izvrŠenje i obezbeĐ - poslovnibiro.rsposlovnibiro.rs/files/file/sudksa_praksa/3.2.3... ·...

IIZZVVRRŠŠEENNJJEE II OOBBEEZZBBEEĐĐEENNJJEE

I ZVRŠENJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE I OBEZBEĐENJE

- 2 -

SADRŽINA ZAKONA (Član 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

11.. Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda na sednici od 22.02.2011. godine, rukovode-

ći se standardima, stavovima i principima izraženim u presudama Evropskog suda za ljudska pra-va, što je i u skladu sa članom 18. Ustava Republike Srbije, usvojilo je pravno shvatanje da se iz-vršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvr-šnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restruktuiranju neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

(Sentenca pravnog shvatanja verifikovana 24.02.2011. godine, a obrazloženje 25.03.2011. godine)

22.. Postupak amortizacije hipoteke sprovodi se po pravilima Zakona o vanparničnom postup-

ku, a ne u izvršnom postupku i na osnovu pravila Zakona o izvršnom postupku.

Iz stanja u spisima proizilazi da je rešenjem Opštinskog suda u N..., poslovni broj I.258/99 od 4.02.1999. godine određena uknjižba založnog prava na 1/3 dela nepokretnosti upisane u zknj. ul. broj 1717 KO N... 1, stambena zgrada broj 9, u ulici Čenejska u N..., da je uknjižba utvrđena u korist založnog poverioca DP "N", a radi obezbeđenja potraživanja prema preduzeću "D P", a u iznosu od 40.000 DM. DP "N" je u postupku privatizacije prestao da postoji kao pravno lice, pa je založni du-žnik podneo predlog za amortizaciju hipoteke od 04.09.2009. godine.

Članom 1. ZIP-a propisano je da se ovim zakonom uređuje postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (postupak izvršenja) i sprovode obezbeđenje potraživanja (postupak obezbeđenja), ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, kao i postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarivanje privatnopravnih potraži-vanja na osnovu strane izvršne isprave.

Odredbom člana 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da se ovim zakonom odre-đuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postup-ku. Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih su-dova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku, ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava niti se zbog učesnika u postupku mogu prime-niti odredbe Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu navedene odredbe, ovaj sud je našao da se postupak amortizacije hipoteke mora sprovesti po pravilima Zakona o vanparničnom postupku, a ne u izvršnom postupku i na osnovu pra-vila Zakona o izvršnom postupku, pa je naloženo prvostepenom sudu da u ponovnom postupku na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primeni odredbe Zakona o hipoteci, te donese zakonitu i pravilnu odluku o predlogu založnog dužnika u postupku sprovedenom po pravilima van-parničnog postupka.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž.2022/10 od 17.06.2010. godine)


- 3 -

POKRETANJE I SPROVOĐENJE POSTUPKA

(Član 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

33.. Prinudno sprovođenje potraživanja po ispravi je u dispoziciji poverioca i od njega zavisi da li će

postupak pokrenuti, pa i da li će ga pokrenuti u propisanim rokovima, od čega zavisi i da li će se po-traživanje ostvariti.

Ukoliko, na primer, poverilac pokrene postupak prinudnog izvršenja po proteku vremena potreb-nog za zastarelost, a dužnik istakne prigovor zastarelosti, tada faktičke promene u njihovoj imovini neće ni biti, odnosno neće doći do prenosa sredstava iz imovine dužnika u imovinu poverioca.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 5823/10 (2) od 04.11.2010. godine)

NADLEŽNOST SUDA


44.. Za odlučivanje i prethodnu ocenu urednosti i dozvoljenosti naknadno uređenog i podnetog

predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave koji sadrži promenjeno sedište izvršnog dužnika, mesno nadležan je sud prema sedištu izvršnog dužnika kako je označen u naknadno uređenom predlogu za izvršenje.

Iz obrazloženja: Navedeni izvršni poverilac je - prema stanju u spisima - podneo predlog za izvršenje na osnovu

verodostojne isprave protiv naznačenog privrednog društva iz Zaječara - izvršnog dužnika radi naplate novčanog potraživanja. Nakon naloga da uredi predlog tako da ga usaglasi sa podnetim verodostojnim ispravama, izvršni poverilac je podneo novi predlog za izvršenje u kome je kao izvršnog dužnika označio drugo privredno društvo iz Beograda.

Privredni sud u Zaječaru je kod takvog stanja stvari pravilno odlučio kada se oglasio mesno ne-nadležnim i predmet ustupio Privrednom sudu u Beogradu, pravilno zasnivajući svoju odluku na pri-meni čl. 3. st. 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (sud nadležan za određivanje izvršenja je sud na čijem području izvršni dužnik ima sedište).

Pošto je izvršni poverilac u svom predlogu za izvršenje označio izvršnog dužnika sa sedištem u Beogradu, za odlučivanje o podnetom predlogu za izvršenje, pa tako i za prethodnu ocenu urednosti i dozvoljenosti podnetog predloga, mesno nadležan je Privredni sud u Beogradu.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, R. 73/2014 od 10.09.2014. godine)

55.. Privredni sud je stvarno nadležan za određivanje i sprovođenje izvršenja po osnovu izvr-

šne isprave koju donese Privredni sud bez obzira na predloženo sredstvo izvršenja


- 4 -

Nadležnost osnovnog suda u izvršnim predmetima određena je odredbom čl.22. st.2. Zakona o uređenju sudova tako da isti vodi izvršne postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Prema od-redbi čl.25. st.2. Zakona o uređenju sudova, privredni sud određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđe-nje odluka privrednih sudova. Pošto se u konkretnom slučaju izvršenje traži na osnovu odluke pri-vrednog suda, presude Privrednog apelacionog suda 2. Pž. 521/10 (2009) od 18.03.2010.godine, pra-vilno se prvostepeni sud oglasio stvarno nenadležnim, ukinuo svoje rešenje o izvršenju, za koje nije bio ni nadležan da ga donese, kao i sprovedene izvršne radnje i odredio da se predmet po pravosna-žnosti dostavi stvarno nadležnom, Privrednom sudu u P…, na osnovu odredbe čl.17. ZPPa u vezi sa čl.27. ZIPa, te odredbe čl.25. st.2. Zakona o uređenju sudova.

Žalbeni navodi izvršnog poverioca kojima ukazuje da je prvostepeni sud ožalbenim rešenjem postupio suprotno odredi čl.98. ZIPa, kojom je propisano da je za sprovođenje izvršenja na nepokret-nosti jedino nadležan sud prema mestu gde se nepokretnost nalazi, nisu osnovani.

Navedena zakonska odredba propisuje mesnu nadležnost suda za odlučivanje o predlogu za izvr-šenje na nepokretnosti i za sprovođenje tog izvršenja. Odredba čl.25. st.2. Zakona o uređenju sudova propisuje stvarnu nadležnost privrednog suda da određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka privrednih sudova. Mesnom nadležnošću se određuje koji sud stvarne nadležnosti ima pravo i dužnost da postupa u određenoj pravnoj stvari. To znači da je u konkretnom slučaju stvarno i mesno nadležan da odredi i sprovede izvršenje Privredni sud u Pančevu. Pri tome je nebitno šta je izvršni poverilac u predlogu za izvršenje označio kao sredstvo izvršenja, jer u tom smislu odredba čl.25. Zakona o uređe-nju sudova ne uslovljava stvarnu nadležnost privrednih sudova da sprovode sopstvene odluke.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br.606/11 od 24.05.2011. godine)

66.. Po predlogu za izvršenje radi prinudne naplate novčanog potraživanja na ime naknade

za korišćenje zemljišta nadležan je da postupa izvršni sud, s obzirom da odredbe člana 266. Zakona o opštem upravnom postupku i čl. 77. do 113. Zakona o poreskom postupku i pore-skoj administraciji upućuju na nadležnost redovnog suda opšte nadležnosti.

Predmet prinudne naplate po podnetom predlogu za izvršenje u konkretnom slučaju je nakna-da za korišćenje vodnog zemljišta i za utvrđenje prirode tog prihoda. S tim u vezi, neophodno je imati u vidu sledeće: članom 81. Zakona o vodama propisano je da se za obavljanje vodoprivred-ne delatnosti osniva Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode; članom 8. stav 2. tačka 1. Zako-na o glavnom gradu, propisano je, između ostalog, da grad Beograd na svojoj teritoriji osniva javno preduzeće za obavljanje vodoprivredne delatnosti i upravljanje vodoprivrednim objektima koji su u nadležnosti grada Beograda; članom 99. Zakona o vodama predviđeno je da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeđuju iz naknada navedenih u stavu prvom tog čla-na, s tim da su, shodno stavu 3. ovog člana, sredstva ostvarena od naknade za odvodnjavanje, na-knade za navodnjavanje i naknade za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga prihod Javnog vodoprivrednog preduzeća; članom 90. Istog Zakona propisano je da visinu naknada, koje predstavljaju prihod uz saglasnost Ministarstva nadležnog za poslove vodoprivre-de, donosi Upravni odbor Javnog vodoprivrednog preduzeća.

Odlukom o visini naknade za odvodnjavanje, naknade za navodnjavanje i naknade za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga u 2005. godini, na osnovu koje je doneta odluka o naknadi, koja je predmet prinudne naplate u ovoj pravnoj stvari (u članu 14.) kao jedna od naknada za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga predviđena je i naknada za korišće-nje vodnog zemljišta.


- 5 -

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kao i odredbe člana 266. Zakona o opštem uprav-nom postupku i čl. 77. do 113. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje sve skupa upućuju na nadležnost redovnog suda opšte nadležnosti za sprovođenje postupka izvršenja rešenja Javnog vodoprivrednog preduzeća o utvrđenoj naknadi za korišćenje vodnog zemljišta, Viši sud nalazi da je pogrešno stanovište prvostepenog suda da nije nadležan za odlučivanje o ovde podnetom predlogu izvršnog poverioca.

Zbog toga je pobijano rešenje moralo biti ukinuto. (Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 13254/2010 od 11.05.2011. godine)

77.. U postupku izvršenja primenjuje se član 3. Zakona o izvršnom postupku, koji predstavlja odred-

bu o opštoj mesnoj nadležnosti izvršnog suda prema prebivalištu, odnosno sedištu izvršnog dužnika, ako zakonom nije predviđeno nešto drugo. Ostalim odredbama, po pojedinim sredstvima izvršenja, predviđena je posebna mesna nadležnost. Kada je sredstvo izvršenja izvršenje na novčanim sredstvi-ma sa računa izvršnog dužnika i prenosom na račun izvršnog poverioca, članom 196. navedenog za-kona je predviđeno da se nadležnost uspostavlja prema sedištu banke kod koje se vodi račun izvr-šnog dužnika, odnosno prema sedištu organizacionog dela banke ili druge finansijske organizacije kod koje se račun dužnika vodi. Zato je pravilno prvostepeni sud odlučio pobijanim rešenjem da se spisi ustupe Trgovinskom sudu u B, sada Privrednom sudu u B. imajući u vidu da je izvršni poveri-lac u predlogu za izvršenje označio da se računi dužnika vode kod Komercijalne banke AD B, kod E. EFG B. i kod M. b. AD N. S.

Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnog poverioca da je među strankama ugovorena mesna nadležnost. Mesna nadležnost se može ugovarati samo ukoliko nije predviđena isključiva nadle-žnost nekog suda. Odredbe o mesnoj nadležnosti u postupku izvršenja su odredbe o isključivoj mesnoj nadležnosti, pa stranke ne mogu ugovarati koji će izvršni sud biti mesno nadležan da po-stupa. Sporazum stranaka o mesnoj nadležnosti u ovakvoj situaciji bio bi relevantan samo za slu-čaj da je protiv donetog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave od strane isključivo mesno nadležnog suda po članu 196. Zakona, izvršni dužnik izjavio prigovor koji je blagovre-men, dozvoljen i obrazložen, u kom slučaju se postupak nastavlja prema odredbama parničnog postupka pred sudom ugovorene nadležnosti.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 383/2010 od 12.02.2010. godine)

88.. Promena okolnosti bitnih za zasnivanje nadležnosti privrednog suda kao izvršnog, nije od uticaja u

fazi sprovođenja pravnosnažnog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u kome je kao stranka, izvršni dužnik označeno fizičko lice, vlasnik radnje. Okolnost da je on posle pravnosnažnosti rešenja postao bivši vlasnik je nebitna i može samo prouzrokovati potrebu dopune podataka potrebnih za sprovođenje izvršenja na njegovim novčanim sredstvima utvrđivanjem kod kojih poslovnih banaka je otvorio tekući račun ili više računa nezavisno od privredne delatnosti za koju je ranije bio registrovan.

Ako je u vreme podnošenja predloga i donošenja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne is-prave, odnosno u vreme kada je nastupila pravnosnažnost ovog rešenja, izvršni dužnik bio preduzet-nik i bio upisan u registar privrednih subjekata, dalja promena okolnosti je bez uticaja na stvarnu nadležnost privrednog suda kao izvršnog suda. Ovo zato što se u postupku izvršenja shodno prime-njuju odredbe ZPP-u, pa i odredbe o stvarnoj nadležnosti prema kojima se sud može oglasiti stvarno nenadležnim samo do okončanja prvostepenog postupka. U ovom slučaju postupak odlučivanja je okončan pravnosnažnošću rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, pa ukoliko se okolno-


- 6 -

sti promene u toku sprovođenja takvog pravnosnažnog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji se posle pravnosnažnosti ne može menjati, iste ne bi bile od uticaja za promenu nadle-žnosti privrednog suda, koji dalje može sprovesti rešenje u odnosu na fizičko lice, označeno kao iz-vršni dužnik u pravnosnažnom rešenju o izvršenju, a koje samo sada nema svojstvo preduzetnika. Ako je tekući račun otvoren kod poslovne banke u svojstvu preduzetnika ugašen, to će biti od uticaja na mogućnost sprovođenja izvršenja i obavezu suda da od izvršnog poverioca zatraži da se otklone nepravilnosti u pogledu označenog sredstva, odnosno predmeta izvršenja.


99.. Za određivanje izvršenja i sprovođenje izvršenja između privrednih subjekata na osnovu verodo-

stojne isprave, prema važećem Zakonu o uređenju sudova, nadležan je privredni sud, čak i u slučaju kada je kao sredstvo izvršenja, određena prodaja nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika.

(Viši sud u Kraljevu, 3Gž. 310/10)

1100.. Za sprovođenje izvršenja plenidbom sredstava sa računa izvršnog dužnika mesno nadle-

žan je i sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke kod koje se vodi račun izvr-šnog dužnika.

Donoseći pobijano rešenje prvostepeni sud je pogrešno primenio odredbu čl.196. ZIP-a ko-jom je predviđeno da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na nov-čanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika mesno nadležan sud na čijem se pod-ručju nalazi sedište banke ili druge finansijske organizacije ili sud na čijem području se nalazi or-ganizacioni deo banke ili druge finansijske organizacije kod koje se vodi račun dužnika. Shodno odredbi čl. 222. st. 3. ZPP-a a u vezi čl.27. ZIP-a opšte je poznato da izvršni dužnik ima organi-zacioni deo tj. filijalu u P...


1111.. Neosnovani su žalbeni navodi koji se odnose na prigovor stvarne nadležnosti osnovnog suda za

sprovođenje ovog izvršenja s obzirom da iako se radi o dva privredna subjekta za sprovođenje ovog izvršenja je nadležan osnovni sud jer se izvršenje sprovodi po osnovu izvršne isprave koju čini upravni akt a što spada u nadležnost osnovnog suda prema odredbi čl.22. Zakona o uređenju sudova. Prema odredbi čl.25. istog zakona privredni sud sprovodi izvršenje na osnovu verodostojnih isprava i odluka privrednog suda u sporovima između privrednih društava. Prema tome s obzirom da je izvr-šna isprava upravni akt to određuje i nadležnost osnovnog suda.

Upravni akt predstavlja izvršnu ispravu na osnovu čl.30. ZIP kojim je određeno da pored izvršne odluke suda i izvršnog sudskog poravnanja izvršnu odluku čini i upravni akt koji glasi na ispunjenje novčane obaveze što je u ovoj pravnoj stvari slučaj, pa su i u tom delu neosnovani navodi žalbe.

Izvršni sud nije nadležan da raspravlja o činjenici da li izvršni dužnik duguje naknadu određenu upravnim aktom jer o tome može da se odlučuje samo u postupku iz koga proističe izvršna isprava a to znači u upravnom postupku odnosno upravnom sporu.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 2367/10 od 07.12.2010. godine)


- 7 -

1122.. Sud je apsolutno nenadležan za sprovođenje prinudne naplate carinskog duga obzirom da

je posebnim propisima određena nadležnost poreske uprave za prinudnu naplatu javnih pri-hoda, koju čine i carine.

Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u B...C... I.br.181/09 od 10.70.2009.godine, odobreno je izvršenje radi prinudne naplate carine, carinske dažbine i carinske takse po osnovu rešenja Savezne uprave carina, Carinarnice u V… br.Up/I-508/2000 od 29.06.2000.godine koje je postalo izvršno 23.07.2000.godine.

Osnovani su navodi žalbe u da je carinski dug zastareo. Naime, odredbom čl.232. tačka 1. stav 3. Carinskog zakona određeno da se carinski dug gasi nastupanjem zastarelosti potraživanja a u čl.233. st.1. da carinski dug koji nije naplaćen u roku od 5 godina od dana njegovog nastanka ne može se naplatiti. Kako je carinski dug izvršnog dužnika nastao 29.06.2000.godine, on je pro-tekom od 5 godina 29.06.2005.godine, zastareo i ne može se prinudno naplatiti. Međutim prvo-stepeni sud je pogrešio kada je doneo pobijano rešenje i isto moralo biti ukinuto a predlog za ivr-šenje odbačen iz sledećih razloga:

Zakonom o izvršnom postupku (Službeni glasnik RS br.125/2004) u čl.1. je određeno da su-dovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave a u čl. 30. ZIP da su izvršne isprave: 1. izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje, 2. izvršna od-luka donesena u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glasi na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno i 3. druga ispra-va koja je zakonom određena kao izvršna isprava.

Zakonom o opštem upravnom postupku određeno je u članu 266. da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem a da se izvršenje radi ispunjenja novčanih obaveza sprovodi sudskim putem s tim da isti zakon određuje da zbog specifične prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim oblastima neophodna odstupanja u pravilima opšteg upravnog postupka moraju biti u saglasnosti sa osnovnim načelima ovog zakona.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u članu 2. propisuje da se ovaj zakon pri-menjuje na sve javne prihode koje naplaćuje poreska uprava ako drugim poreskom zakonom nije drugačije uređeno. Prema članu 160. tačka 4. i 14. tog zakona poreska uprava vrši redovnu i prinud-nu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.

Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima u članu 7. određuje da su javni prihodi oni kojima se finansiraju prava i dužnosti Republike i poslovi i zadaci Grada Beograda i Opštine utvrđeni Usta-vom i zakonom kao i doprinosi za 23 obavezno socijalno osiguranje a u članu 9. tačka 1. i 4. kao vr-sta javnih prihoda navedeni su: porezi, carine i druge uvozne dažbine, takse i dr.

S obzirom da je posebnim propisima određena nadležnost poreske uprave za prinudnu naplatu javnih prihoda, koju čine i carine, sud je apsolutno nenadležan za sprovođenje prinudne naplate ca-rinskog duga, pa je to razlog zbog čega je rešenje o izvršenju ukinuto i predlog odbačen.


NAČELO FORMALNOG LEGALITETA (Član 8. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)


- 8 -

1133.. Zbog obavezne primene principa formalnog legaliteta, u situaciji kada se izvršenje sprovo-

di na osnovu verodostojne isprave - ne postoje zakonski uslovi da se dozvoli promena poverio-ca bez donošenja novog rešenja o izvršenju.

Postupajući po predlogu za izvršenje izvršnog poverioca na osnovu verodostojne isprave-računa, pr-vostepeni sud je doneo rešenje o izvršenju. Posle toga, pravno lice nastalo spajanjem uz pripajanje je podnelo predlog za promenu izvršnog poverioca odnosno prelaz potraživanja jer je kod izvršnog poveri-oca izvršena statusna promena spajanja uz pripajanje po rešenju APR a na osnovu zaključenog ugovora o spajanju uz pripajanje pri čemu je izvršni poverilac prestao da postoji i brisan je iz registra.

Prvostepeni sud nije dozvolio prelaz potraživanja između navedenih pravnih subjekata, nalazeći da je ovaj predlog podnet nakon što je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno i izvršno. Jedina si-tuacija kada je moguća promena poverioca ili dužnika regulisana je članom 37. Zakona o izvršnom postupku, koji dozvoljava da se u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave može označiti drugi izvršni poverilac ili izvršni dužnik, ukoliko je došlo do promene izvršnog poverioca ili izvr-šnog dužnika pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave, a isti se ne može pri-menjivati kada je rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave postalo pravnosnažno, niti kada je doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Imajući to u vidu, odluka prvostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana.

U konkretnom slučaju se radi o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koje je u obavezujućem delu postalo pravnosnažno i izvršno, a u određujućem delu pravnosnažno, pa je nakon toga došlo do statusne promene tako što je izvršni poverilac prestao da postoji brisanjem usled spaja-nja uz pripajanje drugom pravnom subjektu. U takvoj situaciji donosi se novo rešenje u odnosu na pravnog sledbenika, ali rešenjem o određivanju izvršenja na osnovu izvršne isprave.

Izvršna isprava je u tom slučaju pravnosnažno i izvršno rešenje o izvršenju na osnovu verodo-stojne isprave u obavezujućem delu koje se ne menja, kao što se ne bi menjala ni pravnosnažna i iz-vršna presuda.


1144.. Nema zakonskih uslova da se u toku sprovođenja izvršenja dozvoli promena poverioca ili

dužnika bez donošenja novog rešenja o izvršenju - to je u skladu sa poštovanjem principa for-malnog legaliteta iz čl. 7. Zakona o izvršnom postupku.

Jedina situacija kada je moguća promena poverioca ili dužnika regulisana je čl. 37. Zakona o izvr-šnom postupku, koji dozvoljava da se - u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave – može označiti drugi izvršni poverilac ili izvršni dužnik, ukoliko je došlo do promene izvršnog dužnika ili iz-vršnog poverioca, pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave, te se ne može pri-menjivati kada je rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave postalo pravosnažno, niti kada je done-to rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.



- 9 -

1155.. Nezakonitost u dostavljanju presude na osnovu koje je izvršenje određeno i ukazivanje iz-

vršnog dužnika na to ne predstavlja razlog koji sprečava izvršenje ako je presuda snabdevena potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti.

Predlog za izvršenje - prema stanju u spisima - podnet je na osnovu naznačene pravnosnažne i izvršne isprave nadležnog Privrednog suda od 29.03.2010. godine. Uz predlog za izvršenje pri-ložena je ova presuda u originalu, snabdevena potvrdom pravnosnažnosti i izvršnosti, na dan 05.05.2010. godine. Poverilac i dužnik po navedenoj izvršnoj ispravi su lica označena kao izvršni poverilac i izvršni dužnik u predlogu za izvršenje. Predlogom se traži prinudno ostvarenje potra-živanja u svemu kako ono u presudi glasi, kako u odnosu na glavni dug, tako i u odnosu na kama-tu i troškove izvršnog i parničnog postupka, a zahtev za određivanje izvršenja kamate na iznos troškova od dana donošenja isprave do isplate zasnovan je na članu 35. stav 2. Zakona o izvr-šnom postupku. Proizilazi da je prvostepeni sud pravilno odredio predloženo izvršenje u smislu člana 7. Zakona o izvršnom postupku, jer postoje svi zakonom predviđeni uslovi da se izvršenje odredi.

Žalbeni navodi izvršnog dužnika - da mu presuda na osnovu koje je određeno izvršenje nije dostavljena i da u postupku iz kojeg presuda potiče nije imao mogućnost da u parnici učestvuje – su bez uticaja. Za izvršni sud je bitno da je presuda dostavljena u originalu, da je snabdevena po-tvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti, pa sledi da su razlozi koje izvršni dužnik ističe isti oni koje je mogao isticati u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče, a ne predstavljaju razloge iz člana 15. stav 1. tačka 8. Zakona o izvršnom postupku, koji bi sprečavali izvršenje.


1166.. Rešenje o izvršenju sud je dužan da donese kada su ispunjeni formalni uslovi. Dakle, sud ni-

je ovlašćen da ceni postojanje pravnog osnova za izdavanje računa, kao i osnovanost potraživa-nja koje je fakturisano verodostojnom ispravom, podnetom uz predlog.

Izvršni poverilac je - prema stanju u spisima - podneo predlog za izvršenje na osnovu verodo-stojne isprave, radi naplate navedenog iznosa, označivši kao izvršnog dužnika naznačenu Opštinu. Uz predlog je dostavio predmetni račun u originalu, koji glasi na istog dužnika.

Imajući u vidu takvo stanje stvari, a odbivši da odredi izvršenje po podnetom predlogu (uz obra-zloženje da priložena isprava - račun ne predstavlja verodostojnu ispravu), prvostepeni sud je nepra-vilno primenio član 36. stav 2. tačka 4., član 7. i član 52. Zakona o izvršnom postupku.

Verodostojne isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze - član 36. stav 4. Zakona o izvršnom po-stupku.

Sud je dužan da donese rešenje o izvršenju kada su ispunjeni formalni uslovi i nije ovlašćen da ceni postojanje pravnog osnova za izdavanje verodostojne isprave (u konkretnom slučaju računa), kao ni osnovanost potraživanja koje je fakturisano verodostojnom ispravom, podnetom uz predlog - član 7. Zakona o izvršnom postupku.


- 10 -

U konkretnom slučaju, priloženi račun sadrži sve elemente predviđene navedenom odredbom, koji su na identičan način uneti i u predlog za izvršenje. Pored toga, račun predstavlja računovod-stvenu ispravu koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni kod izdavaoca, koji (shodno čl. 8. i čl. 10. Zakona o računovodstvu i reviziji - "Sl. glasnik RS" br. 55/04) mora biti potpisan od strane odgovornog lica koje svojim potpisom garantuje da je ona istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu. Uvidom u priloženi račun zaključuje se da isti sadrži sve ove ele-mente.

Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud će u ponovnom postupku ceniti da li su se stekli uslovi za određivanje izvršenja, u smislu čl. 7., čl. 36. i čl. 52. Zakona o izvršnom postupku. Pri tome, pri-meniće načelo formalnog legaliteta, isključivo sagledavajući da li postoji identitet između označenog poverioca i dužnika, kao i ostali propisani elementi u predlogu za izvršenje i priloženoj verodostoj-noj ispravi, a ne i osnovanost fakturisanog potraživanja - jer to može biti predmet ispitivanja samo u parničnom postupku.


REDOSLED POSTUPANJA I REDOSLED

NAMIRENJA (Član 9. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

1177.. U postupcima u kojima se ostvaruju novčana potraživanja iz radnog odnosa ne mogu se

primeniti odredbe drugih zakona o prekidu i odlaganju.

Član 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisuje kada se odredbe drugih zakona o prekidu i odlaganju ne primenjuju - to su postupci u kojima se ostvaruju novčana potraživanja iz radnog odnosa. Iz toga proizilazi da se u ostalim stvarima mogu primeniti.

(Pravni stav odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)

1188.. U izvršnom postupku dozvoljeno je odlaganje ili zastajanje kada to poseban propis

predviđa.

Iz odredbe člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju proizilazi da se odredbe o prekidu i odla-ganju mogu primeniti u izvršnim postupcima, sa određenim izuzecima - onda kada je posebnim propisom to predviđeno. Za zastoj važi pravilo da se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Novi Zakon o parničnom postupku u članu 227. propisuje da će sud zastati kada je to propisano zakonom.

Dakle, postupak se može prekinuti, izvršenje se može odložiti ili se sa postupkom izvršenja mo-že zastati ukoliko je to predviđeno posebnim propisom.

(Pravni stav odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)


- 11 -

PRIMENA ODREDABA ZAKONA O

PARNIČNOM POSTUPKU (Član 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

1199.. Prema stanju u spisima predmeta i razlozima iz ožalbenog rešenja, proizilazi da je tužilja protiv tu-

ženih pokrenula postupak po tužbi radi utvrđenja nedopustivosti izvršenja, određenog rešenjem Osnov-nog suda u K... I.br.1810/13 od 12.03.2013. godine, na predlog prvotuženog, kao izvršnog poverioca protiv drugotuženog, kao izvršnog dužnika, radi predaje u svojinu i državinu stana, ispražnjenog od lica i stvari. Tužilja je sa tužbom podnela i predlog za određivanje privremene mere u vidu odlaganja izvrše-nja njenog iseljenja iz predmetnog stana, koje je određeno po navedenom izvršnom rešenju.

Prvostepeni sud je osporenim rešenjem usvojio predloženu privremenu meru i odložio tužiljino iseljenje iz stana, uz obrazloženje da je tužilja učinila verovatnim svoje potraživanje i da je privre-mena mera potrebna kako bi se sprečio nastanak nenaknadive štete po tužilju, a da tuženi ovom pri-vremenom merom ne trpi štetne posledice, jer se od 2008. godine ne nalazi u posedu stana.

Međutim, ovakav pravni zaključak prvostepenog suda je po uverenju Višeg suda pogrešan, iz razlo-ga što Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne predviđaju mogućnost odlaganja izvršenja, dok je odredbama Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje, u postupku izvršenja, u smislu čl. 10. ZIO, predviđena samo mogućnost prekida i zastoja postupka, pod uslovima propisanim odredbama čl. 222 -227. ZPP-a, ali ne i mogućnost odlaganja.

U tom smislu tužilja nije mogla da u parničnom postupku, koji se vodi radi nedopuštenosti izvr-šenja, traži odlaganje izvršenja, koje utvrđeno odlukom nadležnog suda, na osnovu izvršne isprave, po predlogu prvotuženog, kao izvršnog poverioca protiv drugotuženog, kao izvršnog dužnika. Ovo posebno kod činjenice da pokretanje postupka, po prigovoru trećeg lica za nedopustivost izvršenja, ne sprečava izvršenje, na osnovu čl. 50. st. 7. ZIO. Takođe, parnični sud nije ovlašćen da odlaže od-luku izvršnog suda u sprovođenju izvršnog postupka.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu P.br. 3989/13 od 05.08.2013. godine, Rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž.br.1994/13 od 27.08.2013. godine)

2200.. U postupku izvršenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, osim

ukoliko tim zakonom nije drugačije predviđeno, što važi i za institut vraćanja u pređašnje stanje iako je na drugačiji način propisano kada je povraćaj dozvoljen.

U postupku izvršenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako tim zako-nom nije predviđeno nešto drugo - član 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Dakle, to važi i za institut povraćaja u pređašnje stanje. Međutim, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju na drugačiji način je propisano kada je povraćaj

dozvoljen: osnovno je pravilo da isti nije dozvoljen, a izuzetno - da je dozvoljen zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju. Protiv rešenja o izvršenju prigovor mogu izjaviti i poverilac (protiv odluke o troškovima) i dužnik (protiv rešenja, u celini ili delimično).

Iz toga sledi da protiv drugih rešenja, zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora, povraćaj u pređašnje stanje nije dozvoljen.


- 12 -

Posebno je i pravilo da vraćanje u pređašnje stanje ne odlaže izvršenje (po rešenju o izvršenju). Po Zakonu o parničnom postupku, o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje se mogu doneti sle-

deće odluke: Ukoliko je predlog osnovan (tj. razlozi su opravdani) - donosi se rešenje o dozvoli vraćanja u

pređašnje stanje i ukidanju svih odluka donetih zbog propuštanja, a postupak se vraća u stanje pre propuštanja. To u izvršnom postupku znači ukidanje sprovedenih izvršnih radnji, ako se radi o reše-nju protiv koga prigovor odlaže izvršenje.

Na drugoj strani, da bi o osnovanosti predloga za povraćaj sud mogao odlučivati, nužno je da je uz predlog preduzeta radnja koja je propuštena iz opravdanih razloga, da je predlog podnet blagovre-meno i da je uz njega priložen ili predložen dokaz radi ocene ispunjenosti uslova odn. opravdanosti razloga. U protivnom, sud rešenjem odbacuje predlog kao neuredan ili kao neblagovremen.

Nedozvoljen predlog sud takođe odbacuje rešenjem. Rok za izjavljivanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje nije posebno regulisan, pa se prime-

njuje rok iz Zakona o parničnom postupku - subjektivni rok od 8 dana i objektivni rok od 30 dana u privrednim stvarima.

Ukoliko je podnet dozvoljen i blagovremen predlog za povraćaj u pređašnje stanje, uz koji je preduzeta i propuštena radnja i priloženi ili predloženi dokazi radi utvrđivanja opravdanosti razloga, a sud ocenom tih dokaza utvrdi da razlozi nisu opravdani - doneće rešenje kojim se predlog odbija.

Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se imaju primeniti i u odnosu na pravni lek. Protiv rešenja kojim se dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje pravni lek nije dozvoljen, osim

ukoliko je usvojen neblagovremen ili nedozvoljen predlog. Dakle, pravni lek je dozvoljen protiv re-šenja o odbačaju predloga i protiv rešenja o odbijanju predloga.

U izvršnom postupku, to je prigovor o kome odlučuje veće prvostepenog suda. (Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)

2211.. Pravni lek protiv rešenja o određivanju privremene mere u parnici je žalba.

Prema odredbama Zakon o parničnom postupku, pravni lek protiv rešenja o određivanju privre-mene mere u parnici je žalba (prethodni Zakon o parničnom postupku takvu odredbu ne predviđa). Pri tome, u parničnom postupku nije predviđeno da se shodno primenjuju odredbe zakona koji ure-đuje izvršni postupak.

Odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u pogledu uslova za određivanje mera (koje su mate-rijalno-pravne prirode) se primenjuju u parničnom postupku kao odredbe materijalnog, a ne proce-snog prava, i to ako poseban propis ne predviđa drugo (npr. Zakon o žigovima i sl.).

Dakle, procesne odredbe - odredbe o vrsti pravnog leka se ne primenjuju, već se primenjuju od-redbe Zakona o parničnom postupku kojima je predviđeno da je pravni lek protiv rešenja žalba.

(Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)

2222.. Pravilno prvostepeni sud nalazi da se u konkretnom slučaju, primenom odredaba člana 194. Za-

kona o parničnom postupku (dalje: ZPP), u vezi člana 27. Zakona o izvršnom postupku, predlog iz-vršnih poverilaca od 20.10.2008. godine, kojim je na osnovu iste izvršne isprave i na istom sredstvu izvršenja predloženo izvršenje radi naplate potraživanja na ime neisplaćenog izdržavanja (pored već određenog izvršenja radi namirenja troškova postupka) smatra preinačenjem predloga za izvršenje,


- 13 -

isticanjem drugog zahteva, uz već postojeći. Međutim, ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da se zaključenje rasprave u parničnom postupku može poistovetiti sa donošenjem rešenja o izvrše-nju u izvršnom postupku. Naime, zaključenjem rasprave prestaje raspravljanje pred parničnim prvo-stepenim sudom, ne mogu se predlagati nove činjenice, novi dokazi, niti novi zahtevi za presudu. Međutim, rešenje o izvršenju je nesumnjivo meritorna odluka kojom se odlučuje o osnovanosti pred-loga za izvršenje i donošenjem istog tek se otvara mogućnost za sprovođenje izvršenja i definitivno namirenje potraživanja izvršnog poverioca prinudnim putem. Iz navedenih razloga ne može se pri-hvatiti stav prvostepenog suda da je predlog izvršnih poverilaca neblagovremen iz razloga što je podnet nakon donošenja rešenja o izvršenju od 29.09.2008. godine. U vezi sa tim osnovano se u žal-bi izvršnih poverilaca postavlja pitanje u odnosu na koji rok je predlog neblagovremen, imajući u vi-du da je podnesak vezan za rok blagovremen ako je predat sudu pre isteka roka, a rokovi se, prema članu 106. stav 1. ZPP, računaju na dane, mesece i godine.

Iz navedenih razloga žalba izvršnih poverilaca se uvažava, a prvostepeno rešenje ukida na osnovu odredbe člana 387. stav 1. tačka 3) ZPP, i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak i od-lučivanje.

(Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 412/2010 od 31.03.2010. godine)

OSNOVE ZA ODREĐIVANJE IZVRŠENJA


2233.. Kako se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažnim presudama donetim od strane suda u

parničnom postupku, to sud koji sprovodi izvršenje na osnovu izvršne isprave u skladu sa nače-lom formalnog legaliteta, po podnetom predlogu za izvršenje sprovodi izvršenje. Navode iz pri-govora da rešenje o izvršenju sadrži nedozvoljeni obavezujući deo i da izvršni dužnik nema svoju imovimu, već je u vlasništvu njegovog oca, koji je predložen za svedoka, Veće je ocenilo neo-snovanim, obzirom da je izvršnom ispravom izvršni dužnik obavezan da plaća doprinose za izdr-žavanje, a da li izvršni dužnik ima svoju imovinu ili ne utvrdiće se u postupku izvršenja u skladu sa čl. 82. i 85. ZIO. Ostale navode Veće je ocenilo kao neosnovanim, a naročito predlaganje sve-doka, obzirom da je izvršni postupak pisani postupak u kome se ne sprovodi parnična radnja sa-slušanje svedoka.

(Osnovni sud u Požarevcu, IPV. I 210/12 od 10.05.2012. godine)

2244.. Izvršni sud ne može odbiti predlog za izvršenje zato što je došlo do promene u ličnosti glav-

nog i odgovornog urednika navedenog u izvršnoj ispravi.

Odredbom člana 90. Zakona o javnom informisanju predviđeno je da je glavni i odgovorni urednik dužan da objavi presudu kojom je izrečena obaveza naknade štete. Ako ne postupi u skladu sa odredbom iz stava 1. ove odredbe, sud će mu - na predlog izvršnog poverioca - izreći novčanu kaznu, po odredbama zakona kojim se uređuje izvršni postupak.


- 14 -

U konkretnom slučaju, u izvršnoj ispravi kao glavni i odgovorni urednik navedeno je lice koje je u međuvremenu prestalo da vrši ovu funkciju, te se u odnosu na njega više ne može zahtevati izvršenje navedene činidbe - u smislu citirane odredbe člana 90. Zakona.

U takvoj situaciji, pobijano rešenje - kojim je odbijen predlog za izvršenje navedene činidbe u od-nosu na lice koje je označeno u predlogu za izvršenje kao glavni i odgovorni urednik tog dnevnog lista (aktuelni glavni i odgovorni urednik) - doneto je na osnovu pogrešne primene materijalnog prava, zbog čega je isto u ožalbenom delu moralo biti ukinuto.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 25309/2010 od 29.0 6.2011. godine)

IZVRŠNE ISPRAVE (Član 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

2255.. Izvršnu ispravu u smislu člana 13. stav 1. tačka 2. i člana 14. stav 2. Zakona o izvršenju i

obezbeđenju predstavlja rešenje javnog vodoprivrednog preduzeća o utvrđivanju visine na-knade za korišćenje vodnog zemljišta a za izvršenje novčane obaveze po tom rešenju stvarno je nadležan osnovni sud.

Iz obrazloženja: Vrhovnom kasacionom sudu dostavljen je zahtev za pokretanje postupka radi rešavanja spornog

pravnog pitanja zajedno sa predmetom izvršenja rešenja Javnog vodoprivrednog preduzeća protiv navedenog dužnika.

U zahtevu je navedeno da je pred tim sudom od strane izvršnog poverioca Javnog vodoprivred-nog preduzeća podnet predlog za izvršenje protiv imenovanog izvršnog dužnika a na osnovu rešenja o utvrđivanju visine naknade za korišćenje vodnog zemljišta za period januar - decembar 2010. godi-ne koje rešenje je doneto na osnovu odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kao i Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Nadležni Osnovni sud je svojim naznačenim rešenjem od 24.11.2014. godine odbio predlog iz-vršnog poverioca zauzevši stav da navedena isprava ne predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 13. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju jer je isprava doneta po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji pa se izvršava kao poreski upravni akt u postupku prinudnog izvr-šenja poreskih upravnih akata, a ne sudskim putem. Protiv tog rešenja izvršni poverilac je izjavio prigovor čije navode prvostepeni sud smatra navodima u smislu člana 181. stav 1. Zakona o parnič-nom postupku odn. predlogom za pokretanje postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja. Izvršni poverilac u prigovoru ističe da je podneta isprava izvršna isprava i da predstavlja upravni akt javnog preduzeća na šta ukazuje odluka Ustavnog suda II U 164/06 od 01.04.2008. godine.

Razlog za pokretanje postupka za rešenje spornog pravnog pitanja je u činjenici da se pred tim sudom pojavio veći broj predmeta (19) iz kojih proizilazi identično sporno pravno pitanje. Prvoste-peni sud je dao sopstveno tumačenje tog pitanja uz stav da predmetna isprava nije izvršna isprava iz člana 13. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (u pitanju je isprava doneta u postupku propisanom Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji nije ni upravni ni prekršaj-ni), pa ni isprava koja je predmet ovog pitanja nije takva da se može izvršiti sudskim putem. Prvoste-peni sud je predložio da o spornom pravnom pitanju Vrhovni kasacioni sud zauzme pravni stav.


- 15 -

Odredbom člana 180. Zakona o parničnom postupku propisano je da, ako u postupku pred prvo-stepenim sudom u većem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pi-tanju koje je od značaja za odlučivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvoste-peni sud će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke zahtevom pokrenuti postupak pred Vrhov-nim kasacionim sudom radi njegovog rešavanja.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju u članu 10. propisuje je da se u postupku izvršenja i obezbeđe-nja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Definicija izvršne isprave data je u članu 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju pa je tako stavom 1. tačkom 2. određeno da je izvršna isprava pravnosnažna odn. konačna odluka doneta u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku ako glasi na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbom člana 14. stav 2. istog Zakona precizira se šta se smatra odlukom u sudskom i uprav-nom tj. prekršajnom postupku (odlukom u upravnom postupku u smislu ovog Zakona smatra se i re-šenje ili zaključak koji su u upravnom postupku doneli organi i organizacije, službe ili pravna lica koja vrše javna ovlašćenja).

Način obavljanja vodoprivredne delatnosti, njeno organizovanje i finansiranje uređen je Zako-nom o vodama ("Sl. glasnik RS", broj 46/91...101/05...30/2010 i 93/2012).

Članom 192. stav 4. propisano je da se javnom vodoprivrednom preduzeću poveravaju poslovi obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknade za korišćenje vodnog dobra iz člana 155. tačka 9. do 12. Zakona (obveznik plaćanja naknade za korišćenje vodnog dobra je pravno lice, preduzetnik odn. fizičko lice koje koristi vodno zemljište za obavljanje privredne delatnosti, postavljanje deponi-je, stovarišta i dr., koristi vodno zemljište za postavljanje objekata privremenog karaktera za obavlja-nje privredne delatnosti, koristi vodno telo i površinske vode za boravak i vodno zemljište za privez plovnog objekta uključujući i ugostiteljski objekat na plovećem objektu, vodno zemljište koristi za sport, rekreaciju i turizam), naknade za korišćenje vodnih objekata i sistema kao i poslovi obračuna i zaduženja pravnih lica obveznika plaćanja naknade za odvodnjavanje.

Stavom 5. ovog člana propisano da je rešenje o utvrđivanju iznosa naknade konačno i protiv nje-ga se može pokrenuti upravni spor.

Članom 99. stav 3. istog Zakona, prema tekstu važećem u vreme donošenja spornog rešenja, propisano je da su sredstva ostvarena od naknade za odvodnjavanje, naknade za navodnjavanje, na-knade za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga prihod Javnog vodoprivred-nog preduzeća. Zakon ne sadrži odredbe koje regulišu postupak prinudne naplate, ali član 107. upu-ćuje na primenu propisa o porezu na dobit korporacija odn. propisa o plaćanju poreza na dohodak građana u zavisnosti od toga da li su obveznici plaćanja naknada preduzeća koja imaju status korpo-racija ili su to ostali obveznici plaćanja naknada.

Odredbama člana 124. do 156. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", broj 24/0 1), koje su prestale da važe 01. januara 2003. godine, na osnovu člana 192. tač. 5. i 6. Zakona o pore-skom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", broj 80/02) bilo je propisano da prinudnu naplatu poreza sprovodi poreski organ.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", broj 80/02... 61/07...53/10) u članu 2. propisuje da se Zakon primenjuje na sve javne prihode koje naplaćuje poreska uprava ako drugim poreskim zakonom nije drukčije određeno.

Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima ("Sl. glasnik RS", broj 76/91...135/04, 54/09) članom 7. propisuje da se javnim prihodima smatraju prihodi kojima se finansiraju prava i dužnosti Republi-ke i poslovi i zadaci Grada Beograda i opština utvrđeni Ustavom i Zakonom kao i doprinosi za oba-vezno socijalno osiguranje.


- 16 -

Članom 9. tač.1. i 4. ovog Zakona kao vrste javnih prihoda navedeni su porezi, carine i druge uvozne dažbine, takse, naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa, javni zajmovi i ostali javni prihodi.

Odredbom člana 266. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", broj 33/97..."Sl. gla-snik RS" 30/2010) propisano je da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika spro-vodi administrativnim putem. Stavom drugim istog člana propisano da se izvršenje radi ispunjenja novčanih obaveza sprovodi sudskim putem, a izuzetno radi ispunjenja novčanih obaveza iz primanja na osnovu radnog odnosa može se sprovesti administrativnim putem po pristanku izvršenika (admi-nistrativna zabrana).

Članom 267. istog Zakona propisano je da administrativno izvršenje sprovodi organ koji je stvar rešavao u prvom stepenu, ako posebnim propisom nije drukčije određeno.

Iz navedenih propisa proizilazi da je naknada za korišćenje vodnog zemljišta prihod javnog vo-doprivrednog preduzeća, a ne javni prihod čija se prinudna naplata ostvaruje po odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji od strane poreskog organa. Zbog toga rešenje javnog vodoprivrednog preduzeća nije upravni akt koji prinudno sprovodi poreski organ, već upravni akt iz člana 14. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (rešenje koje je u upravnom postupku donelo pravno lice koje vrši javna ovlašćenja), za čije je prinudno izvršenje nadležan osnovni sud.

(Pravni stav Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, Sp 1/2015 od 03.03.2015. godine)

2266.. Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, između ostalog, i na osnovu za-

ložne izjave – jednostrane hipoteke.

Prvostepenom presudom je tuženi obavezan da trpi namirenje potraživanja tužioca i to sudskom prodajom založene nekretnine upisane u list nepokretnosti opisan u izreci. Zakonom o hipoteci propisa-no je da hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, između ostalog i na osnovu založne izjave – jednostrana hipoteka (član 8. i 14. zakona), a da založna izjava predstavlja ispravu sačinjenu od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje da, ukoliko dug ne bude isplaćen, poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti nepokretnosti. Založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci, pa u skladu sa članom 10. zakona mora biti zaključena u pismenoj formi sa potpisi-ma overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti i da mora sadržati, shodno članu 12. zakona, sledeće elemente: označenje poverioca, zalo-godavca i dužnika, ako su to različita lica, clausula intabulandi, precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valutu obračuna i valutu plaćanja, iznos pojedinih rata i vreme njihove dospelosti, mesto i način plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi, mestu i načinu plaćanja kama-te, kao i iznosu sporednih davanja, ako su ugovorena, rokovima dospeća potraživanja ili načinu na koji se određuje dospelost, ako rok nije određen i podatke i hipotekarnoj nepokretnosti, uključujući i dokaz o vlasništvu ili drugom pravu iz člana 3. zakona. U konkretnom slučaju, založna izjava je u svemu sačinje-na u skladu sa citiranim zakonskim odredbama, a kako tuženi, shodno pravilima o teretu dokazivanja, nije dokazao svoje tvrdnje o osnovu potraživanja i tvrdnje o tome da parnične stranke nisu poverilac i dužnik, već pravna lica, niti je osporio postojanje potraživanja, pravilan je stav prvostepenog suda da su ispunjeni uslovi za obavezivanje tuženog kao dokazanog zalogodavca da trpi da se izvrši prodaja njego-ve hipotekovane nepokretnosti, kako bi se tužilac kao hipotekarni poverilac namirio.

(Presuda Osnovnog suda u Somboru broj P. 211/11 od 12.05.2011. godine i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž. 2889/11 od 14.03.2013. godine)


- 17 -

2277.. Izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finan-

sijskog lizinga su izvršne isprave, ali njihovo postojanje samo znači pravo tužioca da svoje po-traživanje naplati isključivo iz predmeta zaloga, do visine vrednosti predmeta zaloga.

Parnične stranke su u konkretnom slučaju bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o prodaji. Pravni prethodnik tužioca nesporno je isporučio tuženom robu po fakturisanim računima, zbog čega je pravilan zaključak prvostepenog suda - tuženi je neosnovano isticao da je na računima koji su predmet spora naznačeno drugo pravno lice, s obzirom da iz dokaza u spisu predmeta proizlazi da je ovde tužilac pravni sledbenik prodavca robe. Tuženi nije dostavio dokaz da je dug po ispostavljenim računima platio.

Tokom postupka je bilo sporno da li je tuženi obavezan da tužiocu plati naznačeni utuženi iznos na ime isporuke robe prodate trećim licima, s obzirom da iz izjave direktora prodaje pravnog prethod-nika tužioca od 25.11.2010. godine (overene pečatom pravnog prethodnika tužioca) proizilazi da tuže-ni nije u obavezi da tužiocu plati vrednost izdate robe, dok krajnji kupci ne plate robu ovde tuženom.

Prvostepeni sud je pravilno zaključio da imenovani nije bio ovlašćeno lice za potpisivanje izjave. Takođe, prvostepeni sud je imao u vidu i da se taksativno navedene fakture u izjavi od

25.10.2010. godine samo delimično poklapaju sa datumom izdavanja robe ovde tuženom po pred-metnim fakturama.

Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je neosnovan navod tuženog da potraživanje nije dospe-lo, iz razloga što su se stranke, kako je predviđeno sporazumom o podmirenju duga od 02.12.2010. godine i ugovorom o zasnivanju založnog prava, sporazumele da je potraživanje tužioca prema tuže-nom po osnovu isporuke robe u ukupnom navedenom iznosu dospelo na dan 31.08.2011. godine.

Takođe, činjenica da je ustanovljeno založno pravo u korist ovde tužioca nema uticaja na posto-janje pravnog interesa tužioca za podnošenje tužbe kojom traži isplatu duga po osnovu ispostavljenih faktura, za nesporno isporučenu robu tuženom. Članom 9. istog ugovora predviđeno je da - ukoliko potraživanje založnog poverioca prestane istekom duga ili na drugi način koji podrazumeva i izvrše-nje konkretne presude - založno pravo prestaje i briše se iz registra zaloga na zahtev založnog pove-rioca ili zalogodavca na osnovu odgovarajuće isprave, te nema opasnosti da ovde tužilac dva puta naplati isti dug.

Odredbom člana 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finansijskog lizinga koji sadrži podatke o ugovoru o finansijskom lizingu i predmetu finansijskog lizinga predstavljaju izvršnu ispravu. Među-tim, postojanje ove izvršne isprave znači samo pravo tužioca da svoje potraživanje naplati isključivo iz predmeta zaloga, a to znači do visine vrednosti predmeta zaloga. Zbog toga, postojanje ovog izvo-da nije od uticaja na pravo tužioca da povodom svog potraživanja pokrene i parnični postupak, jer će na taj način obezbediti izvršnu ispravu, na osnovu koje će takođe moći da traži isplatu utvrđenog iz-nosa ali na svim sredstvima tuženog kao dužnika. Na drugoj strani, tuženi ima mogućnost da u tom postupku kroz izjavljivanje prigovora ospori deo potraživanja koje je eventualno naplaćeno iz pred-meta zaloge.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 5743/2012 od 03.04.2013. godine)

2288.. Ne može se utvrditi ništavost ili poništiti založna izjava, koja je sastavljena u svemu u skla-

du sa odredbom člana 15. Zakona o hipoteci i koju su vlasnici nepokretnosti svojeručno potpi-


- 18 -

sali, pozivanjem na zabludu prilikom potpisivanja, jer sama založna izjava proizvodi iste po-sledice njenog aktiviranja bez obzira na vrstu kredita koja se obezbeđuje, pošto su potpisnici prilikom potpisivanja i overe iste bili dužni postupati savesno i oprezno time što će je prethod-no pročitati, kojom radnjom bi se upoznali sa svim posledicama potpisivanja iste.

Prvostepenom presudom su, između ostalog, odbijeni primarni i supsidijarni tužbeni zahtev tuži-laca kojima je traženo da se utvrdi ništavost odnosno da se poništi založna izjava bliže opisana u iz-reci presude, koju presudu je potvrdio i drugostepeni sud. Iz činjeničnog stanja proizilazi da su tužio-ci sa tuženima zaključili ugovor o kupoprodaji svoje kuće, ali pošto tuženi nisu imali kod sebe do-voljno gotovine za isplatu kupoprodajne cene, zatražili su od tužilaca da potpišu založnu izjavu ko-jom se zalaže navedena nepokretnost kako bi na osnovu toga mogli da podignu kredit i isplate im kupoprodajnu cenu u celosti, što su tužioci i uradili. Međutim, tuženi prilikom kontakta sa predstav-nikom tužene banke nisu istog obavestili da kreditom kojim žele da podignu treba da isplate kupo-prodajnu cenu za nekretninu na koju se stavlja hipoteka, već su uzeli kredit za rekonstrukciju nepo-kretnosti, a tužioci prilikom potpisivanja založne izjave nisu prethodno pročitali istu i nisu znali koja vrsta kredita se uzima. Suma koja je dobijena, obzirom da se radi o namenskom kreditu, je isplaćena na račun građevinskog preduzimača, koji je tuženima isplatio samo deo iznosa, dok je razliku zadr-žao za sebe. Tuženi tužiocima nisu u celosti isplatili kupoprodajnu cenu, a ubrzo su se i iselili iz ku-će, ostavljajući iza sebe dugove, a odobreni kredit su plaćali uredno jedno vreme, ali i sa tim su ubr-zo prestali. Kako kredit nije isplaćen, tužena banka je RGZ službi za katastar podnela zahtev za upis hipotekarne prodaje navedene nepokretnosti, što je odobreno. Da su prilikom podizanja kredita tuže-ni banku obavestili o svojim namerama u vezi kupovine kuće, napravila bi se druga vrsta kredita – kredita za kupovinu nepokretnosti, međutim ročnost, kamatna stopa i drugi uslovi su kod obe vrste kredita identični, s tim što bi u slučaju kredita za kupovinu nepokretnosti novac bio uplaćen direktno na račun prodavaca. Banka kod kredita o rekonstrukciji nije u obavezi da proverava čije je vlasništvo nekretnina na koju se stavlja hipoteka, obzirom da postoji potpisana založna izjava u kojoj se navodi da se radi o kreditu za rekonstrukciju objekta. Nakon overe izjave, jedan primerak iste se predaje licu koje ostvaruje kredit, jedan primerak ostaje u arhivi banke, a jedan odlazi u centralu banke. Banka se davaocima založne izjave ne obraća niti ih obaveštava šta potpisuju. U konkretnom slučaju založna izjava sadrži sve potrebne uslove propisane odredbom člana 15. Zakona o hipoteci, naročito jasno naznačenu izjavu, kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo ovlašćuje poverioca da, ako dug ne bude vraćen o dospelosti, može naplatiti potraživanje iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje, bez podnošenja tužbe sudu, izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neiz-mirenja duga o dospelosti, te da svestan tih posledica, pristaje na mogućnost izvršenja ugovora o hi-poteci prodajom njegove nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona o vansudskom postupku namirenja. Iz navedenih razloga pobijanje navedene založne izjave sa razlogom ništavosti nije osno-vano. Nije prihvaćen ni navod tužilaca da su izjavu potpisali u zabludi, jer tužioci su svojeručnim potpisima prihvatili sve uslove sadržane u založnoj izjavi, bez obzira na činjenicu da li je njihovo ubeđenje bilo da potpisuju izjavu za odobrenje kredita za kupovinu kuće ili kredita za rekonstrukci-ju, iz razloga što sama založna izjava koju su potpisali proizvodi isto pravno dejstvo odnosno posle-dice njenog aktiviranja su, bez obzira na vrstu kredita, jednako obavezujuće prema tuženoj banci, u čiju korist je hipoteka i ustanovljena. Takođe, tužioci su prilikom potpisivanja i overe izjave bili du-žni da postupaju savesno i oprezno, tako što će istu prethodno pročitati, a kojom radnjom bi se upo-znali sa svim posledicama njenog potpisivanja.

