janis varufakis ovaj svet može da bude bolji

7/23/2019 Janis Varufakis Ovaj Svet Moe Da Bude Bolji

1/184

MNIS VdRUFAKIS

omi5V E T


2/184

J ani s Vrufakis r o e n j e1961. g o d in e u Atini. Po le sred n je

ko le up i sao se na s tud ije m a tem a

t ike i ek on om i je na u niverz i te tim a

u Eseksu i Birm ingem u. D oktori rao

je ria U n iv e rz ite tu .u E sek su , a z a

ti m je p r e d a v a o na un i ve r z i te t im a

u Velikoj Britaniji, A us traliji, Belgiji,

SAD i G rkoj , Sada! je e f K ate d re

z a p o l iti k u e k o n o m i ju F a k u l te t a

e k o n o m s k i h n a u k a A t in s k o g u ni-

N a p i s a o j e v i e kn j i ga i z ob l a s t i

e k o n o m i je . U n jim a k r i a js lo e n i-

fa e k o n o m s k a p i ta n j a o b j a n j a v a

je d n o s ta v n jm jez ik o m i b e z n e p o

treb n ih m ist if ikaci ja . Po zn at je i kao

velik i b lo g er i ge jm er . O d 2012. g o

dine radi za Korpo raciju Valv (Valve

Corporat ion),je d n u o d na jm onijih

i najvanij ih u industri j i video-igara.

Tu je an al iz i rao vir tuelni Steam m ar

keti pro da ju u okviru pop ularn ih iga

r a ka o t o s u Dota2, Counter-Strikei

Taem Fo rtress- n e to to je Korpo

raciji Valvd o h e l o m ilio n e d o l a ra . O

s v o m r a d u z a Korporac iju ValvVaru-

fak i s p i e na svom b logu .

Jam 's Varufak i s j e i z abran za pos l a

nika pa r t i j e SI RIZA na grkim p ar la

m en ta rn im i zbor im a u j anua ru 2015,


3/184

JANIS VARUFAKIS


4/184


5/184

MNIS VfffiUMKIS. . . ,. .il/ JtLj

O V A L S V E TM O E D AB U D E B O L T IMoji razgovori

s erkom

o ekonomiji


6/184

OVAJ SVET MO E DA BUDE B O UI

M oji razgovori s erkom o ekonom iji

prvo izdanje

Naslov originala

Copyright S. Patakis S. A. & Yanis Varoufakis Athens 2013

Za izdanje na srpskom jeziku Kreativni centar 2015

Prevela sa grkog

Mina RaduloviUrednikNatalija Panic

LektorIvana Ignjatovi

Dizajn i koriceDuan Pavli

Priprema za tampuLjiljana Pavkov

IzdajeKreativni centarGraditanska 8, Beogradtel.: 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659e-mail: [email protected]

Za izdavaaLjiljana Marinkovi, direktor

tampaGrafostil, Kragujevac

Godina tampe

2015

Tira2.000

ISBN 978-86-529-0219-4
mailto:[email protected]:[email protected]


7/184

S a d r a j

P r e d g o v o r 7

1. O t k u d t o li k a n e j e d n a k o s t ? 9

2. C e n e n a s p r a m v r e d n o s t i 25

3. D u g, d o b i t , b o g a t s t v o 4 5

4 . V e r a, k r i z a , d r a v a 5 7

5. U k l e t e m a i n e 77

6 . D v a e d i p a l n a t r i t a 101

7. Id io tsk i v iru s i? 121

8 . N o v a c 14 3

U m e s t o e p i l o g a : c r v e n a p i lu la 171


8/184


9/184

P R E D G O V O R

Povod da napiem o vu k n j igu b io je p red log Elene

Patakis iz grke izdavak e kue Patakisda napiem tek st

o ekono m i ji koj i b i b io nam enjen t inejderima .

Oduvek sam smatrao da onaj koj i ne moe da objasni

ve l ika ekonomska p i tan ja jez ikom razuml j iv im t ine jde

rima - zaprav o ih ni sam ne razume. U vrem en u kao to je

nae, u kojem je ekonom ska kr iza pre tvor i la ek on om sk i

pro blem u goru u tem u sv ih naih nem ira i razgovora,

polar izujui tako i tavo d rutvo , Elenin p red log za mene

je po s ta o p ra v i iz azov. Hou li usp e ti da napi em ta kav

tekst? - za pi tao sam se. I, ako u spem , hoe l i on b i t i od

kor is t i drug im i taoc im a, u k l juu ju i Danai St ra tu, m oju

ivo tnu sa putn icu, kao i njenu decu Nikolasa i Esmeraldu

M om feratu , k oj i e ga, nadam se, proi tat i? S tranice koje

slede poka zae da l i sam usp eo u to j svojoj nam eri .

7


10/184

JANIS VARUFAKIS

M oja odluka da prihv atim Elenin pre dlog imala je jojedan m otiv. Naime, poto m i je p risustvo m oje erke, kojo j

su upuene naredne misl i , gotovo neprestano uskraeno

budui da ona ivi u Austral i j i , to ima za posledicu i l i da

nismo zajedno (i da bro jimo dane d o sledeeg susreta), ili,

uko l iko sm o zajedno, da odbrojava m o dane do sledeeg

rastanka. Dok sam, m e utim , pisao tek st koj i sledi i za

m iljao n jene rea kcije na svaku m oju re, imao sam oseajda sm o s talno zajedno . injenica da je ona m oj najstroi

sudija pom ogla m i je - nadam se - u tom e da piem istije,

bez uvijanja, n epo sred nije. A i sama pom isao na to da bi

ovaj tekst mogao za nju biti podstrek da pobolja znanje

gr ko g jezika (po to knjiga nikada nee biti prevedena na

en gleski) pruala m i je jo vie rado sti.

to se tie same sadrine knjige, od luio sam da se neusredsreu jem na grku svakodnev icu toko m neko l iko

pos ledn j ih tu rob n ih god ina - na m emo randume , s iro

matvo, nedostatak dostojanstva koje doiv l javamo od

2010. godine. Naprotiv, usredsreujem se na vel ika pi

tanja socijalne ekonomije koja se tiu svih l judi, svugde,

ali tak o da zaintereso van om i taocu dajem pri liku da sa

gleda iz ugla dru ga ijeg od dosadanjeg nedavni slom nae soci jalne eko no m ije, kao i razloge zb og k oj ih nosioci

v last i uporno odbi ja ju da donesu odluke to b i dovele

do spasenja naih drutava u Evropi, u Grkoj i u itavom

svetu.

8


11/184

O T K U D T O L IK A N E J E D N A K O S T ?

1

Zato Ab oridini iz Au stralije nisu napali Englesku?

Sve bebe se raaju po djed na ko gol iave. Al i ub rzo za

t im neka od te d ece oblae se u preskupa odelca, kupl jena

u najbo l jim b ut icima , do k veina biva odeven a u ri te. Kad

ma lo poo dra stu, ona prva deca m rte se svaki p u t kad imroaci i kum ovi donesu jo odee (po to vie vole po klo

ne druge vrste), do k ona druga sanjaju o tom e da jed no g

dana moda odu u kolu u c ipelama koje nisu probuen e.

To je jedna strana nejed nak os ti koja obeleav a na svet.

M oda esto slua o to j ne jednak ost i , ali je ne vidi pred

sobo m , po to, ist ini za volju, u tvo ju k olu ne idu deca koja

inae ine vel iku veinu dece sveta i koja su osuena na

ivot prepun odricanja, pa ak i nasil ja. Poznato mi je pak

da dobro zna, bar u teor i j i , kako veina dece na ovom

svetu ni je po p u t teb e i tvo j ih kolskih drugo va. N edavno si

9


12/184

J A NIS VARUFAKIS

mi postavila pitanje: Otkud tolika nejednakost? Moj od

go vo r nije bio zado voljava jui ni za ... mene samog. Zbog

toga se nadam da e mi do zv oliti da pokuam pono vo i da

ov og p uta, um esto od gov ora, i ja postavim pitanje.

Po to ivi i raste u Austra lij i, u koli koju pohaa u

Sidneju esto si gledala predstave i prati la predavanja o

Ab oridinima - o nepravdam a koje su im nanete, o nj iho

voj k ultu ri, koju su beli ko lon iza tori iz Britanije gazili itava

dva veka, o s irom a tvu u kojem jo ive, to je veliki skan

dal. Jesi li se, m e utim , ikada za pitala zato su Britanci

napali Aus traliju, otim aju i iz ista mira zem lju Ab oridina

(i zapravo ih istrebl jujui), umesto da se desi obrnuto?

Zato se aboridinski ratnici nisu iskrcali u Doveru i, brzo

nad irui, kre nu l i ka Lond onu, pri tom e ub i jajui svakog

Engleza ko ji bi se usudio da im se suprotstavi? M ogu da se

kladim da u tvojoj koli ne postoji nastavnik koji bi smeo

m aka r i da pom isli na postav ljanje ova kvo g pitanja.

To pitan je je, m e utim , veom a znaajno. Ako na nje

ga ne od go vo rim o iscrpno , u opa sno st i smo da bez raz

mil janja pr iznamo kako su Evropl jani , na kraju, ipak

pam etni j i i sposob ni ji. Su protan a rgum en t - da su austra-

l ijski A bo rid ini bo lji l jud i i da za to nisu p ostali surovi ko

lonizator i - n ije ubed l jiv jer bi se mogao po tvrd i ti jedino

uz pos tojanje m og u no st i da i oni naprave vel ike preko-

okeanske brodove, nabave oruje i steknu mo, pa da

st ignu do obala Engleske i skre o tp o r engleske vojske,

pri emu bi, uprk os svem u, oni ipak odluil i da ne pod jar

me Engleze i ne o tm u im zem lju u Saseksu, Sariju i Kentu.

10


13/184

U tom smislu, p i tanje i dal je osta je otvo ren o: O tkudtol ika nejednakost meu narodima? Da nisu moda neki

narod i pam etn ij i od o nih drugih? Ili je mod a re o neem

sasvim d rugom , neem to nem a veze s po reklom i DNK,

a objanjava injenicu da na ulicama tvoga grada nikada

nisi videla siromatvo koje si srela kada si hodala ulicama

Tajlanda?

Jedno su trita, a drugo je ekon om ija

U drutvu u kojem raste vlada pogreno mil jenje da

je ekonom ija is to to i t r i te . ta su zapravo trita? Tri

ta su pol ja razmene. U supermarketu punimo korpu na

mirnicama i razmenjujemo ih za novac, koji se, nadalje,

razmenjuje za neto drugo, neto to eli onaj koji novac

ubi ra (v lasnik supermarketa, zaposleni u supermarketu,poto oni dobi jaju platu od novca koj im plaamo na kasi

i td.). Da nema novca, daval i bismo prodavcu neka druga

dobra, ona koja bi on eleo da ima. Upravo zato opisujem

tr ite kao mesto gde se odigrava razmena. To mesto u

dananje vreme m oe da bud e ak i digi talno - kao kad mi,

na primer, trai da ti kupim aplikacije sa iTunesa ili knjige

sa Amazona.

To t i sve gov or im jer su tr ita pos toja la i u vrem e kad

smo iveli po drveu, pre no to sm o o tkr i li pol jop r ivredn u

pro izvodnju . Kad je nek i na da lek i predak ponudio ne

kom d rugo m naem p retku bananu zahteva ju i od n jega

ja buku zauzv ra t, to je b io p rv i o b lik razm ene, ru d im e n

tarn i ob l ik k up ovine, gd e je cena jedne jabuk e bila jedna

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

11


14/184

JANIS VARUFAKIS

banana i ob rn uto . To, m e utim, nije bila prava ekonomija.

