kroz zatvorena vrata. Jedna od naivelidanstvenijih kompozicija ovevrste, na jednoj srcbrnoj bodici iz Monc!, nosi monumentalni natpis kojideluje ka6 priznanje pracrkve, izgovoreno od onoga diju ie ruku sim bogstavio u svoje rane: ,Gospo{q pqqi-i-Bpie-mojo. Da li je i ova scena u ju-stinijansko vreme imala disto ekleziolo5ko znadenje i da li je bila slihapriznate crlcvc? Onda bi trebalo kompoziciju tumaditi u smislu JefremaSirskog koji je nije sludajno stavio u-vezu sa svojim objaSnjenjem Preo-braZenja: oKada nije bio Bog, kako je rnogao da ude kroz zatvorcnavrata? Kada nije bio telesan, dije je rane Toma opipao rukama? Ako rrijebio Bog, kome je onda ovaj doviknuo:

'Gospode moj i Boie moj'?"

I,{onumentalna dvopojasna apsidalna lcompozicija jerusalimske umetno-sti, koja se morala nalaziti u apsidi crkve Vaskrsenja, prikazivala jevaznesenje Hrista u nebo; njene varijante se zadrlavaju u oclredenimgranicarna i pokazuju zajedni8ki sasvim odreclcna merilajkoja se sagla3a-iaju sa sliko^m Vazireseija u koleksu- Rabule i na takozvanim fresiramaVaznesenj a u kalu{q1qk-im _\a-pg l_qrffq_U_B alitu - Kompozici j a j e uvek dvo-pojasna. U gornjem pojasu detiri andela nose Pantokratora na prestolu;samo je u Rabulinom kodelisu Pantokrator predstavljen kako stgli. Sveegipatske freske slede naprotiv, bez iz;yetka, jerusalimsku tradiciju, kojase ogleda na arnpulama iz lt{once, a ponchad preuzimaju zajedno sa an-tlelima i jezekiljsl.:i tetramorf iz scene Vaznescnia RabLrlinog hodeksa.

Donji pojas u jcrtrsalimskim predstavama Vaznesenja prikazuje apostole;ali veza sa gornjim dogadajem nije uvek jasna. Donja scena se mole irelativno osimoitaliti. Lt svblol sr"edini oni iasno orikazuie troinu sku-aIi veza sa gornjim dogadajem nije uvek jasna. Donja scena se mole irelativno os6moitaliti. U svbioi sr"edini ona iasno prikazuie troinu sku-relativno osimoitaliti. U svb5oi sr-edini ona iasno prikazuje trojnu sku-pinu: uvek Mariiu (nekad kao moliteliku). naideSie izmecfu Petra i Pa-pinu; uvek Mariju (nekad kao moliteljku), najdeSie ii la, a, prigodno,-i pod vit lejemskom zvezdom.-Vei naSe analize teodosi-janske ikonografije u apsidi crkve Santa Pudencijana, kao i reljefa sajanske lkonografije u apsidi crkve Santa Pudencijana, kao i reljefa saLogosom na drvenim vritima u crkvi Santa Sabini, pruZaju upe8atljivoLogosom na drvenim vratima u crkvi Santa Sabina, pruZaju upedatljivotumadenje donje zone jerusalimske Analipsis; ovde se pod ecclesia cae-/estis logosa'i njegovih"andela i pocl zvezdom inkarnacile stvara zemalj-ska pradrkva, tijJ je sredi5te Mirija. Ona je u tom siilopu, kao crkvatesrrs logosa r nlegovln anoela I poo zvezoom rnl{arnacue srvara zema|J-ska pradrkva, tijJ je sredi5te Mirija. Ona je u tom siilopu, kao crkvasveta, olidena u Petm, kao zastupniku jevrejske crkve i u Pavlu kao za-stupniku paqanske crkve. Po tome bi dublii smisao ove takozvane ana-stupniku paganske crkve. Po tome bi dublii smisao ove takozvane ana-lipsis bio ma.nje dogadaj vaznesenja, a vi5e inisterija crkve, u tom smislucla postoji nebeska i zemaljska crkva; orrr zadnju je rodila Marija iz svoglirila, a osnovali su je Petar i Pavle.Dalja istorija ove ekleziolo5ke kompozicije, koju moiemo da sledimo urnnogobrojnim kaluderskim kapelama u Apolonovom manastiru u Ba-vitu, potvrduje ovo tumadenje. Pri tadnijoj analizi primeduje se velikarazlika izmedu fresaka u ni5ama u Bavitu. U nekima jo5 preovladuje ka-rakter dogadaja, lcoji se naglaSava u Palestini i Siriji. U najznadajnijolfresci, u ni5i kapele XVII, dvopojasnost je veC raldlanjena u dve sasvimsamostalne kompozicije, koje su odvojene horizontalnom poprednom tra-kom. U donjem pojasu je Marija jo5 uvek kao Moliteljlca, a i predeo je

io5 naznaden, kao Sto su oznadeni i Petar i Pavle; ali se vi5e ne radi oApostolskoj pracrkvi, vei uop5te o predstavi crkve, sa ukljudivanjemkoptskih svetaca i igumana. U manastiru Apolona se, od sada, oba pojasamogu razdvajati i svaki posebno moZe da ukraSava jednu niSu. Ali je jo5presudnije 5to se na freskama niSa u kapelama VI i XLII stojeia i mo-leda Bogorodica zamenjuju Bogorodicom sa detetom na prestolu; onasada nije vi5e sedi5te pracrkve, vei koptske ili dak i lokalne crkve. Utakvim apsidama nastaje tip Galaktotrophousa (rnlekopitatelnica), kojase pojavljuje na jednoj fresci u ni5i u Jeremijinom manastiru u Sakari.Taj tip treba da udini odevidnim da je Marija majka crkve, koja svojirnmajd.inskim mlekom hrani crkvu. DojeCa Madona je, dakle, u koptskojcrkvi varijanta vizantijske ideje, a ni u kom sludaju se ne moZe objasniti

sesipatskom dulnoiiu i umetnidkim realizmom.p- 'I(ada je papa Jovan IV (640-642) dao da se u kompleksu Lateranske ba-zilike sagradi kapela za relikvije sv. Venancija - koje su spa5ene iz nje-gove domovine Dalmacije, pri upadu Avara - apsida je dobila jednurpredstavu crkve, koju je dovr5io njegov naslednik Teodor (642-649);komponovana je na nadin koji je bio razvijen u Carigradu, Siri j i i Egip-tu, ali rr varijanti uslovljenoj od vremenskih prilika. U gornjem pojasuse predstavlja poprsje Pantokratora izmedu dva anitela, dakle gornji po-jas analipsis-a sa ampula iz Monce, skraden na oblik poprsja. U donjempojasu stoji Maria orans izmedu Petra i Pavla, predstava, dakle, trodla-ne ecclesia militans; ona je ovde kao sredi5te proterane mudenidke crkveSalone, koju predstavljaju Venanciie i Domnus i ostali mudenici, diii se

l 2

Bogorodlca na prestolu, lzmedu Teodora i Sv. Dorda. Enkaust idna lkona VI vcka vis ina 6B

s t r i n a 4 B c m . M a n a s t i r n a S l n a J u .

l r h )1 \ / 4

niz nastavlja preko deonog zida, Mozaik je skoro istovlemen rimskim mo-zaicima u apsidama u Santa Agneze i San Teodoro u Rimu; on je daklepolitidki i umetnidki dokaz zalokret balkanskih i grdkih progninih cr-kava u ltimu.Istodnorimsko Hristovo vaznesenje bilo je od samog podetka su5ta su-protnost zapadnorimskoj ascensio, koja se pojavljuje na teodosijanskimsarkofazima i slonovadama V veka. Cuveni jermenski,evanttelistar kra-ljice Melke, danas u manastiru na ostrvu San Lazaro kod Venecije, usvoj strogosti odraZava ovaj tip istodnorimskih apsidalil|kbmpozicijajo5'u X v"eku. U evanalelistaiu Melke, u donjem pdiasu, prcdstavijeni iuPetar i Pavle, kako proskinezom ukazuju po5tovanje Bogorodici, Ovakompozicija Vaznesenja, poreklom iz Carigrada, predstavlja osnovu Va-znesenja karolin5kih i otonskih Skola na Zapadr, ali se ne preoblidujesamo u vezi sa dogadajima, vei se kombinuje i sa zapadnorimskim ascen'sio i pretvara u zapadni tip Hristovog vaznesenja.Najzad, jerusalimske srebrne ampule osvedoduju i postojanje jedne veli.ke apsidalne kompozicije Bogorodice na prestolu. Ovaj Marijin prestcne sme se zameniti sa prestolom Galaktotrophouse; njegovi koreni su ve.rovatno u vezi s Poklonjenjem maga i pastira, koji svojom ravnomernortrodlano5iu obezbeiluiu simetri iu prestolne slike. iznad koie se nalaz:moina zvezda inkarnacije. Skuf ini

-maga, kao i skupini pastira, pripadz

po jedan andeo, koji sa svoje strane takocle pojadava koncentraciju ikone na gledaoca. Nad zvezdom mogu da lebde i Viktorije, koje su poznat(sa deonih ztdova apside u crkvi San Vitale i u Bogorodidinoj crkvi niSinaju. Ovim scenama sa Bogorodicom na prestoiu oduzete su sve pripovedadke crte bibli jske pride. U vi5e sludajeva je poboZna slika Bogorodice na prestolu obeleZena grdkim natpisom kao slika Emanuila; natpirglasi: oEmanuilo sa nama, nai Bogo. 14aipa i dete su uvek okrenuti gledaocu; dete nosi krstasti nimb. Drugi, monumentalni tip Marije na prestolu prikazuje Bogorodicu izmedu dva analela. Takva scena se mogla videti u apsidi crkve Teotokos u Carigradu jo5 za vreme Sacmana, koji jtje nacrtao. Marija na prestolu ove vrste oduvana je i u pro5irenju crkvtSv. Dimitri ja u Solunu, a pre svega u Santa Marija Antika u Rimu. Istovremena bimogla da budd odigi;ija, koju duvaju andeli, u apsidi crkvtPanagije Angelo-Ktistos u Kiti kod Larnake na Kipru; ona prikazuje carigradski tip Odigitria na suppedaneum-v, koji kasnije preuzima iz Carigrada crkva Uspenja u Nikeji. Poznom justinijanskom vremenu pripada jo5 mozaik apside u crkvi Panagije Kanakarije u Litrankomi na Kiprul sa Marijom^koja je, kao Augusii, odevena u purpur i na zemaljsko.lopti, u duginoj mandorli na plavoj osnovi. Ona je okruZena medaljonima apostola i stoga se mora, kao i sve carigradske predstave Marijetumadiii ekleziolo5ki. Varijante Bogorodice na prestolu-sa oba arhandelibile su narodito omiljene u Maloj Aziji, Siriji i Egiptu u ranovizantijskonrazdoblju: u evandelistaru iz Edmiadzinanalazimo Bogorodicu na prestolu, a i freske u ni5i kapela XXVIII u Apolonovom manastiru u Bavitrpredstavljaju Mariju na prestolu sa Emanuilom; nju kao varijantu P/aiytera-motiva obuhvata mandorla; presto duvaju ob-a arhandela. Ovaj ranovizantijski prcsto s Marijom izmedu Gavrila i Mihaila, kao Sto jc po

t.f ,4tl:9

:*:'-;.l:

::$'

t$!i*-.?

214

znatno, upotrebl java se u makedonskoj mozaidnoj unlet i lost i bez izuzcti iaza vei ike apside. Vel idanstvena sl ika majke boZije, I ioja nas danas, kac.rposlednj i ostatak iz stari jeg makedonskog doba, pozdravl ja u dostojan-stvenoj samoii iz apside crkve Sv. Sofi je u Carigradu, imala je, na istommestu, pouzdano just ini janski uzor.Cisto justinijanski mozaik apside, u svom prografiru sasvim oduvan, na-lazi se u katedrali u Poredu, koju je episkop Eufrazije (530-560) dao dase sagradi i dovr5i. Marija sedi na subsellium-u, pod pobednidkim ven-cem koji drZi boZanska ruka, na carigradski nadin. Oba arhandela u belojcdedi, sa kral jevskom trakom u kosi, ne duvaiu jednostavno straZu, vecprivode prestolu svetog Mavra, episkopa Eufrazija i njegovog dakonaKlaudija. Takvu ulogu imaju ancteli vei na frizr-r povorke clevica u SanApolinare Nuovo. Tako arhandeli prate u San Vitale svetog Vitaia i episkopa Eklezija ka Hristovom nebeskom prestolu na rajskoj poljani. Ma-ri j in presto na just ini janskim mozaicirna, 'kao i to smo videl i , duvaju dvaandela, isto kao i Hristov presto u apsidi u Santa Agata Madore i SanMikele in Afridisko u Raveni, ili i u peiinskoj crkvi David-GaredZi u Dodo(Gruzija). Ova uporednost izmedu Hrista i Bogorodice na prestolu kojciuvaju andeli, provladi se kroz celu ranovizantijsku mozaidnu umetnostapsida. Dovodenje svetaca Mariji na prestolu rr Poreiu je uspeSno nad-vi5eno sa dvanaest medaljona svetica u poprsj ima, koje okruZuju sred-nji medaljon sa agnus Dei. Na deonom zidu apside prestoluje Hristos nazemaljskoj lopti . Njemu prinose vence i knj ige jevandelja, sa leve strancSest apostola pod vodstvom Petra, a sa desne strane Sest apostola podvodstvom Pavla. Takav fr iz sa zemaljskom loptom bi ie kasni je upotreb-ljen i na deonom zidu crkve sa galerijom u San Lorenco fr-rori le mura uRimu kod motiva r.rvodenia svetaca u smislu onosa u San Vitale. O viso-kom osecaju st i la i o taktu tadasnjeg vremena sv6dodi to 5to jc u PoreiuZenski zvuk apside usaglaSen s mu5kim na deonom zidu apside, dok je lrSan Mikele in Afr idisko, Christus victor-u izmedu oba arhandela dodatamuzika truba andeoskih jata na frizu deonog zida.Trozvudnost osovine mozaika apside u Poredu (Hristos na lopti svcta,jagn je boZ i je , Bogorod ica na prcs to lu ) nas tav l ja se u a rhande lu ; on s to j iu sredini prozorskog pojasa pod Mari j inim prestolom i pokazuje loptusveta sa zrakastim krstom. On olidava takozvanu lux vera u natpisu natr i jumfalnom luku; nju nagove5tava sedam sveia apokalipsc nf fasadinarteksa, a ona se pojadava do redi I{rista sa loptom sveta: oJa sam isti-nito svetlo<. Arhand6o stoj i izmedu Zahari je, zastupnika prvosve5tc-nidkog poziva i Jovana Krst i tel ja kao poslednjeg proroka. Ne5to kasni jesr,r - bodno od prozora - predstavljena ona clva objavljivanja inkarna-cije, koja imaju svoj pandan na trijumfalnom luku sa PreobraZenjem izkarol inSke crkve sv. Nereja i Ahi leja u Rimu; ona u Vizanti j i sadinjavajuveliko stalno jedinstvo i tako se pojavijuju i na jerusalimskim hodoias"nidkim bodicama: Gavrilo objavljuje Mariji na prestolu da ie postati Bo-gorodica; Jelisaveta i Marija stoje jedna naspram druge i saopStavajusvoiu bremenitost.Za ovu justinijansku kompoziciju je znadajno da ie sa puno smisla prate

dve meilusobno srodne scene krunisania u sporednim apsidama, koje je

,1, vilalr l t i rajrr. Sa;cdrrog isr: ika oblaka, I{r istcs Emanuilo kruni5e levom i cic-snom rukom po jednog svetog mudenika pobednidkim vencem. Tako FIristos na amuletima i daiama sa pozlatom vei u IV veku kruniSe Petra iPavla, kao i bradni par koji se pokorava sacran'LentLuTt matrimonii. Mu-denici prinose svoje vencc Bogorodici, kod koje se naiazi Zrtveno jagnje.Takav vcnac, l<oj i boZanska ruka drZi iznad Bogorodice, daje Hristos ionima koj i ga slede na njegovom putu l<roz smrt u pobedu.Monumentalna umetnost u srediStima rnoi i i vere, di ia je priroda jedin-

stvo svih delova u celokupnoj idej i , izrasla je iz sredine carske i hristo-loike drZavno-crl . lvene ideje; ona jc morala da prima stvaraladke pod-st icaje, u katedralama i sabornim crkvama, iz iedne odreciene prostornesredine i da joj di glavni akcenat pre svih drugih odaia. To je oltarskiprostor, smeSten izmedu prostora za vernike i apside. Neka dobra sudbi-na u istori j i vizanti jske umetnosti htela je da je ostao saduvan takavprezviteri jum, iz just ini janskog vremena, sa cel im svoj im programom.To je prezviterijum u sabornoj crkvi u San Vitale u Raveni. Ovde moZe-mo nauditi da shvatimo, koje nove moguinosti su se razvijaie iz oltarskogprostora u VI veku, koj i su novi obl ici sl ika, l i turgi jske kompozici je ikakvo je topolo5l<o uredenje prostora nastalo iz ove sredine, a koje suposledice novih zakona slike.Na osnovu arhitekture ove prostorije, koja od Carigrada preuzima nadelootvorenih dopunskih zidova sa tribinama i krstastim svodovima, proizi-laze najpre, za ikonoloiki raspored programa, tr i l<lasidno ispunjcne nuZ-nosti . U sredini ovog >otvorau, u kvadratnoj osnovi nalazi se oltar ja-gnjeta boZijeg. On ima l<ao Zrtveir i znak simbolidno jagnje na svom blo-ku. Oltari nogu bit i u ovo doba u obl iku stola i l i bloka; u just ini janskovreme ne postoj i bi tna oltarska plast ika. Oltar je jednostavna trpeza Gc-spodnja i Zrtvenik, a njegovo tumadenje se odvija kroz program mozai-ka onog prostora koj i ga obuhvata i koj i je takorei i njegovo ruho. Iznad. , l i ^ - ^ , . . - ^ - , , ^ , + , , : ^ 1 . , - ^ r ^ ^ . : ^ . , ^ J l . ^ : : . . r ^ -c i ra l ra 5c zasv( ' ( luJC l i f s ias i l svoo, l io ] l LL lc inenom vcncu sa vocem, pr l -kazuje jagnje boZije tadno iznad sredine oltara, na ko.iem se, u svakojl i turgi j i , ponavl ia njegova Zrtva. Cetir i voina stabla drveta 'zlvota, iz.ra-stajuci iz uglova, iznad paunova kao simbola vaskrescnja, podupiru vi-soki znak boZanshog samoZrtvovanja u temenom krugu. Usred bogatstvavegetabi lnog Livota, u trapeznim pol j ima na pi:ozradnim plavim nebes-kim loptama stoje alhanclel i i oberudke nose voini venac jagnjeta bo-Zi jeg. Ovaj svod sa arhandelima ima svoi teodorihovsl l i uzor u Arhicpi-skopskoj kapeli , al i je sakramentalno pojadan i dignut do najviSe visine,dak iznad visine carske apsicie. Do njegovog podnoZja doseZe moini tr i-jumfalni luk idui i od vel ike okrugie prostori je za vernike. Na n.iemu je

podev od Gale Placidi je uobidajEna, a u Arhiepiskopskoj kapelisrodan- friz sa nizom rnedaljona sa apostolima i svecima i sa poprsjem Panto-kratora u temenu, koje se nalazi u pravclr osovine agnus Dei; on timeoznadava delo spasenja Pantokratora, koje postaje jasno u oltarskoj ir-tvi . Na taj nadin, apsida je, sa svim svoj im sjajem, pridodata i podredenasvodu sa arhanilelima; ona se odncsi na ideiu Zrtve, kako njen mozaiksa Hristom u polukaiot i , tako i oba bodna, niZe prikazana mozaika sacarem i caricom. I- ir istos prestoluie usred nebeske pol iane l<ao mladi iki

t 6

Hr-isios Er.r ' ranui lo, bcz l<r 's1a, sa jclani lcl jem. To je tr.acl ici ja poicv ocl IV- , . - I - ^ A l : - - ^ ^ - - - - , J - l - l : e ^ .veka . A I i scena sada b l . ies t i sa z ia t r . rc o tnou" , r iok i c 'u p rezv i te r i iu z la todos ta i t cc l l i i ' r ' o upot rcb l jeno . B i tn i ia ie n romena 1r 'nc l i c iona lnc s r - , ' r r t : ( - ' r r -dos ta i t cc l l j i vo upot rcb l jeno. B i tn i . ja je p romena t r :ac l i c ibna lnc sccnc . Cu-var i p res toJa n is l l Pe tar i P : rv lc , vc i dva iaka arhanc lc la . ko ie Je f ' rcnr S i r -vari prestoJa nisl l Petar i P:rvlc, vci dva iaka arhanclcla, koie Jef,rcnr Sir-

/oJ

od z la ta i c l ragog ka lncr . r ja ; o \ iu p redn ju s t ranu k rs ta pokazu ie i Maks i -mijan na mozaiku u San Vitale. Na zadnioi strani, pal i , tr i m-edaliona uvcr t i ka l r ro i t . rsov in i p r i l i azu . ju jagn je boz i i c , Pantok ia to ra i Chr is tus , t i c -/or sa krstont, oba u poprsju; horizontalni kraci krsta nose carska .^-p r s j a , I c i o i d c s n o o d ' m e d a l i o n o t u i u e n i " t o m . N a i u s r i n i i a n s k o ; c ! ; --skorn krstu jc, dakle, plrr je krovana idejzr apside (Hiistos j car) i t ime.ic stvorcn odrcclcn obl ik, ko.l i molda ima s'oie korene u konstantinskimprcds tavama, a l i k<- l . i i . i c i z ' csno b io obnov l len od careva makedonske|cncsan-sc iod l ia |o l in ikc i o to r rskc car .skc k .u ie , kao Sto ic to pokazao

P r c c i n j a s t . a n i k i i i . . 1 r ( r f h i c D i s i i . r a 1 1 " L . t - , r " . a ( 5 1 . i - 5 5 3 ) . U s r e d l n l J o v a n K r s t i t c l J O k r u Z e na e t v o | i c i r m i c Y a n d e l i s t a . t i a v c n a . a r h i e p i s k o p s k i J n u z e i . V i d i g o r c I s t r a n u 2 2 0 . i d a l j e .

sk i n ikad drugad i je i ne naz iva nego > t l rvar i . . On i dovode "s ie tog

V i t : i i ai cp iskopa Ek le? i ja , ko j i nos i n rode l carskc sa l>orne c rkve , l l r i s t t r na Jopt isve ta . Arhandc l i ne r , . reds tav l ja ju ovde samo dva l i ka ravcr . rske c r -k lc ,vc i Hr is tos n j ihov i rn pos lcds t ' r '<>rn uz i rna u svo . j t r na jv i i t r za i t . i t t r V i ta lo -vu c rkv t r u Ravcn i , s l sv in r n . jo r i t r t l c l r r i c ima, za ko jc j c Ek lcz i j c -sag la -cl io 1r-r kuiu. Anclel i ne iuvajr.r sarn() st 'ct i l )rcsto, ncgo"i voclc k njcr iru;na Maksimijanovoj i iatedri i na jcrr-rsal intskim ampularna, ani lel i pratemage, i s to kao i na sv im l ;e todc l i r in r d ip t i s ima jus i in i janskog r . r .cmena.Oni drZe stra2n na ulazu u >5yjatu ju 5r, jat ihn, kao Sto jc vidi

