jevrejski jeŠua ili grČki isus

8/14/2019 Jevrejski Jeua Ili Grki Isus

1/57

JEVREJSKI JEUAILI

GRKI ISUS


2/57

Naslov originala: The Hebrew Yeshua vs. the Greek Jesus, by Nehemia Gordon

Copyright za Srbiju: MetaphysicaIzdava: MetaphysicaPrevod: Branko PetroviTehniko ureenje: Branko PetroviDizajn korica: Vladimir Jajin, [email protected]: MetaphysicaDistribucija: 011/292-0062

Strana 2 od 57


3/57

Nehemija Gordon

JEVREJSKI JEUAILI

GRKI ISUS

ta je Isus zaista govorio?

Najvee biblijsko otkrie savremenog doba

Metaphysica

Strana 3 od 57


4/57

Sadraj

Predgovor Avi Ben Mordehaja ................................................................................................ 5Predgovor Kejta Donsona ..................................................................................................... 6

Uvod Majkla Ruda ................................................................................................................... 7

1. Sve, dakle, to vam kau da drite ..................................................................................... 9

2. Pranje ruku .......................................................................................................................... 12

3. Razumevanje farisejizma .................................................................................................... 14

4. Da li je Jeua bio karaita? ................................................................................................... 19

5. Kontradikcija u Jevanelju po Mateju ................................................................................. 22

6. Grki ili hebrejski? ............................................................................................................... 23

7. em-Tovov hebrejski Matej ................................................................................................ 25

8. Mojsijev presto .................................................................................................................... 309. Govore, ali ne ine .............................................................................................................. 33

10. uli ste da je reeno ......................................................................................................... 35

11. Novo razumevanje ............................................................................................................ 39

Dodatak 1. Papijevo svedoanstvo ......................................................................................... 41

Dodatak 2. Gadost koja pustoi .............................................................................................. 42

Dodatak 3. Apsolutni autoritet rabina ...................................................................................... 44

Dodatak 4. Tekst Mateja 23:2-3 .............................................................................................. 45

Dodatak 5. Renik em-Tovovog hebrejskog Mateja 23:2-3 .................................................. 47

Renik ..................................................................................................................................... 49Bibliografija ..............................................................................................................................

55

Strana 4 od 57


5/57

Predgovor

Avi Ben Mordehaja

Imao sam tu privilegiju da se susretnem sa Nehemijom Gordonom u Jerusalimu 2003. godinetokom jevrejskog Praznika Sukot (Senice). Iako Nehemija ne veruje u Isusa on je priao jednoj grupisledbenika Mojsijevog Zakona o svojim istraivanjima vezanim za 23. poglavlje MatejevogJevanelja. U poetku, ja ak nisam ni planirao da prisustvujem predavanju, ali kao da je biloboansko provienje da sednem i sluam oko dva sata kako izlae svoju temu. Nakon to je otkriosvoje pronalaske, otiao sam zaprepaen. Ja sam i ranije prouavao jevrejsku verziju MatejevogJevanelja, ali nain i preciznost kojim je Nehemija priao problematici bio je sasvim nov. Njegova

metodologija je bila kolski razumljiva. Sve je bilo dobro dokumentovano, ukljuujui stare izvore nanjihovim originalnim jezicima (jevrejskom, aramejskom i grkom), ali izloeno na nain razumljiv aki onima koji nisu poznavaoci tih jezika.

Gordon je poeo Isusovim reima iz Mateja 23:2-3: Na Mojsijev presto sedoe knjievnici ifariseji. Sve, dakle, to vam kau da drite, drite i tvorite. Na osnovu ovoga sledi da Isus zapovedada se podrava farisejsko uenje, izuzevi njihovo licemerje. To znai da treba sluati dananjejevrejske rabine koji su nastavak nekadanjih fariseja.

U krugovima Mesijanskih Jevreja1 problematika u vezi Mateja 23:2-3 i kako se to odnosi narabinski (farisejski) autoritet izazvao je mnoge podele i neslaganja. Neki smatraju da je jasno daIsus kae da je rabinski (farisejski) judaizam ispravan i obavezujui. Za druge to i nije tako jasno,

smatrajui da su, u najmanjoj meri, Isusove rei pogreno protumaene, ili, tavie, falsifikovane?Koje je ispravno razumevanje Mateja 23:2-3, i kako se treba odnositi prema Mojsijevom zakonu? Dali ga treba potovati? Pridravati se? Ili odbaciti?

Gordon odgovara na ova pitanja postavljajui Isusa u njegov jevrejski kontekst i dozvoljavajuiIsusovim reima da zrae u svom originalnom semitskom okruenju. Gordon je otvorio vrata zaneto to e ostaviti ogromne pozitivne i dugotrajne posledice na sadanju i buduu hrianskumisao, neto to e ostaviti svoj peat istine u srcima i umovima velikog broja ljudi.

Pripremite se za uzbudljivo putovanje nakon razmevanja Isusa i Novog Zaveta kroz oi jednogstriktnog istraitelja Svetog Pisma (Biblije). Vreme je za suoavanje sa pravom istinom o jevrejskomJeui i grkom Isusu.

Uivajte.

Avi Ben Mordehaj, pisac i predava na temu:

Razumevanje Isusa u jevrejskom kontekstu iz prvog stolea.

Millennium Communications

Jerusalim, Izrael.

1 Mesijanski Jevreji veruju u Isusa Hrista

Strana 5 od 57


6/57

Predgovor

Kejta Donsona

Kao hrianski svetenik ohrabren sam proitavi knjigu Jevrejski Jeua ili grki Isus. Nanesreu, mnogi ljudi ne mogu da prevaziu injenicu da je pisac Jevrejin, Karait. Zato elim daiskoristim priliku da ohrabrim hriane da prevaziu predrasude vezane za pisca i da se fokusirajuna poruku. Usput budi reeno, smatram da je pisac veliki strunjak u svojoj brani.

Kada sam se sreo sa Nehemijom Gordonom u Izraelu, bio sam zapanjen ne samo njegovomeljom da prouava Sveto Pismo, ve to je vanije, njegovom revnou da ga primenjuje u

svakodnevnom ivotu. Odmah sam shvatio da on nije zainteresovan za Ja mislim teologiju.Drugim reima, on je primarno fokusiran na to ta pie u Svetom Pismu, a ne na to kako ga crkva ilisinagoga tumai. To je bio novi pristup za mene, bogoslovski obrazovanog svetenika. Iako su meuili da samostalno prouavam Sveto Pismo, ubrzo sam shvatio da se engleski prevod koji samkoristio ne slae u potpunosti sa hebrejskim originalom. Zato sam morao da prevaspitavam sebe daprihvatim hebrejski Stari Zavet, ne samo kao korisnu hriansku literaturu, ve i kao autoritet.

Dok sam komunicirao sa Nehemijom, on me je forsirao da traim objanjenja u samom SvetomPismu, a ne dogmatska ili tradicionalna tumaenja. On je eleo da sam shvatim ta pie, a ne dabudem zavisan od njega ili bilo koje druge linosti. Tako sam poeo da bolje razumevam stih iz Delaapostolskih:

Ovi2 pak bejahu plemenitiji od onih u Solunu; ovi primie re svesrdno, svaki danistraujui Pismo, da li je tako. (Dela 17:11)

Nehemija je prekinuo sa amerikim stilom ivota i uronio u ivot i kulturu Izraela. Isto tako,njegova knjiga nas poziva na slino putovanje. Imamo priliku da uronimo u ivot, jezik i kulturuJeue3 Nazareanina.

Vreme objavljivanja ove knjige4 nije moglo biti bolje. Mnogi smatraju da je Mel Gibsonovaodluka da reira svoj film o Isusovom stradanju na originalnim jezicima, latinskom, aramejskom ihebrejskom, radikalna i neprimerena. Nisam mogao da verujem koliko verujuih hriana uAmerici se razoaralo kad su shvatili da Isus nije priao na engleskom jeziku. Oni su ak biliokirani kad su shvatili da njega ne zovu imenom Isus. To mi je pokazalo koliko daleko je otila

crkva od jezika i kulture Jeue Nazareanina.Moja molitva je da itaoci svih veroispovesti uzmu malo vremena da prihvate dar ove knjige i

proitaju poruku koja e nas preseliti do prve nebeske objave: Mojsijevog zakona.5

Kejt Donson arlot

Severna Karolina

2 Misli se na stanovnike grada Verije3 Jeua je skraeni oblik biblijskog imena Jehoua = Jahve je spasitelj. Isus je grka transkripcija tog imena

4 Misli se na ameriko izdanje, izalo 2005. god.5 Misli se na prvih pet knjiga Starog Zaveta, koje se zovu i (Mojsijevo) Petoknjije ili na hebrejskom - Tora

Strana 6 od 57


7/57

Uvod

Majkla Ruda

Izraelsko drutvo Mladi mesec se sastalo bez fanfara nakon to je prestao amor hebrejskog,panskog i engleskog jezika, a domain otvorio skup na jeziku koji prilii biblijskim temama:hebrejskom. Sala je bila puna ljudi odevenih u crnim kaputima i eirima i sa loknicama koje suispod uveta prelazile u iroku bradu. Rasute u gomili, povremeno bi trale arene kipe malomodernijih (ali bez sumnje jo uvek ortodoksnih) posetilaca. Okupili smo se da diskutujemo ostarom jevrejskom kalendaru.

Voditelj je spremao svoje beleke na bini, i onda se brzo doetao do mog stola. Nakon kratkogpredstavljanja, brzo je navrljao jedno ime i broj telefona na komadiu papira otkinutom od lista izsvoje belenice i prekrivi ga palcem rekao: Treba da stupi u kontakt sa ovim ovekom, to pre je

mogue. Ali nemoj da iko vidi ovo ime, jer emo obojica izleteti odavde, razume? Ja klimnuhglavom, a on podie svoj palac. Tada smotah to pare papira i stavih u dep. Sutradan sam sedeo ukafeu u centru Jerusalima sa ovekom ije ime je bilo napisano na papiru - Nehemijom Gordonom.Tako sam poeo da shvatam zato ovog oveka istovremeno i potuju i boje ga se u ortodoksnojjevrejskoj zajednici u Jerusalimu.

Nehemija mi je objasnio da je roen u Americi i da je sin ortodoksnog rabina. Poao je ujevrejsku kolu i poeo sa prouavanjem Tore (Mojsijevog petoknjija) u ranom detinjstvu. U daljemkolovanju, poeo je da prouava Talmud i ostale jevrejske spise. to vie pitanja je postavljaosvojim rabinima, to manje zadovoljavajuih odgovora je dobijao. Od svojih rabina je saznao dapostavlja ista pitanja kao srednjovekovni karaiti. Karaiti?, upitah. Ko su to karaiti?

Kada je Jerusalim uniten 70 god. n.e., hramska sluba koja je proimala Judaizam u perioduod oko 1000 godina, je odjednom prekinuta. Rimljani su bez milosti pobili stotine hiljada Jevreja.Svetenika sluba koju su po tradiciji obavljali Sadokovi potomci bila je u rasulu, a uz dozvoluRima na scenu stupaju fariseji da popune prazninu. Iz nacionalnog haosa koji je nastao u to vreme,fariseji, koji su bili relativno mala religiozna grupa do tog trenutka, menjaju judejske obiaje i uvodenovi religiozni sistem. U sinagogama u dijaspori novi obiaji, pravila, amandmani i merilapravednosti se nameu farisejskim sledbenicima. Sve to je dobilo svoju finalnu formu u talmudskimspisima. Farisejske voe, prozvane rabini (=veliki), polau pravo na boanski autoritet dauspostave te svoje inovacije. Kako je farisejizam rastao, Jevreji koji su prouavali Sveto Pismo i kojisu odbijali autoritet ili inovacije rabina, nazvani su karaiti (=itaoci). Pre dolaska farisejizma na vlast,

pojam karait je bio nepoznat i nepotreban.Dok mi je Nehemija izlagao principe istorijskog karaizma, navodio je iste stihove iz prorokih

spisa Biblije koje je Jeua (Isus) citirao kada se prepirao sa farisejima. Nehemija je takoe ukoravaofariseje zbog slinih razloga zbog kojih ih je ukoravao Jeua. Tada rekoh u sebi: Jeua se ponaaokao karaita! Nehemija mi je predloio da se sastanemo i sledeeg dana da nastavimo naudiskusiju. Nisam mogao da odbijem.

Nali smo se za stolom u istom tihom prijatnom restoranu seledeeg popodneva. Nehemija jeshvatio da sam ja Mesijanski Jevrejin6. On mi je objasnio da je, mada kao karaita koji ne veruje da je Jeua Boji Mesija, u okviru svojih studija itao Novi Zavet. Nehemija se raspitivao za mojeprihvatanje Novog Zaveta. Raunajui na njegovo poznavanje Novog Zaveta i da je strunjak za

6 Mesijanski Jevrejin u prevodu znai isto to i hrianin, ali ovde se naglaava da se radi o Jevrejima koji veruju da jeIsus (Jeua) iz Nazareta Mesija (=Hristos), tj. specijalni Boji izabranik proreen u Starom Zavetu.

