82Prvi odeljaktranscendentalne logike TRANSCENDENTALNA ANALITIKAOva analitika sastoji se u razlaganju naeg celokupnog saznanja a priori na elemente istoga saznanja razuma. Pri tom treba obratiti panju na ove stvari^nda su pojmovi isti, a ne empiriki;^'2|) da ne pripadaju opaanju ili ulnosti ve miljenju i razumu(J3i]) da su pojmovi elementarni i da se razlikuju od izvedenih pojmova ili od onih koji su iz njih sastavljeni; (^da je tabla tih pojmova potpuna i da oni obuhvataju potpuno celo polje istoga razuma. Ali ova potpunost jedne nauke ne moe se priznati sa sigurnou na osnovu proste pro-cene jednog agregata koji je postao iz samih pokuaja; otuda je ona mogua samo na osnovu jedne ideje celini racionalnog saznanja a priori, kao i na osnovu njome odreene podele pojmova koji se sainjavaju, dakle, samo na osnovu njihove uzajamne veze u jednome sistemu. isti razum izdvaja se potpuno ne samo od svega sto je empiriko, ve i od svake ulnosti. On predstavlja jedno jedinstvo koje postoji za sebe, koje je dovoljno sebi i koje se nikako ne moe umnoiti nekim dodavanjima tuih elemenata. Otuda e skup njegovih saznanja sainjavati jedan sistem koji treba da se odredi i obuhvati pod jednu ideju, i ija potpunost i artikulacija mogu u isto vreme posluiti kao jedno merilo tanosti i istinitosti svih delova koji ga sainjavaju. Ceo pak ovaj deo transcendentalne logike sastoji se iz dve knjige, od kojih jedna sadri pojmove a druga osnovne stavove istoga razuma. Kritika istoga uma 81Prva knjiga transcendentalne analitikeANALITIKA POJMOVAJa pod analitikom pojmovajie razumem njihovu analizu ili meto koji je u filozofskim istraivanjima uobiajen, a koji se sastoji u razlaganju i objanjavanju sadrine pojmova koji se pokazuju, ve pod tim ja razumem razlaganje same sposobnosti razuma koje jedva da je pokuavano, a koje se preduzima da bi se ispitala mogunost pojmova a priori na taj nain to emo ih potraiti u samom razumu kao njihovom mestu roenja i analizirati njihovu istu upotrebu uopte; jer to je osobeni posao jedne transcendentalne filozofije; ostalo je logiko ispitivanje pojmova u filozofiji uopte. Mi emo, dakle, tragati za istim pojmovima do njihovih prvih klica i dispozicija u ljudskom razumu, gde se oni nalaze u pripravnosti, dok se najzad ne razviju povodom iskustva i dok ih, osloboene od svih empi-rikih uslova koji su u njima spojeni, upravo taj isti razum ne pokae u njihovoj istoti.Prvi glavni deo analitike pojmova PRINCIPU IZNALAENJA SVIH ISTIH POJMOVA RAZUMAKad se pusti da jedna mo saznanja dela, onda se na osnovu izvesnih povoda pokazuju razni pojmovi po kojima se ta mo saznanja poznaje i koji se mogu skupiti u jednu vie ili manje iscrpnu listu, prema tome da li je bilo preduzeto due posma-tranje tih pojmova ili posmatranje sa veom panjom. Gde e se ovo ispitivanje zavriti, to se sa sigurnou nikada ne moe odrediti na osnovu ovog tako rei mehanikog metoda. Isto tako pojmovi koji se sluajno pronalaze ne pokazuju se ni u kome redu i sistematskom jedinstvu, ve se, udrueni samo po slinostima i po veliini svoga sadraja, poev od najprostijih do sloenijih, stavljaju u nizove koji su sve drugo samo ne sistematski, premda postaju na neki nain metodski.Transcendentalna filozofija ima to preimustvo, ali i obavezu, da iznalazi svoje pojmove po jednom principu, i to zato to oni iz razuma kao apsolutnog jedinstva proizlaze isti i nepomeani, te usled toga moraju biti meu sobom spojeni prema nekome pojmu ili ideji. A takva jedna veza prua nam jedno pravilo, po kome se a priori mogu odrediti mesto svakome istome pojmu razuma i potpunost za njih sve skupa; inae bi sve to bilo proizvoljno ili sluajno.Prvi odsek transcendentalnom principu iznalaenja svih istih pojmova razuma LOGIKOJ UPOTREBI RAZUMA UOPSTE1 Po Faihingeru, koji mesto dakle stavlja a. * Kant je u svom runom primerku Kritike ovu re pojave zamenio reju