"na dconor-n

zidu u. San Apolinare in Klase. Oni drZc Zrtveno jagnjc na najvisem r.rcbr-rnad o l ta rom i sv i oc i - ne samo Areopag i t - zna iu da anc le l i n i koc ljedne pros lave evhar is t i j c ne nedosta ju .Carski Hristos u purpuru sa zlatnim clat, i drLi u desnici vcn;rc. Sveti Vi-ta l se pr ib l iZava sa pokr iven im rukama da pr im i ,Z ivo tn ; u l i tu re i i sko iumetnos t i venac 2 ivo ta p r ipada Zr tvenom . jagn. je tu , mys t . ' r i t r r r t , l i i i i r i s t t -c r i f i c i i , on ima ko j i s r r da l i svo j Z ivo t za i j r ' i s t 'a , kao 'Sro ie iagn ic da losvoj zaiovetanstvo, a car ga dobija kao yicari lLs Cltr ist i u irki , l - i iarstvuna zemlj i . Car Justini jan je predstavl jen ispod Gospodara sveta sa svo-jom trostrukom moii , koja je u Coclex Jttst inianus dospela do nepromen-I j ive pravne snage i vedit-e vaZnosti ; to je, s jcdne straie, n. jego'"b dinov-n iS tvo i vo jna snaga, a sa dmgc s t rane c rkv i , ko ja je o l i ien i u a rh icp i -skopu Maksimijanrr, njegovom prvosveSteniku i arhidakonu Ravene. Sie-dinu ne dini arhiepiskop, kao Sto je to bio sluiaj u zavetnoj crkvi GalePlacidi jc (Hrizolog izmedu Teodosi ja i Evdoksi je), vei car kao Hristovnamesn ik , korne . p r ipada po tpuno. u red ivan. le . p rara ko je je nedc l j i vo , ap o s r o j o j p r i r o d i r i e d o z v o l j a v a d e o b r r n a , d u h o v n o n i , i v e t o v n o n . N a -spram cara stoj i carica sa svojom pratnjom; onzr jc prikazana kao augtt-sta, . t , icaria Bogorodice i stoga na svom brokatnom ogrtadu nosi tada po-l i t idki znadajno Poklonjenje maga uugusta-i i caelestina-i na prestol-r.Frontal i tet oba mozaiika tr iza objasnio . ie Gcrhar.t Rodenvalt - i rpor-ccltr-iui i ga sa fr izon-r 2p11's f ivgus1i i , l ioj i . je sunurrtLs potl t i f ex na Arrt i ;ccl. : rrRimr.r - autol(ratorstvom skroz naskroz sakralr-re vizar-rt i iskc carske idc-je. Car u apsidi u Sar.r Vitalu nosi Hristovo tc' lo rrhlc-brr, a n. jcgova nrrro-qovol jena supruga Hristovu krv u putiru vina. Carski n.rozai i i se t inredvostruko povezuju: sa gospodarem sveta na nebu i sa oltarom jagnje-ta; tome prisustrruje sveStenstvo sa krstom, carskorn bibl i jom i posudonrza tamjan. I to se mora ta in i je ob jasn i t i . Na moza iku je k rs t u Maks imi -janovo j ruc i sav od z la ta ; on je s l i ka Konstan t rno loq ukraSenoq k rs ta .To je k rs t ko j i iuva ju a rhande l i na evhar is t i i ko j s r . 'b rno l zdc i i i z Po l -tave, koja se danas nalazi u nuze.ju u Leni ingradu.Kako je u stvarnosti izgledao carski krst 'u ireme Justini iana mo2cmobar zakl judit i po pozlaienom srcbrnom krstu kol i je Jr-rst in I I (565-578)poklonio Rimu i koj i danas pripada vel ikim ranovizanti jskim dragoce-nos t ima iz \4uzeo Sakro u Vat ikanu. Predn ja s t rana je d is to dekora t ivna ,

2 1 8

21)

Jozcf_Der (Josef DeCr). lzmedy mozaika sa carern i caricom, u apsidi uS-an Vitale, stajao je arhiepiskopski presto. Njegov program se moraouklopiti u celokupni evharistidki prostbr i morab je da se"odnosi na kom-pleks crkvenog uredenja. Ma koliko da je, inade, u unutralniem prostorugratlevinska plastika potisnuta od mozaidke oplate, na katedri s?:, u sku-pocenom materijllu, slonovoj kosti, koja je delom bila pozlaiena., razvio

- bogati program.. On nam j-e oduvan na duvenoj Maksimijanovoj katedriod slonove kosti i to u retkoi celini.Na prednjoj strani katedre, fod moinim lucima stoie detiri ievanclelistakao_ repre4entativne pojedinadne figure, Iako okrenute srednjoj ni5i, gdeje Jovan Krstitelj.predstavljen hao prorok koji deli Novi od Starog za-veta. On u leyqi drZi me4aljon u lcome se nalazi jagnje_bpZije, tak6 danjegov govorni gest, podignuta dcsnica, objavljuj-e id-eju olt-ara: oVidi,to je jagnje boZije, koje nosi grehe sveta(. tspod iite talive arkade nalazise i velidanstveni londonski andeo. Ova petbdlana srupa vesnika boeai logos-a, na prednjoj strani ravenske katedrc, ima larikter ikone, kioi proroci i apostoli izmedu prozora Spasiteljeve crkve Tecdoriha Veli-kog i kao crkveni oci Amvrosije i Materius ved u San Vitore in Ciel d oroti Milanu.. Oni imaju istu ulogu kao Zaharije i Jovan Krstitelj izmldu pro-zora apsid-e. u bazjlici Fufrazijani u PoreCu, a zastupaju zahtev najvisegcrkvenog dina, dije _boiansko jemstvo olidavaju. U ovoj ikonograiiji j-esimbolisana uditeljska sluzba na isti nadin kao sto to diri i sv. apll inirl jei kasnije ikone -ravenskih episkopa na mozaiku u San Apolinare^in Klasl,kojima se takotte pridruZuju poprsja j,evandelista. Reprezentativna priro-da katedre izraLaia se i u-redanjrrtakozvane scenske ikonografije. Ude-nje crhvene vlasti podiva na Starbm i Novom zavetu. Iz Star6e ziveta ieizabrana tema egipatskog Josifa Hranitelja, oblikovana sa arLeolo5kointadno5iu i uZivljavanju u egipatske noSnie i obidaje. No to niie nikakvomerilo za poreklo stila, vei uop5te kulturni obidai VI veka, koii obuhvataistoriju, -pro5le kulture, leksikografiju i enciklopedi.iu, etimologiju i zbir-ke, antologiju i proudavanje staritr- obidaja i havii<a; na poditku ovogdoba stajao Boetije, a u Carigradu je stvorena nova Univ6rsitas titrcr;-ruirn. I{eksih iz Nlileta je napisao leksikon erdkih pisaca. prokopiie nekuvrstu istorije arhitel<ture, Aleksandar iz Tr:ala medicinski prinienik, Isi-dor iz Sevilje enciklopediju.nauke i etimologiju. VaZniji jd akcenat kojidaje tvordc programa Maksimijanove katedre. On bodnoieita oscene saZitom", i uokviruje ih bogatim lozicama, u kojima vinov dokot i vinovalozica imaju istaknuto mesto. AIi on i ove starozavetne scene podredujeonima iz Novos zaveta,Novozavetne sdene irnaju - nasuprot narativnim scenama sa Josifomkoje. su -iirokog {ormq1i, i po tome srodne.minijatur2ma.Bcdke..gcneze- visoki format i repr:Czentativni kaiakter. To u brvom redr_r niie it i lskarazlika, ved se sc,ene Novog zaveta poistoveiuju-sa .ievanclelistima. Onese nalaze.na prednjoj i s_traZnj_oj povr5ini nasiona prestola i prikazuju,(sa izuzetkom ulaska u Jerusalim) sccnc inkarnaciie: Roclenib i potio-pjenje, Josifov san,_Put u -Vitlejcm i Kr5tenje; tome se pridruZuju sa-kramentalne scene Blagosilja.nja hleba,- Hrahjcnje pet hiljada ljudi iSvadbe u Kani u vezi sa para.bolidnim izledeniima. Tai<o scenh sa Sima*

io- t r

jankom oznadava kritenje; Isceljenje slepog je u ranohri5danskoj umet-nosti uvek u vezi sa scenama Viaticum-i (Blagosiljanje hleba i Cudo savinom). Katedra, dakle, sa temom oJosif u Eeiptuu nisove5tava Dorukulioyog zaveta; njene scene se jednosmisleno ddnose niideiu posiajanjaHrista dovekom i smisao njegovog svakodnevnog ponovn6g-radaiia-upridesti. Cesto je izazivalo dudenjJSto kompozici'ie'u slonoioi kosti naMaksimijanovoj k-atedri imaju tako_monumentaln-e crte i Sto ju kompo-novane centralno kao ikone i kao slike koie iziskuiu poboZnost. Uzvi5enoznadenje andela, na skoro svim scenama daie irir fuieratsku merodav-nost, udaljuje ih od dogaclaja i podiZe ih u iferu beivremenskih ikonakoje iziskuju p-oboZnost. llazumljivo je, samo po sebi, da je takav zadatakmogao da bude dat s_amo_na dvoru u Carigradu, ili na dvoru arhiepi-shopa u Raveni. Ovu l<atedru, koja je imalJsvoje mesto medu carskimmozaicima, najbolje je zamisliti kao poklon cara svom yicarius-u u cr-kvenim stvarima - arhiepiskopr,r u Raveni.Arhidakon na carskom m-ozaiku u Raveni ng-s! cg$lru -b!blij_q. Ona imarasko5an povez,l<bji ie izraden za vieme A'nistaiiint i-feoEotihu V"li-

I?t:l:l:d.:\l"cars\i raskoini po_v_ezr oye_v.rste-kdje ka93n{.pgg_dstav-

\a povez -iz Murana, oluvani su u veiem broju iz justinijanike epohe.Plode sa Marijom.iz Britanskog mu2ejq i iz Mandeltera,L sa Hriitomiz zbirke Vaselo (Vasselot) i ii nekada3nie zbirT-e Hdil'eiiko iz Kiieva.mogu -se spojiti u .takve rasko5ne poklopie; na njima se, ponekad, naprednjoj strani prikazuje Hristos n-a prestolu, a ni straZni6i strani Bo-goro.dJca na pr-estolu. DrZavni muzeji u Berlinu polgdujqjve_od najsaw-Senijih srednjih-ploda ovog visokog stila, koje

^su vrlo bjGFvefikim fi-

gurama na prednjoj strani Maksimijanove katedre. Ovi carski rasko5nipgvezi din-e najreprezentativniju i najbrojniju, po sebi vrlo jedinsrvenust(upinu. slonovada ranovizantijskog vremena. lEaugki primerak,)koji jenekad ukraSavao evandelista-r svctog Lupicina, pre<istailja zapadnu vaiijantu.ove gmpe, koja se nalazi u istom nizu k-ao i pov6zi i/Murana, akoja je nastala u vezi sa radovima na Malisimiianovoi katedri: primcrakiz manastira Edmiadzin je jedna, ako nc siriiska, ono pak istodnorimskavarijanta, koja je mogla da nastane u perifemim krajevima carigradskogDozada.

bvi povezi knjiga, ma koliko bili mnogobrojni i internacionalno rasireni,inraju svi osnovni sklop slonovade iz Murana: u srcd.ini Hristos i Bogo-rodica- na prestolu, bodno po dve ncvozavetnc scene, na donioi popredrioitraci friz koji se najdesce odnosi na srednju prestolnu sliku'ka6 ukazi'-vanje poStovanj.a.ili rumadenje, i Viktorija,-koja je ostala nepromenjenapodev od Arkadijevog stuba u Carigradu i odatie se ralirili po

""lomsvetu. oltari i povezi biblija prcuzcli su iz hriiianske dvorske rimetnostiovu victoria christiana; i prezviterijum u San vitalu uoblecuo, takoreiisa svih strana, ove Flristove Viktoriie.Koliko je tip monumentalnih rasko5nih poveza sa monumentalnom iko-nografijom, lio carska nadleZno_st, pa dak i zakonski propis, najboljeproizila?i iz-dinjenice Sto je petodelni rasko5ni povez u kiroiinSko \.remebio podstrekad onih biblija koje su napravlien-e u dvorslioi skoli Karla-Velikog, kao Sto je to raskoSna bibliia slobodnog carskog manastira u

22

Lor5u. Sve do kraja XVI veka, veliki carski oblik ostao je neprikosnovenza raskolne biblije.Za tumatenje programa svetog oltarskog prostora u San Vitatlu _- kojiovde analizulemo s gledi5ta dubljeg razumevanja justinijanskog sistemamozaika - presudna su oba puna zida prezviterijuma; oni svoju prozrad-nost, dvojni sistem od po tri arkade, tribine na spratu i svoju celokupnunadgradnju u tri pojasa, podreduju sistemu eksedri centralnog glavnogprostora,

-kao i op5tim caiigradskim nadelima dopunskih zidova u siste-

mu baldahina crlive Svete Sofije, Sv. Jovana u Efesu i ostalih gradevinaove epohe.Donjf pojas je ograniden sa detiri pilastra i-na svakgj strani je otvorenpombCir iri. iroliza: detiri imposta aZuriranih kapitela imaju kao jedinu

ikonografiju apostolsku jagnjad oko krsta; u vezi su, dakle, sa oltaro-mu obliku 6loka, sa jagnjetom na katedri i sa jagnjetom u zenitu svoda,a predstavliaiu simbol Zrtve skrivenog karaktera.Z6na sa linetama-ima trqstnrku-ikoaoglaflju, koja se mora ditati ne uokviru slilii, veCffirednb iznad proJtorije, daklej iznad-oltara. Elemen-ti hleba i vina - daii su kroz sceiru Avramovog gostoljublja u mamvrij-skom gaiu i scenu Avelia i Melhisedeka, izmedu kojih je dasna trpeza,koie sti liostauliene nasframno kao i car i carica u apsidi. Obe ove kom-poiicije in usai;laSene s prostorom; tako su one postale obredne slikei. molitnu, kak"vih ranije^ nije bilo, a koje su za dlalju istoriju vizantij-skih oblika slika imale nenasluden uticaj. Su5tina justinijanske umetnostimoZe se najbolje shvatiti kroz njih.Ako ie vei trodiana-sc-erl4_I4.4lgviij*-e slike-g-Sa.nta Marrja-MadqesBi-mu bila liturgijski obojena idejom evharistije, onda je ljneta u San Vitalukao sredi5na- kompozicija pretvorena u mistidnu gozbu. Tri doveka zastolom uoblidavaiu obed koii daie besmrtnost. Ovo se ne iskazuje samohijeratskom fron-talno5iu i riagla5avanjem tri hleba na stolu, vei se i sli-kovno obja5njava Avramovom Zrtvom-, tqjom se od vajkada izraLavaHri'stova krvna irtva. Kompozicija se, dakle, ne moZe ditati ni po zakonuneke biblijske pride spasenja, niti po zakonu reprezentativne_, sa stanjemsaglasne, l<ompbzicije pobo?nosti, vei samo talio da jedan deo slike ob-jalnjava drugil ovdd jelu liturgijskom prostoru, komp-onovan-a prva-sred'irjov-ekovna -pomen-ilika; ona postaje sasvim razumljiva tek u odnosuni Zrtvenik u sredini prostora iha sliku u lineti na naspramno postavlje-nom punom zidu.Na t5m zidu se, pak, nalazi dasna trpeza, pokrivena- s-a tri pokrivada,obeleZena zvez.dom inkarnacije i sa kraterom vina i hlebovima na njoj;ona odgovara stolu u mamvrijskoj lineti. I oko nj,e delaju starozavetnisveci, ali sada sveci sa razliditih mesta i iz razlilitih vremena. $velj pai-

nosi oltalqjagqie, a Me-llr,isgdek dgnosi hleb slidan hostrfl-.obojica iz-diZu svoie Etien" darove (krv i telo Hristovo) kao u sreclniovekovnojelevatio,- a u sredini, iznad oltarskog stola, boZanska ruka se priklanja

svoioi Zrtvi. Obe linete prikazuju, dakle, praobraz oltara, kome i Justini-jan-i Teodora, u svetim sasudima, u smislu priiparatio socramenti, prin-o'ie svoje Zrtve. Time je stvoreno, u najvi5em, a istovremeno i u najdub-lSem s:mislu, novo liliovno ostvarenje.- Odavde je samo jedan korak do

222

Mozaik iznad arkade na severnom zidu prezvlterlJa u San Vitate u navenl, N.r sltcl u ltnetlpredstavliena su- trl andela kod Avrama I lrwovande Isaka. u lsecctma JeremlJa (levo) I Mojsueprima zakone. Oko 525-54?. gocl,

linete u san Apolinare in Klase, gde praobraz oltara iz san vitala doziv-l.1ava svoj prvi preobralaj. U sanktuariju, iza dasne trpeze kojoi Avelinrrno;i svoje jagnje, a Avram. svog sina-- stoji,sam Hristos ,t litu pr"-vosvestenrka; on se obema rukama obujima, da bi se na zapovest naivi-Seg oca, .dija je desnica spustl prema nlemu iz oblaka, pieaao rr ii,utcovefansrva. lo Je preobrazaj linete sa Avramom i Melhisedekom iz sanvrtalej..u vizantij.skoj umetnosti_srednje_g veka_od mamvrijske linete usan.vrtalu postaje gozba -svete Trojice, koju u latinskoj jasnoii (sanctatru.tttas) preuzimaju kaluileri iz Monte Kasina,_ kao sto ga-i Rubljov obli-{g:e u velikom forma-tu na najlep5oj ruskoj ikoni.obe carske i hri5ianske. Viktoiild u

-san viialu, divno zamahnutih krila, \23

drze Hristov pobednidki znak ti temenu obeju iineta. tvtoiiv vittoriia # '

4ot

ponavl ja na visol l im lucima, koj inra se sveti i i5te olvara prerna okruglojgradevini na zapaclnoj strani i prer,ra carshoi apsidi na istodnoj. Na ieo-nom zidu apside motiv je nagla5en doda';anjem palmi i dva grada, Vi-tlejema i Jerusalima. Pokraj luka s apostoliraa, ispred zidova svetog gra-da Jerusaiima stoje naspramno, sa svojim vcncima, veiiki proloci Starogzavela, Jeremija i Isai ja, kao navesti tel j i vel ike misteri je otkrovenia isvete pohvalne pesme u hramu boga. Prema apsidi, na strani carice, na-larzi se Nlojsije kod Jotorovih stada; a iznad isti prorok, izuva obuiu nasvetoin mestu gde gori kupinov Zbun i odakle se duie glas boZij i . Scenane simboliSe samo distotu boZije kuie, vei i boZij i poziv, njegov nalogcarskoj kui i , l toja treba da bude za hriSiane ono Sto sr.r Mojsi je i Mir jambil i za izabrani narod pri iziasku iz Egipta i na podctku puta u obeianuzemlju gospodnju. Naspram ove sc!ne sa Mojsi iern, na drugoj strani,bl izu carskog mozaika, predstavl jerrc je primanje zakona. I u Bogorodidinoj crkvi u Katarinirrom manastiru na Sinaju, sagraclenoj u dast l ju-bl jene supruge, Justini jan je dao da se ove dve scene stave na deoni zidapside; on se progla.Sava za zastupnika Boga, za novog Mojsi ja izabranoghriSianskog nai'ocla na zemlji, isto kao Sto proglaSava svoj zalttev zavodst'rrom u vladanju svetom u ime Boga.Pitanje je da li su obe tribine, ko.ie se izdilu iz.nad ovog pojasa sa line-tama u prezviteri ju u San Vitalu, ikada upott 'ebi jene u carske svrhe. Akonisu, onda one irnaju karakter epifani.je i oznadavaju da ie carstvo oliru-Zeno nagovestiteljima Novog zakona, detr.oricom jevanclelista. Predstav-ljeni velikirn stojeiim figurama, oni na Maksimijanovoj katedri jemde zaudenje arhiepiskopa. Ovde u prezviteriju, oni sede ispred zelene osnove,koja odreduje sklad boja celog sveti l i l ta, a clat i su u celoj f iguri i u ve-Iidanstvenom predelu; iznad njih se pojavljuju njihova Zivotinjska biiakoja ih obeleZavaju kao Matiju i l'{arha na strani carice, a hao Luku i.Tovana na strani cara. To su, uopSte, prve monumentalne ikone sedeiihjevandelista sa svojim simbolirra, te su od presudnog zna(aia za istorijuvizantijske i rane zapadne slike jevandelista na il(onama i jevandelista-rima. U prezviteriju u San Vitalu oni dine gornjc jedinstvo prostora. Iz-nad njih se zaokrugljuje luk, ispunjen vin5vim iokotom, kbji se pruZaiznad otvora carskih tribina, hoje deluju kao prozori i simboli ,veraluxn. l7r,2ril toga se zasvoduje moini krstasti svo-d, sa jagnjetom boZijimna zvezdanom nebu u velikorn vencu voia. Nigde na svetu se ne moZetako doZiveti srr i t ina vizanti iske umetnosti VI veka kao pod ovim svo-dom, gde oltar stoj i iznrcrJu dveju pref iguraci ja. Ovde se nalazimo u sre-diStu, tadno tu gde nebo preobraZava zeml. ju. Mozaici su kao zavese, kojeistovremeno sakrivaju i ot l<rivaju; oni su ruho unutraSnjeg prostora, bezkojeg on ne bi bio nista. Premi Jovanu Zlatoustom i fi:fi.ei'nu Sirskorn,Avgustinu i Kasiodoru, sudbina sviir ljudi -.e odluduje na pitanju da li iese,nai i na putlr verniker ka ir tveniku na kome se sam bog prineo. To jeu krajnjoj l ini j i i smisao programn u Sa-n Vitalu. Flr istov presto, prestocara, pr"esio arhicpiskopa - t"o i . r 'c l i l<a tr i jada koja predsiavl ja idealnojecl instvo. Zakon tr i jade, koj i cio u tandine nalazimo ostvaren u San Vitalu, osnovni je zal ion cclokupnog l , :osmcsa, l iao 5to l<aZe Dionisi je Areo-pagit. BoZija tni jada postaje vicl l j i ' , 'a r"r tr i iadi encleoske hi jerarhi je i u

1 1 44 L a

stranx sa i lustrac! jal t la l lodcl isa, koj i jc 236, gocl . plsao

M e s o p o t a m l J l . G o r e I l r i s t o v o r a s p e i e . d o l e g . o b k o j i s e

Mironosice, l ( jvo Nol l 1ne tan,J!re. [ t rencr,

kaludcr Rabula u nanast iru Zagbl u

otvaia sa strazarlma u bekstvu, dcsno

Bl.bl ioteka LaurenciJana.

trijadi triju glavnih sakramenata, u tri.iadi carske dinovnidke organizacijeka6 i u tiijaai crkvene sluZbe. Kakva je bila prava povorka ka"stolu Gb.spodnjem u San Vitalu i uopSte u crkvama tog vremena moZemo sebilako piedstaviti. Agnelus je dvorske procesije u"donjem pojasu mozaikag 9an Apolinare .Nuovo zamenio povorkom mudenika, koji idu premaHristovom prestolu, i povorkom d'evica, koje idu prema Mirijinom pre-stolu. Ovaj ivedani hor svetaca nagove5ten i-e u putu apostola i."rnu pr"-stolu Het6imasia, koji je predstav'ijen u kupoli'krstionice Teodoriha'Ve-likog. Ali u purpurnonirukopisujfy_eka, kbli je Adolf Harnak otkrio ukatedrali u Rosanu - a koji je srodan purpgrnomlrukopi_su._iz Sinope,ka_o i jednom stvorenom na dvorrr u Carigradu, tzv. Eoskoiidovom ke

_d"Lr,r, te se stoga rosanski rukopis mora uvrstiti u umetnidki krug glav--nog grada - postoje dve znadajne evharistidne slike, koie zaiedn-o-dine

cglinu. One nemaju nideg zajednidkog sa pashalnom goiboml na kojojHristos pere noge-Petru iude-nicima; 6va sc^ena, koju_$-i zapadnjaci rad6oznadavimo kao Tajnu vederu, u(Cbaex Rossaneisildak Sta vise odvo-j"l9 je pr-edstavljena i to na nadin mozaika sa Tajnom vederom, kojompodinje ciklus Stradanja na juZnom zidu crkve San Apolinare Nuovo.Ovde su naprotiv u pitanju Sestorica udenika, odevenih u belo, koii iduprema l{r!s-tu, odevenom u purpur i zlato, da bi iz njegove ruke piimilijednom lrleb a drugi put viho koje Hristos pruZa u-putiru; sem-Petra,koji p-redvodi-Sestoricu da prime vino, ni jeilan drugl apostol nije iko-nografski obeleZen. Svedanost ove communio aposto[orum ie takod.e -kao i na drugim slikama - podr,r-rdena pomoiu dva starozavetna cara(David i Soloinon) i dva proroka (Mojsije'i Ilija); oni su predstavljeni uobliku poprsja ispod svedanog dina i pokazuju prema ovom misieriju.Primanje destica je ovde, dakle, projektovano iz crkvenog liturgijskogobidaja-natrag na-prvobitnu Crkvu: Ilus je bio prvi prvos"ve5teni-k, koiije delio prideSie ni nadin na koji se od onda davahc frilikom svedanosiii:vharistije. 'Red je, dakle o jedn"oj vrsti dokazne slike; moglo bi se i reiio ujstanovljavanju pride5ia, dakle o crkvenoj kultnoj slici. Trojica od apo-stola skruSeno id pribliZuju, savijenog teld i ispniZenih rukir, da bi^iz-razili svoju teZnju za hranom besmrtnosti. S_lgdeii pokriva svo.ie ruke,onaj za njim pun po5tovanja prima vino odnosno hl!b,a F;eanji podiZ6ruk6 u molitvi zahvalnici pbsl'e prijema destica, kao sve5tenik pbsie pre-tvarania destica u telo r.r k-rv ttriltovu.To je jedna od qaiapadajnijib kompozicija lrrr5-i,anrk-e--arrtike-i._stoga jeosobito vaZno gde je nastala; to Sto je u carskoi purpurnoi bibliji 1zRosana ova sceia podeljenani dve strinicqpokazriid da ie ovhe veibilasekundarno upotriblieria. Ali postoje i .fip Tajne vedeie na srebrnim

_ patqnama,.od kojih je jpdna, iz Strime, danas u riznici muzeja u Cari-gradu, a drugu, ta SjhS^ dobio je muzej u Dambarton Oksu.- Patena izStume, sa kojom je zajedno naclen i flabelum koji joj pripada i dva druga

n?la lrn j ira iza.f od.eiu hleb o.va), ima n a pol edini pdeitJcslg+l-I. (s6s:-

578). Ovde su oba delenja hleba i vina predstavljena pod baldahinom;iza oltara, zaklonjenog zastorima, stoii Hristos ia krstastim nimbom,predstavljen dva

-putalledima o leata,"kao Sto se moglo zakliuditi vei iz

Rosanskog kodeksa; on kao prvosve5ienik pluZa hleb" i vino.-

26

Ova_ liturgijska scena ustanovljavanja evharistije - koju nasuprot isto-rijskoj takozvanoj "Poslednjoj< vederi treba nazivati >Prvom< - nastalaje, dakle, u oltarskom prostoru, kao i kompozicije u l inetama u San Vi-ialu, ali ni u lcom sludaju nije komponovaniza pltene. Gde je ona imalasvoje prvobitno mesto u svetiliStu Istodne crkve-, poudavaju-nas, s jednestrane, srednjovizantijski mozaici u apsidama - gd" je ovakva kompo-zicija vrlo desta - a, s druge strane, takozvani eiitafiosi, ti. plaStaniceza Veliki petak sa prikazom Hristovog leSa; njima je bivao pokrivan oltarkad-a je pletvaran u sveti grob izmedu Velikbg p6tka i usl.r5nje nodi. Uposlednjem sludaju, dvojna scena communio apostolorazn iskazuie da seuZiva Hristovo telo i krv, koie ie on sam dao u smrti. fstovremeno sed_okazt'ie prisutnost andela k6d i:vharistije, koji kod ove scene asistirajuHristu kao pneumata leiturgika. U apsidi crkve Sv. Sofije rr Kijevu ey3communio apostolorum (kao i posle u mnogim sredniovizantiiskim cr-kvama) nalaii sc u istom obliku,_koj!_nap j.{qalgvaui_Vl_yefiL_spur-pu rn.om ru kop i su i n a si_rij s kilq _rf{b:lUf_p.eEffi it"apside i scene sa apost_olimq aatazeElnfieiCtoTetvoriie ciieva i pro-roka) grdki crkveni oci, koji dokazuju boZansko ustanovljavanie pride5da.Ispod._ovakvih.kompozilija u- apsidi, skoro nevidljivo, stoji r5bliSnjenlesvete Zrtve, kako ju je formulisao Zlatousti: >Pomoiu evhiristi-dnod teianisam viSe prah i pepeo, nisam vi5e zaroblienik vei slobodan; nies-ovompomoiu nadam se nebu i svim dobrima u niemu: besmrtnom Zivolu. do-Zivljaju andela, zajednici sa Hristom<.