(Presuda Osnovnog suda u Somboru broj P. 630/10 od 12.04.2011. godine i Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž. 1033/12 od 23.04.2012. godine)


- 19 -

2299.. Izvršnu ispravu predstavlja pravnosnažna, odnosno konačna odluka doneta u upravnom i

prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim Zakonom nije drugačije određeno.

Kako je rešenje Komisije za utvrđivanje materijalne odgovornosti radnika, broj 05/3-2-403-1124/07 od 03.04.2010. godine, doneto u upravnom postupku nadležnog organa i glasi na novčanu obavezu u iznosu od 93.715,00 dinara, koji novčani iznos tužilac tužbom potražuje, i kako je snabde-veno pečatom pravnosnažnosti i izvršnosti dana 24.07.2010. godine, to navedeno rešenje predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 13. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Takođe, u na-vedenom rešenju utvrđeno je da, ukoliko zaposleni u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja ne isplati, odnosno ne počne sa isplatom naknade štete, poslodavac će pokrenuti postupak pred nad-ležnim sudom, što upravo znači da navedeno rešenje predstavlja izvršnu ispravu, jer je tužilac sa ta-kvim izvršnim naslovom mogao da se obrati izvršnom sudu, radi prinudnog izvršenja.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu Gž br. 10071/12)

3300.. Rešenje (odluka) suda kojim se određuje visina troškova krivičnog postupka i naređuje is-

plata istih, nije rešenje o upravljanju postupkom. Ono predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 13. stav 1. ZIO. Navedene odluke podležu mogućnosti davanja klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti u skladu sa članom 15. stav 1. ZIO i člana 193. stav 4. ZKP; podobne su za izvrše-nje, jer sadrže sve elemente predviđene članom 17. stav 1. ZIO.

Prvi osnovni sud u Beogradu pokrenuo je postupak za zauzimanje pravnog stava o spornom pravnom pitanju u vezi primene odredbe člana 13. stav 1, člana 15. stav 1. i 4, a u vezi člana 17. stav 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br.31/2011).

Sporno pravno pitanje glasi:Da li je rešenje suda kojim se određuju troškovi krivičnog postupka i naređuje isplata istih, izvršna isprava, da li ista podleže mogućnosti davanja klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti, s obzirom da se istim upravlja krivičnim postupkom i ne dostavlja dužniku, već računovod-stvu suda na sprovodođenje, te uglavnom postaje pravnosnažno danom donošenja, te ukoliko podleže, da li je ista podobna za izvršenje?

Odredbom člana 12. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršenje se određuje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Rešenjem suda donetog u krivičnom postupku radi naknade troškova veštaka, koji su određeni na osnovu člana 193. ZKP-a i Uredbe o naknadama troškova u krivičnom postupku i na osnovu koga je naređena isplata veštaku ne predstavlja rešenje kojim se upravlja postupkom.

Po članu 193. ZKP stav 1. troškovi krivičnog postupka su izdaci učinjeni povodom krivičnog postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, i izdaci za preduzete istražne radnje pre is-trage. Stavom 2. utvrđuje se da troškovi krivičnog postupka obuhvataju između ostalog i troškove za veštačenje (tačka 1.) i nagrada i nužni izdaci branioca (tačka 7). U stavu 4. navedenog člana troškovi iz stava 2. tač.1. i 7, u postupku zbog krivičnog dela koja se gone po službenoj dužnosti isplaćuju se iz sredstava organa koji vodi krivični postupak unapred, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama tog zakona (okrivljenih).


- 20 -

Prema zakonu (ZKP) postoji obaveza označenog izvršnog dužnika, on je vodio krivični postu-pak, da unapred isplati sredstva za troškove veštacima kao i nagradu i nužne izdatke postavljenim braniocima i postavljenim punomoćnicima oštećenog kao tužioca. Donete odluke – rešenja kojima se određuju troškovi krivičnog postupka sadrže utvrđenje visine određenih troškova i naredbu bla-gajni izvršnog dužnika za isplatu utvrđenih iznosa. Radi se o aktu sudske vlasti, sudije, u skladu na-vedenih zakonskih odredbi kroz nalog računovodstvu svoga suda za isplatu određenog iznosa.

Odluka kojom se upravlja krivičnim postupkom odnosi se na rešenje kojim se određuje branilac po službenoj dužnosti ili veštak. Ovakvom rešenje je prethodilo donošenje spornih odluka.

Članom 17. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđeno je da je izvršna isprava podobna za izvr-šenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta i obim ispunjenja oba-veza, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Stavom 2. je predviđeno da ako u odluci kao izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok iznosi tri dana od dana do-stavljanja odluke izvršnom dužniku.

Kako izvršni dužnik nije postupio po rešenju suda u zakonom predviđenom roku od tri dana, re-šenje je snabdeveno klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti, radi se o podobnoj izvršnoj ispravi za izvršenje.

Prema članu 13. tačka 1. ZIO izvršna isprava je između ostalog i pravnosnažna odluka suda. Propisano je shodno članu 15. ZIO da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna, ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje. Rok za dobro-voljno izvršenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom posled-njeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno.

Sporna rešenja dostavljaju se označenom izvršnom dužniku i to računovodstvu, radi dobrovolj-nog izvršenja. Navedene isprave podobne su za izvršenje u skladu člana 17. stav 1. i 2. ZIO po prote-ku zakonom određenog roka. Radi se o troškovima krivičnog postupka (za veštaka i branioca po slu-žbenoj dužnosti) da je stvorena obaveza države (dužnika potraživanja) koja se isplaćuje iz sredstava organa (član 193. stav 4. ZKP). Izvršenje se sprovodi u skladu člana 23. stav 1. i 2. ZIO.

Izvršenje kao sankcija zbog neizvršenja sudske odluke sprovodi se preko suda. (Pravni stav zauzet je na sednici Građanskog odeljenja 20.11.2012. godine. godine)

3311..

Zaključak poverenika o izrečenoj novčanoj kazni ne predstavlja izvršnu ispravu iz čl. 13. st.

1. tač. 2. ZIO, pa osnovni sid nije stvarno nadležan za njegovo prinudno izvršenje.

Sporno pravno pitanje Spp 6/2012 glasi:"Ko sprovodi izvršenje odluka Poverenika i u kom po-stupku, te da li je u sudskoj nadležnosti da izvršava odluke Poverenika donete u postupku administra-tivnog izvršenja rešenja Poverenika, a kojim odlukama – zaključcima Poverenika je izrečena novčana kazna".

U praksi je sporno značenje člana 28. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna-čaja (''Službeni glasnik RS'' 120/04… 36/10), u vezi člana 13. sada važećeg Zakona o izvršenju i obez-beđenju (Sadržinski isto pravilo postojalo je i u Zakonu o izvršnom postupku – član 30. stav 1. tačka 2).

Pravilo iz člana 28. Zakona o slobodnom pristupu… glasi: "Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna. Administrativno izvršenje rešenje Poverenika sprovodi Poverenik prinudom (prinudnom merom,

odnosno novčanom kaznom) u skladu sa zakonom koji se uređuje opšti upravni postupak.


- 21 -

U postupku administrativnog izvršenja rešenja Poverenika ne može se izjaviti žalba koja se od-nosi na izvršenje.

Ako Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na način iz stava 2. ovog člana, Vlada mu na nje-gov zahtev pruža pomoć u postupku administrativnog izvršenja tog rešenja – primenom mera iz svo-je nadležnosti odnosno obezbeđenjem izvršenja rešenja Poverenika

Po članu 13. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršne isprave su: pravnosnažna, odnosno konačna odluka doneta u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom po-stupku, ako glase na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

U tumačenju i primeni citiranih pravila pred osnovnim – izvršnim sudovima sporno je: da li je osnovni sud stvarno nadležan za izvršenje zaključaka Poverenika o izrečenim novčanim kaznama.

Prema dokazima (rešenjima izvršnih sudova) koji su priloženi uz zahtev za rešenje spornog pravnog pitanja u toku 2011. godine sudska praksa je bila jedinstvena: osnovni sud je stvarno nadle-žan za izvršenje zaključaka Poverenika o izvršenju izrečene novčane kazne (Osnovni sud u Beogra-du, Osnovni sud u Novom Sadu, Osnovni sud u Zaječaru i Osnovni sud u Kragujevcu).

Suprotno u predmetu br. 11.I 16353/12 (rešenje od 07. juna 2012. godine) Prvi osnovni sud u Beogradu, oglasio se "nenadležnim za postupanje u ovom izvršnom predmetu, pa se predlog za izvršenje izvršnog poverioca Republike Srbije – Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Beograd, podnet ovom sudu 09.04.2012. godine odbacuje". Rešenje o apsolutnoj nenadležnost izvršni sud zasniva na pravilu iz člana 272. Zakona o opštem upravnom postupku po kome novčane kazne izrečene po tom zakonu izvršavaju organi nadležni za izvršenje novčanih kazni izrečenih za prekršaje.

Građansko odeljenje smatra da su ispunjeni uslovi za zauzimanje pravnog shvatanja (bez obzira što Ustavni sud - član 167. stav 2. tačka 1. Ustava RS i člana 29. Zakona o Ustavnom sudu, rešava sukob nadležnosti između redovnih sudova i drugih državnih organa), jer u praksi postoji različito postupanje u većem broju predmeta po spornom pravnom pitanju (član 180. novog ZPP); u četiri predmeta za sada je određen zastoj postupka pred Prvim osnovnim sudom; zahtev sadrži kratak pri-kaz utvrđenog stanja stvari i navode stranaka o spornom pitanju, razloge zbog kojih se sud obraća; postoji tumačenje spornog pitanja i zahtev je dostavljen strankama na izjašnjenje (ne postoje razlozi za odbacivanje zahteva kao nepotpunog po članu 182. ZPP).

Po prvom mišljenju osnovni sud je nadležan za sprovođenje odluka poverenika o izrečenoj nov-čanoj kazni, jer se novčane kazne u širem smislu mogu smatrati novčanim obavezama, pa odluka po-verenika predstavlja izvršnu ispravu iz člana 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Po drugom, sud nije nadležan za sprovođenje odluka poverenika, jer poseban zakon naređuje da administrativno izvršenje sprovodi poverenik i Zakon o opštem upravnom postupku (supsidijerno se primenjuje) čini razliku između novčanih obaveza i novčanih kazni. Naime, jezičkim, a i ciljnim tu-mačenjem pravila iz člana 28. Zakona o slobodnom pristupu..., a povezano sa članom 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i pravilom o administrativnom izvršenju sadržanim u članu 272. ZUP-a i pravilom iz člana 299. Zakona o prekršajima može se zaključiti da je redovan sud (izvršni sud) apo-solutno nenadležan za izvršenje rešenja (zaključaka) o izrečenoj novčanoj kazni.

Uslov za sudsko izvršenje odluke organa uprave (u koje spada i Poverenik) je da "posebnim za-konom nije drukčije određeno". U ovom slučaju poseban zakon (Zakon o slobodnom pristupu...) je naredio da administrativno izvršenje rešenja izricanjem novčane kazne sprovodi donosilac rešenja (zaključka) – Poverenik u skladu sa pravilima izvršenja sadržanim u Zakonu o opštem upravnom po-stupku. Novčane kazne izrečene po tom zakonu izvršavaju organi nadležni za izvršenje novčanih ka-zni izrečenih za prekršaje (član 272. ZOUP-a). Izrečenu novčanu kaznu izvršava sud, odnosno organ uprave koji je kaznu izrekao (član 299. Zakona o prekršajima). Zaključak Poverenika predstavlja ka-znu za organ javne vlasti koji ne postupa po naređenju Poverenika, pa kako je Poverenik organ upra-


- 22 -

ve koji je kaznu izrekao, to on i izvršava (realizuje) svoj zaključak plenidbom novčanih sredstava sa računa organa javne vlasti.

I ciljno tumačenje vodi istom zaključku. Poverenik je samostalni državni organ, nezavistan u vr-šenju svoje nadležnosti (član 1. Zakona o slobodnom pristupu...) i cilj zakona je efikasno ostvariva-nje prava u oblasti zaštite interesa javnosti i ostvarivanje slobodnog demokratskog poretka i otvore-nog društva. Upravo načelo efikasnosti opravdava stav da poverenik samostalno uz pomoć Vlade obezbedi izvršenje svojih odluka.

Imajući u vidu izloženo, a naročito zapovest zakona da Poverenik izvršava sopstveno rešenje i da mu u slučaju nemogućnosti sprovođenja, Vlada na njegov zahtev pruža pomoć, obezbeđenjem izvrše-nja rešenja neposrednom prinudom, i da je taj poseban zakon isključio primenu opštih pravila (Zakon o izvršenju i obezbeđenju) i pod uslovom da se novčana kazna smatra novčanom obavezom, to je osnovni sud apsolutno nenadležan za sprovođenje tog izvršenja (poseban zakon je tako odredio).

(Građansko odeljenje je prihvatilo drugo mišljenje i usvojilo izloženo pravno shvatanje - sednica od 01.10.2012. godine)

3322.. Na svojstvo predmetnog rešenja, kao izvršne isprave ne utiče okolnost da je protiv njega po-

krenut upravni spor. Naime, po pravilima upravnog postupka, svojstvo izvršnosti imaju konačna rešenja - a to su ona koja se više ne mogu napadati žalbom.

Žalbeni navod (da je predlog za izvršenje preuranjen i da je izvršenje određeno na osnovu ne-pravnosnažnog rešenja protiv koga je pokrenut upravni spor) - je neosnovan.

Naime, odredbom (dalje: ZIP) propisano je da Izvršnom ispravom se, između ostalog, smatra iz-vršna odluka doneta u upravnom postupku, ako glasi na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno; izvršnost se, u smislu ovog zakona - člana 32. ZIP, ima ceniti u skladu sa pravilima kojima se uređuje postupak u kome je ta odluka doneta - član 30. Zakona o izvr-šnom postupku.

Po pravilima upravnog postupka, svojstvo izvršnosti imaju konačna rešenja (ona koja se više ne mogu napadati žalbom), kao i ona rešenja kod kojih žalba nema odložno dejstvo, a to je situacija u konkretnom slučaju.

Tbog toga, činjenica da je protiv rešenja na osnovu koga je predloženo izvršenje pokrenut uprav-ni spor ne utiče na njeno svojstvo izvršne isprave.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 19568/2010(2) od 09.02.2011. godine)

3333.. Na osnovu rešenja o nasleđivanju ne može se odobriti izvršenje protiv zakonskih nasledni-

ka ako pre toga nije izdejstvovana kondemnatorna odluka u odnosu na njihovog pravnog pret-hodnika.

Iz spisa predmeta prvostepenog suda proističe da izvršni poverilac u konkretnom slučaju podne-tim predlogom za izvršenje, prinudno potražuje potraživanje koje je imao prema pok. K. M. prav-nom prethodniku izvršnih dužnika.


- 23 -

Izvršni dužnici su u ostavinskom O.35/08 od 29.10.2008. godine pred Opštinskim sudom u K..., oglašeni za naslednike. Uz predlog za izvršenje podneto je rešenje o nasleđivanju. Međutim, ovakav stav prvostepenog suda ne može se prihvatiti. Odredba čl.49. st. 2. ZIP-a propisuje da je uz predlog za izvršenje izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overe-noj kopiji i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno.

Odredba člana 34. st. 1. ZIP propisuje da je izvršna isparava podobna za izvršenje ako su u njoj označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim u vreme ispunjenja obaveze.

Donoseći pobijano rešenje prvostepeni sud je postupio protivno čl. 7., 8. st. 1., čl. 30, 49. st. 2. i čl. 52. ZIP jer je dozvolio izvršenje na osnovu predloga za izvršenje, po kojem se ne može postupiti zato što uz predlog za izvršenje nije dostavljena izvršna isprava u originalu ili overenoj kopiji, već samo rešenje o nasleđivanju iz kojeg je vidljivo da su izvršni dužnici zakonski naslednici, i da na osnovu tog rešenja o nasleđivanju odgovaraju za dugove ostavioca do visine svog nasledničkog dela. Rešenje o nasleđivanju nije isprava koja je podobna da se isključivo na osnovu nje odobri i sprovede izvršenje protiv izvršnih dužnika, jer je deklaratornog a ne konstitutivnog karaktera, a radi naplate potraživanja koje je izvršni dužnik imao prema ostaviocu čiji su izvršni dužnici pravni sledbenici, u smislu člana 34. stav 1. ZIP-a pošto u njemu nisu naznačeni izvršni poverioci i izvršni dužnici, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br.2335/10 18.01.2011.godine)

3344.. Neistinit je žalbeni navod da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje pobijanog

rešenja, odnosno za oduzimanje vozila u odnosu na koje je određeno predloženo izvršenje. Zakon o fi-nansijskom lizingu (dalje: Zakon) u članu 30. uređuje poseban postupak za sticanje državine na predme-tu lizinga. Navedena norma predviđa da snagu sudskog poravnanja ima zapisnik sačinjen pred sudom u kome je sadržan sporazum ugovornih strana iz ugovora o finansijskom lizingu o tome da u slučaju ne-plaćanja lizinga o dospelosti od strane primaoca lizinga, davalac lizinga ima pravo da predmet lizinga preuzme u državinu. Istim članom predviđen je i postupak, odnosno radnje koje davalac lizinga treba da preduzme radi donošenja rešenja o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga ili lica u čijoj se državini predmet lizinga nalazi. Iz sadržine st. 3., 4. i 5. člana 30. Zakona sledi da je za donošenje reše-nja o oduzimanju predmeta lizinga dovoljno da je izvršni poverilac uz predlog za izvršenje podneo pot-pisani zapisnik iz stava 1. navedenog člana, te da uz predlog nije dužan da dostavlja bilo kakve druge dokaze o nastupanju uslova za traženo izvršenje. Naprotiv, iz stava 7. istog člana jasno sledi da je na iz-vršnom dužniku teret dokazivanja da nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje pomenutog rešenja i to do-stavljanjem pismenih dokaza o tome da je uredno izvršio obavezu isplate lizing naknade.

U smislu člana 30. stav 1. tačka 1) Zakona izvršno sudsko poravnanje je izvršna isprava, a nje-gova dospelost se, u smislu člana 33. stav 2. istog zakona, dokazuje zapisnikom o poravnanju. U konkretnom slučaju podneti predlog za izvršenje sadržao je sve potrebne elemente propisane u članu 49. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, a uz isti bila je priložena isprava iz stava 2. navedenog čla-na - potpisani zapisnik o sporazumu ugovornih strana iz stava 1. člana 30. Zakona.


3355.. Račun koji je sačinio izvršni poverilac u kome je obračunao zakonsku zateznu kamatu za kašnjenje

u isplati dela duga se ne može smatrati podobnom izvršnom ispravom, pa se na osnovu ovog računa nije moglo odrediti izvršenje.



- 24 -

3366.. Rešenje o izvršenju nije izvršna isprava pa se na troškove koji su odmereni tim rešenjem

ne može dosuditi zakonska zatezna kamata.

Odredbom čl.35. st. 2. ZIP određeno je da kada su u izvršnoj ispravi određeni troškovi po-stupka sud na predlog izvršnog poverioca može rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iz-nos dosuđenih troškova od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate. Da bi sud u izvršnom postupku odredio prinudnu naplatu zakonske zatezne kamate uslov je da je osnov te odluke izvr-šna isprava. Izvršne isprave određene su u čl.30. ZIP i to su: izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje, izvršna odluka donesena u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u uprav-nom postupku ako glase na ispunjenje novčane obaveze i druga isprava koja je zakonom određe-na kao izvršna isprva. Rešenje o izvršenju nije izvršna isprava pa prema tome izvršni poverilac nema pravo da zahteva naplatu zatezne kamate na iznos troškova izvršnog postupka koje traži inicijalnim predlogom za izvršenje. Na troškove izvršnog postupka mogla bi se tražiti kamata sa-mo u slučaju kada sud po zahtevu izvršnog poverioca donese posebno rešenje o troškovima na-stalim prilikom sprovođenja izvršenja koje rešenje predstavlja izvršnu ispravu u smislu čl.43. ZIP. Prema tome treba razlikovati dve procesne situacije kada se odlučuje o troškovima izvršnog postupka: prva je kada se rešenjem o izvršenju određuju troškovi izvršnog postupka koji se u tom momentu sastoje od troškova za sastav predloga i sudske takse i drugu kada se posebnim reše-njem odlučuje o troškovima koji nastanu prilikom sprovođenja izvršenja. U prvoj situaciji ne mo-že se dosuditi kamata jer rešenje o izvršenju ne predstavlja izvršnu ispravu. U drugoj situaciji bi se mogla dosuditi kamata jer takvo rešenje predstavlja izvršnu ispravu.


3377.. Hipotekarni poverilac, čija je hipoteka zasnovana na izvršnoj ispravi odnosno na ugovoru

o hipoteci ili založnoj izjavi sačinjenoj u skladu sa Zakonom o hipoteci, može da odluči da li će se namiriri u vansudskom ili sudskom postupku.

Ukoliko ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava nije sačinjena u skladu sa Zakonom o hi-poteci, namirenje se sprovodi prema zakonu koji uređuje izvršni postupak i tada se u sudskom postupku nepokretnost prodaje po pravilma ZIO predviđenom za prodaju nepokretnosti radi na-mirenja novčanog potraživanja. Dakle, u toj situaciji hipotekarni poverilac nema pravo izbora vansudskog namirenja.

(Viši sud u Kraljevu, 2Gž. 1240/10 od 26.11.2010. godine)

IZVRŠNOST ODLUKE (Član 15. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)


- 25 -

3388.. Odluka je postala pravnosnažna danom donošenja drugostepene presude. Međutim, kako je

dostavljena advokatu tuženog kome je otkazano punomoćje, nije postala i izvršna.

Nisu osnovani žalbeni navodi kojima se osporava prvostepeno rešenje u delu u kome je ukinuta klauzula izvršnosti data na četvrti stav izreke.

Presuda - prema članu 346. Zakona o parničnom postupku - postaje pravnosnažna kada se više ne može pobijati žalbom.

Dakle, prvostepena presuda, nakon ulaganja žalbe, postaje pravosnažna danom donošenja drugoste-pene odluke jer se nakon toga žalbom više ne može pobijati. U konkretnom slučaju, prvostepena presu-da postala je pravnosnažna u naznačenom stavu izreke dana 16.03.2011. godine, kada je drugostepeni sud svojom odlukom preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog da plati tužiocu navedeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom.

Shodno članu 15. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, prvostepena presuda bi postala i izvršna u ovom delu u roku od osam dana nakon dostavljanja drugostepene presude ovlašćenom punomoćniku - advokatu tuženog.

Međutim, prema spisima, advokat tuženog otkazao je punomoćje dana 12.11.2010. godine i tu-ženi je priloženim punomoćjem od 03.12.2010. godine ovlastio drugog advokata da ga zastupa u ovom predmetu. Kako je presuda Privrednog apelacionog suda od 16.03.2011. godine dostavljena advokatu kome je prestalo punomoćje a ne sada opunomoćenom, proizilazi da prvostepena presuda nije postala izvršna jer nije ispunjen drugi potreban uslov za nastupanje izvršnosti prema članu 15. Zakona o izvršenju i obezbeđenju: rok za dobrovoljno ispunjenje dosuđene obaveze teče od dana uredne dostave sudske odluke dužniku, što konkretno nije bio slučaj.

Zbog toga je prvostepeni sud osnovano ukinuo klauzulu izvršnosti, čime su se - nasuprot žalbe-nim navodima - stekli uslovi da se prvostepeno rešenje u tom delu potvrdi.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 748/2013 od 03.04.2013. godine)

3399.. Izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđe-

nih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće se pre-kidati. Prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava – Sektor za zastupanje pred Evropskim sudom za ljud-ska prava se aktom od 22.10.2010. godine, obratilo Vrhovnom kasacionom sudu zahtevom za zauzi-manje stavova i pravnih shvatanja povodom nekih pitanja sadržanih u presudama Evropskog suda za ljudska prava, donetim protiv Republike Srbije, čime bi kao država ispunili obavezu u vezi sa gene-ralnim merama u postupku izvršavanja ovih presuda a koje se odnose na izmenu postojećih zakona ili sudske prakse.

Građanskom odeljenju Vrhovnog kasacionog suda obratio se i Apelacioni sud u K... sa zahtevom Osnovnog suda u K... o preispitivanju pravnog shvatanja Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije koje je utvrđeno i verifikovano na sednici od 22.12.2006. godine.

Ovi zahtevi razmatrani su na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.11.2010. godine na kojoj je usvojen predlog za preispitivanje navedenog pravnog shvatanja.


- 26 -

U presudi R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije od 15.01.2008. godine, Evropski sud za ljudska prava je konstatovao da se izvršenje presude koju je sud doneo mora smatra-ti sastavnim delom suđenja prema članu 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, da se ka-šnjenje u izvršenju presude može opravdati u posebnim okolnostima, ali da to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zaštićenog prema članu 6. stav 1. Konvencije i da bez obzira da li je dužnik privatni ili društveni akter, na državi je da preduzme sve neophodne mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši kao i da pritom obezbedi delotvorno učešće celog njenog aparata. Sud dalje navodi da propust države da izvrši pravnosnažne presude donete u korist podnositeljki predstavki, predstavlja mešanje u njihovo pravo na mirno uživanje imovine, predviđeno članom 1. Protokola broj 1, pa je utvrdio da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije kao i do povrede člana 1. Protokola broj 1 i podnositeljkama u zavisnosti od dužine perioda neizvršenja dodelio naknadu nematerijalne štete na teret države u iznosima bliže označenim u toj presudi kao i troškove postupka. Evropski sud za ljud-ska prava je isti stav izrazio i u presudi Vlahović protiv Srbije (predstavka broj 42619/04) od 16. de-cembra 2008. godine i Crnišanin i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije.

U predmetu Crnišanin i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije, Evropski sud za ljudska prava, polazeći od relevantnog domaćeg prava – Zakona o privatizaciji sa izmenama ("Službeni gla-snik RS", broj 38/01...123/07), utvrdio je da je tužena država dužna da iz sopstvenih sredstava isplati podnositeljkama predstavki iznose koji su dodeljeni pravnosnažnim domaćim presudama donetim u njihovu korist, pored nematerijalne štete na ime pravičnog zadovoljenja.

Izvršni postupci povodom kojih je Evropski sud za ljudska prava doneo navedene presude protiv Republike Srbije, vođeni su protiv dužnika društvenih preduzeća koja su se nalazila u postupku pri-vatizacije, a u odnosu na koje je Agencija za privatizaciju donela odluku o restrukturiranju.

Ustavni sud Republike Srbije je odlukom Už 122/2009 od 21.01.2010. godine, usvojio ustavnu žalbu Vojislava Stojkovića izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I br.1182/05, utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete i naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Narodnoj banci Srbije, Odeljenju za prinudnu naplatu i drugim držav-nim organima i organizacijama koje učestvuju u izvršnom postupku da preduzmu neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu I br.1182/05 okončao u najkraćem mogućem roku.

Ovaj izvršni postupak pokrenut je po predlogu za izvršenje od 21. novembra 2005. godine, pove-rioca Vojislava Stojkovića, protiv dužnika DP "Teleoptik Žiroskopi", radi izvršenja pravnosnažne i izvršne delimične presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 br.448/01 od 02.06.2005. godi-ne, kojom je tuženi dužnik obavezan da podnosiocu ustavne žalbe isplati neisplaćene zarade sa za-konskom zateznom kamatom. Predloženo je da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima na ra-čunu izvršnog dužnika. Do donošenja odluke Agencije za privatizaciju od 26.06.2009. godine, ko-jom se pokreće postupak restrukturiranja subjekta privatizacije DP "Teleoptik Žiroskopi", izvršenje nije provedeno. Ustavni sud konstatuje da je odnos Četvrtog opštinskog suda i Narodne banke Srbije odnos državnih organa internog karaktera i kao takav izvan uticaja podnosioca ustavne žalbe, da je on učinio sve što je u njegovoj moći da ubrza izvršni postupak i na taj način što se više puta pisme-nim urgencijama obraćao i sudu i Narodnoj banci za sprovođenje izvršenja. Ustavni sud smatra da je nesprovođenje izvršenja u konkretnom slučaju uzrokovano pre svega aktima odnosno radnjama Na-rodne banke Srbije i Agencije za privatizaciju, ali i Opštinskog suda koji nije delotvorno postupao u izvršnom postupku, na kojima je stoga i odgovornost za neizvršavanje pravnosnažne presude kojom je utvrđeno novčano potraživanje podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud se poziva i na odluke Evropskog suda za ljudska prava u presudama Vlahović protiv Srbije, Kačapor i drugi protiv Srbije u kojima je izražen stav, da u slučaju kada je utvrđeno da je država, zbog akata i radnji svojih organa,


- 27 -

odgovorna za neizmireni dug podnosiocu ustavne žalbe, ona se ne može pozivati na nedostatak sred-stava dužnika kao opravdanje za neokončanje izvršnog postupka. Pri tome odgovornost Narodne banke za nesprovođenje izvršenja u konkretnom slučaju, Ustavni sud nalazi u nepoštovanju zakon-skih obaveza u izvršnom postupku i prekidu postupka izvršenja bez pravnog osnova i protivno nalo-gu suda. Agencija za privatizaciju i Narodna banka Srbije, nisu preduzeli sve neophodne mere i rad-nje propisane zakonom da bi se izvršila pravnosnažna presuda suda, u periodu dužem od četiri godi-ne, ocena je suda da to predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine stečene presudom, ko-ja je zajemčena odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Ustavni sud podseća da svako novčano potraži-vanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca i da stoga nesprovođe-nje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Postupajući po žalbama izvršnih dužnika subjekata privatizacije u postupku restrukturiranja, iz-javljenim protiv rešenja o izvršenju radi namirenja novčanih potraživanja utvrđenih pravnosnažnim sudskim odlukama, Viši sud u K... je ove žalbe odbio i potvrdio prvostepena rešenja o izvršenju sa obrazloženjem da je sud dužan da izvršnom poveriocu omogući ostvarenje svog prava u razumnom roku shodno članu 18. Ustava Republike Srbije i članu 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i članu 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju.

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno se primenjuju (član 18. stav 1. Usta-va). Ustavom se jemče i kao takva neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena op-šte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđe-no ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (stav 2).

Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokrat-skog društva, saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi među-narodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (stav 3).

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogra-ničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava (član 20. stav 1. Ustava). Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati (stav 2).

Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava svi državni organi, a naročito sudovi dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ogrančenja i obimu ograničenja, od-nosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.

Članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju predviđeno je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u jav-nom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava, a da pret-hodne odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

Iz citiranog proizilazi da član 1. Protokola počiva na načelima prava na neometano uživanje imovine, zabrane lišenja imovine osim pod određenim uslovima i pravu države da reguliše korišće-nje imovine pod određenim uslovima. Ograničenja ovih prava vezana su za javni, odnosno opšti dru-štveni interes, pa je zbog toga neophodno prilikom njihovog ograničenja poštovati princip pravičnog balansa između prava pojedinca i opšteg interesa zajednice, da teret ne postane nesrazmeran kao i ra-zumnog odnosa između mera koje se preduzimaju i željenog cilja. Pravična ravnoteža će se teško po-stići ako država prouzrokuje prekomerna odlaganja (na primer izjavljivanje pravnog leka, plaćanje


- 28 -

naknade odnosno ako je na neki drugi način trajanje mešanja u prava podnosioca bilo prekomer-no). Sud će pritom imati manje obzira prema podnosiocu predstavke koji pribavlja imovinu znajući za potencijalna ograničenja kao što su urbanistička kontrola, poslovni ili komercijalni faktori koji mogu uticati na vrednost imovine, ali ove okolnosti moraju biti poznate u vreme preduzimanja prav-nih poslova (objavljene, određene, informacije svima dostupne i slično), te da je u pitanju zaštita po-vređenih prava, društveno ekonomski problemi ili nedostatak resursa, ne mogu opravdati propust dr-žave da ispuni obaveze po Konvenciji.Tako se država ne može pozvati na nedostatak finansijskih sredstava kao opravdanje zato što se nije povinovala presudi. Ovaj stav izražen je i u presudi ESLJP, Ilić protiv Srbije u pogledu izvršenja odluke upravnog organa za iseljenje zaštićenog podstanara iz stana u privatnoj svojini.

Odredbe stava 3. člana 20. Ustava, u sebi sadrže elemente iz člana 6. Evropske konvencije o za-štiti ljudskih prava u pogledu legaliteta, legitimiteta i proporcionalnosti.

Članom 4. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, izmenjen je član 14. Za-kona o privatizaciji i utvrđeno da "za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji mora da se objavi najkasnije do 31.12.2008. godi-ne". Članom 20ž st.1. i 7. propisano je da "od dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja ne može se protiv subjekata privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom odrediti i sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. Postupak prinudnog izvr-šenja koji je u toku prekida se." Pri tome, predviđeni prekid nema vremensko ograničenje.

Na osnovu takvih normi prekidani su postupci izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka. Članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima kao osnovni principi između ostalog predviđeni su neza-visnost i nepristrasnost suda, koji se ostvaruju podelom vlasti. Izgrađeni standard određuje da vlasti ne smeju ni odbiti, ni propustiti da provedu sudske odluke (Hornby pr. Grčke).

U suprotnosti je sa vladavinom prava ako bi zakonom data diskrecija izvršnoj i zakonodav-noj vlasti bila izražena u neograničenosti vlasti. Zakon mora naznačiti obim svake takve diskreci-je koja je data nadležnim organima vlasti i dovoljno jasno navesti način njegovog sprovođenja vodeći računa o legitimnom cilju mere koja je u pitanju, kako bi pojedinac imao odgovarajuću zaštitu od proizvoljnog mešanja. Organi sudske vlasti moraju sprovesti ove standarde, jer pristup sudu mora biti suštinski, ne formalan.

Revidiranom Evropskom socijalnom poveljom, garantovano je svim radnicima pravo na pravič-nu naknadu koja je dovoljna za pristojni životni standard njih i njihovih porodica da svi radnici i oni koje oni izdržavaju imaju pravo na socijalnu sigurnost i obavezane strane ugovornice da priznaju pravo radnika na naknadu koja će njima i njihovim porodicama obezbediti pristojan životni standard. Članom 25. je utvrđena obaveza strana ugovornica, potpisnica Povelje da obezbede efektivno ostva-rivanje prava radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti njihovih poslodavaca od strane neke garantne institucije ili garantovanjem nekog drugog oblika efektivne zaštite.

Zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava dostavio je Vrhovnom kasa-cionom sudu dana 08.12.2010. godine izveštaj sa 1100. sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope posvećenog nadzoru nad izvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava koji je održan od 30. novembra do 03. decembra 2010. godine. U tom izveštaju je navedeno da su posebno razmatrana ge-neralna pitanja odnosno poboljšanje efikasnosti i transparentnosti izvršavanja presuda Evropskog suda za ljudska prava i mere za poboljšanje izvršavanja presuda ESLJP i predlozi za primenu INTERLA-KEN deklaracije i akcionih planova, mere koje se odnose na proces izvršavanja i posledice koje će to imati na izvršavanje presuda donetih protiv Srbije. Iz izveštaja proizilazi da je u pogledu Republike Sr-bije nagovešteno da će se grupa predmeta – presuda ESLJP koja se odnosi na problem neefikasnog iz-vršavanja presuda domaćih sudova, među kojima su najznačajniji predmeti koji se odnose na neefika-sno izvršavanje presuda donetih protiv društvenih preduzeća, naći u grupi presuda koje se razmatraju


- 29 -

po sistemu "pojačanog nadzora". S tim u vezi, zastupnik zaključuje da će ubuduće biti potrebna efika-sna saradnja svih nadležnih organa u cilju izrade akcionih planova i njihove primene koju će pratiti Komitet ministara SE.

Iz navedenog proizilazi da postupak izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka ne sme da ugrozi načelo pravne sigurnosti, da novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom i izvršnom sudskom odlukom spada u imovinu lica u čiju je korist dosuđeno i da mora da se obezbedi efikasna zaštita po-traživanja koja proističu iz ugovora o radu odnosno radnog odnosa, garantovana socijalnom pove-ljom, bez obzira na nesolventnost dužnika. I drugi nacionalni zakoni daju prednost ostvarivanju pra-va iz radnih odnosa (Zakon o stečaju,, pa ovakva zaštita je pozitivna diskriminacija određene grupe poverilaca u odnosu na ostale poverioce protiv dužnika nad kojima je pokrenut postupak stečaja. Dr-žava se ne može legitimno pozivati na opštu potrebu kako bi opravdala ograničenje prava i sloboda pojedinaca, a svako mešanje u uživanju nekog zaštićenog prava mora odgovarati određenoj hitnoj društvenoj potrebi, naročito mora biti proporcionalno cilju koji se želi postići.

Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda na sednici od 22.02.2011. godine, rukovodeći se standardima, stavovima i principima izraženim u presudama Evropskog suda za ljudska prava, što je i u skladu sa članom 18. Ustava Republike Srbije, usvojilo je pravno shvatanje da se izvršni po-stupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim isprava-ma protiv dužnika, subjekta privatizacije u restruktuiranju neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati. (Sentenca pravnog shvatanja verifikovana 24.02.2011. godine, a obrazloženje 25.03.2011. godine)

4400.. Odlukama, kojima je poništen upis promene adrese pravnog lica u registru Agencije, donetim po

odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima poništavaju se pravne posledice koje je upis proizveo. To, međutim, ne može promeniti i faktičko stanje da je u vre-me dostavljanja rešenja o izvršenju određena adresa bila upisana u registar i da dostavljanje nije iz-vršeno na upisanu adresu, kako je Zakonom o izvršnom postupku propisano.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1236/10 (2) od 22.04.2010. godine)

4411.. O stvari o kojoj je pravnosnažno odlučeno ne može se u redovnom postupku ponovo meri-

torno raspravljati i odlučivati. Utvrđenu sadržinu prava ili pravnih odnosa u sudskoj odluci treba smatrati istinitom. U predmetu o kome je pravnosnažno odlučeno ne može se više ni u parnici u kojoj je doneta odluka, ni u kom drugom postupku, suditi. Presuda vezuje istinitošću sadržaja i vezuje pravne subjekte na koje se odnosi, pa im se ne može priznati pravni interes da traže novu odluku drugačijeg sadržaja o istom pitanju, jer u pravnoj stvari o kojoj je done-ta odluka ne može se drugačije suditi.

Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je tužbu odbacio na osnovu člana 346. stav 2. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), kojim je propisano da sud tokom celog postupka po službenoj du-žnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o ko-me je već pravnosnažno odlučeno, sud će tužbu odbaciti.

Prema stanju u spisima, predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 185.850,00 dinara po osnovu povraćaja uplaćenog avansa. Prvostepeni sud je utvrdio da je dana 25.01.2009. godine done-ta Presuda zbog propuštanja Trgovinskog suda u Beogradu XVI P 6717/08, kojom je, po tužbi ovde


- 30 -

tužioca protiv ovde tuženog, sud usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu izradi i preda dopunu Glavnog projekta popravke drumskog mosta međunarodnog puta na glavnom objektu HEPS "Đ. 2" N., u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa odluke. Presuda je postala pravnosnažna i izvršna dana 24.03.2009. godine.

U konkretnom slučaju, tužilac suprotno napred navedenom, iz istog činjeničnog i pravnog osnova zahteva drugačiju posledicu od one koju je ostvario pravnosnažnom odlukom, odnosno tu-žilac tužbom traži da se, nakon pravnosnažnosti donete presude P 6171/08 od 25.01.2009. godine, isti odnos drugačije reši. Pravnosnažnom presudom P 6171/08 od 25.01.2009. godine, ovde tuženi je obavezan da ispuni svoje obaveze iz Aneksa Ugovora (zav. br. 04/6/710, od 2.10.2006. godine "HE Đ." DOO i zav. br. 08/7 od 22.01.2007. "Sam projekt biro"), odnosno da tužiocu izradi i preda dopunu Glavnog projekta popravke drumskog mosta međunarodnog puta na glavnom objektu HEPS "Đ. 2" N., dok po tužbi u ovom postupku tužilac traži povraćaj avansa zbog neispunjenja.

Pravilan je zaključak prvostepenog suda da u smislu navedenog tužba nije dozvoljena. Tužilac je svoj odnos sa tuženim već pravnosnažno rešio presudom P 6171/08 od 25.01.2009. godine. Ako tu-ženi ne postupi po istoj u paricionom roku tužilac može da u postupku prinudnog izvršenja ishoduje dosuđenu posledicu, bilo od strane samog tuženog, kao izvršnog dužnika, bilo da je ostvari preko trećeg lica. Iz navedenih razloga, pravilna je odluka prvostepenog suda da tužbu treba odbaciti, jer se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, te je prvostepeno rešenje doneto uz pravilnu primenu člana 346. stav 2. ZPP.


4422.. Broj šasije je identifikaciona oznaka vozila, kojim se svako proizvedeno vozilo obeleža-

va tokom proizvodnje, s ciljem izbegavanja mogućnosti da se pojave dva ili više vozila sa istom proizvodnom oznakom. Stoga, činjenica da se broj šasije unet u saobraćajnu dozvolu razlikuje od broja u izvršnoj ispravi nije odlučujući razlog za obustavu postupka izvršenja, jer je prilikom popisa potrebno utvrditi broj šasije koji je utisnut na samom vozilu, radi tačne identifikacije vozila, a imajući potom u vidu i sve druge karakteristike vozila koje su unete u izvršnu ispravu.

U toku sprovođenja izvršenja izvršen je popis predmetnog vozila, s tim što je u zapisniku o popi-su i proceni, dana 23.12.2009. godine, uneto da u saobraćajnoj dozvoli, između brojeva 2 i 1, stoji slovo A. Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem obustavio izvršenje, nalazeći da ne postoji identitet između broja šasije u izvršnoj ispravi na osnovu koje je određeno izvršenje i broja šasije u saobraćaj-noj dozvoli popisanog vozila, imajući u vidu da je u saobraćajnoj dozvoli između broja 2 i 1 uneto slovo A.

Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda za sada se ne može prihvatiti, obzirom da ne sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama, a na šta se osnovano ukazuje u žalbi izvršnog poverioca. Broj šasije je zapravo identifikaciona oznaka vozila, kojim se svako proizvedeno vozilo obeležava to-kom proizvodnje, s ciljem izbegavanja mogućnosti da se pojave dva ili više vozila sa istom proizvod-nom oznakom. Prema međunarodnom standardu, prvi deo broja šasije označava proizvođača vozila, drugi deo opisuje opšte karakteristike vozila i treći deo služi da označi svako pojedino proizvedeno vozi-lo. Broj šasije se uobičajeno postavlja na desnoj strani vozila i ostavlja se tako da se ne može lako izbri-sati ili zameniti. Obično se postavlja direktno na neodvojivi deo vozila, kao što je šasija vozila, te zapra-vo broj na šasiji predstavlja identifikacionu oznaku vozila. U praksi se dešava da se usled tehničke, od-


- 31 -

nosno štamparske greške, broj šasije unet u saobraćajnu dozvolu u jednom znaku, odnosno slovu ili bro-ju, razlikuje od broja šasije koja je utisnuta na vozilu. Stoga, činjenica da se broj šasije unet u saobraćaj-nu dozvolu razlikuje od broja u izvršnoj ispravi nije odlučujući razlog za obustavu postupka izvršenja, jer nije utvrđen identitet vozila. Prilikom popisa potrebno je utvrditi broj šasije koji je utisnut na samom vozilu, radi tačne identifikacije vozila, a imajući potom u vidu i sve druge karakteristike vozila koje su unete u izvršnu ispravu.


4433.. Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u B...P... posl. br. I 1053/08 od 10.12.2008. god. na osno-

vu izvršne isprave-presude Opštinskog suda u B... P... posl. br. P1 638/08 od 27.06.2008. god. odre-đeno je izvršenje u korist izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika radi naplate novčanog potraži-vanja izvršnog poverioca i to na ime neisplaćene naknade u iznosu od 56.016,02 dinara sa zakon-skom zateznom kamatom počev od 09.06.2008. god. pa do konačne isplate, na ime neuplaćenih do-prinosa i to doprinose za PIO u iznosu od 8.374,60 dinara na teret zaposlenog i u iznosu od 8.374,60 dinara na teret poslodavca, doprinose za zdravstvo u iznosu od 4.682,10 dinara na teret zaposlenog i u iznosu od 4.682,10 dinara na teret poslodavca i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti u iznosu od 571,00 dinara na teret zaposlenog i u iznosu od 571,00 dinara na teret poslodavca, kao i na ime troškova izvršnog postupka po odluci suda i izvršenje je određeno plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika koja se vode na računu 840-6611-83 i 840-1610-51, MB: 07093608, PIB: 102116082 i naloženo NBS-Nadležnom odseku za prinudnu naplatu da sprovede izvršenje prenosom novčanih iznosa na ime neisplaćene naknade sa pripadajućim kamatama, na ime neuplaćenih dopsi-nosa i na ime troškova izvršnog postupka na račune bliže navedene u izreci pobijanog rešenja o izvr-šenju. Neosnovano se žalbom izvršnog dužnika pobija prvostepeno rešenje o izvršenju posl.br. I. 1053/08 od 10.12.2008. godine razlogom iz čl. 15. tačka 3. ZIP-a pošto, kako navodi, presuda Op-štinskog suda u B... P... posl. br. P1. 638/08 od 27.06.2008. godine na osnovu koje je doneto rešenja o izvršenju nije izvršna. Uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u B... P... posl. br. P1. 638/08 utvrđeno je da je žalbu tuženi-ovde izvršni dužnik izjavio protiv st. 4. presude prvostepenog suda posl. br. P1. 638/08 od 27.06.2008. godine kojim je usvojen deo tužbenog zahteva tužioca - ovde iz-vršnog poverioca za isplatu naknade regresa za godišnji odmor i troškove ishrane u toku rada a za period od 01.08.2004. god. do 31.12.2007. god., te da je navedena presuda u delu odluke o naknadi štete zbog neisplaćene zarade i na ime ime neuplaćenih doprinosa na zarade (stav 3. izreke presude) postala pravosnažna sa danom 18.10.2008. god. sa kojim danom je izvršna, budući da protiv tog dela presude tuženi-ovde izvršni dužnik nije izjavio žalbu. Prema odredbi čl. 346. st. 1. ZPP-a presuda koja se ne može više pobijati žalbom postaje pravosnažna ukoliko je njome odlučeno o zahtevu tu-žbe, a premaodredbi čl. 32. st. 1. ZIP-a sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, iz-vršna je ako je postala pravosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, pri čemu rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno. Kako je presuda Opštinskog suda u B...P... posl. br. P1. 638/08 od 27.06.2008. godine u stavu 3. izreke kojim je obavezana tužena-ovde izvršni dužnik da tužiocu-ovde izvršnom poveriocu isplati naknadu štete zbog neisplaćene zarade za period od 01.10.2007. god. do 31.12.2007. god. i da mu izvrši uplatu do-spelih doprinosa za isti period, radi čega je i određeno predmetno izvršenje, postala pravosnažna i iz-vršna dana 18.10.2008. godine, u smislu odredaba čl. 346. st. 1. ZPP-a i čl. 32. st. 1. ZIP-a, pri čemu za pravosnažnost stava 3. izreke presude prvostepenog suda posl. br. P1. 638/08 od 27.06.2008. go-


- 32 -

dine-ovde izvršne isprave nije potrebno da i žalbom pobijani deo presude prvostepenog suda posl. br. P1. 638/08 od 27.06.2008. i to stav 4. izreke te presude protiv kog je tužena - ovde izvršni dužnik blagovremeno izjavio žalbu postane pravosnažan, to su žalbeni navodi izvršnog dužnika neosnovani, a pobijano rešenje o izvršenju u svemu pravilno.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, posl. br. Gž. 6431/10 od 20.10.2010. godine)

4444.. Neosnovan je predlog za odlaganje postupka izvršenja, s obzirom na podnet predlog tuženog za

ponavljanje parničnog postupka. Ovo s toga što je u skladu sa odredbama čl. 422. ZPP-a ponavljanje postupka moguće kada je isti odlukom suda pravosnažno završen. Dakle, predlog za ponavljanje po-stupka kao vanredni pravni lek i doneta odluka prvostepenog suda po predlogu za ponavljanje po-stupka, ne sprečavaju nastupanje pravosnažnosti izvršne isprave, odnosno izvršnosti rešenja u smislu čl. 32. ZIP-a i ne predstavljaju razlog koji sprečava sprovođenje izvršenja iz čl. 15. ZIP-a.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž 2438/10 od 09.04.2010. godine)

4455.. Činjenice bitne za davanje ili za ukidanje date potvrde o izvršnosti su okolnosti vezane za zako-

nitu dostavu odluke strankama, podnošenje žalbe ili isticanje roka za žalbu kao i postojanje odluke o izjavljenoj žalbi.


PODOBNOST IZVRŠNE ISPRAVE ZA IZVRŠENJE


4466.. Izvršni sud je dužan da sprovede izvršenje onako kako glasi izvršna isprava.

Ako je izvršna isprava doneta primenom neustavnog propisa, izvršni sud će, izvršenje (ako je zapo-četo sprovođenje) delimično ili u celini obustaviti i to po službenoj dužnosti, bez prigovora dužnika.

Ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obraču-nata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine pri-meniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Pred izvršnim sudovima u Republici Srbiji postavilo se kao sporno pitanje kako primeniti odluku Ustavnog suda Srbije Uz br.82/2009 od 12.07.2012. godine u započetim izvršnim postupcima, odno-sno kako treba obračunavati kamatu na pravnosnažne sudske odluke koje su donete pre 27.07.2012. godine kroz izvršni postupak.

Odlukom Ustavnog suda Srbije Uz br.82/2009 od 12.07.2012. godine ("Sl. glasnik RS", broj 73/2012 od 27.07.2012. godine.), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ" broj 9/2001.), u delu koji glasi: "primenom konformne metode" nije u saglasno-


- 33 -

sti sa Ustavom. Stavom drugim ove odluke, odbačena je inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o visi-ni stope zatezne kamate ("Sl. list SFRJ", broj 57/89 i "Sl. list SRJ", broj 32/93 – raniji propisi).

Uređenje Ustavnog suda, postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka uređeni su Zakonom o Ustavnom sudu ("Sl. glasnik RS", broj 109/07 i 99/11). Kada Ustavni sud utvrdi da neka odredba Zakona nije u saglasnosti sa Ustavom, ta odredba prestaje da važi od dana kada je odluka Ustavnog suda objavljena u "Sl. glasniku" (član 58. stav 1. - Kad Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom, opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom, taj zakon, Statut Autonomne Pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor, prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Sl. glasniku Republike Srbije.")

Ustavni sud može odrediti način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne zakonske odredbe. (Član 59- Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dej-stvo od dana njenog objavljivanja u "Sl. glasniku Republike Srbije"). Neustavne odredbe zakona ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni. (Član 60. stav 1. – Zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, opšte prihvaćenim pravilima međunarod-nog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda ako do tog dana nisu pravnosnažno reše-ni). Izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu pri-menjivati ne može se ni dozvoliti, ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto – obustaviće se. (član 60. stav 3.)

U ovom konkretnom slučaju Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih pri-menom neustavne odredbe.

Posle objavljivanja Odluke Ustavnog suda Srbije, Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda je na sednici održanoj 20. novembra 2011. godine usvojilo pravni stav: "Zatezna kamata na iz-nos duga za period docnje do 03. marta 2001. godine, obračunava se primenom konformne metode." (Sajt Vrhovnog kasacionog suda.) Po ovom pravnom stavu posledica odluke Ustavnog suda je da se u periodu do 03. marta 2001. godine (kao dana stupanja na snagu Zakona o visini stope zatezne ka-mate ("Sl. list SFRJ", broj 9/01, "Sl. glasnik RS", broj 31/2011) kamata obračunava primenom kon-formne metode, a od tada pa nadalje metodom prostog interesnog računa.

Obračunavanje kamate konformnom metodom u praksi praktično znači: obračun "kamate na ka-matu", što je suprotno načelu zabrane anatocizma sadržanog u odredbi člana 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, čime je po nalaženju Ustavnog suda u navedenoj odluci, povređeno ustavno načelo jednakosti pravnog položaja subjekata na tržištu i suština zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete transformiše u novčanu kaznu čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Suština jednog od osnovnih načela izvršnog postupka, načela formalnog legaliteta (član 8. – Sud je dužan da donese rešenje o izvršenju kad su za to ispunjeni uslovi određeni zakonom. Sud odnosno izvršitelj dužan je da preduzme radnje sprovođenja izvršenja kada su za to ispunjeni uslovi. Izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja o izvršenju osim ako ovim Zakonom nije drugačije određeno), je da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i izvršenje sprovede uvek kada su za to ispunjeni za-konski uslovi. Izvršni sud ne ispituje pravilnost donošenja i "unutrašnju zakonitost" izvršne isprave na osnovu koje treba odrediti i sprovesti izvršenje. Samo izuzetno, izvršni sud se može upustiti u is-pitivanje zakonitosti izvršne isprave i to samo ako je doneta primenom neustavnog propisa.


- 34 -

Pravilo iz člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu kao specijalne odredbe je da isključuje pri-mena opštih pravila pa i pravila iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Imajući u vidu imperativnost pravila o zateznim kamatama izvršni sud, izvršitelj ili NBS, kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatnu stopu propisanu zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava.