opaaje.Razum je bio gore definisan samo negativno: kao jedna sposobnost saznanja koja nije ulna. Ali bez ulnosti mi ne moemo uestvovati ni u kakvom opaanju. Razum, dakle, nikako nije neka sposobnost opaanja. Meutim, pored opaanja nema drugog naina saznanja, osim pomou pojmova. Prema tome, saznanje svakoga razuma bar razuma ljudskog, jeste saznanje1 pomOU pojmova, ne intuitivno, ve diskurzivno. Svi ""^pazajFkab ulnii''osnivaju sena afekcijama, a1 pojmovi na funkcijama. Pod funkcijom ja razumem jedinstvo radnje koja razne predstave podreuje pod jednu zajedniku predstavu. Pojmovi se, dakle, zasnivaju na spontanitetu miljenja, kao to se ulni opaaji zasnivaju na receptivitetu utisaka. Razum moe T3a~e poslui ovim pojmovima samo i jedino toga radi da pomou njih sudi. Poto se osim opaaja nijedna druga predstava ne odnosi neposredno na predmet, to se jedan pojam nikada ne moe odnositi neposredno na predmet, ve na neku drugu predstavu njemu (bilo da je to opaaj ili opet pojam). Sud jeT dakle, posredno saznanje nekoga predmeta, to jest predstava njegove predstave. U svakom sudu ima jedan pojam koji vai za mnoge, a meu ovima mnogima opet obuhvata i jednu datu predstavu koja se odnosi neposredno na predmet. Tako se, na primer, u sudu: sva su tela deljiva, pojam deljivoga odnosi na razne druge pojmove; meu ovima pak on se odnosi naroito na pojam tela, a ovaj opet na izvesne pojave8 koje su nam date. Ovi predmeti, dakle, predstavljaju se pomou pojma deljivosti posredno. Svi su sudovi, prema tome, funkcije jedinstva meu naim predstavama, poto se radi saznanja predmeta upotrebljava mesto jedne neposredne predstave neka via predstava koja pod sobom obuhvata nju i vie drugih i time se mnoga mogua saznanja spajaju u jedno saznanje. Ali i mi sve radnje razuma moemo da svedemo na sudove, tako /a""'er razum uopte moe predstaviti kao mo suenja. Jer prema onome to je gore reeno razum je mo miljenja. Misliti znai saznati pomou pojmova. Pojmovi pak kao predikati moguih sudova odnose se na koju bilo predstavu nekoga pred-6 83meta koji jo nije odreen. Tako pojam tela znai neto, na primer metal koji se moe saznati pomou toga pojma. On je, dakle, samo po tome pojam to se pod njim nalaze druge predstave posredstvom kojih on moe da se odnosi na predmete. On je, dakle, predikat za jedan mogui sud, na primer: svaki metal jeste telo. Dakle, sve funkcije razuma skupa mogu se nai ako se budu mogle potpuno predstaviti funkcije jedinstva u sudovima. A da se ovo sasvim lepo moe izvriti pokazae sledei odsek.Drugi odsek principu za pronalaenje svih istih pojmova razuma 91 LOGIKOJ FUNKCIJI RAZUMA U SUDOVIMAAko apstrahujemo od svega sadraja jednoga suda uopte pa posmatramo samo prostu formu razuma u njemu, onda nalazimo da se funkcije miljenja u sudu mogu podvesti pod etiri naslova od kojih svaki obuhvata tri momenta pod sobom. One se, s pravom, mogu predstaviti u sledeoj tabli:1.Kvantitet sudova:OptiPosebniPojedinani842.Kvalitet:PotvrdniOdreniBeskonani3.Relacija:KategoriniHipotetiniDisjunktivni844.Modalitet:ProblematiniAsertoriniApodiktiniZnaka 9 nema u prvome izdanju od 1781.8585Poto ova podela izgleda da odstupa od uobiajene tehnike logiara u nekim mada ne bitnim delovima, to nee biti nepotrebne sledee primedbe da bi se predupredio eventualni nesporazum:1: Logiari s pravom vele da se pri upotrebi sudova u zakljucima uma moe postupati sa pojedinanim sudovima kao sa optim. Jer upravo usled toga to oni nemaju nikakvog obima, njihov predikat ne moe da se odnosi samo na poneto od onoga to se nalazi pod pojmom subjekta, a da se od ostaloga izuzme. On, dakle, vai za ovaj pojam bez izuzetka, kao da je u pitanju jedan opti pojam koji ima obim i ijem bi elom znaenju predikat vaio. Naprotiv, ako uporedimo jedan pojedinani sud sa jednim optim samo kao saznanje i sa gledita kvantiteta, onda on stoji prema ovome optem sudu kao