-

NaSa analiza je pokazala da k-ompozicija communio apostolorum pripadastalnom sastavu liturgijskih kompozicija justinijanske crkvene rimetno-sti,.da je na-stala u oltarskom prostoru i d-a tu, pbd prestolnom slikom uapsidi, zajedno sa nizom detvoiice crkvenih otaca, isiide apsidu. I u romese-doba velikog Justinijana pokazuje kao tvoradko razdobiie i kao osnovacelokupne_ vizantijslie istorije umetnosti; upravo je makedonska renesan-sa izgradila novo na umetnidkim dostignuiima justiniianske epohe, a sli-karski prirudnik s-a Atosa je nadinio eitetqkg zikone bd onogl Sto je, uovom velikom dobu, izraslo iz umetnidkih snaga Istodn5g rimikogcarstva.

V. KRAJ - IRAI(LIJEVA DINASTIJA

( t5

Po5to jc car umro rr dubokoj starosti, 1i,noue-bru SOBgod., i po5to je- kao Sto to panegiridki opisuje Korsipa - pred novom caricom Sofi-jom u Svetoj Sofij i , leZao na zlatnom odru, sveZ kao u i ivotu, odeven upurpllr i sa dijademom, a prepozitus, u svetlu bezbrojnih sveda, tri putadoviknuo mrtvacu: ,lzadi, tebe zove car careva i gospodar gospodaralo,carska povorka sa mrtvacem krenula je prema crkvi Apostola. Tu je carsahranjen pored svoje mnogovoljene supruge Teodore. Car je bio mrtav,njegov naslednik je bio Justin Kuropalat; on ie iskoristio otsustvo svogimenjaka Justina, koji se borio na I_(avkazu,._da se sa Sofijom popne napresto justinijanske dinasti je kao Justin II. Radosni zanos naroda uglavnom gradu - koji se naknadno odralava u muzici, tepisima i slono-vadama, kao i u radovima u srebru ovog vremena - udinio je da je Zalostbrzo pro5la; na gozbama, koje su davali Justin i Sofija, ikonografija sre-brnih i zlatnih posuda je podseiala na Justinijaria; one su prikazivalcnjegovu sliku i dela njegovog dugog, uspeSnog Livota.Ostalo je skriveno da je time podeo kraj Justinijanove dinasti je. Vero-valo se ugovoru o pedesetogodi5njem miru sa sasanidskom drZavom(562); ali Bugari i Sloveni su stajali pred kapijama glavnog grada. Podnaslednicima Justina II. Sloveni su nastavil i svoje prodore i dospeli doPeloponeza. Kad je Foka'(602-610) nasledio Mavrikija (582-602) persij-ska opasnost je postala akutna; Sasanidi su prodrli kroz Mesopotamijui Siri iu do Halkidona. Visoki Fokin stub na fommu u Rimu io5 danassvedodi o sjaju i beoi pri kraju Justinijanove dinasti je.Istori ja umetnosti u doba Irakli ja (610-641) i njegove dinasti je (610-707) malo je ispitana. Izgleda da do sada nije dovoljno paZnje obraianona pitanje u kom je obimu Carigrad joS ostao centar. To je vek najteZihkriza. Iraklije ustanovljava praznik Uzdizanja krsta (629) - proslavljcnkroz umetnost, sve do Pijera dela Frandeske i njegovih fresaka u Arecu,kao najveii dogadaj VII vel<a -, ali to ni. je moglo da zadrZi stvarrostpostepenog sloma svetskog carstva i osamostalj ivanja njegovih provin-cija. Palestina, Justinijanova sveta zemlja, izgubljena je i pripala je Sa-sanidima, isto kao i Egipat. Bitka kod Ninive je, istina, zauvek otklonilapersijsku opasnost, ali se posle bitke kod Nehavenda (642) utoliko vi5edigla preteia sila Omajada. Dve kulture, koje su imale sasvim suprotnereligiozne osnove, sukobile su se na prednjem istoku; nauka ie ubuduiemorati da ispituje, s jedne strane, usvajanje vizanti jskog visokog sti laod strane islamske dinasti je, sve do novog velikog razdoblja prednjcazij-ske istori jc umetnosti u ianom VIII ve[u, kadi su nastul" dZa;iie i]Bosri, Hohsu i Hami, ali i velike dZamije u Damasku i Jerusalimu, L sanjima najveie doba cvetanja monumentalnog mozaika posle Justinijana.S druge strane se, pak, nauci postavlja pitanje, kao novi, dosada nepo-znati zadatak za proudavanie VII veka: kako je, ttstvari, izgledala crkvena

229

umetnost u oblastima koi ima su vladal i Sasanidi? Konstantin I I I je ra-

tovao protiv Arabl jana u"Sir i j i ; u zemlj i antiohi jskog katedralnog st i la,

omaiadski prindeviki dvorci i dvorci zi uLivanje, u jo5 visem sti lu, vr lo

brzo su sm'eni l i vizanti isku umetnost na tai nadin Sto su preuzel i njcne

zakone, udini l i ih islariski upotrebl j ivim i tako ih stvaraladki preobli

kovai i .Dok se Konstantin IV. Pogonat borio sa Slovenima i Avarima, ali pre sve-

ga bezuspeSno sa Bugarima - tako da je ovima uspelo, 672-681. god.,

iauzimanje oblasti kole im i danas pripadaju - pod Le-onti jem (695-

698) su sL Arabljani dtvrdili u Kartagini, pretvorenoj u hrisianski vele-

grad, i potdinili iu islamu hri5iansku severnu Afriku.

3" o"orir btoiijrkom situacijom u vezi je to Sto u Vil\eku.nisu nastale

nikakve hri5ianske velike gradevine, pa ni u Carigradu. S druge strane,

nedostaiale su i stvaraladke ldeje; obl ici i zakoni obl ika just ini janskog

visokog"st i la odredival i su male obl ike postjust ini janskih crkava nastal ih

najvi5Ju perifernim oblastima. Devetoodajna crkvqsa kupolom na kva-

dritnoj oJnovi i sa upisanim krstom - kojS-se pr19/pojavljuje u Hosios

Davidu u Solunu - postaie sada standardni obl ik, a sa ovim malim

crkvama zapodinje vizdntijsi<i srednji vek., Nosilac graclevinskog.razvitkaje sve viSe sve5tenstvo: u-gradovima episkop, u manastir ima i hododas-

hitkim kaoelama monofizitsko kaluderstvo.Kada ie u Rimu papa Pelagi ie I I eradio crkvu sa galeri iom, San Lorcnco

fuori L mura (579--590), s- iedio je egejsku shemu, dok mozaik na tr i jum-

falnom luku prikazuje just ini janskog Hrista na zemaljskgj lopti ; ist^ina- nasuprot si idnim tr i jumfalnim lucima, kao naprimer iz Baz.i . l ike Eufra-

ziane u Poredu - sadi preovladuie shema uvodenja svetaca (introductio

i praesentatio) i za deonu stranu-apside. Ne prikazuje se bezvremenska

piedstava Gospodara svih gospodara, izmedu njegovih nebeskih stralara,

vei se uvodi L^avrentije kal st-avrofor - kako je predstavljen vei na jed-

noj rimskoj zlatnoj daSi, amuletu u Vat-ikanskom.muzeju i na mozaiku

,, iiegovoni oratoriju u Raveni - zajedno sa osnivadery. Pqpom Pelagi-

iem". I tra drueoi str ini , Pavle privodi svetog Stefana i Hipol i ta, vojnika

i imske straZ6 koga je Lavrenfi je preobratio. Takvo naglaSavanje mude-

nika i svetaca nJtriiumfalnom-luku ranije nije osvedodeno; tema je ve-

rovatno oblikovana prema temi mozaika u apsidi crkve svetog Kuzmana

i Damiana na rimskbm forumu. Latinski natpis izraZava ovaj novi duh

ku l ta muden ika - ko i i pos to i i ve i od V veka na f reskama u ka takom-

bama u Napulju - i bdiedul" svom mozaiku st i l i karakter ikone,. isto

tako iasno kao i kompozici iu: ,Martyriurn f lammis ol int levita subist i ,,1.?0 iure iuis templis lux ieneranda rediti,. Tako treba razumeti i stupce sa'

mozaikom u obnovljenoj crkvi svetog Dimitrija u Solunu (629-634). Toje veliko doba, u kome su u Rimu grdki kaluderi, nastanjeni u svojoj

izbeglidkoj crkvi na fommu, u gradevinama Horea na podnoZju Palatina,

slikalli freike: grdke svece, kao naprimer sv. Avakira, moinog grdkog an-

dela iz Blagovesti na stupcu po njemu vei proslavljenom. .Mi smo ved videli kako j-e na mozaiku apside Sv. Vena-ncija pored Late-

ranske bazilike, koji je iapodet za papu iovana IV, a dovr5en za Teodo-

ra I, velidanstvena- t6ma Hristovog vaznesenja preinadena u predstavu

:30

istarskih, narodito solinskih svetaca i mudenika (643-65q. Slidan karak-telpokazuju'freske u Felicitinom oratorijg*koji je u VII veku ugraclenu Titove terme Lr Rimu. I zagonetni mozaik svetbg-Stevana, koii sJnalazig Saq Pijetro in-Vinkoli, pripada grdkom talasu-u mozaidkoj-umetnostiVII i VIII veka, l<oji se moZe pratit i u Santa Marija Antika od justinijan-skog vremena preko Jovana VII (705-707) do velikog dobi pavli t.U tom veku su Stevan i Lavrentiie postali za Rim onotto su Teodor iDorde bili za Egeju, a Sergije i Vakh za mesopotamsko-siriisku oblast.Apsid-a_sa Bogorodicom po justinijanskoj sheml ostala je.oduvana u ca-rigradskoj tradicij i ; to ie ogleda-u moiaiku apside cikve Teotokos izVII veka. Ali i u Santa Marija Antiki je, pri kraju ove epohe, lovan VIII(705-7-07) dao da-se premaZe velidanstvbna, moZda olfeienf justinijan-ska slika Bogoro4ice na prestolu, da bi iznad toga nastala nova siikaMarije na prestolu; o-na stavlja intimnost skoro privatnog po5tovanjanamesto carske raskoii; ova intimnost, narodito u

'kapelami i malim ir-

kvama, odgovara kaluderskoj duhovnoi delatnosti (entelehii i) opStezite-l ja, grikom duhu i l idnoj poboznosti. ovu'rrstu individualiziciie umetno-sti prepoznaie kasnija epoha, kada u natpisu Felicitine apside hvali sve-ticu kao cultrix Rornantnn, kao sancta martyr, a njeno ime tumadi takokao da svi oni,koji se nadajg i ne odajavaju" mogu biti,Felicitateso.Ovoj pov,ezanosti jed-ne quasi devotio moderia u vreme posle Justinijanapripada i kompozicija apside u San Teodoro na podnoZju palatina. Hristos sedi u purpurnoj odeii na zemaljskoj lopti-ispod boZanske ruke iprima dvojicu grdkih svetih ratnika, Teodoia koga piivodi petar, i Dordakoga privodi Pavle. Ova dva sveca okruZuiu Boeoiodicu na prestolu najednoj sinajskoj ikoni koja spada u umet;idki [rue Rabulinbe kodeksa(586),.a.,des1o se pojavljuju kao par u srednjovizantijskoj umetiosti, kaopesacr l l l Janacl.Najvei i rel igiozni i este-tski ishod ove promene mozaika na apsidama i tr i-juq!3lq1m lucima predstavl ja van. svlke sumn.je, apsida u

'Santa Agnezi

na Via Nomentana; po natpisu sudeii Honori ie I (625-638) ie dao da seona ukrasi mozaikom. MoZda je imala sl idno i iomponovanu irethodnicu:izvesno. je da . je s led i la t rad ic i ju i z San Apo l inare in K lase , 'gde po prv iput,. ist ina jo5 u vel ikoj hristoloSkoj povelanosti , jedan svet-ac ziuzlmasredinu apside. U Santa Agnezi stoji ri sre-dini sveti Agnesa, koju je veiDamasus op,evao, i l<ao augusta za5ti iuje krug grobniJa, koj imi. je dalasvoje ime.-Al i u crkvi njcnog imena pred kapi jama Rima njen atr ibut ni jejag"jg - koje ioj p,, et imologi j i imena pripada_- koje Damasus u svolojpesmi, a mozaiiar u povorci devica u San-Apolinare-Nuovo u Raveni- l i"-kovno izraiava -, vei mad u plamenu; kao kbd Gavrila i Mihaila na deo-nom zidu u San Apolinare in Klase, brokatna odeia Agnese obeleZena iepticom Pavlovog uc'enja o vaskresenju (usred nebeskili zvezda). ona veip r rpada nebu i s toga. s to j i .uzv i5eno u aps id i , na sve t luca ju io j z la tno jg :nov i , a . ,k run iSe je boZanska ru lca . Honbr i je . i S imah.s to je pored n je ,To je najbitni je reSenje ovog t ipa apside i naj jasni j i pr imer za promenupogleda na svet, koju su izazvale umetnosti u vreme dinasti je^Irakl i ja.Tako.Eufemija_s_toj i u sredini apside svoje crkve u Rimu, njbj je papaSergi je (687-701) postavio ovaj spomenik; uzvi5ena sl ika Fei ici te u ora-

toriju u Titovim termama je isto tako dostojanstv.ena.. Svecima se tako

u a;sidi podile spomenik i -u

tome umetnost VII veka sledi grdko-rimsku

t.aiicii.t. I apsidilna freska u Abu Girgis (Mariut kod Aleksandrije) po-

kazuie-ovu temu centralne svetadke figure.U o"iifJ*i* oblastima, koie su narodi-to bliske Carigradu, justinijanska

tia'ailiia monumentahih pdboZ.tih slika nestaje takoieCi pre no Sto nalet

Arabliina sasvim uniStava ovu tradiciiu. Presto sa Hristom i Marijompoit"i" tradicionalan i zadrlava shemri (najdesde sa arhandelima), koja

ie bili razviiena pod Justiniianom i koiu jecrkva Teotokos u Carigradu

brenela u vieme-dinastiie Iiaklija. Freske Apolonovog manastira- u Ba'

vitu imaiu u svoiim kaluderskim kapelama ovu ikonografiju i jedan niz

fi"iti "d

to ukazuje do dubokog VIII veka. Jeremij_in manastir u ,lakarip.LG-i ovu tradiciiu. Hristos- na prestolu, izmedu 9avrila i,Mihaila,

izmedu sunca i mese6a, nalazi se u dpsidi David-Gare<1a, peiinske crkve

u Dodo (Gruziia). I frcska apside u Vaznesenju Gospodnjem u Cromi,

takode u'Gruziii, spada u ovai red. Onu u peiini Pantokratora na Lat-

*or" ttoa geiat<t6je) treba fekonstruisati u sliku_Hrista-na prestolu.

U Faleitini, u crkvi "Sv.

Sergija uGazi, izgubljene slike apside pokazivalc

su tin Boeorodice na prest6hr vei u V vEku, kao sto je tamosnja crkva

Sv. Siefan-a imala Panfokratora na prestolu izmeclu andela.Naizad. iz Jerusalima se proSirila siraZa arhandela oko krsta i to u onom

obliku'koii pokazuie leriiineradska patena, i to pre svega iz Adamove

kar:ele u iarioi crkvi sv.-Grbba; i Nika ovde ne nedostaje: Da je red o

kritu, kakav prikazuiu jerusalimske hododasnidke boiice, ij..sa^meda-lionom u kome ie po-prsie Pantokratora, proizilazi iz Elucidatio Quares'*irs-u; sub farnice-eit dZpicta Crux Domini_et in ntedio eius el circulo est

ef-fipies Saliatoris cum liiteris graecis (NIKA) et ex utraque parte ange-Iisiomnia opere musaico elabolata. Mozaik Adamove kapele Svetog,gro'ba u Jerusafimu .1e, dakle, u istoj tradiciji, koj4 se pokazuje u.Klase'

Takav krst ie staiao i u crkvi Mar Gabrijel u Kartminu i u crkvama

" e*ur" i rl fefi Zeh, a najdivnijem obliku pak u kapeli katedrale u

Sereiopolisu (Rosafa).

epsldd sa pristolom Bogorodice izmedu arhandela imala je pozan pro-

cvat u ionikoceeiskom prostoru. Naivelidanstveniji mozaik ovog tipa je

mozaik-Panagijli\rrgelq[t-istos u Kiti kod Larnake na Kjnry, koji je ne-

davno bez pffiovora stavlfen u vreme Iraklija i - ne na kraju - mozaik

apside crkve llspenja Bogorod-ice u Nikeji..U istoriji postjristinijanske arhitekture pokazuje se.ono,i"*,1. nas udi

i istoriia cikve: vreme pred ikonoborstvom ne samo da voli mali tormat,bit"" risaelasen s vrcmienom opSteZitelia, vei - kao i celokupna teolo-

eiia - slidi tradicionalizmu k<jii je daleko od svakog stvaraladkog duha

iiiieje napietka. Teologija i umetnbst ne.treba da se upravljaj.u p9 nadelu

auiri t<oii istraZuie i ti#i novo, vei teolozi i umetnici postaju sluge bo-

Ziii. nieiovi thesaurophyla&os (duvari blaga) u najdubljem bogosluZbe-n,im sinislu redi. U arhiiekturi se uvek ponavlja jednostavni tip kupole;

talio su eradenerKlimentova crkva u Ankhri i Nikolina crkva u Miri, rnada

irKalender - crlivi u samom Carigradu sledi ovom zakonu. U raznim

oblicima-, ia hodnikom u vidu slova T oko potkupolnog prostora, ovaj tip

a

'{ lt

u crkvi Uspenja u Nikeji i u crkvi Sv. Sofije u Solunu dobija izvesnunovu_crtu velidine,- odakle se razvija_ranomakedonski tip crkve sa kupo-lom, koji je na Peloponezu predstivljen u Sirokogrudo

-sagradenoj cri<vi

u Hristiianu.U }lesofotamiji se- iz ob-lika sinagoge izgraduje razvijeni crkveni tip Si-roke zgrade:- odmah posle 600. god. u Ktezifonu, a veC u ranom V vekuu crkvi manastira Kvartamin. U naistariiim crkvama Busarske nalazimokako ranu sirijsku zamenu podupiradai kao naprimer ir,4lboba pliski,tako i, centralnu graclevinu s-a ni5ima i jednostavnim hodiiE6m--Jao urotondi u Preslavu.N;Fil;ds"iji ot ii"i se razvijaju u Jermeniji od@jq(vrrDveka. Se-verno-sirijski tip poduZne grailevine sa podelom na odeljke,Ii-skrivenomcentralno5iu, poprednim lucima u naosu i zadecima fasade sa dve kule,nalazimo sredinom V veka u crkvi u Ereruku; tip dvorane sa stepena-stim odeljcima, koji se penju'--kaTavle izgiatlen u crkvi Sv. Ir6ne uCarigradu - susreZemo bkci OOO. godine u cr[vi u Ptghavanku, a ttrhan-hosnu krstoobraznu crkvu sa kupolom u TAI_|S! (662=35). t aevetooail-na crkva na hvadratnoj osnovi-qdsmadilt_sp_uJermeniii, kao u crkviSv. Gaja-na u VagarSapatu, nastaloj oko(63Qlod. Narodito su omiljenetctrakonhosne osnove sa ugaonim ni5ama-- kao u crkvi Sv. Hflpsime,takode u crkvama bogatom Vagar5apatu (618) - i kvadrllne EradEvintisa detiri podupirada i Cetiri izbodene apside u obliku deteline, kab u crkviu Bagaranu (631) .Vei ovom vrstom arhitekture obiavliuie se vizanti iski srednii vek; VIIvek je u svakom pravcu povla5iivao piivatnu umethost pored forumskei zvanidne visoke umetnosti. I kod aristokratiie ie posloiala ta liubavprem? malom obliku. Na putovanjima brodom b6gaii trgovci su nosilisa sobom svoje privatne *udne oitare i ikone. Talo naitaie pokretnaumetnos-t. >Primenjene( umetnosti se odvajaju od arhitektuie i postajusamostalne. Pri go2bama se povladava srebinom posuttu i pribbru od .zlatai tako ponovo procvetava - za neupuiene iznenada - baS u VIIveku. pod.Iraklijem, prvoraz.rgdna p_rerada srebra. Sa ovom teZn.lomka >kudnoj< upotrebi umetnosti u vezi jt i jedna dalja moguinost. Cr-kvena umetnost se sve viSe i vi5e ogranil,ava na crkvenu prostoriju. Ukrugu privatne umetnosti zato su opet omiliene rneutralne( teme. Aiisto-kratija, koja je pored Safe ditala i sledila Anakreonta, kojoj su se dopa-dale Menandrove komedije isto kao i Aristofanove, koja ie imala pri rircisvog-Kasiodora, da bi se-zanimala sa sedam slobodnih umetnosti, okru-Lavala se, kao Sto to znamo ved od Boetiia, umetno3du i umetnidkim de-lima !r mozaiku, slonovoj kosti, zlatu i sr6bru. Prqbgdilo se interesovanjeza ru5evine rimske antike i z-? zlatrro doba, kada su grdki bogovi Uiti 5oStako ljudski.'eitani su ljubdvni epffami Makedonij-a" ali i liimna pavlaSilencijari ja lepoti najlep5e carice Teodore, ier ie-dopadanie izazivalobaS to Sto je bila igradica i hetera. Ako se u crkvama uZivalo u himnamaRomana iz Bcrita i al<atjstnoi himni patriiarha Sersiia, iako se moraloslu5ati stojeii i zajedno se pevalo, ipak se kod kuie,-i u t<rugu prijatelja,uZivalo.u anakreontici, u pesmama koje su_bile sastavljene zi velilie igia-de, gladiiatorc, sportistc ivih vrsta, cirkuslce l jude i ailete. Agatiias i i ie

{'I1ill

tiI

It

I: r

':l

"1;1

5.:::!

n

T

.32

{r1z

bio samo istoridar vei i anakreontidar, a veliki esteta, analitidar arhitek-ture i istoridar Prokopije, lidno sastavlja pamflete protiv Justinijana iTeodore, koje na ulicama velegrada pevaju ulidni pevadi.U poznoj antici je u vi5e navrata postojala eskluzivna umetnost malogformata u senatorskim krugovima i krugovima starog plemstva: hajprepod Simahiicima i Nikqmasima u Rimu za vreme pape DamasusaT onda

irodev od Boetija pod Teodorihom,lustinom i JustiniJano{n q RimuT Ra-ireni i Carigradu i, najzad, pod Iraklijem u vreme piopadanja Rimskogsvetskog carstva. Sve tri faze su medusobno slidne; sve tri su ogranidenena najmanji krug skeptidara, koji su uvideli da je san o svetskoj i politidkoj modi Rima zavrSen i da Virtus Rotnana ne moZe biti vrlina zapolitidka delanja, vei begstvo i povladenje u svet duha. Za vreme ovihposlednjih aristokrata, najditanije knjiga je bila Boetijeva Consolatiophtlosofhiae, prava knjigf utehe. Ovi iiuai-su znali da, podev od smrtiTeodoriha Velikog, nije postojao nikakav senat, niti ma kakav din na po-litidkom polju koji je imao izgleda na delanje; svi su oni imali lik Boe-tija, kakav se pokazuje na njegovom diptihu. Oni su zajedno sa njimznali da prijateljska muza moZe da del! svetski bol, ali da ne moZe po-6oii. ,Nepoznata visoka figurao koja je-:tupila u Boetijevu sobu, kadaie bio blizu odajanja, bila je filozofija. Ona prilazi lekaru, koji je otkrioIekoviti madogora-koren i zove se Heuresis. Pravog drZavnika okruZujudve Zene, koje oblikuju njegov karakter, pravda i laidagogia. To je smi-sao consolatto philosophiae, kako ga tumadi Boetije, a drugi mu veruju.Pored Davida u samoii stoji jedna lepa Lena; sada se zove nelodia, alikada se on bori sa Golijatom, pristupa mu pokornost, tapeinophrosynei daje mu da pobedi u borbi protiv alazonei, hvalisanja, koje stoji poredGolijata. Tu je koren diptiha sa pesnikom i muzom, filozofskih tema naslonovoj kosti, alegorija r-r "filozofskimu temama umetnosti. Stoga se uovoj zatvorenoj umetnosti VI i VII veka pridiZu Orfej i Herakle, mitoviGrka i slike Indije. Prokopije je u dubini isto tako malo verni hri5ianinkao i Pavle Silencijarije. Oni su, kao vei i Boetije, filozofi koji zna-jg za jedinstveni zakon sveta, kome su podloZne Zivotinje kao i bil jke,-kamenje

i kristali, pa i dovek, zakon po kome sve zadriava svoje biic,4 pokazuje\ svoj smisao u tome Sto kao uzakon uredenog biiau ne do-zvoljava nikakav izuzetak, tako da je u svetu svemoguieg stvaranja svena SVOme mestu.