To konkretno znači do 03.03.2001. godine konformnom metodom, a od tada do 17.05.2011. go-dine (kao dana stupanja na snagu Zakona o izmeni Zakona o visini stope zatezne kamate), metodom prostog interesnog računa, a od 17.05.2011. godine pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona (član 2. – Stopa zatezne kamate sastoji se od: 1. Mesečne stope rasta potrošačkih cena; 2. Fiksne sto-pe od 0,5%. Član 3. – Obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši se tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. Zakona. Za me-sec za koji nije poznata stopa rasta potrošačkih cena primenjuje se poslednja objavljena stopa rasta potrošačkih cena. Član 6. Zakona o izmeni Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. glasnik RS", broj 31/2011) – Pri obračunu zatezne kamate za period od 01.01.2011. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona (17.05.2011. godine), uzima se u obzir mesečna stopa rasta cena na malo za de-cembar 2010.)

Polazeći od izloženog, može se zaključiti da je izvršni sud dužan da sprovede izvršenje onako kako glasi izvršna isprava.

Kada se izvršni postupak nalazi u fazi sprovođenja izvršenja izvršne isprave u kojoj je glav-nici pripisana zatezna kamata po metodi koja je proglašena neustavnom, poverilac i dužnik mogu predložiti razgraničenje i utvrđivanje visine novčanog iznosa u skladu sa pravilima koja su na-pred izložena.

Ako to ne učine, izvršni sud će po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje bilo uz pomoć NBS ili stručnog lica. (Pojam stručnog lica zakon koristi kod izvršenja radi naplate novčanog potraživanja na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. U članu 92. Zakona sud je ovlašćen da odluči da se procena stvari izvrši na osnovu pismene ili usmene informacije o ceni dobijene od odgovarajućih stručnih li-ca – organizacija, institucija ili pravnih odnosno fizičkih lica).

Eventualne greške koje bi se pojavile mogu se otkloniti shodnom primenom odredaba o otkla-njanju nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja (član 74. - Stranka i učesnik mogu podneskom zahte-vati od suda odnosno izvršitelja da otkloni nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja iz-vršenja – stav 1).

Na izloženi način poveriocima i dužnicima ne bi bila naneta šteta, niti bi ovo prouzrokovalo vo-đenje novih parnica, skratio bi se izvršni postupak čime bi se ispoštovalo pravilo o njegovoj hitnosti sadržano u članu 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a sud bi postupio u skladu sa odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Ovakvo postupanje suda u skladu je i sa praksom ustanovljenom od strane Evropskog suda za ljudska prava kojom je u više presuda konstatovano da se izvršenje presuda koje je sud doneo mora smatrati sastavnim delom suđenja prema članu 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, da se kašnjenje u izvršenju presude može opravdati posebnim okolnostima, ali da to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zaštićenog prema članu 6. stav 1. Konvencije, da je na državi da preduzme sve neophodne mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši a da se pritom obezbedi delotvorno učešće celog njenog aparata. Propust države da izvrši pravnosnažne presude predstavlja mešanje u pravo podnosilaca predstavki na mirno uživanje imovine predviđena čla-nom 1. Protokola broj 1. (Predstavke broj 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06, 3046/06.)


- 35 -

Ustavni sud Srbije prihvatio je ovu praksu i u brojnim odlukama podsetio da svako novčano po-traživanje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca i da stoga ne spro-vođenje izvršenja sudske odluke, kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. (Už 122/2009).

(Sentenca pravnog shvatanja usvojena na sednici 02.04.2013. godine sa obrazloženjem verifikovanim 18.04.2013. godine)

4477.. Ukoliko izvršna isprava sadrži sve potrebne elemente propisane članom 34. Zakona o izvr-

šnom postupku, tada promena naziva izvršnog dužnika brisanjem oznake "u stečaju" ne utiče na njenu podobnost.

Zbog usvajanja Plana reorganizacije na osnovu rešenja od 24.01.2007. godine, promenjen je naziv

izvršnog dužnika i brisana oznaka "u stečaju". Promena naziva izvršnog dužnika kao tuženog je izvršena pre donošenja izvršne isprave - presude nadležnog Trgovinskog suda od 19.09.2007. godine, s tim da je u izvršnoj ispravi izvršni dužnik kao tuženi označen nazivom sa naznakom "u stečaju".

Međutim, pogrešan je zaključak prvostepenog suda da ova presuda, zbog promene naziva dužni-ka, nije podobna za izvršenje. U konkretnom slučaju, postoji identitet izvršnog dužnika u ovoj prav-noj stvari i tuženog označenog u izvršnoj ispravi – presudi. Činjenica da je promena naziva izvršnog dužnika brisanjem oznake "u stečaju" izvršena pre donošenja izvršne isprave ne utiče na njenu po-dobnost, jer sadrži sve potrebne elemente propisane članom 34. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom slučaju označen je izvršni poverilac, izvršni dužnik, predmet vrsta, obim i vreme ispu-njenja obaveze.

Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da je pogrešno prvostepeni sud cenio ispunjenost uslova za određivanje predloženog izvršenja predviđenih čl. 34. Zakona o izvršnom postupku, pa je prvoste-pena odluka morala biti ukinuta.


4488.. Ukoliko je kao izvršni dužnik označeno ortačko društvo, za sprovođenje izvršenja na imo-

vini jednog od ortaka potrebno je da izvršni poverilac prethodno ishoduje izvršnu ispravu ko-ja glasi na jednog od ortaka ortačkog društva.

Navodi izvršnog poverioca izneti u žalbi - da Zakon o privrednim društvima ustanovljava soli-

darnu odgovornost ortaka za obaveze ortačkog društva - su tačni. Međutim, da bi se izvršenje moglo sprovesti na imovini jednog od ortaka ortačkog društva, potrebno je da izvršni poverilac prethodno ishoduje odgovarajuću izvršnu ispravu koja glasi na jednog od ortaka ortačkog društva.

U predmetnom slučaju, izvršni dužnik u ovoj pravnoj stvari nije označen kao ortak - fizičko lice, već kao ortačko društvo, tako da se ne može tražiti sprovođenje izvršenja na udelu ortaka iz ortačkog društva koje on ima u trećem licu.



- 36 -

4499.. Ukoliko se izvršni predlog odnosi na isplatu dinarske protivvrednosti DEM, iako ista valuta

nije sredstvo plaćanja počev od 01.01.2002. godine, izvršna isprava na kojoj je zasnovan takav predlog je i dalje podobna za izvršenje, jer je moguće utvrditi koliko sada obaveza izvršnog dužni-ka iznosi u evrima, a time i njenu dinarsku protivvrednost na dan isplate.

Žalbeni navodi (da je pobijano rešenje zasnovano na ispravi koja nije podobna za izvršenje, jer je njome obavezan izvršni dužnik na isplatu dinarske protivvrednosti nemačke marke, koja je 2001. godine prestala da bude sredstvo plaćanja, zbog čega nije moguće ni obračunati domicilnu kamatu na ovu valutu posle njenog povlačenja iz opticaja - nisu osnovani.

Naime, presuda čije se izvršenje traži sadrži sve elemente iz člana 34. Zakona o izvršnom po-stupku, potrebne da bi se po njoj postupalo, a pre svega opredeljen predmet (naplata dinarske protiv-vrednosti strane valute i domicilne zakonske kamate na strana sredstva plaćanja).

Činjenica da se traži isplata dinarske protivvrednosti nemačke marke, koja od 01.01.2002. godine nije sredstvo plaćanja, bez uticaja je na podobnost izvršne isprave, jer je odlukom centralne monetarne ustanove (tada Narodne banke SR Jugoslavije) propisan kurs nemčke marke u odnosu na evro, zbog če-ga je moguće utvrditi koliko obaveza izvršnog dužnika iznosi u evrima, a time i njena dinarska protiv-vrednost na dan isplate.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 19568/2010(1) od 09.02.2011. godine)

5500.. Izvršni poverilac u konkretnoj izvršnoj stvari traži prinudno izvršenje prema izvršnom dužni-

ku i to na osnovu izvršne isprave - naznačene presude Osnovnog suda od 19.07.2010. godine. Tom presudom utvrđeno je da izvršni poverilac u ovoj pravnoj stvari ima pravo jednokratne slu-žbenosti, opisane u izreci, a prema izvršnom dužniku, kao korisniku poslužnog dobra i to u traja-nju od 30 dana od dana pravnosnažnosti ove presude u vremenu od 7 do 19 časova, svakog dana. Ta presuda postala je izvršna dana 15.08.2010. godine, a predmetni predlog za izvršenje izvršni poverilac podneo je sudu dana 14.10.2010. godine i istim je tražio da se izvršni dužnik prinudi da mu omogućio da službenost u pitanju koristi u roku od 30 dana od prijema rešenja o izvršenju.

Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je dozvolio traženo izvršenje. Imajući sve to u vidu, Viši sud nalazi da je prvostepeno rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je i činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, te ga je i ukinuo, u smislu odredbe člana 377. Zakona o parničnom postupku. Naime, prinuda se u izvršnom postupku primenjuje kako bi se faktičko stanje saobrazilo pravu, iz kog razloga sud po službenoj dužnosti mora paziti da li je dopu-šteno vođenje ovog postupka i da li su ispunjeni uslovi da se primeni prinuda. Pretpostavke za izvr-šenje tiču se i podnetog predloga za izvršenje, zatim - izvršne isprave i izvršnog potraživanja. Po-trebno je da postoji izvršno potraživanje i da je nastupila dospelost obaveze.

U konkretnom slučaju, presuda na osnovu koje se traži izvršenje postala je izvršna dana 15.08.2010. godine.Istom presudom, utvrđena je jednokratna službenost u korist izvršnog poverioca i to sa ograničenim rokom trajanja - 30 dana od pravnosnažnosti. Predlog za prinudno izvršenje pod-net je dana 14.10.2010. godine.

Proizilazi i da u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Pobijanim rešenjem o izvršenju sud nije odredio ovaj rok, suprotno odredbi iz člana 34. Zakona o izvršnom po-stupku - ako u odluci kao izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok se određuje rešenjem o izvršenju.


- 37 -

Iz tih će razloga prvostepeni sud u ponovnom postupku pre svega ispitati da li je predlog za izvr-šenje podnet u svemu prema izvršnoj ispravi, kao i da li su ispunjeni uslovi za izvršenje, koji se tiču izvršnog potraživanja, da li je potraživanje čije se namirenje traži postojalo i u momentu kada je podnet predlog izvršnog poverioca. Nakon toga će, uz pravilnu primenu procesnog i materijalnog prava, ponovo odlučiti o ovom predlogu za izvršenje.

U slučaju da nađe da postoje uslovi za izvršenje, postupiće u smislu navedene odredbe iz člana 34. Zakona o izvršnom postupku.

(Iz Rešenja Višeg suda u Nišu, Gž. 2 309/11 od 22.02.2011. godine)

VERODOSTOJNA ISPRAVA (Član 18. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

5511.. Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživa-

nja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga može podneti na osnovu izvoda iz poslov-nih knjiga.

Na osnovu izvoda otvorenih stavki može se podneti predlog za izvršenje radi naplate naknade za

isporučene poštanske usluge, odnosno isporučenu električnu energiju, jer se radi o uslugama koje su slične komunalnim, u prvom slučaju, odnosno radi se o komunalnoj usluzi, u drugom slučaju.

(Pravni stav Odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine)

5522.. Potraživanja po osnovu naknada za izvršenu komunalnu delatnost, pruženu komunalnu uslugu,

nisu po svojoj pravnoj prirodi povremena dospela novčana potraživanja iz člana 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, već potraživanja koje se periodično, odnosno mesečno obračunavaju i za takve periodične mesečne obračune ispostavljaju se posebni računi. Zatezna kamata za period docnje plaćanja te vrste novčanih obaveza, plaća se počev od dospelosti svakog pojedinog iznosa računa od isplate do isplate. Iz tog razloga, kada tužiočev zahtev za isplatu duga obuhvata iznos po osnovu za-kupnine i po osnovu ostalih troškova za kojima su fakturisane pružene komunalne usluge, prilikom odlučivanja o zahtevu za isplatu zatezne kamate, potrebno je različito ceniti osnovanost zahteva za kamatu, u zavisnosti od prirode potraživanja pojedinih stavki.

Prvostepeni sud je zaključio da se tuženi neosnovano poziva na odredbu člana 279. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i na nepostojanje obaveze plaćanja zatezne kamate pri isticanju zahteva za njenu isplatu u ovom postupku.

Odredbom člana 279. stav 3. ZOO propisano je da na povremena dospela novčana potraživanja teče zatezna kamata od dana podnošenja zahteva sudu za njenu isplatu. Prvostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ne radi o povremenom dospelom novčanom potraživanju iz člana 279. stav 3. ZOO, već o potraživanju koje se periodično, odnosno mesečno obračunavaju i za takve perio-


- 38 -

dične mesečne obračune ispostavljaju se posebni računi. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi dužan tužiocu na osnovu člana 277. stav 1. ZOO, pored glavne novčane obaveze po osnovu naknade za izvršene usluge iznošenja smeća, platiti i zateznu kamatu za period docnje u plaćanju novčane obaveze, počev od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate.

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 4017/2010(1) od 24.02.2010. godine)

5533.. Privredno društvo osnovano kroz promenu pravne forme preuzetnika po odredbama Za-

kona o privrednim društvima, predstavlja poseban pravni subjekat u odnosu na fizičko lice, preduzetnika. Nakon te promene i fizičko lice, bivši preduzetnik i novoosnovano privredno društvo imaju pravnu sposobnost i mogu biti stranka u postupku. Zato se ne može odrediti iz-vršenje prema privrednom društvu na osnovu verodostojnih isprava koje glase na fizičko lice, preduzetnika.

Pravilno prvostepeni sud zaključuje da se nisu stekli uslovi da se odredi predloženo izvršenje, jer ne postoji identitet stranaka po predlogu za izvršenje i po priloženim verodostojnim isprava-ma na osnovu kojih se izvršenje predlaže. Nezavisno od toga što je do promene pravne forme iz radnje u privredno društvo došlo primenom odredbi Zakona o privrednim društvima, to ne utiče na činjenicu da je privredno društvo koje je nastalo kao promena pravne forme, predstavlja pose-ban pravni subjekt u odnosu na fizičko lice, preduzetnika. Preduzetnik koji se kao privredni su-bjekat registruje kod Agencije za privredne subjekte za svoju obavezu odgovara celokupnom svo-jom imovinom prema odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima, a u sudskim postupcima učestvuje kao stranka kao fizičko lice sa označenjem svojstva preduzetnika što je od uticaja na stvarnu nadležnost, ali ne i na njegovu stranačku sposobnost. Zato i brisanje ovog svojstva, neza-visno iz kog razloga, da li zbog brisanja radnje ili zbog promene pravne forme radnje, ne utiče na pravnu sposobnost fizičkog lica, bivšeg preduzetnika, kao i na njegovu stranačku sposobnost i mogućnost da u postupku učestvuje kao stranka saglasno članu 73. Zakona o parničnom postup-ku. Stoga je pravilno prvostepeni sud zaključio da uslovi za određivanje izvršenja nisu ispunjeni, kao i da nema mesta primeni člana 37. Zakona o izvršnom postupku, jer se ova odredba odnosi na izvršenje na osnovu izvršne isprave, a ne verodostojne, kakav je ovde slučaj. O svemu tome prvostepeni sud je dao dovoljne i jasne razloge.


5544.. Verodostojna isprava je podobna za izvršenje samo ukoliko su lica označena u njoj kao po-

verilac i dužnik identična licima označenim u predlogu za izvršenje kao izvršni poverilac i iz-vršni dužnik, a ako je posle izdavanja verodostojne isprave, pre pokretanja izvršnog postupka, između dužnika po ispravi i trećeg lica zaključen ugovor o preuzimanju duga sa kojim se pove-rilac po ispravi saglasio (promena dužnika), poverilac može tužbom pokrenuti parnični postu-pak protiv novog dužnika, ali ne i postupak na osnovu verodostojne isprave, jer iste na njega "ne glase".

Pravilno je prvostepeni sud zaključio da na osnovu činjenice da je zaključen ugovor o preuzima-nju duga između dužnika po verodostojnim ispravama i novog dužnika, sa čime se poverilac sagla-


- 39 -

sio, poverilac ne može pokrenuti postupak izvršenja na osnovu verodostojne isprave, te da je verodo-stojna isprava podobna za izvršenje samo ukoliko su lica označena u istima kao poverilac i dužnik identična licima koja su označena u predlogu za izvršenje kao izvršni poverilac i izvršni dužnik.

Nezavisno od toga što je između starog i novog dužnika zaključen ugovor o preuzimnju duga, izvr-šni poverilac ne može protiv novog dužnika pokrenuti postupak izvršenja na osnovu verodostojnih is-prava u odnosu na koga iste nisu izdate, već u navedenoj situaciji može tužbom tražiti isplatu od lica ko-je je obveznik plaćanja, odnosno dužnik na osnovu ugovora o preuzimanju duga.


5555.. Analitička kartica izvršnog poverioca "Elektrovojvodine" - "Elektrodistibucije Pančevo"

nije verodostojna isprava na osnovu koje se može odrediti izvršenje.

Iz spisa predmeta proizilazi da je izvršni poverilac uz predlog za izvršenje priložio analitičku karticu na osnovu koje traži da se donese rešenje o izvršenju za dug u visini salda na toj kartici.

Pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje kojim se predlog odbija. Analitička kartica jeste izvod iz poslovne knjige. Međutim, ona nije verodostojna isprava u smislu čl.36. st.2. tačka 4. ZIP za dug koji potražuje izvršni poverilac. Odredbom čl.36. st.2. tačka 4. ZIP određeno je da se izvršenje radi ostvari-vanja novčanog potraživanja određuje i na osnovu verodostojne isprave i da je u smislu ovog zakona verodostojna isprava i izvod iz poslovnih knjiga za cenu komunalnih usluga, isporuku vode, toplotne energije, odvoz smeća i slične usluge. Iz sadržine ove odredbe proizilazi da samo komunalno preduze-će odnosno izvršni poverilac koji se bavi komunalnim uslugama može da ishoduje rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koju čini izvod iz poslovnih knjiga. U citiranoj odredbi izričito je od-ređeno da je verodostojna isprava izvod iz poslovne knjige za cenu komunalnih usluga a u daljem tek-stu su nabrojane vrste komunalnih usluga: isporuka vode, toplotne energije, odvoz smeća. Deo norme koji određuje da je izvod iz poslovne knjige verodostojna isprava i za slične usluge treba tumačiti da su to druge komunalne usluge određene odredbom čl.4. i 5. Zakona o komunalnim delatnostima.

Način obračuna i naplate električne energije izimeđu ostalog regulisan je i Uredbom o uslovima isporuke električne energije (Sl.glasnik RS br. 107/2005), koja reguliše i sadržinu računa koji se do-stavlja kupcima električne energije. Izvršni poverilac prema tome može protiv kupca električne ener-gije da izdejstvuje rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koju predstavlja račun a ne analitička kartica koja je rezervisana za komunalne usluge.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br.809/11 21.06.2011. godine)

5566.. Advokatski račun nije verodostojna isprava i ne sadrži sve elemente koji su propisani od-

redbama čl. 36. ZIP da bi bio podoban za izvršenje.

Iz spisa predmeta prvostepenog suda proističe da je predlog za izvršenje na osnovu verodo-stojne isprave podneo izvršni poverilac, ne u svojstvu advokata već kao stranka u postupku, pro-tiv izvršnog dužnika kojim je predložio da prvostepeni sud donese rešenje kojim će obavezati iz-vršnog dužnika da izvršnom poveriocu isplati dug za pružene advokatske usluge. U prilogu pred-


- 40 -

loga izvršni poverilac dostavio je obračun pravnih usluga. Prvostepeni sud doneo je zaključak kojim je naložio izvršnom poveriocu da uredi predlog za izvršenje tako što će dostaviti odgovarajuću verodo-stojnu ispravu na osnovu koje će se sprovesti postupak izvršenja obzirom da priloženi obračun pravnih usluga nema karakter verodostojne isprave i upozoren na posledice propuštanja postupanja po zaključ-ku. Kako u ostavljenom roku izvršni poverilac nije postupio po istom, to je prvostepeni sud doneo re-šenje Opštinskog suda u P... Iv.br. 3043/09 od 18.09.2009. godine kojim je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave izvršnog poverioca odbačen kao nedozvoljen.

Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je odbacio predlog za izvršenje na osnovu verodostoj-ne isprave primenjujući odredbe čl. 36. st. 2. tač. 3. ZIP-a i stav 4. istog člana, obzirom da u konkret-nom slučaju priloženi obračun pravnih usluga shodno odredbama čl. 36. st. 2. tač. 3. ZIP-a nije vero-dostojna isprava (faktura (račun)) i ne sadrži sve elemente koji su propisani čl. 36. st. 4. ZIP-a da bi bio podoban za izvršenje.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 287/10 od 09.02 2010. godine)

5577.. Prema odredbi čl.18. st.2. tačka 11. ZIO, koji je stupio na snagu 17.09.2011.god. izvršenje radi

ostvarivanja novčanog potraživanja određuje se na osnovu verodostojne isprave koju predstavlja i obračun o nagradi i naknadi advokata. Tužilac je uz svoju tužbu priložio obračun troškova koji predstavlja verodostojnu ispravu. Tužilac u tužbi nije učinio verovatnim postojanje njegovog in-teresa da pokrene parnični postupak u pravnoj situaciji kad ima verodostojnu ispravu, svoj obra-čun troškova na osnovu koje može da traži da se sprovede izvršni postupak. Tačno je da tužilac u tužbi nije predložio izdavanje platnog naloga, međutim odredbom čl.453. ZPP određena je oba-veza suda da izda platni nalog iako tužilac u tužbi to ne predloži a ispunjeni su svi uslovi za izda-vanje platnog naloga kao što je to i ovde slučaj. Istom odredbom u stavu 5. je određeno da kad tužilac ne učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga sud će tužbu odbaciti. Smisao ovih zakonskih odredbi je sledeći: kad se radi o novčanom potraživanju, o kon-demntatornoj tužbi, kojom se traži od suda zaštita koja se sastoji u osudi na činidbu pravni interes za tu-žbu je očigledan i on se sastoji u tome da se izdejstvuje sudska odluka koja će biti izvršna isprava da po-što tuženi nije platio dug niti to dobrovoljno ispuni po donošenju presude, tužilac može da pokrene izvr-šni postupak i na taj način ostvari svoj interes odnosno naplati dug. Zakon o izvršenju i obezbeđenju je odredio šta predstavlja verodostojnu ispravu na osnovu kojih može odmah da se traži izvršenje radi na-plate novčanog potraživanja. Samo u situaciji kada verodostojna isprava nije dovoljna za pokretanje iz-vršnog postupka i kad tužilac dokaže svoj interes za mandatni postupak sud treba da donese odluku, u protivnom takva tužba se odbacuje jer tužilac za to nema interesa s obzirom da već ima izvršnu ispravu na osnovu koje može da zaštiti svoj pravni interes i naplati prinudno svoje potraživanje. U suprotnom, kada bi se dozvolilo da tužilac pošto već ima izvršnu ispravu, svoj obračun troškova kao verodostojnu ispravu, pored toga vodi i parnični postupak i izdejstvuje presudu, to bi značilo da mu se omogućuje da za istu stvar ima dve izvršne isprave.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž.br. 579/12 od 11.09.2012. godine)

5588.. Prvostepeni sud je bio dužan da pođe od Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji u čl. 18. st.

2. tač. 1. propisuje da je verodostojna isprava menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa prote-stom ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja. Neophodnost postojanja protesta za zasni-vanje potraživanja ceni se prema odredbama Zakona o menici.


- 41 -

Prema stanju spisa predmeta dana 30.09.2008. godine, zaključen je ugovor o kreditu za obrt-na sredstva i Aneks navedenog ugovora između ovde tužioca, kao banke i preduzeća "N." DOO Niš kao korisnika, a čiji je zakonski zastupnik S.A., ovde tužena, koja je u ugovoru imenovana i kao jemac platac. Iz menice u spisima predmeta od 08.02.2010.godine koja glasi na iznos od 715.099,55 dinara, proizlazi da je u svojstvu trasanta označena tužena S.A. Nadalje, proizlazi da je tužilac dana 01.09.2009. godine uputio obaveštenje firmi "N." DOO N... o raskidu navedenog ugovora. Tužena je u toku postupka istakla prigovor nedostatka pasivne legitimacije, sa razloga što potpis jemca ne predstavlja njen potpis, s tim što je ona potpisala ugovor kao zakonski za-stupnik firme N. kao i svojeručno popunila blanko menicu. Iz nalaza i mišljenja veštaka grafo-skopske struke proizlazi da sporne potpise na ugovoru o kreditu za obrtna sredstva i aneksu nave-denog ugovora ispisane ispod reči "jemac platac" nije svojm rukom popisala tužena S.A.

Polazeći od navedenih dokaza prvostepeni sud nalazi da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan. Obrazlažući ovu svoju odluku prvostepeni sud navodi da s obzirom na utvrđenje da na ugovoru o kreditu za obrtna sredstva kao i Aneksu istog ugovora potpis na mestu jemca platca ne predsta-vlja svojeručni potpis tužene, što znači da ista nije izrazila svoju volju da bude strana u obligaci-onom odnosu u svojstvu jemca platca, ista ne može da bude obavezana da kao jemac platac odgo-vara solidarno sa dužnikom.

Međutim, ovakav zaključak se za sada ne može prihvatiti jer je prvostepeni sud propustio da utvrdi sve činjenice od kojih zavisi pravilnost odluke te je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, kod nesporne činjenice da je tužena potpisala blanko solo menicu, prvostepeni sud gubi iz vida da je u konkretnom slučaju tužilac svoje potraživanje obezbedio i menicom, kao instrumen-tom obezbeđenja plaćanja kredita, pored ugovora o jemstvu. Imajući u vidu navedeno prvostepeni sud je bio dužan da pođe od Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji u čl. 18. st. 2. tač. 1. propisuje da je verodostojna isprava menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je to potrebno za za-snivanje potraživanja. Neophodnost postojanja protesta za zasnivanje potraživanja ceni se prema od-redbama Zakona o menici. Članom 27. st. 1. Zakona o menici propisano je da se akceptom trasat (li-ce koje je u menici označeno kao onaj koji treba da plati meničnu sumu, a koje je tu obavezu prizna-lo shodno čl. 24. istog zakona), obavezuje da menicu plati po dospelosti. Stavom dva istog člana pro-pisano je da ako menica ne bude plaćena njen imalac ima na oosnovu nje pravo na neposrednu tužbu protiv akceptanta (trasanta), za sve što se može zahtevati prema čl. 47. i 48. Zakona o menici. U kon-kretnom slučaju, a prema stanju u spisima predmeta, tužilac je svoje potraživanje prema tuženoj po-kušao da realizuje pored ugovora o kreditu za obrtna sredstva i naplatom menice kao sredstvom obezbeđenja predmetnog ugovora o kreditu, a kako je menicu svojeručno popunila tužena koja tu či-njenicu u toku postupka nije osporila, to će prvostepeni sud u ponovnom postupku utvrditi da li po-stoji mogućnost da je tužena odgovorna za izmirenje preuzetih obaveza u smislu čl. 46. st. 1. Zakona o menici, koja odredba propisuje da svi oni koji su menicu trasirali, akceptirali, indosirali ili avalirali odgovaraju imaocu menice.

Imajući u vidu napred navedeno, za sada se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak prvostepe-nog suda da nema odgovornosti tužene, prema tužiocu.

(Presuda Apelacionog suda u Nišu 22Gž. 649/13 od 26.03.2013. godine)

SREDSTVA I PREDMETI IZVRŠENJA



- 42 -

5599.. Sredstva oduzeta od izvršnog dužnika zbog izvršenja krivičnog dela, koja se nalaze u depo-

zitu suda nisu više stvari u svojini izvršnog dužnika, pa se iz istih ne može izvršiti naplata po-traživanja prinudnim putem.

Predmetom izvršenja smatraju se stvari na kojima se može sprovesti izvršenje radi ostvarivanja potraživanja - član 42. Zakona o izvršnom postupku.

(Članom 70., 111., 155. i 156. Zakona o izvršnom postupku propisana su izuzimanja i ograniče-nja od izvršenja.

Popis i procena imovine izvršnog dužnika može se izvršiti samo na stvarima u svojini izvršnog dužnika, a sredstva koja se nalaze u sudskom depozitu su imovina koja je oduzeta od izvršnog dužni-ka zbog izvršenja krivičnog dela i nisu stvari u njegovoj svojini.

Ista tako ne mogu biti sredstva izvršenja, niti se iz tih sredstava može izvršiti naplata potraživa-nja prinudnim putem.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 21674/2010 od 05.09.2011. godine)

6600.. Za promenu sredstava izvršenja bitno je da izvršenje prethodnim sredstvom nije otpočelo, a

nije bitno ko je vlasnik stvari koje se nalaze na adresi sedišta pravnog lica, izvršnog dužnika, označenog u rešenju. Ova pitanja su relevantna za sprovođenje izvršenja, a naročito za preduzi-manje prve izvršne radnje novoodređenog sredstva, radnje popisa i procene pokretnih stvari.

Pribavljajući izveštaj od Odseka za prinudnu naplatu, prema čijoj sadržini proizlazi da se re-šenje o izvršenju nalazi u redosledu blokade na računu dužnika i da nije sprovedeno, jer nema dovoljno novčanih sredstava na računima izvršnog dužnika, pravilno je prvostepeni sud dozvolio promenu sredstva izvršenja na osnovu čl. 42. i 8. Zakona o izvršnom postupku. Članom 42. nave-denog zakona predviđeno je da se novčano potraživanje može ostvariti pobrojanim sredstvima iz-vršenja, na između ostalog i izvršenjem na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. Članom 8. istog zakona predviđeno je da se pa predlog izvršnog poverioca određeno sredstvo izvršenja može pro-meniti i odrediti novo, ukoliko sprovođenje po prethodno određenom nije otpočelo. S obzirom da su navedeni zakonski uslovi bili ispunjeni, pravilno je prvostepeni sud odlučio kao u izreci pobi-janog rešenja.

Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnog dužnika da se na adresi sedišta izvršnog dužnika ustvari nalazi stan u vlasništvu osnivača izvršnog dužnika u kome se nalaze stvari ovih fizičkih lica. Ovo su pitanja koja mogu biti sporna tek u postupku sprovođenja izvršenja. Naime, nisu postojale nikakve smetnje da sud promeni sredstvo izvršenja i da odredi da se radi ostvarenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca izvrši popis, procena i prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, a novčana sred-stva ostvarena prodajom prenesu na račun izvršnog poverioca, nezavisno od toga da li će se na licu mesta, na adresi sedišta izvršnog dužnika pronaći pokretne stvari u državini izvršnog dužnika za koje postoji pretpostavka da su i u njegovoj svojini, te nezavisno od toga koliko ove stvari vrede prema proceni ovlašćenog lica i nezavisno od toga da li će procenjene stvari u postupku prinudne prodaje biti prodate ili ne.



- 43 -

6611.. Ako je izvršenje određeno na dva sredstva izvršenja i to popisom pokretnih stvari izvr-

šnog dužnika kao osnovnim sredstvo izvršenja i plenidbom 2/3 zarade-penzije izvršnog du-žnika kao alternativnim sredstvom izvršenja, prvostepeni sud nije ovlašćen da obustavi po-stupak izvršenja u celosti, a da nije ni započeo sprovođenje izvršenja na prvom predlože-nom sredstvu izvršenja.

Iz spisa predmeta prvostepenog suda proizilazi da je predlog za dozvolu izvršenja podnet na osnovu verodostojne isprave – računa i kao sredstvo izvršenja predložena je plenidba i prodaja po-kretnih stvari izvršnog dužnika koje se nalaze u njegovom stanu na adresi Kosovska br. 21, kao i za-brana na 2/3 zarade izvršnog dužnika. Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud dana 21.01.2010. godine postupajući po predlogu izvršnog poverioca iz podneska od 12.01.2010. godine, doneo zaključak kojim je pozvao izvršnog poverioca da u roku od 30 dana dostavi sudu podnesak da li je izvršni dužnik zaposlen ili korisnik Fonda PIO i istim zaključkom upozorio izvršnog poverioca da ukoliko ne postupi po tom zaključku, da će se postupak obustaviti. Ovaj zaključak izvršni poveri-lac je zaprimio dana 24.02.2010. godine, te kako po istom nije postupio, prvostepeni sud je dana 29.03.2010. godine doneo ožalbeno rešenje kojim obustavlja izvršenje sa obrazloženjem da poveri-lac nije postupio po zaključku suda od 21.01.2010. godine.

Imajući u vidu da je izbor predmeta i sredstva izvršenja isključivo na strani izvršnog poverio-ca, a da je od strane poverioca izvršenje predloženo i određeno sa dva sredstva izvršenja, odno-sno prodajom pokretnih stvari dužnika, a tek ukoliko se ne nađu pokretne stvari dužnika i plenid-bom 2/3 zarade dužnika, kao alternativnim sredstvom izvršenja, te da prvostepeni sud nije ni po-kušao da predmetno izvršenje sprovede na pokretnim stvarima dužnika, ovaj sud je pazeći po slu-žbenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava shodno odredbi čl. 372. st. 2. ZIP, iako se na to žalbom dužnika izričito ne ukazuje, našao da je pogrešno prvostepeni sud obustavio po-stupak izvršenja u situaciji gde je izvršenje predloženo i određeno sa dva sredstva izvršenja, a da pri tom nije ni započeo sprovođenje izvršenja na prvom predloženom sredstvu, odnosno popisom pokretnih stvari dužnika.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, posl.br. Gž. 5237/10 od 25.08.2010. godine)

OBIM IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA (Član 20. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

6622.. Odluka doneta po zahtevu poverioca za izmenu popisa donosi se u formi zaključka.

Odluka o izmeni popisa (u smislu čl. 87. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) donosi se u formi zaključka.

S obzirom da (na osnovu odredbi čl. 20. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) sud u toku po-stupka može na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti zaključkom odrediti drugo sredstvo i na drugim predmetima izvršenja, umesto onih koji su prethodno određeni - to nema razlo-


- 44 -

ga da se, u slučaju izmene popisa koji je izvršen u pogledu pokretnih stvari izvršnog dužnika, odlu-čuje u drugačijoj formi.

Osim toga (prema odredbi čl. 87. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju), i izvršitelj odlučuje o izmeni popisa na traženje izvršnog poverioca, a prema čl. 36. st. 3. istog Zakona - zaključkom suda određuje se sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom, a u konkretnom slučaju reč je o rad-nji izmene popisa.


6633.. Težak ekonomski položaj dužnika i očekivanja njegovog poboljšanja nisu od uticaja na

promenu sredstava izvršenja po predlogu poverioca.

Prema stanju u spisima izvršni poverilac je podneo predlog za određivanje izvršenja radi naplate novčanog potraživanja na osnovu verodostojne isprave. U skladu sa predlogom poverioca doneto je na-vedeno rešenje, čije izvršenje, po ispunjenju zakonskih uslova, nije bilo moguće predloženim i određe-nim sredstvom izvršenja, odnosno prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun iz-vršnog poverioca, a što je utvrđeno iz obaveštenja Narodne banke Srbije. U daljem toku postupka izvr-šni poverilac je predložio da se promeni određeno sredstvo izvršenja i da se umesto prenosa novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca odredi izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Zakonom o izvršnom postupku (dalje: ZIP) predviđeno je (u delu u kome se reguliše obim izvršenja i obezbeđenja), članom 8. stav 4., da sud može na predlog iz-vršnog poverioca odnosno izvršnog dužnika u skladu sa istim zakonom odrediti drugo sredstvo izvrše-nja, odnosno obezbeđenja umesto onoga koje je određeno. Uslovi za navedeno postupanje regulisani su stavom 6. istog člana, tako što je predviđeno da je navedena zamena sredstva izvršenja dozvoljena samo ukoliko o prvobitno predloženim i određenim sredstvima izvršenja nije već otpočelo sprovođenje izvrše-nja. Kako prema stanju u spisima prvobitno predloženim sredstvom izvršenja - prenosom novčanih sred-stava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca sprovođenje izvršenja nije otpočelo, jer se prema izveštaju NBS isto nije moglo sprovesti, to je pravilno prvostepeni sud, ceneći da su ispunjeni za-konski razlozi iz citiranog člana 8. ZIP, doneo pobijano rešenje.

Bez uticaja su žalbeni navodi da bi promenom sredstva izvršenja, odnosno izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, kojima izvršni dužnik obavlja delatnost, on bio doveden u te-šku situaciju, kao i da ima očekivanja da će u narednom periodu poboljšati svoju finansijsku situaci-ju, što će mu omogućiti da izmiri dugovanja, jer ista ne utiču na pravilnost pobijanog rešenja, s obzi-rom da je zakonom definisano koji su predmeti izuzeti od izvršenja, o čemu sud vodi računa i pri sprovođenju izvršenja.


6644.. Naime, na predlog izvršnog poverioca prvostepeni sud je rešenjem I. br. ... od 6.08.2009. godine

odredio izvršenje u skladu sa predlogom izvršnog poverioca plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i to 2/3 mesečnih iznosa penzije koju izvršni dužnik ostvaruje preko RF PIO, ali je izvršni dužnik podneo predlog za izmenu sredstava izvršenja dana 31.08.2009. godine, koji je osporio izvr-šni poverilac, pa je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja, dajući za to pravilne i potpune razloge koje prihvata i ovaj sud. Naime, imajući u vidu da je plenidba penzije znatno efikasnije sredstvo izvršenja nego popis, procena i prodaja pokretnih stvari, kao i či-


- 45 -

njenicu da izvršni dužnik nije predložio konkretne pokretne stvari koje predlaže da se prodaju radi namirenja potraživanja poverioca, to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je odlučio kao u izre-ci osporenog rešenja.

Žalbenim navodima se pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje od strane prvostepenog su-da, na koje je pravilno primenjeno i materijalno pravo ne dovode u sumnju, a isticanje u žalbi izvr-šnog dužnika da je prvostepeni sud prekoračio svoja ovlašćenja time što je sam odlučivao o zakoni-tosti svoje odluke, je potpuno neosnovano, jer prvostepeni sud nije odlučivao o zakonitosti svoje od-luke, nego o predlogu izvršnog dužnika za promenu sredstva izvršenja ne dirajući u zakonitost i pu-novažnost svoje prethodne odluke.

(Iz Rešenja Višg suda u Čačku, Gž. 351/10 od 24.03.2010. godine)

6655.. Sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, pa ako izvršna is-

prava na osnovu koje je predlog za izvršenje podnet ne sadrži odredbe o kamati, sud će odbiti predlog za izvršenje u delu u kome je traženo da se odredi izvršenje prema izvršnom dužniku radi naplate zakonske zatezne kamate.

Osporenim rešenjem u stavu jedan na osnovu poravnanja Opštinskog suda u Č... na predlog izvr-šnog poverioca protiv izvršnog dužnika određeno je izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 60.000,00 din. i namirenja potraživanja po osnovu troškova izvršnog postupka u iznosu od 3.700.00 din. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i namirenjem izvršnog poverioca do iznosa dobijenog prodajom.

Stavom dva osporenog rešenja odbijen je predlog za izvršenje u delu u kome je traženo da se od-redi izvršenje prema izvršnom dužniku radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos od 60.000,00 din. počev od 10.06.2006. g. pa do isplate kao neosnovan.

Protiv ovog rešenja u stavu jedan izvršni dužnik a protiv rešenja u stavu dva izvršni poverilac blagovremeno su izjavili žalbe.

Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza, koje je cenio u smislu člana 8. ZPP i potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje koje je od odlučnog značaja u ovoj pravnoj stvari i na isto pravilno primenio materijalno pravo. Naime, na osnovu pravnosnažne i izvršne sudske odluke - podobne izvršne isprave, prvostepeni sud je odredio izvršenje na način opredeljen u izreci ospo-renog rešenja stav jedan, a žalbenim navodima se pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, na koje je prvostepeni sud pravilno primenio i materijalno pravo i ne dovode u sumnju, već izvr-šni dužnik samo ukazuje na svoju materijalnu situaciju i predlaže da se izvršenje odloži, što je u nadležnosti prvostepenog suda.

Neosnovano se u žalbi izvršnog dužnika ukazuje da je prvostepeni sud pogrešio kada je odlu-čio kao u izreci osporenog rešenja stav dva a ovo sa razloga što izvršna isprava - poravnanje Op-štinskog suda u Č... ne sadrži odredbu o kamati, pa kako ova obaveza nije predviđena izvršnom ispravom, na osnovu koje je predlog za izvršenje podnet, to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je odlučio kao u izreci osporenog rešenja stav dva. Naime odredbom člana 29. ZIP izričito je predviđeno da sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a izvr-šna isprava, koja je poslužila kao osnov za donošenje rešenja o izvršenju, ne sadrži odredbe o ka-mati, pa su stoga navodi žalbe izvršnog poverioca u ovom delu neosnovani i bez značaja za odlu-ku u ovoj pravnoj stvari.



- 46 -

6666.. Prvostepeni sud je iz izveštaja NBS Odseka za prinudnu naplatu od 27.04.2010. godine, zatraženog

na osnovu predloga izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja, utvrdio da je po ovom rešenju bi-lo isplata, o čemu je dostavio dokaze o uplatama vršenim 22.08.2008. godine u iznosu od 50.000,00 di-nara, 4.9.2008. godine u istom iznosu i dana 15.12.2008. godine u iznosu od 57.483,39 dinara.

Zato je pravilno prvostepeni sud zaključio da ne postoje uslovi za promenu sredstva izvršenja u ovoj fazi postupka, kada je izvršenje sredstvom izvršenja koje je određeno otpočelo navedenim upla-tama, kako to proizlazi iz člana 8. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP).

Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog poverioca da je onemogućen u realizaciji svog potraživa-nja. Izvršni poverilac podnošenjem predloga za izvršenje bira da li će predložiti izvršenje jednim ili putem više sredstava izvršenja radi naplate novčanog potraživanja. U konkretnom slučaju izvršni po-verilac je u predlogu za izvršenje tražio da se izvršenje odredi na novčanim sredstvima izvršnog du-žnika, koja se vode na računima kod banaka. Kako je izvršenje određeno, tako je postalo i pravosna-žno i po njemu je otpočelo izvršenje. U ovoj fazi postupka promena sredstva saglasno navedenoj za-konskoj odredbi nije moguća, ali to ne sprečava izvršnog poverioca da sada na osnovu izvršne ispra-ve podnese novi predlog za izvršenje i da u novom postupku realizuje - ostvari potraživanje nekim od sredstava izvršenja, koja su predviđena članom 42. ZIP.


6677.. Opšte poznata je činjenica vozilo "Jugo koral 45" ima dve cene, i to fabričku i maloprodajnu na šta

ukazuje i prvostepeni sud. Takođe je opštepoznata činjenica da je fabrička cena vozila manja od malo-prodajne, a ovo sa razloga što maloprodajnu cenu čini fabrička cena vozila uvećana za porez na promet. S obzirom da se poverilac u podnetom predlogu za izvršenje opredelio da traži isplatu fabričke cene vo-zila, to znači koja je povoljnija za dužnika, to je po shvatanju Okružnog suda predlog za izvršenje osno-van, a samim tim i otklonjen nedostatak u izvršnoj ispravi u pogledu obima izvršenja.

(Iz Rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 293/95 od 8.03.2005. godine)

6688.. Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 8. ZIP-u, ali je bio dužan da primeni

konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U konkretnom slučaju radi se o primeni Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih slobo-da po čijim odredbama izvršenje presude koju je sud doneo smatra se sastavnim delom "suđenja", što nalaže obavezu suda koji je nadležan za izvršenje da primeni po službenoj dužnosti drugo sredstvo izvršenja, čak i u slučaju ako od strane izvršnog poverioca nije stavljen predlog za pro-menu sredstva izvršenja, ako se već pokazalo da je izvršenje na nekim od onih sredstava koja su predložena nemoguće ili znatno otežano, i propust suda da postupi na takav način, smatra se pro-pustom države da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku, a time čini i povredu prava na mirno uži-vanje imovine.

Odredbe pomenute konvencije u postupku izvršenja imaju prioritet u odnosu na domaće pravo tako da nije pravilan stav prvostepenog suda da uz pozivanje na odredbe čl. 8. ZIP-u, predlog izvr-šnogt poverioca na promenu sredstva izvršenja, odbija kao neosnovan.

(Viši sud u Čačku, Gž. 13/11 od 19.01.2011. godine)


- 47 -

6699.. Kada je izvršenje određeno na nepokretnosti izvršnog dužnika, a izvršni dužnik traži

promenu sredstva izvršenja, ne primenjuje se odredba člana 8. Zakona o izvršnom postup-ku, već odredba člana 104. Zakona o izvršnom postupku, jer je u ovom slučaju obavezno da se ispitaju uslovi za promenu sredstva izvršenja iz navedene odredbe, odnosno da li postoji znatna nesrazmera između vrednosti nepokretnosti i iznosa potraživanja, te da li je druga nepokretnost ili sredstvo izvršenja dovoljno za ostvarenje potraživanja.

Rešenjem Osnovnog suda u N...S..., Sudska jedinica u V..., poslovni broj I.651/10 od 01.10.2010. godine u drugom stavu izreke odbijen je kao nedozvoljen predlog za promenu sredstva izvršenja izvršnog dužnika predložen u žalbi od 21.06.2010. godine.

Iz stanja u spisima proizlazi da je pravnosnažnim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u N...S..., Sudska jedinica u V..., poslovni broj I.651/10 od 16.06.2010. godine, određeno izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u V... poslovni broj I P-3/2008 od 27.06.2008. godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnih poverilaca u iznosu od 139.300,00 dinara, na dva sredstva izvršenja, odnosno na nepokretnosti izvršnog dužnika upisa-noj u list nepokretnosti broj 812 K.O. V... na parceli broj 1376 – 1. reon, njiva prve klase u povr-šini od 87 ari i 03 m2, kao i popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Iz-vršni dužnik je u žalbi od 21.06.2010. godine, kao i u dopunjenoj žalbi od 12.07.2010. godine, predložio promenu sredstva izvršenja, tako što će umesto na predloženim sredstvima biti određe-no izvršenje na njegovoj penziji koja nije opterećena, o čemu je kao dokaz priložio penzione če-kove. Nalazom i mišljenjem veštaka građevinske struke G.M. od 27.07.2010. godine utvrđeno je da je vrednost predmetne nepokretnosti 413.604,00 dinara. Prema priloženim penzionim čekovi-ma visina penzije izvršnog dužnika za maj 2010. godine bila je 43.986,40 dinara.

Osnovani su žalbeni navodi kojima se ukazuje da je prvostepeni sud u pobijanom delu rešenja pogrešno primenio materijalno pravo, obzirom da je isti pogrešno primenio odredbu člana 8. ZIP-a, te da uopšte nije cenio uslove za primenu člana 104. ZIP-a, a što je bilo od uticaja na donošenje za-konite i pravilne odluke obzirom da se u ovom slučaju primenjuju odredbe ZIP-a koje se odnose na izvršenje na nepokretnosti.

Odredbom člana 104. stav 1. Zakona o izvršnom postupku propisano je da sud može na predlog izvršnog dužnika odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti, a ne na onoj na kojoj je izvršni poverilac predložio izvršenje ili na drugom sredstvu izvršenja, ako postoji znatna nesrazmera između vrednosti nepokretnosti i iznosa potraživanja, a druga nepokretnost ili sredstvo izvršenja su dovoljni za ostvarenje potraživanja.

Prvostepeni sud nije obrazložio da li u konkretnom slučaju u smislu odredbe člana 104. ZIP-a posto-ji znatna nesrazmera između vrednosti nepokretnosti na kojoj je izvršenje određeno i iznosa potraživanja izvršnih poverilaca, iako je izvršni dužnik na znatnu nesrazmeru ukazivao u predlogu za promenu sred-stva izvršenja, a sud nije obrazložio ni da li je sredstvo izvršenja koje je predložio izvršni dužnik dovolj-no za ostvarenje potraživanja izvršnih poverilaca.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 6593/10 od 04.11.2010. godine)

7700.. Predlog izvršnog poverioca za proširenje sredstva izvršenja u sebi ne sadrži zahtev za pro-

menu sredstva izvršenja, već zahtev da se pored sredstva na kome je izvršenje već određeno odredi i drugo sredstvo izvršenja, što je dozvoljeno u smislu odredbe člana 8. Zakona o izvr-šnom postupku, pod uslovom da sprovođenje izvršenja nije otpočelo.


- 48 -

Pobijanim rešenjem Osnovnog suda u N...S..., poslovni broj I.140/10 od 18.06.2010. godine izmenjeno je rešenje o izvršenju tog suda poslovni broj I.140/10 od 10.03.2010. godine u pogledu sredstva izvršenja, pa je određeno izvršenje plenidbom 1/3 penzije koju izvršni dužnik ostvaruje kod Republičkog fonda PIO, Filijala N...S..., umesto popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, te je naloženo isplatnoj blagajni izvršnog dužnika da sprovede izvršenje određeno navedenim rešenjem o izvršenju, dok je istovremeno stavljeno van snage rešenje o izvr-šenju tog suda poslovni broj I.140/10 od 10.03.2010. godine u delu kojim je određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari.

Iz stanja u spisima proizlazi da je izvršni poverilac podneskom od 16.06.2010. godine pored sredstva izvršenja plenidbom 1/3 penzije izvršnog dužnika kao sredstvo izvršenja predložio i popis, procenu i prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika. Prvostepeni sud je ovaj predlog smatrao predlo-gom za promenu sredstva izvršenja, navodeći u pobijanom rešenju da zakon propisuje samo prome-nu sredstva izvršenja, a ne i proširenje, te je odlučio kao u izreci pobijanog rešenja.

Odredbom člana 8. stav 4. ZIP-a propisano je da sud može, na predlog izvršnog poverioca odnosno izvršnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja, odno-sno obezbeđenja, umesto onoga koje je predloženo. Stavom 6. istog člana propisano je da se predlog iz stava 4. ovog člana može staviti do otpočinjanja sprovođenja izvršenja. Dakle, odred-bom člana 8. ZIP-a je predviđena mogućnost promene sredstva izvršenja do otpočinjanja sprovo-đenja izvršenja. Iako je izvršni poverilac predložio proširenje, odnosno dopunu sredstva izvrše-nja, tako što je pored izvršenja plenidbom 1/3 penzije izvršnog dužnika predložio kao sredstvo izvršenja i popis, procenu i prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika, prvostepeni sud je pobija-nim rešenjem dozvolio promenu sredstva izvršenja, što izvršni poverilac nije ni tražio, već je tra-žio izvršenje na dva sredstva izvršenja. Prvostepeni sud na ovaj način odlučio o nečem drugom, a ne o onome što je izvršni poverilac tražio, a na šta se žalbom osnovano ukazuje, te je na ovaj na-čin prekoračio postavljeni zahtev, a što je suprotno odredbi člana 379. stav 2. ZPP-a, kojom je propisano da će prvostepeni sud ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti prvostepenom su-du na ponovno suđenje, ako je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev tako što je od-lučeno o nečem drugom, a ne o onome što je tužbom traženo.

Prema tome, zahtev izvršnog poverioca da sud dozvoli proširenje sredstava izvršenja u sebi ne sadrži zahtev za promenu sredstva izvršenja, jer izvršni poverilac nije tražio promenu sredstva već proširenje sredstva izvršenja sa namerom da obezbedi više sredstava izvršenja i na taj način poveća šanse za naplatu svog potraživanja.


7711.. Samo ako sprovođenje izvršenja prvobitno označenim sredstvom nije započelo izvršni po-

verilac može predložiti promenu prvobitno označenog sredstva izvršenja.

Sud određuje izvršenje odn. obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navede-ni u izvršnom predlogu tj. predlogu za obezbeđenje - član 8. stav 1. Zakona o izvršnom postupku.

Sud može, na predlog izvršnog poverioca tj. izvršnog dužnika, u skladu sa ovim Zakonom, odre-diti drugo sredstvo izvršenja odn. obezbeđenja umesto onoga koje je predloženo - član 8. stav 4. Za-kona o izvršnom postupku.

Predlog za promenu sredstva izvršenja može se podneti samo do otpočinjanja sprovođenja izvr-šenja - član 8. stav 6. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, prema iznetoj sadržini odredbe izvršni


- 49 -

poverilac može predložiti promenu prvobitno označenog sredstva izvršenja, samo ako sprovođenje izvršenja prvobitno označenim sredstvom nije započelo.

U konkretnoj situaciji (kako je to pravilno utvrdio i prvostepeni sud), sprovođenje izvršenja je već otpočelo i to na pokretnim stvarima izvršnog dužnika i to onog momenta kada se pristupilo popisu i pro-ceni stvari. U toj situaciji, pravilno je prvostepeni sud zaključio da je izvršni poverilac neblagovremeno podneo predlog da se promeni sredstvo izvršenja i – iz tog razloga - pravilno doneo pobijano rešenje.

Navodi žalbe izvršnog poverioca ne mogu se prihvatiti kao osnovani. Izvršni poverilac u žalbi na-vodi da je prvostepeni sud - saglasno čl. 92. Zakona o izvršnom postupku - bio dužan dozvoliti prome-nu sredstva izvršenja, jer je izvršni poverilac iskoristio svoje pravo da zahteva sprovođenje izvršenja na imovini izvršnog dužnika koja mu do tada nije bila poznata, a to je upravo potraživanje koje izvršni dužnik ima prema svom dužniku koje u međuvremenu utvrđeno presudom suda,tako da se više ne radi o spornom potraživanju.

Međutim, prema stavu drugostepenog suda, prema sadržini predloga koji je podneo izvršni po-verilac, jasno je da se radi o predlogu za promenu sredstva izvršenja, a ne o nastavku sprovođenja iz-vršenja na imovinu izvršnog dužnika, jer je izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika Zakonom o izvršnom postupku predviđeno kao posebno sredstvo izvršenja.

Stoga se u konkretnom slučaju promena sredstva izvršenja u pogledu rokova za podnošenje ta-kvog predloga, ne može vršiti saglasno odredbi čl. 92. Zakona o izvršnom postupku, već se kod od-lučivanja o promeni sredstva izvršenja mora primenjivati član 8. istog Zakona.


IZVRŠENJE STRANE IZVRŠNE ISPRAVE


7722.. Pravila vanparničnog postupka primenjuju se na postupak u kome se odlučuje samo o pri-

znanju strane sudske odluke. Ako bi se pored priznanja tražilo i izvršenje strane sudske odlu-ke - primenjuju se pravila izvršnog postupka.

Podnetim predlogom predlagač je tražio da sud prizna i izvrši stranu sudsku odluku. Priložio je overeni prevod njenog prepisa.

Prvostepeni sud je 17.06.2013. godine doneo rešenje, kojim je priznao ovu stranu sudsku odluku i obavezao protivnika predlagača da mu naknadi troškove postupka.