jedinica prema beskonanosti, te se po sebi bitno razlikuju jedan od drugog. Dakle, kad ja cenim jedan pojedinaan sud (judi-cium singulare) ne samo po njegovoj unutranjoj vrednosti, ve kao saznanje uopte i po veliini koja mu pripada u pore-enju s drugim saznanjima, onda se on svakako razlikuje od optih sudova (judicia communia), te u jednoj potpunoj tabli momenata miljenja uopte zasluuje jedno naroito mesto (iako zaista ne u jednoj logici koja se ograniava prosto na upotrebu sudova posmatranih u njihovim meusobnim odnosima).2. Isto tako u transcendentalnoj logici moraju se razlikovati jo i beskonani sudovi od potvrdnih, premda se oni u optoj logici s pravom raunaju u potvrdne sudove i ne sainjavaju neki naroiti lan podele. Jer, opta logika apstrahuje od svakog sadraja predikata (mada je on odrean) i pazi samo na to da li se on subjektu pridaje ili mu se stavlja nasuprot. Meutim, transcendentalna logika posmatra sud i s gledita vrednosti ili sadrine ovog logikog tvrenja posredstvom jednog isto negativnog predikata i pazi na to kakvu dobit ovo tvrenje donosi u pogledu celokupnog saznanja. Da sam ja dui kazao: ona nije smrtna, tada bih ja pomou jednog negativnog suda bar spreio jednu zabludu. Meutim, stavom: dua je ne-smrtna, ja sam s gledita logike forme u stvari tvrdio, poto stavljam duu u neogranieni obim bia koja ne umiru. Ali poto ono to je smrtno sadri jedan deo od celoga obima moguih bia, a ono to nije smrtno sadri onaj drugi njegov deo, to mojim stavom nije nita drugo reeno nego da je duajedna od beskonane mnoine stvari koje preostaju kad oduzmem sve to je smrtno. Ali time se beskonana sfera svega moguega ograniava samo utoliko to se od nje odvaja ono to je smrtno i dua stavlja u ostali prostor njenog obima. Ali ovaj prostor, i pored ovog oduzimanja, ostaje jo beskonaan, i mogli Po Hartentajnu, koji mesto mogli stavlja mogli bi. bi se oduzeti i jo vie njegovih delova, a da se pojam due time ni najmanje ne uveava niti pozitivno odreuje. Dakle, ovi sudovi, beskonani u pogledu logikog obima, jesu stvarno ograniavajui samo za sadraj saznanja uopte, te se utoliko preko njih ne sme prei u transcendentalnoj tabli svih momenata miljenja u sudovima, jer e moda funkcija koju razum u njima izvodi biti vana u polju njegovog istog saznanja a priori.3. Svi odnosi miljenja u sudovima jesu: a) odnosi predikata prema subjektu, b) razloga prema posledici, c) u jednom podeljenom saznanju odnosa svih lanova podele jednih prema drugima. U prvoj vrsti sudova postoje samo dva pojma, u drugoj dva suda, u treoj vie sudova posmatranih u njihovom meusobnom odnosu. Hipotetini stav: ako postoji savrena pravda onaj ko je uporno rav kanjava se, sadri upravo odnos dvaju stavova: postoji savrena pravda i onaj ko je uporno rav kanjava se. Ovde se ne odluuje da li su ova dva stava po sebi istinita. Ovim sudom zamilja se samo posledica. Disjunktivni sud najposle sadri meusobni odnos dvaju ili vie stavova, ali ne odnos sledovanja, ve odnos logike suprotnosti, i to ukoliko sfera jednog stava iskljuuje sferu drugoga; ali on sadri pri tom i odnos zajednice, ukoliko, naime, ovi stavovi zajedno ispunjavaju sferu celoga saznanja kome je re; on, dakle, sadri odnos delova sfere jednoga saznanja, poto je sfera svakoga dela dopunski deo sfere drugoga dela do celoga spoja pode-ljenog saznanja. Ako ja, na primer, kaem: svet postoji ili slepim sluajem ili na osnovu unutranje nunosti ili usled nekog spo-ljanjeg uzroka, onda svaki od ovih stavova zauzima jedan deo sfere moguega saznanja biu jednoga sveta uopte, a svi skupa celu sferu. Iskljuiti saznanje iz jedne od ovih sfera znai staviti ga u jednu od ostalih, i obrnuto staviti ga u jednu sferu znai iskljuiti ga iz ostalih. Dakle, u jednome disjunktivnome sudu postoji izvesna zajednica saznanja koja se sastoji u tome to se ona uzajamno iskljuuju, ali ipak odreuju pravo