Kada se u VI i VII veku bude, u srebru i zlatu, naizgled paganske teme,onda to nije nikakvo poslednje otpadni5tvo od hri5ianstva. Mitologijaved odavno realno ne postoji, a bogovi su odavno ,pobedeni", najkasnijeei vremena uniStenja Serapejona u Aleksandriji, koje tako tadno opisujei dlikama ilustruje papirusni kodeks Alcksandrijske svetske hronike.Orfej; naprimer, omiljeni motiv u VI i VII veku objavljuje da onikoji uzdiZu svoj duh navi3e gornjem danu, udestvuju u vednoj boZan-skoj stvarnosti, dok oni, koji spu5taju odi ka peiini Tartara, gube sveSto imaju.Tako treba razumeti i veliki broj srebrnih tvorevina sa Zigom IraklijaZigosanih i raznovrsnost njihove ikonografije. Pored liturgijskih srebrnih

tanjira sa Hristovim monogramom, sa herqvimima i serafimima, sa com-mun.io. apostolontm ili pojedinadnim svecima kao nosiociiiralirsta go-

lpo.dnjeg, postoje. i.d{!rgi, koji su.skoro svi nadeni-naXipnr i

"il[3[:gzi j i, a. p redst avl j a j u Davi dova de-lal n j egovo pomazanjfS6-rbu sa-Goli"-Jatom, borbu sa lavom, njegovo vendanie i niegovu muziku.Nesumnjivo, ovakvo srebrnb i zlatno pbsude b-ilo je odrecteno za ukrascarske trpeze_u palati; David_je jos oil vremena klda ie Amvrosije Mi-lanski svoja Davidova vrata komponovao radi reodosila velikogi slikapravog hriSianskos vladara.-ovde

Je red o trecij sfupl-o1e srebrne radinosti, koja skoro iskljudivopripada vr-emenu cara Iraklija i.od koje se mnogi primerci, i to nijzna-dajniji,.nalaze u. muzeju u Lenjingradl'. Njena Ieriratika se proteZL odrclle,rulometra, koJa je komponovana kao deZnja za proledem u Egiptu,do idila sa Zivotinjama, kao naprimer putania-sa divliadi pod drviSemili morski pejsaz sa ribama. Jedna boca, diste persiiske strukture. prika-

luje Nerejide na morskim lavovima i hipokampima, jedna kaserola temuPosejdona, dru_ga jedna venere; tema o talasirira mora rado ie pou"r.ttasa temom o talasima ljubavi. Na jednom ukrasnom taniiru rireiada ierasa silenom. svestenica hrani zmiju koja palaca iz korie, a

"" iea"6r"

od najreprez-entativnijih.mis-orijuma ni piestolu sedi Iirdija, dalLka, odzapaonJaKa. zer-Jena zg.m_rJa, k-ao dostojanstvena zena izmedu Zivotinjasvoje.religije. Motiv l jubavnih parova, kao Sto su Amor i psihe, Venerai Anhis, Meleagar i Atalanta, pojavljuju se u mnogobroinim variia.tramane samo u srebru vei i na mozaicima i u minijatlrami.Zajednidka- ve,za nije viSe mit, vei romantidno bekstvo u carstvo snovai bajke. Arkadija se trazi duSom. Vergilijeva Georgika se u vatikanskomKooel(su vl veka ltustruje na isti nadin kao i tepih; pesma sirinksa pro-vladi se kroz rasuti motlv, rasporeden po celoj'poviSini; stimn;-koiib-esu ideal jednostavnog zivota ia zemljoradnjom i stodarstvom. Lenjin-graclska sre.brna zdela prikazuje sedeceg pastira u arkadijskom predelu,stepenasto komponovanom. Afi, ova umlfnost, ko'ia eini iidliivifir- snoveo jednostavnom zivotu i monumentalno ih uzvisaia, ne izrazava se samotako. I scene gozbe u kodeksu iz Sinope, kao naprimer l"piba.rt Jf"."o-na, odiSu ovim duhom asocijativnt i[ile; narodito su liupke scene iz Zi-vota Jakova do njegove smrti, slikane u neprekinutom tiiru, kakve u Bed-l(oJ. genezl rspunjavaju .strane starog zaveta; scene sa Josifom na Maksi-muanovoJ Katectrr lmale su vee takve crte. TeZnia za pridaniem baikispaja,se sa ljubavlju pTe.ma stranim obidajima i oioben<isiim"] omrtjdr"1u 4dijske, egipatske, kineske ipersijske-legende.Ono, pak, Sto-ovde, rl najvi5oj pGfin;6nosti istandane umetnosti u meta_tu, po:laje tako ubedljivp jasno, nij.e s.amo duhovita igra intelektualnogsa.mastom, vec su to slike consolatio.ducis; one proizllaze iz saznanja6celini.sveta, koja sve obuhvata i ureduje. u tom imislu j"

""e rruns'fo"

K-amphauzen dao,novo tumadenje Boetija. Velidina ove najpoznije an-trcke umetnosti idile u tome je $to je ona izraz savlatlivanja bola-i tra-gike.. za dvorske. ljude je on-a ledni v-rsta suncem obasja'ne pi"siolti,istinito sunce koje pod osnovnim nadelom consolatio philosoihiae diniblazenim, pomirl j ivim i smirenim: ojer l judima vise sluZi nepii jateljska

234

Itzt

no priiateliska sudbinao (Bocti ic se nalazio pred pogubljenjem kada je

to pisao). Dionisijaka jednoga Nona bila jc omiljena kao umetnidko delo,ali- i zboe nienih iziava o harmonij i sveta, koja se spoznaje na svim, pa

i pustoloivnim putevima; bio je omiljen roman Dafnis i Hloje n_e samozbog uZivania u variiacijama-ars amandi, vei i zbog mudrosti koja seodn-osila na-svakog doveka: "Onaj koji voli dozvoljava da ga, uhvati le-pota, bez obzira u koiem obliku Ce je naiio. Zivot pastira je slika nepro'Iaznosti, vreme njihov ritam; to je uteha prave filozofije; i Boetije i onikoii ea slede sp6znaiu u ovom'Dsvetlu l jubavi", jednom za uvek, daje svi postojede dobro te da je stoga i lama stvarnost razborita' Uiome je dubiji smisao ponovnog oZivljavanja takozvane antike u onomtrenut"ku kadi se vizanfijska klisika biiZi kiaju, a zapodinje grdki sred-nji vek.

Uvid u poreklo grdkog srednjeg veka dozvoljava jedna umetnidka vrstau koioi iaznaierio, tel od G6oigiia Sotirijua, da je u preikonoklastidnovremle bila istoriisko-umetnidki 2iatajna. To su enkaudke-slike na drve'noi plodi, koje se obidno obuhvataju pod nazivom oikone,l. Od kako je

Cebrgiie Sotiliju sakupio ovo blago iz kaluclerskih Celija na poluosttwuSinaju- i predab ih monasima ma4astilalSl^-Katarine-u,a-b-rdu.,Sinaju,svima se 6tvorio nov sveti VeC danas je mpgudno da se klasifikuju ikonenastale pre borbe oko ikona i da se rasporede u gnrpe-lPrema-sadrZini'Pri tome se pokazuje da skoro sve najstarije pripadaju VII veku. Ovamospada, van svake sumnje, $qnq sa_ Mariiom; na njoj Bogorodidin Prestouokviruju dva grdka sveta ratnika koji nose krst i koji se od tog vremenapojavljuju na iinajskim ikonama desto kao par, stojeii ili na konju, inajdeSii-su duvari Boeorodidinog prestola. Iza prestola stoje dva arhan-deia. Ta ikona ie mon-umentalnipoboZna slika,-moZda sredhji deo neka-da5nie vede poboZne slike, sastavljene od pojedinadnih drvenih ploda,ili deb domaCbg oltara. Ne moZe biti sumnje da se vezuje za stil Rabulinogkorle-ksa, da se dakle, moZe datovati vei u kraj VI veka. VeC ju je Ernstricineei stavio'u rloitiustiniianski stilski stup-ani, poznat iz crk'ie SantaMariii Antika. sroana ioi iri' tu, frontalna Mariia-sa carskoiri krunbm,koja]je s-me5tena iznad

-pr6Jlolne slike.Jovana VII, kao i freska sv' Dimi-

triia ira istom mestu. N'edavno odi5dena Madona iz Santa Frandeska Ro-mina sa rimsliog foruma pokazala se kao slededa slika na drvetu saBogorodicom na prestolu, kao Sto je to veC Karlo Cekeli primetio ispodsloia iz XIII veki.Nema sumnie da ie ovde monumentalna slika iz apside preneta na drvo,u mali formit, ka6 Sto se to u VI/UI veku dosta testo de3avalo sa peto'delnim rasko5nim povezima od slonovade. I nebeska prestolna slika Hri-sta kao Boga-oca nadena je na Sinaju. On tu nije Pantokrator, ved sedo-kosi i sedobradi gospodar svih dand, koji se desto naziva Emanuilom.On prestoluie na dugi, u zvezdanom nebu. obe prestolne slike su na cari-eradskim i iirsko-eiipatskim slonovadama tako deste da su verovatno

ireuzele ulogu posrEdnika pri nastajanju ovih slika na drvetu (najde5dedrvo sikomore).Jedna, pak, najvi5e antidka medu svim ranim ikonama sa brega Sinaja,

Trt mladlCa u uzarenoj pcdl. DnksustiCna lkona VII veka. Visina 33,5 m,6idna 40,6 cm. Slnajsktmanastlr. Up, stranu 236.

predstavlja^ scenu sa Tri mladiia u uZarenoj peCi; ova drvena ikona jeizduZenog formata, Sto se inade kod ikona nfuad ne pojavljuje. Njeriaikonografiia (s velikim andelom koii pretvara vatru u hladnu-r6su i [akoizaziva veliku prestolnu himnu troiic; mladiia) ista ie kao na petodel-nom diptihu iz Murana, gde dini neku vrstu opredeleo Hristu na prestolu.Odatle sa izvesnom pouzdano5du proizilazi da kod sinajske ikone sa uZa-renom peCi nije u pitanju samostalna poboZna slika, ved da je ona sadi4javala jedinstvo sa prestolnom slikom_ (Hristos ili Marija); pored peto-delnih slonovada postojale su i petodelne drvene plode, kojE su rioglebiti domaii oltari-ili p6kretni oltari za putovanja 6rodoh ili kamilaria.Takve slike na plodi (oltari slikani na divetu) vlrovatno nisu bile odveiret\e. Jedan drugi odlomak sa prestolom iz preikonoklastidnog doba ta-kode je na5ao Georgije Sotiriju.Najznadajnija scena na jerusalimskim ampulama, scena Hristovog vazne.senja - koju nalazimo i u Rabulinom kodeksu i inade u umefnosti uslonovadi i srebru -, takotte ie otkrivena mettu enkaustidnim ikonamaSinaja. Desna polovina je, istiria, obnovljena u srednjem veku (moZda uXII veku), ali je leva polovina - grupa apostola oko Pavla - po reali-

236

stidkom izrazr,,po stilu odeie, proporcijam,a figura i izrazu lica, srodnasa stilom Rabulinog kodeksa, tako da sinajska Analipsis mora da se udla-ni u ovaj umetniiki krug. Onda se postavlja jedno bitno pitanje. Po5toni u ovaj umetnidki krug. Onda se postavlja jedno bitno pitanjesu Blasovesti i Rodenie Hristovo. Kr$tenie i PreobraZenie. Vaskj e i Je, resenJesu Blagovesti i Rodenje Hristovo,

11q

da da se ispod niza portreta nalazi Pantokrator. Ovi primeri dovoljnojasno_pokaiuju .li ikbna sv. Petra iz Katarininoe-ftafdstira na_sinijuvodi poreklo .iz ikonografije i stila- konzlla-rniFffFtifia:Da se i inateimago clipeafa na hriSianskim spomenicima mogla upotrebiti, pokazujeslonbvada u Bolonji; na mitolo5kim slonovadani-a stoli ona, icio venacZivota, iznad Hipolita i Fedre ili iznad Artemide i Endimiiona. I petodelnidiptih.iz Milani ima, kao Sto smo videii, takve imagiies clipiatae. Nataj nadin treba tumaditi Christus r)ictor-a u Stitu iznad, adventns-a konja-nika na slonovadi iz zbirke Barberini.Kijevske ikone poreklom sa Sinaja, kojima je isuvi5e dugo poklanjanamala paZnia, dobiiaiu sada naroditi znatai. Ikone sv. Sereiia i Vakha neuvode sarno u carski domen vei istovrembno pbkazuiuffclipeus iznadobojice - koji prikazuje njihovog vojskovodu, Pant6kratora^u poprsju- treba da se tumadi u sniislu dlptilia Barberini: Pantokrator je rapo-vednik ovih dtrces (vojskovoda) u militia Christi, za koje je u Sirgioio-lisu, kao i u Carigradu, sagractena velika crkva. 6ba svdca su, pretira ra-sporedu iz slikarskog prirudnika sa Atosa, imali svoje zaiednidko mestokao Hristovi oficiri na straZi u velikoj carskoj crkvi vizlantijskog sred-njeg_veka. Tako je ikona sv. Petra sa Sinaja hiistijanizovani konZularnidiptih, a ikona Sergija i Vakha hristijaniiovana vojnidka ikonografija.Ova poslednja je poduZna slika i stogl moZda deo ledne vede siike naplodi, diji je srednji deo verovatno ovendavalaIk-ona Sergija i Vakha je po stilu_tsliLo sradna_mA?Argir4a VII veka ucrkvi Sv- Dimitrija u Solunu i lepim svetalkim_gl_avarrrasa_fresaka_uO*eirAbu Makarios, koie se nalaze u zhirci Johan-GeorE u Maincu. da se onibez muke mogu uklopiti u stilski pravac Iraklijei'og vrdmena. Poprsjakoptskog episkopa Avrama iz Berlinskih muzeja i dogorodice i siira izr:"tog mesta, po svojoj linearnoj- tvrdoii, predstavljaju egipatska preina-cavanja grekog tipa poprsja, kako nam ie oduvano u poprsiu Avakira uSanta Marija Antika; danas nema sumnje da freske u Kaitelseprio nemogu biti proizvodi jedne, ma kako stvorene, srednjovizantiiske rbnesan-se, vei u ovom redosledu pripadaju vremenu Iraklija.Kvadratne ikone sa poprsj-imi ne mogu se, dakle, neposredno prikljuditirimskim-portretima s_a mumija u Egiptu, ved one imaju svoje sopstveneuzore u Vizantiji. Ipak, moguie je da su poprsja pored toga-imala i por-tretnu tradicijri. Zd to gov6ri, fre svega, okofnoit Sto su" mnogobrojneikone ovog oblika - ukljueuiuii i l,tadinu u obliku poprsia -"naro6itonagomilane u oblasti Egipta-i na Sinajskom poluos^trvu; da je islikanitondo, pored mermernog i metalnog, morao da pripada istom inventaruoblika, p-okazuje intago-Cltristi picTa iz zbirke priirca Johana-Georga uMajncu, koja je verovatno sluZila kao zavrletak-zlatnog krsta.Najzad p-ostoje na Sinajg i prqikonoklastidke ikSUe__Sa_fig"rama stojeiihs.vetaca, koJe se ponekad-mogu spojiti u vedu-drvenu plodu, kao diptihili vertikalne plode. Naivelidanstveniii primeri sursveti Hosolomos i svetiPoldq. U or,rr.grupu spada i ikona Jovana Krstitelja, poreklom sa Sinaja.BoZiji dovek je gorc obeleZen sa dva poprsja u medalionima, poprsiimaPantokratora i Bogorodice; takvi medlljoni se pojavliuiu i na-ap^sidamasa PreobraZenjem u justinijanskoj Bogorodidinoj crkvi u istorir mana-

Lazara i Razapinjanje na krst, Prazan grob i Vaznesenje, Duhovi i Koime-sls Bogorodice u VI veku primili svoje dvrste oblike, u smislu poboZnihslika - a dokazane su i na srebrnim ampulama i slonovadama - po-stavlja se nuZno pitanje, da li je Analipsis sa brda Sinaja bila svedana iko-na; sudeii po na5em poznavanju stvari, ona bi bila, uop5te, prva. Ali jed-na druga drvena ploda u Katarininom manastiru prikazuje Hrista u pur-purnom kolobi.jumu na krstu, izmectu oba orazbojnika<, sa andelima,Marijom i Jovanom, i kockarima; i ova ikona je preikonoklastidka.Ako se tome dodaju scene sa jerusalimskih ampula, koje zajedno spajajuEvangelismos, Genesis, Baptismos, Taphos i Analipsis - bilo da je redo sceni rodenja, bilo o raspeiu - biiemo skloni da ideju svedanih ikonaprojektujemo unazad, u VI vek, iako.pu prvobitno bile nizloZene( samokao simboli praznika i joS nisu imale \voje mesto na ikonostasu. Timeenkaustidki slikani poklopac na relikvij'aru u Muzeo Sakro u Vatikanudobija presudan znataj. On prikazuje sledeie scene u tri pojasa: u do-njem pojasu stoje zajedno Rodenje i Krdtenje Hristovo; srednji pojas jesasvim ispunjen Raspeiem; kao na sinajskoj ikoni i u,Rabulinom kodek-su, Hristos je ovde predstavljen sa collobium-om. Gornji pojas pokazujePrazan grob i Vaznesenje Hristovo. To je vrlo smilljena teolo5ka poveza-nost izmedu pet scena; smrt Logosa na krstu nalazi se izmedu njegovogdolaska na zemlju i odlaska na nebo. Ovde se, u stvari, nalaze povezano-sti koje su odredene praznidkim liturgijama crkvene godinc. Za ranovi-zantijsko vreme se ne moZe pretpostaviti ni jedan dvanaestodelni cikluspraznidnih ikona, ali se jedno moZe reii s izvesnoSiu: u ovo vreme trom-pe crkava mogu vei da imaju ikonologiju srednjovizantijskog vremena(Dafni). Tu se nalazilo mesto za Blagovesti, Rodenje, Kr5tenje i Preobra-Lenje, - dakle Sto smo videli - za glavne scene carigradskog kruga.Jedna od najvpZnijih ranih ikona koja se nalazina brdu Sinaju.-v^'' svake

:umnjE je velika lkg4--sll-Bsta. Ona je i istorijski najznadajnija..Petar

je predstavljen u poprsju i to kao Hristov konzul, kako ga ved JovanZlatousti oznadava. Kao skiptar svoga >cara< on nosi krst; umesto svit-ka, on drZi svitke Starog i Novoe zaveta. Prikazan ie ispred arhitekture,iznad koje se nalaze triliredaljoni sa poprsjima, koji se,^moraju tumaditikao Pantokrator izmedu Bogorodice i Sergija-Ti elementi su upotrebljeni na konzularnim diptisima i to ne na zapadno-rimskim, vei na istodnorimskim iz vremena Asturiia, Justina i Justini-iana. Na diptihu Klementi44 iz I.ivqrpqla , (513), njihova carska visostAnastasije iArija?ni predstavljeni iu"u medil;onirira, i to levo i desnood Hristovog krsta. Konzul, dakle, ovde potvrcluje da dela u ime caraAnastasija i njegove supruge; on jemdi, kao Petar Hristu i njegovoj maj-ci, zakonitost konzulata. U zabatnom polju Antemijevog diptiha (525)nalaze s.e, kao na ikoni sa Petrom, tri medaljonal moZda Antemije izmettuAnastasija i Arijadne. Na diptihu Oresta iz Londona (530) to su Amala-sunta i Atalarih uz srednji krst, na diptihu Justina iz Berlina (540) izgle-

238

stiru, i to na deonom zidu. Povezanost je, dakle, lokalne vrste; i Srr. Petar,i sveti Sergije i Vakh imaju ove mcda.ljone kao oznake uzviSenosti njiho-vog sveto{ naloga. Mozaik je pouzdanb skiciran i izveden od umetirikaiz Carigrada. Na to se, izvesno, nadovezivala jedna sinajska radionicaikona, koja se razumevala u tajne enkaustidkog slikarstva i koja je imalasvoje sedi5te u manastiru Svete Katarine.Dostojanstveni mozaici na stupcima crkve Sv. Dimitrija u Solunu - satadke glediSta drvenih ikona sa stojedim figurama i iraklijanskog hele-nizma - uklapaju se bez muke u istoriju umetnosti VII veka. Oni pred-stavljaju Dimitrija kao zaStitnika dece, svetog Sergija kao Oransa i sve-tog Dimitrija izmedu prefekta Leontija, ktitora crkve, i episkopa Jovana,koji je umro 649. god. Nastanak ovih mozaika se, na taj nadin, moZe lakoodrediti izmedu 629. i 649. godine. Nasuprot pojedinadnirn svecima samozaika velikih crkava u Milanu iz doba Amvrosija, u Raveni iz dobaTeodoriha, kao i u Poredu iz doba Justinijana, koji su obrazovali nekeod oblika ikona, ove kompozicije na stupcima u Solunu vei su pod uti-cajem pravih drvenih ikona. VaZan rezultat najnovijih istraZivanja je-ste dinjenica da je vei u VII vekurpostojalo najmanje pet vrsta ikonana drvetu. Ovde postaje potpuno jasno da se veliko carsko doba mozaid-ke visoke kulture bliZi kraju i da na svim poljima umetnosti zapodinjedoba maloe formata.Iime se mEnja i celokupna sociolo5ka struktura umetnosti, koja ublzodoZivljava svoj nagli kraj. Kaluderi neguju r-r-.alu sliku; carevi zahtevajubezlikovnost i talco dolazi do ogordene borbe izmedu mona5tva i carstva,koja se raspaljuje na pitanju slika; Hludovski psaltir odevidan je kalucler-ski dokaz. Velika epoha triju vekova, koju smo poku5ali da obuhvatimd,pri kraju je. Mi moZemo njen zavrSetak najbolje da prikaiemo time Stoiemo da predodimo mozaike u apsidi u San Apolinare in Klase, koji sunastali pod carem Konstantinom IV.Predstavljeni su sveti episkopi u celoj figuri kako frontalno stoje napostolju, izmedu prozori, kao-srednjov6ko',r=ne ikone. NiSe u obliku Skolj-ki, kao i zastori, posvedoduju njihovu svetost isto kao i venci iznad nji-hovih gl4va. Oni se svi poimenidno predstavljaju, jer im pripada proski-neza kao i apostolima; to su Elclesije, Sever, Ursus i Ursicin. Oni stojeizmeclu liturgijske slike - koja ima zvanidan karakter ikone i koju smomi dnalizovali kao poslednji stupanj pravno-sluZbene evharistidne sveda-nosti - i velike frontalne ceremonije, koja povr5norn oku deluje kao car-ski mozaici u San Vitale. Kao i u San Vitale, i slika u San Apolinare inKlase je skroz politidka i crkveno-pravna. Ali vremena su se sasvim pro.menila. Nije vi5e predstavljena slika najvi5e crkveno-carske vlasti u svo-joj jedinstvenosti, ved istorijsko-pravni din, koga objainjavaju natpisi.Car Konstantin IV, nazvan Pogonat, i njegova braia Iraklije i Tiberije, upratnji dvojice arhiepiskopa, daju privilegije ravenskom arhiepiskopu;to je po Otu fon Simsonu, cpiskop Reparat, koji je ustvari 666. godine,kao dakon, primio ove privilegije u Carigradu po nalogu svog episkopaMavra. Carska privilegija zauvek je potvrdivala autokefaliju Ravenskecrkve. Time je crkveno-politidki ciokazano ono i:emu nas ude istorija iistorija umetnosti VII vc^ka. Zapodirrjalo je novo vl'cme. Treia velika kla-

240

dI

sika ranohriscanske umetnosti,.. koja se razvila iz vremena Justinijana,a poiinj,ala s.Irakli jem I, konadno-je pro5la. Ltaslednik je, najpre, oma-jadska dinastija, koja je, u vreme kada-Jovan vII u staroi crkvi^sv. petranalaie da se'mozaikom ukrasi njego-v Bogor_odidin oratoiijum, sagradila'a jerusalims-kom brdu monumenialnu g-radevinu, Kupol.ri na st;ii. Alikad .je. makedonska dinastija ojadala, prl kraju lX veka, iz ove ianovizantijske umetnosti i od nje stvorene-srednj6vizantijske' osnove, make-donska drZavna umetnost izrasta u veliki cvet.

irrGILUSTI {O \ 'AN l DOI ) rY I i \ l (

Lt r . rct r r Doblr . rg l )ast i ra, t - rko 360. 1r ,ocl . Rirn, Latolar .k i r r t t rzc i .