Protivnik predlagača je izjavio pravni lek koji naslovljava kao žalbu, u skladu sa pravnom poukom. U postupku njegovog ispitivanja, drugostepeni sud nalazi da o predmetnom pravnom leku (pri-

govoru - bez obzira kako je naslovljen), izjavljenom protiv rešenja kojom se priznaje strana sudska odluka odlučuje veće prvostepenog suda, te je iz tog razloga spise predmeta vratio prvostepenom su-du na dalji postupak.

Postupak u kome se odlučuje o priznanju strane sudske odluke zavisi od toga šta se u konkret-nom slučaju predlogom traži. Kada se traži samo priznanje strane sudske odluke, postupak je vanpar-nični po prirodi stvari. Ako bi se na temelju strane sudske odluke neposredno tražilo i izvršenje - po-stupak je izvršni.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 102/2013(2) od 26.09.2013. godine)


- 50 -

7733.. Za odlučivanje o pravnom leku - prigovoru protiv rešenja o izvršenju donetog u postupku za

izvršenje strane sudske odluke, nadležno je IPV veće prvostepenog suda a ne drugostepeni sud.

Postupak priznanja stranih sudskih odluka može se voditi kao potpuno samostalni sudski postupak u kome se rešava samo priznanje strane sudske odluke - delibacioni postupak. Radi se o vrsti vanpar-ničnog postupka u kome je glavno pitanje priznanje strane sudske odluke i određivanje da ona ima pravna dejstva kao i domaća sudska odluka. Kada se zatraži njeno prinudno izvršenje, rešenje kojim se priznaje strana sudska odluka vezuje sud jer se strana sudska odluka izjednačava sa domaćom.

O priznanju strane sudske odluke, međutim, može se rešavati i ako se priznanje strane sudske odluke pojavljuje kao prethodno pitanje u postupku koji taj sud vodi. Tada predmetno rešenje ima dejstvo samo u konkretnom postupku.

U konkretnom slučaju, predlagač je tražio priznanje strane sudske odluke i neposredno izvršenje strane sudske odluke, zbog čega je reč o izvršnom postupku.

Relevantne odredbe: Izvršni poverilac može pokrenuti postupak izvršenja pred nadležnim sudom u Republici Srbiji i

na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom, u kom slučaju o priznanju te isprave sud odlučuje kao o prethodnom pitanju - član 21. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Sud će - prilikom odlučivanja o izvršenju na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom - po službenoj dužnosti razmatrati zakonske smetnje za priznanje - član 21. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Prigovor protiv rešenja o izvršenju - donetog u postupku za izvršenje strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata od strane domaćeg suda - može se izjaviti i zbog toga što nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za priznanje strane izvršne isprave - član 21. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Kako je za odlučivanje o pravnom leku izjavljenom protiv rešenja kojim se priznaje strana sud-ska odluka nadležno IPV veće prvostepenog suda - spisi predmeta vraćaju se prvostepenom sudu na dalji postupak.


7744.. Pravila vanparničnog postupka primenjuju se na postupak u kome se odlučuje samo o pri-

znanju strane sudske odluke. Ako bi se pored priznanja tražilo i izvršenje strane sudske odlu-ke - primenjuju se pravila izvršnog postupka.

Podnetim predlogom predlagač je tražio da sud prizna i izvrši stranu sudsku odluku. Priložio je overeni prevod njenog prepisa.

Prvostepeni sud je 17.06.2013. godine doneo rešenje, kojim je priznao ovu stranu sudsku odluku i obavezao protivnika predlagača da mu naknadi troškove postupka.

Protivnik predlagača je izjavio pravni lek koji naslovljava kao žalbu, u skladu sa pravnom poukom. U postupku njegovog ispitivanja, drugostepeni sud nalazi da o predmetnom pravnom leku (pri-

govoru - bez obzira kako je naslovljen), izjavljenom protiv rešenja kojom se priznaje strana sudska odluka odlučuje veće prvostepenog suda, te je iz tog razloga spise predmeta vratio prvostepenom su-du na dalji postupak.


- 51 -

Postupak u kome se odlučuje o priznanju strane sudske odluke zavisi od toga šta se u konkret-nom slučaju predlogom traži. Kada se traži samo priznanje strane sudske odluke, postupak je vanpar-nični po prirodi stvari. Ako bi se na temelju strane sudske odluke neposredno tražilo i izvršenje - po-stupak je izvršni.


7755.. Za odlučivanje o pravnom leku - prigovoru protiv rešenja o izvršenju donetog u postupku za

izvršenje strane sudske odluke, nadležno je IPV veće prvostepenog suda a ne drugostepeni sud.

Postupak priznanja stranih sudskih odluka može se voditi kao potpuno samostalni sudski postupak u kome se rešava samo priznanje strane sudske odluke - delibacioni postupak. Radi se o vrsti vanparnič-nog postupka u kome je glavno pitanje priznanje strane sudske odluke i određivanje da ona ima pravna dejstva kao i domaća sudska odluka. Kada se zatraži njeno prinudno izvršenje, rešenje kojim se priznaje strana sudska odluka vezuje sud jer se strana sudska odluka izjednačava sa domaćom.

O priznanju strane sudske odluke, međutim, može se rešavati i ako se priznanje strane sudske odluke pojavljuje kao prethodno pitanje u postupku koji taj sud vodi. Tada predmetno rešenje ima dejstvo samo u konkretnom postupku.

U konkretnom slučaju, predlagač je tražio priznanje strane sudske odluke i neposredno izvršenje strane sudske odluke, zbog čega je reč o izvršnom postupku.

Relevantne odredbe: Izvršni poverilac može pokrenuti postupak izvršenja pred nadležnim sudom u Republici Srbiji i

na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom, u kom slučaju o priznanju te isprave sud odlučuje kao o prethodnom pitanju - član 21. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Sud će - prilikom odlučivanja o izvršenju na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom - po službenoj dužnosti razmatrati zakonske smetnje za priznanje - član 21. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Prigovor protiv rešenja o izvršenju - donetog u postupku za izvršenje strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata od strane domaćeg suda - može se izjaviti i zbog toga što nisu ispunjeni za-konom propisani uslovi za priznanje strane izvršne isprave - član 21. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Kako je za odlučivanje o pravnom leku izjavljenom protiv rešenja kojim se priznaje strana sud-ska odluka nadležno IPV veće prvostepenog suda - spisi predmeta vraćaju se prvostepenom sudu na dalji postupak.


7766.. O priznanju strane sudske odluke sud odlučuje u dvostranačkom vanparničnom po-

stupku, pa donošenje rešenja o priznanju pre dostavljanja predloga za priznanje na izja-šnjenje protivniku predlagača predstavlja bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tač-ka 7. ZPP.


- 52 -

Prema članu 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Sl. SFRJ br. 43/82, 72/82 i 46/96) - u daljem tekstu: ZRSZ, taj zakon sadrži između ostalog pravila postupka i pravila za priznanje i izvršenje stranih sudskih i arbitražnih odluka. Uslovi za priznavanje ili nepri-znavanje stranih sudskih odluka su propisani članovima 87-95. istog zakona, a postupak priznanja i izvršenja stranih sudskih i arbitražnih odluka je regulisan samo članom 101. istog zakona, koji ne sa-drži nijednu odredbu o tome u kojoj vrsti postupka će se odlučivati o priznanju strane sudske odluke, a takvu odredbu ne sadrže ni drugi procesni zakoni kojima je uređen način vođenja sudskih postupa-ka u kojima se odlučuje o građansko-pravnim odnosima.

Obzirom na navedeno, kao i da po samoj svojoj prirodi predmet postupka priznavanja nije građanskopravni spor iz građanskopravnog odnosa, o kome sud odlučuje po Zakonu o parničnom postupku, prema članu 1. tog zakona, te da se, prema čl. 1. Zakona o vanparničnom postupku tim zakonom određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovom ili drugom zakonu rešavaju u vanparnič-nom postupku, kao i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku, ako se ne odnose na zaštitu po-vređenog ili ugroženog prava niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku, iz svega toga proizilazi da o priznanju stranih sudskih odluka sud odlučuje u vanparničnom postupku, po pravilima Zakona o vanparničnom postupku, u kome se, prema čla-nu 30. stav 2. shodno primenjuju i odredbe Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 5. ZPP, sud mora svakoj stranci pružiti mogućnost da se izjasni o zahtevima, pred-lozima i navodima protivne strane, a samo kad je to tim zakonom određeno, ovlašćen je da odluči o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pružena mogućnost da se izjasni, a članom 88. ZRSZ pro-pisano da će sud SRJ odbiti priznanje strane sudske odluke ako povodom prigovora lica protiv koga je ta odluka donesena, utvrdi da to lice nije moglo učestvovati u postupku zbog nepravilnosti u po-stupku, što takođe podrazumeva obavezu suda da protivniku predlagača odnosno licu protiv koga je ta odluka donesena, dostavljanjem predloga za priznanje odluke, zajedno sa odlukom, pruži moguć-nost da uloži takav prigovor, što sve znači da u postupku za priznanje strane sudske odluke, o pred-logu za priznanje sud ne može odlučiti pre nego što predlog sa odlukom čije se priznanje traži dosta-vi protivniku predlagača i pruži mu mogućnost da se izjasni o predlogu, a propuštanjem ovog dosta-vljanja protivniku predlagača se onemogućava raspravljanje o predlogu, što predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. ZPP, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Zbog toga je potrebno da u ponovljenom postupku prvostepeni sud predlog sa odlukom čije se priznanje traži dostavi protivniku predlagača, te nakon proteka ostavljenog primerenog roka za izja-šnjenje o predlogu u smislu člana 5. i 105. ZPP, i 88. ZRSZ, donese novu odluku o predlogu, u kojoj će navesti određene i logične razloge o postojanju uslova za priznanje, odnosno odsustvu uslova za nepriznavanje odluke.

(Iz Rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. Gž. 9491/10 od 01.09.2010. godine)

7777.. U postupku priznanja strane sudske odluke sud je dužan da utvrdi postojanje faktičke

uzajamnosti.

Odredba člana 92. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propi-suje da se strana sudska odluka neće priznati ako ne postoji uzajamnost, dok stav 3. istog člana pro-


- 53 -

pisuje da se postojanje uzajamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke pretpostavlja dok se suprotno ne dokaže, a u slučaju sumnje u postojanje te uzajamnosti, objašnjenje daje savezni organ nadležan za poslove pravde.

Citiranom zakonskom odredbom postojanje uzajamnosti pri priznanju stranih sudskih odluka predviđeno je kao imperativni uslov.

Protivnik predlagača je podneskom od 22.02.2010. godine i podneskom od 15.03.2010. godine istakao pitanje postojanja uzajamnosti u konkretnom slučaju. Sa obzirom na navedeno, prvostepeni sud dužan je da po službenoj dužnosti pribavlja i izvodi dokaze da bi proverio postojanje uzajamno-sti ili da upotrebi svoje znanje o pravu i sudskoj praksi konkretne strane države.

Za priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka zahteva se, sadržinski posmatrano, postojanje materijalne uzajamnosti. U konkretnom slučaju to znači da će se sa odlukom suda u Republici Hrvat-skoj postupati na način na koji se u navedenoj zemlji porekla odluke postupa sa sudskim odlukama iz Republike Srbije.

Ako Ugovor između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima potpisan 15.09.1997. godine (potvrđen Zakonom o potvrđivanju ugovora između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građan-skim i krivičnim stvarima (Službeni list SRJ- Međunarodni ugovori br. 1/98)) ne reguliše pitanje pri-znanja i izvršenja stranih sudskih odluka, sud je dužan utvrditi postojanje faktičke uzajamnosti. Nai-me, činjenica da li postoji ili ne postoji relevantan međunarodni ugovor nije odlučujuća, jer pored di-plomatske i zakonske uzajamnosti, postoji i faktička uzajamnost, kao jedan od načinja ostvarivanja reciprociteta. Faktička uzajamnost podrazumeva stvarni, životni način ponašanja sudova Republike Hrvatske u takvim situacijama. Zbog izloženog, ovaj sud je žalbu protivnika predlagača usvojio i, primenom odredbe člana 387. stav 1. tačka 3) ZPP-a u vezi člana 30. ZVP- a, prvostepeno rešenje ukinuo i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, pre svega, zatražiti obaveštenje o postojanju faktičke uzajamnosti koje daje Ministarstvo pravde, te pouzdano utvrditi činjenicu o postojanju faktičke uza-jamnosti i nakon toga doneti zakonitu i pravilnu odluku.

(Iz Rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 8646/10 od 16.06.2010. godine)

7788.. Žalbeni navodi kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava u smislu odredaba

člana 88. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja nisu osnovani.

Odredbom člana 88. stavom 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisano je da će sud odbiti priznanje strane sudske odluke ako povodom prigovora lica protiv koga je ta odluka donesena utvrdi da to lice nije moglo učestvovati u postupku zbog nepravilnosti u po-stupku, a stavom 2. istog člana da će se naročito smatrati da lice protiv koga je donesena strana sud-ska odluka nije moglo učestvovati u postupku zbog toga što mu poziv, tužba ili rešenje kojim je za-počet postupak nije bilo lično dostavljeno, odnosno što uopšte nije ni pokušano lično, osim ako se na bilo koji način upustilo u raspravljanje o glavnoj stvari u prvostepenom postupku.

Pre svega, protivnik predlagača u žalbi navodi da nije sporno da mu je kao tuženom bila data mogućnost upoznavanja sa sudskim sporom.

Iz presude čije se priznanje traži vidljivo je da je tuženi dao odgovor na tužbu i da je uredno pozivan na zakazane rasprave. Osnov i visinu tžbenog zahteva tuženi (ovde protivnik predlagača) je mogao osporavati u prvostepenom parničnom postupku, a na eventualne nepravilnosti kod doka-


- 54 -

zivanja, kao i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, je mogao ukazivati u eventualnom pravnom leku. Protivnik predlagača nije pružio nikakav dokaz da su mu ta prava uskraćena. Zbog toga nisu ispunjeni uslovi za odbijanje priznanja na osnovu odredbi člana 88. Zakona o rešavanju sukoba za-kona sa propisima drugih zemalja.

Zbog izloženog, na osnovu odredbe člana 387. stav 1. tačka 2) ZPP- a, ovaj sud je žalbu protiv-nika predlagača kao neosnovanu odbio i prvostepeno rešenje potvrdio.

(Iz Rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu poslovni broj Gž. 9937/10 od 29.09.2010. godine)

7799.. Uz zahtev za priznanje strane sudske odluke mora biti priložena u originalu ili u overenom

prepisu sa potvrdom "apostille" koja glasi na francuskom jeziku, snabdeveno klauzulom prav-nosnažnosti i izvršnosti.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da je predlagač podnela predlog za priznanje presude stra-nog suda i to Višeg suda u K..., br. 07/1407 od 9.05.2007. godine, kojim je razveden brak između nje i protivnika predlagača. Članom 81. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, propisano je da će se strana sudska odluka priznati ako je podnosilac zahteva za priznanje podneo odluku stranog suda čije se priznanje traži u izvorniku ili overenom prepisu, prevedeno od strane ovlašćenog prevodioca i potvrdu nadležnog organa stranog suda, odnosno drugog organa po pravno-snažnosti te odluke po pravu države u kojoj je donešena uz uslov uzajamnosti shodno čl. 93. st. 2. istog Zakona. Čl. 3, 4. i 5. Konvencije o ukidanju potvrda legalizacije stranih javnih isprava, zaklju-čene zbog ukidanja potrebe diplomatske i konzularne legalizacija stranih javnih isprava, jedina for-malnost koja može da se zahteva za potvrdu verodostojnosti potpisa je svojstvo u koje je potpisnik isprave postupio i u slučaju potrebe istovetnosti pečata ili žiga kojim je ta isprava snabdevena jeste stavljanje potvrde iz čl. 4. ove Konvencije izdate od strane nadležnog organa one države od koje ista potiče osim ako je takva isprava oslobođena legalizacije. Potvrda se stavlja na samu ispravu ili na njen dodatak i mora biti saobražena obrascu ("apostille") priloženog uz Konvenciju. Pri tom navodi koje ona sadrži mogu biti sastavljeni na nekom drugom jeziku ali naslov "apostille" mora biti sači-njen na francuskom jeziku.

Proizilazi da bi se učinila ispunjenost uslova za priznanje strane sudske odluke mora biti priložena uz predlog u originalu ili overenom prepisu sa potvrdom "apostille", a shodno čl. 3, 4. i 5. iste Konvenci-je. S obzirom da je predlagač u predmetnoj pravnoj stvari imala punomoćnika – advokata i da nije dosta-vila stranu sudsku odluku sa klauzulom pravnosnažnosti ili potvrdom "apostille" ili odluku o overenom prepisu, to je prvostepeni sud, shodno čl. 87. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih ze-malja i čl. 103. st. 6. ZPP u vezi čl. 30. st. 2. ZPP, odbacio predlog predlagača, kao neuredan.

Drugostepeni sud nalazi da su neosnovani žalbeni navodi predlagača da su u konkretnom slu-čaju ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke, budući da je predlagač dostavila sudu presudu stranog suda u overenom originalu i overenom prevodu, da je dostavila potvrdu da na stranu presudu čije se priznanje traži nije izjavljena žalba i da je ista pravnosnažna 14.07.2007. godine, ali da nisu ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke, budući da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 87. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja, kao i uslovi iz čl. 3, 4. i 5. Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava ("Službeni glasnik FNRJ" dodatak br. 10/62). Naime, prema čl. 4. st. 2. iste Konvencije naslov "apostille" mora da glasi na francuskom jeziku. U konkretnom slučaju ne glasi na francuskom jeziku, te su neosnova-


- 55 -

ni žalbeni navodi predlagača da je jedina formalnostkoja može a ne mora da se zasniva za potvr-du verodostojnosti je tzv. "apostille", budući da on mora da glasi na francuskom jeziku, a shodno navedenoj odredbi Konvencije.

Iz iznetih razloga, shodno čl. 387. st. 1. tačka 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci. (Iz Rešenja Višeg suda u Kruševcu, R3. br. 10/2010 od 02.12.2010. godine i Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 52/11 od 21.01.2011. godine)

8800..

Uzajamnost priznanja strane sudske odluke se pretpostavlja dok se suprotno ne dokaže, pa neposto-janje međudržavnog ugovora ni na koji način ne dovodi u sumnju pretpostavku uzajamnosti.

(Iz Rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 10119/10 od 19.01.2011. godine)

8811.. U parničnom postupku nema mesta donošenja posebnog rešenja kojim će se odlučiti o predlogu

tužioca da se prizna strana sudska odluka. (Privredni apelacioni sud, Pž. 103712 od 25 07.2012. godine)

PRENOS I PRELAZ POTRAŽIVANJA ILI OBAVEZE


8822.. Izvršni poverilac ne može, kao izvršnog dužnika, označiti ovlašćeno lice na tekućem raču-

nu vlasnika koji je preminuo. Takav predlog će se odbaciti. Izvršni dužnik je bio ovlašćeno lice na tekućem računu, čiji vlasnik je bilo fizičko lice, koje je taj te-

kući račun otvorilo kod izvršnog poverioca. To lice je u međuvremenu umrlo. S obzirom da je dostavljenim obračunom kamate utvrđeno potraživanje izvršnog poverioca prema

sada pok. vlasniku računa te da izvršni poverilac nije dostavio dokaze da je ta obaveza iz verodostojne isprave prešla na izvršnog dužnika - to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je doneo pobijano re-šenje a kojim je predlog izvršnog poverioca odbacio.

Razloge koje je dao za svoju odluku, kao pravilne, u potpunosti prihvata i ovaj sud. (Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 21864/2010 od 11.05.2011. godine)

8833.. Brisanje preduzetničke radnje iz Registra privrednih subjekata ne predstavlja smetnju za

sprovođenje izvršenja, jer se isto može usmeriti prema fizičkom licu koje je vlasnik radnje i koje je odgovorno svom svojom imovinom.


- 56 -

Preduzetničko svojstvo nekog fizičkog lica ne utiče na njegov pravni subjektivitet stečen rođe-njem, kao što na to ne utiče ni prestanak tog svojstva brisanjem retistrovane radnje. Sva fizička lica su pravni subjekti, a neka od njih su pored toga i privredni subjekti. Fizičko lice - preduzetnik je pri-vredni subjekt i kao takav se registruje po Zakonu o registraciji privrednih subjekata.

Pod istim imenom i prezimenom ne postoje dva subjekta - već samo jedan. On je istovremeno bio i vlasnik radnje koja je brisana iz registra.

Zbog toga se postupak izvršenja, bez obzira na brisanje radnje, može nesmetano nastaviti prema fizičkom licu koje je vlasnik radnje i koje je i odgovorno svom svojom imovinom za obaveze nastale u toku poslovanja samostalne radnje čiji je on bio vlasnik.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 1258/2011 od 2302.2011. godine)

8844.. Izvršenje dozvoljeno protiv preduzetnika može se nastaviti protiv naslednika izvršnog du-

žnika, u granicama nasleđene imovine.

Član 23. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđa da - u slučaju prenosa ili prelaza po-traživanja sa izvršnog poverioca na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju - sticalac stupa na mesto izvršnog poverioca.

Kako je preduzetnik fizičko lice, njegovi naslednici, na osnovu rešenja o nasleđivanju, stupaju u sva njegova prava i obaveze.

Imajući to u vidu, naslednik može u toku sprovođenja izvršenja da stupi kako na mesto izvršnog po-verioca, tako i na mesto izvršnog dužnika - u granicama nasleđene imovine.


8855.. U smislu člana 37. ZIP-u, izvršenje se može odrediti na predlog i u korist lica koje u izvršnoj is-

pravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili je na njega na drugi način prešlo, a ako to nije moguće prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravosnažnom, odnosno konačnom odlukom donesenom u parnič-nom, odnosno upravnom ili prekršajnom postupku. Stav 2. istog člana shodno se primenjuje i u slu-čaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni dužnik. Navedeno je, me-đutim, prema izričito citiranoj odredbi, moguće samo u slučaju izvršenja po osnovu izvršne isprave, a što u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer je predloženo izvršenje na osnovu verodostojne isprave, u kom postupku nije predviđena primena člana 37. ZIP.


8866.. Čl. 154. Zakona o stečaju ne predstavlja pravi osnov za podnošenje predloga za izvršenje

protiv Republike Srbije na osnovu izvršne isprave u kojoj je kao dužnik označeno pravno lice u odnosu na koje je otvoren i zaključen postupak stečaja na osnovu čl. 153. Zakona o stečaju.


- 57 -

Predlogom za izvršenje, izvršni poverilac je kao izvršnog dužnika označio Republiku Srbiju, a uz predlog je podneo izvršne isprave koje glase na pravno lice u odnosu na koje je otvoren i za-ključen postupak stečaja. Odredbom čl. 17. st. 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), pred-viđeno je da je izvršna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Prema čl. 23. ZIO, izvršenje se određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj is-pravi nije označeno kao izvršni dužnik, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku po-stupka. Ako to nije moguće prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno ko-načnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.

Da bi sud odredio predloženo izvršenje moraju, pored ostalih predviđenih zakonom biti ispunje-ni uslovi koji se tiču pravilnog označenja izvršnog dužnika što u konkretnom predlogu za izvršenje nije slučaj. Ovo stoga što je izvršni poverilac u predlogu za izvršenje, kao izvršnog dužnika označio Republiku Srbiju, koja ne može biti pravni sledbenik izvršnog dužnika u konkretnom postupku, ob-zirom da Republika Srbija ne odgovara za obaveze izvršnog dužnika, dok izvršna isprava na osnovu koje je podnet predlog za izvršenje glasi na pravno lice koje je brisano iz registra po osnovu rešenja kojim je otvoren istovremeno zaključen postupak stečaja, pa iz tih razloga nije utvrđeno pravno sled-beništvo izvršnog dužnika, odnosno istovetnost dužnika označenog u predlogu za izvršenje i izvršnoj ispravi na osnovu koje je podnet predlog.

Imajući u vidu navedeno Republika Srbija nije stekla svojstvo stranke u postupku iz razloga predvi-đenih čl. 154. Zakona o stečaju, pa je sud odbio predlog za izvršenje obzirom da ne postoji identitet izvr-šnog dužnika iz predloga za izvršenje i dužnika iz podnete izvršne isprave, te nisu ispunjeni uslovi za određivanje izvršenja na osnovu čl. 37. i čl. 8. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

(Iz Rešenja Privrednog suda u Nišu, Iv. 748/12 od 26.03.2012. godine)

8877.. Odredbom čl. 345. st. 4. Zakona o privrednim društvima propisano je da akcionarsko dru-

štvo prestaje odlukom stečajnog veća o otvaranju i zaključenju stečajnog postupka kojom se odbija otvaranje glavnog stečajnog postupka zbog nemogućnosti da se iz stečajne mase pokriju troškovi stečajnog postupka.

Odredbe iz glave X Zakona o stečaju propisuju poseban postupak u slučaju dugotrajne nespo-sobnosti za plaćanje pravnih lica tj. stečajnih dužnika. Saglasno tim odredbama i to iz čl. 151, 152. i 153. stečajni sudija će rešenjem o pokretanju prethodnog postupka odrediti visinu predujma i rok od 60 dana od dana objavljivanja rešenja u kome poverioci ili stečajni dužnik mogu tražiti sprovođenje stečajnog postupka i položiti predujam. Ako predujam ne bude uplaćen u navedenom roku smatraće se da ne postoji pravni interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka. U tom slučaju stečajni sudija donosi rešenje kojim otvara stečajni postupak nad dužnikom, utvrđuje is-punjenost stečajnog razloga trajnije nesposobnosti plaćanja, utvrđuje da ne postoji interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka, zaključuje stečajni postupak, a navedeno re-šenje objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja registru privrednih subjekata.

Odredba čl. 154. st.2. Zakona o stečaju propisuje da imovina stečajnog dužnika kod tzv.automat-skog stečaja prelazi u svojinu Republike Srbije, čime se ne dira u ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja poverilaca na predmetnoj imovini, a istom se u smislu st.4. navedenog člana


- 58 -

zakona upravlja i raspolaže u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje i raspolaganje sred-stvima u svojini Republike Srbije.

Izvršni poverioci su stekli pravo prioritetnog namirenja na nepokretnosti izvršnog dužnika upisa-noj u listu nepokretnosti br. 3274 KO K... i to: parc.top br. 2987 zgrada ugostiteljstva pod.br. 1 i zgrada ugostiteljstva pod br.2 koje se nalaze na parceli površine 19a 07m i top.br.3953 zgrada turi-zma pod. br. 1. i zgrada ugostiteljstva pod br.2. koje se nalaze na parceli površine 7a 41 m2 , koja je predmet izvršenja, danom upisa rešenja o izvršenju Isl.br. 172/05 od 17.06.2005.g. u katastru nepo-kretnosti, 18.08.2005.godine, dakle pre nastupanja pravnih posledica stečaja nad izvršnim dužnikom.

Kako je izvršni dužnik prestao da postoji danom donošenja rešenja Privrednog suda u P... 2 St.br.105/2010 od 22.06.2010. godine, koje je pravosnažno dana 20.10.2010. godine celokupna imovina izvršnog dužnika, između ostalog i nepokretnosti koje su predmet izvršenja u ovom izvr-šnom postupku i na kojima je upisano založno pravo, prešla je u svojinu Republike Srbije sagla-sno odredbi čl. 154. st.2. Zakona o stečaju. Pošto su izvršni poverioci ranije stekli pravo prioritet-nog namirenja na imovini izvršnog dužnika koji je prestao da postoji, a čija imovina je sada svo-jina Republike Srbije, isti imaju pravo da to potraživanje realizuju odnosno namire. Novi izvršni dužnik je upravo Republika Srbija, po samom zakonu, kako su to izvršni poverioci podneskom od 03.09.2010.godine i označili. Pri tome je nebitno što Republika Srbija imovinu izvršnog du-žnika u katastru nepokretnosti nije uknjižila na svoje ime, jer izvršni poverioci zbog ovog propu-sta ne mogu trpeti štetne posledice i ostati nenamireni za potraživanje koje u smislu odredbe čl.154. st.2. Zakona o stečaju ima privilegovan značaj u odnosu na potraživanja koja nisu obezbe-đena odnosno u pogledu kojih poverioci nisu stekli pravo prioritetnog namirenja. Oni imaju za-konsko pravo da traže nastavak postupka izvršenja na predmetnoj nepokretnosti protiv novog vlasnika, a to je u konkretnom slučaju Republika Srbija.

Iz navedenih razloga nije bilo mesta obustavi izvršenja na osnovu odredbe čl.68. st.2. ZIP, niti odbijanju predloga izvršnih poverilaca za nastavak izvršnog postupka prema Republici Srbiji.

(Viši sud u Pančevu, Gž.449/11 12.04.2011. godine)

8888.. Odredbom čl.203. ZPP regulisan je procesni položaj običnih tj. prostih suparničara i pro-

pisano da je svaki suparničar u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima.

Odredbom člana 204. ZPP regulisan je procesni položaj jedinstvenih suparničara i propisano da ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor može rešiti samo na jednak način prema svim supar-ničarima (jedinstveni suparničari), smatraju se oni kao jedna parnična stranka, tako da se kad pojedini suparničari propuste koju parničnu radnju, dejstvo parničnih radnji koje su izvršili drugi suparničari pro-teže i na one koji te radnje nisu preduzeli.

Zakon o izvršnom postupku u svojim odredbama od čl.268. do 273. reguliše institut založnog prava na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka u okviru koga izvršni po-verilac može obezbediti svoje novčano potraživanje prema izvršnom dužniku, zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika ili trećih lica (založni dužnici).

U konkretnom slučaju izvršni poverilac je to i učinio, a radi obezbeđenja svog potraživanja iz ugovora o okvirnom kreditu zaključenim sa pravnim prethodnikom izvršnog dužnika, Preduzećem za trgovinu "Teuta" iz P... od 05.10.2005.godine.


- 59 -

Založni dužnici, upravo zbog prirode njihovog odnosa, na osnovu zaključenog sporazuma, odgo-varaju izvršnom poveriocu za obavezu izvršnog dužnika, ukoliko izvršni dužnik po dospelosti tu obavezu ne izvrši, što je i svrha samog obezbeđenja potraživanja.

Iz iznetog sledi da izvršni dužnik i založni dužnici nisu jedinstveni i nužni suparničari i ne mogu se smatrati jednom strankom u postupku, pa se na iste ne može primeniti odredba čl.204. ZPPa i nje-ne pravne posledice. Stoga prestanak postojanja pravnog lica, kao razlog za prekid postupka predvi-đen odredbom čl.214. tač.4. ZPPa predstavlja osnov za prekid postupka samo u odnosu na ono prav-no lice koje je prestalo da postoji, a u konkretnom slučaju to je izvršni dužnik. Ne može predstavljati razlog za prekid postupka i u odnosu na založne dužnike, tako da nema smetnji da se u odnosu na za-ložne dužnike izvršni postupak vodi.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 114/11 22.02.2011. godine)

USLOVNA I UZAJAMNA OBAVEZA (Član 24. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

8899.. S obzirom da nisu utvrđene sve bitne činjenice, Privredni apelacioni sud nalazi da se u

ovom trenutku ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava, a ono se odnosi na is-punjenje uslova za određivanje izvršenja.

Izvršna isprava je, između ostalog, i izvršno sudsko poravnanje - član 30. Zakona o izvršnom postupku. Sudsko poravnanje je izvršno ako je potraživanje iz poravnanja dospelo - član 33. Zakona o izvršnom postupku.

Ukoliko ispunjenje obaveze zavisi od nastupanja uslova, tada nastupanje uslova izvršni poveri-lac dokazuje javnom ispravom, po zakonu overenom ispravom ili pravosnažnom odlukom donetom u parničnom postupku - član 38. Zakona o izvršnom postupku.

Dospelo potraživanje se dokazuje zapisnikom o poravnanju, javnom ispravom ili po zakonu ove-renom ispravom, a ukoliko se tako ne može dokazati - onda pravosnažnom odlukom donetom u par-ničnom postupku. Dospelost potraživanja po poravnanju podrazumeva da je protekao rok za ispunje-nje potraživanja.

Iz sadržine zapisnika o zaključenom poravnanju u konkretnom slučaju ne proizlazi da su stranke po-ravnanjem predvidele da obaveza predaje predmeta lizinga dospeva protekom određenog roka, već je predviđeno da ova obaveza zavisi od ispunjavanja obaveze plaćanja lizing naknade od strane ovde izvr-šnog dužnika. Iz toga sledi da se radi o izvršenju koje zavisi od nastupanja uslova, a uslov je neispunje-nje obaveze plaćanja lizing naknade.

Prema citiranom članu 38. Zakona o izvršnom postupku, ukoliko ispunjenje obaveze zavisi od nastupanja uslova, tada nastupanje uslova izvršni poverilac dokazuje javnom ispravom, po zakonu overenom ispravom ili pravosnažnom odlukom donetom u parničnom postupku. Ova odredba je im-perativne prirode, pa je zato bez uticaja činjenica da je odredbom poravnanja predviđeno da se doka-zom o neplaćanju lizing naknade smatra overeni izvod iz poslovnih knjiga poverioca.

Ovo zbog toga što je to u suprotnosti sa navedenom odredbom. Dakle, prvostepeni sud je propu-stio da pravilno primeni upravo član 38. Zakona, pa i odredbu iz člana 33. istog, od čega je zavisila


- 60 -

ocena ispunjenosti uslova da se izvršenje odredi. Zbog toga je, na osnovu člana 387. stav 1. tačka 3. u vezi člana 377. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u izreci ovog rešenja.

Saglasno članu 19. Zakona o izvršnom postupku, konstatovane su posledice ukidanja rešenja o izvršenju, obustavom izvršenja u celini i ukidanjem sprovedenih izvršnih radnji.


ALTERNATIVNA OBAVEZA PO IZBORU IZVRŠNOG DUŽNIKA


9900.. Kod alternativnog ovlašćenja pravo izbora da izvrši obavezu iz zahteva ili iz alternativnog

ovlašćenja ima samo tuženi i samo u fazi dobrovoljnog izvršenja.

Nisu osnovani takođe žalbeni navodi da prvostepeni sud nije mogao obavezati tuženog na isplatu opredeljenog iznosa na ime vrednosti stvari i da je sud morao imati u vidu da je navedeni iznos pre-visoko opredeljen, jer se ne radi o delu tužbenog zahteva po kome sud odlučuje i tuženog obavezuje, već se radi o alternativnom ovlašćenju tuženog u smislu člana 332. Zakona o parničnom postupku, u kom slučaju se tuženom samo u formi alternativnog ovlašćenja omogućava da se oslobodi svoje oba-veze nenovčanog karaktera isplatom opredeljenog novčanog iznosa, a isto ne predstavlja i obavezu, već samo njegovo pravo i mogućnost. Upravo iz navedenih razloga i visinu opredeljenog iznosa iz alternativnog ovlašćenja sud ne kontroliše i ne može uticati na istu. Stoga samom tuženom u kon-kretnoj situaciji postojanja alternativnog ovlašćenja preostaje mogućnost da ispuni obavezu iz tužbe-nog zahteva i preda navedene pokretne stvari koje su vlasništvo tužioca, tužiocu kao vlasniku, ili da se opredeli za korišćenje alternativnog ovlašćenja i da umesto toga isplati opredeljeni iznos alterna-tivnog ovlašćenja. Tu vrstu izbora u slučaju postojanja alternativnog ovlašćenja može izvršiti samo tuženi u fazi dobrovoljnog izvršenja sudske odluke. U slučaju pokretanja postupka prinudnog izvrše-nja isto će biti sprovedeno samo u pogledu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na obavezu tuženog usmerenu na vraćanje pokretnih stvari, a ne i u delu koji predstavlja alternativno ovlašćenje, odnosno mogućnost tuženog na oslobađanje obaveze predaje isplatom opredeljenog iznosa. Iz navedenih raz-loga žalbeni navodi tuženog u pogledu alternativnog ovlašćenja nisu osnovani.

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 4310/2010 od 16.06.2010. godine)

DOSTAVLJANJE IZVRŠNOM DUŽNIKU (Član 29. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

9911.. Zakonito je dostavljanje parničnoj stranci, preduzetniku, vlasniku radnje registrovane

za obavljanje privredne delatnosti, preko poslovođe radnje koji je upisan kod Agencije za privredne registre sa ovlašćenjima da zastupa radnju na osnovu Zakona o privatnim predu-zetnicima.


- 61 -

U postupku donošenja pobijane presude nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a ne-ma ni bitne povrede na koju se žalbom tužene ukazuje, a odnosi se na član 361. stav 2. tačka 7) na-vedenog zakona. Iz dokaza u spisima proizlazi da je tuženoj, kao preduzetniku koji je registrovan za obavljanje privredne delatnosti, dostava poziva izvršena preko poslovođe koji je upisan kod Agenci-je za privredne registre sa ovlašćenjima predviđenim Zakonom o privatnim preduzetnicima (dalje: Zakon). Iz toga proizlazi da je poziv za ročište za glavnu raspravu dostavljen na zakonit način, jer ovlašćenje poslovođe radnje upisanog u registar da zastupa radnju (pa i da primi pismeno) proizlazi iz člana 25. stav 2. Zakona.


VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE I VEŠTAČENJE


9922.. Na procenu i prodaju udela shodno se primenjuju odredbe zakona koje uređuju procenu i

prodaju pokretnih stvari.

Veštačenje u postupku izvršenja nije dozvoljeno - član 30. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbe-đenju.

Na procenu i prodaju udela shodno se primenjuju odredbe zakona koje uređuju procenu i proda-ju pokretnih stvari - član 200. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Procenu pokretnih stvari vrši sudski izvršitelj odn. izvršitelj, a sud odn. izvršitelj može odlu-čiti i da se procena izvrši na osnovu pismene ili usmene informacije o ceni, dobijene od odgova-rajućih organizacija, institucija ili pravnih odn. fizičkih lica - član 92. Zakona o izvršenju i obez-beđenju.

Pored toga, izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu sporazumno utvrditi vrednost udela. Ukoliko ne dođe do sporazumnog utvrđivanja vrednosti udela, s obzirom da je za procenu vrednosti

udela potrebna posebna stručnost, bilo bi celishodno da sud izvrši procenu vrednosti udela tako što će pribaviti informaciju o tržišnoj vrednosti od odgovarajućih stručnih lica, kao što su revizorske kuće i ovlašćeni procenjivači vrednosti kapitala preduzeća.


9933.. Izrekom pobijanog rešenja predlog za vraćanje u pređašnje stanje odbačen je kao neure-

dan, a u obrazloženju navedenog rešenja se navodi zbog čega prvostepeni sud ocenjuje prilože-ne pisane dokaze kao nepotpune, što bi ukazivalo da nalazi da predlog nije osnovan. To ovo re-šenje čini protivrečnim i nejasnim.


- 62 -

Prema članu 115. stav 2. Zakona o parničnom postupku predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji nije zasnovan na opšte poznatim činjenicama, a uz koji stranka nije podnela i nije predložila od-govarajuće dokaze, sud odbacuje kao neuredan. Iz navedene odredbe proizlazi da je neuredan onaj predlog za vraćanje u pređašnje stanje uz koji nije niti priložen, niti je u predlogu predložen bilo koji dokaz, a ne zasniva se na opšte poznatim činjenicama. Razumljivo da u navedenoj situaciji dokazi ne mogu biti cenjeni, jer niti su priloženi, niti su predloženi. Predlog uz koji su podneti dokazi nije neu-redan. Ako dokazi prema oceni suda nisu verodostojni i nisu potpuni, odnosno ne dokazuju činjenicu od koje zavisi ocena opravdanosti razloga za propuštanje parnične radnje, to je razlog za odbijanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje, a ne za njegovo odbacivanje.

U konkretnom slučaju tužilac je uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje priložio dva pisana doka-za, predložio je i saslušanje svedoka, pa je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je ovaj predlog ne-uredan, jer u njemu nisu ni predloženi dokazi, odnosno jer uz njega nisu priloženi dokazi. Drugo je pita-nje da li navedeni dokazi dokazuju činjenice o kojima je punomoćnik tužioca izneo tvrdnje, a tiču se opravdanosti razloga za propuštanje ročišta za glavnu raspravu.


9944.. Uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za prigovor, izvršni du-

žnik mora istovremeno dostaviti i prigovor na rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodo-stojne isprave.

Privredni apelacioni sud je našao da žalba nije osnovana, imajući u vidu pravilnost pobijanog re-šenja na osnovu člana 372. i 388. Zakona o parničnom postupku i člana 27. Zakona o izvršnom po-stupku.

Iz spisa predmeta proizilazi, a to tuženi i ne osporava, da je naznačeno rešenje o izvršenju tuže-nom dostavljeno 18.06.2010. godine.

Prema prijemnom pečatu suda, prigovor je podnet kao preporučena pošiljka predata na pošti 23.06.2010. godine, pa je stoga pravilna ocena prvostepenog suda da je navedeni prigovor predat ne-blagovremeno - predat po isteku roka od 3 dana, predviđenog članom 12. stav 4. Zakona o izvršnom postupku.

Iz navedenih razloga, pravilno je - na osnovu člana 20. stav 1. Zakona o izvršnom postupku – pr-vostepeni sud prigovor odbacio kao neblagovremen pobijanim rešenjem.

Žalbeni navodi kojima izvršni dužnik obrazlaže razloge zbog kojih je kasnio sa blagovremenim podnošenjem prigovora, nisu od uticaja jer se mogu ceniti samo u postupku po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, koji bi eventualno bio podnet zajedno sa prigovorom i zbog propuštanja roka za podnošenje istog u smislu člana 22. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom postupku izvršni dužnik nije podneo ovaj predlog.

Iz tih razloga, kako pri donošenju pobijane odluke nisu učinjene apsolutno bitne povrede odredaba iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužno-sti, a shodno članu 27. Zakona o izvršnom postupku - to se pobijano rešenje kao pravilno potvrđuje na osnovu člana 387. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i člana 27. Zakona o izvršnom postup-ku, a žalba izvršnog dužnika kao neosnovana odbija.



- 63 -

NOVČANA KAZNA ZA NEPOŠTOVANJE SUDA


9955..

Stečajni sud ne raspolaže ovlašćenjem da nalaže državnoj organizaciji postupanje u okviri-ma nadležnosti iste organizacije niti da istu organizaciju kažnjava zbog nepostupanja na osno-vu primene odredbe izvršnog zakona.

Iz obrazloženja: Postupak registracije tj. upis, promenu i brisanje podataka vrši Agencija za privredne registre. Registracija se može vršiti i po službenoj dužnosti kada je to zakonom propisano ili je u jav-

nom interesu - član 7. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Prema članu 1. Zakona Javna agencija je organizacija koja se osniva za razvojne, stručne ili

regulatorne poslove od opšteg interesa - član 1. Zakona o javnim agencijama. Javnoj agenciji se mogu posebnim zakonom kao javno ovlašćenje poveriti poslovi državne upra-

ve i to: donošenje propisa za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i Vlade, re-šavanje u prvom stepenu u upravnim stvarima i izdavanje javnih isprava i vođenje evidencija - član 3. Zakona o javnim agencijama.

Zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, a izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata done-tih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati ne može se dozvoliti ni sprovesti; ako je iz-vršenje započeto, obustaviće se - član 60. Zakona o Ustavnom sudu.

Odlukom Ustavnog suda RS br. IUz-850/2010 od 12.07.2012. godine utvrđeno je da odredbe čl. 150-154 Zakona o stečaju nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i ista odluka je ob-javljena u "Sl. glasniku RS" br. 71/2012 od 25.07.2012. godine. Od tog trenutka su navedene od-redbe prestale da važe saglasno čl. 58 st. 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Prema odredbama Zakona o Agenciji za privredne registre ista je pravno lice koje vodi zakonom utvrđene registre kao centralizovane elektronske baze podataka i koja posluje u skladu sa odredbama Zakona o javnim agencijama.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi sledeće. Stečajni sud je bio dužan da po donošenju odluke o otvaranju i zaključenju stečaja istu dostavi

Agenciji za privredne registre. Osim ove obaveze, stečajni sud nema drugih dužnosti ali ni ovlašće-nja prema istoj jer je Agencija za privredne registre organizacija koju je osnovala republička Vlada radi vođenja zakonom utvrđenog registra i koja isti posao vrši kao javno ovlašćenje. Sud nema nika-kvih ovlašćenja da organizaciji takve vrste nalaže vršenje poslova iz njene nadležnosti. Delovanje suda je isključivo ograničeno na obavezu dostavljanja odgovarajuće sudske odluke koja inicira po-stupanje Agencije po službenoj dužnosti. Sud nijednim propisom nije ovlašćen da nalaže državnoj organizaciji kako će vršiti poslove iz svoje nadležnosti niti ima ovlašćenje da istu kažnjava zbog ne-postupanja u vršenju takvih poslova i takvo što nije propisano nijednim zakonom ili nekim drugim propisom. U tom smislu u konkretnom slučaju pogrešno je primenjena odredba člana 10. Zakona o stečaju, jer ista ne omogućava sudu da naloži određeno postupanje APR već samo govori o njenoj obavezi da oglase koje prima od suda objavi na svojoj internet strani ili na drugi pogodan način.


- 64 -

Dalje, u postupku stečaja nema mesta shodnoj primeni zakona koji reguliše izvršni postupak, pa stoga nema mesta ni primeni odredaba o novčanom kažnjavanju zbog nepostupanja po nalogu suda u smislu odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ovome pogotovo nema mesta kada se takav nalog i takva mera izriču državnoj organizaciji vezano za postupanje u okvirima njene nadležnosti.

Činjenica da odredba člana 60. Zakona o Ustavnom sudu govori o izvršenju pojedinačnih akata ne može se tumačiti u pravcu da stečajni sud sprovodi postupak izvršenja niti se promenom podataka u Registru privrednih subjekata na osnovu sudske odluke o zaključenju postupka stečaja isto može smatrati izvršenjem koje je regulisano Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Naime, iz terminologije koju koristi navedena odredba jasno proizilazi da je zakonodavac u tom delu odredbe imao u vidu iz-vršenja koja se dozvoljavaju i sprovode na osnovu izvršnog zakona.

Uz navedeno, drugostepeni sud posebno ukazuje da u stečajnom postupku nema mesta shodnoj primeni odredbi izvršnog zakona.

Odredbe člana 33. Zakona o izvršenju i obezbeđenju regulišu postupanje suda u slučajevima ometanja ili sprečavanja postupka izvršenja propisujući mogućnost izricanja novčane kazne. U stavu 2. izričito je isključena mogućnost izricanja novčane kazne zbog toga što izvršni dužnik ne ispunjava svoju obavezu iz izvršne isprave. APR nema položaj izvršnog dužnika, već ovlašćene organizacije koja obavlja poslove iz svoje nadležnosti kako je to gore navedeno.

U spisu nema traga da je bilo ko na bilo koji način vređao sud. Član 51. Zakona o izvršenju i obezbeđenju reguliše postupanje suda u slučaju da u okvirima iz-

vršnog postupka izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda odn. izvršitelja. Da se odredbe ovog člana odnose isključivo na izvršnog dužnika proizilazi iz stava 2. istog člana koji to jasno opredeljuje.

Dakle, u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni Zakona o izvršenju i obezbeđenju - prvo-stepeni sud nema ovlašćenja da nalaže javnoj agenciji postupanja iz njene nadležnosti niti ima ovla-šćenja da istu agenciju kažnjava zbog nepostupanja po nalogu suda koji je vezan za vršenje njenih ovlašćenja.

U slučaju da Agencija ne vrši poslove iz svoje nadležnosti sud je jedino ovlašćen da o takvom ponašanju obavesti resorno ministarstvo koje vrši nadzor nad radom Agencije i eventualno inicira krivični postupak protiv odgovornih lica, ali ne zbog nepostupanja po nalogu suda već zbog nevrše-nja poslova koji su povereni.

Neophodno je ukazati i na sledeće: U ovoj pravnoj stvari radi se o sudskoj odluci (otvaranje i zaključenje stečaja) koja je doneta

u skladu sa odredbama Zakona o stečaju za koje je naknadno utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom. Postupak pred stečajnim sudom je pravnosnažno okončan pre objavljivanja odnosne odluke Ustavnog suda, ali postupak pred Agencijom za privredne registre (koji je iniciran i treba-lo ga je voditi po službenoj dužnosti od strane APR) u momentu donošenja Odluke Ustavnog su-da očigledno nije bio okončan. Dakle, radi se o postupku koji je iniciran sudskom odlukom za-snovanom na neustavnoj zakonskoj odredbi.

Odredba člana 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisuje zabranu postupanja po neustavnoj zakonskoj odredbi ako odnos nije pravnosnažno rešen u momentu objavljivanja Odluke Ustavnog suda o nesaglasnosti zakonske odredbe sa Ustavom. Postupak brisanja privrednog subjekta nad ko-jim je sproveden "automatski" stečaj iniciran je dostavom rešenja o zaključenju takvog stečaja. Taj postupak nije pravnosnažno okončan u kom smislu, imajući u vidu neustavnost odredbi čl. 150-154. Zakona o stečaju, APR nije mogao prihvatiti pokretanje postupka brisanja jer bi to bilo postupanje zasnovano na primeni neustavnih propisa.

S druge strane, odredba koja propisuje obavezu suda da rešenje o zaključenju stečaja dostavi re-gistru privrednih subjekata takođe je proglašena neustavnom.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pvž. 315/2013 od 11.04.2013. godine)


- 65 -

TROŠKOVI POSTUPKA


9966.. Odlukom iz stava 2. izreke ovog rešenja Veće je donelo na osnovu čl. 29. st. 1. Zakona o advo-

katuri koji izričito propisuje da je svaki advokat dužan da na svaki podnesak pored pečata isti podne-sak i potpiše, što u konkretnom slučaju nije tako, obzirom da je predlog za izvršenje potpisao lično izvršni poverilac a ne advokat čiji je štambilj u gornjem levom uglu predloga za izvršenje, tako da po oceni Veća izvršni poverilac nema pravo na naknadu troškova za pisanje predloga od strane kvalifi-kovanog lica u iznosu od 6.000,00 dinara.

(Osnovni sud u Požarevcu, Sudska jeinica u Petrovcu na Mlavi, Ipv. I 574/12 od 25.12.2012. godine)

9977.. U slučaju delimičnog uspeha tužioca u sporu za naknadu nematerijalne štete, troškovi po-

stupka na ime nagrade za rad advokata i na ime sudske takse određuju se prema visini dosu-đenog iznosa naknade.

Tužilac ima pravo na naknadu svih troškova veštačenja, nezavisno od visine dosuđene naknade, ukoliko je veštačenje bilo nužno.

Odredbom člana 149. stav 2. ZPP propisano je da ako stranka delimično uspe u parnici, sud mo-že s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova. Prema stavu trećem iste odredbe, sud može odlučiti da jedna stranka naknadi sve troškove koje je protivna stranka imala, ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog toga nisu nastali posebni troškovi.

Iz navedene odredbe proizilazi da je uspeh ili neuspeh tužioca u parnici srazmeran uspehu ili ne-uspehu tuženog (ono što je uspeh za tužioca neuspeh je za tuženog i obrnuto). Pri tom se kao osnov-ni kriterijum kod novčanih sporova uzima vrednost – visina novčanog iznosa za koji je tužbeni zah-tev usvojen, odnosno odbijen.

U sporovima za naknadu nematerijalne štete čija se visina određuje u momentu presuđenja, po slobodnoj oceni i uz vođenje računa o svim okolnostima konkretnog slučaja sa ciljem da tužiocu bu-de pružena satisfakcija, citirana zakonska odredba ne bi se mogla primeniti prostim svođenjem na odnos visine novčanog iznosa za koji je usvojen tužbeni zahtev sa visinom novčanog iznosa za koji je tužbeni zahtev odbijen. Načelo pravičnosti koje se u ovoj vrsti sporova primenjuje prilikom odre-đivanja novčane naknade nematerijalne štete mora se primeniti i pri odlučivanju o troškovima po-stupka. Ako to ne bi bio slučaj, mogla bi nastati nepravična situacija – da je tužilac ostvario pravo na naknadu, ali da je i pored toga dužan protivnoj stranci naknaditi troškove postupka jer je novčani iz-nos za koji je tužbeni zahtev odbijen viši od iznosa za koji je tužbeni zahtev usvojen.

Zbog toga bi u ovim parnicama tužiocu koji je delimično uspeo u sporu trebalo priznati troškove za nagradu advokatu i sudsku taksu prema visini tužbenog zahteva sa kojim je uspeo u parnici.

Nezavisno od visine dosuđene naknade nematerijalne štete, tužilac bi imao pravo na naknadu troškova veštačenja u punom iznosu, ako je izvođenje tog dokaza bilo nužno.

(Pravno shvatanje je usvojeno na sednici Građanskog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu koja je održana 21. 11. 2011. godine)


- 66 -

9988.. Sud ima ovlašćenje da obustavi izvršni postupak ako se kumulativno steknu oba uslova

predviđena članom člana 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku.

Ovaj sud, kao drugostepeni, odlučujući o žalbi izvršnog poverioca kojim je obustavljeno izvršenje po rešenju o izvršenju istoga suda od 27.07.2010. godine, nalazi da je prilikom njegovog donošenja pra-vilno primenjen član 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku.

Kada izvršni poverilac ne predujmi troškove izvršenja u roku koji odredi sud, sud će obustaviti izvršenje ako troškovi ne budu predujmljeni u ostavljenom roku, a bez njih se izvršenje ne može sprovesti – član 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku.

U predmetnom slučaju, rok za uplatu predujma troškova izvršenja isticao je dana 04.01.2011. godine, dok je izvršni poverilac izvršio uplatu troškova nakon isticanja roka (dana 18.01.2011. godine) i nakon donošenja rešenja o obustavljanju postupka od 17.01.2011. godine, dakle – na-kon nastupanja zakonom propisanih posledica nepostupanja u naloženom roku, te stoga izvršena uplata ne može proizvesti procesno-pravno dejstvo i ne utiče na pravilnost donetog rešenja od 17.01.2011. godine. Prvostepeni sud je stoga pravilno u ovom svom rešenju zaključio da su se kumulativno stekla oba uslova predviđena članom 43. stav 2. Zakona o izvršnom postupku tj. da troškovi nisu uplaćeni u naloženom roku, a isti su bili neophodni za izlazak službenog lica. Zbog toga su nastupile i procesne posledice predviđene ovom odredbom, koja na imperativan način re-guliše spornu situaciju.


9999.. Prilikom sprovođenja službenih radnji popisa i procene i prodaje pokretnih stvari izvršnog

dužnika, izvršni poverilac ima pravo na naknadu troškova povodom pristupa advokata kao njegovog punomoćnika.

Punomoćnik izvršnog poverioca – kako proizilazi iz spisa ove pravne stvari - prisustvovao je dana 25.03.2010. godine, 20.04.2010. godine i 28.05.2010. godine sprovođenju službenih radnji popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika i prodaji pokretnih stvari izvršnog dužnika. Punomoćnik izvršnog poverioca je advokat i tražio je sudu troškove za ova tri pristupa opredelje-no po AT.