saznanje u celini na taj nain to zajedno uzeta sainjavaju ceosadraj jednoga jedinoga datoga saznanja. To je sve to smatram nunim da ovde primetim radi onoga to sleduje.4. Modalitet sudova jeste jedna njihova sasvim naroitafunkcija koja se time odlikuje to nita ne pridaje sadrajusuda (jer osim kvantiteta, kvaliteta i odnosa nema nieg vieto bi sainjavalo sadraj suda), ve se tie samo vrednostikopule za miljenje uopte. Sudovi su problematini ako seu njima tvrenje ili odricanje uzima samo kao mogue (proiz-voljno); asertorini su ako se ono smatra kao stvarno (istinito);apodiktini su oni sudovi u kojima se tvrenje ili odricanjedri za nunoKao da je miljenje u prvom sluaju funkcija razuma, u drugome moi suenja, a u treem uma. Jedna primedba koja e tek docnije biti objanjena.. Tako oba suda iji odnos sainjava hipotetinisud (antecedens i consequens), isto tako sudovi u ijem se uza-jamnom uticaju sastoji disjunktivni sud (lanovi podele) jesusvi skupa samo problematini. U gornjem primeru stav: postojisavrena pravda, ne kazuje se asertoriki, ve se zamilja samokao jedan proizvoljan sud koji neko moe da usvoji; samo jeposledica asertorina. Otuda takvi sudovi mogu oevidno bitii lani; pa ipak, problematiki uzev, da budu uslovi saznanjaistine. Tako sud: svet postoji slepim sluajem jeste u disjunk-tivnome sudu samo problematinog znaenja, naime, nekimoe za trenutak da ga usvoji, pa ipak slui tome da se iznaeistinit sud (kao to je obeleavanje lanoga puta meu svimaputevima kojima se moe poi). Dakle, problematian stav jeonaj koji izraava samo logiku mogunost (koja nije objek-tivna), to jest slobodan izbor u priznavanju jednoga takvogstava, jedno prosto samovoljno prihvatanje njegovo u razumu.Asertorian sud iskazuje logiku stvarnost ili istinu, kao toje na primer antecedens u jednome hipotetinome zakljukuuma u gornjem stavu problematian, u donjem pak asertoriani pokazuje da je stav ve vezan s razumom po njegovim zako-nima. U apodiktinom stavu zamilja se asertorian stav kaoodreen ovim zakonima samoga razuma, i usled toga kao stavkoji tvrdi a priori; na taj nain apodiktini stav izraava logikununost. Prema tome, poto se ovde sve prisajedinjuje razumu \postepeno, tako da se neemu sudi prvo problematiki, zatim [se usvaja i asertoriki kao istinito, najposle kao nerazdvojno ivezano sa razumom, to jest kao tvrenje koje se postavlja kao jnuno i apodiktino, to se ove tri funkcije modaliteta mogu jzvati tri momenta miljenja uopte.jTrei odseko principu za iznalaenje svih istih pojmova razuma IO u originalu stoji: bez ega bi ona bila... prazna. u. i Lekler koriguju taj stav, preobraajui ga u mnoinu, ime njegov smisao postaje pravilniji.Nismo mogli utvrditi na kojeg je komentatora Kritike prevodilac Popovi mislio pred oznakom u. u sp;sku svih znaajnih komentatora, pri kraju tree sveske Kantovih dela u izdanju Berlinske akademije nauka, nema ni jednog ije bi prezime poinjalo sa u.Istiemo da u pomenutom izdanju oznaeni tekst stoji u jednini. Urednik.' u originalu stoji: oni, prema tome, moraju uvek da aficiraju njihov pojam. Ja ovde usvajam korekturu H. Faihingera koji mesto rei: mithin auch den Begriff derselben, kako je u originalu, stavlja samo: mithin dasselbe.0istim pojmovima razuma ili kategorijamaOpta logika apstrahuje, kao to je ve vie puta reeno, od svega sadraja saznanja i oekuje da joj predstave budu date ma sa koje druge strane, da bi ih prvo preobrazila u pojmove, to ona ini pomou analize. Meutim, transcendentalna logika ima pred sobom jednu raznovrsnost ulnosti a priori koju joj prua transcendentalna estetika, da bi dala materijal za iste pojmove razuma, bez ega bi oni bili bez ikakvoga sadraja, to jest potpuno prazni!2 Dakle, prostor i vreme sadre jednu raznovrsnost istoga opaanja a priori, ali ipak spadaju u uslove recepti vi te ta naega duha, pod kojima on jedino moe da primi predstave predmetima; oni, prema