Strana 7 od 57


8/57

Tanah (TaNaH - hebrejski naziv za Stari Zavet, radi se o skraenici za Tora = Mojsijevo petoknjije,Neviim = Proroke knjige i Ketuvim = Spisi (tj. Psalmi i preostali delovi Starog Zaveta)) znao sam damogu izloiti svoje shvatanje za oko sat vremena.

Na kraju mog monologa, Nehemija se naslonio na naslonja svoje stolice, zavrteo glavom uneverici i rekao: Pa ti opisuje Jeuu kao da je karaita! Nehemija i ja, bez obzira na specifinost

ivotnih iskustava, identifikovali smo se sa istim principima koje izlau karaiti; ja, prihvatajuiJeuino uenje i odbijanjem paganskih hrianskih predanja, a Nehemija, prihvatanjem Tanaha iodbijanjem farisejskog jevrejskog predanja. Dolazei iz razliitih svetova, identifikovali smo se ipostali prijatelji.

Mada smo se upoznali preko prouavanja biblijskog hebrejskog kalendara, tokom proteklihgodina, on mi je posluio kao neprocenjiv izvor u mojim biblijskim istraivanjima ovde u zemljiIzrailjevoj. Njegovo iskustvo na polju starih biblijskih tekstova je izuzetno. On teno govori klasini imoderni hebrejski jezik i ita razne dijalekte aramejskog, sirijskog i grkog jezika. Nehemija jetakoe radio kao prevodilac svitaka sa Mrtvog mora.7

U jesen 2001. god. doao sam do Nehemije sa neim to sam smatrao tekstualnim problemom

u Jevanelju po Mateju. Opisao sam problem detaljno i pitao da li on moe iskoristiti svoje jeziko itekstualno umee kao prouavalac starih tekstova da doe do odgovora. Nehemijina potraga zareenjem ga je na kraju dovela do jednog starog teksta Jevanelja po Mateju na hebrejskomjeziku.

Rani crkveni oci su zapisali da je Matej napisao svoje Jevanelje na hebrejskom jeziku i da jeono potom prevedeno na ostale jezike. Verovalo se da je veina tih hebrejskih tekstova Jevaneljapo Mateju unitena tokom rimskih progonstava Jeuinih sledbenika, ali se ispostavilo da su te spisetajno uvali i prepisivali jevrejski pisari. Ti tekstovi su prepisivani tajno poto je Rimska crkva branilaJevrejima da poseduju primerke novozavetnih knjiga, a naroito hebrejske verzije tih knjiga. Pravoje udo kako su ti originalni tekstovi Matejevog jevanelja sauvani do dananjeg dana, da bi ih

mogli koristiti poznavaoci hebrejskog jezika.Kada je Nehemija uporedio grki prevod Matejevog Jevanelja sa starim hebrejskim tekstom,

bio je zaprepaen jasnoom Jeuinih rei na originalnom hebrejskom jeziku. Grki tekst sadrimnoge greke tipine za prevoenje sa hebrejskog na grki jezik. Na taj nain mnoge Jeuineizjave koje su jasne na hebrejskom toliko su iskrivljene da su postale nerazumljive u grkom tekstu.Saznanje tanog znaenja Jeuinih rei je za mene bilo revolucionarno. To je otkrivenje koje samekao itavog svog ivota!

Upravo se kreete na putu koji e razbiti okove religioznog ropstva i osloboditi vas manipulacijereligija nainjenih od strane oveka. U vaoj ruci se nalazi skupoceni izbrueni dragi kamen istinekoja menja ivot. Sedite i uputite se oko tri puna sata na tu avanturu. Nemojte odustajati. Iskljuitetelefon i zakljuajte vrata. Nehemija Karait Gordon e vas provesti preko ruevina stare sinagogeu Horazinu u Galileji, sesti vas na Mojsijev presto i pokazati vam jedno od najveih biblijskihotkrivenja savremenog doba.

Majkl Rud

Jerusalim, Izrael

7 Nehemija je uestvovao u prevoenju Svitaka sa Mrtvog mora: D. W. Parry and E. Tov (eds.), The Dead Sea ScrollsReader, Leiden: Brill, 2004-2005.

Strana 8 od 57


9/57

Glava 1

Sve, dakle, to vam kau da drite...

itaoc moe biti zauen da ova studija dolazi od Jevrejina karaite. Re karait znai italac(Svetog Pisma), i po definiciji karaiti su koncentrisani na Tanah ili kako se kod nas kae na StariZavet. Moj moto glasi: Ako se to ne nalazi u Tanahu (Starom Zavetu), sa tim ne elim da imamposla. Pa zato bi jedan karaita koji ne veruje u Isusa8, tj. Jeuu9 pisao studiju Jevanelja poMateju? Eto, u poslednjih nekoliko godina doao sam do neoekivanog otkria tako da oseampritisak da ga sa nekim i podelim. Kad pogledam u nazad, moje karaitsko usmerenje je verovatnotrasiralo put da postavljam pitanja na koja ne-karaita ne bi traio vreme i da ispitujem pretpostavkekoje bi ne-karaita verovatno prihvatio zdravo za gotovo. Moja molitva je da delei ove informacijeslavim ime Jehove, najuzvienijeg Ela10, Stvoritelja neba i zemlje i Njegovu savrenu Toru.

Sve ovo je poelo kada me je moj prijatelj, mesijanski Jevrejin, Majkl Rud pitao ta mislim oMateju 23:1-3. Majkl objanjava da u tim stihovima Jeua govori svojim uenicima da sluajufariseje poto oni poduavaju sa autoritetom. Prvo sam kazao Majklu da se ja kao karaitapridravam Tanaha i da nemam predstave o tom problemu. Majkl me je onda pitao da li mu ja kaostrunjak za stare jezike mogu pomoi da razume taj tekst. Ja sam diplomirao na Arheologiji iBiblijskim studijama na Hebrejskom Univerzitetu u Jerusalimu i radio sam vie godina na oficijelnomprojektu za objavljivanje rukopisa sa Mrtvog mora (Dead Sea Scroll Publication Project). Zato jeMajkl smatrao da ja mogu koristiti svoje znanje da pokuam da rasvetlim neke stvari iz Matejeveknjige.

Objasnio sam Majklu da pre nego to pristanem da se upustim u istraivanje, elim da bolje

shvatim problem. Ako je problem jednostavno u tome da se njemu ne svia to to je reeno uMateju 23, onda ja verovatno ne mogu mnogo da pomognem. Majkl je poeo da objanjavaotvorivi Matej 23:2-3, itajui:

(2) Na Mojsijev presto sedoe knjievnici i fariseji. (3) Sve, dakle, to vam kau dadrite, drite i tvorite; ali po delima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvore. (Matej23:2-3)

Majkl je objasnio da izgleda da Jeua govori da fariseji ue sa autoritetom jer sede naMojsijevom prestolu. Poto nisam bio upoznat sa pojmom Mojsijevog prestola, pitao sam Majkla tato znai. On je odgovorio da postoje dva glavna miljenja koja objanjavaju znaenje sintagmeMojsijev presto. Neki kau da je u svakoj sinagogi postojalo sedite nazvano Mojsijev presto i na

kome su sedale verske voe i poduavale sa autoritetom.11

Po drugom miljenju, Mojsijev presto

8 Grki se izgovara po vizantijskom grkom Isus, a po klasinom (i novozavetnom) Jesus (otud latinsko Jesus, paJezus, Hesus, izus itd). Na hebrejskom se kae , tj. Jeua. (prim. prev.)9 U ovoj studiji koristim ime Jeua, jednostavno kao stvar izbora, a ne da bih dao prednost jednom izgovoru nad drugim.

Uoite da u mojim navodima hebrejskog Mateja, rabinski akronim Jeu( ) koji je skraenica za jimah emo vezikhro ( ) to znai neka se izbrie njegovo ime i spomen, je prepravljen u Jeu[a] ([ ] ), to u kasnom

hebrejskom predstavlja skraenicu za Jehoua ) ) ili Joua (vidi Nemija 8:17 na hebrejskom gde se Isus sin Nunovnaziva Jeua ). Sve citate iz starih izvora u ovoj studiji sam preveo direktno sa originala, ja lino, osim ako jedrugaije navedeno. Neki citati iz Talmuda su prilagoeni iz Sonino prevoda.10 El, Eloah, Elohim (ukljuujui i arapsko Alah) su semitski nazivi za Boga.11

Na korici ove knjige nalazi se slika ritualnog sedita koje su pronali arheolozi u staroj sinagogi u Korazinu u Galileji, zakoje se smatra da je Mojsijev presto. Slina ritualna sedita su pronaena i u starim sinagogama u Hamat Tiberiji, EnGediu, Delosu i Dura Evropi (Sukenik str. 57-61; Davies and Allison str. 268; Renov; videti i Rahmani). Izraz Mojsijev

Strana 9 od 57


10/57

je samo stilska figura koja pokazuje da se poduava sa Mojsijevim autoritetom.12 Bez obzira naizbor znaenja, iskaz da fariseji sede na Mojsijevom prestolu znai da oni imaju neku vrstuMojsijevog autoriteta. Kao da Matej kae da farisejske rei treba slediti, ali poto su oni licemeri,njihova dela ne treba podravati. To znai da sledbenici Jeue treba da rade sve to fariseji ue,ako ele da dosledno slede Jeuine instrukcije. U praksi, to bi znailo da treba drati sva pravila i

amandmane koje su fariseji izmislili bez osnova u Svetom Pismu. Ja znam dobro ta pravila i propisepoto sam odrastao kao Jevrejin, sin ortodoksnog rabina, tj. kao savremeni farisej. ivo se seamkako su me uili ulhan Aruh, savremeni rabinski prirunik koji pokriva sve aspekte svakodnevnogivota do najsitnijih detalja.13 Jedan detalj koji se urezao u moje seanje je uputstvo kako obuvaticipele ujutro:

Osoba treba prvo obuti desnu cipelu, ali bez vezivanja pertle. Potom treba obuti levucipelu i zavezati pertlu, a potom se vratiti na desnu cipelu i zavezati je. (Shulchan Aruch,Orach Chayim 2:4)14

Rabin Moe Iserles, akenaski rabin koji je prokomentarisao ulhan Aruh sa obiajimakarakteristinim za evropske jevreje dodaje:

Primedba: ak i da nae cipele nemaju pertle, osoba treba prvo obuti svoju desnucipelu. (Shulchan Aruch, Orach Chayim 2:4)

Potpuno sam saoseao sa Majklom: da li mu je Jeua zaista zapovedio da slua fariseje kakoda vee svoje cipele? A izgleda da to i jeste znaenje Jeuinih rei sve, dakle, to vam kau dadrite, drite i tvorite. Tada kazah Majklu da shvatam njegovu dilemu, ali ako je to ono to je Jeuauio, onda on treba da slua fariseje. Nisam video ta je tu problem, osim to Majkl moe dapresvisne od toplotnog udara nosei savremeni farisejski ogrta po jerusalimskoj egi. Kad sam toizustio, nisam mogao a da se ne nasmejem svojoj ali. Majkl je tada kazao da problem nastaje akose proita ostatak Mateja 23 gde Jeua upozorava uenike da ne slede farisejske zablude. Naprimer:

Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima;jer vi ne ulazite niti putate da uu oni koji bi hteli. (Matej 23:13)

Da li je zaista Jeua rekao svojim uenicima da sluaju ove fariseje koji zatvaraju Carstvonebesko pred ljudima?! Majkl mi je proitao jo jedan stih:

Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi, koji spoljaizgledaju lepi, a unutra su puni kostiju mrtvakih i svake neistote. (Matej 23:27)

presto, odnosno ketidra demoe ( ) se navodi i u Rabinskom Midrau iz V veka Pesikta DeRav Kahana 1:7[Mandelbaum ed. str. 12]. O datiranju i sadraju ovog Midraa videti Strack and Stemberger str. 322. Za odgovarajue referencepogledati i Exodus Kabbah 43:4.12 Metaforiko tumaenje Mojsijevog prestola izgleda verovatnije. Jedan od fundamenata rabinske doktrine je da rabiniimaju Mojsijev autoritet. To je izraeno i u Mininom izvetaju o raspravi izmeu raban Gamaliela II i rabina Joue. Ovadva rabina se nisu slagala oko toga kada treba da doe Jom Kipur te godine, ali raban Gamaliel sede u Rabinskom sudu irabin Joua je morao da prihvati njegovu odluku iako je znao da je pogrena. Rabin Doza je objasnio rabinu Joui da semora povinovati Gamalielovoj odluci jer:

Ako odemo i dovedemo u pitanje raban Gamalielov sud, moramo dovesti u pitanje i sve sudove koji supredsedavali od Mojsija do sada... svaki skup od tri (rabina) koji predsedava kao sud nad Izraelomravnopravan je sudu Mojsijevom. (Mishnah, Rosh Hashannah 2:9)

Dakle, rabini su zaista verovali da oni predsedavaju umesto Mojsija!13ulhan Aruh je napisao sefardski Jevrejin Josif Karo u XVI veku. Ali tada su se fariseji podelili izmeu sefarda koji suiveli u muslimanskim zemljama i akenaza koji su iveli u hrianskim zemljama. U poetku su akenazi negirali knjiguJosifa Kara jer je navodila samo sefardske obiaje. Ali tada je akenaski rabin Moe Iserles dodao svoje komentare koji supokazivali kako se akenaski obiaji razlikuju od sefardskih i preko noi je ulhan Aruh postao opteprihvaeni vodi zasvakodnevni farisejski ivot.14Shulchan Aruch vol. 1 p. 11.