Nalazeći da troškovi koji se odnose na zastupanje izvršnog poverioca prilikom sprovođenja navedenih službenih radnji nisu bili potrebni za izvršenje, prvostepeni sud pogrešno primenjuje odredbu člana 43. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Naime, to što ove službene radnje spro-vodi sudski izvršitelj, a bez prisustva sudije, nije razlog da se smatra da ovi troškovi nisu potreb-ni za izvršenje. Prema stavu ovog suda ti troškovi su potrebni, jer izvršni poverilac na taj način kontroliše sprovođenje izvršenja odn. na neki drugi način kontroliše i ima uvid u rad sudskog iz-vršitelja. Sa druge strane, tako ima uvid u celokupni tok postupka kako bi mogao da koristi svoja prava i da stavlja predloge u vezi sa daljim tokom postupka. Drugim rečima, ovi troškovi su po-trebni radi vođenja izvršnog postupka i zato - u smislu navedene zakonske odredbe - oni moraju biti dosuđeni izvršnom poveriocu.

(Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu, Gž. 39/11 od 19.01.2011. godine)


- 67 -

110000.. Pravilno je, takođe, prema nalaženju ovoga suda, prvostepeni sud, pri odmeravanju troškova i

odluci o istima, imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja u kojem je dug plaćen na dan podnoše-nja predloga, pa je pravilnom primenom odredaba čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku do-sudio samo nužne troškove koje je tužilac imao, pravilno ceneći da nije nužno da u istom danu po dve odvojene verodostojne isprave tužilac podnese dva odvojena predloga za izvršenje i time značaj-no, nepotrebno i neopravdano poveća troškove samog postupka, pa je, stoga, uz obrazloženje koje u potpunosti prihvata i ovaj sud, odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove.

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 2496/2010(2) od 3.06.2010. godine)

110011.. Pobijanim rešenjem je na osnovu odredaba člana 49. i člana 68. Zakona o izvršnom po-

stupku obustavljen izvršni postupak protiv izvršnog dužnika S.R, jer izvršni poverilac u da-tom roku nije postupio po zaključku od 26.01.2010. godine kojim ga je sud obavezao da obez-bedi prisustvo bravara radi sprovođenja izvršenja, pa se izvršenje nije moglo sprovesti.

Prema stanju u spisima, rešenjem o izvršenju određeno je izvršenje plenidbom i prodajom po-kretnih stvari izvršnog dužnika koje se nalaze u njegovom stanu, a radi naplate novčanih potraživa-nja izvršnog poverioca. Posle neuspešnih pokušaja popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika dana 18.11.2009. i 22.01.2010. godine, prvostepeni sud je zaključkom od 26.01.2010. godine obavestio stranke da je zakazano sprovođenje izvršenja popisom dužnikovih pokretnih stvari za dan 09.03.2010. godine, te je naložio izvršnom dužniku da toga dana bude u svom stanu, pod pretnjom prinudnog ulaska u stan. Istim zaključkom sud je pozvao izvršnog poverioca da pristupi sprovođenju izvršenja i da obezbedi prisustvo bravara radi sprovođenja izvršenja, pod pretnjom obustave postup-ka. Kako izvršni poverilac nije postupio po zaključku prvostepenog suda, te navedenog dana nije obezbedio prisustvo bravara, prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje kojim je postupak obustavio.

Odredbom člana 56. stav 3. Zakona o izvršnom postupku propisano je da će sudski izvršitelj u prisustvu dva punoletna građanina otvoriti prostoriju koja je zaključana, a u kojoj je potrebno spro-vesti izvršne radnje. Iz sadržine navedene odredbe ne proizilazi obaveza sudskog izvršitelja da lično otvori zaključana vrata tako što će izvršiti obijanje i zamenu brave, posebno imajući u vidu da za to nije stručan. Suprotno žalbenim navodima, izvršni poverilac je u obavezi da aktivno učestvuje u iz-vršnom postupku, odnosno da postupa po nalozima suda kako bi se izvršenje moglo sprovesti, što u konkretnoj situaciji znači da obezbedi prisustvo bravara ili da obavesti sud da nije u mogućnosti da postupi po ovom nalogu, u kom slučaju bi sud obavezao izvršnog poverioca da predujmi troškove potrebne za angažovanje bravara, shodno odredbi člana 43. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, ka-ko bi se obezbedilo njegovo prisustvo koje je neophodno za sprovođenje izvršenja. Sud postupak iz-vršenja sprovodi po službenoj dužnosti u pojedinim slučajevima izričito predviđenih Zakonom, te po službenoj dužnosti sprovodi pojedine radnje sprovođenja izvršenja izričito predviđene odredbama Zakona o izvršnom postupku. Stoga nisu osnovani žalbeni navodi izvršnog poverioca da ne postoji obaveza izvršnog poverioca da aktivno učestvuje u sprovođenju izvršenja. Naprotiv, izvršni poveri-lac je dužan da aktivno učestvuje u sprovođenju izvršenja i postupa po nalozima suda, a pasivno dr-žanje izvršnog poverioca koje dovede do nemogućnosti sprovođenja izvršenja dovodi i do obustave izvršnog postupka. U konkretnom slučaju sudski izvršitelj je, postupajući po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama člana 72. Zakona o izvršnom postupku, izašao na lice mesta radi popisa pokret-nih stvari. Kako su dva pokušaja popisa ostala bezuspešna jer zbog zaključanih vrata nije bilo mogu-


- 68 -

će ući u stan dužnika i sprovesti radnju popisa pokretnih stvari, prvostepeni sud je pozvao izvršnog poverioca da obezbedi bravara radi sprovođenja izvršenja.

Kako izvršni poverilac nije obezbedio bravara, niti je izvestio sud da nije u mogućnosti da istog obezbedi, nakon čega bi bio obavezan na uplatu predujma troškova angažovanja bravara od strane suda, nastupila je nemogućnost daljeg sprovođenja izvršenja, te je prvostepeni sud u ovoj situaciji pravilno obustavio postupak. Iz navedenih razloga nisu od značaja ni žalbeni navodi izvršnog pove-rioca da je u predlogu za dozvolu izvršenja predložio da se popis i prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika izvrše bez intervencije izvršnog poverioca.


110022.. Iz sadržaja spisa proizilazi da je prvostepeni sud doneo rešenje o izvršenju na osnovu vero-

dostojne isprave popisom, ostavljanjem na čuvanje izvršnom dužniku i prodajom pokretnih stvari koje se nađu u stanu izvršnog dužnika i plenidbom i prenosom ½ zarade- penzije koju izvršni dužnik prima do naplate ukupne izvršne tražbine i prenosom naplaćene tražbine u ko-rist tekućeg računa izvršnog poverioca.

Zaključkom prvostepenog suda od 02.10.2009. godine, pozvan je izvršni dužnik da pristupi sprovođenju izvršenja, ta da obezbedi prisustvo bravara radi sprovođenja izvršenja, na osnovu odred-be člana 9. ZIP-a i poučen da će se izvršenje obustaviti ukoliko ne postupi po zaključku suda. Kako izvršni poverilac nije postupio po zaključku od 02.10.2009. godine, pravilno je prvostepeni sud pri-menio materijalno pravo, odredbu člana 68. ZIP-a, kada je doneo pobijano rešenje.

Neosnovano se u žalbi izvršnog poverioca ističe da nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje pobi-janog rešenja jer je po navodima žalbe, izvršni poverilac obezbedio prisustvo svog radnika - bravara, koji je prisustvovao izvršenju, ali nije imao odgovarajuću bravu kojom bi bila zamenjena brava na stanu izvršnog dužnika. Naime, samo prisustvo radnika izvršnog poverioca - bravara, bez neohodnog alata za ulazak u stan izvršnog dužnika i za obezbeđenje prostorija po završenom popisu i proceni pokretnih stvari, ne može se smatrati postupanjem u skladu sa zaključkom prvostepenog suda od 02.10.2009. godine, jer sudskom izvršitelju nije omogućen ulazak u prostorije izvršnog dužnika. Kako je izvršni poverilac upozoren na posledice nepostupanja u skladu sa pomenutim zaključkom prvostepenog suda, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je doneo pobijano rešenje, a shodno člana 68. ZIP-a.


110033.. Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u P... III 5 I.br.2123/10 od 16.02.2010.god., odobreno je

prinudno izvršenje radi vraćanja tužioca na rad i naplate parničnih troškova od 45.500,00 dinara sa pripadajućom kamatom s tim da se troškovi parničnog postupka uplate na račun advokata.

Izvršni dužnik smatra da troškovi izvršnog postupka ne mogu biti isplaćeni advokatu i u prilogu je dostavio stavove Trgovinskog suda o tom pitanju.

Žalbeni navodi da advokat nije poverilac parničnih troškova te da je dužan da priloži dokaz o prenosu potraživanja za naplatu parničnih troškova, su delimično tačni ali u ovom predmetu nisu osnovani. Kao izvršni poverilac glavnog potraživanja i sporednih potraživanja označen je PN, što je u skladu sa izvršnom ispravom, pa prema tome on nije preneo svoje potraživanje na advokata. Izvr-šni poverilac je ovlastio advokata da naplati parnične troškove što je u skladu sa odredbom čl.305. ZOO koji određuje da ispunjenje obaveze mora biti izvršeno poveriocu a da je punovažno i kada je


- 69 -

izvršeno trećem licu ako je to poverilac odobrio, što je u ovom predmetu izvršni poverilac i učinio. U pogledu stava koje je izvršni dužnik potkrepio odlukama Trgovinskog suda napominje se da su različite obaveze u pogledu poslovanja između fizičkih i pravnih lica jer fizička lica nisu dužna da posluju u skladu sa platnim prometom odnosno preko računa jer ih i nemaju za razliku od privrednih subjekata odnosno pravnih lica koji imaju zakonsku obavezu da posluju preko poslovnog računa, te da se stavovi odnose na poslovanje između privrednih subjekata za razliku od ovog slučaja i uopšte situacije kada je poverilac ili dužnik fizičko lice.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 1434/10 (2009) od 04.05.2010. godine)

SADRŽINA I POVLAČENJE PREDLOGA ZA IZVRŠENJE (Član 35. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

110044.. U ponovljenom postupku sud će naložiti izvršnom poveriocu da uredi predlog za izvršenje u

skladu sa izvršnom ispravom na način što će tačno navesti datume dospelosti svake pojedinačne rate, opredeliti njihov iznos i odrediti vrstu kamate a sve u skladu sa Zakonom o načinu i uslovi-ma priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljopri-vrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljo-privrenih proizvoda.

(Osnovni sud u Požarevcu, Sudska jedinica Petrovac na Mlavi, IPV. I 32/13 od 6.02.2013. godine)

110055.. Obaveza naknade parničnih troškova je novčana obaveza koja dospeva donošenjem od-

luke, na koju je dužnik obavezan plaćati zateznu kamatu od donošenja odluke do isplate.

Parnični troškovi definisani su u članu 150. Zakona o parničnom postupku, kao izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka, koji obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na naknadu. U toku parnice svaka stranka prethodno sama snosi troškove koje je prouzrokovala svojim radnjama (član 151. ZPP). Prethodno snošenje parničnih troškova je proce-sna dužnost stranke koju ona treba da ispuni u svom sopstvenom interesu, ukoliko želi da uspe u parnici. Pored prethodnog snošenja parničnih troškova kojim stranke svojim materijalnim sredstvi-ma omogućavaju vođenje parnice, Zakon o parničnom postupku reguliše i konačno snošenje par-ničnih troškova. Stranka koja izgubi parnicu dužna je drugoj stranci naknaditi parnične troškove (član 153. ZPP), odnosno nadoknaditi parnične troškove koji su prouzrokovani njenom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio, bez obzira na to što se parnica okončala u njenu korist (čl. 155, 156, 157. i 159. ZPP).

Obaveza naknade parničnih troškova je po svojoj prirodi zakonska obligacija. To je i novčana obaveza jer se sastoji u plaćanju određene svote novca, specifična samo po tome što ne nastaje vo-ljom stranaka nego na osnovu zakona i odlukom suda, ali se time ne menja njena priroda novčane obaveze. Zbog toga nema razloga da se na obavezu naknade parničnih troškova ne primeni pravilo o zateznoj kamati.


- 70 -

Počev od stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SFRJ" br. 20/78), u svim narednim zakonima koji su uređivali postupak izvršenja bilo je predvi-đeno da će sud, na predlog izvršnog poverioca, ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi po-stupka rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate. Odredbe sa takvom sadržinom postojale su u članu 20. stav 2. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SFRJ" br. 20/78 sa kasnijim izme-nama i dopunama), članu 21. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ" br. 28/00 sa ka-snijim izmenama i dopunama) i članu 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. 125/04). Pošto su ove odredbe omogućavale stranci da u izvršnom postupku ostvari pra-vo na zateznu kamatu na dosuđene parnične troškove od dana donošenja izvršne isprave, stranke u svojim zahtevima za naknadu troškova postupka nisu posebno tražili i naplatu zatezne kamate, niti su sudovi u odluci o parničnim troškovima određivali obavezu plaćanja zatezne kamate (izu-zetak su sudovi sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine). Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS" br. 31/11), ne sadrži takvu odredbu, pa zato stranka kojoj su dosuđeni par-nični troškovi ne može u izvršnom postupku tražiti naplatu zatezne kamate.

To je bio razlog da stranke, od početka primene navedenog zakona, u zahtevu za naknadu parničnih troškova koji podnose u parničnom postupku traže i plaćanje zatezne kamate od dana donošenja odluke. Zakon o parničnom postupku, u delu kojim uređuje parnične troškove, ne sadrži odredbu o zateznoj ka-mati. Međutim, to ne znači da zbog toga ne postoji obaveza plaćanja zatezne kamate predviđena članom 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tom odredbom je propisano da dužnik koji zadocni sa is-punjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj Saveznim za-konom. O naknadi parničnih troškova, shodno članu 163. stav 1. ZPP, odlučuje sud na određeni zahtev stranke koja je, prema stavu drugom te odredbe, dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu. Podnošenjem takvog zahteva stranka poziva svog protivnika da ispuni zakonsku obavezu naknade parničnih troškova i na taj način, u smislu člana 324. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, stvara uslove za nastupanje dužničke docnje. O tom zahtevu, kako je to propisano članom 163. stav 3. ZPP, sud odlučuje u presudi ili rešenju kojim se okončava postupak. Zato je obaveza nakna-de parničnih troškova dospela danom donošenja odluke i od tada teče obaveza na plaćanje zatezne ka-mate na iznos parničnih troškova koji je tom odlukom dosuđen.

(Pravno shvatanje je usvojeno sa sednici Građanskog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu, koja je održana 24.12.2012. godine)

110066.. Rešenjem o izvršenju se ne može odrediti naplata zatezne kamate na iznose dosuđenih tro-

škova postupka određenih u izvršnoj ispravi.

Određivanje naplate zatezne kamate u izvršnom postupku na iznos troškova dosuđenih izvršnom ispravom, kako je to bilo predviđeno članom 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, ovaj zakon ne predviđa. Zato se zatezna kamata ne može odrediti niti naplatiti, jer takva obaveza nije predviđena izvršnom ispravom, a za utvrđivanje takve obaveze rešenjem o izvršenju ne postoji zakonski osnov.


110077.. Izvršni poverilac je ovlašćen da u predlogu odredi način na koji će mu biti isplaćeno potra-

živanje koje je naplaćeno izvršnom dužniku.


- 71 -

Ožalbenim rešenjem je na osnovu presude Osnovnog suda u K... P. 2686/10 od 28.04.2010. go-dine, određeno izvršenje prema izvršnom dužniku J.B., radi naplate troškova parničnog postupka iz-vršnog poverioca P.V. u iznosu od 58.000,00 dinara sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od 28.04.2010. godine do isplate i troškova izvršenja po odmerenju suda popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, te isplatom iznosa dobijenog prodajom punomoćniku izvršnog poverioca advokatu H.J. iz K...

Iz prvostepenog rešenja proizilazi da je presudom Osnovnog suda u K... P. 2686/10 od 28.04.2010. godine izvršni dužnik, J.B. obavezan da izvršnom poveriocu P.V. na ime troškova par-ničnog postupka plati iznos od 58.000,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude. Imajući ovo u vidu prvostepeni sud doneo je ožalbeno rešenje.

Članom 88. Zakona o parničnom postupku propisano je da obim punomoćja određuje stranka. Punomoćjem od 11.02.2011. godine, izvršni poverilac P.V. ovlastio je punomoćnika H.J. da naplati troškove parničnog postupka dosuđene u stavu 5. izreke izvršne isprave, kao i troškove izvršnog po-stupka po odmerenju suda. Naime, u konkretnom slučaju je tuženi iz izvršne isprave, presude Osnovnog suda u K... P. 2686/10 od dana 28.04.2010. godine izvršni poverilac i u ovom postupku. Ožalbenim rešenjem je po predlogu izvršnog poverioca određeno prinudno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca P.V. protiv izvršnog dužnika J.B., koji su bili i stranke parničnog postupka u kome je ishodovana izvršna isprava na osnovu koje je određeno ovo izvršenje. Činjenica je da je rešenjem određeno da će se potraživanje isplatiti uplatom punomoćniku izvršnog poverioca, ali to u konkretnom slučaju ne može biti povreda odredaba postupka, jer je izvršni poveri-lac ovlašćen da u predlogu odredi način na koji će mu biti isplaćeno potraživanje koje je naplaćeno izvršnom dužniku, što je izvršni poverilac i učinio, ovlašćujući svoga punomoćnika da primi isplatu prinudno naplaćenog iznosa od izvršnog dužnika. Iz ovog razloga su neosnovani navodi žalbe koji se odnose na navodni nedostatak ovlašćenja punomoćnika izvršnog poverioca da naplati u ime i za ra-čun svog vlastodavca navedene iznose.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kraljevu I. 332/11 od 15.03.2011. i Rešenje Višeg suda u Kraljevu 2 Gž. 807/11 od 14.07.2011. godine)

110088.. Razmatrajući navedeni predlog, kao i doneto rešenje o izvršenju, ovaj sud nalazi da izvršni po-

verilac nije podneo uredan predlog za izvršenje, a imajući u vidu citirani član ZIP-u, obzirom da je kao sredstvo izvršenja po predlogu za izvršenje izvršnog poverioca navedena plenidba penzije koju izvršni poverilac ostvaruje preko RF PIO, a da čl. 156. st. 4. ZIP propisuje da se izvršenje na zaradi i penziji, kao i na naknadi zarade može sprovesti do iznosa 2/3 zarade, penzije ili naknade zarade.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će pozvati izvršnog poverioca da uredi svoj predlog za izvršenje, shodno čl. 156. st. 1. ZIP, te će nakon toga biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zako-nu zasnovanu odluku u ovoj izvršnoj stvari.

(Okružni sud u Požarevcu, Gž. 809/11od 29.06.2011. godine)

110099.. Izvršni poverilac može u toku celog izvršnog postupka da povuče predlog za izvršenje, bez sa-

glasnosti izvršnog dužnika ili suda, i u tom slučaju se izvršni postupak obustavlja.

Prvostepenim rešenjem obustavljen je postupak izvršenja rešenja o izvršenju I. 57/07 od 6.02.2007. godine, u delu u kome je određeno izvršenje prodajom jednog zasebnog poslovnog pro-


- 72 -

stora – lokala ukupne površine 30 m2 koji se nalazi na kp 1777/12 KO K..., jer je izvršni poverilac povukao predlog za izvršenje u delu koji se odnosi na ovu nepokretnost.

Prema oceni Višeg suda prvostepena odluka je pravilna. Naime, prema članu 8. Zakona o izvr-šnom postupku (u daljem tekstu ZIP) sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno u predlogu za obezbeđenje. Da-kle, izvršni poverilac disponira vrstom sredstva izvršenja i predmeta na kome će sprovoditi izvršenje i dužan je da to naznači u predlogu za izvršenje, odnosno obezbeđenje. U konkretnom slučaju izvrše-nje je određeno na osnovu sporazuma o zasnivanju založnog prava prema izvršnim dužnicima proda-jom nepokretnosti i to dvospratnog stambenog objekta – kuće na kp. br. 1777/12 KO K... i zaseb-nog poslovnog prostora – lokala površine 30 m2 na istoj katastarskoj parceli. Međutim, članom 51. ZIP je propisano da će se postupak izvršenja obustaviti bez pristanka izvršnog dužnika, ako izvršni poverilac povuče predlog za izvršenje u celosti ili delimično. Dakle, zakon ostavlja mogućnost po-veriocu da u toku celog izvršnog postupka, bez pristanka izvršnog dužnika ili saglasnosti suda, po-vuče predlog za izvršenje. Povlačenje predloga, kao i podnošenje predloga, je dispozicija i pravo izvršnog poverioca, i u tom slučaju sud rešenjem konstatuje da se postupak obustavlja, što je pra-vilno i učinio prvostepeni sud, s obzirom na to da je poverilac na ročištu povukao predlog u delu u kome se odnosi na objekat – lokal na predmetnoj parceli. Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu, žalbeni navodi izvršnih dužnika koji se odnose na to da sud nije cenio tešku situaciju u kojoj će se oni naći nakon odvojene prodaje predmetnih objekata, nisu od uticaja na pravilnost ožalbenog re-šenja i ne mogu dovesti do drugačije odluke suda.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kraljevu I. 4196/10 od 24.03.2011. i Rešenje Višeg suda u Kraljevu 1Gž. 742/11 od 27.06.2011. godine)

111100.. Zakonska zatezna kamata na iznos glavnog potraivanja može biti predmet izvršenja jedino ukoli-

ko je izvršni dužnik izvršnom ispravom obavezan na plaćanje iste, što nije slučaj kada su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka.


111111.. Vrednost predloga za izvršenje je neophodna procesna pretpostavka za odlučivanje o osno-

vanosti predloga za izvršenje na koju sud pazi po službenoj dužnosti, jer sadržinski nedostaci predloga za izvršenje predstavljaju razlog koji sprečava izvršenje u smislu odredbe čl. 15. ZIP.

Odredbom člana 49. stav 1. ZIP propisano je da u predlogu za izvršenje moraju biti naznačeni: izvr-šni poverilac i izvršni dužnik, izvršna ili verodostojna isprava, obaveze izvršnog dužnika, sredstva i predmet izvršenja, kao i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja, dok je odredbom člana 103. stav 1. ZPP propisano da ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije određeno, a stavom 6. istog člana da se odredbe tog člana ne primenju-ju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat i da ćepodnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud odbaciti.

Predlog za izvršenje od 10.05.2010. godine je u ime izvršnih poverilaca podneo punomoćnik ko-ji je advokat radi naplate naknade štete zbog neisplaćene naknade za godišnji odmor i naknade za to-pli obrok, te radi uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na naknade za godišnji odmor i


- 73 -

topli obrok i radi naplate troškova parničnog po stupka iz kog potiče izvršna isprava u iznosu od 227.836,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.03.2009. godine pa do isplate, i to na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda u Bačkoj Palanci, posl.br. P1-661/04. od 22.11.2006. godine, a dostavljajući uz predlog u smislu odredbe člana 49. stav 2. ZIP izvršnu ispravu - presudu Opštinskog suda u Bačkoj Palanci, posl.br. P1-623/08. od 12.03.2009. godinei označavaju-ći kao izvršne poverioce lica u odnosu na koje prema dostavljenoj izvršnoj ispravi nije utvrđena oba-veza izvršnog dužnika, iz čega proizilazi da je predlog za izvršenje neuredan i da u smislu odredbe člana 7. ZIP nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju u konkretnoj stvari. Naime, urednost predloga za izvršenje je neophodna procesna pretpostavka za odlučivanje o osnovanosti predloga za izvršenje, na koju sud pazi po službenoj dužnosti. Ukoliko je predlog za izvršenje nera-zumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, a u ime izvršnih poveri-laca ga je podneo punomoćnik koji je advokat, prvostepeni sud je bio dužan da takav predlog odbaci, jer sadržinski nedostaci predloga za izvršenje izvršnih poverilaca predstavljaju razlog koji sprečava izvršenje u smislu odredbe člana 15. ZIP, zbog čega je po oceni ovog suda donošenjem pobijanog re-šenja o izvršenju na osnovu neurednog predloga za izvršenje učinjena bitna povreda postupka, na šta se žalbom izvršnog dužnika osnovano ukazuje.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj GŽ 7368/10 od 02.02.2011. godine)

111122.. Sud ne može da odbaci predlog za izvršenje kao neuredan samo zbog toga što se potpis

advokata, punomoćnika izvršnog poverioca, nalazi na pečatu advokata na prvoj strani, a ne na poslednjoj strani predloga.

Pobijanim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj I.943/11 od 29.03.2011. godi-ne odbačen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca od 28.03.2011. godine. Protiv navedenog re-šenja žalbu je blagovremeno izjavio izvršni poverilac.

Iz stanja u spisima proizilazi da je izvršni poverilac dana 28.03.2011. godine sudu podneo predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Kuli poslovni broj II-4-P.1777/10 od 08.12.2010. godine, kojim je tražio da sud odredi izvršenje prema izvršnom dužniku, tako što će ga obavezati da izvršnom poveriocu u periodu od 07.12.2009. do 29.01.2010. godine, od 01.02.2010. do 26.01.2010. godine i od 01.03.2010. do 31.03.2010. godine pri-zna radni staž i isti upiše u radnu knjižicu i da po tom osnovu izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i inva-lidsko osiguranje kod nadležnog Republičkog Fonda za PIOZ, naminimalnu zaradu, po osnovici važećoj na dan uplate doprinosa, te da mu se u suprotnom izreknu novčane kazne. Predlog za izvršenje je prema priloženom punomoćju u ime izvršnog poverioca podnela punomoćnik advokat M.J., a predlog je potpi-san od strane punomoćnika izvršnog poverioca na pečatu u gornjem desnom uglu. Prema obrazloženju pobijanog rešenja, prvostepeni sud je predlog odbacio kao nepotpun jer isti ne sadrži potpis podnosioca predloga, a na osnovu odredbe člana 100. stav 2. i 103. stav 6. ZPP-a.

Osnovano se žalbom ukazuje da je navedeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba par-ničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 103. ZPP-a. U ovom postupku izvršnog poverioca zastupa advokat M.J., koja je u njegovo ime podnela predlog za izvršenje sa punomoćjem potpisa-nim od strane izvršnog poverioca, te se kao punomoćnik potpisala na pečatu u gornjem desnom uglu predloga. Nepotpisivanje predloga od strane punomoćnika na dnu predloga ne čini predlog nepotpu-nim i neurednim u smislu odredba člana 100. ZPP-a, s obzirom da predlog sadrži potpis podnosioca


- 74 -

u gornjem desnom uglu na pečatu advokata. Odredbom člana 100. stav 2. ZPP-a propisano je da podnesci, između ostalog, moraju da sadrže i potpis podnosioca, ali ne određuje mesto potpisa. Ima-jući u vidu da je punomoćnik izvršnog poverioca prilikom preduzimanja prve radnje u postupku (podnošenja predloga za izvršenje) podnela uredno punomoćje u smislu člana 92. ZPP-a i da ono ni-je opozvano ni otkazano, to nije bilo mesta odbacivanju predloga kao nepotpunog jer je isti sadrža-vao potpis podnosioca. Imajući u vidu sve navedeno, ovaj sud je pobijano rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na dalji postupak shodno odredbi člana 387. stav 1. tačka 3. ZPP-a u vezi odredbe člana 27. ZIP-a.


111133.. Predlog za izvršenje, koji je pravilno prvostepeni sud pobijanim rešenjem o izvršenju dozvolio,

ima sve podatke potrebne za sprovođenje izvršenja u smislu odredbe čl. 49. ZIP. Shodnom prime-nom odredaba čl. 29, 100. i 187. Zakona o parničnom postupku u vezi čl. 27. ZIP propisano je da ka-da nadležnost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti spora, a predmet tu-žbenog zahteva nije novčani iznos, tužilac je dužan da naznači vrednost predmeta spora. U konkret-nom slučaju predmet ovog izvršnog postupka je iseljenje i naplata troškova parničnog postupka u vi-sini koja je navedena u predlogu za izvršenje, pa je vrednost spora vrednost novčanog potraživanja označenog u predlogu i dozvoljenog pobijanim rešenjem i nije ga potrebno posebno označavati.

Žalbom se osnovano navodi da izvršnim poveriocima ne pripada kamata na troškove izvršnog postupka. Ovo stoga što pobijano rešenje o izvršenju kojim su izvršnim poveriocima dosuđeni tro-škovi izvršnog postupka nije izvršna isprava u smislu čl. 30. ZIP, jer se rešenje o izvršenju upravo donosi na osnovu izvršne isprave. Međutim, to pravo izvršni poverioci bi imali samo u slučaju da se po zahtevu istih donosi rešenje o troškovima koji su nastali prilikom sprovođenja izvršenja, u kom slučaju bi to rešenje predstavljalo izvršnu ispravu na osnovu koje izvršni poverioci mogu predložiti izvršenje i osnovano zahtevati naplatu zakonske zatezne kamate na iznos tih troškova i to od dana donošenja rešenja o troškovima nastalim prilikom sprovođenja izvršenja.


111144.. Iz stanja u spisima predmeta proizilazi da je izvršni poverilac dana 16.7.2010. godine podneo

predlog za dozvolu izvršenja na osnovu presude Opštinskog suda u N...S...posl.br.P.773/94 od 18.04.1995. godine i rešenja Okružnog suda u N... S... posl.br.Gž.7280/06 od 17.12.2008. godine, pro-tiv izvršnog dužnika, radi naplate potraživanja u iznosu od ukupno 4.879.995,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.08.2003. godine i troškova izvršnog postupka. Izvršni dužnik je ista-kao prigovor zastarelosti potraživanja izvršnog poverioca. Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem od-bio predlog za dozvolu izvršenja, sa obrazloženjem da je nastupila zastarelost potraživanja izvršnog poverioca, što predstavlja razlog iz člana 15. tačka 10. ZIP-a koji sprečava izvršenje.

Iz spisa predmeta poslovni broj I. 3108/05 koji je priključen spisima br.I.14091/10 proizilazi da je rešenjem Privrednog suda u N...S..., poslovni broj II.6376/96 od 24.10.1996. godine, određeno iz-vršenje na osnovu predloga poverioca radi naplate potraživanja na osnovu izvršne isprave, presude Opštinskog suda u N... S... posl.br.P.773/94 od 18.4.1995. godine. Izvršni poverilac je predlog za iz-vršenje podneo 17.10.1996. godine, a ovaj postupak je pravosnažno obustavljen rešenjem Opštin-skog suda u N... S... posl.br. IPV (I) 477/05 od 10.02.2006. godine kojim je prigovor poverioca odbi-jen i rešenje Opštinskog suda u N... S..., poslovni broj I.3108/05 od 28.10.2005. godine kojim je iz-vršenje obustavljeno, potvrđen.


- 75 -

Prvostepeni sud je doneo rešenje kojim odbija predlog za dozvolu izvršenja uz obrazloženje da je potraživanje izvršnog poverioca zastarelo jer je protekao rok od 10 godina predviđen članom 379. ZOO. Ovakav stav suda, protivan je odredbama člana 388. i člana 392. ZOO i stanju u spisima pred-meta posl.br. I.3108/05. Naime, pokretanjem izvršnog postupka pred nadležnim sudom predlogom za dozvolu izvršenja od 17.10.1996. god, izvršni poverilac je preduzeo radnju u cilju namirenja svog potraživanja, koja je dovela do toga da je došlo do prekida toka roka zastarelosti. Kako je ovaj postu-pak pravosnažno obustavljen dana 10.2.2006. godine, rok zastarelosti je od tada počeo teći iznova, te je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je valjalo odbiti predlog za dozvolu izvršenja na osnovu člana 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj GŽ 7187/10 od 03.02.2011. godine)

111155.. Ukoliko se predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave podnosi sudu koji je odlučivao o

potraživanju u prvom stepenu, uz predlog za izvršenje mora biti podneta izvršna isprava u originalu ili overenoj kopiji.

Prema stanju u spisima, izvršni poverilac je podneo predlog za izvršenje radi naplate svog nov-čanog potraživanja, a po pravnosnažnoj i izvršnoj sudskoj odluci, predloženim sredstvom izvršenja - oduzimanjem i predajom stvari koje su bile predmet obaveze. Kako je predlog bio podnet Opštin-skom sudu u V., to se rešenjem od 17.12.2009. godine isti sud oglasio stvarno i mesno nenadle-žnim za postupanje po predlogu i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u L. U daljem toku postupka, Privredni sud u L., zaključkom od 1.03.2010. godine, nalaže podnosiocu predloga da ot-kloni nedostatke u istom, tako što će predlog za izvršenje uskladiti sa presudom - pravosnažnom izvršnom ispravom na osnovu koje se traži izvršenje, kako bi se po istom moglo postupati. Podne-skom izvršnog poverioca od 9. marta 2010. godine on postupa po zahtevu suda, odnosno po za-ključku od 1.03.2010. godine. Nalazeći da ni na navedeni način nisu otklonjeni svi propusti, odno-sno da i po dostavljanju navedenog podneska predlog za izvršenje izvršnog poverioca Z. N. nije uredan, sud pobijanim rešenjem odbacuje isti. Prema stanovištu ovoga suda postupanje suda na na-vedeni način suprotno je odredbama Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). Sud je morao odlu-čiti po predlogu za izvršenje koji mu je dostavljen na nadležnost, a nije mogao niti je imao ovlašće-nja da odbacuje podneske izvršnog poverioca kao neuredne.

Podnesci kojima je postupljeno po zaključku suda moraju se ceniti tako što će se utvrditi da li se sa istima postupilo po zaključku u pogledu sadržine i da li su se otklonile sve nepravilnosti ko-je postoje, a potom koji je uticaj toga na sam inicijalni akt, jer sud mora odlučiti o predlogu za iz-vršenje, a ne o podnesku izvršnog poverioca. Iz navedenih razloga ukinuto je rešenje od 10.03.2010. godine, jer se u žalbi osnovano navodi da su pri donošenju istog učinjene apsolutno bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku, a koji se na osnovu člana 27. ZIP shodno promenjuje i u postupku izvršenja, pa se spisi predmeta vraćaju prvostepe-nom sudu na ponovni postupak.


111166.. Izuzetak od pravila da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u po-

stupku priloži punomoćje odnosi se samo na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave i sa-


- 76 -

mo na punomoćnika izvršnog poverioca koji je stranku zastupao u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče.

Pravilno je prvostepeni sud primenom člana 92. u vezi člana 365. Zakona o parničnom postupku odbacio prigovor izjavljen od neovlašćenog lica, odnosno od advokata koji uz prvu preduzetu radnju u postupku nije dostavio punomoćje, suprotno članu 92. stav 1. ovog zakona. Za svoju odluku je dao razloge koje ovaj sud prihvata.

Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog dužnika kojima se ukazuje na drugačije stanovište Vr-hovnog suda Srbije. Navedeno stanovište odnosi se na postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave, a ne verodostojne isprave, odnosno stranka u čije ime i za čiji račun je punomoćnik preduzeo radnju u postupku bez punomoćja ovu radnju može naknadno odobriti najdalje do donošenja odluke povo-dom radnje preduzete od lica koje svoje ovlašćenje za njeno preduzimanje nije dokazalo. U konkret-nom slučaju punomoćje za zastupanje izvršnog dužnika dostavljeno je tek uz žalbu koja je podneta prvostepenom sudu 19. 10. 2009. godine, nakon što je već doneta pobijana odluka kojom je konsta-tovana posledica izjavljivanja prigovora od strane neovlašćenog lica.


111177.. Ako izvršni poverilac nije dostavio tačnu adresu izvršnog dužnika, nema uslova za prime-

nu člana 68. stav 2. Zakona o izvršnom postupku.

Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud doneo rešenje kojim je usvojen predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. U postupku izvršenja izvršni dužnik nije pronađen na adresi iz spisa, pa, s obzirom da je pismeno vraćeno sa naznakom da je isti nepoznat i odseljen, doneto je rešenje na predlog izvršnog poverioca, pa je postupak izvršenja odložen. Dalje iz spisa proizilazi da je od dana usvajanja rešenja o izvršenju proteklo više od godinu dana, a da poverilac nije dostavio tačnu adresu izvršnog dužnika i da je po tom osnovu već odlagano izvršenje. Prvostepeni sud je obustavio postu-pak pozivajući se na odredbu člana 68. stav 2. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). Takav za-ključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti, s obzirom da je citiranom odredbom određeno da će sud na predlog poverioca odložiti izvršenje ako sprovođenje izvršenja nije otpočelo, a takođe je predviđeno da će se izvršenje obustaviti kada je izvršna isprava ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, kao i kada je potvrda o izvršnosti pravnosnažne ukinuta. Iz navedenih odredaba ZIP, čl. 51., 63. i 68. ne proizilazi da se izvršenje može obustaviti iz razloga koji su navedeni u ospo-renom rešenju, zbog čega su navodi žalbe izvršnog poverioca osnovani.

Na predlog izvršnog poverioca za odlaganje izvršenja do 25. 07. 2010 godine, sud je doneo reše-nje kojim je isti odbio kao neosnovan, nalazeći da je od dana usvajanja rešenja o izvršenju proteklo više od godinu dana, a da poverilac nije dostavio tačnu adresu izvršnog dužnika i da je po istom osnovu već odlagano izvršenje rešenjem ovog suda. Obzirom da nije moguće sprovesti postupak iz-vršenja, prvostepeni sud je isti obustavio, pozivajući se na odredbu člana 68. stav 2. ZIP. Ovakav za-ključak prvostepenog suda za sada se ne može prihvatiti. Odredbom člana 63. ZIP određeno je da će sud, na predlog poverioca, odložiti izvršenje ako sprovođenje izvršenja nije otpočelo, a članom 66. ZIP predviđeno je da će se izvršenje odložiti za vreme koje je izvršni poverilac odredio.

Iz navedenih odredbi ne proizilazi da se izvršenje može obustaviti iz razloga koji su navedeni u osporenom rešenju, zbog čega su navodi žalbe izvršnog poverioca osnovani.



- 77 -

111188.. Uz predlog za izvršenje po izvršnoj odluci izvršni poverilac mora dostaviti i izvršnu ispra-

vu sa potvrdom izvršnosti, osim ako je istu doneo sud kome se predlog za izvršenje podnosi.

Predlogom za dozvolu izvršenja izvršni poverilac je tražio da se donese rešenje o izvršenju na osnovu navedenog platnog naloga kao pravnosnažne i izvršne isprave. U prilogu je dostavio rešenje kojim se izdaje navedeni platni nalog bez potvrde njegove izvršnosti. Prema odredbama člana 29. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), sud određuje izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a u konkretnom slučaju radi se o zahtevu za određenje izvršenja po izvršnoj ispravi. Sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja izvršna je ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, shodno članu 32. ZIP. Prema čl. 49. i 50. ZIP, uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac mora dostaviti izvršnu ispravu sa klauzulom izvršnosti, osim ako se pred-log za izvršenje podnosi istom sudu koji je doneo izvršnu ispravu, odnosno koji je o spornom potra-živanju odlučivao u prvom stepenu.

Kako na primerku rešenja o izdavanju platnog naloga Privrednog suda u Beogradu, koji je dosta-vljen uz predlog za izvršenje, nije stavljena potvrda izvršnosti, a isto rešenje je doneo Privredni sud u Beogradu kome je podnet predlog za dozvolu izvršenja na osnovu navedenog platnog naloga, to je pre donošenja rešenja o izvršenju bilo neophodno da sud proverom u spisima navedenog predmeta iz koga izvršna isprava potiče proveri pravnosnažnost i izvršnost iste, a tek potom odluči po predlogu za dozvolu izvršenja po navedenoj izvršnoj ispravi - platnom nalogu. Kako je prvostepeni sud propu-stio da proveri pravosnažnost i izvršnost izvršne isprave - platnog naloga, po kojoj je traženo i odre-đeno izvršenje pobijanim rešenjem, ili je, ukoliko je proverio, propustio da o tome sačini službenu belešku, a od navedenog zavisi i pravilnost ožalbenog rešenja, to je u okviru izviđajnih radnji neop-hodno da izvrši uvid u spise predmeta Privrednog suda u Beogradu i utvrdi da li je platni nalog istog suda od 25.1.2010. godine, odnosno rešenje kojim se isti izdaje, postalo pravnosnažno i izvršno, po-sebno imajući u vidu da izvršni dužnik osporava da je navedeno rešenje ikada primio, i o utvrđenom sačini službenu belešku.


111199.. Advokat koji je u parničnom postupku bio punomoćnik tužioca, ovlašćen je da podnese

predlog za izvršenje - po presudi donetoj u toj parnici i nema obavezu dostave novog puno-moćja uz isti predlog.

Prema stanju u spisima predlog za izvršenje po platnom nalogu kao izvršnoj ispravi podneo je za izvršnog poverioca advokat M. D. iz K. Prvostepeni sud je cenio da je predlog neuredan jer uz isti na-vedeni advokat nije dostavio uredno punomoćje, a prema tužbi sa predlogom za izdavanje platnog na-loga koja je kao inicijalni akt dostavljena u prilogu predloga za izvršenje, navedeni punomoćnik nije zastupao tužioca-ovde izvršnog poverioca.

Kako je međutim navedeni punomoćnik zastupao izvršnog poverioca u postupku koji se pred Trgo-vinskim sudom u B. vodio pod brojem Pl. br. 378/09 odnosno u postupku po žalbi Pž. 7201/09, to se osnovano žalbom ukazuje da je punomoćnik koji je podneo predlog za izvršenje na osnovu navedene iz-vršne isprave, lice kome nije potrebno posebno punomoćje za zastupanje izvršnog poverioca, odnosno za podnošenje predloga za izvršenje za navedenog poverioca jer je isti bio punomoćnik u postupku iz


- 78 -

koga je potekla izvršna isprava. Iz navedenih razloga, osnovan je žalbeni navod punomoćnika izvršnog poverioca da je on ovlašćen kao punomoćnik da podnese i predlog za izvršenje po izvršnoj ispravi kao i da nije dužan da uz sam predlog za izvršenje podnese novo punomoćje. Činjenica da u tužbi sa predlo-gom za izdavanje platnog naloga nije naznačen navedeni punomoćnik, nije od uticaja jer se radi o inici-jalnom aktu a za ocenu da li je podnosilac predloga za izvršenje, odnosno advokat M. D. punomoćnik izvršnog poverioca od značaja je da li je on to bio pri okončanju navedenog postupka iz koga je potekla izvršna isprava a ne da li je od samog podnošenja inicijalnog akta bio punomoćnik u istom.


112200.. Kako je u odnosu na glavno potraživanje tužilje doneta pravnosnažna presuda i kako tuži-

lja može zahtevati prinudno izvršenje u izvršnom postupku, i to upravo na nepokretnostima u odnosu na koje traži određivanje privremene mere, a u izjavljenoj žalbi nije učinjena verovat-nom opasnost da će tužilja biti osujećena u naplati svoga potraživanja, to se nisu stekli uslovi za određivanje predložene privremene mere.

Iz spisa predmeta proizilazi da je tužilja dana 30.11.2009. godine podnela tužbu prvostepenom sudu, tražeći da se obaveže tuženi da joj isplati dug. Uz tužbeni zahtev predložila je da se odredi privremena mera, kojom bi se tuženom zabranilo da otuđi i optereti katastarsku parcelu ... KO Š. i objekt-mlekar na istoj, navodeći da je to jedina imovina koju tuženi ima, te da bi u slučaju otuđenja ili opterećenja iste bila onemogućena u naplati dugovanog iznosa. Kako tuženi u ostavljenom roku nije dostavio pismeni odgo-vor na tužbu, prvostepeni sud je, shodno članu 388. Zakona o parničnom postupku, doneo presudu zbog propuštanja dana 29.01.2010. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilje, koja presuda je pravno-snažna. Pošto je prvostepeni sud propustio da odluči o privremenoj meri, tužilja je dana 4.02.2010. godi-ne zahtevala od prvostepenog suda da odluči o istoj, što je i učinjeno pobijanim rešenjem.

Pravilno polazeći od toga da iz činjeničnih navoda tužbe i predloženih dokaza uz tužbu ne proizilazi da tuženi konkretnim radnjama, odnosno propustima, nastoji da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti, te da ne proizilazi da postoji opasnost da će bez određivanja predložene privremene mere naplata tužiljinog potraživanja biti osujećena ili znatno otežana, prvostepeni sud pravilno odbija predlog tužilje za određi-vanje privremene mere, a sve u skladu sa članom 299. Zakona o izvršnom postupku.

U izjavljenoj žalbi se ističe da prvostepeni sud nije pravilno utvrdio činjenično stanje, da je tuženi prezadužen, da svakako, bez određivanja privremene mere, postoji opasnost da će tužilja biti osujeće-na u naplati svoga potraživanja. Međutim, kako se ni u žalbi ne ukazuje na objektivne okolnosti koje bi opravdavale usvajanje predložene privremene mere, to su prednji navodi ostali bez uticaja na zako-nitost prvostepene odluke. Pri tome,

Viši sud je posebno imao u vidu da je u odnosu na glavno potraživanje tužilje doneta pravnosna-žna presuda i da tužilja može zahtevati prinudno izvršenje u izvršnom postupku, i to upravo na nepo-kretnostima u odnosu na koje traži određivanje privremene mere.

(Iz Rešenja Višeg suda u Užicu, Gž. 621/2010 od 13.04.2010. godine)

112211.. Ne može se smatrati neurednim predlog za dozvolu izvršenja čija je dopuna izvršena pre

nego što je prvostepeni sud doneo odluku o samom predlogu, ako je u trenutku odlučivanja predlog bio uredan.


- 79 -

Prema stanju u spisima, izvršni poverilac je 30. juna 2010. godine preko punomoćnika advokata podneo predlog za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave. U predlogu, prilikom označa-vanja izvršnog dužnika, obzirom da se radi o radnji za opravku vozila i čišćenje objekata T. PR, nije navedeno ime preduzetnika. Izvršni poverilac je potom, podneskom od 2. jula 2010. godine, preko svog punomoćnika podneo podnesak kojim je izvršio ispravku - dopunu predloga za izvršenje, tako što je prilikom označavanja izvršnog dužnika naveo i ime preduzetnika - vlasnika radnje, obraćajući se sudu sa molbom da prihvati ispravku predloga za izvršenje navodeći da se radi o kompjuterskoj grešci, kojom prilikom je ispušteno ime vlasnika radnje - preduzetnika.

Odlučujući o podnetom predlogu za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave, prvoste-peni sud je našao da isti, u smislu čl. 49. i 243. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, pa je primenom člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), u vezi sa članom 27. ZIP, isti odbacio kao neuredan.

Privredni apelacioni sud nalazi da je zaključak prvostepenog suda pogrešan. Ovo stoga što se iz spisa predmeta utvrđuje da je izvršni poverilac ispravku predloga za dozvolu izvršenja podneo nakon dva dana od dana podnošenja predloga za izvršenje, a pre nego što je prvostepeni sud doneo svoju odluku. Iz navedenog sledi da je u momentu donošenja prvostepenog rešenja predlog za dozvolu iz-vršenja bio uredan i da je sadržao sve elemente propisane u čl. 49. i 243. ZIP, te da nije bilo uslova za primenu člana 103. stav 6. ZPP, u vezi sa članom 27. ZIP.


112222.. Ako u toku sprovođenja izvršenja prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika sud utvrdi da je

sporna nepokretnost otuđena, tada nema mesta odbačaju predloga za izvršenje. (Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 332/10 od 24.03.2010. godine)

112233.. Izvršni poverilac je putem punomoćnika podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave

– rešenja Okružnog suda u N... S..., br. Gž 6295/2009 od 01.10.2009. godine kojim je preinačeno re-šenje Opštinskog suda u B...P... posl.br. P.157/09 od 26.05.2009. godine, ali da uz predlog nije do-stavio izvršnu ispravu.

Odredbom čl. 49. stav 2. ZIP propisano je da uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac je dužan da priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno.

Pri tome nije od značaja što je izvršnu ispravu doneo Opštinski sud u B...P..., niti ima mesta pri-meni člana 50. stav 1. ZIP, kojim se reguliše da ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji o po-traživanju nije odlučivao u prvom stepenu, uz predlog se podnosi izršna isprava u izvorniku ili ove-renom prepisu na kojoj je stavljena potvrda izvršnosti, odnosno podnosi se verodostojna isprava, na čega se žalbom neosnovano ukazuje. Naime, smisao ove odredbe je obaveza izvršnog poverioca da uz predlog podnese potvrdu izvršnosti, ali i u tom slučaju, kao i u smislu člana 49. stav 2. ZIP-a, iz-vršna isprava koja se podnosi uz predlog mora biti podneta u izvorniku ili overenom prepisu, bez ob-zira da li se podnosi sudu koji je u prvom stepenu odlučivao o potraživanju.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž 3027/10 ood 02.07.2010. godine)

112244.. Izvršni poverilac je - prema stanju u spisima predmeta - podneo predlog za izvršenje na

osnovu verodostojne isprave, a radi ostvarenja novčanog potraživanja u naznačenom iznosu sa


- 80 -

pripadajućom zateznom kamatom i troškovima izvršnog postupka, a uz predlog poverilac je priložio verodostojne isprave - fakture u fotokopiji.

Prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je podneti predlog za izvršenje odbacio. Uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac mora dostaviti i original izvršne isprave ili overenu fo-

tokopiju isprave na osnovu koje traži izvršenje - član 49. Zakona o izvršnom postupku. Kako je predlog za izvršenje podnet od strane punomoćnika - advokata, to je sud takav predlog

odbacio pravilnom primenom člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku. Žalbeni navodi izvr-šnog dužnika - kojima se ukazuje da je na priloženim verodostojnim ispravama - fakturama označe-no da su iste izrađene na računaru, te da su važeće bez pečata i potpisa - su bez uticaja. Naime, ispra-ve na osnovu kojih se traži izvršenje moraju biti dostavljene u skladu sa odredbama člana 49. Zako-na o izvršnom postupku.


112255.. Sadužnik solidarne obligacije koji je ispunio obavezu prema poveriocu ima pravo zahtevati

od svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveze koja pada na njega, a ako je solidarna obave-za zaključena u isključivom interesu jednog solidarnog dužnika, on je dužan naknaditi ceo iz-nos obaveze sadužniku koji je namirio poverioca.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja Republika Srbija je, kao prodavac, zaključila sa tu-ženim M.J. ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora bliže opisanog u nižestepenim presudama. Ovaj ugovor je poništen pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u K... Obavezana je tužilja da tuženom na ime restitucije i naknade štete plati određeni novčani iznos. Presudom od 18. septembra 2007. godine obavezani su tužilac i tuženi da JP Opštinskoj stambenoj agenciji K... solidarno plate određeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom i to: Republika Srbija po osnovu naknade štete, jer je kao odgovorno lice prodala poslovni prostor iako nije bila njen vlasnik, a M.J. po osnovu sticanja bez osnova, jer je ovaj prostor koristio a osnov po kome ga je koristio je otpao utvrđivanjem ništavosti ugovora o kupoprodaji. Navedeni iznos predstavlja zakupninu poslovnog prostora za 60 meseci od 1. juna 2000. do 31. maja 2005. godine, a visina je utvrđena putem veštačenja. JP Opštin-ska stambena agencija je naznačeni iznos naplatila od Republike Srbije i to glavni dug i zakonsku zateznu kamatu kao i troškove izvršenja. Isplata je izvršena 01.12.2007. godine. U ovaj parnici tuže-na Republika Srbija je podnela regresnu tužbu protiv tuženog, jer je u potpunosti naknadila štetu op-štinskoj stambenoj agenciji zbog nekorišćenja spornog poslovnog prostora.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev.

Prema članu 423. stav 1. ZOO dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sa-dužnika da mu naknadi deo obaveza koji pada na njega. Po članu 424. istog Zakona ako nije što dru-go ugovoreno ili inače ne proizilazi iz pravnih odnosa učesnika u poslu, na svakog dužnika dolazi jednak deo (stav 1.). Ali, ako je solidarna obaveza zaključena u isključivom interesu jednog solidar-nog dužnika, on je dužan naknaditi ceo iznos obaveze sadužniku koji je namirio poverioca.

U ovom slučaju, tužilac i tuženi su solidarno bili obavezani na plaćanje određenog novčanog iz-nosa JP Opštinskoj stambenoj agenciji K... Imajući u vidu da je tužilja Republika Srbija, kao jedan od solidarnih dužnika, ispunila ovu obavezu u celosti, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da je regresni zahtev osnovan, odnosno da je solidarna obaveza ispunjena u isključivom interesu tuže-


- 81 -

nog. Naime, ekonomski efekti iskorišćavanja poslovnog prostora (korišćenje i neplaćanje zakupnine) su u celosti bili u imovini tuženog. Zbog toga je pravilno obavezan tuženi da tužilji naknadi u potpu-nosti sumu koja je od strane tužilje isplaćena poveriocu na osnovu člana 424. stav 2. ZOO.

(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Rev-697/10 od 24.11.2010. godine)

REŠENJE I ZAKLJUČAK (Član 36. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

112266.. Odluka kojom se postupak obustavlja usled povlačenja predloga za izvršenje donosi se u

formi rešenja, protiv koga se poveriocu priznaje pravo na prigovor.

I o povlačenju bi sud trebalo da odlučuje rešenjem, s obzirom da to vodi okončanju postupka ob-ustavom i ukidanju sprovedenih izvršnih radnji. Na to je bez uticaja odredba po kojoj poverilac može ponovo podneti predlog za izvršenje, jer ga to izlaže novim troškovima i podrazumeva gubitak redo-sleda u naplati. Poveriocu bi trebalo priznati pravo na izjavljivanje prigovora.


SADRŽINA REŠENJA


112277.. Izvršni sud je dužan da donese rešenje o izvršenju kada su za to ispunjeni uslovi određeni zako-

nom i nije ovlašćen da se upušta u razmatranje materijalne zakonitosti, kao i pravilnosti izvršne is-prave, koja predstavlja po samom zakonu osnov za donošenje rešenja o izvršenju.

Prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u N...P... odbacuje se kao nedozvoljen predlog izvršnog poverioca kojim je tražio da se prema izvršnom dužniku odredi izvršenje radi naplate novčane kazne u iznosu od 10.000,00 dinara izrečene rešenjem Komisije za prekršaj Carinarnice K... P.br.184/12 od 08.08.2012. godine, izvršenje radi naplate paušalnih troškova u iznosu od 300,00 dinara.

Prvostepeni sud u obrazloženju rešenja navodi da je predlog za naplatu novčane kazne u izvr-šnom postupku protivan odredbi člana 37. Zakona o prekršajima koji propisuje zamenu nenaplaćene novčane kazne, u kaznu zatvora ili rada u javnom interesu, zbog čega je sud predlog u tom delu od-bacio kao nedozvoljen. Po mišljenju suda "potrebno je da izvršni poverilac pred nadležnim organom inicira postupak zamene novčane kazne kaznom zatvora ili rada u javnom interesu".