Rc i i e l i - sa Kons tan t i no ros l r r kn L r R in ru ,3 l 2 / - 113 . q i r c l . ; 2 . l \ { r : s t ' r : t ' r ' a za l ) r ec ; ia sc spuS ta LL l r o l c ; . 3 . Kons tan t i n n i r p t es l o l t r okLuZcn t c l i l i o ck r s to j n i c i t : r . r's f r ,a; .1. L lz lct ic tvoloplcga Suuca; 5. Al loct . r t to cutra izrre i lu scdci ih sta-

I I ac l r i j ana i . . \ n t o r r i na P r . j a .

u i r , c l k va s r ' . D im i t r r j a . Pog lec l k l oz s rec i n i i b r r d p r - c ! ' r : r i s t odno . i s t r an i .:c t f ,k gr ldcnja p l i kra ju \ / ' " 'cka. Obr.rcn ' : t 629-613. gocl . L lp. st rane 130, l4o.

l Ln l r , San Apo l i na r c i n K lasc . Pou l c t l k r ' , r z s l c r l n . j i b l oc l k : t i s t ok t t . Pos rc 'rar oko 549. gocl . Up. st rar lu 1.1. i .

l r s l an t i l r Vc l i k i ( 3 t i 6 -3 -17 ) . G lava c i z j novskc s l . r l u c i z Ko i r s l l i n t i r r o r c b ; . r z j .: . V i s i na 2 ,60 n r . R im , P . r i u t a konzc rvn lo ra .

r r a go lob r ac l og m lad i i kog H r - i s t a .- G la l e p ro roka u S tuku , i z p rozo l skog po . j as l L t t K r s t i on i c i o r t o r l oks t t i h r rvcn i . V r ck . Up . s t r anc 135 , 173 .

o j na i kona s r ' . Sc rg i j a i \ / ak l i a sn H r i s t ov i r t r SL i t oL l V l r ek , &4osk ra , D r ' -' l t t

l t . lL lzcJ.

j u zu l . l r n i c l i p t i h A l cob inda . S lono la kos t , - i 06 . go i iina I 1,4 crn. Par jz, Mtrzc. j Luvr.

l j c l t r s l onovo j kos t i , 509 . god . A r i j a c l na . Oko - - i 00 .8 c rn . Pa r i z , Muze j K l i n i . Up . s t r a : r r L lE9 i c l a l . j e .

hanc leo . S lonova kos t . V i s i na ;12 ,8 cn r , S i r i na 13 ,4 c tn . Lo t - t c l o t . r , B l i Lansk ir zc j . Up . sL rnnu 189 .

v . sa r ko las Va l c r t t i n i . j ana l l l . V vc l t . R : r vcna . S :u t I - o renco [ ' o l t l o zo . Up .' anc f . i 8 , 179 i da l . i c .- DeLa l j i c l r r cn i h \ / l a t a \ a zapach r t , ! r po r t a l : r c I kVc Sa t t t a Sa t t i r t a r r R in tL t ,o.1-10. gocl . Lcr ,o l l i i ino vazt . tcscr . t ic na nebO, c lcsDo ] - l r is tcrvo r ,aznescnjc.) . s t r a r l c i 38 , 110 , 186 .

l ko fag g re t l s kog p l e i e k l a . i r r n i . j a B l i sus l r ( un t ro J59 ) . ! l c l r r . ' r . V i s i n ; rI n r . i i r i n i r 2 , { 3 r r . I l i n r . \ / a l i kanskc pcc inc . [ ' p . s l r i t ] ] c I l 3 , L i [ ] , l ;S .

opo j as r - . i sa r ko lag sa S t i t on r . R in r , I - a t e l ansk i n r r r zc i t r r . 18 . i .

i cbo . j n i sa l l i o f ag sa pas t i r i n l a . R in r , I I I r ek . La t c r -ansk i r ' : r r - r zc j b r ' . 150 .

r ko lag sa S t rnc l au jem. lV i ' c k . R iu r , r t t : r t t zo l c j San Se l r l s t i j ano .

l ko l l - r s l s t cpcn i r s t o po l c ( i a l i r l i r i b l i j s k i r l : r ( ' ena rn r i i . i l I v ck . \ ' c l c t r - i , n ruzc i .

l l i o l aq s r S t l ac l an . j cn r . l \ ; r ' c k . R i t r r , l - : t t e ransk i r r t r r z . j b r ' . l ( r l .

. L a l i l r l a c l . \ ' r s j n a 3 6 c n i ,

g u c l . \ / i s i n u { 2 c n r , S i l i n i r

ttr

---,=

r>,

tv

f\

.Y}'.':

lz"SPISAK LITEMTURE

[Ians Acltelis, Die Katakomben von Nea-pel. Leipzie 1936.

Mireieriti va:n Berchem et Etienne CIou'a6t, Mosaiques chrdtiennes du IV-"au Xn. silcle. Gentve 1924.

Hans Wolfgang'Beyer, Der syrische Kir'chenbair. Studie; zur spetahtiken Kun-stseschichtc I, Berlin 1925.

Giusdppe Bovini, Sarcotasi paleocristianidi'Ravcnna. Citte del Vaiicano 1954.

Giusepoe Bovini, ll cosidetto mausole diGalla Placidia in Ravenna, Citti dcl Va'ticano 1950.

Gcrda Bruns. Der Obelisk und seine Basisauf dem

'Hippodrom zu Konstantino-

pel, Istanbulei Forschungen 7, Istanbul1935.

Gioranni Brusin - Paolo Lino Zotatto,Monumenti paleocristiani di Aquileia edi Grado. Udine 1957.

A, Calderini'- G. Chierici - C. Cecchelli,La basilica di S. lorenzo Maggrore inMilano. Milano 1951.

Carlo Ceccheth, Il trionfo della croce,Roma 1953.

Richard Delbriick, Antikc Porphyrwerke.Studien zur spetantiken Kunstgeschi-chte 6. Berlin 1932.

Richard. Delbriick, Die Consulardiptychenund venvandte Denkmiiler. Studien zurspetantiken Kunstgeschichte 2, Berlin1929.

Friedrich W ilhelm Deichmattn, Friihchrist-liche Bauten und Mosakien von Raven-na (Tafelband). Baden-Baden 1958.

Erich 'Dinkter,

Dis Apsismosaik von S.Apollinare in Classe. WissenschaftlicheAbhandlunsen der Arbeitsgemeinschaftfiir Forschung des Landes Rheinland--Pfalz, Band 29,1964.

Antonio Ferrua, le pittulr della nuova ca'tacomba di Via Latina, CittA del Va'ticano 1960.

Friedriclt Gerke, Die christlichen Sarko'ohace der vorkonstantinischen Zcit.Stucfien zur spatantiken Kunstgeschi-chte ll. Berlin 1940.

Friedrich Gerke, Die Zeitbestimmung derPassionssarkophage, Berlin-Budapest1940.

Friedrich Gerke, Der Sarkophag des Ju-nius Bassus. Berlin 1936.

Friedrich Gerke, Der Trierer Agriciussar'kophas. Trier 1949.

Friediich-Gerke, Christus in der spAtanti-ken Plastik. Berlin 1939'

Friedrich Gerke, Licht im Tode. Daslise Anlitz in der spiitantiken Grablelei, Der Bildeikreis, 25/26, Iburc/Br. 1944.

FriedriCh Gerke, Das Christusmosaikder Laurentiuskapelle der Galla Pldia in Ravenna, \VerkmonograPlzur Bildenden Kunst 104, Stuttt1965.

Friedrich Gerke, Idengeschichte der :ren christlichen Kunst, ZeitschriftKirchengeschichte, 3. Folge I0, B59. 1940; str I ff.

Friedrich Gerke, Der Urspung der Lmeralleqorien in der altchristlicPlastik.-Zeitschrift f.d. NeutestamWiss. u. Kunde d. iiltesten Kirche1934, str. 16O ff.

Friedriih Gerke, Das Siegel des KreuKunst und Kirche 17, 1940, str. 15.

Friedrich Gerke, Militta Christi, Ktund Kirche 17,1940, str. 49 ff'

Fiedrich.Gerke, Nuovi aspetti sull'onamento compositivo dei mosaioipresbiterio di S. Vitale di RaverVII Corso di cultura sull'arte ra.nate e bizantina, Ravenna 1960, fascstr. 85 ff.

Adoloh Goldschmidt, Dle KirchentiirHeilisen Ambrosiirs in Mailand, Stsburi 1902.

Andrd Grabar, Ia peinture byzantine,nlve 1953.

AndrC Grabar, Les amPoulles de T,Sainte. Paris 1958.

AndrC Grabar, L'Empereur dans I'Artzantin, Strasburg 1936'

AndrC Grabar, Martyrium, Paris 1943/lAdolf Harnac& Militia Christi, Gie:

1905.Christa lhm. Die Prosramme der chri

chen Apsismalerei- vom vierten Jhunderi bis zur Mitte des achten Jchunderts, Forschung zur Kunstge:chte und christlichen ArchdologitWiesbaden 1960.

Richard Krautheimer, Earlv christianbvzantine archutecture, The Pelicansiory of Art Z. 24, Harmondswt1965.

Richard Krautheimer u. a. Corpus Bacarum Christialurrum Romae, Vati1939 ff.

lohannes Kol|witz, Ostriimische Plader theodosianischen Zeit, Studien

spetantiken Kunstgeschichte 12, Berlin1933.

lohannes KoIIwitz, Die Lipsanothck vonBrescia, Studien zur spetantiken Kunst-eeschichte 7. Berlin 1933.

?e{n Lassus. Sanctuaires chritienncs deSvrie. Paiis 1947.

). Marucchi, Il Cimitiero di Domitilla, Ro-ma 1909.

lrif Millit, Ein Prinzensarkophag ausIstanbul. Istanbul 1934.

)arlOtto Nordstr\m, Ravenastudien,Stockholm 1953.

Ians Peter L'Orange lund Arnim von Ger-kan, Der spiitantike Bildschmuck desConstantinbogens, Studien zur spdtan-tiken Kunstgeschichte 10, Bgrlin 1939.

)avid Talbot Rice, The Art of Byzantium,London 1959.

llois Riegl, Spiitriimische Kunstindustrie,Wien 1927.

jerhart Rodenwaldt, Eine spiitantikeKunststrtimuns in Rom, RcimischeMitteilungen 37/37, 1921/22, str. 58 ff.

,1. I. Rostoltzeff, The excavations at Du-ra-Europos, New Haven 1939 ff.

llt'ons Maria Schneider, Die Grabung imWesthof der Sophienkirche zu Istanbul,Istanbuler Forschungen 12, Berlin 1941.

llfons Maria Schneider, Die Hagia So-phia, Berlin 1939.

Otto von Simson, Sacred Fortress, Chica.eo 1948.

G. -u,

M, Sotiriou, Ic6nes du Mont Sinai,Athenes 1956/57.

Oscar Ulrich-Barrsa. Moneta Mediolanen-sis (352--498), Venezia 1949.

Paolo Verzone, Alahan Monastir, Torino1956.

Wolfgang Fritz Vollbach, Elfenbeinarbei-tcn der SpAtantike und des fri.ihen lt4it-telalters, Mainz 1952.

W oll gang Fritz V ollbach, FriihchrjstlicheKunst. Die Kunst der Spiitantike inWest.und Ostrom. Mi.incheh 1958.

Kurt Weitzmann u. a. Fri.ihe lkonen, Wienund Miinchen 1965.

Joseph Wilperl, Die Malerein der Kata-komben Roms, Freiburg/Br. 1903.

Joseph Wilpert, Die rijmischen Mosaikenund Malerein der kirchlichen Bautenvon IV. bis zum XIII. JahrhundertI-IV, Freiburg 1916.

J. Wiegand, Das altchristliche Hauptpor-tal an der Kirche der hl. Sabiga, Trier1900.

Fntz Wii"ttt, Rdmische Wandmalerei vomUntergahg Pompejis bis am Ende des3. JahrhunYerts. Berlin 1940.

Paolo Lino Zoyltto, Mosaici paleochristia-ni delle Venezie, Udine, b-ez godine.

OBJASNJENJA NAJVAZNIJIH STRUCNIH IZRAZA

ad maiorem Dei za veiu slalu Bogaglori.am

adventus

agape

allocutio

analipsis

anima salpandaet salvata

anima christianan n r t n t i t n o

aquariumptsctcutorutlt

arbor pitae

ars christiana

ascensio

arcus maior

ars morendi

Autokefalija

basilica caelestis

bonus angelus

caput mundifidelium

chlamydatus

Christosdidascalos

Christus ttictor

civitas Dei

communioapostolorum

comntuniosanctorum

consolatio ducis

corona litae

crux gefttmata

dolazak, pojava

ljubavna gozba

oslovljavanje

vaznesenje

duSa koja treba da sespase i koja je spa-Sena

I'rriSCanska duia

voda livota

ribnjak sa Hristovim ribicama

drvo iivota

hri3danska umetnost

vaznesenje

trijumfalni lukpravo ponaSanje za

smrt (pri smrti)

suverena samovlada,samouprava

nebeska bazilika

dobri andeo

poglavar vernog sveta

odeven u hlamidu

Hristos koji poudava(Hristos uditelj)

Pobedonosni Hristos(koji pobecluje-greh,Krlvlcu I smrt),Hristos pobednik.

grad BoZijiprideSCe apostola

zajednica svetaca

savet koji pomaZe

kruna livota

krst ukra5en draeimI t a m p n i p m

cru* hastata dugadak krstcrut in1)icta nepobedivi krstcrux. sancta sveti krst

deffionstratiosanguinis

de cfuitate Deid.iscipulus

Graeciaediscipulus caelidivina scripturadoctor gentiumd.ominus lesem

datd.oxaduces

apostolorum

Diptychon

ecclesia caelestisecclesia militans

ecclesia excircumsione

ecclesia etgentibus

ele'vatio animaein coelo

epiklesiseucharistia

euche

excitus

lacta di1)ina

pokazivanje krvi (ra

o Bolijem graduudenik Grdke

udenik nebabolanski spisuditelj naroda - PaGospod daje zakon

udenjevotte apostola (aDos

ski k-neZevi - PetrPavle)

dvokrilna ploda, sa:pisom, slikama ilibarijom

nebeska crkva

vojujuda crkva (zenska crkva)

Jevrejska crkva

paganska crkva

podizanje duSe u nel

nadimak, naziv

molitva zahvalnicaposle Agape

molitva

izlazak (u smislu sm

bolanske dinjeniceizledenja

lI

54

Ga!aktotropho-ussa

gaudiumimper.ii

hetoimasiahyleHypostasa

ichtys

iit ad Deumimago clipeatainngo (eikon)

imperatorambulanssuper aspidem(leonem) etbasiliscum

integratorinstinctu divinointroittts

KairosKompozitni

kapitel

Kymation

ktbarutn

liberalitasintperatoris

L r : e aserpcntinata

Lcgos

lux tera

megalopsychict

memoria

256

dojeca Bogorodica,mlekopitatelnica

blagostanje drZave

prazan Hristov prestomaterijabide

riba, tajni simbol zaHrista, nastao skra-ienjem grdke formu-le: Isus Hristos sinBoZiji Spasilac

oti5ao jc k Boguslika na Stituslika (praslika)

Car, koji gazi preko zmi-je (lava) i vasil iska(Ps. 91, l3)

onaj koji ne5to menjaboZanskim potstrekomulazak

povoljni trenutakpoznoantidlii oblik

kapitela, me5avinaionskog i korintshogliaprtc.la

or"namenat lista u obli-ku talasaste tralte naprofilima (ivicarra)

stegdareZljivost cara

linija u obliku zmije

Gospod (u smislu .Tova-na I , l )

istinito svetlo

velikodu5nostspomen (crkva)

ogdoas

opcrator

factorumoperator

verborunt

oratu inparadiso

paradigmatutn

Pastophorie

pastor bonuspassio humanapax, cretenla in

paradiso

pax cltristiana iltparadiso

pharntaka tcsAthanasia

pietas

plscina

pisciculwnChristi

Polycltromiia

praefigtLratioChristi

praeparatiosacramenti

Presbyteritnn

nebo (najvi5e nebo)izvr5ilac dela

izvr$ilac (boZanske) redi

molitelika u raju

primer

sporedne odaie hora uistodnohriSianskoiarhitekturi

Dobri pastirljudsko straclanjevediti mir u raju

hriSianski mir u raju

lekovi za besrnrtnost

poboZnostkrstionica (bazen)

Hristova ribica

mnogobojnost,viSeboinost

praobraz, praoblikHrista (u smislu na-javljivari.ia njegovogdelania kroz Starizavet )

pripremanje Zrtve(evharistija)

odaia sve3tenidkoed6lanja (svetiliSt"e)

missio - iza5iljanje apostolaapostolorum

more Romano na rimski nadinmys.teriium ... ._ tajna boZanske Zrtve

qwtnt sacnl rcr i

Narthex ulazna prostorijanova lex

-noG-Iaion

noya sidera nove zvezclenol)us rex, novi kralj, novi car r

_>

NP

opus tripartitum slobodno raSdlanienozdanje

profectio

protonl

qt4adratumsacfunT

/efrigerium

tenoyatioimperii

rex verus incivitate nova

Rotna aurearostra

polazak

skradeni oblik predsta-ve, poprsJe

sveti kvadrat

gozba blaZenihobnova drZave

istiniti kralj (car) unovom gradu

zlatni Rimgovornica

r ? 1

sol invictus

sol ittstitiaesoteriologiiqsuccessio

apostolorumsub di"ve

sub specientortis

successorimperatorumRomanorumchristianorum

symplegma

togatustraditio legistripodustriumphus

christianustunica exomis

yera lux'veritatis

interpolatorvefus rex,.texillum Chistivexillum crucisyiaticumyicarius Christi

victoriaeucharistica

lictoria romena

nepobedivo sunce(personifikovano uSolu ili Heliju)

sunce pravdeudenje o spasenjunasledstvo apostola

pod boZanskim (tj. podvcdrim) neborn, tj.van gradskih zidina.

s obzirom na smrt

naslednik hri5ianskihrimskih careva

ujedinjenje, spoj

dovek odeven u togupredaja zakonatronogi stohriSianski trijumf

odeia bez rukava

istinito svetloonaj koji menja istinu

istiniti kralj (car)vojnidki znak Hristovvojnidki znak krstahrana za put, putninanamcsnik (zastupnik)

HristovhriSianski oltarski

simbolrimska boginja pobede

sacramentum tajna vode (kr5tenjc)aquae

saeculum zlatno dobaaureum

salus -extra van crkve nema spasaecclesiamnon est

salus Romae spas Rima(salus imperti)

salus rtitae spas iivotasecuritas oscdanje bezbednostisedes crucis mesto krsta i jagnjeta

et agnisellae sediSta apostola

apostolorum

Septuaginta rukopis Staroe zavetasa knjigama] Sedmo-

\ knjizjesimulacrum \lika, lik

ta-

257

4tq

REGISTAR AlArArAtAiArArA1A1ArArArArArA.A.A.A.A.A.A'

A.