tome, moraju uvek da ga3 aficiraju. Ali spontanitet naeg miljenja zahteva da se ova raznovrsnost pree prvo na neki nain pojedinano, da se skupi i povee, da bi se iz toga nainilo neko saznanje. Ja tu radnju nazivam sintezom.1Ovo paragrafiranje pojedinih odeljaka nalazi se samo u drugom izdanju od 1787. god.Ali ja pod sintezom u najirem smislu te rei razumem akt kojim se razne predstave dodaju jedna drugoj i kojim se ova njihova raznovrsnost shvata u jednome saznanju. Jedna takva sinteza jeste ista ako ta raznovrsnost nije data empiriki ve a priori (kao raznovrsnost u prostoru i u vremenu). Predstave moraju biti date pre svake njihove analize i nikakvi pojmovi ne mogu, to se tie njihovog sadraja, da postanu analizom. Ali, sinteza raznovrsnoga (bilo da je ono dato empiriki ili a priori) proizvodi iznajpre jedno saznanje koje moe zaista dabude odmah u poetku jo sirovo i nejasno, i da, usled toga, potrebuje analizu; ipak je sinteza upravo ta koja. skuplja.elemente u saznanje.! ujedinjujeTih u jedan izvest? ^ :idraj; otuda moramo prvo na nju da obratimo panju kada hoemo da sudimo prvome poreklu naega saznanja.^Sinteza uopte jeste, kao to emo docnije videti, prosto dejstyo_ugbrazilje, jedne slepe, iako neophodne funkcijettue Po Falentineru. U originalu stoji razne predstave., ~T5ez koje apsolutno jie bismo imali nikakvog saznanja, a koje smo, meutim, vrlo retko svesni. Meutim, svoenje ove sinteze na pojmove, to je jedna funkcija koja pripada razumu i tek pomou nje on nam pribavlja saznanje u pravom smislu te rei.Cista sinteza, predstavljena na jedan opti nain, daje ist pojam razuma. Ali ja pod istom sintezom razumem onu sintezu koja se zasniva na nekom principu sintetikog jedinstva a priori: tako je nae brojanje (to se naroito primeuje u veim brojevima) jedna sinteza prema pojmovima, jer se ona vri po jednom zajednikom principu jedinstva (na primer, prema dekadnome sistemu). Dakle, pod ovim pojmom jedinstvo u sintezi raznovrsnoga jeste nuno.pak ui kako se svodepredstave, ve istaRazne predstave podvode se pod jedan pojam analizom (posao kojim se bavi opta logika). Transcendentalna logikasinteza njihova. Prva stvar koja nam radi saznanja svih predmeta a priori mora biti data jeste raznovrsnost istog opaanja; druga pak stvar jeste sinteza ove raznovrsnosti od strane uobrazilje, ali ona ne daje jo nikakvo saznanje. Pojmovi, najzad, koji daju jedinstvo ovoj istoj sintezi i koji se jedino sastoje u predstavi ovoga nunoga sintetikoga jedinstva ine treu stvar koja je neophodna za saznanje jednoga datoga predmeta i oni se zasnivaju na razumu.1 Kant je u svoj runi primerak stavio mesto funkcije due funkcije razuma, a to je nedosledno.Ista funkcija koja daje jedinstvo raznim predstavama u jednome sudu, ona daje i prostoj sintezi raznih predstava2 u jednom opaaju jedinstvo koje se, opte izraeno, zove ist pojam razuma. Dakle, isti razum i to pomou onih istih radnji pomou kojih, sluei se analitikim jedinstvom, proizvodi u pojmovima logiku formu jednoga suda, tako isto posredstvom sintetikoga jedinstva raznovrsnosti u opaanju uopte unosi u svoje predstave jedan transcendentalni sadraj, zbog ega se one zovu isti pojmovi razuma koji se odnose a priori na objekte, to opta logika ne moe da uini.Na taj nain postaje isto toliko istih pojmova razuma koji se odnose a priori na predmete opaanja uopte koliko je u preanjoj tabli bilo logikih funkcija u svim moguim sudovima; jer ove funkcije potpuno iscrpljuju razum i time odmeravaju njegovu mo. Mi emo ove pojmove, prema Aristotelu, nazvati kategorijama, poto je naa namera prvobitno ifovetria 'hjegovom, premda smo se u njenom izvoenju vrlo udaljili od njega.Tabla kategorija 1.Kvantiteta:jedinica, mnoina, celokupnost.2.Kvaliteta:realitet,negacija,limitacija. 