Odlučujući po prigovoru na prvostepeno rešenje Osnovnog suda, Izvršno prigovorno veće istog suda je donelo rešenje kojim se usvaja kao osnovan prigovor izvršnog poverioca RS - Cari-narnica K...

U obrazloženju je navedeno da je Veće u ovoj pravnoj stvari utvrdilo da je izvršenje dozvoljeno na osnovu pravnosnažne i izvršne isprave - rešenja nadležne Komisije Carinarnice K..., kojim je okrivlje-


- 82 -

nom izrečena novčana kazna u iznosu od 10.000,00 dinara i paušalni troškovi u iznosu od 300,00 dinara. Navedeno rešenje je doneto od strane nadležnog organa u upravnom postupku i sadrži sve elemente pro-pisane zakonom da bi se po njemu moglo postupati, tj. ima svojstvo izvršne isprave u smislu odredbe čl. 13. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju u kome je propisano da su izvršne isprave i pravnosnažne, odnosno konačne odluke donete u upravnom i prekršajnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane obaveze.

Odredbom čl. 14. st. 2. istog zakona, je propisano da se odlukom u upravnom postupku smatra i rešenje ili zaključak koji su doneli organi i organizacije, službe ili pravna lica koja vrše javna ovla-šćenja. Izvršni sud je dužan da donese rešenje o izvršenju kada su ispunjeni formalno pravni uslovi i nije ovlašćen da se upušta u razmatranje materijalne zakonitosti kao i pravilnosti izvršne isprave koja predstavlja po samom zakonu osnov za donošenje rešenja o izvršenju. Izvršni sud takođe nije ovla-šćen da utiče na odluku izvršnog poverioca o predmetu izvršenja.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru 14 IPV I br.19/13 od 14.02.2013. godine)

112288.. Zatezna kamata na iznos duga, za period docnje do 03. marta 2001. godine, obračunava se prime-

nom konformne metode. Zakon o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SFRJ" broj 57/89), je prestao da važi danom stupanja na snagu Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 32/93, 24/94 i 28/96). Ovaj zakon prestao je da važi danom stupanja na snagu sada važećeg Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 9/01, stupio na pravnu snagu 03. marta 2001. godine).

U prethodno važećem Zakonu o visini stope zatezne kamate i sada važećem Zakonu o visini sto-pe zatezne kamate, zatezna kamata, njena stopa i metod obračuna bila je propisana i sada je propisa-na u članu 1. stav 1, 2. i 3. Zakona:

"Dužnik koji zakasni sa ispunjenjem novčane obaveze plaća zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate po stopi utvrđenoj ovim zakonom. Stopa zatezne kamate se sastoji od:

1) Stope rasta cena na malo; 2) Fiksne stope od 1,2 % mesečno (kod važećeg Zakona, fiksne stope od 0,5% mesečno). Obračun zatezne kamate vrši se tako što se fiksna stopa od 1,2% (kod sada važećeg Zakona od

0,5% mesečno) množi sa iznosom glavnog duga, uvećanog za kamatu po stopi iz tačke 1. stav 2. ovog člana, primenom konformne metode."

Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije broj I Uz-82/2009 odlučeno je: Utvrđuje se da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", br.9/01),

u delu koji glasi: "Primena konmformne metode", nije u saglasnosti sa Ustavom. Odbacuje se, inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SFRJ",

broj 57/89), i Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 32/93). Citirana odluka Ustavnog suda je jasna. Njome je utvrđeno da odredba člana 3. stav 1. Zakona o

visini stope zatezne kamate u delu koji glasi:"primenom konformne metode" nije u saglasnosti sa Ustavom. Pravno dejstvo odluke Ustavnog suda odnosi se samo na period od 03. marta 2001. godi-ne, a ne i za period pre toga.

U tako nastaloj činjeničnoj i pravnoj situaciji posledica odluke Ustavnog suda je da u periodu do 03. marta 2001. godine ne postoji pozitivan propis kojim se obračunava zatezna kamata, jer je stupanjem na snagu sada važećeg Zakona o visini stope zatezne kamate prestao da važi prethodni Zakon. U nedostatku pozitivnog propisa mora se iznaći rešenje kojim kamatnim metodom obra-čunavati kamatu do 03. marta 2001. godine. To rešenje se jedino postiže logičkim zaključivanjem i pravnom analogijom, a oni upućuju samo na to da se do tada zatezna kamata mora obračunavati konformnim metodom koji je do tada važio jer je primena drugog metoda tj. prostog interesnog računa isključena.


- 83 -

Predloženi stav je zasnovan na pomenutim činjeničnim i pravnim razlozima, i on podrazumeva da se do 03. marta 2001. godine, na dugovanu glavnicu za period docnje zatezna kamata obračunava kon-formnom metodom, pripisuje glavnici i na tako dobijene iznose počev od pravnog dejstva odluke Ustavnog suda, tj. počev od 03. marta 2001. godine, zatezna kamata obračunava metodom prostog in-teresnog računa.

(Pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 20. 11. 2012. godine)

112299.. Na parnične troškove ne može se dosuditi zakonska zatezna kamata. Ispitujući primenu materijalnog

prava po službenoj dužnosti rešenje je preinačeno u delu odluke o dosuđenoj kamati jer nema mesta pri-meni odredbe čl.277. ZOO na dosuđene parnične troškove. Troškovi parničnog postupka nisu obligacio-no potraživanje pa se zbog toga na troškove ne može dosuditi kamata u smislu čl.277. ZOO posebno imajući u vidu da odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju više ne sadrže pravilo iz ranijeg čl.35. ZIP o određivanju i naplati zatezne kamate na troškove postupka, što znači da ne postoji ni zakonski osnov da se takva kamata dosudi.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž.br. 605/12 11.09.2012. godine)

113300.. Pobijanim rešenjem dozvoljeno je predloženo izvršenje na osnovu pravosnažne i izvršne presude

Opštinskog suda u V..., Odeljenja u S... poslovni broj II P. 152/05 od 15.04.2008. godine, radi napla-te novčanog potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 161.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.04.2008. godine pa do konačne isplate, kao i troškova izvršnog postupka u iznosu od 20.375,00 dinara, javnom prodajom nepokretnosti dužnika koja se vodi u LN broj 1261 KO S..., par-cela broj 10723 njiva od 46 ari 43m2 i parcele broj 10929 njiva od 91 ar i 46m2. Član 29 ZIP-a propi-suje da sud određuje izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

U konkretnom slučaju rešenje o izvršenju je doneto na osnovu pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u V..., Odeljenja u S... poslovni broj II P. 152/05 od 15.04.2008. godine, kojom su tužioci S.I. i S.G., ovde izvršni dužnik, obavezani da izvršnim poveriocima naknade troškove spora u iznosu od 161.250,00 dinara, u roku od 15 dana.

Odredbom člana 424. stav 1. ZOO-a propisano je da ako nije što drugo ugovoreno ili inače ne proizilazi iz pravnih odnosa učesnika u poslu, na svakog dužnika dolazi jednak deo obaveze. Dakle, u konkretnom slučaju izvršnom ispravom nije ustanovljena solidarnost na strani izvršnih dužnika, ni-ti se ista može pretpostaviti, pa se osnovano u žalbi izvršnog dužnika navodi da se pobijanim reše-njem nije moglo odrediti izvršenje radi naplate celokupnog iznosa troškova postupka.

Shodno navedenom, ovaj sud je žalbu izvršnog dužnika delimično usvojio pa je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u N...S..., Sudske jedinice u S... poslovni broj VIII 08 I.8/2010 od 22.12.2010. godine ukinuo za naplatu iznosa od 80.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.04.2008. godine pa do konačne isplate, i u tom delu izvršenje obustavio, ukinuo sprovedene radnje, a predlog za dozvolu izvršenja odbio, dok je u preostalom delu žalbu odbio i rešenje potvrdio.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž.1409/11 od 09.06.2011. godine)

113311.. Pobijanim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u N...S..., sudska jedinica u B...P..., poslovni

broj II. 45. I. 82/11 od 1.04.2011. godine, na osnovu presude Opštinskog suda u N... S..., deljenje


- 84 -

u B..., poslovni broj P. 58/08 od 18.03.2009. godine, radi aplate potraživanja izvršnih poverilaca prema izvršnim dužnicima u iznosu od 11.282,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaičnom srednjem kursu na dan isplate na ime povraćaja isplaćene kupoprodajne cene sa eskontnom ka-matom po stopi Centralne evropske banke počev od 14.11.2002. godine i radi isplate troškova parničnog ostupka u iznosu od 84.300,00 dinara, određeno je prinudno izvršenje a nekretninama izvršnog dužnika N.S. iz B... P..., ul. Njegoševa br. 28 i to zabeležbom rešenja u zknj. ul. br. 3054, te procenom vrednosti i prodajom nepokretnosti u ½ dela porodične kuće, izgrađene na kat. parceli br. 2623/19 K. o. B...P... – grad, upisane u knj. ul. br. 3054 i prava korišćenja u ½ dela građevinske parcele br. 623 K. o. B...P... - grad, na kojoj je porodična kuća izgrađena, i namire-njem izvršnih poverilaca iz iznosa ostvarenog prodajom nepokretnosti. Utvrđeni su troškovi izvr-šnih poverilaca u iznosu od 54.553,00 dinara. Protiv navedenog rešenja žalbu su blagovremeno izjavili izvršni dužnici.

Prema stanju u spisima, izvršnom ispravom - presudom Opštinskog suda u N...S..., Odeljenje u B...., poslovni broj P. 8/08 od 18.03.2009. godine obavezani su tuženi, ovde izvršni dužnici, N.J. i N.S. da tužiocima, ovde izvršnim poveriocima, B.A. i B.Z. solidarno isplate iznos od 11.282,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu na dan isplate, a na ime povraćaja isplaće-ne kupoprodajne cene sa eskontnom kamatom po stopi Centralne evropske banke počev od 14.11.2002. godine pa do isplate, kao i da a ime troškova parničnog postupka isplate 84.300,00 dina-ra, sve roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Odredbom člana 7. ZIP-a propisano je da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzme radnje sprovođenja izvršenja kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođe-nje izvršenja.

Odredbom člana 29. ZIP-a propisano je da sud određuje izvršenje na osnovu izvršne ili vero-dostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 30. stav 1. tačka 1. ZIP-a propisano je da izvršnu ispravu čini izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje, a ta je, shodno članu 34. ZIP-a, podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i iz-vršni dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Suprotno žalbenim navodi-ma, prvostepeni sud je, shodno gore citiranim članovima ZIP-a odredio izvršenje u ovoj pravnoj stvari u svemu u skladu sa izvršnom ispravom - presudom Opštinskog suda u N...S..., Odeljenje u B..., poslovni broj P. 58/08 od 18.03.2009. godine, koja je pravnosnažna i izvršna (član 50. ZIP-a), i koja sadrži sve što je potrebno da bi bila podobna za izvršenje (član 4. ZIP-a), s obzirom da je uz predlog podneta izvršna isprava u originalu, kao i izvod iz zemljišne knjige za nepokretnost na kojoj je predloženo izvršenje.

Žalbeni navod kojim se ističe da izvršenje nije moglo da se dozvoli na nekretnini jednog od izvr-šnih dužnika radi namirenja duga oba dužnika, nije osnovan jer se radi o solidarnoj obavezi u smislu dredbe člana 414. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisano da dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga hoće sve dok ne bude potpuno ispunjena. Izvršni poverioci stoga imaju pravo da predlože izvršenje na imovini samo jednog od dužnika, čime se ne dira u pravo tog izvršnog dužnika kao ispunioca obaveze da od drugog dužnika dobije naknadu u smislu odredbe člana 423. stav 1. ZOO-a kojom je propisano da dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu nakna-di deo obaveze koji pada na njega. Imajući u vidu sve navedeno, žalba izvršnog dužnika je odbijena, a prvostepeno rešenje potvrđeno shodno odredbi člana 387. stav 1. tačka 2. ZPP-a u vezi odredbe člana 27. ZIP-a.



- 85 -

113322.. Prvostepenim rešenjem određeno je izvršenje na osnovu rešenja Opštinskog suda u V...B... I.

134/07 od 17.02.2009. i naloženo je izvršnom dužniku S.L. da se sa svim licima i stvarima iseli iz objekta i da objekat preda izvršnom poveriocu.

Prema oceni Višeg suda, prvostepeni sud je pogrešio kada je izvršenje odredio samo prema izvr-šnom dužniku S.L., s obzirom na to da su u izvršnoj ispravi kao izvršni dužnici označeni S.L. i D.S., kao sudržaoci nepokretnosti na kojoj se sprovodi izvršenje, pa je zbog toga rešenje o izvršenju u suprotnosti sa izvršnom ispravom u smislu čl. 49. i 52. Zakona o izvršnom postupku.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji I. 6055/10 od 22.11.2010. i rešenje Višeg suda u Kraljevu 1Gž. 251/11 od 19.05.2011. godine)

113333.. U slučaju postojanja deviznog duga među strankama pravilno je da se u presudi navede domicil-

na kamata ili kamata koju propisuje Centralna evropska banka, kao i kamata na devizna sredstva po stopi u mestu ispunjenja, a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan ispunjenja.

(Pravno shvatanje usvojeno na sednici građanskog odeljenja Apelacionog suda u Kragujevcu od 20.12.2010. godine)

DOSTAVLJANJE REŠENJA O IZVRŠENJU


113344.. Nezakonito je dostavljanje izvršeno pravnom licu na adresu koja u momentu dostavljanja

nije bila upisana u registar nadležnog organa. Pečat pravnog lica na dostavnici po kojoj je do-stavljanje vršeno na ranije upisanoj adresi, pre dostavljanja, nije dokaz o zakonitom uručenju pismena, kada je nesporno da se o ništavosti prenosa udela u pravnom licu, pa i o primopreda-ji pečata između određenih lica, vodi spor.

Prvostepenim rešenjem pod gore navedenim brojem od 23.11.2009. godine, stavom I izreke uki-nuta je potvrda pravosnažnosti rešenja o izvršenju istog suda Iv. br. 7940/07 od 06.06.2007. godine, stavljena dana 19.06.2007. godine. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da dostavljanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, u vreme dostavljanja, nije bilo zakonito. Prema članu 128. stav 3. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), dostavljanje pravnim licima se vrši predajom pi-smena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena, a prema članu 244. Zako-na o izvršnom postupku (dalje: ZIP) dostavljanje pravnim licima se vrši na adresu sedišta pravnog li-ca upisanog u registar pravnih lica, a ako je ovakvo dostavljanje neuspešno, na adresu lica ovlašće-nog za zastupanje, koja adresa je upisana u registru. Na osnovu pravilno utvrđenih činjenica proiza-šao je pravilan zaključak da dostavljanje nije izvršeno u skladu sa članom 244. ZIP i da nije izvršeno na onu adresu koja je kao adresa sedišta izvršnog dužnika bila upisana u registar Agencije za privred-ne subjekte u momentu kada je dostavljanje bilo vršeno. Tačno je da dostavnica, u smislu člana 144. ZPP, predstavlja javnu ispravu za koju postoji pretpostavka da su tačne činjenice koje su u nju unete, u


- 86 -

smislu člana 230. istog zakona. Ova zakonska pretpostavka, međutim, je oboriva. U konkretnom slu-čaju tačnost ove pretpostavke izvršni dužnik je oborio dostavljajući dokaze, izvode izdate od nadle-žnog organa za registraciju privrednih subjekata, da u vreme kada je vršeno dostavljanje rešenja o iz-vršenju na osnovu verodostojne isprave sedište izvršnog dužnika nije bilo u ul. S. B. br. ... , gde je do-stava vršena, već u ul. K. Z. br. ... , gde dostava nije vršena, niti pokušana. Na to je bez uticaja i činje-nica da se na dostavnici nalazi i pečat izvršnog dužnika koji inače ne predstavlja obavezni element do-stavnice, već predstavlja element na osnovu koga se može na relativno pouzdan način utvrditi da li je lice koje koristi pečat ovlašćeno za prijem pismena. Kako se u konkretnom slučaju, a to proizlazi iz stanja u spisima, između ovde stranaka, odnosno njihovih ovlašćenih lica, zapravo vodi spor o njiho-vim ovlašćenjima u izvršnom dužniku kao pravnom licu, što se reflektovalo i na primopredaju pečata, tim pre, stavljanje pečata na dostavnicu nije relevantan podatak kakav bi bio po redovnom toku stvari da takvog spora između stranaka nema, a o čemu oni inače vode parnični postupak radi utvrđivanja ni-štavosti ugovora o prenosu osnivačkih prava i drugih zahteva.


113355.. Odlukama donetim po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o

upravnim sporovima, kojima je poništen upis promene adrese pravnog lica u registru Agencije, poništavaju se pravne posledice koje je upis proizveo, ali se ne može promeniti faktičko stanje da je u vreme dostavljanja rešenja o izvršenju određena adresa bila upisana u registar i da dostavljanje nije izvršeno na upisanu adresu kako je Zakonom o izvršnom postupku propisano.

Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog poverioca da su naknadnim odlukama nadležnog drugo-stepenog organa u upravnom postupku i Vrhovnog suda Srbije u upravnom sporu o odlukama done-tim od strane registratora, a radi se o poništaju tih odluka, anulirane sve posledice koje su te odluke proizvele. Odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima regulišu pravne posledice ukoliko rešenje bude poništeno ili oglašeno ništavim. Međutim, takvim odlukama se retroaktivno ne može izmeniti faktičko stanje koje je u konkretnom slučaju postojalo u vreme do-stavljanja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, a faktičko stanje je bilo da je u regi-stru bila upisana kao adresa sedišta izvršnog dužnika ulica K. Z. br. ... , a ne S. B. br. ... , pa je prvo-stepeni sud u tom momentu i bio dužan da izvrši dostavu na adresu sedišta izvršnog dužnika upisanu u registar, nezavisno od toga kakve će se odluke o upisu docnije doneti. Imajući u vidu da stavljanje potvrde pravosnažnosti zavisi od činjenice da li je izvršni dužnik izjavio prigovor protiv rešenja o iz-vršenju na osnovu verodostojne isprave, ili je to propustio, a da propuštanje zavisi od toga da li je uručenje rešenja protiv koga je dozvoljen pravni lek bilo zakonito, a u konkretnom slučaju nije, to proizlazi pravilan zaključak prvostepenog suda da je potvrda pravosnažnosti neosnovano data, što predstavlja razlog da se, u smislu člana 50. Zakona o izvršnom postupku, ista ukine.


113366.. Rešenje o izvršenju uručuje se strankama po pravilima o ličnom dostavljanju. Rešenjem o na-

mirenju Opštinskog suda u K... I.br.212/05 od 16.12.2008.godine, odlučeno je u kojim iznosima i od kojih sredstava dobijenih prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika se namiruju izvršni po-verioci.


- 87 -

Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je izjavio blagovremenu i dozvoljenu žalbu u kojoj navodi da je sud učinio povrede postupka jer od pokretanja izvršenja, popisa i prodaje pokretnih stvari nije vršena uredna dostava izvršnom dužniku tako da on nije niti znao za preduzete radnje niti je o tome naknadno bio obavešten, pa da je time bio u neravnopravnom položaju u ovom po-stupku.

Po odredbi čl.136. ZPP rešenje protiv kog je dozvoljena posebna žalba dostavlja se lično stranci, zakonskom zastupniku i punomoćniku na način određen čl.136. st.2, 135. i 128. st.3. ZPP. Prema od-redbi čl. 72. ZIP sudski izvršitelj je pre nego što pristupi popisu dužan da preda izvršnom dužniku rešenje o izvršenju a ako to nije moguće da mu rešenje o izvršenju dostavi naknadno po opštim pra-vilima o dostavljanju. Pošto u spisima nema dokaz da je izvršnom dužniku bilo sudski izvršitelj ne-posredno bilo po opštim pravilima dostavljanja uručeno rešenje o izvršenju načinjena je bitna povre-da postupka.


PRAVNI LEK (Član 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

113377.. Prigovor izjavljen protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i odgovor na

tužbu u parničnom postupku predstavljaju posebna pravna sredstva različite sadržine i sa raz-ličitim posledicama.

Iz obrazloženja: Iz više razloga se prigovor propisan Zakonom o izvršenju i obezbeđenju kojim se pobija rešenje

o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ne može smatrati odgovorom na tužbu. Prigovor je pravni lek u smislu čl. 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a odgovor na tužbu je

podnesak kojim tuženi - shodno čl. 298. st. 1. Zakona o parničnom postupku - priznaje ili osporava is-taknuti tužbeni zahtev. Prigovor se izjavljuje u roku od 5 radnih dana od dostavljanja rešenja o izvrše-nju, a odgovor u roku od 30 dana od dostavljanja tužbe.

Neizjavljivanje prigovora ima za posledicu pravnosnažnost rešenja o izvršenju čime se ispunja-vaju uslovi za njegovo prinudno sprovođenje. Nepodnošenje odgovora je samo jedan od uslova za donošenje presude zbog propuštanja.

Sadržinu prigovora uređuju čl. 46. i 47. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a sadržinu odgovora na tužbu čl. 298. Zakona o parničnom postupku. Njihove sadržine nisu identične. Ako prigovor protiv reše-nja o izvršenju ima nedostatke, to predstavlja razlog za njegov odbačaj. Prema čl. 300. Zakona o parnič-nom postupku - ako odgovor na tužbu ima nedostatke zbog kojih se po njemu ne može postupati, smatra se da tuženi nije odgovorio na tužbu.

Dakle, radi se o različitim pravnim sredstvima, zbog čega se oni ne mogu poistovetiti ni u pogle-du toka roka za oglašavanje suda mesno nenadležnim.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 7880/2014(1) od 11.12.2014. godine)


- 88 -

113388.. Rešenjem Opštinskog suda u Ž... I. ... od 21.09.2009. godine, na osnovu presude Osnovnog suda u

Ž... P. ... od 08.09.2005. godine, određeno je izvršenje i naloženo izvršnom dužniku da izvršnom poveri-ocu u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti ovog rešenja preda zajedničko maloletno dete ... Izvr-šnom dužniku izrečena je novčana kazna od 30.000,00 dinara, koja će se od izvršnog dužnika naplatiti ukoliko u ostavljenom roku iz stava 1. ovog rešenja, ne preda izvršnom poveriocu maloletnog... Izvršni dužnik je dužan da naknadi izvršnom poveriocu troškove izvršnog postupka od 1.900,00 dinara, i to po-pisom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, a istim sredstvima će se naplatiti i novčana kazna.

Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u Ž... I. ... od 24.12.2009. godine, određeni su troškovi iz-vršenja u ovom predmetu u ukupnom iznosu od 7.900,00 dinara, od čega 1.900,00 dinara čine tro-škovi sudske takse za predlog rešenja o izvršenju (usvojeni rešenjem I. ... od 18.09.2009. godine) dok 6.000,00 dinara čine advokatski troškovi za sastav predloga za izvršenje.

Rešenjem Višeg suda u P... Gž. 1551/10 od 06.12.2010. godine, ukinuto je rešenje Opštinskog suda u Ž... I. ... od 21.09.2009. godine, koje je dopunjeno rešenjem istog suda I. ... od 24.12.2009. godine, i obustavljen postupak izvršenja određen tim rešenjem i ukinute sve sprovedene radnje.

Protiv rešenja drugostepenog suda reviziju je blagovremeno izjavio izvršni poverilac, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitujući dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbi čl. 404, 401. stav 2. tačka 5. i 412. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09), a u vezi člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postup-ku ("Službeni glasnik RS", br. 111/09) i člana 27. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04), našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 412. stav 1. ZPP, regulisano je da, stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Odredbom člana 12. stav 6. ZIP-a, re-gulisano je da, protiv pravnosnažnog rešenja donesenog u postupku izvršenja i obezbeđenja nisu do-zvoljeni revizija ni ponavljanje postupka.

Prema tome, kako je revizija izvršnog poverioca, izjavljena protiv rešenja donetog u izvr-šnom postupku, kojim je ukinuto ožalbeno rešenje i obustavljen postupak izvršenja; to revizija nije dozvoljena, s obzirom da se radi o rešenju donetom u izvršnom postupku, na osnovu odredbe člana 12. stav 6. ZIP-a.

Nisu od uticaja na drugačiju odluku, navodi revizije u pogledu dozvoljenosti revizije, uvek u po-stupcima u vezi sa porodičnim odnosima, na osnovu odredbe člana 208. Porodičnog zakona, s obzi-rom da se u konkretnom slučaju radi o pobijanoj odluci (rešenju) donetoj u izvršnom postupku.

(Vrhovni kasacioni sud, Rev. 190/11 od 01.03.2011. godine)

RAZLOZI ZA PRIGOVOR (Član 42. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

113399.. Izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđe-

nih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće se pre-kidati. Prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.


- 89 -

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava – Sektor za zastupanje pred Evropskim sudom za ljud-ska prava se aktom od 22.10.2010. godine,obratilo Vrhovnom kasacionom sudu zahtevom za zauzi-manje stavova i pravnih shvatanja povodom nekih pitanja sadržanih u presudama Evropskog suda za ljudska prava, donetim protiv Republike Srbije, čime bi kao država ispunili obavezu u vezi sa gene-ralnim merama u postupku izvršavanja ovih presuda a koje se odnose na izmenu postojećih zakona ili sudske prakse.

Građanskom odeljenju Vrhovnog kasacionog suda obratio se i Apelacioni sud u K... sa zahte-vom Osnovnog suda u K... o preispitivanju pravnog shvatanja Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije koje je utvrđeno i verifikovano na sednici od 22.12.2006. godine. ("Odlukom Agencije za pri-vatizaciju o prekidu postupka privatizacije donetom u toku postupka restruktuiranja, prekidaju se i zakonom propisani rokovi zabrane određivanja ili sprovođenja prinudnog izvršenja i bilo koje mere postupka izvršenja radi namirenja potraživanja subjekta privatizacije za sve vreme dok prekid traje, a najduže do isteka roka od 90 dana – Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije broj 4/06.") Ovi zahtevi razmatrani su na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.11.2010. godine na kojoj je usvojen predlog za preispitivanje navedenog pravnog shvatanja.

U presudi R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije od 15.01.2008. godine, Evropski sud za ljudska prava je konstatovao da se izvršenje presude koju je sud doneo mora smatra-ti sastavnim delom suđenja prema članu 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, da se ka-šnjenje u izvršenju presude može opravdati u posebnim okolnostima, ali da to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zaštićenog prema članu 6. stav 1. Konvencije i da bez obzira da li je dužnik privatni ili društveni akter, na državi je da preduzme sve neophodne mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši kao i da pritom obezbedi delotvorno učešće celog njenog aparata. Sud dalje navodi da propust države da izvrši pravnosnažne presude donete u korist podnositeljki predstavki, predstavlja mešanje u njihovo pravo na mirno uživanje imovine, predviđeno članom 1. Protokola broj 1, pa je utvrdio da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije kao i do povrede člana 1. Protokola broj 1 i podnositeljkama u zavisnosti od dužine perioda neizvršenja dodelio naknadu nematerijalne štete na teret države u iznosima bliže označenim u toj presudi kao i troškove postupka. (Predstavke br.2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 i 3046/06.)

Evropski sud za ljudska prava je isti stav izrazio i u presudi Vlahović protiv Srbije (predstav-ka broj 42619/04) od 16. decembra 2008. godine i Crnišanin i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije.

U predmetu Crnišanin i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije, Evropski sud za ljudska prava, polazeći od relevantnog domaćeg prava – Zakona o privatizaciji sa izmenama ("Službeni glasnik RS", broj 38/01...123/07), utvrdio je da je tužena država dužna da iz sopstvenih sredstava isplati podnositelj-kama predstavki iznose koji su dodeljeni pravnosnažnim domaćim presudama donetim u njihovu korist, pored nematerijalne štete na ime pravičnog zadovoljenja. (Predstavke br.35835/05, 43548/05, 43569/05 i 36986/06.)

Izvršni postupci povodom kojih je Evropski sud za ljudska prava doneo navedene presude protiv Republike Srbije, vođeni su protiv dužnika društvenih preduzeća koja su se nalazila u postupku pri-vatizacije, a u odnosu na koje je Agencija za privatizaciju donela odluku o restrukturiranju. Ustavni sud Republike Srbije je odlukom Už 122/2009 od 21.01.2010. godine, usvojio ustavnu žalbu Voji-slava Stojkovića izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I br.1182/05, utvr-dio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete i naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Narodnoj banci Srbije, Odeljenju za prinudnu naplatu i drugim državnim organima i or-


- 90 -

ganizacijama koje učestvuju u izvršnom postupku da preduzmu neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu I br.1182/05 okončao u najkraćem mogućem roku.

Ovaj izvršni postupak pokrenut je po predlogu za izvršenje od 21. novembra 2005. godine, pove-rioca Vojislava Stojkovića, protiv dužnika DP "Teleoptik Žiroskopi", radi izvršenja pravnosnažne i izvršne delimične presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 br.448/01 od 02.06.2005. godi-ne, kojom je tuženi dužnik obavezan da podnosiocu ustavne žalbe isplati neisplaćene zarade sa za-konskom zateznom kamatom. Predloženo je da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima na ra-čunu izvršnog dužnika. Do donošenja odluke Agencije za privatizaciju od 26.06.2009. godine, ko-jom se pokreće postupak restrukturiranja subjekta privatizacije DP "Teleoptik Žiroskopi", izvršenje nije provedeno. Ustavni sud konstatuje da je odnos Četvrtog opštinskog suda i Narodne banke Srbije odnos državnih organa internog karaktera i kao takav izvan uticaja podnosioca ustavne žalbe, da je on učinio sve što je u njegovoj moći da ubrza izvršni postupak i na taj način što se više puta pisme-nim urgencijama obraćao i sudu i Narodnoj banci za sprovođenje izvršenja. Ustavni sud smatra da je nesprovođenje izvršenja u konkretnom slučaju uzrokovano pre svega aktima odnosno radnjama Na-rodne banke Srbije i Agencije za privatizaciju, ali i Opštinskog suda koji nije delotvorno postupao u izvršnom postupku, na kojima je stoga i odgovornost za neizvršavanje pravnosnažne presude kojom je utvrđeno novčano potraživanje podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud se poziva i na odluke Evropskog suda za ljudska prava u presudama Vlahović protiv Srbije, Kačapor i drugi protiv Srbije u kojima je izražen stav, da u slučaju kada je utvrđeno da je država, zbog akata i radnji svojih organa, odgovorna za neizmireni dug podnosiocu ustavne žalbe, ona se ne može pozivati na nedostatak sred-stava dužnika kao opravdanje za neokončanje izvršnog postupka. Pri tome odgovornost Narodne banke za nesprovođenje izvršenja u konkretnom slučaju, Ustavni sud nalazi u nepoštovanju zakon-skih obaveza u izvršnom postupku i prekidu postupka izvršenja bez pravnog osnova i protivno nalo-gu suda. Agencija za privatizaciju i Narodna banka Srbije, nisu preduzeli sve neophodne mere i rad-nje propisane zakonom da bi se izvršila pravnosnažna presuda suda, u periodu dužem od četiri godi-ne, ocena je suda da to predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine stečene presudom, ko-ja je zajemčena odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Ustavni sud podseća da svako novčano potraži-vanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca i da stoga nesprovođe-nje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. (Už 122/2009 – Sajt Ustavnog suda.)

Postupajući po žalbama izvršnih dužnika subjekata privatizacije u postupku restrukturiranja, izjavljenim protiv rešenja o izvršenju radi namirenja novčanih potraživanja utvrđenih pravnosna-žnim sudskim odlukama, Viši sud u Kragujevcu je ove žalbe odbio i potvrdio prvostepena rešenja o izvršenju sa obrazloženjem da je sud dužan da izvršnom poveriocu omogući ostvarenje svog prava u razumnom roku shodno članu 18. Ustava Republike Srbije i članu 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i članu 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju. (Gž 209/10, Gž 279/10, Gž 853/10)

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno se pri-menjuju (član 18. stav 1. Usta-va). Ustavom se jemče i kao takva neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena op-šte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđe-no ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (stav 2).

Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokrat-skog društva, saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi među-narodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (stav 3).


- 91 -

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogra-ničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava (član 20. stav 1. Ustava). Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati (stav 2).

Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava svi državni organi, a naročito sudovi dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ogrančenja i obimu ograničenja, od-nosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava. Članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju predviđeno je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti li-šen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava, a da prethodne odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenju-je zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

Iz citiranog proizilazi da član 1. Protokola počiva na načelima prava na neometano uživanje imovine, zabrane lišenja imovine osim pod određenim uslovima i pravu države da reguliše korišće-nje imovine pod određenim uslovima. Ograničenja ovih prava vezana su za javni, odnosno opšti dru-štveni interes, pa je zbog toga neophodno prilikom njihovog ograničenja poštovati princip pravičnog balansa između prava pojedinca i opšteg interesa zajednice, da teret ne postane nesrazmeran kao i ra-zumnog odnosa između mera koje se preduzimaju i željenog cilja.

Pravična ravnoteža će se teško postići ako država prouzrokuje prekomerna odlaganja (na primer izjavljivanje pravnog leka, plaćanje naknade odnosno ako je na neki drugi način trajanje mešanja u prava podnosioca bilo prekomerno). (Almeida Garet i ostali protiv Portugalije No 29813/96, 30229/96, Kutić protiv Hrvatske – Sajt Vrhovnog suda Hrvatske, kao i ostale odluke Evropskog suda za ljudska prava protiv Hrvatske u prevodu na hrvatski.) izvršenja odluke upravnog organa za iselje-nje zaštićenog podstanara iz stana u privatnoj svojini. Odredbe stava 3. člana 20. Ustava, u sebi sadr-že elemente iz člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava u pogledu legaliteta, legitimiteta i proporcionalnosti.

Članom 4. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, izmenjen je član 14. Za-kona o privatizaciji i utvrđeno da "za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji mora da se objavi najkasnije do 31.12.2008. godine". Članom 20ž st.1. i 7. propisano je da "od dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja ne može se protiv subjekata privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom odrediti i sprovesti prinudno izvrše-nje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. Postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida se." Pri tome, predviđeni prekid nema vremensko ograničenje.

Na osnovu takvih normi prekidani su postupci izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka. Članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima kao osnovni principi između ostalog predviđeni su neza-visnost i nepristrasnost suda, koji se ostvaruju podelom vlasti. Izgrađeni standard određuje da vlasti ne smeju ni odbiti, ni propustiti da provedu sudske odluke (Hornby pr. Grčke).

U suprotnosti je sa vladavinom prava ako bi zakonom data diskrecija izvršnoj i zakonodavnoj vlasti bila izražena u neograničenosti vlasti. Zakon mora naznačiti obim svake takve diskrecije koja je datanadležnim organima vlasti i dovoljno jasno navesti način njegovog sprovođenja vodeći računa o legitimnom cilju mere koja je u pitanju, kako bi pojedinac imao odgovarajuću zaštitu od proizvolj-nog mešanja. Organi sudske vlasti moraju sprovesti ove standarde, jer pristup sudu mora biti suštin-ski, ne formalan. Revidiranom Evropskom socijalnom poveljom garantovano je svim radnicima pra-vo na pravičnu naknadu koja je dovoljna za pristojni životni standard njih i njihovih porodica da svi radnici i oni koje oni izdržavaju imaju pravo na socijalnu sigurnost i obavezane strane ugovornice da priznaju pravo radnika na naknadu koja će njima i njihovim porodicama obezbediti pristojan životni


- 92 -

standard. Članom 25. je utvrđena obaveza strana ugovornica, potpisnica Povelje da obezbede efek-tivno ostvarivanje prava radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti njihovih poslodavaca od strane neke garantne institucije ili garantovanjem nekog drugog oblika efektivne za-štite. Zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava dostavio je Vrhovnom ka-sacionom sudu dana 08.12.2010. godine izveštaj sa 1100. sastanka Komiteta ministara Saveta Evro-pe posvećenog nadzoru nad izvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava koji je održan od 30. novembra do 03. decembra 2010. godine. U tom izveštaju je navedeno da su posebno razmatrana generalna pitanja odnosno poboljšanje efikasnosti i transparentnosti izvršavanja presuda Evropskog suda za ljudska prava i mere za poboljšanje izvršavanja presuda ESLJP i predlozi za primenu IN-TERLAKEN deklaracije i akcionih planova, mere koje se odnose na proces izvršavanja i posledice koje će to imati na izvršavanje presuda donetih protiv Srbije. Iz izveštaja proizilazi da je u pogledu Republike Srbije nagovešteno da će se grupa predmeta – presuda ESLJP koja se odnosi na problem neefikasnog izvršavanja presuda domaćih sudova, među kojima su najznačajniji predmeti koji se od-nose na neefikasno izvršavanje presuda donetih protiv društvenih preduzeća, naći u grupi presuda koje se razmatraju po sistemu "pojačanog nadzora". S tim u vezi, zastupnik zaključuje da će ubuduće biti potrebna efikasna saradnja svih nadležnih organa u cilju izrade akcionih planova i njihove pri-mene koju će pratiti Komitet ministara SE.

Iz navedenog proizilazi da postupak izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka ne sme da ugrozi načelo pravne sigurnosti, da novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom i izvršnom sudskom odlukom spada u imovinu lica u čiju je korist dosuđeno i da mora da se obezbedi efikasna zaštita po-traživanja koja proističu iz ugovora o radu odnosno radnog odnosa, garantovana socijalnom pove-ljom, bez obzira na nesolventnost dužnika. I drugi nacionalni zakoni daju prednost ostvarivanju pra-va iz radnih odnosa (Zakon o stečaju,14 Zakon o radu 15), pa ovakva zaštita je pozitivna diskrimina-cija određene grupe poverilaca u odnosu na ostale poverioce protiv dužnika nad kojima je pokrenut postupak stečaja. Država se ne može legitimno pozivati na opštu potrebu kako bi opravdala ograni-čenje prava i sloboda pojedinaca, a svako mešanje u uživanju nekog zaštićenog prava mora odgova-rati određenoj hitnoj društvenoj potrebi, naročito mora biti proporcionalno cilju koji se želi postići.

Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda na sednici od 22.02.2011. godine, rukovodeći se standardima, stavovima i principima izraženim u presudama Evropskog suda za ljudska prava, što je i u skladu sa članom 18. Ustava Republike Srbije, usvojilo je pravno shvatanje da se izvršni po-stupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim isprava-ma protiv dužnika, subjekta privatizacije u restruktuiranju neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati. (Sentenca pravnog shvatanja verifikovana 24.02.2011. godine, a obrazloženje 25.03.2011. godine)

114400.. Po nalogu Višeg trgovinskog suda, prvostepeni sud je sproveo izviđajne radnje i održao ro-

čište u smislu člana 19. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), radi provere tačnosti navo-da iz žalbe da je dug po izvršnoj ispravi izmiren.

Prema dokazima koje je izvršni dužnik dostavio, i navodima izvršnog poverioca sa ročišta koje je održano u smislu člana 19. ZIP, radi provere navoda dužnika iznetih u žalbi, a na koje izvršni du-žnik nije pristupio iako je bio uredno pozvan, žalbeni navodi nisu osnovani, odnosno izvršni dužnik nije dostavio dokaze za iste, a što je shodno članu 163. ZIP bio dužan da učini uz žalbu. Iz dostavlje-nih dokaza o uplatama, iako se u nekima od njih poziva na fiksni broj telefona po kome su navedeni


- 93 -

računi, ne može se utvrditi da se uplate odnose na dug za sporni period, odnosno na dug po izvršnoj is-pravi, jer se u dokazima koji se dostavljaju kao dokazi za izvršeno plaćanje nigde ne pominje navede-na presuda, a posebno imajući u vidu da je plaćanje prema dostavljenim dokazima izvršeno po računu za period 1.12.2008. - 31.12.2008. godine, a da je presuda doneta 12.11.2008. godine, što sve očigled-no ukazuje da se plaćanja ne odnose na izmirenje iznosa po istoj. Iz navedenih razloga žalbeni navodi tuženog nisu osnovani, pa se stoga žalba odbija i prvostepena odluka kao pravilna potvrđuje.

Shodno tome, posebno imajući u vidu i navode sa održanog ročišta, prema kojima su svi navede-ni računi već uzeti u obzir prilikom veštačenja od strane veštaka finansijske struke, kojim je konsta-tovana visina duga koja je bila predmet navedene parnice, odnosno i ukazivanje da je delimično iz-mirenja plaćanja ugovorenih rata uračunato, određeno je izvršenje samo u odnosu na neizmireni deo obaveze.


114411.. Ako izvršni dužnik u žalbi tvrdi da je izmirio obavezu dužan je da uz žalbu dostavi i doka-

ze o izvršenju iste.

Pobijanim rešenjem određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave, po predlogu izvršnog po-verioca i u svemu u skladu sa priloženom izvršnom ispravom koja ima potvrdu pravosnažnosti i iz-vršnosti. Shodno čl. 12. i 13. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), a u skladu i sa poukom o pravnom leku datom na navedenom rešenju protiv rešenja o izvršenju koje je doneto na osnovu izvr-šne isprave, može se podneti žalba u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja. Iz navedenih raz-loga, iako je izvršni dužnik na podnesku od 1.04.2010. godine naznačio da se radi o prigovoru na re-šenje o izvršenju, ovaj sud je isti smatrao žalbom i o istom odlučivao.

Prema odredbama člana 15. ZIP, žalba protiv rešenja o izvršenju može se izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, a naročito razloga koji su navedeni u označenom članu. Kako navodima u žalbi izvršni dužnik samo ističe da je uvidom u svoju poslovnu dokumentaciju utvrdio da je prema poveri-ocu u celosti izmirio svoje dugovanje, a radi se o dugovanju koje je utvrđeno pravnosnažnom i izvr-šnom sudskom odlukom, to izvršni dužnik u žalbi zapravo iznosi razloge koji ukazuju da je obaveza utvrđena izvršnom ispravom prestala, odnosno da je posle donošenja isprave dužnik istu u celosti iz-mirio.

Prema odredbama člana 16. ZIP, izvršni dužnik je dužan da sve razloge pobijanja iznese u žalbi i sve dokaze na kojima se žalba zasniva priloži uz žalbu, a u slučaju da to ne učini gubi pravo na na-knadnu dostavu dokaza u žalbenom postupku. Kako shodno iznetom, i pored navoda da je izmirio dug iz izvršne isprave, izvršni dužnik uz žalbu nije dostavio i dokaze za svoje navode o izvršenju obaveze, to žalba izvršnog dužnika primenom pravila o teretu dokazivanja nije osnovana, pa se ista odbija na osnovu člana 387. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku i člana 27. ZIP, a pobija-no rešenje kao pravilno potvrđuje.


114422.. Izvršni dužnik mora uz žalbu dostaviti dokaze da je izvršio obavezu iz izvršne isprave ili

da je ista prestala usled činjenica koje su nastupile posle donošenja iste.


- 94 -

Imajući u vidu da predlog izvršnog poverioca u svemu ispunjava uslove iz člana 7. Zakona o iz-vršnom postupku (dalje: ZIP), te da je time ispunjeno načelo formalnog legaliteta, kao i da je nave-denim predlogom izvršni poverilac tražio prinudnu naplatu na iznos glavnog duga, a za period od 16.03.2006. do 4.06.2009. godine, koji nije obuhvaćen ranijim predlozima za izvršenje i donetim re-šenjima o izvršenju, to je pravilno našao prvostepeni sud da su ispunjeni zakonski uslovi, pa je do-neo pobijano rešenje.

Kako su članom 15. ZIP izričito propisani razlozi zbog kojih se može, od strane izvršnog dužni-ka, žalbom osporiti doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave, i kako je izvršni dužnik isticao da je prestalo - izmireno potraživanje koje je predmet predloga za izvršenje i rešenja o izvr-šenju, a što citiranim odredbama člana 15. st. 1. i 8. ZIP može biti razlog za žalbu, to je izvršni du-žnik bio u obavezi da uz žalbu dostavi i dokaze za iznete navode da je navedeno dugovanje presta-lo na jedan od zakonom propisanih načina, ili da je potraživanje prestalo na osnovu činjenica koje su nastupile posle izvršnosti odluke, ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz koga potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenog poravnanja. Kako, međutim, izvršni dužnik nije do-stavio navedene dokaze, već je samo isticao u žalbi da ima saznanja da je dugovanje prestalo izvr-šenjem obaveze prema izvršnom poveriocu, to takvi žalbeni navodi ne mogu biti osnov za drugači-ju odluku povodom predloga za prinudno izvršenje, odnosno za ukidanje ožalbenog rešenja kojim je određeno izvršenje.


114433.. Ukazivanje izvršnog dužnika na nezakonitost u dostavljanju presude na osnovu koje je iz-

vršenje određeno nije razlog koji sprečava izvršenje ako je presuda snabdevena potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti.

Prema stanju u spisima, predlog za izvršenje podnet je na osnovu pravnosnažne i izvršne is-

prave Privrednog suda u Beoradu, P. br.... od 29.03.2010. godine. Uz predlog za izvršenje prilo-žena je navedena presuda u originalu, snabdevena potvrdom pravnosnažnosti i izvršnosti, na dan 5.05.2010. godine. Poverilac i dužnik po navedenoj izvršnoj ispravi su lica označena kao izvršni poverilac i izvršni dužnik u predlogu za izvršenje. Predlogom se traži prinudno ostvarenje potra-živanja u svemu kako ono u presudi glasi, kako u odnosu na glavni dug, tako i kamatu i troškove izvršnog i parničnog postupka, a zahtev za određivanje izvršenja kamate na iznos troškova od da-na donošenja isprave do isplate zasnovan je na članu 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP). Proizlazi da je pravilno prvostepeni sud odredio predloženo izvršenje u smislu člana 7. ZIP, jer postoje svi zakonom predviđeni uslovi da se izvršenje odredi.

Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnog dužnika da mu presuda na osnovu koje je određeno izvr-šenje nije dostavljena i da u postupku iz kojeg presuda potiče nije imao mogućnost da u parnici uče-stvuje. Za izvršni sud je bitno da je presuda dostavljena u originalu, da je snabdevena potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti, pa proizlazi da su razlozi koje izvršni dužnik ističe razlozi koje je mo-gao isticati u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče, a ne predstavljaju razloge iz člana 15. stav 1. tačka 8) ZIP, koji bi sprečavali izvršenje.



- 95 -

114444.. Nezakonitost u dostavljanju presude na osnovu koje je izvršenje određeno i ukazivanje izvršnog

dužnika na to, ne predstavlja razlog koji sprečava izvršenje ako je presuda snabdevena potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog susa, Iž. 2591/10 od 17.09.2010. godine)

114455.. Žalba se prema odredbama čl.31. st.6. Zakona o hipoteci može usvojiti ako se dostave ne-

sporni pismeni dokazi da potraživanje ne postoji, da hipoteka ne postoji i da potraživanje nije dospelo za naplatu.

Odredbom čl. 31. st. 6. Zakona o hipoteci propisano je da će žalba će biti uvažena ako dužnik ili vlasnik dostavi registru nepokretnosti nesporne pismene dokaze da potraživanje ne postoji, da hipo-teka ne postoji, da potraživanje nije dospelo za naplatu ili da je dug isplaćen.

S obzirom da hipotekarni dužnik koji je istovremeno i vlasnik nekretnine uz svoju žalbu nije do-stavio nijedan pismeni dokaz na okolnosti koje su određene u čl.31. st.6. tačke 1. do 4. Zakona o hi-poteci, njegova žalba nije osnovana.

Irelevantni su žalbeni razlozi hipotekarnog dužnika, ovde protivnika predlagača da je između stranaka došlo do vansudskog poravnanja u pogledu izmirenja duga obzirom da je isti nije priložio dokaz u prilog svojih tvrdnji a predlagač je iste osporio u odgovoru na žalbu. Navodi protivnika predlagača da uz zabeležbu nije dostavljena tržišna vrednost stambene zgrade na kojoj je stavljena zabrana otuđenja su takođe irelevantni jer isto shodno odredbi čl. 31. Zakona o hipoteci nije ni po-trebno.

Na osnovu svega iznetog žalba protivnika predlagača je kao neosnovana odbijena, a pobijano pr-vostepeno rešenje potvrđeno primenom odredbe čl. 387 tač. 2 ZPP-a u vezi odredbe čl. 30. st. 2. Za-kona o vanparničnom postupku.

(Gž.br. 1121/10 od 30.03.2010. godine)

IZNOŠENJE ČINJENICA I PREDLAGANJE

DOKAZA U PRIGOVORU (Član 43. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

114466.. Žalba na rešenje o izvršenju doneto na osnovu izvršne isprave u prilogu mora sadržati tj.

izvršni dužnik u prilogu mora dostaviti i dokaze za svoje navode zbog kojih osporava rešenje.

Po predlogu izvršnog poverioca, a radi prinudne naplate potraživanja po pravnosnažnoj i izvr-šnoj presudi naznačenog Trgovinskog suda od 08.10.2007. godine (kojom je tuženi - izvršni dužnik obavezan da tužiocu - izvršnom poveriocu isplati navedeni novčani iznos), nadležni Trgovinski sud je doneo pobijano rešenje kojim je odredio prinudno izvršenje, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz čla-na 7. Zakona o izvršnom postupku.


- 96 -

U žalbi, izvršni dužnik navodi da je izmirio dugovanja po navedenoj izvršnoj ispravi – pravosnažnoj i izvršnoj sudskoj odluci, koja su bila predmet potraživanja izvršnog poverioca i rešenja o prinudnom iz-vršenju, te da je dokaze o izmirenju istog dostavio sudu uz podnesak od 27.11.2009. godine odn. uz žal-bu na rešenje o izvršenju. U spisima predmeta, međutim, ne nalazi se podnesak od 27.11.2009. godine, niti se može ustanoviti da je isti sudu podnet uz dokaze o ispunjenosti obaveze. Dakle, iako je izvršni dužnik podneo žalbu iz razloga predviđenih članom 15. Zakona o izvršnom postupku, iz navedenih raz-loga - s obzirom da uz istu nije dostavio dokaze za svoje navode o izmirenju obaveze iz pravosnažne iz-vršne isprave po kojoj je doneto rešenje o prinudnom izvršenju, a što je bila njegova dužnost u smislu odredaba člana 16. istog Zakona, žalba izvršnog dužnika nije osnovana.

Iz tih razloga se i odbija - na osnovu člana 387. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 27. Zakona o izvršnom postupku. Prvostepeno rešenje se potvrđuje kao pravilno.


114477.. Uz žalbu na rešenje kojim se određuje prinudno izvršenje presude, dužnik koji tvrdi da je

izmirio novčane obaveze mora dostaviti dokaze da je izvršio plaćanje dugovanog iznosa izvr-šnom poveriocu sa pozivom na konkretnu presudu - izvršnu ispravu.

Radi provere tačnosti navoda iz žalbe da je dug po izvršnoj ispravi izmiren, prvostepeni sud je, po nalogu Višeg trgovinskog suda, sproveo izviđajne radnje i održao ročište u smislu člana 19. Za-kona o izvršnom postupku.

Prema dokazima koje je izvršni dužnik dostavio i navodima izvršnog poverioca sa ovog ročišta, a na koje izvršni dužnik nije pristupio iako je bio uredno pozvan, žalbeni navodi nisu osnovani odn. izvršni dužnik nije dostavio dokaze za iste, a to je - shodno članu 163. Zakona o izvršnom postupku - bio dužan da učini uz žalbu.

Iz dostavljenih dokaza o uplatama, iako se u nekima od njih upućuje na fiksni broj telefona po kome su navedeni računi, ne može se utvrditi da se uplate odnose na dug za sporni period odn. na dug po izvršnoj ispravi, jer se u dokazima koji se dostavljaju za izvršeno plaćanje nigde ne pominje navedena presuda. Na drugoj strani, plaćanje prema dostavljenim dokazima izvršeno je po računu za period 01.12.2008. - 31.12.2008. godine, a presuda je doneta 12.11.2008. godine, što očigledno uka-zuje da se plaćanja ne odnose na izmirenje iznosa po istoj.

Iz navedenih razloga žalbeni navodi tuženog nisu osnovani, pa se stoga žalba odbija i prvostepe-na odluka kao pravilna potvrđuje. Shodno tome, posebno imajući u vidu i navode sa održanog roči-šta, prema kojima su svi navedeni računi već uzeti u obzir prilikom veštačenja od strane veštaka fi-nansijske struke, kojim je konstatovana visina duga kao predmet navedene parnice odn. i ukazivanje da je delimično izmirenje plaćanja ugovorenih rata uračunato, određeno je izvršenje samo u odnosu na neizmireni deo obaveze.


ODLUČIVANJE O PRIGOVORU U

PRVOM STEPENU (Član 44. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)


- 97 -

114488.. U konkretnom slučaju izvršni poverilac ima perfektnu izvršnu ispravu, presudu donetu u parničnom

postupku koja je snabdevena klauzulom pravnosnažnosti i koja je podobna za izvršenje, i s obzirom da na strani izvršnih poverilaca ima dva lica čija solidarnost nije ugovorena niti zakonom određena (čl. 425. ZOO), to je sud pravilno podelio novčanu obavezu i izvršnog dužnika obavezao da obojici izvršnih po-verilaca na ime parničnih troškova isplati iznose od po 28.825.00 dinara, kao i troškove izvršenja. Tako-đe, za ispunjenost uslova za donošenje rešenja o izvršenju nije od značaja činjenica da je izvršni dužnik podneo vanredni pravni lek, s obzirom da isti ne odlaže sprovođenje izvršenja.

(IPV. I 460/12 od 5.11.2012. godine)

114499.. U konkretnom slučaju postoje dva izvršna poverioca čija potraživanja nisu podeljena tj. predlo-

gom za izvršenje nije opredeljena visina iznosa koji svako od njih potražuje prema izvršnom dužni-ku, tako da se ne zna kolika je obaveza izvršnog dužnika prema svakom izvršnom poveriocu, to je sud postupao po neurednom predlogu za izvršenje, to je rešenje o izvršenju moralo biti ukinuto.

(IPV. I 126/2 od 21.03.2012. godine)

115500.. Prvostepeni izvršni sud je ovlašćen da odluči kao drugostepeni, usvajanjem žalbe izvršnog

dužnika, ukidanjem rešenja o izvršenju koje je doneo u prvom stepenu, obustavom izvršenja i ukidanjem sprovedenih radnji, ali ne i da takvu žalbu odbije i svoje rešenje o izvršenju potvrdi ili "ostavi na snazi".