Bi

BrB;B,

B,B;BrBrB;B,B,

B,

BBB

BBBBBBBBBBBBBB

Aboba Pliska 233Abu Girgis 232Abu Mina (krstionica) 198Abu Mina, katedrala sv. Mine 95, 10r.Abundantia (abundancija) 103Adam, stari i novi 47, 108, 110Adam i Eva 23 ,41 ,44 ,46 ,106 i da l j e ,

118 i da l je , 134Adonis l?Adventus 51, 56, 58, 128, 188Afrika 19Afrodisijas 124,179Afrodisiie 167Agape

- 44, 63

Agatijas iz Mirine l9I, 196,233Agnelus 74 i dalje, 134, 149, 171,226Agnesa, sv. 65,23LAgnus Dei l7l, L73,217Ahasfer 117Ahen 54, 153Ahen, carska saborna crkva 158Airen. bronzana vrata 133Ahen, predikaonica 183Ahil 12. t2IAjnhardov luk 124,128Akantov kapitel 150Akale (Kilikija) 152Aqto vitae (akva vite) 26Akvi le ja 73,83,90,98, 152Akviieja, bazilika 63, 84, 85Akvileja, dvojna kategrala 84,97Akvi le ja, juZnabazi l ik l 73,84,101Akvileja, severna bazilika 64,98Alalran 124, 200Alahan l\{onastir (Alahan Kilisi) 153, 200Alariir 111, 115, 126,145, I7oAlbenga, krstionica 168, 180Alegorije 19Aleksandar iz Trala 196,220Aleksandar Veliki 54 i dalje, 121Aleksandrija 83, 95Aleksandrija, Serapejon 231Aleksandrijska Hronika sveta 234Alemani 125Alepo 154Alkesta 22Alkadeute 178Alloctttio (alokucio) 56Analasunta 238Amalasvinta 203Amor i Psihe 14, 15,20, 35, 42,235Amvon l3l, 142, L96Amvrosije iz Milana 70, 115, Il8, l2l, 123

126, r38, 162, 166, t74, 184,220, 235,Anakreont 233Analipsis v. vaznesenje 240Ananije i Safira 120, 184

262

Anastasi je I 54,129,189,221,238Anastasijev diptih l29,180,188 i daljeAnastasije i Arijadna 238Ankara (Klimentova crkva) 237AnkonaAndrijaAndrijini spisiAneleli, straZaAnona

71, 73t761 1 160t4

Antependiie 100, 141 i dalje, 144Antemije iz Trala l9l, 195, 199 i daljeAntemije 126 i dalie,238Antemijev diptih 238Antinoje, nadgrobne kapele 207Antiohija 84, 149Antiohija-Dafne 127, 203Antiohija-Kausije, sr'. Vavila 93 i dalje, 153Antiohija, oktogon 203Antonini 23Antonije Pije 56Apokalipsa 216Apokrifi ll2, 118Apolinarije 220Apolon 48, 5EApostoLi 25, 32, 48, 66,72,76, 82, 103,

108, 112, 115, 120, 124, r27, 130, 135, 139,142, 145, 149, 165, l7l, 176, 179, 184, 187,r89, 202, 2r0, 2t2, 215,220,226,237

Apostolski obed u Priscili 102Afoteoza 14,20, 33, 42, 48,51, 106, l2l,

189Arbor yitae v. drvo ZivotaAreobind 130Areobindov diotih 188Areopagit

- 218

Areco -

229Arhandeli 76, 104, 124, 167, 17l, 173, 176,

188, 189, 197, 210, 215, 232, 236Arhitektonske slike 70, 172Arhitektonsko slikarstvo 14,23, 64, 81,

101 ,Arhitektonski mozaici 140Arhitektonski stil 23Arijadna 16, 189,238Ariianska krstionica 152Ariltofan 233Arkadije 54,75, 123, 124Arcus ntaior v. triiumfalni lukArl 78, 89, 112, 176 i dalicArnas 232Ars christiana (ars kristi jana) i iArtemida 239Artik, Marijina crkva 152Asceis io

- 2 l5 idal je

Asklepiejon 130Asklepije l2lAsklepijev diptih 182

!38Ije138: 5 t

7S1761 l60l4

141r J v

238238207149u 0_1153203/.3

56zr61 1 82205E03,?o87,

102' ) l

r tr

Aspar Ardabur 57Aspar Ardabur, srebrni Stit 189Asturije 124, 130Atalarih 228Atanasije 123Ataulf 126Atina 203Atina, Vizantijski muzej l3l, 182Atos, slikarski prirud,nik 277, 239Augst (Augusta raurica), misorijum 121Aurelija, grobne odajc 23Aurelijan 51Aurelije Prudcncije Klement 123Auzonije 123Avakir 230.239Avari 213.230Avel j 107, l l4 ,118, 120, 111,162,222Avesalom 118, 120Avgust 61,97,218Avgustin 64, 123, 162,224Avram _ - - 46, 106, ll2, 119, 14'1, 161 i dalje,

178, 222Avramova Zrtva 21,26, 107,1i7, 130, 134

Berlinski muzeji, tablice sapredstavom Hristovih duda 184, 187,221

Berlinski Sidamara-sarkofag 166, 178Bernvard iz Hildeshaima 140. 161Besmrtnost, simbol, iidenie 15; 180Bet-Alfa, sinasosa 101Bct-San. sinaebe-a 104Binbirkilise " "

152Blagosil janje (umnoZavanje) hlc'ce 107,

rr2, 146, 187. 220

I J U

18821822976,

17281,

140l 5

2381s2233124

BlagovestiBobio

167, 179, 238 i dal.ie206

Bobio, Orfeieva piksida 182Boet i je

- 124,130,220,233idal je

Boetijev diptih 187, 163Bog planine 36Bog sunca 5lBogovi 54Bogorodica 54,69,140,142Bolonja 189,239Borba Davida i Golijata 25Boromini, Frandesko 60Bosra 229Bosra, katedrala 95, 158, 197Bosra, tetrakonhos 96Bratoubistvo 119Bre5a 130, 141, 181Bre5a, l ipsanoteka 80, 116, 135,142,182,

184

Z J J

t31Balbek 15.5Bald-ahin lM, 142 i dalje, 144, l9l, 197,

199 i dalje,226Baptismos v. krStenjeBaptiseriji v. krstioniceBarberinidiptih 135, 188, 23,c)Barleta, kolos iz 53Barleta, Markijanov kip 124Basileus 116Basilica opostolorum ad catacumbas

v. Rim, S. SebastijanoBasilica caelestis (bazilika celestis) 80,

116Basufan 150Bavit 135, 138, 161,213Bavit, Apolonov manastir l7l, 206,212

i dalje,232Bavit, kalutlerske kapele 212 i dalje,Zl5Bed, diptih Rome

- - 188

BagaranBahova sveStenica

Bed, dvorBed, Geneza

56' 117, t6r ,220,235

142182152

43182r78

142,239

rl ie232

J '

239152ilje130r2lt82

Bed, Umetnidkcistorijski muzejBejrut, muzejBeli manastirBema 131, 135, 142, 144,149Beograd, Jonin sarkofag 34,45Berlin, Awamova piksida 182Berlin, Jonin sarkofaeBerlin, Trobijanov dif,tihBerlinski fragment sa PetromBerlinski muzeji

Bre5a, muzejBrinjolBronzana vrataBrokatBudnostBurgos

18636

135, 138, 140 i daljet49

109 i dalje, 112178

Carigrad 61,70, 73, 80, 83, 116, 123,126,130,134, 142,145, 153, 156, 166, t7l,177, r80, r87, 196, 198,202,206,215,232,234, 239- Arkadijev stub 123,138,221- balustradni stub 134- carska palata 64,80,127 i dalie. 196- crkva Dvanaest apostola

- ' 97,

123, 127, 135, I02,209- crkva Sergija i Vakha 156, 19S

i dalje- crkva sv. Irene 153,171,200,233- crkva sv. Petra i Pavla 199- crkva Teotokos 232- dvorska crkva Sankta Kruks 74- dvorska crkva svete Premu-

drosti 127Carigrad, Sveta Sofiia 7A, n7. n2. l9l,

196, 202, 216, 221,- 229- amvon 196- carska vrata 197

263

r ' ) \t 4 - Y

Carigrad, Sveta Sofija- horska pregrada 196- ikonostas 196- oltarski kiborion 196

Carigrad,hipodrom 57,91,96,196- Hormisdas-palata 199- Kalender-crkva 232- kopneni bedemi 126,128- Markijanov stub 123- Mesolofos 202- Prindevski sarkofag 124,134,138,

176 i dalje- severna palata 96- sveti Jovan (Studijcva

bazilika) 128, l7S- Teodosijev stub 57,123- tondi sa jevanttelistima 135- zgrada senata 200- zlatna vrata 172- dZamija Mehmeda osvajada 202

Carski kipovi 19Carski kult 20Carska simbolika 54Celsus 47Celus 58, 78, 82, ll3 i daljeCelestin I 140Cemeterijalna crkva 6lCemeterijum Jordanorum 97Ceremoniial 19Cerera 137Cezareia 83Christits philoso phicu.s ( Hristus

filozofikus) 46 i daljeChristus rer (Hristus reks) 78, 116Christus vJclor (Hristus viktor) 80,

116, 125, 128, 149, 165, t73 i dalje, 176,188, 203, 216, 2r9

Ciyitas Dei 54,75Circus maximus (cirkus maksimus) l4lCommunio aoostolorttm

(komunio-apostoiorur-n) 226 i dalje,234

C ommunio sanctorunl (komuniosanktorum) l7l

Concordia (Konkordija) 126Concordia imperatorim 126Consilium apostolorum 116Corona Christi lUCorona vitae (korona vitc) l?9Crkva sa kupolama, krstoobrazna 202,233Crkva svetog Groba l4lCrkva svetog l(rsta 131Crkvena porodica 84Crkveni oci 45, 47, lll,227Crno more 134Cromi, crkva Vaznesenja 232Crut caelestis (kruks celestis) 168, 170Crux gemmata 53, 113, 187Crux hastata 60, 124 i dalje

264

Crux invicta 53, 58, 60, 70,81, 113,124,127 i dalje, 140, 165, 168, 179, 200

Crux sancta 53 i daljeCrveno more, prelaz preko 101, 140Cukari l6D

Casna trpezaCentdeleCentdele, mauzolejCetiri godiBnja dobaCetvororedno brdoCezena

t2B, 168,178,

14394

103J.)

186t42t79140t46r52

Cinovnidki diptisiCuda FlristovaCudo sa hlebom 41,46,Cukurken

CakonijeCirilo

Daia (repfrigerium)DafniDafnis i HloieDamaskDamasus, papa 54, 58,77,Dambarton Oks, muzej

r a . tlL - t ,

107, 13r, 140,

r66t7t

2 4 , 2 6233236229

rt3, t2t,23r, 234

DamianDanilo 24,26,29,34, 41, 65, 107,

226203It7,

134, 173, t79, 182Danilo meilu lavovima 41, 43, 47Dar Kvita, sv. Pavle i Mojsije 149Darm5tat 130DarmStat, Asturijev diptih 130, 186Dar Termanin 149David 25, 118 i dalje, 134, 138, 184, i87,

226,234 i daljeDec i j e 12 ,16 ,31 ,33 ,34Deir Abu Makarios, freske 23')Deir-El-Abiad, Beli manastir 131, 152Deoba drZave 54. lliDere Azi 153Desencano 98Dijadema 149Dijana 101, 103Dimitrije 131, 236,240Dina 161Dioklecijan 16, 51Dioklecijanova podela drZave l2lDion 10Dionisije Areopagit 69, 172, 224Dionisos 10, 22, 30Dioskoridov kodeks 226Dioskuri 12 i daljc, 48, 121Diptih Stilihona i Serene 179 i dalieDiptisi 124, 128, 130, 135, 138, 141 i

dalje, 179, 184, 186, 236,238 i daljeDobr i past i r 25,29,31,32,34,73,85, 103DobrudZa 131Dodo (Gruziia). David Gareda, crkva

u pedini 216,232

Doctor.gentium(doktorgencijum) l7gr-lo.f,a (dol(sa) llr)Domnus tiDrvena vrata 117 i dalje, 138, 140, 144,

186Drvo Zivota 2AgDrZavna misao 55, Z3DrZarma simbolika BS,'124DrZavna sreia 110DrZavna umetnost 8.20, 53, 73, ll8, 126DrZavni spomcnici 144l)uccs apostolorunt y. knczovi apcstolaDuhovi )o(t )7,rDnnav

- - - '1 ;6

Dura Europos ?i 2q q?Dule Eurofi_os, Irriiianska Uapeli"'

-" ii',

25, 29, 117

Pura Europos, sinagoga 25,65,117, 16luvoJne bazltlke g4Dvorska umetnost 20Dvadeseldetvorica staraca 69, lC!,, l3g,

167, r72

4zE

El,iziiumE l n 'EmanuiloEmaus, put uEneiida

-

EndimiionEpidauiEpidaur, bazilikaEpifaniiaEbitatijeErlah, Fi5er fonErerukEros, Eroti

10 i dalje, 30, 31, 34177

218, 172, 215r46

118, i40, r47, 16323890

130 i dalie67, 69, rc9, M2, 168,224

Dvanaest apostola u KlaseDvanaest bogova Rima

DakonikonEenovaDorile

kaserola 182Etija l7BEriabga, crkva Hristovog

- ym4gZavanja hleba l3iEuremua 176Pufrazije (episkop) 216.trutrat 126, 139, 150Euridilca 32Etangelismo,s, v. BlaeovestiEvdoksija

- 74.218

Evharisti ja 26, 48, 63,82,218 226EvsevrJe 57, 64, ZllEzra, crkva sv. Dorda

'155: l9S

FaetonFafirtinFaraonFarisej i carinikFedraFelicijanusFelicitaFeliksFeliks IVFeliks (konzul)Feliksov diptihFeniksFerara, katedrala, sarkofag

sa stubovima

179t2l

24570

23r

Eskvilinska riznica, Venerina

227196233

22, t06

151491 1 5

746, 76523e171

176, 231r24, t6B, 171

203111182

l7l i dalje, 210

166,171,

Edikt tolerancije 20Edmia.l?in, evairdelistar Z2l-ffmim.a7in,_Crig,orijeva crkva 158*cmlal?rn, f)ordeva crkva I9g.Ecruacurn, manastir 221t tcs 97, 124, 153,201Pfes, Jovanov grob 94Pfes, Jovanova-crkva 202 i dalie.222Efes, .It4ariiina crkva 9r, 146: iil:ltlEklezija 82E ccl esla .cael es t is ( eklezija_ c.elestis) v. nebeska cikvaLccLesla. ex. gentibus (eklezija eks- g.entlbus) v. paganska crkvaEcclesta ex circumcisione (ekleziia

ek_s cirkumcisione) v. jevrejskicrkva

Eccjgsig^miQlarzs-,(eklezija militans) 36_ q, 98, 10e, l3e, r40, 2r3Ecc.tesw. trtumphans (eklezija

rrrJu[rrans) gl. 140Eklezije (episkop) tgg,2t6 i aoi:J, i+oEklekiicizam 55Eks 78Eksedra l4gEksodus 70Eksonarteks l)R llt:rEl Anderin

*"' ll}

El. Bas3vat - - 29, 104, 161Elisejska polja Zz

FilipFilipi, bazilika sa kupolomFilipi, prva bazilikaFilostratFilozofiFirencaFirenca, Bardelo, carski diptihFirenca, biblioteka LaureniiianaFirenca, diptih sa Adamom i pavlomFlavije Klaudije JulijanFokaFranciFreskeFridrihFundi, bazilika, kompozicija

apside

179t762001311 0

15, 36186t17-2M186t2

22912616119

168

265

A?*>

Galaktotroftrsa 213. zlsGala Placidija 53, 57, 61, 67, 74, 56. 9J,

l ?9 , r4 t , 147 ,167 , 169 ,174 , r79 ,186 , r87 ,203.217

Qu!g..j" s4, s7, 8EGalijen 7, 12, 14 i datjc, 23, 33,35Ganimed

'22

Galacim, crkva Bogorodice l5{;uavaon l6iGavrilo-. 168, 188, 210, 215 i dalje, 231

i dalieGaza, cikva sv. Sergiia 232Gaza, crkva sv. Stefana 232Qc.ia l'"., 55Geneza 117, i20, 161, 220, 235Gcni j i 106Gcni j i snrr t i 33 i c la l icGerasa, crl iva prorcrl ia, apostola i

"

mudenika 94. 153Germani 126Gernrode i.50Gerona 177Gerona, crkva Sv. Feliksa, sarkofaq 80Gervasije 174Getsimanija 176. 184Gihtidni 24 i daticGilduin Bernald 13,+Godi5nja doba 12, 29, ll0 i dalieGodiSnja doba, Eroti 15. 33Godi5nja doba, genij i l iOGodi5nia doba, simboli 55Golgota 45, 53, 89, 113, 209 i dalicGolijat 184, 23JGoreii kupinov Zbun 140,224Gornja Itali ja 180, 184Gozba blaienih 24. 26Gozba sedmorice 21Gradske boginie 13.{Gradevinsk iphst ika 130, 135, 141 , l7q,

220Gratlevine sa ugaonim ni5ama 95, 198Grobna umetnost 20. 22Grobna vrata 12 i dal ic. 36Grobno slikarstvo

- 18,

Graci jan 75,89,97,176, 178, 189Graciian nepos 75Grata Honoiiia 126Grgur IV 88Grigoriie iz Nisc 123. l5SGrigorije Naziianski 123Grigoriie I Vcliki 206Grimaldi 76

Hadrijan 55, 97, l5tHalber5tat, konzularni diptih u

crk'r'enoj riznici 186Hama 229Hanor 16lHarnak, Aclolf 226

Heksih iz Mileta n0Helije 32, 36, 58, 103Hemoro;sa 146, 184:, lB7Herkul 101, 103; t2lHerkulanum 97Hermapolis l3lHerson, crkva sv. Krsta 92, 149Heruvim 108, 171,234Hetoimasia 167, lg6, 226Higijeja, diptih

' 182

Hijerapolis (Pamukale) 157 i dalieIl i jerapolis, oktogon 199 i dalieHildeshajm 150Hyte (hile) Il, t4Hipatija t?3fl;polit 11, 230, 239Ilipostaza 64Hludof, psaltir 240HoCoda5ce 131Homs 229I{onorije 54, 60,75, 121, 124, 142,231Hosolomos 239I{ram 51Hranjenje pet hiljada ljudi 25, 22AHristiianu 233Hrisogon I74Hrisolog 218Hristos didaskalos 116, 142, 182Hristos sa lavovima i vasiliskom 165I{ristov hod po talasima 25Flristovo hapSenje 146Hri.stovo kr5tenje 24, 39,47, 103, 130,

173. 237

Hristov monogram 53, 173Hristovo preobraZenje 210 i daljc,238Hristovtr iaspeie

- 87 i dalie

Hristovo roatenje 106, 184, 237 i daljeHristovo vaznesenje 139,146,206 i dalje,

209,212 i dalje, 215,230,237 i dalje- '

Ignati jc iz Antiohije 63,82, 107, 142,167/c/r/ys (ihtis) 140Ikone 162, 174 i dalje, 220,224, 231,

233,236 i da l jcIkonostas 186, 196, 238Ilija 212I l i jada 118, 140, 147,163Ili j ino vaznesenjc l0l, 140lmago clipeata (imago klipeata) 11,

3:3, 42,'48, l l4,209" i darleIntago Cltristi picta (imago Hristi

pikta) 209, 239

Hristova mladost

Impost kapiteli

182, 187

145, 180I nr perator atnbti lants super apsidern

ct basiliskun 53. 64, 80, 166, 173Imperator christianus

(irnperator hristijanus) 75

266

Indija 235Inkarnacija 69, 107, 167, 209,212 i dalje,

2r5,220,222

t667654

10070

Inkrustacija147

64, 80, 92,97, 100, 145,

Inokentije, episkop u RimuInokentiie IIIInstincti- dit,lno (instinkti divino)IntarziiaIntroi{usrakli je 8, 54, 125, 229,231i dalje, 239rod 167saije 48, 167, 223sak 26,46, l l9, 16lsakova gozba 101, 117sakova Zrtva ll2,210sav ll7, 16lsceljenje na jczeru Vitezda ll5 i daliesceljenje slepih 108, 115, 182, 184,220sidor iz Mileta 191sidor iz Sevilje 220sidor, neiak Antemijev 159, 199 i dalje

Istiniti Apolon 38Istiniti Mojsije 57Istiniti Orfej 36, 38Istodni Goti-

'126

Istorijske sUke 115Istorijsko slikarstvo 118Isus Navin 65, 118, 159, 162Isus Navin, svitak 65, 118, 147, L6lIzidin kult 54, l2llzlazak Jevreja iz Egipta 116Izvorsko dudo 106. 140Izvorsko dudo Mojsijevo 24,26, 46

i dalieIzvorsk6 dudo Petrovo 48, 109, 186Izvorsko dudo proroka 106Izvorsko dudo u Domicili 102

Jagnje BoZije 168, 180Jaganjci, alegorija 127, 134, 180, 186.Taganjci, frizovi sa 70, 127, 134, 176Jagnjad, apostolska 167, 176,210Jahve 26Jair, vaskresenje ierdice 184Jakov 46, lI7, ll9, 16l,182,235Jakov u EgiptuJakovljev blagoslovJakovljev kladenacJakovlieve lestviceJamplihJefr6m SirskiJelenaJelenin mauzolejJelisavetaJeremiiaJerihoriJeronimJerovoam

10ttr7, r2093, 153

101, 117I2I

2rr, 2t7, 22482, 147,209

15r216223

162,203123182

{?o

Jerusal im 20, 61, 69,72,78, 83, 85,87,90, 108, n5, 127, 166, 176, 199,203,206,209 ,212 ,223 ,229

Jerusalim, Adamova kapela 232Jerusalim, crkva Rotlenja 87 i dalie,208Jerusalim, crkva Sv. Groba 83, 87, 155,

206, 209, 232Jerusalim, crkva VaskresenjaJerusalim, brdo Kalvarija,

v. GolgotaJerusalim, Kupola na steni 156, 199,244Jerusalim, Sabor apostola 206Jerusalim, Konstantlnova bazilika 81Jerusalim nebeski 80 i daljeJerusalim novi 81, 87, 104Jerusalim, ulaz u 110, 115, 130, 1i6,220

206, 2r2

7015s

Jerusalim, crkva Vaznesenja zliJerusalimske ampule 2()9, 215, 218,232,

237 i daljeJevan.lelisti 66,73, 124, 134, l7l, 174,

Jerusalim, sarkofaziJerusalim, bazilika Sv. Stefana

187, 220, 224,239Jevandelisti, fragmentiJevanitelisti, simboliJevrejska crkva 80,Jevrejski kultJezekiliJezero

-Genezaret

Jona 23 i dalje, 58, 65,84,

134124, 187

166, r74, 2r320

ll7, 767131

l l7 ,130,734,t72, t82, 186

JordanJosif, Marijin mulJosif, sin JakovaJotorova stadaJovJovan IVJovan VIIJovan episkopJovan filozofJovan ievanttelista

153,-201, 2rr, 224Jovan krstiteliJovan Nepos

-

Jovan, udenik

47, 130, 172 i dalje167

Ll7, t6l,220,23s140

102, 107, rt4, r20? 1 ? ? 7 0

169, 237, 236, 240240196

49, 75, r45

216,220,23975

238123, r27, 162,210,224,Jovan Zlatousti

238Jovanov grob kodJudaJudin poljubacJulija DomnaJuliie CezarJuli ie IIJulijan ApostataJuliian ArgentarijeJuniie Basus

180Justa Grata Honoriia 75Just in

- 47,210,229,234,238

Efesa 94,201It6, 146, t82, 184

tt61097

60, 196123199

77, 113, 130, 165, 178,

267

t3 t

Justin Kuropalat 229'Justinijan

' 53, ?0, 75,128,130, 145, 180,

187, 189, 19t, t96, t98,202,206,210,218,222, 224, 227, 229, 232, 238, 740

Juina Francuska 78

Justin II r35,218, 226

KadizKainKairo, crkva

KairuKaivano, grobnica uIklat Siman, svetiliSrc

153 i daljeKalotaI(arneja Honorija i trIariicKampijani(ampmJrKana, ludo u 43, 107,136,Kanelovane kadeKantaroiKapela S. Ipolito 96Kapitolinski bogovi -(4Kapua Vetere, bazilika Surikomm 168Kapua Vetere, S. Pietro i Prisko 172, 174Kapua Vetere, S. Prisko 70,104,168,171Karakala 11 i dalieKarakala, Lovadki spomcnik 55Karlo Veliki 54. 128Karolinzi 20Kartagina 31, 83, 123, 230Kartmin, crkva Mar Gabriiel 232Kasete, kasetiran.ie 19,64,98 i dalje, 101

Katakombe, tavanice 103lataTna, sveta 240Katectra 131,220,222,224Kazanarelo

't6t:11i

Kefr Zeh '

BzKeln S3,-btKeln, Sv. Gereon

' 96

Keratin 180Kerd, Demetrina katakomba i0,Kibela 60Kijev, crkva Sv. Sofije 2ZzKijev, zbirka Hancnk-o ZZIKinici 15, 35, i89Kinidki filozofi 36, 38 i <iatj6, a6$ipar rc9,215,'232Sintila1 12, 21, 4r, 4e, T: tr5Kiti (Kipar) 169Kiti-(Kipar), Panagija Angeloktistos 215,

232Kizil Dae t1zKlaudiian 189Klaudije (tlakon) 216Klaudije Klaudiian l2lKlementinov dipiih 187 i dalje, 238fi.reoparra I lEKliment a-leksandri.iski 29, 32, 47Kliment rimski l0SKlodije Hermes, atika groba ll7Knezovi_ apostolski 61, 63, 76, Bl, |M,

tt3, r40,2t0Kodeks biblioteke l.aurcncijane 206Kodeks Iustiniianus 2lBKodeks Rosanensis 2?6Kodeks Sinopensis 235Kodeks Teodosiianus lZ.3Kolobijum 208, 238Kolumbarijum Polimanti ZBKomod 8 i daljeKompozitni kapitcl OZKonfesio 63Konstanca, Zena Fridriha II 19Konstancije 97,100, l2l, l27Konstancije II 53Konstancije III 179, lB4Konstantin Rodiiski

' 202

Konstantina, porfirni sarkofag 19,22rronstans 7sKonstantin II 60Konstantin III 230Konstantin IV (Pogonat) 240Konstantin Posonat 230Konstantin, gigantski kip 51, 53Konstantin, prefekt 187Konstantin Veliki 8 i dalie. 48, 51, 53,

73,78, 80, 87, 97 r04, 1r2, rr7, 120, 123,189, 196, 202 i datie,2ll

Konstantinopolis, v. CarigradKonstantinov luli 7{, 105 i dalie. ll0Kontorniate 53 i dalie

L77107, 111, 118, 120, 161

Sv. Varvare u starom138 i daljc, 144

28Simcona 151,

15017970

l6s140, 146, 220

.tJ

17l

KasijanKasiodorKasr al NuvajdiisKastelseprio, freske 239Katakomba Jordani 64- Petra i Marcelina 60, 97 i dalje, 103- na Via l-atina 25,64,97 i dalje, 101,

104, r07, 140Katakombe 20,25,27,53, 61, 65, 73,

97, lM, t42Agnezina liatakomba 61Demetrina l.atakomba 103Domicil ina katakomba 22,28,31,58,

80, 97, 100, r03Hermesova katakomba 80Januarijeva katakomba 24Kalikstove katakombe 28, 40, 43, 98, 104

174196, 224, 233

152

A 1, I

22, 24, 28, 3t,Kirijakina katakombaLucinina katakomba

39, 4lPoncijanova katakomba 34,209Pretekstatova katakomba 97, 99Vibiiina katakomba 22

Katakohbe, freskeslikarstvo 22,25,28, 32, 34, 36, 38, 41, 44, 46,78, 80,95, 106, rr4, r72

268

I

II

IIIII

III

tI

IrI(rrxFXBX

LLLLLL

LLLLI ,LLL[.:

L t

L:

L

L

LrI rI-rLtLt

103240

4 , 2 2 4t, l7l

232i3, 87

9618010360

221221

, 189e, 46, 2 3 2, 1 1 5

r69? t q

1521892 1 61212381 1 8't., 47

108tt7106,

Konzulami diptisii dalje

KorintKorint, Lehajon, Sv.