Za stvaran je prave e kon om ije b ilo je po treb no neto vie:

bi lo je po treb no da ponem o da proizvodim o, um esto da

na pros to lovim o ivot inje, r ibe i li da berem o banane.

Dva velika skoka -jezik i viak

Pre otpri l ike osamdeset dve hi l jade godina mi, l judi,

naini l i smo p rv i vel iki skok: uspel i smo da upotrebimo

svoje glasne ice da bismo, umesto nemutih krika, art i-

kul isal i govor. Sedamdeset hi l jada godina kasni je (to

znai pre, otpr i l ike, dvanaest hi l jada godina) napravi l i

smo dru gi v el ik i skok: uspel i smo da obradimo zeml ju.

Govor i m ogu nost proizvoenjahrane, um esto vikanja

i konzumiranja onoga to nam je pruala priroda (plena i

raznih plod ova ), izrodil i su ono to nazivamo ekonom ijom .

Danas, dvanae st hi ljada godina nakon izu m a koji

je oveku dao m o g u n os t da o b rau je zem lju , im am o

svako pravo da sma tram o kako je taj t ren uta k zaista bio

istori jski : ove k je us peo da p rvi p u t ne zavisi od v el iko

dunost i zemlje, ve je nauio kako da je prisi l i da pro

izvodi dobra za njega. Da l i je to bio trenutak radost i i

uspona? Ni u kom sluaju! Jed ini razlog zbo g kojeg su lju

di nauil i da obr a uju zem lju b ila je glad to ih je morila.

Poto su istre bil i vei deo divljai zahvaljujui p a m e tno j

stra teg ij i kojo m su je lovil i i po to su pos tali tol ik o brojni

da im p lod ov i drvea vie nisu bili dov oljni, l judi su, zbog

gladi koja ih je m ori la, bi li prinu e ni da izmisle me tode

obra de zem lje.

12


15/184


Kao ni sve ostale tehnoloke revolucije, ni ovu nismomi od lu i li da sp rovede m o. Tehno log i ja po l jop r iv rede ,

agrarne ekonom i je nam se - desila.S njom su se, a da se

nismo trudi l i da tako bude, l judske zajednice promeni le.

Agrarna proizvod nja prvi p ut je dovela do stvaranja osnov

nog elementa prave ekonom i je - vika v redno sti.ta je to?

To je proizvod zemlje koji ne samo to je dovoljan da nas

prehrani i da nadomesti zrnevl je koje smo iskorist i l i ovegodine (a ko je sm o u ted e l i p re thod ne god ine) , ve je

to ono to preosta je i omoguuje gomi lan je za buduu

up otreb u - na prim er, to su itarice koje smo uskladitil i

bi lo za teka vremena (u sluaju propasti sledeeg roda

od grada), bi lo da bi se iskoristi le za sejanje naredne go

dine kako bi se poveao budui viak.

Ovde treb a da ob rat i pan ju na dve in jenice. Prvo,ulovl jena divl ja, r iba i skupl jeni plodovi i voe teko su

m og li s tv o riti viak s ob ziro m na to da su riba, zeevi i ba

nane posle kra eg vrem en a po injal i da se kvare i da tru le

(to se ni je deavalo sa i tom, kukuruzom, pir inem, je

m om , koj i su im al i dui rok tra janja). D rugo, proizvodn ja

agrarnog vika izrodi la je sledea uda l judskog drutva:

pismo, dug, novac, drave, vojske, sve tenstvo, b irokrati ju,

tehnologi ju, ak i prv i obl ik b iohemi jskog rata. Krenimo,

dakle, redom, da ih ispi tamo jedno po jedno...

Pismo

Arheoloz i nas ue da se prv i ob l i k p isma po jav io u

Mesopotami j i . ta se belei? Belei se kol i ina i tar ica

13


16/184

JANI5 VARUFAKI5

koju je svaki z em ljorad nik stavio u za jedniki silos. Sasvim

log ino. Budui da je bi lo veom a teko da svaki zem ljo

rad nik sa gradi svoje sp rem ite za skladitenje vika, bilo

je lake da p o s to ji za je dniki silos, pod ko n tro lo m nad

lenog l ica, i da svaki zemljoradnik tu skladiti svoj rod.

Taj vid skladitenja, m e utim , zah tevao je dokaz da je, na

prim er, gos po din Nabuh stavio sto kilogram a u skladite.

Zaista, prv o pismo nas talo je kako bi se om ogu i lo izda

vanje takv e ra uno vod stvene potvrd e, to jest kako bi ze

m ljora dn ici m og l i da prue dok az o kol iini itarica koju

su stavil i u zajedniko spremite. Nije sluajno to to su

se drutva koja nisu imala potrebu za razvi janjem po

ljop rivred e, po to je divljai i plodo va bilo u izob ilju (npr.

dru tva A bo ridina u Au strali ji i starosedelaca u Severnoj

Americi), zadovol j i la sl ikarstvom i muzikom, pa nikada i

nisu stvori la pismo .

Dug i novac

Raunovodstveni zapis o ko l i in i pro izvoda, poput

on og o penici koja je pripad ala naem pri jatel ju gosp o

dinu Nabuhu, bio je poe tak stvaranja duga i novca. Po

zna to nam je, op et na osn ovu arheo lokih nalaza, da su

mnogi zaposleni dobijal i platu u koljkama sa zapisanim

bro jev ima to su predstav l ja l i k i lograme penice ko je

im je vladar du go va o za rad na njeg ovim pol j im a. S ob

zirom na to da penica na koju su se odnosi l i t i brojevi

u tom tren utk u m oda jo ni je bila proizvedena, dot ine

kol jke predstav l ja le su ob l ik v ladarevog duga prema

14


17/184

zaposlenom . U isto vre m e on e su bile i neka vrsta novca

poto su zaposleni te kol jke korist i l i da bi kupoval i po

trebne proizvode.

Najzanimlj ivi ji nalaz, m e utim , ima veze s nastanko m

m eta lnog novca. M no gi sma tra ju da je m eta ln i novac

stvoren da bi se ko ristio u razn im transak cijama i da bi pri

tom e p relazio iz ruke u ruku. Ipak, nije bi lo tako . M etalni

novac je, bar u M es op ota m iji , korien da bi se belei la

raspodela pol jopr ivrednog vika mnogo pre nego to je

taj novac nastao! Po stoje podac i o tom e da su u nek om

trenutku v lasnika prava u odnosu na i tar ice ko je su

uvane u zajednikim skladit im a zapisivana na osno vu

vi r tue ln ih m eta ln ih nov ia. V i r tue ln ih? Da, v i r tu e ln ih !

U ra un ov o ino j kn j iz i s ta ja lo je , na pr im er, s ledee:

Gospodin Nabuh ima pravo na i tar ice u vrednost i t r i

metalna nov ia.

Ono to je u itavoj to j p rii zanimlj ivo jeste injenica da

ti novii uo pte nisu po stoja li (jer su iskovani te k ne koliko

stot ina godina kasni je) i l i ih je bi lo vrlo malo, a zbog nj i

hove velike teine nije b i lo m og un ost i da bu du puteni u

opt icaj. Tako su transakci je s delovima vika sprovoene

na osnovu vi r tuelnih novanih jedinica. Tako neto, me

ut im, zahtevalo je ono to nazivamo poverenjemili na la

t inskom credere(a na eng leskom credi t ) - po ve ren je da

te vir tuelne jedinice im aju razme nsku v red no st i da stoga

vredi p o tru d i t i se i zara di t i ih svoj im radom .

Da b i, m e ut im , takv o po ve ren je p os to ja lo , b i lo je

po t rebno ne t o t o podsea na ono t o m i naz i vamo


15


18/184

JANIS VARUFAKIS

dravom - ko lekt ivn a in st ituc i ja ko ja pre iv l java s m rt

vladara i koja m oe da u lije pove renje da e s vrem eno m

svakom b it i do de ljen deo vika koji mu pripada.

Drava, biro kratija i vojska

Dug, novac, poverenje i drava, dakle, idu ruku pod-

ruku. Bez duga nema lakog naina raspolaganja pol jo

pr ivredn im vikom. Istog t ren utka kad se rodio dug po

javio se i novac. Da bi se, m eutim , obezbedila vrednost

novca, postojala je po treba za kolekt ivno m inst i tuci jom

- dravom - koja bi garantovala njegovu verodostojnost .

Naravno, postojanje drave nemogue je bez vika, bu

dui da su drav i po tre bn i inovnici za javne poslove (na

p rim er u sudovim a, gde se reavaju spo rovi koji proistiu

iz neslaganja o ko tog a ko kom e i ko l iko d uguje), zat im

polici ja radi za tite vlasn ikih prava i, neizostavno, vlada

ri, ko ji svakako z ahtev aju visok ivo tni standard. Nita od

svega tog a ne mo e se odr at i bez pop ri linog vika, od

ko jeg svi oni ive a da ne rade na poljima . U isto vreme,

bez vika ne bi mogla postojat i ni organizovana vojska,

a bez organ izova ne vo jske vlast vladara i, uop te, drava

ne bi mogle da se nametnu, dok bi drutveni v iak bio

izloe n d elova nju spoljanjih inilaca.

Svetenstvo

Sve drave koje su nastale u agrarnim drutvim a, ako

po gleda m o istor i jski , raspo lagale su vikom na uasno

neprave dan nain, u korist dru tven ih, pol i t ikih i vojnih

16


19/184


m onika. K ol iko go d da su, m e ut im, v lastod rc i b i li

moni, oni nikada nisu bi l i dovol jno moni pred vel ikom

veinom o bes prav ljen ih zem ljorad nika, ko ji su, ujedinjeni,

za nekoliko sati m og li da svrgnu re im to ih je ugnjetavao.

Kako su, dakle, v lastodrci uspeval i da odre svoju

vlast i da, neometani od veine, raspolau vikom u sop-

stvenu korist? O dg ov or je: zah val jujui razvoju poseb ne

ideolog ije koja im je davala le g it im itet i uveravala veinuda vlastodrc i imaju prav o na to da dre svu vlas t u svojim

rukama. Da tak o m ora bi t i . Zbog n j ihov e plave krvi . Da

njihovo pra vo na vlas t po tie od vie sile. Da je boja volja

da sve bude tak o kako jeste.

Bez te d om inan tne ideje koja jo j je davala le g i t im i tet

za dravnu h eg em on ist iku vlast ne bi bi lo nikakve nade.

Neko je mo rao da joj daje terap i ju. Da stoj i pore d vladara

kao predstavnik vie si le na zemlj i i da blagosi l ja vlast

hegem ona. Na ravno, to nije mo gla bit i samo jedna l inost,

kao u pleme nima pre izu m a agrarnih ekono m i ja, iji je

viak uinio s loeni jom drutve nu i b i rokratsku organiza

ciju drutva. Kao to je drava m orala im at i k o n t inu i tet i

op stajat i i posle sm rt i vladara, tak o je i ideo loko po krie

dravne vlast i m ora lo da se inst i tuc iona l izu je uz po m o

sve tens tva ko je je o tk r i va lo i us tanov l java lo r it ua le

to su, oslanjajui se na predrasude l judi uplaenih pred

smru, leg al izoval i pre svega sam o sve ten stvo, a ond a i

v ladarev u vlast nad dra vom . Bez vika, m e ut im , ne bi

bi lo n ikakvog razloga za stvaran je s loeno g svetenstva,

n i ti b i b i lo m ogu e od rava t i ga (s obz i rom na to da n je

govi p r ipa dnici n ita nisu pro izvod i li ) .