3.Relacije:inherencija i subzistencija (substantia et accidens), kauzalitet i dependencija (uzrok i posledica) zajednica (uzajamno dejstvo izmeu onoga to dela i onoga to trpi).Modaliteta:mogunost nemogunost bie nebie, nunost sluajnost.To je lista svih elementarnih istih pojmova sinteze koje razum sadri u sebi a priori i zbog kojih se on jedino zove istjrazum; jer razum jedino prKo*c"u"njih moe u raznovrsnosti '"opaanja neto da razume, to jest da zamisli jedan njegov objekat. Ova podela postala je sistematski iz jednog zajednikog principa, naime, iz moi suenja (koja je istovetna sa moimiljenja), a ne rapsodiki na osnovu istraivanja istih pojmova koje je preduzeto na sreu; jer u ovom sluaju nikada se ne moe biti siguran da je lista naenih pojmova potpuna, poto se oni iznalaze pomou indukcije, ne pomiljajui pri tom da se na taj nain nikada ne moe uvideti zato se ba ovi pojmovi nalaze u istom razumu, a ne neki drugi. Hteti iznai ove osnovne pojmove, ta Aristotelova namera bila je dostojna jednoga otroumnoga oveka kao to je on. Ali, poto Aristotelo nije postupao po nekom principu, to ih on pokupi onako nadohvat kako je na njih nailazio, te nae prvo njih deset i nazva ih kategorijama (predikamentima). Docnije on poverova da je naao jo njih pet i dodade ih kategorijama pod imenom postpredikamenti. Meutim, njegova tabla ostala je i dalje nepotpuna. Osim toga, u njoj se nalaze i neki modusi iste ulnosti (quando, ubi, situs, tako isto: prius simul), i jedan empiriki modus (motus), a koji nikako ne spadaju u ovaj glavni registar razuma; tu su ubrajani meu osnovne pojmove i neki izvedeni pojmovi (actio, passio), a od onih osnovnih pojmova opet nekih potpuno nema.Radi ovih osnovnih pojmova treba jo primetiti: da kategorije kao osnovni pojmovi istoga razuma imaju i svoje izvedene pojmove koji su isto tako isti i koji se u jednome potpunome sistemu transcendentalne filozofije nikako ne mogu pre-videti; ja pak u jednome isto kritikome pokuaju mogu da se zadovoljim samo time to u da ih spomenem.Neka mi bude doputeno da ove iste ali izvedene pojmove razuma nazovem predikabilijama istoga razuma (nasuprot pTel^amenlima). KacTse "imaju* osnovni i primitivni pojmovi, onda se izvedeni i subalterni pojmovi lako mogu dodati i genealoko stablo istoga razuma potpuno nacrtati. Ali, poto meni ovde nije stalo do potpunosti sistema, ve samo do potpunosti principa za jedan sistem, to ovo dopunjavanje odlaem za drugu priliku. Ovaj cilj pak moe se prilino ostvariti, ako se uzmu u ruke ontoloki udbenici, pa se, na primer, kategoriji kauzaliteta podrede predikabilije sile, radnje, trpljenja; kategoriji zajednice predikabilije prisutnosti, otpora; predikamentima modaliteta predikabilije postajanja, prestajanja, promene itd. Kategorije povezane sa modusima iste ulnosti, ili pak meu sobom, proizvode jednu veliku mnoinu-iavedenih pojmova a priori; njih primetiti i po mogustvu naznaiti u potpunosti, to bi bio jedan koristan, ne neprijatan posao, no koji se ovde moe izostaviti.Ja namerno odustajem u ovoj raspravi od toga da dadem definicije ovih kategorija, iako bih rado hteo da ih imam. Jau ove pojmove u toku daljeg izlaganja da analiem do onog stepena koji je dovoljan za metodologiju kojom se bavim. One bi se s pravom mogle od mene traiti u jednome sistemu istoga uma; ovde pak one bi samo zaklonile glavnu taku ispitivanja, poto bi izazvale sumnju i primedbe koje se zaista mogu ostaviti za jedan drugi posao, a da se ne okrnji glavni cilj. Meutim, iz ono malo navoda koje sam ovde i tome uinio jasno izlazi da je ne samo mogu, ve da se lako moe izvesti jedan potpun renik ovih pojmova sa svima potrebnim objanjenjima. Police su tu; treba ih samo ispuniti i u jednoj sistematskoj topici, kao ovoj sada, nije teko poznati ono mesto gde upravo pripada svaki pojam i lako moe da se primeti mesto koje je jo prazno. U Ovog paragrafa i narednog 12 nema u izdanju od 1781. ovoj tabli kategorija mogu se nadovezati