Međutim, prvostepeni sud nakon održanog ročišta po nalogu drugostepenog suda, donosi rešenje da se rešenje o izvršenju ostavlja na snazi iako za to zaista ne postoji zakonski osnov. Navedenom odredbom je predviđeno da prvostepeni sud, ukoliko nađe da je žalba izvršnog dužnika protiv reše-nja o izvršenju osnovana, može istu usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje i ukinu-ti sprovedene izvršne radnje, a u suprotnom, da će dostaviti spise drugostepenom sudu na odlučiva-nje o žalbi. Iz navedenog sledi da prvostepeni sud nije ovlašćen da žalbu koja po njegovom stanovi-štu nije osnovana, odbije i rešenje o izvršenju potvrdi, odnosno kao u ovom slučaju "ostavi na sna-zi", jer takva ovlašćenja iz navedene zakonske odredbe za prvostepeni sud ne proizlaze. Iz tog razlo-ga je ovo rešenje moralo biti ukinuto kao u izreci ovog rešenja pod 1.


115511.. Viši sud u P... je cenio žalbene navode izvršnog dužnika i iste smatra osnovanim, obzirom da je

uvidom u spise predmeta I. br. 102/08 utvrđeno da je dana 6.06.2008. godine, prvostepeni sud dosta-vio nalog Narodnoj banci Srbije, da sa računa izvršnog dužnika naplati dospelu tražbinu izvršnog poverioca, a kao je predlog za izvršenje izvršnog poverioca zastareo, iz razloga što je izvršna isprava na osnovu koje se traži izvršenje postala pravnosnažna 25.12.1996. godine, to je izvršni poverilac mogao da traži svoje potraživanje do 25.12.2007. godine.

Odredbom čl. 379. st. 1. ZOO, propisano je da sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa ili poravnanjem pred sudom ili drugim nad-


- 98 -

ležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zasta-relosti.

Sa napred navedenih razloga, ožalbeno rešenje je preinačeno tako što je predlog za izvršenje iz-vršnog poverioca odbijen kao neosnovan i odlučeno kao u izreci.

(Okružni sud u Požarevvcu Gž. 1685/10 od 6.12.2010. godine)

RAZLOZI ZA ODBACIVANJE PRIGOVORA I ZA USTUPANJE PREDMETA NADLEŽNOM SUDU


115522.. Prema čl. 91. ZPP-a propisano je da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje

u postupku podnese punomoćje, kao i da je sud dužan da u toku celog postupka pazi da lije lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje.

Imajući u vidu napred citiranu zakonsku normu, kao i činjenicu da u spisima nema punomoćja za advokata, koji bi mogao da u ime i za račun izvršnog poverioca preduzima samostalno pravne radnje, Veće je prigovor odbacilo kao nedozvoljen.

(Osnovni sud u Požarevcu, Sudska jednica Petrovac na Mlavi, Ipv. I 504/12 od 3.12.2012)

115533.. Kada je predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave podnet prvostepenom sudu u vre-

me kad je nad izvršnim dužnikom već pokrenut stečajni postupak a prvostepeni sud je obave-šten o istom, to u toj fazi postupka prvostepeni sud ne može doneti rešenje o izvršenju već bi trebalo da odbaci predlog za izvršenje.

Pobijanim prvostepenim rešenjem o izvršenju, donetim na osnovu izvršne isprave određeno je izvršenje i obavezan izvršni dužnik da izmiri izvršnom poveriocu glavni dug, troškove parničnog po-stupka i troškove izvršenja popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari dužnika.

Protiv ovog rešenja izvršni dužnik uložio je dozvoljenu i blagovremenu žalbu u kojoj je ista-kao da je rešenjem Trgovinskog suda u Pančevu St.br.2/09 od 08.04.2009. pokrenut stečajni po-stupak nad izvršnim dužnikom, pa s toga predlaže da se žalba usvoji i stavi van snage doneto re-šenje o izvršenju.

Ovaj sud kao drugostepeni našao je da je žalba izvršnog dužnika osnovana. Članom 73. stav 1. i 2. Zakona o stečajnom postupku ("Sl.glasnik RS", br.84/2004 i 85/2005 – dr.Zakon), koji se prime-njuje shodno odredbi čl. 207. stav 1. Zakona o stečaju ( "Sl.glasnik RS" br.104/2009), propisano je da se od dana pokretanja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njego-vom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka, te da se po-stupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku prekidaju.

Imajući u vidu da je rešenjem Trgovinskog suda u Pančevu St.br.2/09 od 8.04.2009. godine pokre-nut stečajni postupak nad izvršnim dužnikom (obaveštenje sa rešenjem St.br. 2/09 od 8.4.2009.godine, -


- 99 -

primljeno je i u Okružnom sudu u Pančevu Su.br. VIII/210-2009 dana 24.4.2009.g.) a da je predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave podnet prvostepenom sudu dana 24.04.2009.godine, dakle u vre-me kad je nad izvršnim dužnikom već pokrenut stečajni postupak o čemu je i prvostepeni sud obave-šten, to u ovoj fazi postupka prvostepeni sud nije trebao doneti pobijano rešenje o izvršenju već je trebao odbaciti predlog za izvršenje.

(Viši sud u Pančevu, Gž. 217/10 od 08.02.2010. godine)

PRIGOVOR NA REŠENJE O IZVRŠENJU DONETO NA OSNOVU

VERODOSTOJNE ISPRAVE (Član 46. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

115544.. Kada izvršni dužnik u prigovoru ospori postojanje potraživanja iz verodostojne isprave,

navodeći da je platio navedeni iznos, smatra se da je prigovor obrazložen, bez obzira što izvr-šni dužnik uz prigovor nije dostavio i dokaze o plaćanju, imajući u vidu da član 20. stav 4. Za-kona o izvršnom postupku, ne propisuje obavezu izvršnog dužnika da u prilog iznetih tvrdnji u prigovoru kojima osporava potraživanje iz podnete verodostojne isprave, dostavi i adekvat-ne dokaze.

Neosnovani su žalbeni navodi izvršnog dužnika da je pobijano rešenje zahvaćeno bitnom po-

vredom odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st. 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa nepravilnom primenom čl. 21. st. 4. Zakona o izvršnom postupku, kao i čl. 10. st. 2. Zakona o parničnom postupku. Nasuprot žalbenim navodima, izvršni dužnik je u prigovoru osporio posto-janje potraživanja iz verodostojne isprave, istakavši da je platio navedeni iznos, te je stoga pra-vilno prvostepeni sud ocenio da je podneti prigovor obrazložen. Činjenica da izvršni poverilac uz prigovor nije dostavio i dokaze o plaćanju, ne utiče na pravilnost donetog rešenja, imajući u vidu da navedeni član 20. st. 4. Zakona o izvršnom postupku, ne propisuje obavezu izvršnog dužnika da u prilog iznetih tvrdnji u prigovoru kojima osporava potraživanje iz podnete verodostojne is-prave, dostavi i adekvatne dokaze. U toj situaciji ocena osnovanosti kao i dokazanosti iznetih tvr-di u prigovoru, ceni se u parničnom postupku i izvršni sudija nema ovlašćenje da o iznetom u pri-govoru odlučuje u izvršnom postupku.


115555.. Nepravilan je stav prvostepenog suda da odluka kojom je ukinut platni nalog predstavlja isto-

vremeno odluku suda o tužbenom zahtevu, jer je isti neosnovan zbog osnovanosti materijalno-pravnog prigovora da tužba nije podneta u zakonskom roku, pa zbog toga odluka kojom je ukinut platni nalog ne mora da sadrži i odluku o glavnoj stvari.


- 100 -

Po utvrđenju da su izjavljeni prigovori na izdati platni nalog i po pravnosnažnosti tog rešenja, ot-početi raspravljanje o glavnoj stvari ili će u zavisnosti od drugih razloga oceniti da nema mesta ras-pravljanju, ali u svakom slučaju se mora doneti odluka o glavnoj stvari, odnosno odluka o osnovano-sti ili neosnovansti tužbenog zahteva.

Ukidanje platnog naloga bez odluke o glavnoj stvari nije pravnosnažno presuđena stvar. (Viši sud u Kraljevu, 1Gž. 631/10)

RAZLOZI ZA PRIGOVOR


115566.. Teška materijalna i porodična situacija izvršnog dužnika ne mogu biti žalbeni razlog.

(Iz Rešenja privrednog apelacionog suda, Iž. 2823/10)

DOKAZI UZ PRIGOVOR


115577.. Uz prigovor u kome tvrdi da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj dužnik je u oba-

vezi da priloži dokaze koji zavise od pravne sadržine svakog konkretnog slučaja.

Dokazi koje je dužnik je u obavezi da priloži uz prigovor u kome tvrdi da je u verodostojnu is-pravu unet neistinit sadržaj zavise od svakog konkretnog slučaja. Npr. ako osporava cenu i tvrdi da je usmeno dogovorena, mogao bi priložiti izjavu svedoka koji je učestvovao u dogovoru, prema pra-vilima novog Zakona o parničnom postupku.


POSTUPAK PO PRIGOVORU


115588.. Ukoliko izvršni dužnik nije osporio mesnu nadležnost u podnetom prigovoru, Privredni

sud - koji odlučuje o njegovoj osnovanosti protiv zaključka izvršitelja - ne može se oglasiti me-sno nenadležnim za dalje postupanje.


- 101 -

Izvršni dužnik – ovde tuženi u prigovoru nije istakao prigovor mesne nenadležnosti Privred-nog suda a u konkretnom slučaju se ne radi o isključivoj mesnoj nadležnosti. Otuda se nisu se stekli uslovi da se Privredni sud svojim rešenjem od 21.11.2012. godine oglasi mesno nenadle-žnim i predmet ustupi drugom Privrednom sudu na dalji postupak.

Prema članu 49. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u slučaju da sud stavi van snage do-neto rešenje o izvršenju nakon podnetog prigovora (što je konkretno slučaj) staviće van snage reše-nje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Prema članu 460. Zakona o parničnom postupku, tuženi samo u prigovoru može istaći prigovor mesne nenadležnosti.

Kako izvršni dužnik nije osporio mesnu nadležnost Privrednog suda u podnetom prigovoru protiv za-ključka izvršitelja, shodno navedenim zakonskim odredbama, isti je mesno nadležan za dalje postupanje.


115599.. Ukoliko izvršni dužnik nije osporio mesnu nadležnost u podnetom prigovoru, Privredni

sud - koji odlučuje o njegovoj osnovanosti protiv zaključka izvršitelja - ne može se oglasiti me-sno nenadležnim za dalje postupanje.

Izvršni dužnik – ovde tuženi u prigovoru nije istakao prigovor mesne nenadležnosti Privrednog suda a u konkretnom slučaju se ne radi o isključivoj mesnoj nadležnosti. Otuda se nisu se stekli uslo-vi da se Privredni sud svojim rešenjem od 21.11.2012. godine oglasi mesno nenadležnim i predmet ustupi drugom Privrednom sudu na dalji postupak.

Prema članu 49. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u slučaju da sud stavi van snage do-neto rešenje o izvršenju nakon podnetog prigovora (što je konkretno slučaj) staviće van snage reše-nje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Prema članu 460. Zakona o parničnom postupku, tuženi samo u prigovoru može istaći prigovor mesne nenadležnosti.

Kako izvršni dužnik nije osporio mesnu nadležnost Privrednog suda u podnetom prigovoru protiv za-ključka izvršitelja, shodno navedenim zakonskim odredbama, isti je mesno nadležan za dalje postupanje.


116600.. Nema uslova da se privredni sud, koji je usvojio prigovor dužnika i stavio van snage doneti

zaključak, oglasi mesno nenadležnim za dalje postupanje ukoliko izvršni dužnik nije osporio me-snu nadležnost u podnetom prigovoru protiv zaključka izvršitelja.

Izvršni poverilac - javno komunalno preduzeće, podneo je imenovanom izvršitelju dana 17.10.2012. godine predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novča-nog potraživanja u navedenom iznosu protiv označenog izvršnog dužnika. Izvršitelj je zaključ-


- 102 -

kom o izvršenju od o8.08.2012. godine usvojio podneti predlog i odredio izvršenje. Blagovreme-nim prigovorom izvršni dužnik je osporio navedeni zaključak izvršitelja sa obrazloženjem da je nad njim pokrenut stečajni postupak pred nadležnim Privrednim sudom, koji je okončan usvaja-njem plana reorganizacije, te da je rešenje o usvajanju plana reorganizacije postalo pravosnažno dana 25.11.2011. godine te da je potraživanje ovde izvršnog poverioca obuhvaćeno usvojenim planom reorganizacije.

Izvršni dužnik, prema spisima, u prigovoru nije istakao prigovor mesne nenadležnosti a ne radi se o isključivoj mesnoj nadležnosti, zbog čega se nisu stekli uslovi da se taj sud svojim rešenjem od 30.08.2012. godine oglasi mesno nenadležnim i predmet ustupi drugom Privrednom sudu na dalji postupak.

Prema članu 49. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u vezi sa članom 251. stav 1. istog Zakona, u slučaju da sud stavi van snage doneto rešenje o izvršenju nakon uloženog prigovora (što je konkretno slučaj) staviće van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odredi-ti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Prema članu 460. Zakona o parničnom postupku, tuženi može istaći prigovor mesne nenadležnosti samo u prigovoru.

Kako izvršni dužnik nije osporio mesnu nadležnost u podnetom prigovoru protiv zaključka izvršite-lja, shodno navedenim zakonskim odredbama, mesno nadležan za dalje postupanje je isti sud.


116611.. Neosnovani su žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud propustio da odredi paricioni

rok za ispunjenje obaveze. U ovoj pravnoj stvari postupak je pokrenut predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, pa je prvostepeni sud doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodo-stojne isprave. To rešenje sadrži obavezujući deo, u kome je određen rok u kome je dužniku nalo-ženo ispunjenje potraživanja. Nakon izjavljenog prigovora predmet je dostavljen parničnom sudu i parnični sud, odlučujući o tužbenom zahtevu, odlučuje i o rešenju o izvršenju u obavezujućem delu tako što ga održava na snazi, ukoliko usvaja tužbeni zahtev, ili ga ukida, ukoliko tužbeni zahtev odbija. Održavanjem na snazi rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev prvostepeni sud je održao na snazi navedeno rešenje i u odnosu na rok za ispunjenje obaveze.


116622.. Prvostepeni sud, umesto da oceni blagovremenost, dozvoljenost i potpunost navedenog pri-

govora, pa u zavisnosti od toga da rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje stavi van snage i ukine sprovedene radnje, a predmet dostavi parničnom odeljenju nadležnog suda, ili isti eventualno odbaci (ako nije blagovremen, dozvoljen ili potpun), prigovor dostavlja pove-riocu, koji podneskom delimično povlači predlog, na osnovu čega prvostepeni sud očigledno donosi pobijano rešenje.

Ovakvo postupanje prvostepenog suda nije pravilno. Naime, rešenje o izvršenju na osnovu vero-dostojne isprave može se prinudno sprovoditi tek nakon njegove pravnosnažnosti, a izjavljivanje bla-govremenog, dozvoljenog i potpunog prigovora sprečava pravnosnažnost ovog rešenja. Osim toga, nakon izjavljivanja blagovremenog, dozvoljenog i potpunog prigovora, za povlačenje predloga za iz-


- 103 -

vršenje, odnosno tužbe, potrebna je saglasnost izvršnog dužnika, jer se izjavljivanje prigovora ima smatrati upuštanjem u raspravljanje, zbog čega je, saglasno članu 196. Zakona o parničnom postup-ku, za povlačenje potrebna saglasnost protivne strane, a sve imajući u vidu da se, nakon izjavljivanja prigovora, postupak nastavlja po odredbama istog zakona.


116633.. Prema stanju u spisima, na predlog izvršnog poverioca radi donošenja rešenja o izvrše-

nju na osnovu verodostojne isprave, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca od izvršnog dužnika, i to prenosom sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, alternativno - popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari iz-vršnog dužnika, doneto je rešenje kojim se određuje predloženo izvršenje.

Kako je u skladu sa zakonskim ovlašćenjima izvršni dužnik podneo blagovremeni prigovor u ko-me je izneo da osporava navedeno potraživanje, ukazujući da i naziv izvršnog dužnika nije tačno označen, to je pravilno prvostepeni sud, postupajući u skladu sa ovlašćenjima iz člana 21. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP) rešenje o izvršenju, po prigovoru, stavio van snage, kao i postupak u delu u kome je određeno izvršenje, i predvideo da se postupak dalje nastavlja u parničnom odeljenju, odnosno kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Nisu osnovani žalbeni navodi izvršnog poverioca da prigovor koji je dostavio izvršni dužnik nije obrazložen, jer je, prema stanju u spisima, dužnik naveo razloge svog osporavanja tužiočevog potraži-vanja, odnosno rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, pa stoga i navedeni prigovor ispu-njava sve zakonske uslove da se po njemu postupa, odnosno da se postupi u smislu člana 21. ZIP, ka-ko je to pravilno uradio i prvostepeni sud.

Ocena osnovanosti navoda iz prigovora, međutim, ne može se vršiti u postupku povodom prigo-vora, jer to ne predviđaju odredbe člana 21. ZIP, već je prvostepeni sud dužan da, odmah po prijemu blagovremenog i obrazloženog prigovora u smislu citiranog člana, rešenje o izvršenju stavi van sna-ge u delu u kome je određeno izvršenje, i spise uputi parničnom sudu na dalji postupak, u kome će biti ocenjena i osnovanost navoda iz prigovora.


116644.. Uvidom u spis predmeta utvrđuje se da je rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Iv.

III-3857/07 od 25.04.2007. godine, određeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja izvršnog po-verioca, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i isplatom iznosa ostvarenom prodajom izvršnom poveriocu do konačne naplate potraživanja. Protiv ovog rešenja izvršni dužnik je blagovremeno izjavio prigovor, koji je prvostepeni sud pobijanim rešenjem odbacio kao nedozvoljen, jer je našao da u prigovoru nisu navedeni razlozi zbog kojih se osporava navedeno rešenje.

Ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda se ne može prihvatiti. Po članu 27. ZIP, u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Članom 103. ZPP, se propisuje da, ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, ako zakonom nije drugačije određeno.


- 104 -

U stavu 4. istog člana navodi se da će se smatrati da je podnesak povučen, ako ne bude vraćen sudu u određenom roku, ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune odbaciće se.

Prvostepeni sud nije primenio citirane odredbe zakona i prigovor koji je smatrao neurednim jer isti ne sadrži razloge pobijanja rešenja, nije vratio izvršnom dužniku radi otklanjanja nedostataka iako izvršni dužnik nema punomoćnika advokata.

(Iz Rešenja Višeg suda u Nišu, Gž. 2830/2010 od 10.09.2010. godine)

116655.. U situaciji kada je rešenje o izvršenju povodom prigovora izvršnog dužnika stavljeno

van snage i predmet dostavljen parničnom sudu na postupanje, a parnični sud ustanovi da je potraživanje tužioca (izvršnog poverioca) osnovano i rešenje o izvršenju održi na snazi u celosti, ne može istovremeno odlučivati o takvom potraživanju i kao o tužbenom zahtevu.

Tužilac je dana 04.01.2005. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi prinudne naplate potraživanja u iznosu od 593.350,52 dinara na ime neplaćene zakupnine za po-slovni prostor, a rešenjem o izvršenju Iv 83/05 od 02.02.2005. godine obavezan je tuženi kao izvršni dužnik, da tužiocu kao izvršnom poveriocu isplati iznos od 593.350,52 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom od 04.01.2005. godine do isplate, određeno je izvršenje ako du-žnik ne namiri potraživanje poverioca u iznosu od 593.350,52 dinara sa zakonskom zateznom kama-tom od 04.01.2005. godine do isplate putem popisa, procene i prodaje pokretnih stvari dužnika, te su određeni troškovi izvršenja.

Na rešenje o izvršenju Iv 83/05 od 02.02.2005. godine tuženi, kao izvršni dužnik je uložio prigo-vor pa je sud dana 08.04.2005. godine stavio van snage rešenje Iv 83/05 od 02.02.2005. godine u de-lu u kome je određeno izvršenje i ukinute su sprovedene radnje, te je predmet dostavljen parničnom odeljenju Opštinskog suda na postupanje, kao po prigovoru protiv platnog naloga u smislu odredbe člana 54. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 28/2000). Odredbama čl. 453-464. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako tuženi prigovori (član 459. stav 1. ZPP-a) da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud odlučuje prvo o tom prigovoru i ako nađe da je osnovan ukinuće rešenjem platni nalog i po pravnosnažnosti rešenja otpočeti raspravljanje o glavnoj stvari, kada takvom raspravljanju ima mesta, te da ako platni nalog nije ukinut u odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili ukida (član 458. stav 4. ZPP-a).

Osnovano se u žalbi tuženog navodi da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Naime, prvostepeni sud je stavom 1 pobijane presude odlučio da se rešenje o izvršenju posl. br. Iv. 83/05 od 02.02.2005. go-dine održava na snazi, a stavom 2. obavezan je tuženi na isplatu, odnosno odlučeno je i o tužbenom zah-tevu. Obzirom da se deo rešenja o izvršenju koji se odnosi na obavezu dužnika na isplatu glavnog potra-živanja i zatezne kamate održava na snazi, u skladu sa odredbom člana 458. stav 4. Zakona o parničnom postupku, dakle kako je utvrđeno potraživanje i dužnik obavezan na isplatu smetnja je da se o isplati od-lučuje i kao o zahtevu tužbe, pa je ista odbačena, kao u izreci, imajući u vidu da će se samo ako je platni nalog ukinut i po pravnosnažnosti tog rešenja otpočeti raspravljanje o glavnoj stvari.

(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 2733/10 od 15.06.2010. godine)


- 105 -

116666.. U izreci presude, uz odluku da se održava na snazi rešenje o izvršenju sa jasno opredeljenom

obavezom tuženog, nepotrebno je posebnim stavom usvajati tužbeni zahtev. (Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 2708/10)

PRIGOVOR TREĆEG LICA (Član 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

116677..

Prekluzivan je rok od 15 dana za podnošenje izlučne tužbe iz člana 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju pa istekom tog roka tužiočeva kasnije podneta tužba postaje nedopuštena te će se odbaciti.

Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 10.02.2013. godine odbačena je tužba ime-

novanog tužioca protiv navedenih tuženih a radi nedopustivosti izvršenja. Protiv ove odluke žalbu je blagovremeno izjavio punomoćnik tužioca, a Viši sud je tu žalbu odbio i osporeno rešenje potvrdio svojim rešenjem.

U obrazloženju je navedeno da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju u članu 50. stav 4. ovlastio sudiju da treće lice, čije pravo oceni verovatnim a koje izvršni poverilac ospori ili se o njemu ne izja-sni, može rešenjem tokom celog postupka da uputi da u roku od 15 dana od dana dostavljanja reše-nja, protiv izvršnog poverioca pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno.

Prvostepen sud je pravilno primenio ovu zakonsku odredbu. Tačan je žalbeni navod da uput na parnicu može uslediti tokom celog izvršnog postupka, ali rok za pokretanje parnice iznosi 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Taj rok (suprotno navodima žalbe) jeste prekluzivan i istekom tog roka tužiočeva kasnije podneta tužba postaje nedopuštena. Zato je pravilno prvostepeni sud odbacio pod-netu tužbu, a drugostepeni sud iz istih razloga žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

(Iz Rešenja Višeg suda u Požarevcu, Gž. 268/2014(2013) od 12.03.2014. godine)

116688.. Činjenica da je u toku izvršnog postupka na nepokretnosti promenjen vlasnik, ne čini izvr-

šenje na toj nepokretnosti nedopuštenim.

Tužilja je dana 08.07.2009. godine sa I. M. zaključila ugovor u kupoprodaji nepokretnosti, a dana 01.10.2009. godine je RGZ podnela zahtev za uknjižbu, pa je rešenjem RGZ od 01.04.2010. godine imenovana upisana kao vlasnik na toj nekretnini. Dana 29.07.2009. tužena - banka je kao izvršni poverilac RGZ-u podnela predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv I. M. kao izvršnog dužnika, sa predlogom da se isti obaveže da joj isplati iznos od 1.157.753,80 di-nara sa pripadajućom kamatom, a ukoliko ne izmiri dug, da se odredi izvršenje na nepokretnosti


- 106 -

izvršnog dužnika, koja je predmet napred navedenog kupoprodajnog ugovora, sa predlogom da se rešenje o izvršenju zabeleži u javnim knjigama i da se odredi privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja te nepokretnosti. Rešenjem o izvršenju od 03.08.2009. godine I. M. je obavezan da isplati tuženoj, kao izvršnom poveriocu, iznos od 1.143.151,48 dinara, te ukoliko dug ne izmiri određeno je izvršenje na predmetnoj nepokretnosti, a određena je i privremena mera zabrane otu-đenja i opterećenja nepokretnosti do namirenja izvršnog poverioca, ovde tužene. Navedeno reše-nje RGZ je primio 04.08.2009. godine, pa je rešenjem RGZ od 15.01.2010. godine u javnim knji-gama izvršena zabeležba rešenja o izvršenju. Dana 05.07.2010. godine tužilja je, kao treće lice, u izvršnom postupku podnela prigovor na rešenje o izvršenju, te je rešenjem suda upućena da po-krene aktuelni parnični postupak, u kome postupku je sud prvostepenom presudom, koja je potvr-đena presudom drugostepenog suda, odbio zahtev tužilje protiv tužene banke, kojim je tražila da se utvrdi da je nedopustivo izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda od 03.08.2009. godine javnom prodajom predmetne nepokretnosti.

Članom 58d Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti, uknjižba se vrši na osnovu isprave, koja je podobna za konačan upis prava, a predbeležba se vrši na osnovu isprave koja nije podobna za konačan upis (potpisi nisu overeni u su-du, isprava ne sadrži ovlašćenje za upis).

Predbeležba postaje uknjižba kada se otklone smetnje za konačan upis, a ako se u roku određe-nom u rešenju ne otklone smetnje, izvršiće se brisanje predbeležbe. Članom 106d je propisano da ka-da je podneto više zahteva za upis prava na istoj nepokretnosti, prvo će se uzeti u postupak zahtev koji je prvi primljen. U konkretnom slučaju je bez značaja navod tužilje u žalbi da se momentom podnošenja molbe za uknjižbu prava vlasništva vrši predbeležba upisa, a iz razloga jer je rešenje ko-jim je određena privremena mera primljeno u RGZ dana 04.08.2009. godine, pre nego što je tužilja podnela zahtev za uknjižbu – 01.10.2009. godine, pa je RGZ najpre upisala zabeležbu rešenja o izvr-šenju (15.01.2010. godine), pa onda je tužilju upisala kao vlasnika na spornoj nepokretnosti (01.04.2010. godine), shodno napred navedenom članu 106d. Na osnovu člana 33. Zakona o osnova-ma svojinsko-pravnih odnosa, svojina na nepokretnostima na osnovu pravnog posla se stiče upisom u javne knjige, a članom 198. ZPP je propisano da ako stranka otuđi stvar ili pravo o kome teče par-nica, to ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši, stoga u konkretnom slučaju, činjeni-ca da je na predmetnoj nepokretnosti u toku izvršnog postupka promenjen vlasnik, ne čini izvršenje na toj nepokretnosti nedopuštenim.

(Presuda Osnovnog suda u Somboru broj 3P. 260/11 od 22.11.2011. i Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž. 1686/12 od 11.01.2013. godine)

116699..

Tužba radi neodopustivosti izvršenja na određenom predmetu izvršenja, podnosi se uvek

protiv izvršnog poverioca u tom izvršnom postupku, a tužbom može biti obuhvaćen i izvršni dužnik u tom postupku, ako osporava pravo trećeg lica na predmetu izvršenja koje pravo sprečava izvršenje.

Prvostepenom presudom odbijen je zahtev tužioca protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, uz obrazloženje da je tužba radi nedopustivosti izvršenja izlučna tužba i po toj tužbi treće li-ce svoj tužbeni zahtev treba da usmeri u odnosu na poverioce iz izvršnog postupka, a tužilac je u konkretnoj pravnoj stvari kao tuženog označio Republiku Srbiju koja u ovakvoj vrsti postupaka ne može biti pasivno legitimisana. Drugostepeni sud je potvrdio presudu prvostepenog suda, navodeći


- 107 -

da je odredbom čl. 24. Zakona o izvršnom postupku ("SG RS" 125/2004) koja je bila u primeni u vreme podnošenja tužbe i u vreme donošenja prvostepene pobijane presude, propisano da, lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može sve do okončanja iz-vršnog postupka, i bez upućivanja suda iz čl. 23. stav 4. Zakona da protiv poverioca pokrene parnič-ni postupak radi nedopustivosti izvršenja na tom predmetu, a ako izvršni dužnik osporava pravo tre-ćeg lica može biti obuhvaćen tužbom, te da pokretanje postupka iz stava 1. citiranog člana ne spreča-va dalje sprovođenje izvršenja. Dakle, tužba radi neodopustivosti izvršenja na određenom predmetu izvršenja podnosi se uvek protiv izvršnog poverioca u tom izvršnom postupku, a tužbom može biti obuhvaćen i izvršni dužnik u tom postupku ako osporava pravo trećeg lica na predmetu izvršenja ko-je pravo sprečava izvršenje.

(Presuda Osnovnog suda u Somboru P. 1856/10 od 28.06.2011. i Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3977/11 od 13.12.2012. godine)

117700.. Kako prigovor trećeg lica ne utiče na postupak sprovođenja izvršenja, samim tim, ne prekida se

ni rok u kome je izvršni poverilac dužan da podnese predlog za drugo nadmetanje ili prodaju putem neposredne pogodbe popisanih pokretnih stvari. Stoga, prigovor trećeg lica ne utiče na rok za podno-šenje predloga za drugu prodaju.

(Odgovori na pitanja privrednih sudova koji su usvojeni na sednicama Odeljenja privredno apelacionog suda održanim 8. i 22.11.2011. godine, Sudska praksa privrednih sudova, Bilten 4/11)

117711.. Pobijanom presudom pod stavom I je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je

nedopustivo izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u B... I 339/08 od 22.04.2008. godine sa ispravkom od 15.09.2008. godine, a pod stavom II tužilja je obavezana da tuženoj plati parnične troškove u iznosu od 26.550,00 dinara. Protiv ove presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu iz svih razloga propisanih u čl. 360. stav 1. ZPP sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobi-janu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Drugostepeni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 372. ZPP i našao da je žalba neosnova-na. U prvostepenom postupku nije učinjena ni jedna od bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje drugostepeni sud po čl. 372. stav 2. ZPP pazi po službenoj dužnosti. O odlučnim činjenicama su navedeni dovoljni i jasni razlozi koji su saglasni sa sadržinom isprava i zapisnika u spisima, pa žalba neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz čl. 361. stav 2. tač. 12) ZPP. Izvršnom presudom Op-štinskog suda u B... P 503/01 od 12.03.2002. godine tužilja je solidarno sa drugim licima obavezana da tuženoj na ime duga svog pravnog prethodnika pok. PP plati 8.000 DM sa domicilnom kamatom od 01.12.1996. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu poslovnih banaka na dan isplate. Rešenjem Opštinskog suda u B... I 339/08 od 22.04.2008. godine je radi na-plate ovog potraživanja određeno izvršenje na zaradi tužilje. Tužilja smatra da se potraživanje tužene po izvršnoj presudi Opštinskog suda u B... P 503/01 ne može naplatiti iz imovine tužene u smislu čl. 222. Zakona o nasleđivanju i da je zbog toga izvršenje određeno navedenim rešenjem na njenoj zara-di nedopustivo. Prvostepeni sud pravilno nalazi da dužnik nema ovlašćenje da zahteva da se u par-ničnom postupku izvršenje na određenom predmetu (u konkretnom slučaju na zaradi dužnika) pro-glasi nedopustivim. Ovo zbog toga što je dužniku zaštita obezbeđena kroz izvršni postupak po čl. 13. stav 1, 15, 16. i 17. Zakona o izvršnom postupku. Ovim propisima dužniku u izvršnom postupku je omogućeno da protiv rešenja o izvršenju izjavi žalbu i da u žalbi iznese svaki razlog koji sprečava


- 108 -

izvršenje. S toga je žalba protiv rešenja o izvršenju pravno sredstvo kojim je omogućeno da se u iz-vršnom postupku raspravi da li tužena ima pravo da traži namirenje potraživanja iz presude P 503/01 iz tužiljine lične imovine, ili je odredbama čl. 222. do 224. ZON namirenje ograničeno na predmete zaostavštine koju je tužilja nasledila od pok. PP. Analognoj primeni čl. 24. Zakona o izvršnom po-stupku, na koju ukazuje žalba nema mesta. Ovim propisom je predviđeno da lice koje tvrdi da u po-gledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može do okončanja izvršnog postupka da protiv poverioca a pod određenim uslovima i protiv dužnika pokrene parnični postupak radi nedo-pustivosti izvršenja. Ovaj propis se odnosi na lica koja nemaju status stranke u izvršnom postupku i kojima u okviru izvršnog postupka nije obezbeđena zaštita. Tužilji je kao dužniku i izvršnom po-stupku obezbeđena zaštita po pravilima tog postupka i s toga se na nju navedeni propis ne može pri-meniti. S toga tužilja kao dužnik u izvršnom postupka nema legitimaciju da zahteva da se u parnič-nom postupku izvršenje na određenom predmetu proglasi nedopustivim niti da vođenjem takve par-nice utiče na tok i ishod izvršnog postupka jer joj je zaštita obezbeđena u okviru izvršnog postupka i drugačiji navodi žalbe su neosnovani. Iz navedenih razloga na osnovu čl.375. ZPP je odlučeno kao u izreci presude.

(Apelacioni sud u Beogradu, Gž. 2302/10 od 29.04.2010. godine)

117722.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u postupku obezbeđenja novčanog potraživanja tuženog

prema tužiocu u visini od 6.000.000,00 dinara na osnovu rešenja Opštinskog suda u N...K... br.I. ... upisano je založno pravo na nepokretnosti tužioca. Po predlogu tuženog rešenjem istog suda br.I. ... od 12.12.2005. godine određeno je namirenje obezbeđenog novčanog potraživanja i tom prilikom je osim iznosa glavnog duga od 6.000.000,00 dinara određeno izvršenje i za naplatu zakonske zatezne kamate na glavni dug počev od dana podnošenja predloga sudu 12.12.2005. godine pa do isplate. Tužilac u izvršnom postupku nije izjavio žalbu, pa je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno 22.12.2005. godine, a dana 23.12.2008. godine tužilac je izjavio žalbu protiv ovog rešenja međutim žalba je odbačena kao neblagovremena.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materi-jalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kako tužilac nije blagovremeno izjavio žalbu protiv rešenja o izvršenju, to je rešenje postalo pravnosnažno, tako da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se u parničnom postupku ne može otkloniti pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju. Osim toga, odredbom člana 64. stav 1. tačka 1. Zakona o izvršnom postupku propisano je da na predlog iz-vršnog dužnika sud će, ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi sprovođenjem izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, u potpunosti ili delimično odložiti izvršenje i to ako je po zahtevu izvršnog dužnika za stavljanje van snage izvršne isprave donesena prvostepena odluka kojom je zahtev usvojen, te je tužilac imao ovu zakonsku mogućnost da odloži izvršenje. Takođe je pravilan zaključak nižestepenih sudova i da tužilac kao stranka u izvršnom postupku nije legitimisan za podnošenje tužbe za nedopustivost izvršenja, obzirom da prema odredbi člana 23. Zakona o izvr-šnom postupku to pravo pripada samo trećem licu, a ne i strankama.

(Vrhovni kasacioni sud, Rev. 1725/10)

NOVČANE KAZNE



- 109 -

117733.. Bez obzira da li je izricanje kazne predloženo od strane izvršnog poverioca ili ne, sud je

dužan da izvršnom dužniku izrekne novčanu kaznu i istu sprovede u slučaju da on ne dostavi izjavu o imovini.

Sud je dužan - u slučaju da izvršni dužnik ne dostavi izjavu o imovini - da mu izrekne novčanu kaznu i istu sprovede na način propisan članom 51. Zakona o izvršenju I obezbeđenju, bez obzira da li je izricanje kazne predloženo od strane izvršnog poverioca ili ne. Sud nema ovlašćenje da u ovom slučaju izvršnom dužniku izrekne kaznu zatvora.

Međutim, ukoliko izvršni dužnik tri puta ne postupi po nalogu suda i ne dostavi isprave o stvarima i pravima navedenim u izjavi o imovini i pored izricanja novčane kazne, sud je dužan da mu izrekne ka-znu zatvora do postupanja po nalogu, a najviše do 30 dana. U toj situaciji, sud izriče i sprovodi kaznu zatvora po službenoj dužnosti, shodno članu 59. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Protiv rešenja o izricanju kazne zatvora, dozvoljen je prigovor koji zadržava izvršenje rešenja. (Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine)

117744.. Ako izvršni dužnik ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili nastavi da postupa pro-

tivno zabrani, ponovo će se izreći novčana kazna i to - po pravilu - u povećanom iznosu.

Novčana kazna će se ponovo izreći ako izvršni dužnik ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili nastavi da postupa protivno zabrani, dok se ponovo izrečena novčana kazna po pravilu izriče u povećanom iznosu. Izricanje i izvršenje kazne će se ponavljati sve dok lice na koje se odnosi ne po-stupi u skladu sa odlukama suda – član 51. stav 2. i 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

To znači da će sud - ukoliko lice na koje se novčana kazna odnosi ne postupi po nalogu suda i pored izrečene novčane kazne - ponovo naložiti licu da preduzme određenu radnju i uz to mu izreći novčanu kaznu koja je po pravilu u povećanom iznosu. Istovremeno, sud će ranije izrečenu novčanu kaznu sprovesti po službenoj dužnosti.

Izricanje novčane kazne uz ponovljen nalog za postupanje i izvršavanje po službenoj dužnosti prethodno izrečene novčane kazne, ponavljaće se dok lice na koje se odnosi ne postupi u skladu sa odlukama suda.

Na isti način, sud će postupiti i u slučaju da izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda o davanju izjave o imovini.


POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKE


117755.. Na predlog izvršnog poverioca, shodno čl. 46. st. 1. Zakona o izvršnom postupku (ZIP), na osno-

vu poravnanja zaključenog kod Okružnog suda u K... u predmetu Gž. 1703/03 na dan 24.04.2008.


- 110 -

godine, kojim se pod tač. 1. obavezala tužena Opština V.B., sada izvršni dužnik, da okonča postupak po donetoj odluci o pristupanju izradi plana detaljne regulacije Jastrebačke ulice saglasno važećim propisima, što je bliže određeno u navedenoj tački poravnanja, prvostepeni sud je doneo rešenje ko-jim je obavezao izvršnog dužnika da izvršnom poveriocu plaća sudske penale u iznosu od po 200.000,00 dinara mesečno počev od 1.04.2009. godine, za svaki mesec unazad do 10 u narednom mesecu, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, sve do uklanjanja objekta ispred poveriočeve vile "Zagorka" u V.B., sve ovo obzirom da se radi o obavezi koju može da izvrši samo izvršni dužnik, koji tu svoju obavezu ne izvršava.

Po oceni Višeg suda, ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti kao pravilan. Član 46. st. 1. ZIP, predviđeno je da o zahtevu izvršnog poverioca da sud obaveže izvršnog du-žnika nenovčane obaveze utvrđene pravnosnažnom sudskom odlukom na plaćanje sudskih penala predviđenih pravilima obligacionog prava, odlučuje sud u izvršnom postupku. Prema čl. 294. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), kad dužnik ne izvrši u roku neku svoju nenovčanu obavezu utvrđenu pravnosnažnom odlukom, sud može, na traženje poverioca, odrediti dužniku primeren rok i izreći, a u cilju uticanja na dužnika i nezavisno od svake štete, da će dužnik, ako ne izvrši svoju obavezu u tom roku, biti dužan isplatiti poveriocu izvesnu svotu novca za svaki dan zadocnjenja ili za koju drugu jedinicu vremena, počev od isteka tog roka. I po pravilima izvr-šnog postupka i po pravilima obligacionog prava, sudski penali su sredstvo ekonomskog pritiska na dužnika da izvrši svoju obavezu utvrđenu pravosnažnom odlukom. Sudski penali su nezavisni od štete koju, eventualno, trpi izvršni poverilac zbog docnje izvršnog dužnika i njima se utiče na dužnika da izvrši svoju nenovčanu obavezu. Da bi se donela odluka kojom se obavezuje izvršni dužnik na plaćanje sudskih penala, uslov je, pre svega, postojanje pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđena obaveza dužnika i tom odlukom naloženo njeno ispunjenje. Ovo znači da ne mogu biti osnov za određivanje penala sve izvršne isprave koje poznaje Zakon o izvršnom po-stupku, već to može biti samo pravnosnažna sudska odluka. Član 30. st. 1. i čl. 31. ZIP prave ja-snu razliku između izvršne sudske odluke i izvršnog sudskog poravnanja, a takvu razliku pravi i čl. 379. st. 1. ZOO. Pošto oba zakona kao uslov za donošenje odluke o izricanju sudskih penala podrazumevaju postojanje pravosnažne sudske odluke, poravnanje, kao oblik, vrsta izvršne ispra-ve, ne može biti osnov za donošenje odluke o izricanju sudskih penala u smislu citiranih propisa. Pored postojanja pravosnažne sudske odluke, za izricanje sudskih penala je potrebno da izvršni dužnik nije izvršio svoju obavezu u roku utvrđenom u sudskoj odluci. Prilikom ispitivanja osno-vanosti zahteva za određivanje sudskih penala, sud ceni pravno-tehničku izvodljivost i funkcio-nalnost ove sankcije u postizanju cilja, a cilj je, kao što je navedeno, uticaj na izvršnog dužnika da izvrši svoju obavezu, pa sud neće odrediti izricanje sudskih penala ukoliko je očigledno da se na taj način ne može postići navedeni cilj.

U konkretnom slučaju ne postoji pravnosnažna sudska odluka kojom je utvrđena nenovčana obave-za dužnika prema poveriocu, već se izricanje penala traži na osnovu sudskog poravnanja. Pored toga, čak ni u poravnanju, pod tač. 1, nije predviđen rok za izvršenje obaveze dužnika utvrđene navedenom tačkom poravnanja, a postavlja se i pitanje delotvornosti izricanja sudskih penala u situaciji kada nije ja-sno u kojoj meri izvršni dužnik može da utiče na okončanje postupka po donetoj odluci o pristupanju iz-radi plana detaljne regulacije u određenom roku.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji II. 5599/10 od 23.08.2010. godine i

rešenje Višeg suda u Kraljevu 1Gž. 1514/10 od 28.12.2010. godine)


- 111 -

POKRETANJE POSTUPKA ZA DOBIJANJE IZJAVE O IMOVINI

IZVRŠNOG DUŽNIKA (Član 54. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

117766.. Zakonski uslovi za pokretanje produženog postupka izvršenja i podnošenja zahteva za

dobijanje izjave izvršnog dužnika o imovini su da je izvršni postupak započet i da izvršni poverilac nije potpuno namiren, odnosno da izvršenje nije sprovedeno u celosti. Svrha izja-ve o imovini je da se utvrdi da li izvršni dužnik osim imovine na kojoj je određeno izvršenje ima još neku imovinu za koju izvršni poverilac ne može da sazna, te je preuranjen predlog izvršnog poverioca za pribavljanje izjave o imovini izvršnog dužnika ako izvršni poverilac nije iscrpeo sva sredstva izvršenja za koja je mogao da sazna.

Pobijanim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj I.15755/10 od 31.12.2010. godi-ne naloženo je izvršnom dužniku da u roku od 10 dana od dana dostavljanja tog rešenja sudu dostavi izjavu o svojoj imovini. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je blagovremeno izjavio žalbu.

Prema stanju u spisima, pravnosnažnim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu po-slovni broj I.15755/10 od 09.12.2010. godine dozvoljeno je izvršenje na novčanim sredstvima izvr-šnog dužnika i naloženo Narodnoj banci Srbije da sa računa izvršnog dužnika zapleninovčana sred-stva i ista prenese na račun izvršnog poverioca. Podneskom od 15.12.2010. godine izvršni poverilac je izvestio sud da su tekući računi izvršnog dužnika u blokadi, te je podneo zahtev iz člana 92. ZIP-a da sud pozove izvršnog dužnika da dostavi izjavu o svojoj celokupnoj imovini.

Odredbom člana 92. ZIP-a propisano je da izvršni poverilac koji u izvršnom postupku nije pot-puno namiren može da podnese zahtev tom sudu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, či-me stiče pravo da zahteva sprovođenje izvršenja na imovini izvršnog dužnika koja mu do tada nije bila poznata. Odredbom člana 93. stav 1. ZIP-a propisano je da će sud doneti rešenje kojim će nalo-žiti izvršnom dužniku da u roku od 10 dana dostavi sudu izjavu o imovini.

Ispitujući pobijano rešenje, ovaj sud je našao da je prvostepeno rešenje doneto pogrešnom pri-menom odredaba čl. 92. i 93. Zakona o izvršnom postupku, a na što se žalbom osnovano ukazuje, s obzirom da nisu ispunjeni uslovi za obavezivanje izvršnog dužnika na dostavljanje izjave o imovini. Zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika može podneti svaki izvršni poverilac koji u izvršnom postupku nije namiren ili je namiren samo delimično. Međutim, predlog izvršnog poverio-ca za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika mora biti obrazložen i mora sadržati izjavu izvr-šnog poverioca da dužnik nema nepokretnih i pokretnih stvari, odnosno druge imovine, na području suda pred kojim se vodi izvršni postupak, za koje izvršni poverilac može saznati i na kojima se izvr-šenje može sprovesti. Naime, svrha pokretanja postupka za dobijanje izjave o imovini je saznanje za imovinu izvršnog dužnika koja izvršnom poveriocu do tada nije bila poznata niti je mogla biti po-znata. U konkretnom slučaju izvršni poverilac nije iscrpeo sva sredstva izvršenja za koja je mogao da sazna, te je njegov predlog za pribavljanje izjave o imovini izvršnog dužnika preuranjen.

Pravni interes izvršnog poverioca za dobijanje izjave o imovini postoji samo u situaciji kada on ne može da se namiri iz imovine izvršnog dužnika koja mu je poznata ili mu je mogla biti po-znata, te je izvršni poverilac ovaj svoj pravni interes dužan i učiniti verovatnim. Ako izvršni po-verilac u momentu podnošenja zahteva nije iscrpeo sva sredstva i predmete izvršenja koja su mu


- 112 -

poznata ili mu mogu biti poznata, ili nije učinio verovatnim da svoje potraživanje ne može nami-riti iz njemu poznate imovine, nije učinio verovatnim ni postojanje svog pravnog interesa za do-bijanje izjave o imovini.

Kako u konkretnom slučaju izvršni poverilac svoj zahtev nije obrazložio u navedenom smislu, odnosno nije učinio verovatnim da se iz njemu poznate imovine (pokretne i nepokretne imovine du-žnika) ne može namiriti njegovo potraživanje ovaj sud je našao da predlog izvršnog poverioca nije osnovan, te je žalbu izvršnog dužnika usvojio, a prvostepeno rešenje shodno odredbi člana 387. stav 1. tačka 3. ZPP-a u vezi odredbe člana 27. ZIP-a preinačio tako što je predlog izvršnog poverioca za dobijanje izjave o imovini od 15.12.2010. godine odbio.


117777.. Nije dozvoljena žalba protiv rešenja donetog u produženom postupku izvršenja, a kojim se

izvršnom dužniku nalaže davanje izjave o imovini.

Da bi se, dakle, uopšte pristupilo izvršenju na pokretnim stvarima, potrebno je doneti rešenje kojim se takvo izvršenje određuje, a potrebno je i da su označene konkretne stvari ili pak mesto gde se očekuje da se mogu pronaći pokretne stvari izvršnog dužnika na kojima je moguće izvršiti popis. Stoga, po svo-joj pravnoj prirodi, odluke suda donete na osnovu člana 93. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), ne predstavljaju odluke o pojedinačnim pravima i obavezama izvršnog dužnika protiv kojih bi izvršni du-žnik imao pravo na izjavljivanje pravnog leka. Naime, u opisanom postupku tzv. produženog postupka izvršenja, kao pravni lek propisan je isključivo prigovor, i to samo protiv rešenja o upisu u knjigu izvr-šnih dužnika, a kako je to određeno u članu 97. ZIP. Shodno svemu iznetom, a posebno imajući u vidu da je postupak izvršenja po svojoj prirodi hitan u smislu člana 5. stav 1. ZIP, to sledi da žalba protiv re-šenja kojim se izvršnom dužniku nalaže davanje izjave o imovini nije dozvoljena.


POSTUPANJE PRILIKOM SPROVOĐENJA IZVRŠENJA (Član 72. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

117788.. Osnovan je predlog Poreske uprave da protiv volje dužnika izvrši popis, procenu i zaplenu

nepokretnosti u postupku prinudne kontrole, radi naplate poreske obaveze po rešenju o pri-nudnoj naplati.

Odredbom člana 89. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, između ostalog propi-sano je da Poreska uprava donosi zahtev nadležnom sudu za donošenje rešenja kojim se poreskom izvr-šitelju dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca radi izvršenja radnje u postupku naplate poreske obaveze, založnog prava i drugih radnji u postupku prinudne naplate, to se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da sud nije nadležan za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

(Iz Rešenja Višeg suda u Zaječaru Gž.123/12 od 15.03.2012. godine)


- 113 -

NEPRAVILNOSTI PRI SPROVOĐENJU IZVRŠENJA


117799.. Zatezna kamata na iznos duga, za period docnje do 03. marta 2001. godine, obračunava se

primenom konformne metode.

Zakon o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SFRJ" broj 57/89), je prestao da važi danom stu-panja na snagu Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 32/93, 24/94 i 28/96). Ovaj zakon prestao je da važi danom stupanja na snagu sada važećeg Zakona o visini stope zatezne kama-te ("Sl. list SRJ", broj 9/01, stupio na pravnu snagu 03. marta 2001. godine).

U prethodno važećem Zakonu o visini stope zatezne kamate i sada važećem Zakonu o visini sto-pe zatezne kamate, zatezna kamata, njena stopa i metod obračuna bila je propisana i sada je propisa-na u članu 1. stav 1, 2. i 3. Zakona:

"Dužnik koji zakasni sa ispunjenjem novčane obaveze plaća zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate po stopi utvrđenoj ovim zakonom.

Stopa zatezne kamate se sastoji od: 1) Stope rasta cena na malo; i 2) Fiksne stope od 1,2 % me-sečno (kod važećeg Zakona, fiksne stope od 0,5% mesečno).

Obračun zatezne kamate vrši se tako što se fiksna stopa od 1,2% (kod sada važećeg Zakona od 0,5% mesečno) množi sa iznosom glavnog duga, uvećanog za kamatu po stopi iz tačke 1. stav 2. ovog člana, primenom konformne metode."

Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije broj I Uz-82/2009 odlučeno je: 1. Utvrđuje se da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list

SRJ", br.9/01), u delu koji glasi: "Primena konmformne metode", nije u saglasnosti sa Ustavom. 2. Odbacuje se, inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list

SFRJ", broj 57/89), i Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 32/93). Citirana odluka Ustavnog suda je jasna. Njome je utvrđeno da odredba člana 3. stav 1. Zakona o

visini stope zatezne kamate u delu koji glasi:"primenom konformne metode" nije u saglasnosti sa Ustavom. Pravno dejstvo odluke Ustavnog suda odnosi se samo na period od 03. marta 2001. godi-ne, a ne i za period pre toga.

U tako nastaloj činjeničnoj i pravnoj situaciji posledica odluke Ustavnog suda je da u periodu do 03. marta 2001. godine ne postoji pozitivan propis kojim se obračunava zatezna kamata, jer je stupa-njem na snagu sada važećeg Zakona o visini stope zatezne kamate prestao da važi prethodni Zakon. U nedostatku pozitivnog propisa mora se iznaći rešenje kojim kamatnim metodom obračunavati ka-matu do 03. marta 2001. godine. To rešenje se jedino postiže logičkim zaključivanjem i pravnom analogijom, a oni upućuju samo na to da se do tada zatezna kamata mora obračunavati konformnim metodom koji je do tada važio jer je primena drugog metoda tj. prostog interesnog računa isključena.

Predloženi stav je zasnovan na pomenutim činjeničnim i pravnim razlozima, i on podrazumeva da se do 03. marta 2001. godine, na dugovanu glavnicu za period docnje zatezna kamata obračunava konformnom metodom, pripisuje glavnici i na tako dobijene iznose počev od pravnog dejstva odluke Ustavnog suda, tj. počev od 03. marta 2001. godine, zatezna kamata obračunava metodom prostog interesnog računa.

(Pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja održanoj 20. 11. 2012. godine)


- 114 -

118800.. Primedbe o nepravilnostima u sprovođenju izvršenja cene se u skladu sa odredbom člana

58. Zakona o izvršnom postupku.

Iz zapisnika o popisu i proceni od 14.12.2009. godine proizilazi da su, uz protivljenje dužnika, popisana dva naznačena putnička vozila. Izvršni dužnik je dostavio prigovor na navedeni zapisnik o popisu i proceni na predmet, navodeći da službenika V. Đ. nikada nije videla niti je s njim imala bilo kakav razgovor kao vlasnik "E. A", da u zapisniku stoji da je razgovarano sa njenim suprugom o če-mu prvi put čuje jer su razvedeni (priložila je rešenje o razvodu); da nije tačno da je auto zapečaćen kako je navedeno u zapisniku, niti je nju kao vlasnika bilo ko o tome obavestio.

Predložila je da se zapisnik stavi van snage a prvostepeni sud je odbacio prigovor izvršnog du-žnika kao nedozvoljen, sa pozivom na čl. 12. Zakona o izvršnom postupku. Prema stavu drugostepe-nog suda - donošenju ožalbenog rešenja nije bilo mesta.

Stranke i učesnici mogu podneskom tražiti od suda da otkloni nepravilnosti koje je sudski izvrši-telj učinio u sprovođenju izvršenja. Sud će rešenjem ukinuti nezakonite i nepravilne radnje sudskog izvršitelja - član 58. Zakona o izvršnom postupku.

Iz ove zakonske odredbe proizlazi postupanje stranke i suda u slučaju nepravilnosti pri sprovo-đenju izvršenja.

Podnosilac prigovora je izvršni dužnik tj. neuka stranka bez punomoćnika – advokata. Zbog toga, činjenica da je navedeni podnesak naslovljen kao prigovor ne može dovesti do njegovog odbacivanja, sa pozivom na član 12. Zakona o izvršnom postupku. Naime, iz sadržine istog pro-izilazi da je stranka podneskom ukazala na nepravilnosti koje sudski izvršitelj učinio u sprovođe-nju izvršenja.

Shodno sadržini podneska, a imajući u vidu odredbu člana 58. Zakona o izvršnom postupku, prvostepe-ni sud je bio dužan da ceni osnovanost navoda stranke u pogledu nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja od strane sudskog izvršitelja te - u slučaju da nađe da nepravilnosti postoje - rešenjem ukine njegove nezakonite i nepravilne radnje odn. ako nađe da ne postoje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja - takav zahtev odbije. Shodno tome, prvostepeno rešenje je ukinuto.