17


20/184

JANIS VARUFAKIS

Tehnologija

Ljudski um uspeo je da sprovede tehn oloke revolu

cije m no go p re izuma po l jop rivrede - na primer, kad se

otpoelo s kor ienjem metala i l i vatre. Pol jopr ivredni

v iak, m eut im, dao je tehn oloko m napretku nevieno

ubrzan je. Sasvim logino. Prvo i osn ovno, on je oslob od io

najbol je iz u m i te l je po treb e da love div lja kako bi se

pre hran ili . U m eri u ko joj su njihov i izumi (na prime r, orue korisno u polju, oruje za vojsku, nakit za vladara) bili

po eljni, prim ali su deo agra rno g vika u zamenu za svo

je p ro iz vo de . ta vie, sama po ljop r iv re d n a ekonom ija

stvarala je tehno loke po treb e koje nisu postojale u pro

losti (na prim er, p otre be za navodnjavanjem i li sistemom

iriga cionih kanala).

Biohemijski rat

Viak je stvorio smrtonosne bakteri je. Kad su se tone

penice prvi put nagomilale u zajednikim skladitima, a

oko njih se, po selima i gradovima, nagurali mnogi ljudi, i

to jo sa ivotinjama koje su im bile potrebne (na primer,

zbog mleka koje daju), ta h iperkoncentr isana biomasa

pre tvo ri la se u ogro m nu biohem ijsku lab oratori ju u kojoj

su se bakterije razvile velikom brzinom, a zatim su se raz-

m noile, m utira le su i pre tvo ri le se u udovita (bar u po-

ree nju sa onim a koje su se do tada susretale u prirodi).

Pojavile su se nove s virepe i ka tas trofa lne bolesti, koje

su uzimale nebrojene rtve. Al i su s vremenom pol jopri

v redne drutvene ekonomi je posta le zav isne ak i od

18


21/184


t ih bakter i ja kolere, t i fusa, od vi rusa gr ipa. Stanovnicisu na sebi nosi li mi l ione t ih sm rtonos nih m ikroorga niza

ma, a nisu se od njih razboljevali. Tako, kada su napadali

krajeve nastanjene p lem enim a koja nisu imala razvi jenu

pol jopr ivrednu p roizvo dnju, nije bi lo p otreb no da po teg

nu ma kako bi ih osvoji l i . Najobinij i st isak ruke bio je

sasvim dov ol jan da istrebi veinu p rot ivnika.

Zaista, i u A us tralij i i u Am erici m no go je vei broj staro-sedelaca pom ro od d od ira s ba kter i jam a ko je su nosi li

evropski osvajai nego od napada top ov im a, m ecima il i

noevima. U nekim sluajevima evro ps ki osvajai ak su

se svesno posve ival i to m bioh em i jsko m ratu. P ostoje,

na pr im er, poda ci o tom e da je u Am er ic i i tavo jedn o

ind i jansko p leme is t reb l jeno kad im je izas lanstvo Ev

ropl jana kolonizatora pokloni lo ebad koja su, po planu,

bila puna bakteri ja t i fusa.

Povratak na pitanje: Zato Britanci napadaju

Ab oridine, a ne obrnuto?

Vreme je da se v ra t im o na surovo p i tan je od ko jeg

smo kre nul i : Zato su Bri tan ci nap al i Au stral i ju, a ne Abo-

r idini Englesku? U op ten o g ov ore i , zato su sve imp e

rijal ist ike sile nastale na evroa zi jsko m ko n t ine ntu i, u po-

s lednje vreme, u S jed in jen im Amer ik im Dravama (od

zam etka koj i je tam o em igrirao iz Evrope)? Kako se desi lo

da ni jedn u im pe ri jalnu si lu nisu stv o ri l i crnc i u A frici i li u

Australij i? Da li je to ne to u genim a? N arav no da nije! Od

gov or se kr ije u on om e to sam pre tho dn o naveo.

19


22/184

JANIS VARUFAKIS

Videl i smo da na poetku bese viak. Bez pol jopr i

vre dn og vika ne bi bi lo m og u no sti da se stvore vojske,

au tori tarn e drave, pismo, tehn ologi ja, barut, prekooke-

anski bro do vi i td.

Videli smo kako su p oljop rivred ne drave razvile ak i

biohem ijsko oruje sp osob no da unit i lanove drutava

koja nisu bila po ljoprivre dn a, pop u t Aboridina u Australij i.

Videli smo kako u zemljama p op u t Australije, gde je hra

ne uve k bilo u izobilju (po to su tri d o e tiri miliona ljudi, u

ha rm oninoj s ara dn j i s prirodom , imala iskljuiv pristup

f lori i fauni kont inenta vel iine Evrope), nikada ni je bi lo

nikakv og razloga da se izum e pol joprivred na te hnolog i ja

kako bi se go m ilao viak.

Danas znam o (t i bar to vrlo d ob ro zna) da su Ab ori-

dini imali poeziju, muziku, kao i m itolog iju izuze tno velike

civi l izacijske vrednosti. Nisu, meutim, imali sredstva za

napadanje drugih naroda i l i makar za odbranu. Dok su,

nasuprot tome, Englez i , kao deo evroaz i jske ku l turne

paradigme, bi l i primorani, po logici stvari , da razvi ju vi

ak i sve to uz njega ide: od p reko oke ans kih brod ova do

biohemijskog oruja. Tako da za Aboridine ni je bi lo ni

kakve nade da e uspeti da preive kada su Englezi stigli

do obala Australi je.

A Afrika?

A ta je sa Afrikom ? , pi tae me vrlo up utno. Za to

se nije pojavila makar jedna velika afrika sila koja bi bila

kadra da ugro zi Evropu? Zato je trgo vina ro bovima bila ...

20


23/184


jednosm ern a ulica? Da nisu, na kraju , crnci ipak bil i m anjesposobni od Evropljana?

Nita od svega tog a ne stoji. Baci pog led na kartu i upo-

redi ob lik Afrike sa ob liko m Evroazii je. Prvo to e uo iti

jeste da je Afrik a duguljasta . Poinje od Sredozemlja , p ru

a se juno do ekvatora i nastavl ja se sve do umerene

kl imatske zone june hemisfere. Drugim recima, afr ik i

kont inent protee se kroz mnoge razl i i te k l imatske zone: od pustinje Sahare, preko suptropskih podsaharskih

predela, pa kroz predele sa isto tropskom kl imom, do

umerene k l ime june Afr ike. Obrat i sad panju na obl ik

Evroazi je. Suprotno od Afrike, koja se ir i od severa ka

jugu, Evro azija po in je od A tla n tik a i ir i se na is tok sve

do obala Kine i Vijetnama na Tihom okeanu, to znai da

je nekako z d e p a s ta (ako m i dozvo ljava da upo treb im

ovaj izraz).

ta to znai? Znai da moemo da pregazimo Evro-

az iju , od T ihog okeana do A t lan t ika , na ilaze i pr i tom e

na re la tivno m ale prom ene k lime, to je u po tpun oj sup

rotn os t i sa A fr iko m , gde se m ora p ro i k roz m al i m i lion

klim atskih zona da bi se stig lo od Jo han esb urga d o Egipta.

A zato je to znaajno? , p i tae. Jednos tavno zato to

afr ika drutva koja su razvi la pol jopr ivrednu ekonomi ju

(na prim er, u dananjem Zim bab veu ) nikako nisu mo gla da

se raire prema Evropi po to je b i lo n em ogu e da nj ihove

ku l ture uspe ju severn i je , b l i e ekvatoru i l i , jo manje ,

u Sahari. N as up rot tom e , na rod i Evroaz i je su, po to su

o tk r i li po l jop r iv red nu p ro i zvodn ju , i ma l i m ogu nos t da

21


24/184

JAMS VARUFAKIS

se ire ka zapadu i l i ka istoku kako su hteli, napadajui

i osvajajui, prisvajajui viak ali i kulturu naroda koje su

osvajal i , podraavajui n j ihovu tehnologi ju i stvarajui

i tave im peri je. U A fr ic i - zbo g njene geo graf i je - tako

neto ni je bi lo m ogue.

Otkud, dakle, tolika nejednakost?

Na nivou svetske raspodele dobara, injenica da su

Evrop ljani po dja rm ili A friku, Au straliju i Am eriku m oe se

objasni t i u potpunost i na osnovu prethodnog iz laganja

o tom e kako su ob jekt ivn i, ge og rafski uslovi , zasnovani

na uzrono -posledinim za kon i tost ima , precizno dovel i

Aboridine iz Austral i je, starosedeoce Amerike i veinu

stanovnika Afrike u nj ihove dananje si tuaci je. Kao to

si mogla da primeti, nita od svega toga nema veze s

gen ima belaca, crnaca, u tih ili crve nih ljudi. Klju situacije

ne nalazi se nigde d rug de do u gom ilan ju poljoprivred no g

vika i u relat ivnoj lakoi i l i tekoi geografskog irenja

po l jop r ivred nih ku l tura, tako da je m ogua meusobna

pod rka: a) go m ilan ja vika, i b) stvaranja velikih d ravnih

eksp anz ionist ikih tvore vina (im pe rijal ist ikih, kako smo

ih nekad nazivali!).

Po stoji , m e utim , jo jedan nivo na kojem se razvija

ne jedna kos t - un uta r razvi jenih drutava. Kao to sam

ti reka o g ov ore i t i o dr avi i rel igi jsko j hijerarh iji koje su

stvori l i pol joprivredni vikovi, gomilanje vika zahtevalo

je (i do ne lo ) h ip erkoncentrac iju v lasti, a posle dino i bo

gatstva, u ruk am a m alog b roja l judi. Ta nejednakos t i zbog

22


25/184


nejednake pol i t ike vlasti koju raa ima tenju da samusebe hrani - da se repro du ku je uvea vajui se.

Zaista, pr is tup n ago m i lano m viku daje ekonom sku i

pol it iku (ak i ku l turn u ) nad m o, koja se m oe isko rist it i

da bi se obezb edio jo vei pro ce na t bu dueg vika. Jed

nostavnijim jezikom reeno, m no go je lake zaraditi m ilion

evra ako se ve ima m no go m iliona evra. N ap rotiv, ako se

nema nita, ak i zarada od h iljadu evra m oe izgleda ti kaoneostvarljiv san.

Postoje, dakle, dva nivoa na kojima hara nejednakost.

Prvi je svetski nivo, to objanjava zato su neke ze m lje

ule u XX i XXI vek u p o tpu n o m sirom atvu , do k su druge

imale sve predn ost i mo i i bog atstva, vr lo esto z grnu tog

pustoenjem si romanih zemal ja. Drugi n ivo je u okvi ru

samih druta va. tavie, es to se prim e uje da su u najsiromanijim zem ljama (m alob rojn i ) boga t i bog at i ji od m no

gih bogataa bogati j ih zemal ja.

Pria koju sam ti ispriao u ovo m po glav lju p ra ti kore ne

nejednakost i to se t ie p roizvo dn je e kon om sko g vika u

okviru prve tehn olo ke re voluci je - razvoja po l jopr ivrede .

Ovu priu nastaviu u sledeem pog lavl ju, gd e e se jasno

v idet i kako se raz li ke jo p ovea va ju u okv i ru naredn ih

tehno lok ih revo luc i j a (na p r imer , p rona laskom parne

m a in e i l i k o m p ju t e r a ) , k o je su n a r o it o d o p r i n e le

stvaranju dru tva to ga vidi i uje ok o sebe. Ali pre tog a

je dan p o d s tre k : N e m o j n ik ada da p o d le gn e is kuen ju

racional izaci je ne jedn ak os ti koju danas, kao dete , sm atra

neprihvat l j ivom.

23


26/184

JANIS VARUFAKIS

Nejednakost kao samoobnavljajua ideologija

Kada sam se osvrnuo na svetenstvo i njegovu ulogu,

rekao sam da on o fun kcionie stvarajui ideo logi je koje

legal izuju n ejednaku i neravno pravn u raspodelu vika u

oima svih - i onih koji imaju, i onih koji nemaju. Funkcionie

de lotvo rno , na nivou na kom stvara m reu verovanja, neto

po p u t m itolo g i je koja poma e u repro duk ci ji kako vika

tako i njegove ne ravnop ravne raspodele.