Strana 10 od 57


11/57

Jeua opisuje fariseje kao grobove pune svake neistote. Da li je zaista Jeua mogao da kaesvojim sledbenicima da sluaju uputstva onih koje naziva licemerima i okreenim grobovima?

Rekao sam Majklu da jo uvek nisam siguran. Moda je Jeua potovao rabinsko pravo dastvaraju nove zakone, ali ih je optuivao to ne slede svoje sopstvene amandmane. A to je posvemu sudei znaenje tih stihova. Majkl je kazao da postoji jo jedan razlog zbog kojeg teko

moe da prihvati da je Jeua pouavao uenike da sluaju fariseje. U Mateju 15 se nalazi pria ouenicima koji sedaju da jedu hleb ne opravi ruke. Fariseji se ale Jeui da njegovi uenici krepredanja starih, a Jeua da fariseji kre Toru ozakonjujui takva oveija predanja.

Strana 11 od 57


12/57

Glava 2

Pranje ruku

Za Jeuino uenje protiv predanja starih saznao sam nekoliko godina ranije. Tada sam sreojednog interesantnog oveka koji se predstavio kao hrianin koji se dri Tore. Nikad ranije nisamsreo hrianina koji se dri Tore, pa sam bio veoma zaintrigiran ta bi to moglo da znai. Uvek samsmatrao da Jeuini sledbenici mrze Toru i da veruju da je Tora ukinuta i prikovana na krst. Zatokada mi je taj novi prijatelj kazao da je hrianin koji se dri Tore, zamolio sam ga da mi objasni tato znai. Poto je ve proveo neko vreme sa mnom, znao je da kad god se raspravlja neto sakaraitom, treba izneti svoje izvore. Zato, umesto da teoretie, on jednostavno otvori svoj Novi Zaveti proita mi rei iz Matejevog Jevanelja:

Jer zaista vam kaem: Dok ne proe nebo i zemlja, nee nestati ni najmanjega slovca ili

jedne title iz Zakona (Tore) dok se sve ne zbude. (Matej 5:18)On mi je objasnio da Tora nije ukinuta, ak ni najmanji detalj. A onda je nastavio: Ali... Uvek

postoji ali u ovakvim stvarima. Moj prijatelj hrianin - potovalac Tore je objasnio: Postoje nekestvari u Tori koje je Jeua ukinuo. To mi je izgledalo neozbiljno, pa sam zatraio od njega da mi daneki primer. A on ree da je postojala zapovest da se peru ruke pre obroka, ali da je tu zapovestJeua ukinuo. Nisam mogao a da se ne nasmejem na to, i zapitah prijatelja da mi pokae u StaromZavetu stih u kome pie da treba prati ruke pre jela. On je bio siguran da se to nalazi negde...najverovatnije u Treoj ili etvrtoj knjizi Mojsijevoj, negde gde se nalaze svi ti ritualni propisi. Pustiosam ga da se malo pomui dok je prelistavao, poglavlje po poglavlje. Nakon oko 15 minuta,objasnio sam mu da takav stih ne postoji nigde u Tori.

Pranje ruku pre jela je bilo vano pitanje za mene. Vaspitan sam kao ortodoksni rabinskiJevrejin, poto mi je otac bio ortodoksni rabin. Odrastajui, uio sam da je veliki greh ne prati rukepre jela. Kad rabini govore o pranju ruku, oni ne misle o uzimanju sapuna i pranju, to je obinahigijena. Ono to rabin misli jeste naroiti rital pranja ruku. Rabinski ritual poinje sa specijalnimbokalom koji ispunjava odreene propise i zahteve. Taj bokal se napuni vodom i stavi u levu ruku ikoristi za polivanje desne ruke. Tada se bokal prebacuje u desnu ruku i poliva se leva ruka. Processe ponavlja jo jednom, a po nekima i trei put. Na kraju se mora izrei blagoslov:

Da si blagosloven Ti, Gospode Boe na, kralju sveta, koji si nas posvetio zapovestima svojim ikoji si nam zapovedio da peremo ruke.15

Dok sam rastao i susretao se svakodnevno sa tim ritualom, poeo sam da prigovaram tom

blagoslovu, govorei da ne postoji takva zapovest u Tori. Moji rabini su mi objasnili da je pravilopranja ruku rabinska uredba a da nam Bog zapoveda da sluamo rabine. Sluajui rabinske uredbemi, navodno, sluamo Boga koji je zapovedio da se sluaju rabini. Kada sam traio da mi pokaugde pie da se sluaju rabini, reeno mi je da prestanem sa svojim stalnim pitanjima.

I tako, dobro sam znao da pranje ruku ne postoji nigde u Tori i to sam objasnio mom prijateljuhrianinu potovaocu Tore. On je bio iznenaen, pa smo otvorili Matej 15 gde se govori kakoJeuini uenici jedu hleb a da nisu oprali ruke. Jeui prilazi farisej koji mu se ali:

15 Blagoslov na hebrejskom glasi:

( , )

Vidi Babylonian Talmud, Berachot 60b; Shulchan Aruch, Orach Chayim 4:1 [vol. 1 p. 15]; Siddur Rinat Yisrael(savremenirabinski molitvenik) p. 108. pravila pranja ruku su detaljno opisana u Kitzur Shulchan Aruch 40 [Basel ed. pp. 223-231;Goldin Translation pp. 125130].

Strana 12 od 57


13/57

Zato uenici tvoji prestupaju predanje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kada hlebjedu. A on odgovarajui ree im: Zato i vi prestupate zapovest Boiju zbog predanjasvojih? (Matej 15:2-3)

Jeuini uenici nisu bili optueni zbog krenja Tore ve zbog krenja predanja starih. A Jeuaodgovara da predanja starih kre zapovest Boju. Mogu da shvatim kako neko ko nije upoznat sa

farisejizmom moe da brka predanje starih sa Torom. Ali ja sam odrastao uz farisejizam i dobrorazumem ta Jeua eli da kae jer sam i sam proao kroz sve to. Shvatio sam da je mom prijateljuneophodan kratak kurs farisejskog judaizma ako eli da shvati Jeuine rei.

Strana 13 od 57


14/57

Glava 3

Razumevanje farisejizma

Poeo sam da objanjavam svom prijatelju da su savremeni ortodoksni Jevreji nastavaknekadanjih fariseja; to se jasno vidi u Talmudu.16 Svakako, tokom 2000 godina desile su se iizvesne promene, ali u sutini i fariseji i rabini prihvataju pet osnovnih principa koje ja nazivam Petrabinskih greaka.

Greka #1: Dve Tore

Prvi od tih osnovnih principa je moda i najvaniji i najdalekoseniji. To je uenje da je Mojsijeprimio dve Tore na gori Sinaj: jednu usmenu Toru i jednu pisanu Toru. Radi se o veoma staromkonceptu, koji Talmud dodeljuje amaju, uvenom rabinu koji je iveo nekoliko decenija pre Jeue:

Doao jedan ne-Jevrejin kod amaja i upitao ga: Koliko Tora vi imate? [amaj]odgovori: Dve, pisana Tora i usmena Tora (Torah She-Be'al Peh ).(Babylonian Talmud, Sabbath 31a)

Dakle, fundamentalna dogma farisejizma je verovanje u usmenu Toru, koja se nekad nazivaUsmeni zakon. Talmud objanjava da je ova usmena Tora otkrivena Mojsiju tokom drugogotkrivenja na gori Sinaj.17 Prema Midrau, ova druga Tora je data usmeno da bi ostala vandomaaja pagana (tj. neznaboaca ili ne-Jevreja). Bog je znao da e se Tanah (Stari Zavet)prevesti na grki, objanjava se u Midrau, pa je zato dao Usmeni zakon da bi ga sauvao urabinskom okruenju kao neku vrstu tajnog znanja.18

Jedna od najdubljih promena u farisejizmu od I veka n.e., jeste zapisivanje Usmene Tore. Prvi

koji je poeo da zapisuje bio je rabin Juda Princ, koji je oko 200 g. n.e. napisao Minu, kompilacijufarisejskih dogmi i pravila koji su se prouavali u rabinskim kolama. Tokom sledeih vekova rabinisu raspravljali o znaenju raznih stihova iz Mine i ove rasprave i objanjenja su zapisani kaoTalmud. U stvari postoje dva Talmuda. Jerusalimski Talmud je napisan u Tiberijadi oko 350 god. inazvan je jerusalimski da bi dobio na renomeu. Jerusalimski Talmud se esto naziva i PalestinskiTalmud. Drugi Talmud su dovrili oko 500 god. ovek po imenu Rabina i rabin Ai u Vavilonu i

16Babylonian Talmud, Kidushin 66a; Nidah 33b.17 Farisejsko uenje o drugom otkrivenju na Sinaju nalazi se u sledeem citatu iz Talmuda:

Rabin Lev bar Hama ree u ime rabina Simeona ben Lakia: ta se misli u stihu: 'I dau ti ploe od kamena,zakon i zapovesti, koje sam napisao da ih ui.' (2. Mojs. 24:12) Ploe se odnose na deset Bojih zapovesti;zakon se onosi na Toru; i zapovestise odnosi na Minu; koje sam napisao odnosi se na Proroke i Spise; daih ui se odnosi na Talmud. Ovo nam govori da je sve to dato na Sinaju. (Babylonian Talmud, Berachot5a).

Dogma o drugom otkrivenju nalazi se i u Midrau:

Kada se Svemogui pokazao na Sinaju da bi dao Toru Izraelu, on je objavljivao Mojsiju po redu Sveto Pismo, Minu,Talmud i Midra... ak i ono to uenici pitaju svoje rabine, Svemogui je kazao Mojsiju tom prilikom. Nakon to sepouio iz usta Svemoguega, [Mojsije] ree: 'Gospodaru svemira! Dozvoli mi da zapiem to za njih.' [Svemogui]odgovori: 'Ne elim da im dam [sve] to napismeno... ali im dajem Sveto Pismo, dok im Miu, Talmud i Midra dajemusmeno'. (Exodus Kabbah 47:1 [uporedi Lehrman Translation p. 536])18 Farisejsko uenje o Usmenom zakonu kao tajnom znanju datom rabinima nalazi se u sledeem citatu iz Midraa:

[Bog] ree [Mojsiju]: 'Ne elim da im dam to napismeno, poto znam da e idolopoklonici vladati nad njima u budunosti i

da e im uzeti [Sveto Pismo] koje e idolopoklonici prezreti. Zato im dajem Sveto Pismo u pismenom obliku, ali im Minu,Talmud i Midra dajem usmeno, tako da kad dou idolopoklonici i pokore [Izrael], [Izrael] e i dalje biti odvojen od njih'.(Exodus Rabbah 47:1 [uporedi Lehrman Translation p. 536])

Strana 14 od 57


15/57

nazvan je Vavilonski Talmud.19 U srednjem veku Jerusalimski Talmud je uglavnom biozapostavljan, dok je Vavilonski stekao autoritet. Kada danas rabini priaju o Talmudu, ne navodei okojem se radi, oni misle na Vavilonski Talmud. Trei deo usmenog zakona je Midra i on je napisanod II do IX veka n.e. Dok su Mina i Talmud ureeni po temama, Midra je ureen kao neprekidankomentar biblijskih stihova.

Greka #2: Autoritet rabina

Drugi osnovni princip rabinsko/farisejskog judaizma je verovanje da rabini imaju apsolutniautoritet da tumae Sveto Pismo, i sve to oni kau na religioznom planu je obavezujue, ak iakoje jasno da je neistina. To je najbolje izraeno rabinskom dogmom da ako rabini kau da je desnona levoj strani, a levo na desnoj strani, tome se mora povinovati.20 Dok sam odrastao to je bio mojsvakodnevni problem. Stalno bih dolazio do mojih rabina i alio se da izgleda kako se ovo ili onotumaenje u Talmudu direktno kosi sa reima iz Svetog Pisma. Meni je svaki put reeno da su torabini komentarisali i da ja ne smem to dovoditi u pitanje.