interesantna posmatranja koja bi mogla imati znaajne posledice za' naunu formu svih saznanja uma. Jer da je ova tabla u teorijskom delu filozofije neobino korisna, tavie neophodna za potpuno skiciranje plana jedne nauke ukoliko se ona osniva na pojmovima a priori, i da bi tu nauku razdelili matematiki1 Po Faihingeru mesto matematiki treba da stoji sistematski. po odreenim principima: to je jasno ve iz toga to ova tabla sadri potpuno sve elementarne pojmove razuma, pa ak i formu njihovoga sistema u ljudskome razumu, te tako ukazuje na sve momente jedne spekulativne nauke koja se namerava, pa ak i na njihov red, kao to sam na drugome mestu pokazao.s Metaphvsische Anfangsgriinde der Naturvvissenschaft. Evo nekih od tih primedaba.Prva je: da se ova tabla koja sadri etiri klase pojmova razuma moe pre svega podeliti u dva odeljka, od kojih se prvi odnosi Po Erdmanu. U originalu stoji odnose. na predmete opaanja (istoga kao i empirikoga), a drugi na egzistenciju ovih predmeta (bilo u odnosu jednih prema drugima bilo prema razumu).Prvu klasu pojmova ja bih nazvao matematikim kategorijama, drugu dinamikim. Prva klasa, kao to se vidi, nema nikakvih korelata; oni se nalaze samo u drugoj klasi. Ova pak razlika mora da ima svoj razlog u prirodi razuma.2-ga primedba. Broj kategorija je svuda u svakoj klasi podjednak, naime tri, emu takoe treba razmisliti, potoinae svaka podela a priori na osnovu pojmova mora da bude dihotomija. Uz to dolazi i ta injenica to se svuda trea kategorija dobija spajanjem druge i prve kategorije njene klase. |Tako celokupnost (totalitet) nije nita drugo nego mnoina ;. posmatrana kao jedinstvo, ogranienje nita drugo nego realitet | spojen sa negacijom; zajednica jeste kauzalitet jedne supstan- [ ci je odreene drugom koju opet ona odreuje; na j posle, nunost : nije nita drugo do egzistencija koja je data na osnovu same f mogunosti. Ali neka se ne misli da je zbog toga trea kategorija jedan prosto izvedeni pojam istoga razuma, a ne njegov elementarni pojam. Jer spajanje prve i druge kategorije kojim se proizvodi trei pojam trai jedan naroiti actus razuma koji nije istovetan sa onim aktom koji se izvodi kod prvog i drugog pojma. Tako pojam jednoga broja (koji spada u kategoriju totaliteta) nije uvek moguan onde gde su dati pojmovi mnoine i jedinice (na primer, u predstavi beskonanoga), niti se iz toga to u ja spojiti pojam uzroka i pojam supstancije moe odmah razumeti uticaj, to jest kako moe jedna supstancija da postane uzrok neega u nekoj drugoj supstanciji. Iz toga je jasno da je za to potreban naroiti actus razuma; tako je i kod ostalih.3-a primedba. Kod jedne jedine kategorije, naime kod kategorije zajednice koja se nalazi pod treim naslovom, ne pada u oi tako kao kod drugih kategorija njeno podudaranje sa formom disjunktivnog suda koja joj odgovara u tabli logikih funkcija.Da bi se uverili u ovo podudaranje mora se primetiti: da se u svima disjunktivnim sudovima sfera (mnoina svega onoga to se pod njim nalazi) predstavlja kao jedna celina podeljena u delove (podreene pojmove), te poto se ne moe nalaziti jedan pod drugim, to se oni zamiljaju u njihovim meusobnim odnosima kao koordinirani, a ne kao subordinirani, tako da se oni ne odreuju jednostrano kao u jednom nizu, ve uzajamno kao u jednome agregatu (kad se jedan lan podele stavi svi ostali se iskljuuju i obrnuto).Slina veza zamilja se u jednoj celini stvari u kojoj se jedna stvar ne podreuje kao posledica drugoj kao uzroku njene egzistencije, ve se istovremeno prireuju kao uzajamni uzroci svojih odredaba (na primer, u jednome telu iji se delovi uzajamno privlae i odbijaju); to je jedna sasvim druga vrsta veze, potpuno razlina od one veze koja se nalazi u prostom odnosu uzroka prema posledici (razloga i posledice) u kome ne odreuje i posledica razlog, te stoga ne ini sa njim (kao tvorac sveta sa svetom) jednu celinu. Onako kako razum predstavlja sferu nekog podeljenog pojma tako on postupa i kada zamiljaneku stvar kao deljivu; i kao god to se u prvome sluaju lanovi podele uzajamno iskljuuju, a ipak su povezani u jednoj sferi, isto tako on u drugome sluaju predstavlja delove kao nezavisne jedne od drugih u svojim egzistencijama (kao supstancije), a ipak kao ujedinjene u jednoj celini. 