Ako o to m e razmisli, videe da se nita ne reprodukuje

lake od ubeenja bog at ih da su o n i dostojni onoga to

im pripad a. Od m alih nogu sistema tski ubeuje sebe (kao

i sva deca) da t i tvo je igrake, tvo ja odea, tvo ja kua po

svakom pravu pripadaju. Na mozak autom atski smatra:

Im am X = X mi pr ipada . To je psiholoka osnova na

ko joj se tem e l ji ide olo ki proces koj i ube uje one to

imaju mo i bo ga tstvo (uglavn om su to iste osobe) da je

ispra vn o , pra vo i ne op ho dn o da oni imaju mnogo,

a da o n i drug i imaju mno go manje.

Nemo j im to uz ima ti za zlo. Nezamislivo je koliko nam je

lako da u bed imo sebe da je raspodela koju primeujemo,

po go tovo kad nam ide u pr ilog, log ina , pr i rod na i

p rave dn a . Kad oseti da si spremna da podlegne takvim

mislima, seti se onog to sm o go vo rili na poe tku: kako je,

uprkos tom e to se sve bebe raaju pod jednako goliave,

nekoj od te dece predod reeno da budu odenuta u preskupa

odelca, do k su druga osuena na glad, eksploataciju i bedu.

Sauvaj u svojoj dui odbojno st prema takvoj stvarnos ti kao

je dino lo g i n o j , p rir o d n o j i p ravedno j .

24


27/184

C E N E N A S P R A M V R E D N O S T I

2

Dve vrste vredn osti

Predvee na os trvu Egini. Le to je. Sedi na naoj teras i

zagledana u crve no sunce, koje to n e u mo re. Da sam tad

doao i po eo da t i priam o ne koj svo joj besmisl ici , nal jut ila bi se to t i kv arim tren uta k.

Iste veer i , neto kasni je, veeral i smo s pr i ja te l j ima

u okol in i M ara tona . Tvoj dru g Paris je inspi risan - sv i se

sm ejemo njeg ov im vicevima . ak i t i , koja si ta ko stroga.

A onda te kape tan Kota, koji pristaje svoj im ribarskim

amcem tik do ta ve rne , m ol i za uslugu. Sidro mu se zagla

vi lo negde na dnu, a lanac je pukao dok je pokuavao da

ga izvue. N e b i lo t i zapove en o , kae t i, p o to znam

kol iko vol i da roni, da l i bi mogla da zaroni i zakai

sidro za ov o ue? Sam bih to urad io, ali m e ova reum a da

nas ub ija . N ara vn o , odgovara m u ne gube i pr il iku da

postane jun ak in ja dan a i, sva ponosna, skae u m ore.

25


28/184

JANIS VARUFAKIS

Zalazak sunca. Parisovi vicevi. Radost to ti se ukazuje

prilika da zaroni kako bi uinila uslugu kapetanu Kostasu.

Tri stva ri zbo g ko jih se lep o osea. Tri d o b ra . Tri stvari

koje nisu rob a. Koja je razlika izmeu d ob ra i robe? Roba

je su do b ra (kao na p r im e r tv o j ajped), al i dobra nisu

obave zno i roba. Roba jesu dobra koja se proizvode da bi se

prodala. Zalazak sunca na Egini, Parisovi vicevi i skok u vodu

koji si izvela da bi uinila kapetanu Kostasu nisu ponueni

na prodaju.

Ne znam da li si to prim eti la, al i u drutvu u kojem i

vim o p o sto ji ten ja da se dob ra po brka ju s rob om i da se

sm atra ka ko e, to je vea cena nekog dobra, neko radije

po e leti da ga po nu di na p rodaju. A li ni je tako. To vai za

robu : to sm o m i sprem ni ji vie da plat imo kako bismo

kupi l i iPad, to je Apple spremnij i da proizvede vei broj

iPadova.Ali to ne vai po svaku cenu i za Parisove viceve.

Ak o bismo mu po nu di l i da mu plat imo da nam ispria

jo v iceva , najverovatn ije bi se oseao nelagodno. Svakako

moe da zamisli da bi, ak i ako bi prihvatio tako neto,

zbog tog plaanja izgubio smisao za humor. I l i uzmi kao

prim er doga aj s kap etanom Kostasom: da t i je ponud io

novac da zaroni, ve rov atn o bi manje uivala u tom skoku

u vodu, jer bi tako izgubi la deo njegove vrednost i koj i

odg ova ra oseanju po rtvova nja, avan ture, oseanju da

skae u vod u sam o zato to je to neko traio od tebe.

Ako Paris postane pro fesiona lni kom iar kad poraste

i li ako t i odlui da pos tane p rofesion alni roni lac, onda

e njego vi v icevi i tvo je ro njenje p os tat i roba koju ete

26


29/184


prod ava t i za kon kre tnu novanu sum u - on i e s teitrinu cenu. Cena neke robe odraava razmensku vred-

nost dob ra koje se nudi na prodaju - drug im recima, vred-

nost drugih stvari koje moe da stekne proda jui nekoj

m ute ri ji viceve i l i ronjenje.

S druge strane, ivo tna vre dn os t jed no g ronjenja, jed

nog zalaska sunca, jed no g vica jeste ne to sasvim drug o.

Moda sve t r i s tvar i imaju o grom nu ivotnu vred no st inul tu razme nsku vre dn os t (na prime r, zalazak sunca, koji

nije na proda ju). M ogu e je i ob rnu to: da uo pte ne vol i

da pria viceve (pogotovo ne na sceni), al i da zarauje

mn ogo novca p riajui ih.

Te dve vrste vred no st i - ivotna i razmenska - ne bi

mogle da se u bit i vie razlikuju jedna od druge. U dana

njim d rutv im a, m e ut im, v r lo se esto sve vred no st i

me re kao da jesu razme nske . P ostoji ten ja da se sve to

nema cenu, sve ono to se ne moe pro da ti uz do b it smatra

bezvrednim. I o br nu to. U isto vrem e iv im o u drutv ima

u ko jima se - pogre no - smat ra da se podrazumeva da

ras t cene nekog dobra , to zna i n jegove razmenske

vrednost i , au tom atsk i poveava ko l i inu to g dobra ko ja

e bi t i ponue na dru tvu o d on ih to ga im aju (il i onih to

mog u da ga proizvedu ). Kao to sam t i ma lopre rekao, to

zaista i va i kada je re o iPadu.Ali ne vai za sva dob ra.

Trite krvi

U veini zemal ja d ob rov ol jn i davaoci krv i daju krv bes

platno zato to oseaju p otre bu da pom ogn u bl inj im a ij i

27


30/184

JANIS VARUFAKIS

je iv o t u opasnosti. U nekim drugim zemljama davaocimakrvi se plaa za krv koju daju. ta ti misli, gde je ponud a

vea - tam o gde se davaocima plaa za ogro m no d obro

koje nude, za njihovu sopstvenu krv, ili u zemljama u koji

ma se krv daje dob ro vo ljno i bez naknade?

Samim t im to sam t i po stavio ovo pitanje, pretp osta

vl jam da si pogodila odgovor. Ist ina je da je primeeno

da su u zem ljama u kojima se davao cima krvi plaa za krvkoli ine skup ljene krvi mn og o m anje nego u zemljama u

kojima se krv daje do br ov oljno i bez naknade. Izgleda da

naknada vie obeshrabruje davaoce koji ele da daju krv

dobrovoljno, bez ikakve korist i (kao in koj i nemaza cilj

l inu ko rist), ne go to ih privlai.

Svi oni koj i meaju termin dobra s terminom robe ne

m og u da shva te da se ponu da k rvi smanjuje kad se davaocima krvi ponudi naknada. Pitaju se kako je mogue da

po stoje po tenci jalni davaoci krvi koj i odluuju da ne daju

krv zato to im je ponuena naknada. To doivljava onaj

koj i ne razume da se ivotne vrednosti esto potcenjuju

kada se razmenske vre dno sti precenjuju!

itava stva r je v rlo jed nosta vna i podsea na onaj skok

u vodu koji si izvela kako bi pomogla kapetanu Kostasu.Kada te on om ad zam olio da zaroni do dna po m raku kako

bi mu po m og la u vezi sa sidrom , rad ost davanja i oseaj da

si dobro dete i da ini junako delo pobedil i su strah

od mranog dna i maltret iranja to treba da se svue i

da se pokvasi. Vrlo verovatno ne bi to uradila da t i je

rekao: Evo t i pet evra da skoi u vodu. Podsvesno bi

28


31/184

t i bi lo udn o da svoj doprin os proceni na samo pe t evra.

Moda t ih pet evra ne bi b i lo dovol jno da t i nadoknadi

m a ltret i ran je", ali bi bi lo vie nego d ov ol jno da t i uniti

radost koju bi t i prui la pomisao da si zaroni la kako bi

pomogla kapetanu Kostasu sasv im dobrovol jno i bez

ikakve nakna de.

Isto vai i za dava nje krvi. M no gi dav aoci k rvi oseaju

zadovol jstvo pri samoj pom isli na to da krv daju do bro vo l j

no. Kad im se, m e utim , za to po nu di neka novana suma,

pretvaranje doprinosa u t ransakci ju unitava im radost

koju prua davanje krvi (na pr imer, poto e tako neko

pom islit i da svoju krv daju za novac ), a pri tom e sum a koju

e dobit i ni je dovol jna da ih obetet i za uloeno vreme i

bol pri ubadanju igle u venu.

Opisau t i to m alo d etal jn i je - u ova dva pr imera, tvom

skoku u vo du zbo g ka petana Kostasa i li davan ju krvi, kad

je razmenska v re dn o s t dobra u ponud i u rasponu od nule

do neke poz i tivne vre dno st i, n jegova je ivotna v redn ost

u slobodnom padu. Rezultat je da niko ne el i da ponudi

za naknadu on o to bi s radou p on ud io bes platno.

Oska r Vaj ld d ef inie cinika kao o veka ko j i zna sve o

cenama, a li ne zna n i ta o vred no st im a. Naa drutva

im aju ten ju da od svih nas naprav e cinike. A nem a veeg

cin ika od eko no m iste k o j i sm at ra da je jed ina vred no st

r a z m e n s k a v r e d n o s t i k o j i t a k o o b e z v r e u j e i v o t n e

vrednost i sputa ju i ih na vrednosnoj lestv ic i do n ivoa

bezvrednih pro izvoda na ih drutava, u ko j ima se sve

p rocen ju j e t r i n im k r i te r i jum im a . Kako je , m e u t im ,


29


32/184

JANIS VARUFAKIS

dolo do to g tr i jum fa razmenskih vredn osti nad ivotnimvrednostima?

EkonomijaMiti zakoni kunog privreivanja

Zamisli sledeu scenu. Uskrs je. Ceo dan smo jeli i pili. Mi

odrasli smo radili dva dana da bismo p riprem ili hranu, kuu,

uskrnju trpez u. Predvee te m olim da pom ogne m alo u

sprem anju kue. Tebe mrzi, pa me pita: Tata, koliko traida bi me oslobo dio te muke? Razbiu kaicu i dau ti sve to

trai. ta misli, kako bih reagovao? Jednostavno , nema

te cene koja bi mogla da ublai moju ljutnju.

U jedn oj poro dici, u jedn om drutv u svako ini neto u

ko rist on og d rugo g. I to je vrsta razmene, posebna vrsta,

ali nije nipoto trgovinska razmena. U kui ( okos), u svom

domu razmenjujemo rad, al i takva razmena vie podseana razmenu poklona , na sol idarno st nego na trite, gde

se dobra i usluge razmenjuju bezlino, na osnovu svojih

razmenskih vrednosti .