Jednog dana jedan od mojih rabina me je seo da me ubedi u apsolutni autoritet rabina. Poeo

je da mi pria priu o rabinu Eliezeru koja se nalazi u Vavilonskom Talmudu traktat Baba Metsia, str.59b. Rabin Eliezer je bio najvei rabinski mudrac i uitelj legendarnog rabina Akive. Jednog danarabin Eliezer je uestvovao u debati sa ostalim rabinima oko jedne stavke rabinskog zakona. RabinEliezer je tvrdio da odreena vrsta pei moe postati ritualno neista dok su ostali rabini tvrdili da nemoe.21 Talmud govori da je tog dana rabin Eliezer izneo sve mogue argumente, ali da nije mogaoda ubedi ostale rabine. Rabin Eliezer je oseao veliku frustraciju. Njegovi racionalni argumenti sujasno govorili da je on u pravu, ali to nije bilo dovoljno da ubedi ostale rabine da promene svoj stav. Ita sad da radi? U oaju rabin Eliezer se koristi udima, pa povika: Ako sam ja u pravu neka ovodrvee to pokae! I odjednom, rabini u koli zaue veliku buku i kad pogledae napolje, itav jedanvonjak bio je iupan i lebdeo je u vazduhu. Rabini su bili zadivljeni, ali se okrenue rabinu Eliezeru

i kazae: Mi ne sluamo drvee. Rabin Eliezer pokua ponovo i povika: Ako sam u pravu nekareka to pokae! Tada svi potrae iz kole napolje i videe reku kako tee uzvodno. I sada se rabinizadivie, ali se okrenue rabinu Eliezeru i kazae: Mi ne sluamo reke. Sada rabin Eliezer poe dakljua i viknu: Ako sam u pravu neka zidovi kole to pokau! I zidovi odmah poee da se krive. Alirabini kazae: Mi ne sluamo zidove. Ne znajui ta sad da radi rabin Eliezer viknu: Ako se zakonslae sa mnom, neka se to pokae sa Neba! Istog trena, svi koji su bili u koli ue glas sa nebakako govori: Zato se raspravljate sa rabinom Eliezerom, kad vidite da se sve stvari iz zakona slaus njim! Rabini su opet bili impresionirani, ali rekoe: Izvini, ali mi ne sluamo Nebo. I dok je mojrabin priao tu priu, on otvori 5. Mojsijevu 30:12 gde se kae da Tora nije na nebesima. Svakako,ta fraza je deo stiha koji govori da nema opravdanja da se ne sledi Tora, jer ona nije na nebesima ilipreko mora, ve u naim srcima i ustima. Jevreji su uli Toru direktno od Mojsija i znali su tano taona znai, i zato nije bilo opravdanja da je ignoriu. Ali isti taj stih je posluio ovim rabinima kaoopravdanje pred rabinom Eliezerom zbog ega ne sluaju Stvoritelja u vezi Tore. Kada je Torajednom dana, ona vie nije na nebesima i zato Bog ne treba da je tumai. Zakljuak mog rabina iz

19 Od vremena vavilonskog ropstva u VI veku p.n.e, pa sve do 1956 god. u Vavilonu se nalazila velika i napredna jevrejskazajednica. 1956. god. Arapska drava Irak je proterala itavu zajednicu Vavilonskih Jevreja, koji su, da ironija bude vea,tamo boravili due od samih Arapa.20 Midra govori o autoritetu rabina:

ak iako te ue da je desno levo, a levo desno, mora ih sluati. (Sifre Deuteronomy 154 on Deuteronomy 17:11[Finkelstein ed. p. 207; uporedi Hammer Translation p. 190])

Vidi i Rashi on Deuteronomy 17:11 [Mosad Harav Cook ed. p. 151; Isaiah and Sharfman Translation p. 163]. O ovomeprorok kae: Teko onima koji nazivaju zlo dobrom, a dobro zlom, koji govore da je tama svetlost, a svetlost tama i slatkozovu gorko a gorko slatko. (Isaija 5:20)21 Ta pria o rabinu Eliezeru je poznata pod nazivom Pe Ahnai, prema nazivu te vrste pei.

Strana 15 od 57


16/57

cele te prie je: tumaenje rabina je ak iznad direktne objave samog Boga, pa ko samja da todovodim u pitanje. Kada mi je rabin ispriao ovu priu, okrenuo sam se prema njemu i zahvalio.Rekao sam da je to ono to je trebalo da ujem. Od tada nemam nikave sumnje u vezi Usmenogzakona i rabina, jer znam zasigurno da to nije od Boga.

Kasnije kada sam odrastao, proitao sam istu tu priu o rabinu Eliezeru direktno iz Talmuda i

video sam da se ona nastavlja. Nakon konfrontacije izmeu rabina Eliezera i ostalih rabina, jedan odrabina se etao kroz umu, kad naie na proroka Iliju (rabini veruju da Ilija komunicira sa mnogimaod njih).22 I ovaj rabin upita Iliju ta je Bog rekao kad je uo da je kola izjavila da nee da sluaju

nebesa. Ilija je kazao da se u tom trenutku Stvoritelj nasmejao i rekao: Banai nichuni,banai nichuni( ) Sinovi moji me pobedie! Sinovi moji me pobedie! (Babylonian Talmud, Baba

Metsia 59b).23

Greka #3: Nerazumno tumaenje

Trea rabinska greka je korienje nerazumnog tumaenja. Tora nam govori tano kako darazumemo njene rei. U 5. Mojsijevoj 31 postoji zapovest da se sav narod Izraela mukarci, ene,

deca i stranci na vratima sakupe na PraznikSenica svake sedme godine da sluaju itanje Tore.Svrha ovog javnog itanja je da Izraelci uju, naue i ive po Tori:

Sabravi narod, ljude i ene, decu i doljake, koji budu u mestima tvojim, da uju i ueda se boje Gospoda Boga vaeg, i dre i tvore sve rei ovog zakona; I sinovi njihovi,koji jo ne znaju, neka uju i ue bojati se Gospoda Boga vaeg, dokle ste god ivi nazemlji u koju idete preko Jordana da je nasledite. (5. Mojs. 31:12-13)

Svrha ovog javnog itanja bila je da se obian ovek naui Tori, sluajui, uei i ivei po njoj.Treba se podsetiti da u to vreme obian ovek nije imao Toru u svojoj kui. Da bi nainio kopijuTore, ovek je morao da zakolje itavo stado ovaca da bi dobio dovoljno koe, a zatim da platipisara da sedne oko godinu dana da sa velikim naporom napie vernu kopiju Tore. Zato se

carevima zapoveda u 5 Mojs. 17:18 da naine sebi jednu kopiju Tore. Izraelskom caru je, naime,neophodna Tora kao stalni vodi za vladanje. Ali proseni Izraelac nije mogao sebi priutiti primerakTore, tako da je jedini pristup boanskom uenju bilo javno itanje svakih sedam godina.

Ono to mi uimo iz 5. Mojs. 31 jeste da je Tora napisana tako da bude sasvim razumljiva timstarim Izrailjcima, koji su mogli samo da je uju. Kada tumaimo Toru danas, mi treba da sepostavimo na mesto tih obinih Jevreja koji sluaju Toru dok im se ita. Svakako, mi imamojedinstven izazov koji oni nisu imali. Moramo premostiti jaz od 3500 godina kulture i jezika. Iako jehebrejski jezik govorni jezik u savremenom Izraelu, jevrejski jezik iz Svetog Pisma se prilinorazlikuje od njega, tako da moramo razumeti jezik onako kako je korien kada je Tora nastala.Kada prebrodimo taj kulturni i jeziki jaz, moramo se pitati: Kako bi stari Izraelac razumeo Toru u

Mojsijevo vreme? Svako tumaenje koje nije jasno obinom jevrejskom pastiru iz tog doba,koji slua javno itanje, nije ono zato je Tora namenjena.

Problem je u tome to rabini tumae Toru koristei ono to se danas naziva midrakotumaenje.24 U midrakom tumaenju, rei se uzimaju van konteksta pa im se onda dodeljujeznaenje. Dobar primer je 2. Mojs. 23:2 gde pie:

Ne idi za mnoinom na zlo, i ne govori na sudu povodei se za veim brojem da seizvrne pravda. (2. Mojs. 23:2)

22 Tako na primer, tokom rabinskih obreda obrezanja ostavlja se jedna prazna stolica za Iliju, a na pashalno vee obiaj jeda se otvore vrata da ue Ilija.

23 Vie o ovom incidentu rabina Eliezera videti u Dodatku 3.24 Midrako tumaenje se ponekad naziva i hermeneutsko ili homiletiko tumaenje.

Strana 16 od 57


17/57

Ovaj stih govori da ovek nije kriv samo zato to svi govore da je kriv. To bi bilo izopaivanjepravde. Mi treba da svedoimo za istinu bez obzira na posledice, ak i kada smo jedini glas razuma.Rabini uzimaju ovaj stih i izvode sasvim drugaiji princip iz njega. Oni, jednostavno, odbacuju reisa poetka i kraja ovog stiha:

Ne idi za mnoinom na zlo, i ne govori na sudu povodei se za veim brojem da se

izvrne pravda. (2. Mojs. 23:2)25

Ono to preostaje je povodei se za veim brojem. Izvuene iz svog originalnog konteksta,ove rei se tumae kao zapovest povodi se za veinom. ta god kae veina rabina mora da seposlua, jer 2. Mojs. 23:2 govori povodi se za veinom. Nita za to to 2. Mojs. 23:2 u stvari govorida se ne treba povoditi za veinom, ve za istinom. To nije vano zato to rabini imaju iskljuivopravo da tumae onako kako im odgovara. Izvlaenje rei iz konteksta i iskrivljavanje njihovogznaenja je uobiajeni rabinski pristup Svetom Pismu. Strogo govorei, ovaj pristup ne tumai vestvara. On koristi sluajne glasovne delove stvarajui novo znaenje, koje nema nikakve prirodneveze sa reima iz Pisma.

Greka #4: Predanjeetvrta greka rabinizma je posveenje predanja ili narodnih obiaja. Rabini veruju da ako

neto radi itava jevrejska zajednica tokom dueg vremenskog perioda, onda taj obiaj, koji se

naziva minhag ) ), postaje obavezujui za itavu zajednicu. Ovaj princip je sauvan u izreciminhag jisrael tora hi ) ) Obiaj u Izraelu je zakon, ili bukvalno prevedeno,Obiaj u Izraelu je Tora.26 Klasian primer je noenje kipe, tj. jevrejske kapice. Taj obiaj je bionepoznat u talmudsko doba.27 Ovaj obiaj je nastao u srednjem veku i nakon nekoliko stotinagodina, postao obavezujui. Danas, jedan od najosnovnijih rabinskih zakona govori da mukarac nesme hodati dva metra nepokrivene glave, kao ni moliti se (ak i sedei) nepokrivene glave.28 Ovakviposveeni obiaji predstavljau direktno krenje Tore koja nam zapoveda:

Nita ne dodajte k rei koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje, da biste sauvalizapovesti Gospoda Boga svog koje vam ja zapovedam. (5. Mojs. 4:2)

Isti princip je ponovljen u 5. Mojs. 12:32 (13:1 u Tanahu):

ta vam god ja zapovedam sve drite i tvorite, niti ta dodajte k tome ni oduzmite odtoga. (5. Mojs. 12:32)

Slino nalazimo i u Priama Solomunovim:

Nita ne dodaj k reima Njegovim, da te ne ukori i ne nae se laa. (Prie 30:6)

Pretvaranje obiaja u zakon, bez obzira koliko je star taj obiaj, jeste krenje Tore, a oni koji suto uradili postaju laovi.

Greka #5: Ljudski zakoni

Peta rabinska greka je uvoenje novih zakona. Ovi novokomponovani rabinski zakoni se

nazivaju takanot ) ) propisi, ispravke, reforme ili micvot derabanan ( ) rabinske

25 Babylonian Talmud, Baba Metsia 59b. Zapovest da se sledi veina rabina je, u stvari, jedan od osnovnih principafarisejizma. Majmonid objanjava da ako se vodi rasprava o bilo kojem zakonu izmeu 1001 rabina i 1000 proroka, jedanje dovoljan da bi se sledilo uenje 1001 rabina. Vidi detaljnije u Dodatku 3.26 Chidushei Ramban, Pesachim 7b [Or Olam ed. p. 8a]; Beit Yoseph, Orach Chayim 128:6 [vol. 1 p. 111b];MishnahBerurah 125:8 [vol. 1 p. 300].27 Talmud navodi:

Mukarci ponekad pokrivaju svoju glavu, a ponekad ne, ali enska glava je uvek pokrivena, a deca su uvekgologlava. (Babylonian Talmud, Nedarim 30b)

28Sbulchan Aruch, Orach Hayyim 2:6 [vol. 1 pp. 11-12]; Bi'ur Halachah, 91 [vol. 1, p. 248].

Strana 17 od 57


18/57

zapovesti.29 Klasian primer takane propisa (takana je jednina od takanot) je pranje ruku,zakonski propis koji su doneli rabini. Poto su rabini doneli ovaj propis, a poto nam je Bog,navodno, zapovedio da sluamo rabine (bar u skladu sa Usmenim zakonom), moe se izrei sledeiblagoslov: Blagosloven da si ti Gospode, kralju sveta, koji si nas posvetio zapovestima svojim izapovedio nam da peremo ruke.