12Ali u transcendentalnoj filozofiji starih nalazi se jo jedna glava; ona sadri iste pojmove razuma koji, premda se ne raunaju u kategorije, ipak po njima vae za predmete kao pojmovi a priori; u ovome pak sluaju oni bi poveali broj kategorija, a to ne sme da bude. Ove pojmove izraava onaj stav koji je bio tako slavan meu sholastiarima: quodlibet ens est unum, verum bonum. Iako se upotreba ovoga principa pokazala vrlo bedno u zakljucima (koji su dali sve same tauto-loke stavove), tako da je i u novije vreme postavljan u metafizici tako rei samo iz poasti, ipak jedna misao koja se toliko vremena odrala zasluuje, ma kako izgledala prazna, da se ispita u njenome poreklu, i ona daje pravo da se pretpostavi da ima svoj osnov u nekome pravilu razuma, koji je osnov samo, kao to esto biva, ravo protumaen. Ovi tobonji transcendentalni predikati stvari nisu nita drugo do logiki zahtevi i kriteriji svega saznanja stvari uopte kome oni postavljaju za osnov kategorije kvantiteta, naime jedinstvo, mnoinu i celokupnost. Meutim,, ove kategorije koje je trebalo uzeti upravo samo u materijalnom smislu kao uslove mogunosti samih stvari, stari su ih upotrebljavali u stvari samo u formalnom smislu kao nune logike uslove svega saznanja, pa ipak iz neopreznosti uinie ove kriterije miljenja osobinama stvari po sebi. U svakome saznanju jednoga objekta, naime, postoji jedinstvo pojma koje se utoliko moe zvati kvalitativno jedinstvo ukoliko se pod tim razume samo jedinstvo obuhvatanja raznovrsnosti u saznanju, kao, na primer, jedinstvo teme u jednoj pozorinoj igri, nekom govoru ili fabuli. Zatim dolazi istina u odnosu prema posledicama. Sto vie istinitih zakljuaka iz jednoga datoga pojma, utoliko vie oznaka njegovoga objektivnoga realiteta. To bi se moglo nazvati kvalitativnom mnoinom oznaka koje pripadaju jednome pojmu kao zajednikom principu (a koje se ne zamiljaju u njemu kao veliine). Najzad, kao tree dolazi savrenost koja se sastoji u tome to se obrnuto ova mnoina svodi na jedinstvo pojma i potpuno se slae samo sa njim i ni sa kojim drugim pojmom; to semoe zvati kvalitativna potpunost (totalitet). Iz toga je jasno da ovi logiki kriteriji mogunosti saznanja uopte predrugo-jaavaju tri kategorije kvantiteta u kojima se jedinstvo u proizvoenju kvantuma mora pretpostaviti kao skroz jedno-rodno samo u tome cilju da se spoje i raznorodna saznanja u jednoj svesti pomou kvaliteta jednoga saznanja kao principa. Tako kriterijum mogunosti jednoga pojma (ne njegovog objekta) jeste definicija u kojoj nune uslove za uspostavljanje celoga pojma sainjavaju jedinstvo pojma, zatim istina svega to bi se moglo neposredno iz njega izvesti, naposletku potpunost onoga to je iz njega izvedeno; ili, tako se kriterijum jedne hipoteze sastoji u razumljivosti eksplikativnog principa koji se pretpostavlja ili u njegovom jedinstvu (bez pomone hipoteze), u istini zakljuaka koji se iz njega izvode (saglasnost tih zakljuaka meu sobom i sa iskustvom), i, najzad, u potpunosti eksplikativnog principa u pogledu njegovih zakljuaka koji ukazuju samo na ono to je pretpostavljeno u hipotezi, i repro-dukuju opet analitiki a posteriori ono to se a priori sintetiki zamiljalo, slaui se u tome. Prema tome, pojmovi jedinstvo, istina i savrenost ne popunjavaju transcendentalnu tablu pojmova, kao da je ona bila nepotpuna, ve, ostavljajui odnos ovih pojmova prema objektima na stranu, postupanje sa njima podvodi se pod opta logika pravila saglasnosti saznanja sa samim sobom.