Nekada se veina doba ra proizvo dila na taj nain - van

kruga trg o vins kih razme na i na nain koji je podseao na

funkcionisanje jedne porodice, jed nog dom a (okos). Otud

i re eko no m ija.*Jedna p ol joprivredna porodica sama je

proizvodila svoj hieb, svoj sir, svoje slatkie, svoje meso,

svoju odeu itd. Kada su bile rodne godine, onda kad je

prinos bio veliki i kad je bi lo dosta vika, proizvoai su

* -ekonomija; okos(gr.) ku a, dom; nomos(gr.)

zakon.

30


33/184


ono to je preosta jalo razm en j ival i (na prim er, paradajzj|j penicu koja im nije bila p o tre b n a ) za p ro iz vo de d ru

gih proizvoaa, on e koje nisu m og l i sami da proizved u

(srpove, kajs ije i td. ) U doba m ra vih krava , kada su

stezal i kai i pat i l i zbog nematine, trgovinske razmene

su prestajale (s ob ziro m na to da nije bilo vika koji bi se

razmenj ivao za druge proizvo de ).

Tokom po slednj ih dvesta do t r is ta go dina naa drutva prela su na sasvim drugi nivo. Sve vei broj naih

proizvoda pretvara se u robu, a sve manji procenat naih

proizvodnih napora usmeren je ka proizvodnj i dobara za

sopstvenu potro nju, zbo g nj ihove ivotne vredn ost i . Ako

baci pog led po kuh injskim o rm ariima , videe veliki broj

proizvoda koj i se pro izvode zbo g svoje razmenske vre d

nost i i koje ni u kom sluaju ne bism o m og l i da proizve de

mo u okvi ru poro dine, kune p roizvodnje.

Ta rei fikaci ja i li rob no po stvare nje, ta j nep restani t r i

ju m f razm enskih nad iv o tn im v re d n o s tim a , ne p re s ta

je u naoj kuhin ji . Nekada su p o ljo p riv re d n ic i p ro iz vo d il i

svoje s irovine (na pr im er, ston u hra nu, gor ivo , seme).

Danas ve inu s i rov ina ku puju od m ul tinac ion aln ih k om

pan i ja ko je ima ju tehno loke mogunos t i za p ro i zvod

nju stone hrane koja goj i krave u kraem roku i mnogo

ekonominije nego obina, go r ivo ko je pok ree trak tore

najnovi je tehnologi je i seme koje je bioloki modi f ikova-

no kako bi pr ino si b i li otp o rn i ji na egu, mraz i hem ijske

pest icide, proizv od e iste te kom pa ni je. Sa svoje strane, te

kompani je pokuavaju da na najbol j i nain izvuku kor ist

31


34/184

JANI5 VARUFAKIS

iz spro ved en ih istraivanja - u obliku efikasnijih sirovina.

Kako? Ostvarujui p ravn o svoja autorska prava nad geni

ma semena to ga p ro izv o de . Na taj nain, eto, stiemo

do tren utka u kom se trite p roir ilo i po mikrokosmosu

i gde su ak i gen i stekli razmensku v redn ost.

Malo-pomalo, robno postvarenje st ie svuda: do mi-

krosveta, do tog a da komp anije kupuju i prodaju hemijsku

form ulu neke nove sorte penice ili ak neke nove sorte

ovaca, do m aterice neke ene, koja stie razmensku vred

no st po to se izd aje , i to zvanino, po zakonu, paru koji

na dru gi nain ne bi m og ao da stekne poto m stvo, kako bi

se u njoj razvio em brion stvo ren u lab ora tori jsko j ep ru

vet i . Uskoro e mo kup ova t i i prod avat i asteroide po sve

m iru, i rei tak o imperi ju trita i vladavinu razmenskih

vre dn ost i od m ikrosveta do vaseljene.

Vidi l i kako, na kraju krajeva, ekonomija kao nauka

vie nem a nikakve veze sa ekonomijomkoja se odnosila na

zakone kun og privreivanja? M oda bi tani ji term in bio

nauka o trituili agoranomija(mada bi to stvaralo zabunu

budui da je agoranomi jan eto sasvim dru go, jer se taj

term in odn osi na dravnu ko ntrolu kval i teta dobara koja

su nuena na tritu , na neto p op u t trine inspekcije u

ant ikom svetu).

Svet van logike trita

Kod Homera su se, kao to zna, uesnici Trojanskog

rata trudi l i , svaal i , daval i ak i svoj ivot da bi stekl i

v re dn os t i pop u t s lave, p lena, u tica ja , Agamem nonove

32


35/184


naklonosti i tome sl inog. Ahi l je, kae nam Homer, pogoen Agam em nonovom od lukom da mu oduzme p len

za koji je on sm atrao da se izbor io s ops tvenim maem ,

due vrem e odsu stvova o iz bi taka voe nih u Trojanskom

ratu. Uprkos tom e to je Aga m em non do bro znao da mu

je Ah ilova pom o oa jn i k i po tre bn a , na p am e t m u nije

padalo da Ahilu pon ud i kom prom isno reenje, na pr im er

neku novanu sum u kao o bete en je za plen k oj i mu jetako sam ovol jno odu zeo. ak i da mu je to po nu dio, Ahi l

bi se nesum njivo oseao jo vie uv reen im.

Nisu bili samo p esnici stare Grke ti koji su poistove iva-

li prave vredn ost i s netr inim vredn ost im a. O vid i je (r im

ski pesnik koj i je poku ao da bude nastavl ja H om erov og

del) pr ipoveda o sukobu izmeu A janta i Odise ja oko

toga kom e e pr ipas t i oruje tada ve m rtvo g Ahi la, izuzetno oruje, iskovano H efestov om ruko m po narudbin i

Ahi love m ajke. Po O vidiju, grk e vojsk ov o e su odlui le

da posluaju a rgum en te ob oj ice pre no to o dlue koj i je

od njih dostojan da ponese oruje m rtvo g po lubog a. Na

kra ju su argu m en t i luka vog g rad i te l ja Tro jansko g kon ja

prevagnul i u odno su na argu m ente neu stra ivog borca.

Zar t i n ije ud no to n iko - n i u naznakama - n ije doao

na ideju do koje bi se danas dolo? Da se orga nizu je jedn a

lep a ... aukcija, s koje bi se onaj to bi najvie platio vra tio

kao p on os i ti v lasnik A hi lovo g oruja?

Zato se nik o n ije se tio da ga stav i na aukciju? Pa up ra

vo zato to n i A janta n i O dise ja , n i t i b i lo kog dru go g od

grkih vojskovo a, to oru je n i je za nimalo, n i zb og svoje

33


36/184

JANIS VARUFAKIS

razme nske vre dn os ti (to jest da bi kasnije mog li do bro da

ga preprod aju), n i zbog pros te upotreb ne vredn ost i ( to

je st da bi ga is koris ti li u b orbam a). Ogro mna v rednost tog

oruja za onog koji bi ga stekao bila je isto simbolina,

to e rei ivotna .

Zaista, u davna vremena samo je mala manj ina pro

izvoda prolazi la kroz neko trite. Naravno, to ne znai

da u antici, u srednjem veku i l i u kolonijama Evropljana

nije bilo robe, trita, razmenskih vrednosti. Naravno da

ih je b ilo. D revn i Feniani, Grci, Egipani, Kinezi, stano vnici

Me lanezije itd. pre valj ivali su na hil jade k ilom etara pren o

sei raznovrsnu robu s kraja na kraj sveta, profitirajui na

nejed nako sti njene razmenske vredn osti od jedno g mesta

do drug og. Sva ljudska drutva su - od svog postanja -

razvijala svoja trita.

Sve je poelo u t renutku u kojem je neko rekao ne

kom drug om : A k o mi da jednu od svoj ih jabuka, ja u

t i dat i jednu od svoj ih pomorandi . To, meut im, nisu

bila t rina drutva. I l i, dr u gim recima , nije ih kara kteri-

sala logika tr ita (k ao to je to danas). To su na pros to

bila dru tva sa trit ima . Da bi razumela razliku izmeu

t rino g drutva i drutva sa tritim a, dovoljno je da po

stavim o dva pitanja:

Pitanje 1: Kako je mogue objasniti uspeh panskih tr

gova ca u Latinsko j Am erici il i Britanaca i Holanana jedan

vek kasnije na Dalekom istoku?

34


37/184

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOU1

Pitanje 2: Kako mo e da se objas ni uspeh japanske automobilske industrije u SAD od 1970. nadalje?

Na prvo pi tanje m oem o da odgo vo rim o lako i jedno

stavno, uz imaju i u ob z i r ra tnu nadm o k onk v is tado ra

nad pr ipadnicima plemena Maja na am erikom ko nt ine n

tu. Isto vai i za Britance ili Holanane, ija je dominacija

na Dalekom istoku bila poveza na s pr isus tvom nj iho ve

ratne m orn arice u In dijskom i Tiho m okea nu. To je jasno.

Meut im, na d rugo p i tan je ne moe se odgovor i t i na

osnovu argumenata koj i se t iu pomorske i l i vojne nad

moi. Mora se od go vo ri t i iskljuivo uz po m o ekon om skih

argumenata - ko j i se t iu s t ru ktu re japanske indu st ri je ,

n jene m ogu no st i da poveava p ro izvod nju a da ne po

veava t rokove, kval i teta proizvedenih automobi la, n j i

hovih tehn olok ih odl ika i tom e slino.

Jednostavni je reeno, dominaci ju evropskih t rgovaca

na Dalekom istok u i u Am erici pre XIX veka ni je p otre b no

objanjavati pom ou ekon om ske analize iz pros tog razlo

ga to tada jo n isu b i le s tvo ren e e ko no m i je s log ikom

trita ( i l i t r ina dru tva), ve su po stojala samo drutva

sa tritim a. Razlog zbog kog te zama ram , ,i pr iam t i o

ekonomskoj teor i j i " jeste injenica da su naa dananja

drutva trina i da je, posledino, jedini nain na koj i ih

moem o razum et i t a j da pokuam o da ih shva t im o kao

takva i uz po m o ekon om skih po jmo va - to nije bi lo tako

pre tr i veka.

35


38/184

JANIS VARUFAKIS

Pitanje je sada sledee: Kako i zato su iz drutava sat rit imapro istekla trina dru tva?

Raanje trinih drutava

Proces proizvod nje jedno g proizvoda zahteva tri osnov

na sastojka: ljudski rad, alat il i maine ko jima zaposleni ru

kuju i zemlju il i prostor (na primer, kancelariju il i rudnik) u

kom se proizvodnja odvija. Il i , jednostavnije, proizvodnjazahteva t ri inioca: rad, proizvedena sredstva za proizvo d

nju(koja se esto u op tenije nazivaju kapitalom) i zemlju.

U starij im dru tvima nijedan od navedenih inilaca pro

izvo dn je nije b io roba . Bili su dobra, ali ne i roba. U vreme

feudalizma kmetovi su radili teko, ali nisu prodavali (nisu

ak ni iznajm ljivali) svoj rad feudalcu. Feudalac je naprosto

silom od njih u zimao ve liki pro cen at nj ihovih prinosa. to

se tie nj ihovo g alata (proizve den ih sredstava za proizvod

nju), njega su izra ivali ili on i sami ili zana tlije koje su radile

na isto m fe ud u, a koje su km eto vi hranili u zamenu za alat

(up ravo kao to se deava pri likom spremanja porodine

trpe ze , kada svako od nas daje svoj doprinos ). Na kraju, ni

zem lja ni je bi la roba: ove k se raao kao zemljoposed nik

(tak o da mu nikada ne bi ni palo na pam et da proda zemlju

svojih p redaka) ili se raao kao km et (osuen na to da nika

dane m oe da stekne zem lju u svom vlasnitvu).