Nakon to sam objasnio ovih pet rabinskih greaka svom prijatelju hrianinu koji se dri Tore,poeo sam da shvatam da ono to je za mene bila druga priroda, bilo je neto sasvim stranonekome ko ne poznaje rabinsko-farisejski judaizam. Sada shvatam u koliko tekoj poziciji se nalazimoj prijatelj. Kao hrianin koji se dri Tore on je pokuao da shvati poruku koja je izreenajudejskim i galilejskim Jevrejima pre 2000 godina. Ali on uopte nije shvatao sr Jeuine poruke,poto nije nita znao o Pet greaka koje su rabini pokuavali da nametnu jevrejskoj populacijistare Judeje i Galileje. Kada je proitao da je Jeua ukinuo predanje starih o pranju ruku, mislio jeda se radi o ukidanju Tore. Ali meni je bilo oigledno da Jeua govori protiv farisejskih amandmana itako podrava Toru. To je i mislio kad je rekao: Zato i vi prestupate zapovest Boiju za predanjesvoje? Vi prestupate 5. Mojs. 4:2 i 12:32, dodajui svoje propise Tori.

Jeua nastavlja: I ukidoste zapovest Boiju za predanje svoje. (Matej 15:6) Drei ljudezauzete farisejskim propisima, rabini su odvojili ljude od Tore. Ovo je poruka koja zvui danas istokao i pre 2000 godina. Oko 70% Jevreja u dananjem Izraelu su sekularisti, to znai da ne ive poTori. Ako pitate prosenog Izraelca, zato je izbacio Toru iz svog ivota, on e vam odgovoriti da jebiti religioznim isuvie teko i da to ne moe nikako biti ono to Bog trai od njega. Ako ga pitateza primer, on e vam navesti hiljadu i jednu stvar koju rabini zahtevaju a koje nemaju osnovu u Tori.Pa ti sekularisti nisu glupi. Oni znaju da ti rabinski propisi nisu iz Tore, ali ne shvataju da postojinain da se ivi po Tori, a da ne budu uvueni u rabinske inovacije. Na taj nain odbacuju bebuzajedno sa vodom. U stvari, postavljajui takve, od ljudi postavljene propise, rabini teraju ljude odTore.

29 Nasuprot micvot derabanan ( ) zapovesti naih rabina stoje micvot deorajta ( ) zapovestiTore. Nasuprot takana (rabinski) amandman stoji halaha ) ) (biblijski) zakon.

Strana 18 od 57


19/57

Glava 4

Da li je Jeua bio karaita?

Dok sam tako sedeo i razgovarao sa mojim prijateljem hrianinom koji se dri Tore, poeo samda shvatam da Jeuina poruka ima karaitsku crtu. On je govorio protiv rabinskih zakona, koji susuprotni boanskim zakonima, da bi obratio ljude ka Tori koja je primarna poruka karaitskogjudaizma. Kada je moj prijatelj nastavio sa itanjem Mateja 15, moje pretpostavke u vezi Jeue suse potvrivale. Nakon kritikovanja fariseja zato to su obezvredili Toru svojim ljudskim svetimpredanjem, Jeua citira Isaija 29:13:

Licemeri, dobro je za vas prorokovao Isaija govorei: Pribliava mi se narod ovaj ustimasvojim i usnama me potuje, a srce im je daleko od mene. No uzalud me potuju ueinaukama i zapovestima ljudskim. (Matej 15:7-9)

Izraz uei naukama i zapovestima ljudskim je parafraza Isaije 29:13, gde pie micvat anaimmelumada nauene zapovesti ljudske,30 tj. zakoni koje je ovek stvorio,prihvatajui obiaje koji su se ponavljali generacijama. Kada sam proitao kako Jeua kritikuje ljudskezapovesti rabina, bazirajui svoje rei na Isaiji 29:13, bio sam istovremeno zadivljen i iznenaen. Usrednjem veku je Isaija 29:13 bio karaitski borbeni pokli protiv rabinskih novotarija, a ovaj stih seponavlja nebrojeno puta u srednjovekovnim karaitskim spisima.31A ovde nalazimo istu priu stotinamagodina ranije. On meni lii na karaitu iz I veka.

Ko su karaiti?

Tada upitah svog prijatelja ta misli o tome. U poetku on se oseao uvreenim. On je znao da

sam ja karaita, a karaite je smatrao jednom jevrejskom sektom nastalom u srednjem veku. Pa,kako Jeua moe biti karaita?! Moj prijatelj je itao i jednu staru rabinsku priu o Ananu ben Davidukoga rabini smatraju osnivaem karaizma, nakon svae sa rabinima koji su ga odbacili. Kada samto uo nisam mogao da se suzdrim a da se ne nasmejem. Rabini priaju tu priu o svim svojimneprijateljima. Po Talmudu, Jeua je osnovao hrianstvo poto ga je odbacio njegov uitelj rabinJoua ben Perahja.32 Po jednoj drugoj rabinskoj legendi, Muhamed je osnovao Islam poto su gaodbacili Jevreji iz Meke. Nakon to sam objasnio sve ovo svom prijatelju, on je priznao da neizgleda mnogo verovatnim da neko ui ljude da slede Toru samo da bi se osvetio rabinima. Mojprijatelj je eleo da sazna vie. Ko je bio taj Anan? Ja sam mu objasnio da on nije ni bio karait. Ustvari, karaiti iz tog vremena su odbacili Anana, jer iako je odbacio rabinski autoritet, on je jo uvek

30 Danii ovaj izraz prevodi slino zapovest je ljudska kojoj su naueni31 Na primer, karaitski mudrac iz IX veka Daniel al Kumisi pie u svojoj Poslanici rasejanju (Epistle to the Dispersion,Nemoy ed. p. 88): Ostavi nauene zapovesti ljudske koje nisu iz Tore. Ne prihvataj nita od nikoga osim ono to jenapisano u Tori Gospodnjoj. Biblijski izraz nauene zapovesti ljudske ( ) se javlja vie od dvanaestputa na Kumisijevoj 12. strani Poslanice rasejanju!32 Talmudska pria o Jeui se nalazi u sledeem pasusu:

Jednog dana (rabin Joua) je recitovao ema (tj. 5. Mojs. 6:4-25), kad se Isus pojavio pred njim.Nameravao je da ga primi i napravio je naklon prema njemu. On (Isus) mislei da je to s ciljem da gaodbaci, doe, uze ciglu i pokloni se pred njom. 'Pokaj se', ree mu (rabin Joua). On odgovori: 'Ovo sam

nauio od tebe: Onaj ko grei i navodi druge na greh, ne moe priutiti sebi pokajanje.' A rabin ree: 'IsusNazareanin se bavio magijom i zaveo je Izrael.' (Babylonian Talmud, Sanhedrin 107b (uncensored version)[Soncino Translation])

Strana 19 od 57


20/57

koristio nerazumne metode tumaenja koje su koristili rabini. Zbog toga su karaiti odbacili njegovesledbenike nazvavi ih Ananitima.33

Moj prijatelj se sada prilino zbunio. Ako karaite nije osnovao Anan, pa kako su se oni pojavili?Tada sam ga podsetio da, kao to sam naveo ranije, Talmud je napisan oko 500 god. u Vavilonu.Od tada, Talmud vie nije bio tajno znanje male grupe rabina. Kao rezultat, talmudizam je poeo da

se iri irom jerejskog sveta. to je vie Jevreja poelo da se identifikuje kao talmudisti, drugi Jevrejisu sve vie protestovali da njihovi preci nisu poznavali taj Usmeni zakon, ve su sledili samo

jevrejske spise (= Stari Zavet).34 U to vreme hebrejski spisi su nazivani Kar ( )35 a oni Jevrejikoji su insistirali na doslednom pridravanju hebrejskim spisima nazvani su Karaiti ( ).36

Objasnio sam svom prijatelju da se u poetku podrazumevalo da se Izraelci pridravaju SvetogPisma, tako da nije bilo potrebe da se jedan segment populacije oznai sa imenom Karait, tj. itaSvetog Pisma. Svi su prouavali Sveto Pismo, bar svi oni koji su mogli da kontroliu sebe da se neklanjaju Balu ili rtvuju Astaroti. U tom smislu, i Mojsije je bio Karaita, tj. prouavalac Svetog Pisma,od vremena kada je data Tora. Isto tako i Isaija i Jeremija i svi ostali proroci Izraela. Svi su oni bilikaraiti jer su verovali u istinitost Svetog Pisma i odbacivali oveije zakone i lana otkrivenja (5.

Mojs. 4:2, Isaija 29:13, Jeremija 16:19). Nakon to sam objasnio sve ovo, moj prijatelj je poeo dashvata ta sam mislio kad sam kazao da Jeua lii na karaitu iz I veka n.e. Poput Isaije i Jeremije, iJeua je uio ljude da se vrate Tori i da odbace oveije zakone. Ovaj aspekt njegove poruke jekaraitski, bez obzira to se ta re nije koristila u to vreme.

Moj prijatelj me je pitao da li znam neki drugi primer pokreta koji je postojao i pre nego to jedobio svoj naziv. Meni je odmah pao na pamet Misnagdim, glavni pokret rabinskog judaizma iz IXveka u Litvaniji, u kome su moji preci bili voe. U to vreme rabini su se podelili u dva tabora,Hasidim ili pravedni, sledbenici novog oblika rabanizma koji je izmislio Baal em-Tov, i Misnagdimili protivnici koji su se usprotivili novim talasima hasidizma. Hasidi su davali svu vlast jednomrabinu koga su zvali rebe i provodili su veinu svog vremena u takozvanim mistinim zanimanjima37

Nasuprot njima, Misnagdim su davali razliitu vlast razliitim rabinima, u zavisnosti od njihovogpoznavanja Talmuda, a provodili su veinu vremena prouavajui Talmud i ostale zakonsketekstove. Svaki rabin je mogao dosegnuti visoki poloaj meu misnagdima prema svojim kolskimkvalitetima, dok je hasidski rebe doao do tog poloaja ili injenjem uda ili nasleem od svog oca.Do dananjeg dana Jevreji koji potiu iz Litvanije ponosno izjavljuju da su oni misnagdim(protivnici) koji su sauvali originalni rabinski judaizam. U tom smislu misnagdim tvrde da je rabinAkiva bio misnaged (jednina od misnagdim) ak iako je iveo 1600 godina pre nego to je ovajpokret dobio ime. Nema sumnje da su misnagdim u pravu! Rabin Akiva - koji je iveo 1600 godinapre Baal em-Tova nije bio hasid, jer nije verovao u jedinstvenog rabinskog lidera koji ini uda(setiti se uda rabina Eliezera). Nema sumnje da su misnagdim uvari jedne ranije forme rabinizma

33 Vidi Kirkisani pp. 103, 146-147. Karaitski stav prema Ananu se ogleda u injenici da dok su ga njegovi sledbenici zvaliro hamaskilim ( ) voa prosvetljenih, karaiti su mu se rugali da je ro haksilim ( ) voabudala. (Kirkisani pp. 94-95)34 Anan je bio neka vrsta Martina Lutera svog doba. Ubrzo nakon to je Talmud poeo da se iri po novim oblastima gdeje prethodno bio nepoznat, pojavilo se islamsko carstvo ukljuivi veinu Jevreja u svoje okvire. Kako se talmudizamsuoavao sa sve veim otporom, rabini su poeli da koriste islamski ma da nametnu svoju novu doktrinu. U mnogimoblastima to je dovelo do novih progona i nasilja. Ananovo veliko dostignue je u tome to je (poput velikog borca zaljudska prava Martina Lutera Kinga) on koristio nenasilna sredstva da ubedi muslimanske vlasti da dozvole ne-talmudistima da nastave sa starim dranjem Tore.35 Ime Kar za Sveto Pismo je preivelo u savremenom hebrejskom jeziku u obliku Mikra . Naziv Tanah, koji sedanas najee koristi kao skraenica, poeo je da se koristi pre oko 500 godina.

36 Vidi Ben Yehudah vol. 12 pp. 6138-6139 nt. 3.37 Moda najbolji primer hasida su Lubavii koji su sledili rabina nersona.

Strana 20 od 57


21/57

koja je postojala vekovima pre nego to su dobili svoje ime, dok su hasidi (pravedni) izmislili jednupotpuno novu religioznu dogmu.

Strana 21 od 57


22/57

Glava 5

Kontradikcija u Jevanelju po Mateju?

Nakon razgovora sa mojim prijateljem hrianinom koji se dri Tore, nisam mnogo razmiljao okaraitskim aspektima Jeuine poruke. Na kraju krajeva, ve sam itao Novi Zavet i znao sam dapostoje neki aspekti Jeuine poruke koji izgledaju oigledno anti-karaitski (vidi poglavlje 10). Tadase postavilo pitanje Mateja 23:1-3. Problem teksta je bio potpuno jasan. U Mateju 15 izgleda daJeua govori svojim uenicima da se dre podalje od ljudskih zapovesti fariseja, dok im u Mateju23:1-3 govori da sluaju sve to fariseji ue jer oni sede na Mojsijevom prestolu i imaju njegovautoritet.