151KorsipaKosmosKoton-biblijaKovdeg zavetniKovdeiii od slonovade

180, 182

( f2

124, 186, 188, 23S

108l,eonida 95, 131,

229103 i dalje

103, 159r17

120, t27, 168,

Krescencijeva kuia (casa di Pilato) 20Krstionica oktodoksnih 165Krstionicc 64,70, 80,90, 94, 100. 103.

!1t, 1!?,r4e, rse, r6s, 168, 170, 180; le8,2t3. 224

Krst nepobedivi v. crta invictaKr5tenje 26, 47 i daljc, 66, 85, 106, 108.

146, 172, 186,220,238Ksedbeh 149Ktezifon 83Kult sunca 32Kuzman 171,203Kvalb Luzeh 85, 149,' 155Kvarezmije

' nz

Kvartamin, manastirska crkva 233Kvedlinburska itala 25, 65, llgKvintanila 177Kvint Aurelije Simah l2l

Labarum 53, 58, 124La Gajol, sarkofag iz 35 i dalieLampadiievci, diptih l4l, l i i4I-aodikeia, menza jz '

134l.aterani 60Latmos (kod Herakleje), peiina

Pantokratora -

232Lavan 16lLav 124, 126I-av i vasilisk 53; 147I-av minor 142-I-av I Veliki 66, 123, 144, 159, l(16Lav III 8S[-avra, biblija 206l-avrenti ie 148 i dalic.230l.avrenti iev oratori jum 148, 159,'168,

171. t74I-azar 26,47 i.dalie. 109. 118. 182Lazarevo vaskresenie 24,38. 46, lU,

130, 136. 140. 146, 184, 186.237L lqdo (kod Tunisa), muzej 130, 134,

177L Ma d'Er. sarkofag sa pet scena,

u kripti 47Lenjingrad 187Icniingrad, Ermitai 60,218,235Trnjingradska patena 23?.I-enijnsradski srebrni tanjir 210,215Leontije 230

Leontije (prefekt) ; 240L!pi 3ti l

' 114,130, t77 i dalje

teukopidi 22Ievkadska stena 22Liberalitas 58Liberalitas imperatori 56Libije Sever 125Liciniia Evdoksiia 149llcinije

" 20,43,45,63

Licinijev edikt 53, 108Likaoniia 152Litrank6mi (Kipar), Pantagija

Kanakariia 215Liverpul, diptih Eskulapa i

Hieij;je 180Liverpul, diptih Klementinusa 184Liverpul, VCnacio.slonovada 184Livija Primitiva 34Livijina kuda 64, l0lLivri Hisar 152Logos 25, 67, 69, 104, 106, 139, 162, 166,

t7t , 173,213,220,238Lokulus-plode I l0London 187London, arhantteo 189,220I-ondon, Britanski muzej 184, 221I-ondon, plodice sa Hristovjm

stradanjem 116, 138, 180, 184, 186Irndon, Viktorija i Albert -1zej 144I-or5 188, 221

73

16970, 203

57; 108, 177n

125108, r3t,

51 ,

2062t822623512323828

alje6263l9

1?_753

184202

77

t560

2302402i0, 5 318753,

123,

110rlje

Lov, spomeniciLudvig PoboZni, trijumfalni lukLukaLuka, sarkofas sa StitomLu*tiox (luks---noks)

I-tI-ovI-ov, ciklusLovci, scene saLov na lavove

Lustrutn

MacokiMadabaMadr:idMadrid, muzejMadrid, srebrni misorijumMaF!. scera sa poklonjenjem

r78, 203, 215,- 218MahaledMajestasMaiestas DominiMaika i sinMajnc, zbirka HajncGeorgMakari, tetrakonhbsMakedonijaMaksencije

116 i dalje, 161l 194l 1

12, 33t?

1212244360

Luna 53, 58, 60, 73,113,209Lupicin 221

15276 i dalje

65239

209,23995

23360 i dalje

269

iji,ii1;'I

47)

Maksim iz Efesa l2litt"ksinijon 173, 199,210, 218iGt.,lziir 19Malta

' 120ivfdwijsti gaj ll7, 16l' 222Mandester, ploda sa Marijom- -tr-pZon

Rajlends lajbreri 187, 221Mandorla 221Maraonel ll7M;kii.i fl.,7,.1?4' !?7.Markd 138 i daljg'- 2-l!Mar[o Aurelije 9 i dalje, 22,33,.3.5Markovs tub 6 loa -UcMarija Magdalena rJoMirija, uvddenje u hram l?qMirija, vaznesdnje 207

Mariiin presto -

207, 231' .6-Mariita kod Aleksandrije 232i\,radj 70, 80, 116, r34, 176' 180

Miiiei, sarkofag 116

Marsej, Sv. Vikior l1iMadn' 148 i daljeMirtirion 151 i daljeMartos 177Misiilrari 94,^ l5l, 198Mater ecclesiarum 60 i datleMater:nus 173, 220.Matiia 224Maiiiini spisi 111

Miuius, ebistop 216' 210M"wiuie' 22eMec, koirjanidka statua Karla----Velikog

128ueaieiici 60Uieit; isycftra (megalo Psihija) l?Meleagar I I

iriii.aEit i Atalanta 235ivtitrrir?a"r 144,.16r,.2.2.2Mitti", evandelistar 214 i-da\ieMimohie, memorijalnc crkve 61,77'82'

86, 89, 90, l3l, ls2uenanaar 233Menze, v, dasne trPezeMiiiillmiit, bazilita rs2' 2o^2

Miffit*" inkrustacije lgq

Mersina, zlatni medaljon 99Mii"poiami:a

- 8s

Metainorfozi 2lo i dalje, 216, 237

Mihajlo 188, 210, 215, 231 i da]j9

Mihajlo monah 168

Miheisberg kod Bamberga, manastir, -^-- -carski "aiptitr 188

Milano -70,

78, 83, 88, 91, 27, l1l ' l l l '- l?3,126, 138; 148, 158, 168, 176, 184, 198'240

Milano, Kastelo Sfordesko, srebrnitanjir sa Kibelom i Atisom lEz

Milan6, crkva aPostola 90, 103

Milano; diptih -

186, 238

2V0

Milano, drvena vrata il8, 138, 144Milano, reljef amvrosijanskih

Davidovih vrata -

180 i daljeMilano. riznica katedralc 180, 186Milano. sarkofazi 116, 166Milano, S. Ambroilo, sarkofag 80, )IMilano, S. Ambrodo, drvena vrata lru'

r38, 144Milano. S. Akvilino 80, 91,96, 140, 166, 173Milano, S. l,orenco Madtore 88, 90, 95'

157, 173, 197Mihn6, S. Simpliiijano 88, 100lvtiiarro, S. Sistir

- 96

Miiano. S. Tekla 98Mitano, S. Tekla, krstionica 9tnniiano. S. Vitorb 66, 173,220Ir{ilanska slonovada sa Zenama na-

erouu 181tvtit-aniti diptifr 186, 238Miianiiii

"tiit t s3, 61, T' q1

Miiinltii povez knjige 120, 135, 187MiiiJiina6r 60etiliiia-Cnr*ti (milicija Hristi) 108, 113,

115Milviiski most. v. Pons MilviusMina. Uazitika'sv. Mine u Mininoj

varosi toa Aleksandrije ll!Minhen, drZavna biblioteka l-E.uMintien, Rajderova Ploia 67, 134, 171,

182Uiia, Nitcotina crkva 232

Miriim !lr,??tMniio apostolorum 109,4WUii"ti:a' 233Mit r2,l2rMitra 32Miiiei 61Mii.ii tutt ?omoisat< lTll\{;Gii; 24, 40, s7, to6, lg8, ll-s? l-lJ.r- -ild:

l4o, l5e,'16r, t77, 182, 2ro, 223,??9Monca 189i,1;;4, ampule 207,212.i-dalieii,t;il; Teo'dolindino blago 138' ?gqMoniJ'rasino

- 223

Mo"i,m"ntatno slikarstvo UlMorsli- tiCntaur tlMoskva 187Mozaici 62, 64,73, 78, 881 9?' 91, \1,1,-its.

tzo. 126.'r34', t39, 142, 144, t59' 16r,l6s; l6s; ree, 217, 233, 23e

rnrozaii< u ipsidi lffi-,-172.M.^iiti pt6e** s8'q1M"iu"o,-.iipiitt 138, l8o, 197-,n7Muze 35' l2l

Nabor 173

Napuli 80,83, 168

iiilij, bazilika Severijana 80

::J

5a

',,

ti ,

068t0

II21

0I

Ii8t ,

,2t4|6;5Ii2r lt07

t6t9iel6t3

:5. 1I I

t ,

t2t4I T

l1

73t8]0

Napulj, sarkofagNapulj, S. GaudiozoNarbonaNarodna umetnostNarteks 87, 128,Narzes

41210

ll5, 17715,20, 39,45 i dalje

t4r , 149,153, 159, 216196

43, 10328

89, 130176

80, 82, 159,

tts, L27, t71

t>q

Napuli. freskc u katakombama 230Nabulj, Januarijeva katakomba 24Napulj, krstionica I72Napuli, Narodni tnuzc.i 14Nairulj, S. Dovani in fonte 66,78, 159Napulj, S. Dovani in fonte, krstie

nica 103, 159, 171

Odigitriia 215Ofeitorilum 85Ogdoas 11, 14, 35Okeanos ,. l.l, 22Oktavija, grobne odajc 23Oktavija Paulina, 10Oksford 185Olimpija 54,l2lOlimpski bogovi 142Oltar u obliku bloka 131Oltar u obliku stola 63,67,131, 134Omajadi t99,228Onezifor 171Opus tripartitum 131, 153Orans v. Zena u molitviOratorijum 148, 159, 166,168, l7l, I74,

230,240Orest, diptih 238Orfej 22, 103. 182,234Origin 25, 42,2llOrleanvil, episkopska crkva 84Ostija 14Otoni 2AOvce i ovnovi 146

Quad.rat um sacr unt ( kvacbatumsakrum) 93 i dalje, 96, l3l, 152

Paf 152Pagan, Ananda hr:am 93Paganska crkva 80 i dalje, 166,174,213

NavuhodonosorNazonijevci, grobNea Anhijalos, bazilikaNebeska bazilikaNebeska crkva 36, 63, 67,

t4 l , t66,213Nebeski JerusalimNebo, brdo 203Nehavend 229Neon, arhiepiskop 142, l5l, 159, 165,

t70, t72N--oplatonizanr 14, 36Nlopitagorejske sekte 20Neopitagorizam 22Nerejide 15Neron 77,108,120Nero redivittus 54, l2lNever, odlomak iz 184, 186Nika 724Nika, buna 200Nikeja $, lnNikeja, cfkva Uspenja 200,215,232Nikola Mesaritis 202Nikomasi 121,135,234Nikopolis 89, 131Nilometar 235Nim ll5, 176 i dalieNiniva 229Nis 97h ' c j e 26 ,34 ,42 ,46 ,49 ,117 , l l 9Nojev kovieg 34,49Nola 20Nola (Cimitile), bazilika mudenika 23Nona 152Nonos iz Panopolisa 721,196,235Novac, gliptika 73Nova lex (nova lcks) nNorta sidero T1Novara, saborna crkva l4lNovi zavet l,mNopus rer (novus reks) nNumismatika 75

Obelisci ' 57OboZavanje maga 106, l3t, 167, 184, 186,

201

Pan i Amor 33Pantokrator 67. 69.71.75,78, l l4, 116,

123, 128, 142, t6t. 166. l7l, 173, 178, 202,209. 2t7 , 232. 236, 238

PalermoPalestinaPalmira, grobnica dva brata

Parabjago; srebrni misorijumPanzPariz, Luvr- Anastasiiev diptih 128,- Diptih carskog sveltenika- Piksida- Plotica sa scenama

dudaPariz, Muzei KliniPariz, kip EliiefracilePanz. Nacionalna biblioteka.

Sividiiev diptih

Palada AtinaPalatin. s. Teodoro

ParusiiaPashalna gozbaPashaJisPashalis IPassio humanaPastirske scenePastoforije

44230 i dalie

' 1 970, 87

188

60187187

180, 187180, 188

86Hristovih

r84, 186, ?-21188179

r8669, .110, 26tl

226. 6 9 , 7 0 , 7 2

88. 1739 , 1 2

I tr49, t52, 159,202

271

t 3-t

Pastor bonus v, dobri pastirPatricije l4lPatrijarsi l4lPaulin iz Nole 168Pauni 138, 171, 179,217Pavle 8, 58, 60, 68,71,75,107, l l3, 120,

124, t28,134, 140, 149, t65, t70, 173, 176,t82, l84, 186, 203, 212, 230,237

Pavle I 2W,231Pavle, kamenovanje 186Pavle Silencijarije 196,233Pax aeterna in faradiso (paks eterni

in paradizo) 26Pax cfiristiana-in paradiso (paks

kristijana in Paradizo) 3924,26,36,39

26,36, 689728

2301 it0

B. l3 l202t741958

Pons Milvius 8, L9, 46, 49, 51,7 3 , 7 5

Pontif ex maximus (pontifeksmaksimus)

PoredPored, basilika Eufraziana 66,

t69, 2t6,220, 230Porfir 19,PorfirijumPorta aureaPortalna plastikaPortret mumijaPosejdonPostanje 103, 105, 109,118,159,PostumusPotopPecad

Pecad ljudiPeeujPegazPelagijePentesilejaPeregrin ProtejPerge, izgradnja bazilike A. iPerige, Sen FronPerpetuaPersonifikacijaPerutla

Prestolna slika

54, 56,

5 t207

72, 78,

189, 197t7l14rt4l239

14, 55162, l7l

12, 36159

57,

Potop, u katakombi naVia Latina

Povest Hristove mladostiPovez knj'iga 120, 125,Poznotetrarhijsko doba 46,Pojava u vrtuPoredenje sa lo5im najamnikomPragPredaja kljudevaPredeo, slikarstvoPrefiguracija, praobrazPregradePrelaz Jevreja preko Crvenog moraPreslav, rotonda

r0218218648

l l 6182188tzl10r161r3lfl6233126

Peruda, Egidijev sarkofag 82, ll3, 178Pesnik i muza, diptih 180, 189Petar 8, 48, 58, 60, 68, 71,76,85, 106,

t20, t24, 128, 130, 134, ICI, 146, 119, t65,170, 173, t76, t82, 184, 186, 203,21t,215,226, 23t, 238

Petar i Pavle, kovdeZii sa 186Petar Hrisolog, episkop 74Petao, scena sa I09 i daljePetrov put raspeiu 174Petrova ikona 238Petrov ribolov 146Piksida 129Pilat 109, ll3, 1,16, 182, 184Piscicwli Christi (Piscikuli Hristi) 26Pismo Jevrcjima 16lPtxa 34Piza, S. Pjetro a mare 66Pjaca Armerina 19, 95, 127Pjero dela Frandeska 229Planetarijum, predstave 103Planete 103Platon 13Plotin 10, 13 i dalje, 35Pluton 22Poatje 177Polemanti, grobne odaje 23Polihromija 16Poltava, srebrna zdela 218Pompeji 97Pompeji, vila Item n, rcl

272

Prestolna slika carice ood baldahinomu obliku Skolike 142

Prezviterijum -

72, n, n8, 217, 221, 224Prijem zakona 106, 140Primus 170Principes apostolorunt 124Principat 8 i dalje, 17 , 20, 51,6l i daljePrisk l7lProbiian 124Probijanov diptih 180Progon hri5iana 36, 41, 46, V3Projekta, kovieZii 182Prokopije 191, 195, 202, 210, 220, 233Prometej 14, 32, 41, 46Propilon lnProroci 32, 46, 66,75, ll2, 140, 145,

168, 17r , 174, t76, 210,2t6,220,223,226Proskineza 142Protasije 173Protezis 145protoplasti v. Adam i EvaProvansa 35, ll2Prozerpina ?2Prvosvestenik 116Ptghavank 233Ptice besmrtnosti, v. pauniPuhol de Plans 152Pula 127, 152, 168, 182, 186

l ,

t7, .

III,9;5,1

;6i9

l2\2tot8t 612l8z ll t5 t3 lt6J 5

26

4224407024jet l

248073B2r346l75,,-6t2t3t5

t2,2t6|3

;2t6

Pula, gradski muzciPula, krstionicaPulherijaPurpurPurirurni rukopis

Ravena, S. Agata Matlore

Alc

184149152

19, 163,226224

Rabulin kodeks 138, 206, 209,212,231,236 i dalje

Radijalni sistem 103 i dalie8ad q srebru 134, 142, 181, 229,233,237Rahil ja 161. 184Rajhenau, bazilika 6bRajnska granica 126Rais!_i b19g 78,92,114, 116, r47, 163,

165, 168, 176, r79, t87,203,2WRasuti motivi 14, 23, 26, l0lRavena 57 , 66, 74, 89, I I l , I I 5. l2t . 124,

t?6, ty., t4l, r44,156, 159, 165, 173; 178;!q, lqq, t-9& 203, 206,2r0,2t2,2t8',22r,230, 234, 240

Ravena, arhiepiskopska kapcla 70. 80,159, 163, t65, 173,217

Ravena, bazilika apostolorum 170Ravena, crkva Gale Placidiic 57. 127.

r30, 147, 163, t65,168, 218_ - Lavrentijev oratorijum l7l, 174Rave.na, dvorska crkva Teodorihova,

vidi S. Apolinare NuovoRavena, deiiji sarkofag 35Ravena-, cpiskopski muzej, mermerni

kovdeZii 186Ravena, gradska kapija 80, 128, 165Ravena, kip Teodoriha na konju 128,

135Ravena, krstionica 80,94, 103, 134.142.

151, t59, 165, r70,172Rave_na,.Krstignica Neona 142, l5l, 159,

165, t70, I72Ravena, Maksimijanova katedra ll7.

16l , 182,2t8,235

Ravena, S..Kruks, oratorijum .I-awentija 159

Rarlqqa,- F-. Ip*nSo Formozo 92, 127,t49,165, 170, 179- oratorijum l7l

Ravena, S. Marija in porto fuori 165.128Ravena, S. Mikele in Afridisko 165:216Ravena, S. Piietro Madore

v. S. FrandeskoSavena, S. Spirito 145, l5lRavena, S. Spirito, krstionica

'-' |1i

Ravena,_S. Vitale 58, 66, ?0, 72, 75, 78,138, 1s7, 162, r73, r99,zri, ZiS, UA,'ii- apsida 75 ' .219- carski mozaici 53,58,25, 142:,210

24A- l ineta 222.226- pregrada hora

' 199

_ - prezviterijum 224, 217. 221Ravena, sarkofazi sa stubovima 116Ravena, Teodorihov nadgrobni

spomenik 202Refigeriunt, vidi dadaReligija misterija ZtRelikvijar krsta 184Reljefi 130Renesansa galijenska 16Renesansa karolin5ka 50Renesansa 5prrnjovizantijska 16lRenovatio imperii (renovacio

imperii)ReparatusRibarske scene

2A141,24.0

1 1

Ravena, S. Agata Mactore, apsida 216Ravena, S. Apolinare Nuovo 60. 65.75.

\2_8, t34, 140, 145, 149, r59, 163, t'65,'r69',174, 187, 224, 226, 231

Ravena, S. Apolinare Nuovo,pregrada hora 199

Ravena., S. Apolinare Nuovo, pro_ cesr1a devrca 2M,235Rav^ena-,.S. -Apolinare in Klase 60, 7C,

87, t4r'..,.210-, 212, 2t8, 22A, nI- apsida Salus mundi 210

_ - mqar!< pleobraienja 210

Rave_qa,^S-. Dovani evanalelista 74, l4S,166. 203- trijumfalni luci l3S

Ravena, S. Frandesko 165, lZ0, l?gRavena, S. Krode 89;145; l6j

Riha, patena sa tajnom vederom 226Rinjije I Fran, sarkofazi 80Rim 8, 53, 60, 70,73,76,83, 8s. 87. 97.

r04, 108, 110, 115, tzt, t23,126. 134.'144._ 159, 166, 174, t76, 188, r%, 203, 206, 216Rim, antikvarijum 100R:im, ara pacis 218Rim, areal Petra i Marcelina 6tRim, Aventin, armalustrijum 7lRim, basilica apostolorum 20. 90Rim, cemeterijum, grobnicc porodice'

Jordanr l0lRim, cemeterijum majus g0, 104Rrim, crkva Sv. Andrije u Kata-

oaroara 165R.im, d.omus aarea Nerona lMRjm, forum Romanum 20.36. 43. 46.

51, 53. 56, 60, 100, 229,236 '

fum, Galerijeva gratlevina 9lRim, grobnica sv. Marka i Marcelina.

Mojsije, sarkofag sa klipejem 106,108

159

Rim, kapitolinski muzejRim, katakomba Domicile,

Amplijatova grobnica

14

98 ,100

273

l - -t \ r ?

Rim, katakomba Dornicile. ealeriiaFlavijevaca 22:29. lO3

Rim, latakomba Domicile, grobni-ca '

pekara -

103Rim, Fatakomba Domicile, odaje

Dobrog pastira 3lRim, kat?tombe, vidi i katakombe 77,

100, 104Rim, Koloseum 5'lRim, krstionica kod Lateranske-. pal-ate . (A, 97Rim, k_rstionica Laterana, kapela_ - sv._ Venancija 70, 213Bim, Konstantinov luk 54, 58 i ;faljeRim, kuia Juniia Basusa 100Rim, lateranska bazilika 60, 75, 83, 87, 230Rim, lateranska krstionica 90Rim, lateranska palata 23. 60Rim, lateranska palata, krstionica

'100

Rim, late-ranski muzej 40, 44, 47, 58, 77,105, 109, l l l , 113

-

Rim,. Maksencijeva bazilika 20, 51, 53,56

Rim, Markov stub 56Rlm, mauzolej -Konstantine . 64,78, lWRim, muzej u Dioklecrranovrm

termama, Hertofilin sarkofaesa Stitom 44

Rim, muzej u Dioklecijanovimtermama, sarkofag sa frizom 46

!im, Muzeo K-apitolino, Iokulus-ploCa 38im, Muzeo Na-cionale 166,178

Rim, Muzeo Petriano '

165Bim, Muzeo Torloniia 35, 39Rim, nalaz sa Eskvilina l2l.'l82Rim, oratoriium na Monte dela

Dusticiia 166Rm, pal-ata konzervatora St, lZ4Rim, palata konzewatora, zatvaradi

lokulusa 46Rim, p-alaco Fanteze, sarkofag

sa Stitom 34Rim, Palatin, pedagogijum ?-3Klm, fzrnteon 150Rim, Porta matlore. podzemna

bazilika 22Rim, raskoSne bazilike za Petra

i Pavla i7Bi*, S^. Agata dei Goti 145, 166Si-, !. isneza 2r3', 23rRim, S. Anastasiia 92Rim, S. Dovani

- 83

Rim, S. Dovani, krstionica 103Rim, S. Frandeska romana 236Rim, S. Grizogono 83Rim, S. Kalisto, sakramentalna

_ - kap_ela-- 22, 26,29, 3lRim, S. Klemente 144

Rim, S. Konstanca 79, 97, 156, 166- kupola

' 103

_ _ - mozaici na svodu 9gEim, 9. Krole in Derusaleme 65Rim, S.-Lorenco fuori le mura 7g,94,

216,230Rim, S. Marija Antika 36. 43. 46. ffi._ _ 169, 2W, 215, 231, 236, 239

'

Ri*, S_.Marija in Trastbverc,predvorje 4l

Rifi, S. tvlarija Madlore 25. 65. 67. 70.gg. 84, t28, t40, 144, 159, tot,-ioi,'fi1"222

RuT,..S. Marija Madlore, mozaici llg,161, 165, 175

_ - trijumfalni luk 67, 69, l2O, l6iRim, Sv. Pavte O+. OS.-t3.-Ail iARim, S. Paolo fuori le muri 15. dS tz._ 100, 144, 159, 162, 167, 173Rim, Sv.-Petar 6i,65,24, g2, gg, lg6

- pedine 109- mauzolei 58. 9l

Rim, S. Pijetro in Vinkoli 'l4S

St-, $. Prasede 43, 68,72Rim-,.S. Prasede, Zenonova kapela

'72,

174Rim. S. Pu-dencijana 70,75,81,166, l6E

- apsrda 80. 166. 213Rim, .S. Sabina 66, 70,80, 82, S4: tZB,

l4l, lM, 166, 174- drvena vrata ll7, 138, 140, 149,

t84, 2t3r.

- tr i jumfqlni tuk 67,72,75, 135, 166rum, stara crkva sv. Pavla 8ZRim, stara crkva sv. Petra 63. 65.77.