Trina drutva roena su kada su se ta tri proizvodna

inioca pretvorila u robu. Kada su stekla razmensku vred-

nost! Kada su poela da se kupuju i prodaju na slobodnim

trit im a, gde radnici trae posao na tr itu rada , gde

36


39/184


zanatlije trguju a latom koji proizvod e u okviru razvijenih trita proizvedenih sredstava za proizvodnju i, na kraju, gde

i sama zemlja stie razmensku vrednos t, to je posledica ku

poproda jnih transakcija i njenog davanja u zakup.

Kako su se, m e utim , ova tri p roizvod na inioca pr etv o

rila u robu? ta se tan o desilo pa sm o do iveli industrijsku

revolucijukoja je otp o ela sred inom XVIII veka u Britaniji ,

ali i u Holandiji, men jajui svet i pretvara jui itavu plan etuu ogrom no global izovan o tr ino drutvo?

Jasno ti je da je to duga pria i da bih ti, ako bih pokuao

da t i je ispriam d o u detal je, d osad io. Uo pten o reeno,

m eutim, sve je po elo s razvo jem b rod og rad nje u Evropi,

s korienjem ko m pasa (k oji su prvi otk ri l i Kinezi) i op tim

napredovanjem u vetini brodog radn je. Sve je to pom og lo

evropskim brodovlasnicima da otkri ju nove p lovne puteve,koji su pospe ili svetsk u trgo vin u .

panski, holandski, bri tansk i i po rtug alski trgo vc i to va

ri l i su brodove vunom iz Engleske i kotske i menjali je u

angaju za kinesku svilu, koja je za tim razm enjivana za ja

panske maeve u Jok oha m i, pre no to bi bro do vi pono vo

krenul i ka zapadu, svraajui usput do Bombaja kako bi

maeve razm en ili za zaine, koje su donos ili u Evropu da bi

ih, nap okon , raz m en ili za mnogo, mnogo, mnogovie vune

od one s kojo m su kren ul i na put. I onda - Jovo nanov o.

Tako su, dakle, proizvodi kao to su vuna, zaini, svi la,

e lin i m aev i pre tvo ren i u robu s m eu naro dn om vred-

nou - u pro izvod e ija je vre dn os t za proizvoa a tada

ve bila ned el jivo vezana za nj ihov u razme nsku v redn ost.

37


40/184

JANI5 VARUFAKIS

Trgovac i l i proizvoa koji ih je posedovao na tim novimtr i t im a se bog at io . U nekom t ren utku ve leposednic i

Engleske i kotske pomislil i su, dok su posmatrali gomile

svoj ih kmetova s prozora zamka, da bi verovatno mogl i

bolje da iskoriste nove m ogu no sti za do da tno bogaenje

koje im je pruala mrea me una rodne trgo vine na pom o

lu. ta e nam kmetovi da sade luk i cveklu?", zapitali su

se. Ka kva je vred no st cvekle na m eun arodn om tritu?Nikakva!"

Stoga su zakljuili, poto je vuna imala veu vrednost,

da je verov atno bol je za m eni t i gom ile kmetova stadima

ovaca, koja ne samo to su bila strpljivija nego su bila i

mnogo isplatlj ivija! Tako i bi. Za nekoliko decenija britans

ka provinci ja u potpunosti je promeni la izgled. Spokoj i

oseaj kontinuiteta koji je vladao vekovima meu slojemkmetova, koji su iz generacije u generaciju iveli na istom

mestu, sa istim gazdom, sledei navike i rad svojih rodite

lja, nag lo su uniteni.

U tre n utk u kad su, po h i tnom postup ku, feudalci izba

cil i kmetove na ulicu, zamenjujui ih za ovce, otpoeo je

proces preob raaja Br i tani je iz drutva sa tritim a u tr

ino dru tvo. Zato? Prvo je progon kmetova pretvorio

rad ali i zemlju u robu! Kako? ta bismo uinili ti i ja ako

bism o se nali, sasvim neo ekivano, nasred nekog b lat

n javog puta u neko j br i tans koj zabit i? Verovatno bismo

otpeai l i do prvog sela, zakucal i na prva vrata i rekl i :

R ad iem o b ilo ko ji posao za kom ad hleba i krov nad gla

vo m ." Eto prve ponude najamnograda u vidu dobra.

38


41/184


Desi lo se upravo tako. Hi l jade nekadanj ih kmetovatumara le su po ko lsk im putev ima i nud i le jed inu robu

koju su imale na raspolaganju - sop stvenu radnu snagu.

Nasuprot svojim roditel j ima i dedovima, koji su radil i , al i

nikada nisu p rod ava li svoj rad (kad su ve imali pristu p ne

samo zemlj i ve i oruu za njenu obradu), bivi kmetovi

b ili su pr im orani da postanu trgo vci rado m - sopstvenim

radom. Nj ihova trag edi ja b i la je u tom e to je toko m dugog niza deceni ja, d ok se zamajac tr ino g d rutva nije

dobro zavr teo , ovo novo t r i te ob e leava la og romn a

ponuda, ali mala potran ja: pre neg o to su pod ignu te fa

brike, nisu postojal i kupci sposobni da prihvate i tavu tu

armiju n ezapo slenih b ivih km etov a. Re zultat su bi li glad,

bolesti, nesrea.

Pre imo sada na ini lac zemlje.Kako je izgon km etovastvorio prv i pu t zrelo tritezem lje za proizvodn ju? Jedno

stavno - kad su zam eni li km etov e ovcam a, veleposedn ic i

su shva til i da njihova zem lja ima razm ens ku v red no st (a ne

samo up otre bn u ili ivo tnu), k oju je tad ve neposredno ,

ali po tpu no jasno, odreivala me un arodn a trgov ina. to

je vie rasla razm enska v re d n o s t vune na g lo ba lizovan im

trit im a, to je bi la vea i vre d no st je dn og ara zem lje koja

je m ogla da ugos ti o d reen b ro j ovaca. U is to v rem e, to

je gua bila trava na nekom panja ku, to je on vie ovaca

mogao da prehran i i, shodno to m e, to je v ie vune m oglo

da se proizve de .

Eto kako je razmen ska vre dn os t vune dove la d o raz-

menske vre dn os t i panjaka! Iznenad a je neki lord k oj i je

39


42/184

JANIS VARUFAKIS

imao neiskorienu zemlju do bio m otiv da je iznajmi ne

kim bivim kmetovima (od kojih je ubirao i k ir i ju). Bivi

km etov i , a tadanj i pre du ze tn ic i , b i li su pr im orani da

prod aju vu nu na tri tu da bi platil i kiri ju od zarade.

O brat i panju na pretvaranje kmetova u t rgo vc e u

isto vreme kad je zemlja njihovih predaka i sama pretvo

rena u robu. Pre izgona p osto jao je feud aln i drutven i si

stem. Km etovi su pripadali zem lji, koja je pripadala gazdi.

Kmetovi su radil i na svojoj zemlj i , a feudalac je uzimao

svoj deo. Bez ikakvo g upliva trita na proces proizvod

nje. P roizvod i koje su proizvo dil i km etov i, sama zemlja,

kao i njihov rad, imali su samo ivotnu vrednost, koju su

del il i km etovi i feudalac upravo proporc ionalno tom e ko

liko je do tin i feud alac b io bole iv il i mo an u odnos u na

svoje sluge.

Po izgonu km etov a sve se prom en ilo i vel ika veina

narod a bi la je prim oran a da ue na neko trite. Veina

kmetova stupila je na trite rada, gde su prodavali svoj

rad. Neki km eto vi nastavili su da obra uju zem lju feuda

laca, ali pod drugim, potpuno razliitim reimom, kao za-

kup ci ija se kirija form irala u zavisnosti od cene vune. Dok

su njiho ve ma jke i oe vi iveli u strah u o d tog a da li e im

gazda ostavit i dovoljno velik i deo od roda kako bi mogli

da se preh ran e i da ne budu g ladn i tok om zime, oni su

strahova li od neeg drugog : Ho em o l i uspeti da proda

mo svoju vunu na tritu i hoemo li zaraditi dovoljno da

bismo platil i i kiri ju gazdi i uspeli da kupimo dovoljno ku

kuruza da preh ranim o decu? Drugim recima, strahovali

40


43/184

su i zbo g razm enske v re dn os ti svoga rada (to e rei zasopstvenu nadnicu) i zbo g razmenske vre dn os ti vune koju

su proizvodil i kao zakupci veleposednika.

Fabrike: sive labora torije istorije

Na taj nain se, kao to vidimo, Britanija od drutva s

trit im a preo brazi la u trino dru tvo . Taj proces tran zi

cije zavrio se u dru go j po lov ini XVIII veka, kad je d otin o jsceni pridodata nehumana siva graevina s visokim dim

njacima iz koj ih je n ep restan o kul jao cm dim: n jeno viso-

anstvo fabr ika, u ijo j su utro b i neu m orn o radile parne

maine, koje je izum eo ko tlan a nin Dejms Vat.

Upi tae me: Zato u Br i tani j i? Zato n i je b i lo para

lelnih industri jskih revolucija u Francuskoj i l i u Kini? Dva

su osnovna razloga za to. U Bri tani j i je zemlja bi la kon-centr isana u rukama malog broja zeml joposednika. Kao

drugo, t i zemljoposednici nisu imal i znaajnu vojnu mo,

nasuprot drugim evropskim i l i k ineskim feudalc ima, koj i

su raspo laga li ve lik im pr iva tn im vo jskama. Zbog to g ne

dostatka vo jne m oi m ora l i su da izm isle neke drug e na

ine poveavanja svo g b og atstva , o ne k oj i ne bi zavisili od

up otrebe s i rovog nasilja .

Kad su m orep lovc i o tvo r i li nove p om orske puteve ko ji

su om ogu i li m eunarodn u t rgov inu , b r itansk i zem ljopo

sednic i meu prv im a su iskor ist il i pr i liku da se obo ga te na

osnovu poveane proizvo dn je robe za kojom je postojala

velika m eunarodn a po tranja.tavie, injenica da je ze

ml ja b i la kon cen trisana u rukam a m alog bro ja feuda laca


41


44/184

JANIS VARUFAKIS

znai la je da je za m asovno izgnanstvo km etova (ko je je

pod stak lo s tvaranje prvog t r inog drutva) b io p ot re

ban p r istanak relat ivno m alog broja zeml joposednika.

Zamisli Britaniju kao veliki kazan u kojem se zajedno

lagano krkaju stotine hil jada nezaposlenih bezemljaa i

novac k oji se veliko m brz inom um noava stvarajui veliki

pri l iv u londo nsk e banke, to je posledica me unarodn e

trgo vin e i pri liva bo ga tstva iz britanskih kolonija (naro ito

s Ka ripskih ostrva, na kojima su rob ov i iz A frike obra ivali

zemlju britanskih osvajaa). Sad dodaj u taj kazan i parnu

mainu g os po dina V ata. Prom eaj malo i - ta misli da

e ispasti? Fabrike! U njima su p o tom ci bivih km etov a

nali zaposlen je kao ind ustrijski radn ici (p rvi p u t u istoriji),

kao ra dnici k oj i su se zno j il i u ne po sred no j bl izini novih

parn ih m aina.

I ija je to bila ideja? Ko je doa o na ideju da p od igne

fabrike? Bili su to trgo vc i il i oni p ripadnici aristokra tije koji

su pr im e t il i da na m eu naro dn om tr itu p ostoj i velika

po tranja za nekim vrstam a robe - na prime r, za vunenim

proizv od ima , tkanina m a, m etalima . Shvatili su da bi se jo

vie ob og ati l i ako bi m og l i da ih proizvedu brzo i jef t ino .