Moja prva reakcija kao karaite je jo uvek bila da me nije briga to postoji kontradikcija izmeuMateja 15 i Mateja 23. Ipak, odluio sam da to prihvatim kao tekstualni problem na isti nain na koji

sam se suoavao sa tekstualnim problemima u spisima sa Mrtvog mora i slino.Jedno od prvih reenja na koje sam naiao bilo je iz takozvane biblijske kritike, jednog od onih

uenih profesora koji sede zavaljeni u svojoj fotelji od slonove kosti. Gledite iz fotelje od slonovekosti je glasilo da je Matej 15 pisao jedan anti-farisejski Jeuin uenik, dok je Matej 23 pisao pro-farisejski uenik. Svaki od ovih uenika je jednostavno uo u Jeuinim reima ono to je eleo dauje, prema svojim unapred stvorenim ubeenjima.38 Ja nisam odbacio ovo objanjenje iako nisambio oduevljen s njim. Smatrao sam da je malo verovatno da se takav razdor pojavi meu prvimJeuinim sledbenicima. Da li je zaista bilo pro-farisejskih i anti-farisejskih frakcija u prvoj crkvi?Moda i jeste, ali morao sam da naem bar jednu istorijsku referencu koja bi to potvrdila.39 Takoneto bi moralo ostaviti trag u istorijskim i tekstualnim izvetajima.

Veina hrianskih naunika jednostavno priznaje da Jeua nije mislio da uenici treba dasluaju fariseje, ali su nesposobni da ponude bilo kakvo objanjenje injenice da Matejeva knjiganjemu pripisuje ove rei.40 Dugo vremena nisam imao reenje za ovaj problem, i nisam znao kakoda nastavim dalje. Pokuao sam da proverim Matej 23:2-3 u grkom originalu, poto, kao karaita,moj pristup prema Tanahu je uvek bio da itam hebrejski original, budui da svaki prevod implicitnosadri tumaenje. U stvari to je moj prilaz bilo kojem starom dokumentu. Ako elim da znam takae Talmud, ja ga itam na aramejskom, a ako elim da znam ta kau svici sa Mrtvog mora,itam ih na hebrejskom. Tako sam proverio Matej 23:2-3 na grkom i naao da standardni engleskiprevod verno predstavlja ono to je napisano na grkom.

38 Na primer, Fenton p. 366: Teko je poverovati da je Isus zaista zapovedio poslunost uenju knjievnika i fariseja. Toje verovatno bilo gledite Mateja ili jednog od njegovih izvora, vidi Matej 5:19. Uporedi i Davies and Allison p. 269.39 Jedno od moguih objanjenja je iz Dela apostolska 15:5. Ovaj stih se moe odnositi na elju farisejske frakcije meuJeuinim sledbenicima da nametnu farisejske zakone i obiaje na sve vernike. Ovome se usprotivio Jakov koji umestotoga preporuuje etiri osnovna zakona za nove vernike i objanjava da se ostale zapovesti mogu utvrditi sluanjemMojsijeve Tore koja se ita svakog abata (Dela 15:20-21). Svakako, svako ko bude sluao itanje Tore, ne treba sepovinovati ljudskim zakonima fariseja koji ne postoje u pisanoj Tori.40 Vidi na primer Davies and Allison p. 270.

Strana 22 od 57


23/57

Glava 6

Grki ili hebrejski?

Nakon to sam naao da se u Mateju 23:2-3 govori na grkom isto to i na engleskom, bio samskoro potpuno bez ideja. Polje mog rada je Tanah, svici sa Mrtvog mora i stari Judaizam. Iako samuio grki na fakultetu, prouavanje Novog Zaveta nije bila moja ua specijalnost. Zato sam pitaonekolicinu svojih kolega sa fakulteta da li imaju ideju ta da radim sada. Jedan od njih mi je rekaoda neki strunjaci smatraju da su prva tri Jevanelja originalno napisana na hebrejskom. Upitaosam zbog ega misle tako, a on je odgovorio: Jer su puni hebraizama.

Znao sam sve o hebraizmima iz mojih studija Septuaginte, starog prevoda Tanaha na grki jezik. ak i najvei strunjaci za grki jezik nalaze da je ovaj prevod nerazumljiv, dok bilo kojiizraelski student moe da ga ita i nakon par godina uenja grkog. Razlog je u tome to su

Septuagintu preveli veoma loi prevodioci. Umesto da prevedu Tanah na isti grki, oni sumehaniki prevodili re po re, ukljuujui i brojne hebrejske fraze. Za nekog ko je upoznat saTanahom na hebrejskom, ovaj prevod je relativno lagan za itanje, dok za specijaliste za grki jezik,koji oekuju elegantnu grku sintaksu, on zvui besmisleno. I u staro vreme nije bilo nita bolje.Kako kae jedan od mojih profesora: Na ulicama Atine, niko nije mogao da razume Septuagintu.itaocu iz antike Grke, ovaj prevod je bio nerazumljiv. Na primer, Tanah po pravilu zapoinje

izvetaje sa izrazom vajehi( ) i bi.... U hebrejskom izraz i bi... znai i desi se. Ali grki italacita kai egeneto ( ) i kae: I bi? I ta bi?! Na grkom to je besmisleno! esto prevodiocinisu ni znali ta prevode, tako da su kreirali besmislene izraze prevodei re po re .41 Slino sedesilo i mom prijatelju koji je napisao lanak na engleskom i potom dao da mu se prevede na

hebrejski. Na jednom mestu u lanku moj prijatelj je napravio referencu za jednu tabelu: See Table1. (Vidi Tabelu 1). Jevrejski prevodilac poetnik preveo je kao re'e ulhan ehad ) )vidi jedan sto. Engleska re table moe da znai sto (za ruavanje) ali i tabela, kako je trebaloprevesti ovde. Kada je moj prijatelj video ovaj prevod nije znao da li da plae ili da se smeje. Radise o prevodu kakav se esto sree u Septuaginti, bukvalni prevod nekoga ko nije siguran taprevodi. Da stvari budu gore, mnogi grki prepisivai koji nisu znali ni re hebrejskog, pokuali su daisprave lo grki. Rezultat je prevod koji ponekad oponaa hebrejski original re po re, dok se nadrugim mestima potpuno razlikuje od originala.

Nakon kratkog prouavanja prva tri Jevanelja na grkom, uoio sam da oni sadre hebraizme.Dodue, ne u istoj meri kao Septuaginta, ali sadre. Blass and Debrunner, standardna gramatika

novozavetnog grkog objanjava situaciju:Mnogi izrazi koji se ne koriste u grkom jeziku uunjali su se u verno napisani prevod sahebrejskog originala.42

Blass and Debrunner idu dalje sa tvrdnjom da su ti izrazi aramaizmi. Nakon malo vieistraivanja otkrio sam da dugo vremena postoji debata meu strunjacima za Novi Zavet oko togada li su neki delovi Novog Zaveta (naroito Matej, Marko, Luka, Dela apostolska i Otkrivenje) bili

41 Pogledaj na primer LXX 1. Samuilova 3:10 (uporediti LXX, 4. Mojs. 24:1). Neke interesantne primere u grkom Mateju jekomentarisao Grintz pp. 36-39. U jednoj dobroj gramatici grkog jezika nalazimo: Veina semitizama... ne samo da su logrki jezik, ve mogu stvoriti i potekoe prilikom prevoenja... (Whittaker p. 150)42 Blass and Debrunner 4 p. 3. Jedna gramatika novozavetnog grkog jezika navodi ne manje od dvadeset tri razliitekategorije semitizama. (Zerwick pp. 163-164)

Strana 23 od 57


24/57

originalno napisani na aramejskom ili hebrejskom jeziku.43 Oni koji favorizuju aramejski original su uvelikoj veini, ali dok sam lagano krio put kroz grki jezik prva tri Jevanelja, sve vie sam nailaziona izraze poput i bi44 koji mogu biti jedino hebraizmi, nikako aramaizmi. Na aramejskom ta fraza jebesmislena kao i na grkom.

Nakon nekoliko iscpljujuih sedmica ronjenja po novozavetnom grkom jeziku, moj odgovor je

bio isti kao na poetku. Dakle, ta ako je Matejeva knjiga napisana na hebrejskom ili je imalahebrejske korene?! Bez obzira kako to bilo fascinirajue, kako mi to moe pomoi da razumemMatej 23:2-3? Ponovo sam se obratio svom kolegi sa fakulteta, a on mi je priznao da je preskoionajvaniji deo. Objasnio mi je da ne samo da neki strunjaci veruju da je Matej originalno napisanna hebrejskom, nego je i jedna verzija hebrejskog Mateja opstala do dananjeg dana.

43 Na primer Lamsa tvrdi da je itav Novi Zavet prvobitno napisan na aramejskom, dok Grintz tvrdi da je Matej napisan na

hebrejskom. Vidi Howard 1986a p. 223 za uvid u oba gledita.44 Na primerkao egeneto ( ) i bi pojavljuje se u Mateju 7:28, Marko 1:9, Luci 1:23, itd.

Strana 24 od 57


25/57

Glava 7

em-Tovov hebrejski Matej

Kada sam uo da jo uvek postoji verzija hebrejskog Jevanelja po Mateju, odmah sam otiaodo biblioteke Hebrejskog Univreziteta (koji se nalazi u Jerusalimu na brdu Skopus), i nakon kratkepretrage preko kompjutera naiao sam na knjigu Jevanelje po Mateju prema primitivnomhebrejskom tekstu(The Gospel of Matthew according to a Primitive Hebrew Text). Pisac knjige jeDord Hauard (George Howard), priznati strunjak sa jednog amerikog univerziteta. Seo sam daitam njegovu knjigu u kojoj se nalazi hebrejski tekst Mateja, engleski prevod teksta, kao ilingvistike i tekstualne studije. Pre nego to sam preao na hebrejski tekst, odluio sam daproitam lingvistike i tekstualne studije da vidim sa ime imam posla.

Hauard objanjava da je hebrejsku verziju Matejeve knjige sauvao panski Jevrejin koji se

zove em-Tov Ibn aprut. Ovog em-Tova ne treba meati sa Baal em-Tovom, uvenimrabinskim udotvorcem iz XVIII veka, inae osnivaem Hasidizma. em-Tov koji je sauvaohebrejsku verziju Mateja iveo je oko 400 godina ranije. Ovaj em-Tov iz XIV veka je iveo u panijitokom inkvizicije. Ovaj period se naziva Rasprave (Disputatio). Ove rasprave su bile javne debatena koje su katoliki ugnjetai silom dovodili Jevreje. Rasprava se dogaala kada bi katoliki biskupposlao svoje jurine trupe do neke sinagoge i dovukao lokalnog rabina do javnog trga. Rabin je tadabio primoran da brani jevrejsku veru na licu mesta. Ako bi rabin izgubio, lokalno jevrejskostanovnitvo je prisiljavano da se obrati u katolicizam, a u sluaju pobede, mogli su biti optueni zauvredu katolike vere i prisiljeni da emigriraju da bi spasili goli ivot. 45 Rasprava se, logino, popravilu gubila, ali je za veinu Jevreja bilo prihvatljivije da budu izbeglice nego da budu prinueni dase obrate u katolicizam.

em-Tov Ibn aprut je iveo u vreme kada su rasprave bile najuestalije i da bi pomogaosvojim sunarodnicima seo je i napisao polemiku knjiicu koja negira katolicizam. em-Tovovapolemika taktika je bila da ide kroz Novi Zavet, deo po deo, traei slabosti koje se mogu koristitiprotiv katolicizma. Ono to je interesantno, jedan od njegovih uobiajenih trikova je bio da citirastihove u kojima katolici kre direktne Jeuine zapovesti.46 Na kraju em-Tovove polemike knjiicepod nazivom Kamen ispita (Even Bohan), on je ubacio i hebrejsku verziju Jevanelja po Mateju uvidu dodatka. em-Tov objanjava da ako njegovi sunarodnici Jevreji ele da preive oveRasprave, oni moraju da se bolje upoznaju sa Novim Zavetom. Jevrejska verzija Mateja koja jedodata na kraju em-Tovove knjiice Kamen ispita se danas obino naziva em-Tovov hebrejskiMatej.

em-Tovov hebrejski Matej je poznat vekovima, ali se uvek smatralo da je em-Tovjednostavno preveo svoju verziju Mateja sa grkog ili latinskog na hebrejski. Onda je osamdesetihgodina XX-og veka Dord Hauard sa Univerziteta Merser (Mercer University) u Dordiji izveodetaljnu lingvistiku studiju u kojoj je pokazano da postoje delovi em-Tovovog hebrejskog Matejakoji se ne mogu lako objasniti prevodom sa grkog. Kada sam doao do dela Hauardove knjige ukojoj je izloena lingvistika analiza, bio sam ushien; sada sam opet bio u svom elementu.