86, 90, 100, 144, 196,240- agnus Dei 76- friz sa jaganjcima 76- hetimasija 76- iskopavanja 7I- mozaik u apsidi 76- rajska livada 76- rajski breg Z6

Rim, S. Savino Fusinjano 179Rim, S. Sebastijano 77, 82, 84,88, 100,

1 1 3 , 1 7 8- grobnica Klodija Herma 23,25,

29- grobnica Inokentijevaca 23- katakombe 48, 5tl

Rim, S. Stefano rotondo 155, 170,'209i dalje

- - kapela Primusa i Fclicijana 209Rim, S. Venancio, mozaik u arrsidi 230Rim, S. S. Apostoli 58Rim, S. S. Kbzma e Damijano 70,23(l

- mozaici u apsidi 78Rim, S. S. Marko

-e Marcelino,

sarkofag sa Stitom 43

RtRiRiRiRiRiRi:Ri

Ri,Ri

I

ll ,

RirRiRi:Ri:RiRi

Ri

RiRiRiRJRJRJR:R,RRRRRRRRRRR

SSjs

iq

s

s

i

- apsida r80

274

^?q

Rim. Sv. Ner.ej i Ahilcj ?16Rim, muzej u Ternrama 116Rim, templum sacrae urbis 203Rim. Titove terme 230 i daljeRim, Titov trijumfalni luk 51, 5+Rim, Trajanov forum lzlRim, Trajanov stub 96Rim, trijumfalni luk Septimija

Severa 51, 56Rim, trijumfalni stub Manka Aurelija 58Rim, Vatikan, dvoriSte Belvedere 35

- mr:zeo sakro 78, 218,230,238Rim, vatikanske pedine 52Rim, vatikanski kodeks iz VI. veka 235Rim, Via Longara 39Rim, Via Nometrtana 210,231Rirn, Via Ostenzis 60, 75Rim, Via Salarija 35 i dalje

- Dijanina grobnica 97, l0lRim, Viale Manconi, gnostidka

katakomba 25, 117Rim. Vila Medidi 40,42Rim. Viminal 166Rim, Vinja Rondanini 22Rim, voina krima na Kapitolu 23Rimsko-voino uredenie 109Riniiie I Fian, sarkofizi 80Riva

-S. Vitale 152

Rodenvalt Gerhart 8Rodez 177Roma aurea 35Roman iz Berita 233Romulus Augustulus 126Rosafa vidi SergiopolisRosano, katedrala 124Rosano, purpurna biblija 22,Rostra '

- 51,56, 58

Rubljov 162,222Rut

- 120

Ruveha 150

Sabor efeski 67, 69, 153, 167Sabor halkidonski 123, 149, 202, 213, 232Sabor nikejski 63,117Salona, crliva krsta 94, 1iiSamaser kod Pule 172SamaEer. relikviiar krsta ispod

oltira sv. Heimagore 184

SamariCankaS"marjanka na kladencuSamsonSamson sa magaredom

i daljeSamuiloSara

146,22027 ,38 ,47 , l l 2

1 1 8vil icom l0l

l l8 , 120, 138t62

Saragosa, sarkofag 18Sarkofazi ll, 36 i dalje, 54,77, 80, 116,

144, 165, 177Sarkofag Adelfije 120

Sarkofag Barbatijana 178, 180Sarkofag BraCe lll, 113Sarkofag dediji 35Sarkofag Egrdija 82, lt3, 178Sarkofag egzarha Isaka 178Sarkofag Eksuperancija 115, 178Sarkofag Hipolitov 38Sarkofag iz Arla 166Sarkofag iz Gerone 80Sarkofag i" La Gajola 35 i daljeSarkofae iz L Ma d Er 47Sarkofa! iz Napulja 44Sarkofag iz Rinjije I Fran E0Sarkofag iz Saragose 48Sarkofag iz Servana 116, li6Sarkofag Jelene 19Sarkofag Junija Basusa 77, ll3, 130,

166. 178, 180Sarkofag Konstantine 19Sarkofag lateranski br. 104 - 105, 107,

109Sarkofag lateranski br. 164 - 114Sarkofag lateranski br. 171 - 100Sarkofag lateranski br. 174 - 109, ll4,

130, 178Sarkofag Nojev 49, 80Sarkofag Pinjata 80, 165, 178Sarkofag porfirni 19, 55, 92Sarkofag prindevski 124, 134, 13E, 176

i daljeSarkofag Probov 116, 165Sarkofag Rinalda lffi, 179Sarkofag sa aklamacijom 176Sarkofag sa Amorom i Psihe 20Sarkofag sa klipejem u Luki 43Sarkofag sa klipejem u lateranskom

muzeju 33, 10E, 186Sarkofag sa tri nepovezana

tabernakla 180Sarkofag sa tradicio legis lff, 176Sarkofag teodosijanski 166Sarkofag Trojice 105, 107, 109 i dalieSarkofag u obliku kade 189Sarkofag u obliku kovdega 176Sarkofag u obliku orrnana 176Sarkofag Valentinijanov 148Qarlolazi cFski porfirni 19, 55, 92Sarkofazi dionisiiski 15. 22.' 33Q."Fo[-i galski. _, 78, 80,.1?6Sarkofazi marsejski 116Sarkofazi milanski 80, 116, t27, 166Sarkofazi mitoloSki 22Sarkofazi mozaidni 144, 177Sarkofazi reljefni 12. 33Sarkofazi sa aklamacijom apostola

' 28

Sarkofazi sa apoteozom 39,48, 106Sarkofazi sa arhitekturom llzSarkofazi sa borbom 10, 15, 19, 33, ll4Sarkofazi sa Cudima ?8

27s

\?e

Sarkofazi sa drveiem 106,109, ll2,ll4,176Sarkofazi sa Faetontom 15Sarkofazi sa frizom 43, 45,54, 80, 104,

106, 165, 176Sarkofazi ia godi5njim dobima 18' 29,

106, 110Sarkofazi sa gradskim kapijama 78'

il4, 115, 127, 166, 180Sarkofazi da Hristovim stradanjima 78,

113, 115, 176Sarkofazi ia jaganjcima , -1,7,9Sarkofazi sa Jbnlom M, 38,43 i daljeSarkofazi sa kanelurama 39, 42, 48,77,

106, 110, 176Sarkoiazi 3a lovom l0Sarkofazi sa Nerejidama - 19,?2Sarkofazi sa niSaha lW, ll2 i daljeSarkofazi sa niSama u uglovima 107,

l12Sariofazi sa orantima 39Sarkofazi sa pastirima 15,39.,.40,-45Sarkofazi sa Pilastrima 1l-2., \7QSiikofazi sa ioljima 176'-17.8Sarkofazi sa lrre-dstavom raja {q'{iSarkofazi sa Prometejem 14'YSarkofazi sa Selenom 15Sarkofazi sa stubovima

'54, 77,106,109, lr2, 115, 165, r74, 1,76

Sarkofazi sa vencem nezda I/oSarkofazi sa Viktorijama 113 i -dalj9Sarkofazi Sidamara

- Ll2,\6-2,!!9

Sarkofazi Vitezda lr5, rt.lSisaniOi 25,229 i daljeSavle ll8, 120' 136Sivle, ikonografija 65sefori 161sekra 152Sic"itat (sekuritas) 9

Selevkiia l3lSelevkija(Samandag)martiri jum 158'

197Selevkija-Pijerija, tetrakonhos 9jseoui-inioha

" ' 126

Sepiimi3e s"tn"r 51Seirtuaginta 25Seiafiri 17l,197,234Serena 179 i dalje, 186Sereiopolis 85, 155, 188,232,23eserEiobotis. Sereiieva crkva 145, 150SerEiobolis; tetr-alionhos - 95r l.l9Serli id 198,231,238 i daljeSerlije i Vakh, ikona 239

Serlije (patrijarh) 233

SerEije I, papa 231Servan, sarkofag iz 116, 176Sever 23,144,230

SihemSikst IIISimahiiciStnah Kvint AurelijanSimbol uzvi5enostiSimbolika predmetnaSimeon

93, 15367, 140, 1441 167, 172

136, 231,234tzl

l4l, lM126167

Simeon stilit 153 i daljeSimon iz Kirene 116Symplegma (simplegma) .- -4Sinaloea 61, 65, ll5, 150Sinai

- 57,203,207,215,235

Sinai. Katarinin manastir, Bogo-r6didina crkva 72. l4l, 201, 210, 215,224,236,238

sinediion 63, 82' 116Sinop 177, 224Sirofa udovica 146Sirakuza, Adelfija-sarkofag l?qSi.iF

' 8sSitria umetnost 60Sividije, diptih 130, 186S l e p i - '

' 1 4 6

Sliliani zidovi l3l, 142Slika za razmi5ljanje

'23

Slika poboina - -

57, 68, ll5, 162, 174Slikaritvo minijatura l0l, 112' 116Slikarstvo peis&a 101Slikarstvo ia- tavanicama l0lSlonova kost 66, 116, 120, 124, 129, 139'

134, 140, 16l, 180; 184, 188, 214,219,229,233, 236

Sloveni 229

I

,l

Severna AfrikaSfordesko, slonovada u kasteluSicilija

276

Smirna

230Solun, trijumfalni tuk Galerijev

68, 78

Sofiia 97sofiia. carica 229Sotiia. katedrala 201Sol

- 53, 58, f f i ,73,113, 209

Sol invictus (sol inviktus) 1?, ttSol iustitiae isol iusticiie) 32, 5lso lun 19, '54,97, 131; 134, 152, 156, 168,

t7l, 199,240Solun, Ah6jropojetos crkva 130Solun, amvon-

- 131' 14?

Solun, Dimitrijeva crkva 130, 134, 145'147, 150, 173, 215,239- inozdici na stupcima 173, 230' 240

Solun, Galerijeva palata 97' !rySolun, Sv. Soii ja 171,201,232Solun, Sv. Geoigije 104, 131' 135

-'kube sa riozaikorn 131- kupola sa mozaikom - 11?- .ofo.tda 91, 139, l7l- zasvedeni hodnik l7l

Solun, Sv. Pantelejmon 131

Solun, Hosios David 94, 152,, 167' 2W'

134

19, 57,98,126

13595

;32+I

+

6

e6205

; ,

/tQo

Solomon 19I,226Solomon, ikonografija 68Soter 184Soteriologija 29Spl i t 19, 51,98, 153Split, Dioklecijanova palata 100Split, Dioklecijanov mauzolej 9lSpasitelj sveta 54Sreda drZave ll0Srebrne ampule 138, 206, 215Srebrni krst Justina II 135. 218Srebrni misorijum 57, @Stari zavet 110Stavrofor 230Stefan, sveti 230Stilihon l2l, 179, 186Stilihon-Serena, diptih 189Stra4anje Hristovo 108, l l5, 117,140,

146, 163, r82Stradanje, plodice sa 116, 138, 180, 181,

186StraZa kod krsta 170,210,232Stub, spomenik na 109Stuma, patena sa tainom vederom 226Sub specie mortis

- 14

Sulpicije Sever 6lSnzana 26,41,117,182,187Svedanost ustanovljavanja papske

stolice 108Sveti duh 107Sveti Grob 67, 88, 135, 138, 184,207,

209,226Sveti krst I49Sveta zemlja &, 69, 80,206,229Svetili5te vatre, iransko 93

Terakota, plode od 130Tertulijan 29, 32, 35, 41, M, 46, UTetramorf 168, 212Teodorih. kolski ili pancirni ukras 189Teodorih'Veliki

-38, 54, 72, EO, 128,130,

r34,140, t4l, r52,159, 163, 169, t7r, r73,179, 188, t98, 202, 220, 234, 240

Teodolinda 208Teodor I 2t3, 230

,,1

: j

:ri

i:,

j

q

I,

Il

It .

Tabernakl 148TaliS, crkva sa kupolom u

obliku krsta 233Taphos (tafos) 236Taragona 116,177Taragona, katedrala 177Taragona, S. Pedro de Mare 177Tavanica, kompozicije i sistemi 29,103Tavanica, slikarstvo na 104Tavita, oZivljavanje 186Tavor, brdo 211 i daljeTebesa 83Tehnika veza, sa dvoriiima t44Tekla 120,126Ter Abdin, crkva Mar Gabrijel l50Terinus 170

Teodor (sveti ratnik) 202,231Teodor iz Ravene. episkop 73Teodora 124, i99', 20I.,'n3, 206,222, 229,

233Teodosije 75, 124, ln, 130,138, 173,

r77, t79,188, 191, 2r8Teodosije I - 54, 57,60, 121, 124,127,134,

17t, 174, r84Teodosije II 70,74, 123, 127, l4l, 184Teodosiie Nepos 7STesaloniki, viili SolunTetrakonhos 95,152, 159,193,233Tetrarhija 17,20,43,53Tetrarhijska dvorska umetnost 20Tetrarhijska monarhija, vidi tetrar-

hiisko dobaTetrarhiiska portretna umetnost 16Tetrarhijska umetnost 15, 19Tetrarhiiski stub 5lTetrarhijsko doba 8, 19, 23, 39, 48, 51,

54, 56, 61,97Tiberije 240Tibul 10Tir l0Titulus 75Tit 69Tivoli, Vila Adrijana 704Toma 146, 178, 184, 212Tomarza, Marijina crkva 201Tomarza, panagija 152Topkapu 131Toriti, Jakopo 169Tovija 120Trabea 17Traditio legis (tradicio legis) 78, ll4,

t65, 176, r78lrajan _ 55, 57Trebije Justus 101Trebonije 196Tri gracije 15Tr i jer 51,61,64,83, 89, 95, 123,178Trijer, aula regia 88, 100Trijer, katedrala 96, 155Trijer, katedrala, rasko5na

sala pod ranohri5ianskomosnovom 98

Trijer, gracijanska katedrala 93, 155Trijer, katedrala konstantinska

(Jelenin dvor) 73,123Trijer, dvojna katedrala . 83

SacmanSpanijaStaufistitStit sa apoteozom

30, 105, 110,107,

2r5t2620

1751 1 0

277

I tr o

Trijer, konstantinsko slikarstvoir kasetama 98

Trijer, konstantinska iuZna crkva 98Trijer, krstionica konstantinskog

kompleksa 9uTrijer, ilrezittivanje katedrale 96Triier avadratum sacrum 90Trijer, Nojev sarkofag 49, !qTriier, severna bazilika tisTriier, sv. Maksimin, sarkofag

sa frizom iz kripte 17Triier, prakatedrala 96Tri]er. slonovada 128, 135Triiui,falni luoi 19, 51, 53, 56,60,62,

67,72,75,78,85, 88, 120, 124, r34, 144,152, 16l, 169, r73, 216, 230

T rium.phus christiantts (trijurnluskriitiianus) 67

Triiumf;lni spomenici 113, 123Trijumfalni siubovi 53, 58, 66Trijumfalna vrata 124Trikonhos 152,201Tri mladida u uZarenoj peii 26,43,46,

108. 117, 130,236Tri mirdraca sa istoka 43Tripodus 26Trojica, sarkofag 10.5Troiica, sv.

- 107, 162, 168, 173,222

Trobeon (DobrudZa) 131Tropajon 196Tuluza 176Tuluza, S. Sernen 134Tunika 4lTunis 177Tur 159

Ubistvo dece 167, 185Udovica kod kutije za milostinju 165,

187Ukrafuni krst v. crlrx genltnalaUmnoZavanie hleba, iudo sa

hlebom, v. blagosiljanje hlebaUrsicin 144, 199, 240Ursus 144,240Uskrs 206 i dalje,209

Vakh 198,231,239Valaam 103Valaamov magarac 101, 116 i daljeVagar$apat, Sv. Gajan 233Vagar5apat, Sv. Hripsim 23-1Valens 124Valentijan 7 rValentijan II 60, l7qValentijan III 75, 123, 126, 141, 148,

178vandali lzbVanitas 12Varna, dasna trPeza iz 134, 173

278

Varna (na Crnom moru)VasilijeVasilijev diptihVasiliskVaskresenje 135, 140, 146,Vatikan, vidi RimVavila, martirionVavilon

Victorio christianaVictoria euchaistica

l9e124, 130

t8653, 173

t72,2W,2t7

15343

1734t

41, 45206 i dalje

196123, 178

213

2r519, r99, 202

199, r7r235

120, 1822359892

L4959,78

54, tzl1 0 1 , 1 1 7

131f J

54,

126, 134,22r85, 124

Vaznesenje 138, 171,213Vedera 26, |ffi, 110, 161, 176, 220,226VelenVeletri, gradski muzejVeletri, sarkofag izVeliki petakVelizarVelSbiligVenanciieVenecijd, manastir na ostrvtl

San Lazaro\tenecija, San Marko

- kube sa postanjem upredvorju

Venera i AnhizVerdenski kovdeZiiVergilijeVeronaVerona, Sv. StefanVerona, Sv. Toska i TeuterijaVerus rex (verus reks)Vestalke. kultVetiljVezonVexillum (veksilum)V exillum Christi (veksilum Hristi )

s8, 113Vexillum crrrcis (veksilum krucis)VicariusVicaius Chtisti, vidi zastupnik Hristov

103,

1 1 353

:

Victolia romana 53, l2l, 126Viktor 173, 199Viktor i ie 14,33, 42.48, 55, 57,78, 106,

ll3,-124, 126, 128, 134, 138, 144, 149, 176,187, 210. 215,221,223

Vinkoli. S. Piietro 231vi t te je i r

-69, 72, 76,78, 83, 88, 90, 96,

123, 127 , 140, 166, 176, 2A3, 220, 223Vitlejem, crkva RodenjaVitlejemska zvezdaVitezdaVirtusVitalisVoda iivotaVodena bolest, obolcli odVojnidki carevi

ZadarZagba (manastir na

69, 88,201144,213

176!2

216, 21810947

16 , 19 ,54 , 61 ,73

152Eufratu) 138,206

=r-

t \2r)1 \<-.

Zaharije 216,220Zahej 136Zapadni Goti 126Zastava 53Zastupnik Hristov 53, 61, 124,2L8Zavetni kovdeg ll7Zbetla 130,134Zbirka Hanenko 221Zbirka Rot5ild 179Zbirka Vaselo, ploCe sa Hristom 221Zenon 149, 187Zemaljska crkva 36, 63, 67, 109, 132,

t4t, 213Zemaljska lopta 78, 149, 166, 176, 181,

215, 217, 230Zid, sistemi 104

Zidnt mozaik 64,159Zidno slikarstyo 14, 22, 54, 64,78, 97,

101

Zena u molitvi 24, 29, 36, 64, 101, 106,110, 134, 144,213,240

Zene na grobu 25Zerminji

-de Pre 94

Zrtvovanje Isaka ll2,2l0Zrtvovanje Jeftine kieri 210 ! daljgZrtva Kajina i Avelja 107, ll!Zrtva u hramu 167

Zlatno dobaZlatne daieZnaci zod'ijaka

5 4 , 5 678, t34,216,230

279

POTPISI ISPOD SLIKA ZA ILUSTROVANI DODATAK tP

BAZILIKE SA RAVNOM TAVA]fICOM

I - Surburg u donjem Alzasu, druga polovina Xl veka. Sa naizmenidnim nizomstubaca i stubova. V. str. 4l

2 - Alpirsbah n Svarcvaldu, bazilika sa stubovirna. Podctak XII veka. V. str. 4l3 - Ifvediinb.urg, brod sa naizmenidno postavljenirn podupiradima kao u donjoj

Saksoni i i . Zavr3en 1129. V. s t r . 127-4 - Montje an Der, bazilika sa galerijama u Sampanji. Osveiena 998; brod je vrlo

verovatno bio saerailen u XI veku. V. str. 56

SI IKVE SA SVODOM

5 - KnehtStcden, posle 1138. Sistem zasvotlavanja na donjoj Rajni: bazilika saclvostrukim travciima. V. str. 7l

6 - Daram u severnoj Engleskoj, bazilika sa gaierijanra i rebrastim svodovima,oltarska apsida podev od 1093, brod podev od 11i0. V. str.61

7 - Valans na Roni. Dvoranska crkva sa poluoblidastim svodom. XII vek. V. str.73, 85

8 - Santjago u Komposteli, severozapadna Spanija. Dvcranska crkva sa tribina-ma i poluoblidastim svodom nad glavnim brodom. Istodni delovi su bili zavr-Seni 1112, brod ne5to kasni je . V. s t r . 73, 76

9 - Milano, Sveti Amvr-osije. Lombarclijskzr dvor-anska crkva :;a galerijama i robrastim svodom. Verovatno oko 1128. V, str, 108

l0 - Fontevro kod Sc,mira. Vi5ekupolna crkva na jugozapadu Francuske, oko sredine XII veka. V. str. 72

[1 - Klermon Feran. Notr Dam di Por. Overnjanska dvoranska crkva sa galeriiomi poluoblidastim svodom. Vrlo verovatno krai XI veka. V. str. 88

t2 - L'Eskal Dje (gornji Pirineji), cistercitska crkva osvedena 1160. Dvoranska cr-kva zasvedena poluoblidastim svodom, sa nizom kapela. V. str. 77, 93.

APSIDE (u. takod.e tdble na strantma 69, 90 t 136)

f 3 - Majnc, katedrala, is_todna apsida sa. lombardijskorn galerijom, tipidna za gor-nju Rajnu. Kraj XI veka. V. str. 46.

[4 - Komo, San Abondio,_o_sveien. 1095. Kule pored glawe apside sa bogato ukr.a-Senim prozorima u lobmardijskom stilu. V. sti. i03

15 - Lund u Skaniji (juZna_ Svedska), katedrala. Apsida sa lombardijskom galeri-jom. Pn'a polovina XII veka. V. str. 138

16 - Trijeq na M.ozelu, Sveti .Simon, sredina XII veka. Poligonalna lorenska apsida. I-evo rimski sevcrni portal - Pol'ta Nigr-a. V. rtr.48

I - I K O V N A U M E T N O S T

17 - Tuluza. Avgustinski muzej: rlve Zene sa znacima zodilaka. V. str. 18418 - Klini. Muzej Farinije: kapitel sa sviradem na lir i. \/. str. 154, 174, 182, 18719 - Vezle. Sent Macllen: unutra5nii t impan. Detalj: Hristos u slavi. V. str. 154,

t74, 182, 18720 - Arl. Sen Trofim: stubac klaustra sa svetim Trofimom izmeitu svetog Petra

i svetos Jovana. V. str. 195Zl - Londori Viktorija i Albert muzej: rcljef od kosti sa predstavom Poklo

njenje mudraca. V. str. 20422 - Beninghauzen, parohijska crkva: Raspcie23 - Sjlos, San Domingo: reljef sa predstavom Skilania s krsta. V. str. 195,

196,20424 - Cidester, katedrala: reljef sa predstavom L.azarevog vaskrsenja. V. str. 20425 - Mastriht, Sveti Scrvacije: kovdeg svetog Servacija. V. str. 208

-

26 - I\, lodena,'katedrala: Vil igelmusov-friz sipredstarlom Postanja. V. str. 197),7 1?8 - Londcn. Viktori ja i Albert muzej: emaljna ploda sa svetim Pavlom29 - London, Viktorija i Alberi muze.i: relikvijar sa 1'rrcclstavom Skidanja s krsta30 - Njujork, Biblioteka P. I\4c,rgan: krst relikvijar. V. str. 169

ll, li l

*!tr3,trnw

4i

*l:.r

-

l iq

, ';i

".<\

7o^

ao.rhd.r i i

" , , , " , , 1 ' . ; ' , o f M " i U . E d ^ '

. , .\G

a ). i q K At s M s O ^ $ O u v

(e" on"^".'

_r_ .__ _ X BTA I t lmodu !o . rc { F . r . . _

. Yc/)

l-

oY(t)

uu uuon sr or!"n"O

g yon., !

- r FaF'

Q-

a Kail

! Eran

o v . rdor

t 1 '

l 4 -

_t: . .

S ' : t O

,, 6)

/H( : r t a r 5 a l

Sl_a S. . r , \ r r :c r dL

) t . , . @ -

O o l

@ @

' : r l *

@ (9 i . . , , .

FE,r, t.l C U :,, r( i\

- \

( E { }

r$,

@

* t '\*'L--. t

I 4 { r ' " !s , / / ou , " .b N @"","n,,,

,f0,r/ S"n t' ;"' t' ' ' \ , l o ' . ' . . , , '

,:4 ,,i,,fl*o., J:-; _ , -,, .10s?i::,11, o\ 5 6 o r a n '

. q} r" 1p^"6-i':, , i- '.

l9'. * 93,"Po""::: *-i. ej'i';g'e-...,,, .t

I t S r , , , ;, i . . \ ,

E r , , , , ,

S S , . ' i ; i , r b c ,

a c , n S . r . , ,rs'll

i i , . i , , , i i i - i .

a @ g, r , t , ^ S

*

gP,P$ , . , , r r . rIt 'r r) t& L

A q i ' r t h (

@

t -

$ s:"e-/-r U r .

,).,; L-/' l r r r ; l / . / i . " , " , n',' 'v) ---'-._- <___ ",Ut

C l l ' r . , : r j , @

,^ . . . , lu ,&

( S S e g o v 1 :

S p A , y t , t

@ f! ' l ir. lr icj

"4

oo-

Y'-S t ] E D O Z E I V l N O M O I ] I :

) . - i