Gledali su horde nezaposlenih bivih kmetova kako mole

po ulicama za komad hleba, za neki posao, bilo kakav. U

neko m tren u tku uli su da je neki gosp odin Vat izumeo

mainu koja m oe istovrem en o da pokree hi ljadu razbo

ja. I to je b ilo dovo ljno . O tvaranje prvih fa brika bilo je na

pros to pi tanje vremena.

42


45/184

Velika kontradikcija

Trijumf razmenskih v redn ost i nad onim ivotnim pro-

menio je svet - kako ka m nog o bol jem tako i prema m no

go gorem. U isto vreme!

S jedne strane, kom erici jal izacija dob ara, zem lje i rada

stavila je taku na feu da lni dru tve ni sistem , na nezam i

sl ive predrasude, na teokrat i ju, mranjatvo. Izrodi la je

ideju slobode, perspekt ivu ukidanja ropstva, tehnoloku

mogu nost proizvodn je dovo l jno doba ra za sve.

S drug e strane, izazvana je d ota d nevien a nesrea,

a pri tom e su se pojavi l i i nov i obl ici po tpu ne bede, nove

vrste po tenci ja lnog ropstva. Sa uspostavl janjem t r inog

drutva, zbo g proter iva nja k m etova sa obrad ive zeml je,

bezemljai, bivi ze m ljora dn ici p re tvo ren i su bi lo u indu

stri jske radn ike, bi lo u zem ljora dn ike k oj i su plaal i ren tu

zem ljoposedn icim a. I jed ni i drug i bi li su s lob o d n i pro i

zvoai, u m eri u kojo j niko n ije m og ao silom da ih prim ora

na rad (kao to je to b i lo u vreme feud al izm a). U neku

ruku, dakle, zaista su bili slobo dn i! Slob od ni da rade ta im

je volja, pod us lo vom da im a m u te r ij a za in te resovanih

za nj ihov rad, ali i po tpu n o o slo b o e n i od sredstava za

rad (dakle, bil i su bukvalno na ulici). Slobodni da se kreu

kud god ih je vo l ja , a li is tov rem en o ostav l jen i na m i los t

i nem ilos t po tpun om s iroma tvu ko je je done la nezapo

slenost pro gna nika sa zeml je. Trgovc i sop stvenim te lom

i umom, al i i sunj i t rita rada, koje je, sa svoje strane,

zavis ilo od globa lne po nu de i po tran je robe.


43


46/184

JANIS VARUFAKIS

Oni ko ji nisu bili nezapos leni radili su vie od e trnae st

sati dnevno u zaguljivim fabrikam a M anestera ili u rud ni

cima Velsa. Ondanje no vine obav etavaju nas o tom e da

su deseto go dinja deca u Engleskoj i kotsko j dan ono no

ivela lancima vezana za parne maine kako bi to vie

radila. Trudnice su radile u rudnicima Kornvola i esto su

bile primorane da se porode bez ii je pomoi u jamama.

U isto v rem e u ko lonijam a (na prim er, na Jamajci), ali i naju gu SAD, pro izvodnja se i dalje zasn ivala na radu robova

koje su evropski trgovci robl jem kidnapoval i iz nj ihovih

po sto jbina u Africi da bi ih z atim prod avali po ceni u visini

pripisane im razmenske vred nosti .

Tako neto ni je se dogodi lo nikada rani je u l judskoj

istorij i. M oda je ovean stvo global izovan o odve rano

(uostalom, kao to zna, svi smo mi Afrikanci). Meutim,indus tri jska revolucija s tvori la je veliku kontradikci ju: isto

vrem en o p ostojanje b asnoslovnog bo gatstva i neizrecive

nesree. Na taj nain ne jedna kos ti koje je donela agrarna

revolucija (o kojoj sam ti govo rio u preth od no m poglavlju)

bi le su poveane d o kra jnjih granica od novih, do tad ne vi

e nih nejed na ko sti koje je izazvala indus trijska revolucija,

kao i tr i ju m f cena u odno su na vrednosti .


47/184

D U G , D O B I T , B O G A T S T V O

3

Dug

Pakao je tam o gde sam ja , go vor io j e M ef is to fe l u

uvenom pozo r i nom komadu D ok tor Faust Kr is to fera

Marloa. Kao neki crn oblak k oj i ga obavi ja, M efisto fel svu

da ir i pakao. U njemu sam gd e go d se naao , objanja

va on Faustu, koj i se, im je ug ledao M efistofela, p riupitao

da se ni je ne oe kivano naao u pak lu.

Pria o p rod a j i Faus tove due M e f is to fe lu j edna je

od on ih koje jo nis i pro i ta la. Re je o m ran oj p r i i za

odrasle, a ne za decu tvog a uzrasta. N ismo je kri l i od teb e

zato to je to pria strave i uasa. Bajke brae Grim m no go

su gore. Ne, razlog zbo g ko jeg se ta p r ia ne p rep oru uje

deci u sut in i je to to se ona t ie je d no g pojm a ko j i je

to l iko nepravedan da de ji um te ko m oe da ga pojmi .

45


48/184

JANIS VARUFAKIS

U M arloo vo j prii deava se sledee: M efisto fel prilazi

doktoru Faustu sa zaniml j iv im predlogom. Pruie mu

itav niz uitaka u periodu od dvadeset godina pod us-

lovom da mu d ok to r Faust obea da e mu posle dvadeset

godina predati svoju duu. Faust razmilja i odluuje da

je dvadese t god ina ug o d n o s ti d o vo ljn o i da posle toga

M e fisto fel m oe da radi ta god ga je volja s njegovom

duom . Tako, dakle, on pristaje. M efisto fel se osmehuje i

od njega zah teva da potp ie ugov or u vezi s tim , koji, da

bi imao to veu simbolinu vrednost, Faust umesto ma-

st ilom potp isuje sopstvenom krvl ju .

Ako i tavu s tvar posmatra h ladno i ana l i t ik i , ta j

ugovor n i je b io n i ta drugo do dunik i dogovor koj i je

p o tv rd io Faustov dug prema M ef is to fe lu : Pr im am od

teb e dva deset godina u god nosti i obeavam da u t i ustu

piti svoju duu kad taj period istekne.

Du gove su ljudi odu vek stvarali. Kad bi u nekom tekom

tren utku jedan komija dolazio da pom ogne drugom , ovaj

bi mu zah valjivao govo rei mu: T vo j sam dunik . I bez

ikakvog ugovora obojica su znala da e primalac pomoi

uz vra titi dob ro delo ako se u budu nosti dob ro tvo r nae

u nud i i da e tak o is p la tit i svoj m oralni dug. Postoje,

m e utim , dve sutinske razlike izmeu solidarnosti takve

vrste i duga, b ar ona kvo g kako ga m i danas doivljavamo:

prva je ugovor, a druga kamata.

U gov or pretvara neformalan d ogo vor (na pr imer: Ja

tebi danas, t i m eni sutra ) u form alnu obavezu s konkret

nim uslovima koji poprim aju form u razmenskih vrednosti

46


49/184


izraenih u novcu. Predvianje o uplati kamate znai da

onaj koji danas neto da je kasnije ima da prim i neto dru

go vee vrednost i . Drugim recima, namesto motiva pru

anja po m oi drug ima , to raa oseaj da smo p os tupi l i

ispravno u okviru sol idarn os t i (oseaj koj i daje sama po

mo drugima), kod zajamskog dogo vora u obl iku kred i t

nog ugovora do lazi m ot iv razmenske hipervrednost i : da

e se u bu du no st i do bit i ne to to e im ati veu razmen-

sku vred no st od o no g to se danas dalo. I li , jedn os tavn i

je (se ti se p re th o d n o g pog la v lja ), kad je neko so lidaran

s drugima i prua im ne to to ima vre dn os t, njegova sa

t isfakcija ima sam o ivotn u v red no st . Kad se, m e ut im ,

drugom poz ajml ju je u okvi ru t r in og drutva ( i l i u sfer i

razmenskih vrednost i ) , nagrada i sama ima razmensku

vredn ost i naziva se kam atom .

Pria o Faustu i n jego vo m dug u prem a M ef is to fe lu

ima znaaja jer odsl ikava ne m ir l jud i u vre m en u u kojem

se nj ihova dru tva m enjaju i iz jedn os tavn ih drutava sa

trit imaprelaze u trina drutva. Ni je sluajno to to je

Mario napisao ovo deio u XVI veku, kada su razmenske

vred nos t i poinjale sram el jivo da prevlada vaju nad ivo t

nim vredn ost ima . U pravo z ato i kaem da pr ia o Faustu

i M efisto felu ni je za decu, ve je to pria koja simbo l izuje

bolne t ren u tke l judske istor ije.

V erov atno si ula da islam zabran juje ubiranje ka m ate.

M us l im an i sm at ra ju da je ne p r ihv a t lji vo za ra iva t i na

za jmov ima - od duga o nog d rugog. Upravo i s to to vailo

je i u hri anstv u u vre m e kada je M ario p is ao p o m e n u ti

47


50/184

JANIS VARUFAKIS

pozorini komad. I hriani su tada, kao danas muslima

ni, sm atral i najveim greh om davanje zajma uz kamatu.

tavie, postoje itavi rel igiozni tekstovi sa opisima ka

m atn og p oroa ja novca kao neeg to se lee u stomaku

gu je koja je nave la Adama i Evu na greh. Nije, dakle, sluaj

no to su u ono doba, u XVI veku, novoosnovane banke

pripad ale Jevrejim a - budu i da je, nasu pro t hrianima i

m usliman ima, jevrejska vera bila jedina koja ni je zab ranji

vala ubiranje kamate na pozajmljeni novac.

Svakako da je prelazak o d drutava sa tritim aka tri

nim drutvim azahtevao reviz i ju tog ideolokog ne odo

bravanja i pravn e zabrane kam ate. Stigm atizacija kama te

ni je mogla da ide u korak s komerci jal izaci jom zemlje i

rada, o emu sm o gov or i li u pre thodn om poglavlju. M o

ralo je b iti prev rata. I pre vra t se desio.

Znaajnu ulogu u tom prevratu imao je pok ret pro te

stana ta, ko ji su se otc ep ili od kato like crkve i usvojil i men

tal i tet trgovaca, prihvatajui kamatu, njeno pripisivanje,

kam atnu stopu . injenica da su pro tes tan ti i r imoka tol ici

ul i u ra t ko ji je trajao vie od sto g odina i koji je zauvek

obe leio Evropu pro sto pokazu je da se socijalne prome ne

te vrs te ne deavaju lako, bez krvi.

Al i vratimo se nakratko Faustu da bih t i rekao kako

M arloo vo izvorn o izdanje ovo g del nije on o koje se danas

ita i izvodi u poz orit im a, ve je to m nog o savremenije

izdanje, o no koje je napisao Nemac Gete u XIX veku. Vrlo

je zan im lj iv o p r im e t it i osnovnu razliku izm eu tih dvaju

del. U prvo m delu, onom M arloovom , po isteku dvadeset

48


51/184

godina Faust moli i preklinje Mefistofela da ga oslobodiugovora i da ga ne povede sa sobom u pakao. M eutim , nje

gove m olbe nisu bile usliene. Nasupro t tome, u Ge teovom

delu Faust se na kraju spasava od pakla.