45 Dobra knjiga o Raspravama je Ajzentajnova (Eisenstein) OzarVikuhim (vidi Bibliografiju). Dobar primer Jevrejina kojije bio prisiljen da bei nakon Rasprave, je Nahmanid (1194-1270).46 Na primer, iz Mateja 12:1-8, em-Tov zakljuuje da su katolici odbacili abat, iako je Jeua oigledno svetkovao abat.Vidi i Garshowitz pp. 307-309.

Strana 25 od 57


26/57

Jedna od stvari koje je Hauard naao u em-Tovovom Mateju je hebrejska igra rei.47 Kod igrerei se na razliitim mestima koriste rei sa slinim izgovorom, a razliitim znaenjem. Ona jeuobiajena za Tanah i predstavlja integralni deo hebrejskog pripovedanja. Na primer, prvi ovek se

naziva Adam ) ) jer je nainjen od zemlje, koja se na hebrejskom kae adama ) ). U stvaripostoji i druga re za zemlju arec ) ), to se moglo koristiti u Prvoj Mojsijevoj. Ali re adama

(zemlja) se koristi vie puta u Prvoj Mojsijevoj 2 kao igra rei nasuprotAdamu.U drugom primeru, Tora nam govori da su ovek i njegova ena bili goli, ili na hebrejskom

arumim ) ).48 Ve u sledeem stihu nalazimo da je zmija bila inteligentna, ili na hebrejskomarum ) ). U ovoj igri rei se suprotstavljaju goli arumim ) ) i inteligentan, mudar arum ( ). Ova igra rei nema nikakvu skrivenu poruku,49 ona je jednostavno sastavni deo sklopa i stilahebrejskog pripovedanja.

Sledei primer se nalazi u viziji proroka Jeremije:

Posle mi doe re Gospodnja govorei: ta vidi, Jeremija? I rekoh: Vidim prut

bademov (aked ). Tada mi ree Gospod: Dobro si video, jer u se zaloiti (oked

) oko rei svoje da je izvrim. (Jeremija 1:12)Ovde je igra rei isprepletena sa Jeremijinom vizijom. On vidi bademov prut, na hebrejskom

aked( ), a kao odgovor Gospod e se zaloiti, na hebrejskom oked( ). Svakako na nekomdrugom jeziku ovaj izraz nema smisla. Dok je na hebrejskom veza oigledna, italac na nekomdrugom jeziku se udi kakve veze ima bademov prut sa Stvoriteljevim nastojanjem da odri svojure.

Ovakve igre rei su veoma este i mogu se nai na skoro svakoj stranici Tanaha. Zato je biloveliko iznenaenje kad je Hauard pronaao hebrejsku igru rei u em-Tovovom Mateju, jer sepretpostavljalo da je to prevod sa grkog.

Na primer u Mateju 18:9 Jeua kae: I ako te oko tvoje sablanjava ( tahilha ), izvadiga i baci od sebe (taliheha ).50 Ovde se nalazi igra rei izmeu rei koje zvue slino:tahilha sablazniti i taliheha baci od sebe. Kako je hebrejska igra rei mogla ui u knjiguprevedenu sa grkog?

Svakako, jedan primer igre rei ne moe biti dokaz da je knjiga napisana na hebrejskom, jer tomoe biti sluajnost. Ali, ako se ona nalazi i na drugim mestima, teko se moe prihvatiti da se radio prevodu sa grkog originala. Ali em-Tovovov hebrejski Matej obiluje igrama rei. Na primer: A

narod videvi (vajiru ) zadivi se (vajiru ) i proslavi Boga, koji je dao takvu vlast ljudima.(Matej 9:8)51 U ovom sluaju igru rei ine homonimi izvedeni iz razliitih korena (raa . .. videtinasuprotjara. .. bojati se, diviti se). Mnogo sloeniji sluaj nalazimo u Matej 12:13.15:

47 Za vie detalja vidi Howard 1987 pp. 194-201 i Howard 1995 pp. 184-190.48 1 Mojs. 2:2549 Sa ovim se ne slae prevodilac. Vidi Otkrivenje 3:18.50 U em-Tovovom hebrejskom Mateju 18:9 pie:

:] [ ...

Svi tekstovi iz em-Tovovog Mateja su uzeti iz Hauardovog izdanja, osim ako drugaije nije navedeno. Samoglasnike jedodao pisac.51 U em-Tovovom hebrejskom Mateju 9:8 pie:

[ [= =][

Strana 26 od 57


27/57

Tada ree oveku: Prui ruku svoju. I prui (vajet ). I postade zdrava kao i druga... Idesi se nakon toga, i Jeua je znao, i okrenu (vajet ) odatle i narod mnogi iae zanjim...52

Ovde se re vajet ) ) koristi dva puta sa dva razliita znaenja (i prui i i okrenu). Slianprimer nalazimo u Mateju 14:35-36:

(35) ...i donesoe mu sve bolesnike (haholim ) od svih slabosti. (36) I moljahu(vehilu ) ga... 53

U ovom primeru, koren hlh . .. poprima dva razliita znaenja (bolesnike i moljahu) - tipinahebrejska igra rei.

Postoje, ak i sluajevi gde se igra rei preplie u itavoj prii. Na primer u Mateju 18:23-34

Jeua poinje priu koristei re alem ) ) (platiti) pet puta. Zatim zakljuuje u 35. stihu: Takoe i Otac moj nebeski uiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu celim (alem )srcem.54 U pouci ove prie koristi se isti koren rei alem. .. ali sa drugaijim znaenjem (celimnaspram platiti).

Jedan od glavnih dokaza koji navode oni koji veruju da je Jevanelje po Mateju napisano na grkomjeziku predstavlja igra rei na samom grkom. U Mateju 16:18 Jeua kae imonu: Ti si Petar (Petros), i na tome kamenu (petra ) sazidau Crkvu svoju... (Matej 16:18) Ova igra rei se bazira nagrkoj reipetra koja znai kamen i iz koje se izvodi ime Petar (Petros).55 Ovo se obino navodi kao odlunidokaz da je Matej prvobitno pisan na grkom, jer je oigledno da je grka igra rei isprepletena sa sadrajemstiha. Ali u ovom stihu na hebrejskom postoji sasvim drugaija igra rei! U hebrejskom Mateju Jeua kae: Ti

si kamen (even ) i sagradiu (evne ) svoju kuu molitve na njemu. U hebrejskom Mateju, igrarei je izmeu even ) ) kamen i glagola evne ) ) sagradiu.56 Ova igra rei je vana poto sebazira na slinoj igri rei kao Psalam 118:22: Kamen (even ) koji odbacie zidari (bonim ),posta glava od ugla, koji se kasnije citira u Mateju 21:42, 44!57

Zato su ove igre rei vane? Ako je em-Tov hebrejski Matej bio prevod sa grkog, odaklepotiu sve te igre rei? Svrha igre rei je da ulepaju tekst i ukau na neku teoloku poruku. Ali,zato bi se jedan rabin iz XIV veka, koji pie knjigu da opovrgne katoliko hrianstvo, muio daulepa hebrejski prevod Mateja?

52 U em-Tovovom hebrejskom Mateju 12:13. 15 pie:

)13( ...

)15( [] ...53 U em-Tovovom hebrejskom Mateju 14:35-36 pie:

35( ( )36 ) . ...54 U em-Tovovom hebrejskom Mateju 18:23-35 pie:

)23( ) , 24 ( ( 25 (

( 26 ( (27 ( (28( ( 29 (

30 ( ( ( 31 ( ( 32) ! , (33 (

( 34 ? ( ( 35 (

55 Ova igra rei se naziva i objanjenje imena.56 U em-Tovovom hebrejskom Mateju 16:18 pie:

... 57 Uporedi Howard 1995 p. 185.

Strana 27 od 57


28/57

Postoje i drugi argumenti pored igre rei koji podravaju hebrejski original. U nekim sluajevimaizgleda kao da grki Matej nema smisla ili predstavlja potekou za razumevanje, dok je u em-Tovovom hebrejskom Mateju sasvim logian i razumljiv. Na primer u grkom stoji: Jer su sviProroci i Zakon proricali do Jovana. (Matej 11:13)58 Da sam ja em-Tov koji pie raspravu protivkatolikog hrianstva, ja bih uzeo ovaj stih kao svoj prvi argument. Ovde, crno na belo, u grkom

Mateju pie da Tanah ne govori o Jeui; Tanah je prorokovao samo do Jovana Krstitelja, dokJeuina misija nije proreena Tanahom. Tako kae grki Matej! Hebrejski Matej, meutim, imamalu, ali veoma znaajnu razliku, i kae: Jer su svi Proroci i Tora proricali o Jovanu. (HebrejskiMatej 11:13)59 Ovaj hebrejski tekst ima vie smisla. Tu se jednostavno kae da se irom Tanahanalaze stihovi koji upuuju na proroka kao to je bio Jovan Krstitelj (moda e neko uzeti Malahijinoposlednje proroanstvo kao primer). Rei do i o na grkom jeziku se sutinski razlikuju (heos naspram peri ), ali na hebrejskom razlika je u samo jednom slovu (ad naspram al ).60

Dakle, ako je em-Tovov hebrejski Matej bio samo prevod sa grkog, onda se taj grki tekst nakome se bazira, sutinski razlikuje od svih grkih tekstova pronaenih do danas. Ali, ako je grkiMatej prevod sa hebrejskog, onda je hebrejski original na kome se on bazira veoma slian em-

Tovovom hebrejskom Mateju.61

Grki Matejdo

Hebrejski Matejo

Hebrejskiekvivalent

ad al

Grkiekvivalent heos peri

Ako je em-Tovov Matej samo prevod sa grkog, zato bi hebrejski prevod imao vie smislaod grkog originala? U em-Tovovom interesu bi bilo da sauva grki smisao koji prua jaeargumente protiv katolicizma, to je i bio njegov cilj.62

Ako em-Tovov Matej nije prevod sa grkog, onda ta je to? U zakljuku svoje knjige Hauardobjanjava:

Istraivanje ovog teksta dovodi do zakljuka da izvorni tekst hebrejskog Mateja u em-Tovu jeste jedna prvobitna zbirka tekstova, a nikako prevod. Izvorni tekst je, meutim,bio izloen nizu revizija, tako da sadanji tekst em-Tova predstavlja original, ali ujednoj neistoj formi.63

58 Matej 11:13 na grkom: 59 U em-Tovovom hebrejskom Mateju 11:13 pie:

60 Paralelni stih u Luka 16:16 takoe koristi do Jovana, ali koristi drugu grku re za do mehri .61 Uoiti da u prvom izdanju svoje knjige, Hauard ne gleda grki i hebrejski kao izvor i prevod, ve kao dva izdanja istogdela (Howard 1987 p. 225). Navedeno izvoenje zakljuka potie od autora (N. Gordona), ali uporediti i Howard 1986a p.225.62 Pogledati na primer em-Tovovu primedbu na Matej 21:5 gde navodi da postoji pogreno citiranje Zaharije 9:9. em-Tov kae da Zaharija govori o enki magareta, dok Matej to menja u mujaka! Uporedi Howard 1987 p. 179.63 Howard 1987 p. 223. U izdanju svoje knjige iz 1987. god. Hauard govori o originalnom hebrejskom Mateju, kao prvojrecenziji, koja moe ak i prethoditi grkom tekstu (Howard 1987 pp. 223-226). U izdanju svoje knjige iz 1995. god. pod

nazivom Hebrew Gospel of Matthew, Hauard ublaava taj zakljuak (Howard 1995 p. 190), iako jo uvek tvrdi dajedinstvena i arhaina potka ovog teksta ide do prvih vekova hrianske ere (Howard 1995 p. 212). Na drugom mestu uistoj studiji on pie: em-Tovov Matej, kao to je odtampan ovde, ne predstavnja original u istoj formi. On pokazuje

Strana 28 od 57


29/57

To znai da em-Tovov hebrejski Matej nije originalni Matej, ali u svojoj pozadini imaelemente originalnog Mateja. Da bi se to pokazalo striktnije, potrebno je uroniti dublje upostojei hebrejski tekst Jevanelja po Mateju. Nakon desetak proeljanih poglavlja, topostaje sasvim jasno. em-Tovov hebrejski Matej je oigledno kontaminiran grkim Matejomdo te mere da ak sadri i grke rei transkribovane na hebrejski. Izgleda kao da je neko seo

sa hebrejskim Matejom u jednoj ruci i grkim u drugoj sa ciljem da se hebrejski tekst doteraprema grkom. Izgleda da su tokom vekova dobri poznavaoci Jevanelja uoili razlike izmeuhebrejskog i grkog Mateja i pomislili da se radi o grekama u hebrejskom tekstu. U stvari,ove greke su bile u grkom tekstu, dok je hebrejski predstavljao originalni tekst koji je pisaoMatej lino. Ali ovi strunjaci nisu shvatali da su nepanjom prilagodili hebrejski premagrkom. Tako, kada se em-Tovov Matej slae sa postojeim grkim tekstom, mi nemamo tada nauimo, jer se najverovatnije radi o prilagoavanju prema grkom. Ali, kada se hebrejskiMatej razlikuje od grkog teksta, on verovatno sadri originalni tekst koji se izgubio ugrkom.64

kontaminaciju jevrejskih prepisivaa tokom srednjeg veka. Meutim, ispostavlja se da su znaajni delovi originalasauvani, ukljuujui neminkani stil, negramatike konstrukcije i aramaistine oblike (Howard 1995 p. 178). Ovajzakljuak, Hauard kasnije ublaava jo vie (Howard 1999 par.7.)64 Vidi i dve studije Shedinger-a.

Strana 29 od 57


30/57

Glava 8

Mojsijev presto

Kada sam se naoruao ovim novim saznanjem, konano sam otvorio Matej 23:2-3 u em-Tovovom hebrejskom Mateju da vidim ta pie. Kao to je ve navedeno, u prevodu sa grkog pie:

(2) Na Mojsijev presto sedoe knjievnici i fariseji. (3) Sve, dakle, to vam kau dadrite, drite i tvorite; ali po delima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvore. (Matej23:2-3)

Ali kada sam pogledao u hebrejski tekst Mateja, naao sam neto sasvim drugaije:

)2(

)3(

(2) Al kise Moe jevu haperuim vehahhakhamim.

(3) Veata, kol aer jomer lakhem, imru va'asu, u vetakanotehem uma'asehem al ta'asu,ehem omrim vehem enam osim.

Ili, prevedeno na na jezik:

(2) Fariseji i mudraci sedoe na Mojsijev presto.

(3) I sada, sve to vam on kae, drite i inite, ali po njihovim propisima (takanot )i njihovim primerima (ma'asim ) ne inite, jer oni govore ali ne ine.

U hebrejskom Mateju Jeua govori svojim uenicima da ne sluaju fariseje. Ako oni tvrde da

imaju autoritet poto sede na Mojsijevom prestolu, onda treba da dre i ine to Mojsije kae!Da bi shvatili ta se desilo, treba uporediti hebrejski sa grkim. U grkom tekstu, uenicima se

zapoveda da dre sve to oni [fariseji] kau, ali u hebrejskom Jeua kae svojim uenicima dadre sve to on [Mojsije] kae. Ovo su dve sutinski razliite poruke, ali na hebrejskom jeziku,

razlika je u samo jednom slovu! Na hebrejskom, on kae jejomar(), dok oni kau jejomru().65 Jedina razlika izmeu ove dve rei u originalnom tekstu (bez takica) jeste dodatak jednogslova vav ) u rei) jomru ) oni kau. Zapanjujue je kako jedno od najmanjih slova u)hebrejskoj abecedi 66vav(), moe izazvati tako veliku razliku u znaenju! Dodavanjem ovog malogslova, Jeuina poruka da se slua Mojsije (sve to on kae) postaje zapovest da se sluaju fariseji

(sve to oni kau). Sa druge strane, na grkom jeziku razlika izmeu on kae (eipe ) i onikau (eiposin ) je mnogo vea. Ovo nam sugerie da je grki prevodilac pogreno proitao

hebrejski tekst, kao da sadri to dodatno slovo vav(). Moda prevodilac nije ak ni imao predstavuo farisejima!

65 U hebrejskom pismu kojim je pisan Tanah (Stari Zavet) samoglasnici se praktino nisu oznaavali, ve su pameni(samoglasnici u semitskim jezicima se stavljaju po prilino strogim i jednostavnim pravilima). Znakovi za samoglasnike(takice i sl.) su uvedni tek poetkom srednjeg veka, da se ne bi zaboravili. (prim. prev.)66

Tanije, alefbetu, poto sve indoevropske abecede vode poreklo od hebrejskog alefbeta.Alef(prvo slovo alefbeta) nahebrejskom jeziku znai vo, a bet (drugo slovo) znai kua, gimel (tree slovo) znai kamila, (etvrto slovo) daletvrata itd. Na grkom i svim ostalim jezicima alfa, beta, gama, delta, itd. su rei bez znaenja. (prim. prev.)

Strana 30 od 57


31/57

Poto je pouio svoje uenike da rade kako Mojsije kae, Jeua nastavlja da oni ne treba da

rade po takanot ) ) i ma'asim ) ) fariseja.67 Ove dve rei takanot i ma'asim postajuznaajne kada se pria o farisejima. Re takanot smo ve sreli kada smo prouavali pet rabinskihgreaka. U farisejskom argonu, re takanotznai propis, amandman, reforma, ili preciznije, propiskoji menja biblijski zakon. Sami rabini prave razliku izmeu biblijskog zakona i njihovih

novokomponovanih zakona koje nazivaju takanot amandmani. Standardni leksikon za post-Tanahhebrejski, The Jastrow Dictionary,68 daje sledei primer koreenja rei takanot:

Da li ovo naziva halakhot (zakonske odluke)? Ovo su prepravke [takanot] (promenebiblijskog zakona).69

Ako je tekst em-Tovovog Mateja ispravan, onda Jeua upozorava svoje uenike da ne sledetakanot, tj. rabinske propise. Svakako, ovo je u skladu sa onim to Jeua ui svoje uenike u Mateju15:3 i dalje: Zato i vi prestupate zapovest Boiju za predanje svoje?... I ukidoste zapovest Boijuza predanje svoje. Poput karaitskih mudraca iz srednjeg veka, Jeua optuuje fariseje da stavljajusvoje novokomponovane zakone iznad zakona Tore. Interesantno, u hebrejskom Mateju 15:3, reprevedena kao predanje je takoe takanot, prepravke biblijskog zakona!70 Ova nit se protee

kroz itavu knjigu. Jeua propoveda protiv takanot, farisejskih novotarija koje menjaju biblijskizakon.

U grkom Mateju 15:8-9 Jeua optuuje fariseje zbog uenja naukama i zapovestima ljudskim,to je, kako se smatra, navod Isaije 29:13. Meutim, to nije tano ono to Isaija kae. Isaija, u stvari,govori o nauenim zapovestima ljudskim. Neverovatno, hebrejski Matej tano navodi Isaiju, od reido rei.

Grki Matej 15:9 uei naukama i zapovestima ljudskim

Hebrejski Matej 15:9 zapovest je ljudska kojoj su naueni

Hebr. Isaija 29:13 zapovest je ljudska kojoj su naueni

Ovo je veoma vano, jer, ako je em-Tov Ibn aprut prevodio sa grkog i uoio da se u NovomZavetu pogreno citira Isaija, on bi hteo da sauva ovo pogreno citiranje kao orue u njegovimraspravama sa katolicima. Ako je em-Tovov hebrejski Matej zaista prevod sa grkog, kako to da

67 U Hauardovom prevodu Mateja 23:3 stoji (they) say, tj. (oni) kau (Howard 1987 p. 113), ak iako hebrejski tekst nasuprotnoj strani sadri rejomar() on kae (Howard 1987 p. 112)! Hauard koristi zagrade da naglasi da se njegovengleski prevod razlikuje od hebrejskog teksta. U stvari, razlika postoji zato to u est rukopisa, koje Hauard oznaava saABDEFG, piejomru() oni kau, dok u rukopisu Britanske Biblioteke (Add. 26964 Folio 205b) i rukopisu C (Oxford-Bodleian Library MS Opp. Add. 4. 72 Folio 76b) piejomar() on kae (u devetom rukopisu koji Hauard oznaava

sa H, nije sauvan stih Matej 23:3). Meutim, sam Hauard objanjava (Howard 1987 pp.xxi) da su rukopis BritanskeBiblioteke i rukopis C, najpouzdaniji, poto su ostali rukopisi mnogo dalje otili kroz proces asimilacije prema postojeemgrkom tekstu. To znai, da ako pronaemo razliku izmeu rukopisa Britanske Biblioteke (i C) i ostalih rukopisa, pri emuse ostali rukopisi slau sa grkim, velika je verovatnoa da rukopis Britanske Biblioteke predstavlja originalniji tekst(uporedi Howard 1995 pp. 182183). Zbog toga je i sam Hauard izabrao rukopis Britanske Biblioteke kao osnovu zasvoje tampano izdanje. Nikols (Nichols, vidi fusnotu na kraju poglavlja) nalazi da Stari latinski rukopis (ff2) takoe imasingular na tom mestu [dixerit]. Tokom svog istraivanja, otkrio sam da je tekstjomar() on kae sauvan i u jodva rukopisa: MS Roma-Biblioteca Casanatense 3099 i MS Livorno-Talmud Tora 53.68 Ovo je specijalni renik za hebrejski i aramejski jezik koji su se koristili u ranim rabinskim tekstovima, to odgovarahebrejskom jeziku koji se govorio u Judeji i Galileji u I veku n.e.69 Jastrow p. 1693, za re citira Vavilonski Talmud, Baba Metsia 112b.70 U em-Tovovom hebrejskom Mateju 15:1-3, 7-9 pie:

)1(

) ,2(

( 3 ? ( ()7 ! ?... (8 ,) , ) ,)9

Strana 31 od 57


32/57

se njegovo citiranje Tanaha slae sa originalnim hebrejskim, od rei do rei, dok je citiranje ugrkom tekstu u najboljem sluaju prepriavanje?

Kada sam uoio tano navoenje Isaije 29:13, bio sam zadivljen; karaitski mudraci su takoeoptuivali fariseje da slede nauene zapovesti ljudske i, kao to sam ranije naveo, ova fraza seveoma esto nalazi u srednjovekovnim karaitskim spisima.

Druga stvar na koju Jeua upozorava svoje uenike su ma'asim ) ) fariseja. PremaDestrouovom reniku ma'asim su uzori, primeri, presedani ili tanije, dela koja slue kao uzori.Koncept ma'asim je jedinstven u farisejskom jaudaizmu. Nije udno to grki prevodilac Mateja nije

imao predstavu na ta se ta re odnosi, tako da je preveo bukvalno kao erga dela. Ali, Jeuagovori o ma'asim fariseja, to je neto veoma specifino. Kada neki farisej ne zna zakon u datojsituaciji, on gleda primer jednog od svojih uitelja. Fariseji smatraju da ako je neko od uitelja

poinio odreeno delo, to je ono to Usmeni zakon zahteva. To se zove ma'ase ) ) ili u mnoinima'asim primeri. Ovaj koncept je kanonizovan u talmudskom pravilu ma'ase rav ( )primeri uitelja (Babylonian Talmud, Sabbath 21a). Talmud navodi brojne ma'asim, iz ega seizvode praktini zakoni. Na primer, rabini imaju pravilo da je dozvoljeno korienje mosta koji jenainio neki ne-Jevrejin na abat, ako on nije nainjen naroito za Jevreje. Ovo udno pravilo seizvodi iz sledeeg primera:

Ma'ase u kojem su rabin Gamaliel i stareine putovali brodom, kada je jedan ne-Jevrejinnainio most za izlaz sa broda, i rabin Gamaliel i stareine preoe preko njega.(Babylonian Talmud, Sabbath 122a)

Rabini su smatrali da rabin Gamaliel i stareine ne mogu da pogree, pa injenica da koristemost pokazuje da je to dozvoljeno delo. Uenje primera iz rabinskih dela je uobiajeni metod kojirabini koriste za izvoenje religioznih zakona. Nema potrebe za traenjem odgovora u Bibliji, jerrabinski primer je bolji.71

Prema hebrejskom Mateju, Jeua upozorava uenike da ne gledaju ma'asim, primere rabina,kao standard za ispravno ponaanje. Takoe, ne treba da slede takanot, novokomponovanerabinske zakone. Umesto toga, treba da sluaju ta kae Mojsije, jer, na kraju krajeva, rabini tvrdeda imaju vlast poto sede na Mojsijevom prestolu.72 Ovo podsea na uenje u vezi novia sacezarovim likom (Matej 22:20-21). Ako je novi cezarov, daj ga cezaru.73 Ako je to Mojsijev presto,onda radi kako Mojsije kae.

71 Jedno alternativno objanjenje ma'asim dela, koje mi je prvi sugerisao Avi Ben Mordehaj, zasniva se na korienju overei u dokumentu 4QMMT iz svitaka sa Mrtvog mora. U 4QMMT (4Q398 14-17 ii:3), fraza ma'ase hatora ( )

dela zakona se odnosi na primenu Tore onako kako tumae autori tog legalnog dokumenta koja se ponekad prilinorazlikuje od onoga to Tora ustvari kae. Bazirajui se na ovom objanjenju, Jeua bi upozorio svoje uenike da sledeToru, ali da ne prihvate farisejsko tumaenje Tore. Iako je ovo objanjenje interesantno, ono ima dva ogranienja. Kaoprvo, Matej 23:3 govori o ma'asehem ) ) njihova dela, tj. dela fariseja, a ne ma'ase hatora ( ) delazakona, to je fraza

jevrejski jeŠua ili grČki isus

Documents