Dozvoli m i da t i p rotum a im razliku izm eu ta dva kra

ja is te dram e. U vrem e kada je M a rio p is ao ugovaran je

zajma s kam atom sm atrano je ve l ik im greho m , kao to

sam ti ve rekao. Pozorina p ub lika tra ila je kanjavanjeFausta poto se ni je l ibio da obea najvii obl ik kamate

M efistofe lu (preda vanje s opstven e due ) da bi uivao u

dvadeset god ina lago dno st i. M e ut im , u vrem e kada je

pisao Gete stvari su stajale drugai je. Razmenske vred-

nost i ve su tr ijum fov a le nad on im ivotn im . Kamata je

bi la pretvorena u moralno i pol i t iki prihvatl j ivu cenu (i l i

razmensku vrednost) pozajml jenog novca.Tako je Geteova pub lika bila po pu stlj ivija p rem a Faustu.

Videla ga je, nap rosto , kao su p ro tno st E benezera Skruda!

Skrud je, kao to v rlo do b ro zna iz Boine prie arlsa

Dikensa, gomilao i tedeo bogatstvo i tavog svog ivota,

skupljao je kam ate, na go m ilu je saku pio itavo brd o kam a

ta i za sebe je troio samo ono najneophodni je. Na kraju

je, m eu tim , p o to je usnio san u ko je m su m u se ukazali

boini duho vi, otv o rio svoje sanduke i poeo da troi, troi

i troi. I da se prvi p u t radu je ivo tu.

Ako malo razmisl i, videe da je Faust uinio upravo

sup rotno ! P ozajm io je da bi uivao u arima ivota i sloio

se s t im da pat i na kraju, isplaujui og rom nu k a m a tu ".

Koji je od ta dva junaka , S krud i l i Faust, po te b i bio bl ii


49


52/184

JANIS VARUFAKIS

potreba m a n ovog t r inog d rutva, form irano g kada je

Gete pisao? Faust, na ravn o! Zato? Pa za to to bi tri ta

kolab irala ako bismo svi bi li po p u t Skruda, to jest ako

bism o bil i cici je ko je tede sve svoje b og atstvo ne troei

nita - prod avnice i fab rike bi se zatv orile po to niko nita

ne bi kupo vao , a trino dru tvo palo bi u dub oku krizu.

Dug je za trina drutva ono to je pakao za hrian-

stvo - neo pho dan upravo on ol iko kol iko je nepri jatan!

Dobit

Sv e se vr ti oko novca! Tu reenicu esto e uti u sva

kodnevno m ivo tu. Premda nesnosno cinina i uasno pesi

mistina za ov ean stvo, ona moda ipak, naalost, sadri

veliku dozu istine. Ono to, m e utim , izgaram da ti u vezi

s t im kaem jeste da stvari nisu od uve k stajale tako, ak i

ako se danas sve v rt i ok o novca.

M oda se sve vr telo ok o vlasti, oko slave, oko d ob rog

glasa (seti se samo e gipatskih piram ida). Mod a je novac

uvek bio znaa jno oru e u po stizanju cil jeva. Nije, m eu

tim , ist ina to da se sve vrtelo oko novca. Oko para. Novac

i dobit bili su jedno od sredstava za postizanje cilja. Nisu

sami sebi bili cilj - u me ri u ko joj su to danas.

U vreme feudal izma zeml joposednik n ikada ne b i

po m isl io da prod a svo j zam ak, ak ni kada bi mu bi la

ponuena basnoslovna suma novca. Smatrao bi sebe

nemora ln im, a p roda ju porod inog zamka ogromnim

gre ho m . Propau! I ako bi bio prinu en da tak o neto

urad i iz nude ( to se retk o dog aa lo), sm atrao bi sebe

50


53/184


ponienim, n iskim, g ub i tn iko m - ak i ako b i zauzvratdobio itavu tonu novca. Danas ne postoje zamak, sl ika,

jahta koji nisu na p rodaju , pod us lo vom da je cena zado

voljavajua. Kako se desila ta prom ena? Kako se novac od

sredstva p retv orio u cilj? O dg ov or je poveza n - to te nee

zaud iti - s t r ijum fom razmensk ih v redn os t i nad on im

ivotnim. S prelaskom iz drutava sa trit ima u trina

drutva, oemu smo gov ori l i u pre thod no m poglavlju.Da bi razumela novu ulogu novca, moram prvo da t i

neto vie kaem o tom e kako je pojava trinih drutava

dala dugu novu ulogu. O to m e kako je, u istom duhu , dug

postao s i rov ina " d ob i ti . O na inu na ko j i je ta j proces

preobrazio d ob i t, p rof i tabi lno st , novac u neto to je bi lo

samo sebi cilj.

Sea li se da sam ti reka o k ako su jed no m , pre ok o tri

veka, zem lja i rad pre tvo re n i u rob u i da je tako da t znak

za stvaranje trinih drutava? Bilo je to u pra vo u tren u tku

u kom su dug i d o b i t pos tal i ortac i . Pog ledajmo ka ko se

to desilo.

U v reme feud a l izm a proces p ro i zvod n je v ika (ko ji ,

kao to smo utv rd i li u prv om po glavl ju, preds tavl ja pre-

duslov za c iv i l izaci ju") imao je t r i stadi juma, koj i su se

redali jedan za drug im po s ledeem redu: proizvodnja -

raspodela - dug. Malo op i rn i je , na poetku su kmetov i

obraivali zeml ju i pro izvo di l i hranu (p roizvo dn ja). Zat im

je lo rd /z e m lj o p o s e d n ik /fe u d a la c s la o svog n a d zo rn ika

da uzme (ako je b i l o po t rebno, i s i l om) feuda lev deo

(raspodela vika izmeu feudalca i kmetova). Na kraju je

51


54/184

JAMS VARUFAKIS

feudalac prodavao deo hrane koji mu nije bio potreban,

do bijao je za to novac i deo to g novca davao je u zajam,

bilo da bi dra o u aci ono g kom e je poza jmljivao, bilo da

bi dob io zau zvrat neke usluge tre eg lica (dug).

Kad su se, m e utim , zemlja i rad kom ercijalizovali, de

sio se vel iki preo kre t:um es to da raspodela vika sledi p ro

izvo dn ju, ona se odvijala ak pre n ego to bi poela sama

proizvodnja. Kako je to bilo mogue? Podseam te na to

da su u B ritaniji km eto vi b ili pro gn an i sa zem lje i da su na

njihov o m esto do le - ovce. Zemlju su od zemljopoedn ika

iznajmljivali bivi km etov i, koji su ruko vod ili proizvodn jom

vune i poljoprivrednih kultura, a cil j je bila dobit, kako bi

se om ogu ila isplata k irije zem ljopo sedn iku, ali i piata ma

lob rojn im radnicima koje su upoljavali. Drugim recima,

neki bivi km eto vi organ izova li su proizv od nju kao mali

pre duz etnici - iznajmljivali su zemlju od z em ljoposednika i

plaali ili iznajmljivali rad kmetova bezemljaa, koji su radili

ulaui svoj fiziki rad.

Da b i, m e ut im , m og l i da pok renu ta j p roces, ov i

novi m ali preduze tnici m orali su prvo da pronau novac,

pre nego to b i proces pro izvodn je poeo da daje p lod

(i vun u), k ako b i m og li da iznajme ze m lju i da isplauju pla

te un ajm ljen im radnicim a. Vidi, dakle, kako je o raspodeli

vika od luivano pre no to bi se taj viak proizveo - poto

su se zarada zemljoposednika, kirija i plate radnika delile

jo pre no to bi poela pro iz vodn ja .

I gde su to m ali pred uz etn ici nalazi li novac da ispla

te unapred plate i kirije? Pozajmljivali su ga, naravno! Na

52


55/184


primer, poza jmljivali su im ze m ljop ose dn ici da bi taj novac

uzeli nazad uz kam atu, kao i razne v rste zelenaa, ko ji su

im pozajm ljivali jo novca kako b i m og li unapred da isplate

plate. Zna li ta to zap ravo znai? Dve stvari.

Prvo, znai da dug zado bi ja glavnu ulogu u proizvo d

nom procesu. Redosled koji je ustan ov io pos tojanje vika

doiveo je potp un i ob rt . D otadanj i vaei redosled pro i

zvodnja - raspodela - dugu potp un o st i je o brn ut u sledei:

dug- raspodela- proizvodnja.

Drugo, to znai da je d o bit po stala fe t i nove preduzet-

nike klase. Postala je uslov opstanka za nove male pre-

duzetnike: ukoliko prinosi nisu bil i dovoljni i l i ako bi cena

proizvoda na glo pala, bi lo je vrlo v ero va tno da preduze t-

nic i ne bi m ogl i da vra te svoje dug ove s kam atama. Ako

bi se desi lo tak o ne to, on i b i posta l i ro bo vi svog duga.

Neto po pu t Fausta...

Bogatstvo

Nadam se da sam uspeo da te ubedim u to da je po

java d o b it i (kao g la vne re fe re n tn e take d rutava ) u p o t

punost i povezana s t r ijum fom razme nskih nad ivotn im

vrednost ima i , naravno, s vel ik im preok retom , koji je na

metnuo du g na poetku e kon om skog lanca, a proizvodnju

na njegovom kraju.

Ista ta pria m og la bi, iz m alo d rug a ijeg ugla, da se is

pria i na sledei nain. Savrem ena trin a d ru tva za svoje

postojan je mo gu da za hvale ko m ercijal iza ciji rada i zemlje.

Ta komercijal izacija stvori la je radniku klasu (s poetkom

53


56/184

JANIS VARUFAKIS

koji je oznaen p rog on om km etova sa zemlje njihovih pre

daka), ali istovrem eno i prvu p redu zetniku klasu u britan

skim agrarnim predelima. Da bi mogli da plaaju kiriju i da

daju plate, kako bi proizvodnja mogla da otpone, njeni

pripadnici poeli su da gomilaju dug, pozajmljujui od ze-

lenaa i zem ljopose dn ika. Na poe tku, dakle, bese - dug.

On je, sa svoje strane, stvorio dob it kao cilj po sebi, kao

preduslov ops tanka p rvenstveno preduzetnika, zat im za

poslenih i, uop teno , itavog trin og drutva.

Pa nije li oduvek bilo tako?", upitae se. Nije, uopte

nije b ilo ta ko . U vreme feudalizma po stojali su feudalac i

km etov i. K m etovi su sami proizv od il i i dob ijal i onaj viak

koji je ostajao kad bi feuda lac prisvojio s v o j" deo. Plate

nisu postoja le. Nije bilo d ob iti. Bo gatstvo se gom ilalo u ze-

mljoposednikovom zamku i neki dugovi stvarali su se nak

nadno (to znai kad bi se zavrilo s proizvodnjom i kad

bi prinosi bil i raspodeljeni). U takvim trinim drutvima

d ob it nije bila sama sebi cilj i dug nije bio sutinsko p itanje.

M on ike je vie zanimalo da se oboga te u pljakakim po

hodim a p ro tiv drug ih feudalaca ili naroda, intrigam a koje bi

ih dove le blie kraljevskoj naklonosti, ratovima i dvobojima

na turn irima . Na taj nain obezbe ivali su bogatstvo, vlast

i slavu o ko joj su sanjali. D ob it nije postojala ak ni kao po

jam u njihovom umu. To je ujedno i ra zlog zbog kog insisti

ram na to m e da je pojava trinih d rutava bila neophodna

kako bi se dug, dobit i bogatstvo neraskidivo povezali.

Da je d o b i t povezana s boga tstvom - to je svima jas

no. D ob it je kao voda koja te e iz slavine punei t i kadu.

54


57/184

Koliina vod e ko ja se skuplja u kadi slina je te rm inu bogatstva. to vie vod e te e iz slavine (d o b it), to se vie

penje nivo vode u kadi (b o ga tstv o ). To su pozn ate stvari.

Ono to je manje po zna to jeste to da se bo ga tstvo trinih

drutava h ra n i " dugom . Kak o je to m o

janis varufakis ovaj svet može da bude bolji

Documents