OBUSTAVA IZVRŠENJA (Član 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

118811.. Rešenje o zaključenju izvršnog postupka se dostavlja strankama, što je važno zbog eventu-

alnog ostvarenja njihovih prava.

Nezavisno od toga da li se radi o obustavi ili o zaključenju, u odredbama o okončanju postupka nije propisano kojom vrstom odluke se to čini.

Odlukom o obustavi ukidaju se i sprovedene izvršne radnje, ako se time ne dira u stečena prava trećih lica


- 115 -

Po namirenju izvršnog poverioca donosi se odluka o zaključenju izvršnog postupka - član 76. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Radi se o odluci kojom se okončava izvršni postupak a, s obzirom na definiciju zaključka iz člana 36. Zakona, proizilazi da se odluka donosi u obliku re-šenja.

Rešenja koja sud donosi van ročišta se saopštavaju strankama dostavljanjem overenog prepi-sa rešenja - član 364. Zakona o parničnom postupku, čije se odredbe primenjuju u postupku izvr-šenja.

Dakle, rešenje o zaključenju izvršnog postupka se dostavlja strankama, a ovo dostavljanje je važno zbog eventualnog ostvarenja nekih njihovih prava: izvršnom poveriocu se mora omogućiti da izjavi pri-govor ukoliko osporava ispunjenost uslova za zaključenje postupka zbog namirenja, a izvršnom dužniku da ostvaruje pravo na podnošenje predloga za protivizvršenje u slučaju da je dobrovoljno ispunio obave-zu, i istovremeno je ista sprovedena i prinudnim putem.


118822.. Kad je protiv izvršnog dužnika otvoren stečajni postupak, postupak izvršenja se ne preki-

da već obustavlja.

Iz spisa predmeta prvostepenog suda proističe da je nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u P... 2 St.br.66/2010 od 01.07.2010. godine otvoren stečajni postupak.

Članom 93. st. 2. Zakona o stečaju propisano je da je procesno pravna posledica otvaranja ste-čajnog postupka, kad su u pitanju izvršenja i namirenja, da se postupci izvršenja koji su u toku obu-stavljaju.

Pravilno je prvostepeni sud primenjujući odredbu čl. 93. st. 2. Zakona o stečaju doneo rešenje kojim je obustavio izvršni postupak.

Žalbeni navodi izvršnog poverioca da je sud u konkretnom slučaju trebalo da primeni odred-be čl. 214. st.1. tač. 5. ZPP nisu osnovani jer je Zakon o stečaju specijalni zakon koji reguliše pravni institut stečaja i sve posledice vezane za otvaranje stečajnog postupka. Zbog toga se u po-stupcima izvršenja tokom stečaja primenjuju odredbe Zakona o stečaju, a ne odredbe Zakona o parničnom postupku.


118833.. Činjenica da je izvršni dužnik protiv presude Višeg suda u P... 1 Gž.617/10 od

25.05.2010.god. kojom je potvrđena presuda Opštinskog suda u P... P.br. 1044/08 od 16.06.2008.god. podneo ustavnu žalbu, takođe ne predstavlja žalbeni razlog iz čl.15. ZIPa. Nai-me, odredba čl.86. Zakona o Ustavnom sudu ("Sl.glasnik RS" br. 109/2007), propisuje da ustav-na žalba, po pravilu, ne sprečava primenu pojedinačnog akta ili radnje protiv koga je izjavljena, a da na predlog podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje, protiv koga je ustavna žalba podneta, ako bi izvršenje prouzrokovalo nenadoknadivu štetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem licu. Izvršni dužnik ničim ne dokazuje da je Ustavni sud naložio odlaganje prinud-nog izvršenja do okončanja postupka po njegovoj ustavnoj žalbi, iako je takav predlog u ustavnoj žalbi podnet.


- 116 -

Pored iznetog prema odredbi čl.89. st.3. Zakona o Ustavnom sudu, odluka Ustavnog suda ko-jom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete ili otklanja-nja drugih štetnih posledica pred nadležnim organom, u skladu sa zakonom, a postupak ostvari-vanja naknade štete regulisan je odredbom čl.90. istog Zakona. To znači da će izvršni dužnik, za slučaj da njegova ustavna žalba bude usvojena, moći da otkloni štetne posledice sprovođenja iz-vršenja putem zahteva odnosno tužbe za naknadu štete prema izvršnom poveriocu.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br. 162/11 18.03.2011. godine)

118844.. Pravilno je prvostepeni sud obustavio izvršenje u ovoj pravnoj stvari, primenom člana 68.

Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP).

Članom 68. ZIP, pored drugih slučajeva propisanih zakonom, predviđeno je da će sud po službe-noj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka utvrdi da je potraživanje prestalo usled prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika.

U konkretnom slučaju, u suštini se i ne radi o prestanku pravnog lica u toku izvršnog postup-ka. Iz izvoda Agencije za privredne registre proizlazi da je lice označeno kao izvršni dužnik pre-stalo da postoji još 6. marta 2006. godine. Sledi da je ovo lice prestalo da postoji i brisano je iz registra, ne samo pre pokretanja ovog izvršnog postupka, već i pre zaključenja glavne rasprave u parnici u kojoj je izvršna isprava doneta. Iz obrazloženja navedene presude proizlazi da je tužba podneta 23.03.2005. godine, a da je glavna rasprava zaključena 6.02.2008. godine. To znači da je lice koje je u navedenoj parnici bilo označeno kao tuženi prestalo da postoji u toku trajanja par-ničnog postupka. To je bio razlog za prekid navedenog postupka, a u svakom slučaju nedostatak stranke je onemogućavao da se po podnetoj tužbi tužioca, ovde izvršnog poverioca, postupa. Zai-sta je parnični sud bio dužan da po službenoj dužnosti pazi da li lice koje je označeno može biti stranka u postupku, ali je pre svega interes tužioca bio da ove činjenice utvrdi i u skladu sa njima vrši svoja prava. U svakom slučaju, to je rezultiralo donošenjem pravnosnažne i izvršne presude prema licu koje nije postojalo ni u vreme zaključenja glavne rasprave, pa ni u vreme njene pravo-snažnosti i izvršnosti presude.


118855.. Prvostepeni sud je, primenom člana 68. Zakona o izvršnom postupku, u delu u kome je po-

traživanje izvršnog poverioca prestalo ispunjenjem, obustavio izvršenje i ukinuo sprovedene izvršne radnje.

Obustava izvršenja u delu u kome je potraživanje prestalo predstavlja okončanje sprovođenja iz-vršenja u tom delu. To je odluka suda koja za izvršnog dužnika predstavlja uspeh u tom postupku. Zato izvršni dužnik ne može imati pravni interes da pobija rešenje kojim se obustavlja izvršenje za iznos od 1.000,00 dinara glavnog duga i u tom delu ukidaju se sprovedene izvršne radnje. Na to je bez uticaja činjenica da izvršni dužnik u svojoj žalbi ističe da su i dalje vršene određene uplate, jer ukoliko su ovi navodi tačni i potkrepljeni odgovarajućim dokazima, te eventualno budu učinjeni ne-spornim i od strane poverioca ili utvrđeni na pogodan način, to će rezultirati okončanjem postupka obustavom izvršenja i za ona potraživanja koja su dalje, u toku izvršnog postupka, prestala ispunje-


- 117 -

njem. Međutim, navedeno je bez uticaja na ocenu dozvoljenosti žalbe izvršnog dužnika kojom se po-bija rešenje kojim se delimično obustavlja postupak jer, kao što je napred navedeno, u tom delu izvr-šni dužnik je u postupku uspeo.


118866.. Izvršni dužnik nema pravni interes da pobija rešenje o obustavi izvršenja, jer se obusta-

vom izvršenja postupak okončava, što znači da se dalje ne sprovodi prema izvršnom dužniku, odnosno na njegovoj imovini. Zato za dužnika takvo okončanje predstavlja uspeh u postupku.

Imajući u vidu da se izvršenje sprovodi prema izvršnom dužniku, odnosno da se sprovodi na nje-govoj imovini, te da okončanje postupka obustavom izvršenja znači da se ono prema izvršnom du-žniku neće sprovoditi niti će se sprovoditi na njegovoj imovini, a pri tom ono što je obustavljeno ne može se nastaviti i da je nebitna i činjenica da li je do obustave došlo nakon pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, proizlazi da izvršni dužnik ne može imati pravni interes da pobija odluku na osnovu koje se prema njemu i prema njegovoj imovini izvršenje neće sprovoditi ili neće dalje sprovoditi, odno-sno u odnosu na odluku o obustavi izvršenja.

Pravni interes izvršnog dužnika za pobijanje navedene odluke nije manifestovan ni u ispitivanju zakonitosti razloga za ovu obustavu. Kao što tuženi nema pravni interes da pobija parničnu presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev zbog zastarelosti, sa žalbenim navodima da ga je trebalo odbiti jer tuženi nije pasivno legitimisan, tako ni izvršni dužnik prema kome je izvršenje obustavljeno ne može imati pravni interes da se ukine rešenje kojim je obustava izvršenja zasnovana na članu 68. Zakona o izvršnom postupku sa predlogom da se ono ponovo obustavi, ali iz drugih razloga, odnosno na osno-vu usvojene žalbe i primenom člana 19. istog zakona. Ni zahtev izvršnog dužnika za naknadu troškova tako obustavljenog postupka ne opravdava pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv odluke o obusta-vi izvršenja. Prema članu 43. Zakona o izvršnom postupku stranka može postaviti zahtev za naknadu troškova u roku od 30 dana od dana okončanja postupka. Rešenje o obustavi postupka je rešenje kojim se postupak okončava i u konkretnom slučaju je očigledno izvršni dužnik u žalbi koja je prema stano-vištu ovog suda nedozvoljena, istakao ovakav zahtev o kome će odlučiti prvostepeni sud.


118877.. Ukoliko je poverilac pokrenuo istovremeno postupak prinudnog namirenja i po menicama glavnog

dužnika i po menicama jemca, ta činjenica ne uslovljava obustavu jednog od tih postupaka. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2608/10 od 16.09.2010. godine)

ZAKLJUČENJE


118888.. Ne može se smatrati da je dužnik izvršio obavezu poveriocu ukoliko je istu izvršio preko

punomoćnika poverioca koji je znao da mu je prestalo ovlašćenje.


- 118 -

Pobijanom presudom, u stavu 1, odbijen je tužbeni zahtev tužioca BF. iz Švajcarske, da Sud obave-že tuženu S.M. iz K..., na isplatu dela vrednosti vozila u iznosu od 769.601,90 diinara, sa zakonskom za-teznom kamatom od 11.03.2008. godine i po 815 švajcarskih franaka mesečno, počev od 27.06.1994. godine do 05.05.2000. godine, kao neosnovan.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da su parnične stranke, tužilac B.F. iz Švajcarske i tužena S.M. iz K..., dana 27.04.1994. godine, zaključile ugovor o lizingu vozila marke "Mitscu-bischi", vlasništvo tužioca, po osnovu koga je tužena uzela u zakup navedeno vozilo radi korišće-nja, sa rokovima otplate mesečnih inosa zakupnine od po 815 švajcarskih franaka, te da je platila samo dve rate ovog zakupa, a da joj je vozilo rešenjem Savezne uprave carina, od 26.07.1995. godine, oduzeto i prebačeno u Sabirni centar za carinjena vozila. Delimičnom presudom Opštin-skog suda u K..., u ovom predmetu, tužena je obavezana da tužiocu vrati predmetno vozilo, a u postupku izvršenja ove presude, u predmetu I-531/99, obzirom da predaja nije izvršena, a da vo-zilo nije nađeno, izdat joj je nalog da tužiocu isplati iznos od 346.662,00 dinara, kao protivvred-nost vozila. I u izvršnom i u parničnom predmetu, tužioca je zastupao D.M, u svojstvu advokata, po punomoćju overenom u inostranstvu, a rešenjem Upravnog odbora Advokatske komore, od 22.01.2004. godine, ovom je punomoćniku zabranjeno bavljenje advokaturom. Tužena je u izvr-šnom postupku izvršila dve isplate dela tužiočevog potraživanja, koje je iznose preuzeo tadašnji punomoćnik tužioca, o čemu postoje i dokazi u navedenom spisu. U dogovoru sa punomoćnikom tužioca, tužena je isplatila još jedan iznos na ime dela svoga duga 10.09.2004. godine, što je po-tvrđeno i priznanicom, a potom je 23.04.2005. godine, tužilji od strane ovog punomoćnika izdata priznanica snabdevena njegovim potpisom i pečatom o kompletnom izmirenju tužiočevog potra-živanja u skladu sa dogovorom koji je u međuvremenu postignut.

Prvostepeni sud je utvrdio da je navedenim isplatama tužena u potpunosti izmirila tužiočevo po-traživanje, bez obzira što je plaćanje vršila punomoćniku tužioca i po prestanku njegovog ovlašćenja i sa njim pregovarala o načinu izmirenja obaveze, primenom čl. 93. st. 1. ZOO, zbog čega je odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, da tuženu obaveže na isplatu traženog iznosa.

Ovakav stav i zaključak prvostepenog suda nije pravilan, jer u konkretnom slučaju nema me-sta primeni čl. 93. st. 1. ZOO, već čl. 88. istog Zakona. Kada je punomoćnik, koji je znao za pre-stanak punomoćja preduzeo radnje (zaključenje ugovora ili drugog pravnog posla sa trećim li-cem), njemu tada nedostaje ovlašćenje za zastupanje i u takvom slučaju punomoćnik nije ovla-šćen za preduzimanje pravnih radnji u ime vlastodavca. Prema odredbi čl. 88. ZOO, takve radnje obavezuju neovlašćeno zastupanog, samo ako ih naknadno odobri, a kako to tužilac u konkret-nom slučaju nije učinio, smatra se da ugovor odnosno pravna radnja nisu ni preduzete. U takvim slučajevima savesnost trećeg lica koje je obavezu izvršilo, od značaja je za njegovo pravo da od punomoćnika bez ovlašćenja, traži naknadu štete.

Kako je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. 93. st. 1. ZOO, što je dovelo do nepotpu-no utvrđenog činjeničnog stanja, to je navedena presuda morala biti ukinuta. U ponovljenom postup-ku, potrebno je utvrditi koje je pravne radnje punomoćnik bez ovlašćenja preduzeo nakon prestanka njegovog ovlašćenja, odnosno koje je sve isplate primio, koje je isplate tužena izvršila nakon pre-stanka njegovog ovlašćenja, kada je postignut sporazum sa tuženom o visini tužiočevog potraživanja i načinu izmirenja obaveza, od čega i zavisi dejstvo takvog sporazuma.

Kako od ovih činjenica zavisi da li je tužena i u kojoj meri izvršila svoju obavezu prema tužiocu, te da li je ostao deo obaveze neizmiren i u kom iznosu, to će prvostepeni sud sve ove činjenice utvr-diti u ponovljenom postupku, pravilno ih ceniti i pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o tužbenom zahtevu tužioca.

(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 971/10 od 15.04.2010. godine)


- 119 -

RAZLOZI ZA PROTIVIZVRŠENJE


118899.. Prvostepenom presudom u stavu jedan izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime sticanja

bez osnova isplati iznos od 927.305,22 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.02.2010.godine pa do isplate na žiro račun tužioca koji je označen u izreci.

U stavu dva izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da tužiocu plati za-konsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 927.305,22 dinara, počev od 29.01.2009.godine pa do 02.02.2010. godine, kao neosnovan.

U stavu tri izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime parničnih troškova isplati 33.000,00 di-nara u roku od 15 dana od prijema presude, pod pretnjom izvršenja.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu kojom presudu pobija u stavu jedan i tri izreke, iz svih razloga iz čl. 360. ZPP.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 372. ZPP, pa je našao da je žalba tuže-nog osnovana.

Prvostepeni sud uzima za utvrđeno da je presudom Opštinskog suda u R... P.br.226/07 od 18.06.2008. godine usvojen tužbeni zahtev tužioca V. P. iz G. M. i tužena RS MUP PU K. obavezan da na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 550.709,00 dinara, sa zakonskom zateznom ka-matom na određene novčane iznose za određeni vremenski period pa do isplate i troškove parničnog postupka u iznosu od 104.000,00 dinara. Ova presuda je potvrđena presudom Okružnog suda u K... Gž.br.2702/08 od 09.12.2008.godine i ovde tuženi V. je u izvršnom postupku na osnovu rešenja Op-štinskog suda u R... I.br.1709/09 od 15.01.2009. godine dana 29.01.2009. godine naplatio ukupan iz-nos od 927.305,22 dinara. Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev.br.728/09 od 04.11.2009.godine, a na osnovu izjavljene revizije tuženog, ukinute su presude Okružnog suda u K... Gž.br.2702/08 od 19.12.2008. godine i Opštinskog suda u R... P.br.226/07 od 18.06.2008. godine. Kako je posle spro-vedenog izvršnog postupka Vrhovni sud Srbije ukinuo i presudu Opštinskog i presudu Okružnog su-da, to je otpao pravni osnov na osnovu koga je izvršena isplata u izvršnom postupku, pa je prvoste-peni sud obavezao tuženog V. da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja isplati 927,305,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.02.2010.godine, pozivajući se na odredbe člana 210. i 214. ZOO.

Osnovano se žalbom tuženog napada prvostepena presuda, jer je prvostepeni sud pogrešno pri-menio materijalno pravo na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Naime, odredbom člana 59. ZIP-a, propisani su razlozi za protivizvršenja, pa je stavom 1. tačka 1. ovog člana propisano da pošto je izvršenje već sprovedeno, izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenja, zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio, ako je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili na drugi način stavljena van sna-ge. Stavom 2. ovog člana je propisano da se predlog za protivizvršenje iz ovog razloga može podneti u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, s tim što izvršni dužnik ne može pre isteka roka određenog ovim članom svoje potraživanje ostvarivati u parničnom postupku.

Prilikom odlučivanja, prvostepeni sud nije imao u vidu ove odredbe i nije utvrdio kada je izvr-šnom dužniku, a ovde tužiocu, dostavljeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev.br.728/09 od 04.11.2009. godine da bi mogao da oceni da li je tužilac imao pravni interes za podnošenje ove tu-žbe, ako je i protivizvršenjem mogao da od ovde tuženog povrati isplaćeni iznos.


- 120 -

Zbog ovih nedostataka, Apelacioni sud je na osnovu člana 377. stav 2. ZPP, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka koja zavisi od konačnog rešenja spora.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će otkloniti napred navedene nedostatke, upotpuniti činjenično stanje, tako što će utvrditi kada je tužilac primio rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. br.728/09 i oceniti da li je tužilac imao pravnog interesa za podnošenje ove tužbe, imajući u vidu od-redbe člana 59. ZIP-a, a zatim doneti novu odluku u ovom sporu.

(Apelacioni sud u Kragujevcu, Gž. 141/11 od 24.01.2011. godine)

119900.. U situaciji u kojoj su u postupku izvršenja postojali nedostaci predloga za izvršenje i sa-

mog rešenja u odnosu na označenje stranaka, pa i ako su nedostaci postojali u samoj izvr-šnoj ispravi, pa je uprkos tome izvršenje sprovedeno – ti nedostaci ne mogu biti ni prepreka da se dozvoli protivizvršenje za koje su ispunjeni uslovi ukidanjem izvršne isprave.

Navodi izvršnog poverioca da između stranaka u izvršnom postupku (koji je sproveden i u kome je izvršni poverilac primio navedene nepokretnosti prinudnim putem) i stranaka u postupku koji se vodi po predlogu za protivizvršenje ne postoji identitet - su neosnovani.

Tačno je da u izvršnim ispravama na osnovu kojih je izvršni poverilac i podneo predlog za izvrše-nje, pa je doneto rešenje o izvršenju, kao izvršni dužnik označeno imenovano građevinsko preduzeće u stečaju a bez oznake "DP" (sa značenjem "društveno preduzeće" kakav je puni naziv izvršnog dužnika prema podacima Agencije za privredne register).

Međutim, ne samo da je po tako podnetom predlogu za izvršenje doneto rešenje o izvršenju, već je isto i sprovedeno, iz čega proizlazi da se i ne radi o nedostacima koji bi sprečavali izvršenje.

Zato se ni u postupku protivizvršenja ne može raditi o takvim nedostacima tim pre što se u po-stupku po predlogu za protivizvršenje izvršni dužnik pravilno označava upravo onim punim nazivom pod kojim je registrovan. Ako su u postupku izvršenja i postojali nepotpuni podaci, zbog kojih mo-žda i nije bio zakonit ovaj postupak, ne može trpeti posledice izvršni dužnik u postupku protivizvre-šenja.

Prvostepeni sud je pravilno dao obrazloženje zbog čega je navođenjem svih potrebnih identifika-cionih brojeva utvrđen identitet stranaka po predlogu za protivizvršenje. Konačno, kao što je napred navedeno, zbog nesamostalnosti postupka protivizvršenja, čak i u slučaju da su u izvršnom postupku postojale manjkavosti u pogledu označenja stranaka (a ono je sprovedeno i uprkos tim manjkavosti-ma) posledice se ne mogu odražavati na postupak protivizvršenja i u njemu će se od tih istih lica sprovesti vraćanje onoga što je izvršenjem dobijeno, razume se - ukoliko su ispunjeni uslovi predvi-đeni članom 59. Zakona o izvršnom postupku.


119911.. Bez obzira na to da li je obaveza predaje nepokretnosti po pravnosnažnoj i izvršnoj presu-

di prinudno sprovedena (tako što je iz nje udaljen izvršni dužnik ili neko treće lice ili su iz ne-pokretnosti uklonjene stvari izvršnog dužnika ili nekog trećeg), postoje uslovi za protivizvrše-nje nalaganjem izvršnom poveriocu da vrati nepokretnost koju je izvršenjem dobio.


- 121 -

Žalbeni navodi izvršnog poverioca da izvršni dužnik u postupku protivizvršenja može tražiti sa-mo vraćanje onoga što je neposredno od izvršnog dužnika dobio, te da u konkretnom slučaju prepre-ku za protivizvršenje predstavlja činjenica da su prilikom sprovođenja izvršenja, na licu mesta, u ne-pokretnostima zatečena druga lica (i to fizička lica koja su ispraznila stanove od stvari i predala ne-pokretnosti izvršnom poveriocu) - nisu osnovani. Prvostepeni sud pravilno citira i tumači relevantne odredbe:

Izvršni dužnik, pod zakonom predviđenim uslovima, može zahtevati da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio - član 59. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, ovom odredbom nije predviđeno da može tražiti samo ono što je dobio od izvršnog dužnika. U konkretnom sluča-ju, predmet izvršenja je bila predaja nepokretnosti, pa prema odredbama o sprovođenju izvršenja predajom nepokretnosti proizlazi da izvršitelj iz nepokretnosti uklanja stvari i udaljava lica (sa-glasno članu 211. ovog Zakona), nezavisno od toga čije se stvari nalaze u nepokretnosti i ko su lica koja se zateknu u nepokretnosti.

Navedena zakonska odredba ima za cilj da zaštiti izvršnog poverioca u postupku izvršenja od zloupotreba izvršnog dužnika koji bi predajom nepokretnosti nekom trećem licu onemogućio sprovođenje izvršenja pravosnažne i izvršne sudske odluke. Na isti način se ova odredba mora tu-mačiti i u postupku protivizvršenja, pa nezavisno od toga da li je pravosnažna i izvršna presuda kojom je uspostavljena obaveza izvršnog dužnika sprovedena tako što je izvršni dužnik ili neka treća lica udaljen iz nepokretnosti, da li su uklonjene stvari izvršnog dužnika ili nekog trećeg li-ca, postoje uslovi da se izvršenje sprovede nalaganjem izvršnom poveriocu da vrati ono što je iz-vršenjem dobio.


POSTUPAK PO PREDLOGU ZA

PROTIVIZVRŠENJE (Član 79. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

119922.. Prema odredbi čl.61. ZIP to rešenje kojim je usvojen predlog za protivizvršenje odnosno ko-

jim je utvrđeno pravo izvršnog dužnika na protivizvršenje i naloženo izvršnom poveriocu da vrati ono što je izvršenjem "dobio" ima svojstvo kondemnatorne odluke i izvršne isprave. Po pravo-snažnosti i proteku roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze ovo rešenje postaje izvršna isprava i čini osnov da se odredi protivizvršenje naspram izvršnog poverioca. S obzirom da je rešenje III 5 I.br.1863/10 od 13.04.2010. godine, postalo pravosnažno 06.07.2010.god donošenjem rešenja 2 Gž.br. 1876/10 i da je protekao dobrovoljni rok da poverilac vrati ono što je primio u sprovede-nom izvršenju po rešenju I.br.520/08, pravilno je prvostepeni sud odredio da se sprovede protivi-zvršenje u svemu kako i glasi napred navedena izvršna isprava. Prema tome neosnovani su svi žalbeni navodi koji se odnose na osporavanje izvršne isprave, visinu novčanih sredstava koje tre-ba da vrati izvršni poverilac zajedno sa kamatom jer je o tome odlučeno u rešenju III 5 I.br. 1863/10 od 13.04.2010.godine



- 122 -

119933.. Zakon o izvršnom postupku je lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosi-

ma, jer odredba člana 59. Zakona o izvršnom postupku jasno upućuje na situaciju u kojoj je došlo do isplate dugovanog na osnovu izvršne isprave koja je nakon sprovođenja izvrše-nja pravosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili na drugi način stavljena van snage.

Pobijanim rešenjem prvostepenog suda usvojen je predlog izvršnog dužnika za protivizvršenje i obavezan izvršni poverilac P.N. da u roku od 8 dana po dostavi rešenja, izvršnom dužniku G.N.S., teku-ći račun br. 840-58640-69 isplati potraživanje u ukupnom iznosu od 793.678,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.08.2009. godine pa do isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Odredbom člana 59. stav 1. ZIP je propisano da pošto je izvršenje već sprovedeno, izvršni du-žnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje, zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio, između ostalog, i ako je izvršna isprava pravosnažno ukinuta, preinačena, poni-štena ili na drugi način stavljena van snage.

Odredbom člana 60. stav 5. ZIP je propisano da ako je izvršenje sprovedeno radi naplate novča-nog potraživanja, sud će na predlog izvršenog dužnika odrediti naplatu zatezne kamate po propisanoj stopi na iznos novčanih sredstava na kojima je izvršenje sprovedeno od dana sprovođenja izvršenja do dana povraćaja sredstava.

Kako je iz stanja u spisima predmeta jasno vidljivo da je predmetno izvršenje prinudno sprove-deno od strane NBS Kragujevac i da su izvršne isprave na osnovu kojih je dozvoljeno izvršenje pra-vosnažno preinačene presudom Vrhovnog kasacionog suda, posl.br. Rev.1546/10 od 01.09.2010. go-dine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi G.N.S. da mu isplati nematerijalnu štetu u ukupnom iznosu od 650.000,00 dinara sa kamatom od 05.11.2008. pa do isplate, to je pravilno prvostepeni sud primenom odredbe člana 59. ZIP i člana 60. stav 5. ZIP, postupio kada je usvojio predlog izvršnog dužnika za protivizvršenje.

Navodi žalbe kojima se ističe da je prvostepeni sud doneo nezakonito rešenje jer nije prime-nio odredbu čl. 215. i 216. ZOO su bez uticaja na odlučivanje o pravilnosti rešenja kojim je do-zvoljeno protivizvršenje, imajući u vidu da je Zakon o izvršnom postupku lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima, a posebno imajući u vidu odredbu člana 59. ZIP, koja jasno upućuje na situaciju u kojoj je došlo do isplate dugovanog na osnovu izvršne isprave koja je na-kon sprovođenja izvršenja, u konkretnom slučaju, pravosnažno preinačena. Dakle, predlogom za protivizvršenje, koji je prvostepeni sud pobijanim rešenjem usvoji, izvršni dužnik zahteva da mu izvršni poverilac vrati samo ono što je u izvršenju dobio na osnovu izvršnih isprava koje su na-kon sprovođenja izvršenja pravosnažno preinačene, zbog čega se u tom slučaju, a imajući u vidu odredbu čl. 59. st. 1. ZIP vraćanje tog iznosa može tražiti u postupku protivizvršenja po predlogu izvršnog dužnika.


119944.. U postupku protivizvršenja, sud koji je sproveo izvršenje, utvrđuje pravo izvršnog dužnika na proti-

vizvršenje i rešenjem odlučuje o obavezi izvršng poverioca da vrati ono što je sa izvršenjem primio, koje rešenje ima svojstvo kondemnatorne odluke i izvršne isprave, a po pravnosnažnosti i po proteku roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze, to rešenje predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje se određuje proti-vizvršenje naspram izvršnog poverioca i sprovodi se postupak restitucije.


- 123 -

Razlog za obustavu izvršenja (protivizvršenja) po službenoj dužnosti predstavlja donošenje nove odluke u ponovnom parničnom postupku nakon ukidanja revizionog rešenja, koja odluka snabdeve-na klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti "faktički" stavlja van snage izvršnu ispravu na osnovu ko-je je određeno protivizvršenje, čak i u slučaju kada to nije izričito navedeno, zbog toga što odluka kojom je okončana parnica reguliše isto potraživanje između stranaka i predstavlja validan pravni osnov za postupak izvršenja, dok protivizvršenje postaje bespredmetno.


PREDMET POPISA (Član 85. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

119955.. Pokretne stvari izvršnog dužnika se u izvršnom postupku, u smislu odredbe člana 73. Za-

kona o izvršnom postupku, mogu popisati ne samo kada se nalaze u državini izvršnog dužnika, već i kada se nalaze u državini trećih lica. Međutim, navedena odredba se primenjuje u po-stupku sprovođenja izvršenja, a nije od uticaja prilikom odlučivanja o predlogu za dozvolu iz-vršenja.

Pobijanim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Srbobranu, poslovni broj VIII-08 I.122/10 od 16.09.2010. godine, na osnovu presude Opštinskog suda u Kuli poslovni broj P.398/02 od 13.06.2002. godine, određeno je izvršenje radi namirenja novčanog potra-živanja na ime dečijeg izdržavanja mldb. izvršnih poverilaca u mesečnom iznosu od 2.200,00 dinara za svakog od njih, za period od avgusta 2003. godine do septembra 2010. godine sa zakonskom zate-znom kamatom 84 od 11. u tekućem mesecu za svaki pojedinačni mesec pa do konačne isplate, izno-sa od 5.250,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od 14.06.2002. godine do konačne isplate, kao i troškova izvršnog postupka, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika koje se nalaze u Srbobranu, ulica S.M. ili ma gde se one nalazile (na salašu ili u kući kod roditelja ili brata izvršnog dužnika), te uplatom ostvarene cene za-konskom zastupniku mldb. izvršnih poverilaca. Protiv navedenog rešenja žalbu je blagovremeno iz-javio izvršni dužnik u delu kojim je izvršenje određeno popisom, procenom i prodajom stvari izvr-šnog dužnika ma gde se one nalazile (na salašu ili u kući kod roditelja ili brata izvršnog dužnika).

Ispitujući prvostepeno rešenje u pobijanom delu, ovaj sud je našao da je prvostepeno rešenje do-neto bez bitnih povreda odredaba postupka i uz pravilnu primenu odredaba Zakona o izvršnom po-stupku. Suprotno žalbenim navodima, pravilno je prvostepeni sud pobijanim delom rešenja o izvrše-nju odredio predloženo izvršenje popisom, procenom i prodajom stvari izvršnog dužnika ma gde se one nalazile (na salašu ili u kući kod roditelja ili brata izvršnog dužnika), s obzirom da se pokretne stvari izvršnog dužnika u izvršnom postupku, u smislu odredbe člana 73. ZIP-a, mogu popisati nesamo kada se nalaze u državini izvršnog dužnika, već i kada se nalaze u državini trećih lica. Naime, odred-bom člana 73. stav 3. ZIP-a propisano je da se stvari izvršnog dužnika u državini trećeg lica popisuju samo sa pristankom tog lica, a odredbom stava 4. istog člana je određeno da će, ako treće lice ne pri-stane na popis, sud zaključkom na izvršnog poverioca, a na njegov predlog, preneti pravo izvršnog du-žnika napredaju stvari, radi sprovođenja izvršenja po pravilima o prenosu radi naplate. Međutim, nave-dene odredbe nisu od uticaja prilikom odlučivanja o predlogu za dozvolu izvršenja, već se iste prime-


- 124 -

njuju u toku sprovođenja izvršenja, o čemu će prvostepeni sud voditi računa u daljem toku postupka. Imajući u vidu sve navedeno, žalba izvršnog dužnika je odbijena, a prvostepeno rešenje u pobijanom delu potvrđeno.


119966.. Popisuju se stvari koje se nalaze u državini izvršnog dužnika, kao i njegove stvari koje se

nalaze u državini izvršnog poverioca, a ako treće lice ne obavesti sud o svojim pravima na po-kretnoj stvari u posedu izvršnog dužnika, koja je predmet izvršenja, niti dokaže svoja prava na njima, smatra se da takva prava trećeg ne postoje i da je izvršni dužnik vlasnik stvari koja se nalazi u njegovom posedu.

Prema stanju u spisima rešenjem o izvršenju prvostepenog suda I.br.267/07 od 16.04.2007.god. određeno je izvršenje po predlogu izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika oduzimanjem određenih stvari od strane službenog lica toga suda i predajom uz potvrdu poveriocu, kao i popisom i prodajom pokretnih stvari dužnika radi namirenja troškova parničnog postupka i troškova a na osnovu izvršne is-prave. Sudski izvršitelj je 07.03.2008.god. kod izvršnog dužnika popisao pokretne stvari iz izreke po-bijanog prvostepenog rešenja o čemu je sačinjen zapisnik o popisu i proceni, a kom popisu i proceni je prisustvovao i predstavnik izvršnog dužnika i navedeni zapisnik potpisao. Nakon što se popisane po-kretne stvari nisu mogle prodati ni na drugom ročištu prvostepeni sud je zaključkom od 30.01.2009.god. obavestio izvršnog poverioca da ima dve mogućnosti i to: da stavi predlog da mu sud dosudi stvari u kom slučaju će se smatrati da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara ½ procenjene vrednosti stvari ili da predloži novu prodaju u roku od 30 dana od dana dobijanja ovog za-ključka. Podneskom od 27.02.2009. god. izvršni poverilac je obavestio prvostepeni sud da predlaže da mu se dosude popisane i procenjene stvari u skladu sa zaključkom od 30.01.2009. god. i obzirom da je vrednost istih mala, odnosno da se iz istih ne može pokriti celokupno potraživanje poverioca promenio sredstva izvršenja radi naplate svog potraživanja na nepokretnostima izvršnog dužnika upisanim u zknj.ul.br. na tačno određenim parcelama čiji je izvršni dužnik suvlasnik na ¾ dela i kao dokaz prilo-žio izvode iz zemljišnih knjiga za navedene zemljišno knjižne uloške izdate dana 16.06.2008.godine.

Nakon toga prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje I.br.267/07 od 23.03.2009. godine. U žalbi izvršni dužnik navodi da pokretne stvari nisu vlasništvo izvršnog dužnika već trećeg lica

o čemu je kao dokaz priložio overenu izjavu ovog lica da su popisane pokretne stvari njegovo vlasni-štvo. Nadalje, da neke od označenih nepokretnosti iz pobijanog rešenja nisu vlasništvo izvršnog du-žnika, a da su neke pod zalogom.

Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo pobijano rešenje I.br.267/07 od 23.03.2009. god. i pokretne stvari koje se nisu mogle prodati ni na drugom ročištu za javno nadmetanje, dosudio izvršnom poveriocu shodno odredbi čl.90. st.1. ZIPa. Navodi iz žalbe izvršnog dužnika da te stvari predstavljaju svojinu trećeg lica su irelevantni, jer je prilikom popisa i procene pokretnih stvari izvr-šnog dužnika sudski izvršitelj postupio u skladu sa 73. st.1. ZIPa odnosno popisao stvari koje su se u tom momentu nalazile u državini izvršnog dužnika, čiji je predstavnik bio prisutan prilikom popisa i potpisao zapisnik o popisu i proceni od 07.03.2008.god. a nasuprot tome treće lice tokom ovog po-stupka nije dokazao svoje pravo na ovim stvarima, odnosno nije postupio u skladu sa odredbom čl.73. st.2. ZIPa pa se u tom slučaju smatra da takvo njegovo pravo ne postoji i da je izvršni dužnik bio vlasnik stvari koje su se nalazile u njegovom posedu.



- 125 -

OBIM POPISA


119977.. Odredbom 86. ZIO propisano je da će se popisati onoliko stvari koliko je potrebno za na-

mirenje potraživanja izvršnog poverioca i troškova izvršenja. Popisuju se i stvari na koje su stavljene primedbe o postojanju prava koje sprečavaju izvršenje.

Imajući u vidu napred navedeno Veće je ocenilo da je prigovor izvršnog poverioca osnovan, ta-ko da je pobijano rešenje moralo biti ukinuto. Nesporno je da je izvršni dužnik otuđio sporni kombi na osnovu ugovora o poklonu i daje isti u vlasništvu trećeg lica. Sud koji sprovodi izvršenje, u skla-du sa načelom formalnog legaliteta, po podnetom predlogu za izvršenje određuje i sprovodi izvršenje na način kako je to propisano čl. 83. i 85. ZIO, tako i na stvarima koje se nalaze u državini izvršnog dužnika, a što će utvrditi sudski izvršitelj prilikom izlaska na lice mesta radi popisa, tako da jedino treće lice može da ističe i da tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvrše-nje, ono može do okončanja izvršnog postupka da izjavi prigovor kojim će tražiti da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim, ukoliko to učini verovatnim.

(Osnovni sud u Požarevcu, IPV I 388/12 od 14.09.2012. godine)

119988.. Ako izvršni dužnik u paricionom roku isplati troškove parničnog postupka dosuđene izvr-

šnom ispravom, izvršni poverilac ne može u izvršnom postupku, u smislu odredbe čl. 35. st. 2. ZIP, tražiti naplatu zakonske zatezne kamate na isplaćene troškove parničnog postupka u pa-ricionom roku.

Pobijanim prvostepenim rešenjem delimično je usvojen predlog za izvršenje od 05.08.2010. go-dine i na osnovu izvršne isprave – presude Opštinskog suda u Novom Sadu, posl.br. P-2555/08. od 27.10.2008. godine određeno izvršenje u korist izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika radi na-plate iznosa od 155,77 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.07.2010. godine pa do isplate i troškova dozvole izvršenja u iznosu od 4.700,00 dinara, plenidbom novčanih sredstava koja se vode na tekućim računima izvršnog dužnika MB ..., PIB ... i to računu br. ... kod OTP banke Srbi-ja A.D. Novi Sad, broj ... kod Vojvođanske banke A.D. Novi Sad, broj 205-112496-63 kod banke In-tesa Beograd Filijala Novi Sad i prenosom na račun punomoćnika izvršnog poverioca broj ... kod banka Intesa Beograd Filijala Novi Sad, te naloženo NBS – Odsek za prinudnu naplatu Kragujevac da sprovede ovo izvršenje. Preko iznosaod 155,77 dinara do traženog iznosa od 20.531,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.07.2010. godine pa do isplate i radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos troškova dozvole izvršenja, odbijen je predlog za izvršenje.

Iz spisa prvostepenog suda je utvrđeno da je tuženi, ovde izvršni dužnik presudom Opštinskog suda u Novom Sadu, posl.br. P.2555/08. od 27.10.2008. solidarno obavezan sa tuženim G. Novi Sad datužiocu ovde izvršnom poveriocu isplati naknadu nematerijalne štete u iznosu od 220.000,00 dina-ra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.10.2008. pa do konačne isplate i da joj na ime tro-


- 126 -

škova postupka isplate iznos od 68.400, 00 dinara, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Navedena presuda je postala pravosnažna 23.06.2010, a izvršna dana 31.07.2010. godine. Predlogom za izvršenje izvršni poverilac je naveo da je dana 28.07.2010. godine izvršni dužnik isplatio iznos od 285.380,86 dinara na ime naknade nematerijalne štete sa kamatom i da je istog dana izvršni dužnik izvršnom poveriocu isplatio i troškove parničnog postupka u iznosu od 68.400,00 dinara.

Međutim, kako je izvršna isprava – presuda Opštinskog suda u Novom Sadu, posl.br. P-2555/08 od 27.10.2008. postala izvršna dana 31.07.2010. godine i kako sam izvršni poverilac navodi da su troškovi parničnog postupka isplaćeni u celokupnom iznosu, odnosno u iznosu od 68.400,00 dinara koliko su izvršnom ispravom utvrđeni, dana 28.07.2010. godine, dakle u paricionom roku, to dalje znači da je izvršni dužnik, prema činjenicama koje proizilaze iz spisa prvostepenog suda i navoda iz-vršnog poverioca u predlogu za izvršenje, svoju obavezu na ime troškova parničnog postupka izvršio u ostavljenom roku od 15 dana, iz čega dalje proizilazi da je odluka prvostepenog suda u delu kojom je odbio predlog poverioca za naplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog po-stupka u svemu pravilna, te da izvršni poverilac stoga nema pravo da u izvršnom postupku potražuje zakonsku zateznu kamatu na isplaćene troškove parničnog postupka u paricionom roku u smislu od-redbe čl. 35. stav 2. ZIP. Ovo iz razloga što u delu odluke o dosuđenim troškovima parničnog po-stupka nije nastupila izvršnost odluke u smislu odredbe člana 32. stav 1. ZIP kojom je propisano da sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna je ako je postala pravosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje. Rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlu-kom, ako zakonom nije drugačije određeno.

Imajući u vidu da iz spisa predmeta i navoda izvršnog poverioca u predlogu za izvršenje pro-izilazi da je izvršni dužnik svoju obavezu u pogledu dosuđenih troškova parničnog postupka izvr-šio u roku za dobrovoljno izvršenje, to pravilno prvostepeni sud nalazi da izvršni poverilac nema pravo na naplatu zakonske zatezne kamate na isplaćene troškove parničnog postupka. Naime, to pravo bi izvršni poverilac, u smislu odredbe člana 35. stav 2. ZIP, imao samo ukoliko troškovi parničnog postupka nisu isplaćeni od strane izvršnog dužnika u paricionom roku, pa su suprotni žalbeni navodi izvršnog poverioca neosnovani, jer izvršna isprava u delu odluke o troškovima postupka nije postala izvršna, budući da je u tom delu izvršni dužnik svoju obavezu izvr- šio u ostavljenom roku od 15 dana.


DEJSTVO POPISA (Član 87. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

119999.. Ako se popis stvari dužnika vrši u korist više izvršnih poverilaca tada treba razlikovati dve

situacije: prvu kada se red prvenstva u sticaju založnog prava, a samim tim i prava na namire-nje određuje prema danu kada je predlog za izvršenje primljen u sud i drugu kada su predlozi izvršnih poverilaca primljeni u sud istog dana u kom slučaju se založna prava poverilaca stiču u istom momentu i imaju isti red prvenstva.


- 127 -

Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem konstatovao koji iznos čini deobnu masu u predmet-noj stvari, te odlučio da se iz deobne mase najpre namiri potraživanje na ime izvršenog veštače-nja, a potom da se izvršnim poveriocima isplate troškovi dozvole izvršenja sa troškovima parnič-nog postupka, a zatim i iznos glavnice sa pripadajućom kamatom, i to onim redom kako su ti po-verioci stekli prvenstvo namirenja prema danu kada je njihov predlog za izvršenje primljen u sud pozivajući se na odredbu člana 75. stav 4. ZIP.

Osnovano se žalbom ukazuje da prvostepeni sud ne sprovodi pravilno i zakonito odredbu člana 75. ZIP, odnosno ne vodi računa kada su pojedini izvršni poverioci stekli prioritet u namirenju, bu-dući da je većina poverioca, a među njima i poverioci koji se žale na pobijano rešenje, stekla priori-tet u namirenju trenutkom popisa pokretnih stvari od strane sudskog izvršitelja u njihovim predmeti-ma, a da prvostepeni sud te poverioce ne obuhvata pobijanim rešenjem prilikom raspodele deobne mase dobijene prodajom popisanih stvari izvršnog dužnika.

Naime, u skladu sa odredbom člana 75. ZIP popisom stvari u izvršnom postupku izvršni poveri-lac stiče založno pravo na popisanim stvarima za potraživanje koje se u tom izvršnom postupku na-miruje. Ono se stiče popisom stvari gde se one nalaze, unošenjem u zapisnik o popisu te činjenice i potpisom zapisnika od strane sudskog izvršitelja. Kako se stvari izvršnog dužnika popisuju radi na-mirenja potraživanja jednog ili više izvršnih poverilaca određenog rešenjem o izvršenju, što je prema stanju u spisima predmeta i bio slučaj za veći broj izvršnih poverilaca u čijim predmetima je radi obezbeđenja njihovog potraživanja izvršen popis stvari izvršnog dužnika pre nego što su ti predmeti tih poverilaca spojeni i određeno vođenje postupka pod jedinstvenim posl. br. i 2328/07, to ovaj sud nalazi da su ti poverioci stekli prvenstvo namirenja svog potraživanja i to prema redu sticanja svog založnog prava u odnosu na druge poverioce.

Međutim, u situaciji kada je popis stvari izvršen u korist više izvršnih poverilaca, što ovde nije slučaj, tada je pravilo da se red prvenstva u sticanju založnog prava pa samim tim i red prava na na-mirenje određuje prema danu kada je predlog za izvršenje primljen u sud, a od ove situacije treba razlikovati situaciju kada su predlozi izvršnih poverilaca primljeni u sud istog dana, založna prava izvršnih poverilaca stiču se u istom momentu i imaju isti red prvenstava.

Iz navedenog proizilazi da prvostepeni sud pobijanim rešenjem, a shodno odredbi člana 89. ZIP, pogrešno zaključuje da je u konkretnom slučaju popis stvari izvršnog dužnika izvršen u ko-rist više izvršnih poverilaca, što je suprotno stanju u spisu predmeta, i da zbog toga ti poverioci ostvaruju pravo na namirenje iz ostvarene cene prema danu kada su njihovi predlozi predati, od-nosno primljeni u sud.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj Gž. 1310/11 od 28.06.2011. godine)

BEZUSPEŠAN POPIS


220000.. Bezuspešnost drugog, ponovljenog popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika je po zakonu razlog

za obustavu izvršenja: izvršni poverilac ne može predložiti da se po treći put popis pokuša, pa mu se zato obaveštenje o neuspešnosti drugog popisa ne dostavlja.



- 128 -

NAČIN PRODAJE


220011.. Ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje, na predlog izvršnog

poverioca sud će njemu dosuditi stvari - član 90. Zakona o izvršnom postupku.

Prodaja stvari se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročišta za javnu prodaju - član 84. stav 5. Zakona o izvršnom postupku.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da će sud, ako je odlučio da se stvar prodaje putem javnog nadmetanja, prodaju stvari objaviti na oglasnoj tabli suda. Nakon sprovedenog veštačenja i procene stvari, izvršni poverilac je predložio sudu da donese zaključak o načinu prodaje i sud je do-neo zaključak o prvoj javnoj prodaji pokretnih stvari izvršnog dužnika. Iako su zaključci o javnoj prodaji dostavljeni izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, prvostepeni sud je bio dužan da prodaju stvari objavi i na oglasnoj tabli, u skladu sa članom 84. stav 5. Zakona o izvršnom postupku. U za-ključcima postoji dostavna naredba postupajućeg sudije da se zaključci stave na oglasnu tablu suda, ali u spisima predmeta ne postoje dokazi da je tako i učinjeno.

Zbog toga su osnovani žalbeni navodi da postupak sprovođenja izvršenja nije realizovan u skla-du sa Zakonom o izvršnom postupku, pa se ne može smatrati da se stvari izvršnog dužnika nisu mo-gle prodati na prvom i drugom ročištu za javno nadmetanje. U konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz član 90. Zakona o izvršnom postupku, te nije bilo mesta donošenju pobijanog rešenja o do-suđenju stvari izvršnom poveriocu. Zbog toga je prvostepena odluka morala biti ukinuta.


PRODAJNA CENA I POSTUPAK PRODAJE (Član 97. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

220022.. Nakon dva neuspela javna nadmetanja, visina prodajne cene u prodaji neposrednom po-

godbom određuje se sporazumno, bez ograničenja.

Prvi osnovni sud u Beogradu je pokrenuo postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja u skla-du sa odredbama člana 176. i 177. Zakona o parničnom postupku, jer se u većem broju izvršnih predmeta pojavila potreba da se zauzme jedinstven stav u vezi primene člana 97. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (prodajna cena i postupak prodaje u slučaju kada izvršni poverilac nakon dva neuspela javna nadmetanja predloži prodaju pokretnih stvari i nepokretnosti neposrednom pogodbom. Dileme u vezi ovih spornih imaju i drugi sudovi u Republici Srbiji.


- 129 -

Sporna pitanja su: na koji način sud treba da postupa u slučaju kada izvršni poverilac, nakon dva neuspela javna nadmetanja, predloži prodaju stvari neposrednom pogodbom - da li je neophodno da sud donese zaključak o prodaji neposrednom pogodbom i da li kupoprodajna cena u tom slučaju može biti niža od 30% od njihove procenjene vrednosti?

Vrhovni kasacioni sud je zaključio da su ispunjeni zakonski uslovi za zauzimanje pravnog stava u smislu člana 178. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u kom cilju su pravno su analizirane relevantne zakonske odredbe sadržane u čl.97. do 103., čl. 119. i čl.123. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Pokretne stvari se mogu prodati javnim nadmetanjem i neposrednom pogodbom. Koji način će biti izabran zavisi od procene suda tj. izvršitelja, u pogledu mogućnosti da se postigne najpovoljnije unovčenje stvari. Prodaja putem nadmetanja se određuje kada se radi o stvarima veće vrednosti tj. kada se može očekivati da će se stvari prodati po ceni većoj od procenjene vrednosti. Sa druge stra-ne, izvršni poverilac i izvršni dužnik se mogu tokom celog postupka sporazumeti da se stvar proda neposrednom pogodbom u kojem slučaju će se sporazumeti i o uslovima te pogodbe. Ako se stvar prodaje javnim nadmetanjem oglas se objavljuje na oglasnoj tabli i na internet stranici suda najkasni-je 8 dana pre dana održavanja a same stranke ga mogu objaviti i na drugi pogodan način.

Kada je u pitanju prodaja nepokretnosti, sud ima obavezu da - u skladu sa članom 119. Zakona o izvršenju i obezbeđenju - zaključak o prodaji nepokretnosti objavi na oglasnoj tabli i internet stranici suda i na drugi uobičajeni način (u tiražnom listu koji pokriva teritoriju RS).

Sporno pitanje odnosi se na situaciju u kojoj je prvobitno određeno da se stvari prodaju na jav-nom nadmetanju, a stvari se nisu mogle prodati ni na drugom nadmetanju. Početna cena na drugom nadmetanju ne može biti niža od 30% od procenjene vrednosti. To znači da se počinje sa 30% vred-nosti, a da li će se postići viša ili niža cena zavisi od samog ishoda javnog nadmetanja. Ako se stvari nisu mogle prodati ni na drugom nadmetanju, prelazi se na prodaju neposrednom pogodbom. Među-tim, prodaji putem neposredne pogodbe će se - u slučaju neuspelog javnog nadmetanja - pristupiti samo ako se na zahtev suda odn. izvršitelja, izvršni poverilac izjasni u roku od pet radnih dana da predlaže prodaju neposrednom pogodobom. Dakle, dalje kretanje postupka prodaje putem neposred-ne pogodbe zavisi, pre svega, od dispozicija izvršnog poverioca. Izvršni poverilac može predložiti i da se namiri dosuđenjem stvari u kojem slučaju se smatra da je namiren u visini koja odgovara izno-su 30% procenjene vrednosti stvari.

Sama prodaja pokretnih stvari putem neposredne pogodbe nakon neuspelog drugog nadmeta-nja za javnu prodaju (član 97.) ne može se poistovetiti sa prodajom putem neposredne pogodbe, koju je kao takvu inicijalno odredio sud ili su se o prodaji putem neposredne pogodbe sporazu-meli izvršni poverilac i izvršni dužnik (član 96. Zakona o izvršenju i obezbeđenju). Naime, za-ključak o prodaji stvari putem neposredne pogodbe sud odn. izvršitelj donosi i objavljuje samo kada je takav način prodaje inicijalno određen tj. kada su se o prodaji neposrednom pogodbom sporazumeli izvršni poverilac i izvršni dužnik, a koje pravo oni imaju tokom celog postupka (član 96. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju). Donošenje i objavljivanje zaključka o proda-ji putem neposredne pogodbe tada ima značaj publiciteta i obaveštavanja svih zainteresovanih li-ca koja bi želela da kupe stvari.

Kada se pokretne stvari nisu mogle prodati ni na drugom nadmetanju za javnu prodaju, donoše-nje posebnog zaključka o prodaji putem neposredne pogodbe ne bi ostvarilo istu svrhu, kao i u nave-denom slučaju - kada se stvari prvi put prodaju putem neposredne pogodbe. U situaciji u kojoj se po-kretne stvari nisu mogle prodati ni na drugom nadmetanju za javnu prodaju, donošenje i objavljiva-nje tog zaključka ne bi bilo u funkciji publiciteta, imajući u vidu da je oglas o javnoj prodaji pokret-nih stvari već dva puta objavljivan i na oglasnoj tabli suda i na njegovoj internet stranici, a i same stranke su mogle da ga objave npr. u sredstvima javnog informisanja. Donošenje i objavljivanje za-


- 130 -

ključka o prodaji putem neposredne pogodbe u opisanoj situaciji bi bilo necilishodno, a osim toga, donošenje takvog zaključka ne propisuje ni sam Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Sva zainteresova-na lica već su bila obaveštena o mogućnosti da kupe stvar na dva ročišta za javno nadmetanje, a ta li-ca će biti obaveštena i da javno nadmetanje nije uspelo te da će se pristupiti prodaji putem neposred-ne pogodbe. Tada prodaja putem neposredne pogodbe nije poseban način prodaje pokretnih stvari (član 96. Zakona o izvršenju i obezbeđenju), već samo nastavak prodaje putem javnog nadmetanja, koja je bila neuspešna.

Drugim rečima, prodaja putem neposredne pogodbe u navedenom slučaju predstavlja završetak prodaje putem javnog nadmetanja gde su dva ročišta (čije je održavanje bilo unapred objavljeno i sa čime se svako zainteresovan mogao upoznati) - bila neuspešna. Zbog svega toga, donošenje i obja-vljivanje zaključka o prodaji pokretnih stvari putem neposredne pogodbe je necelishodno i bez osno-va u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Ispravno je gledište da u toj situaciji sud pozove izvršnog poverioca zaključkom da mu u roku od 15 dana dostavi sporazum o prodaji neposrednom pogod-bom, pri čemu bi sva zainteresovana lica mogla da pregovaraju sa izvršnim poveriocem. Očito je, pri tome, da Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje rok od 15 dana za zaključenje ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i njegovu realizaciju.

Kada se radi o ceni, Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne određuje cene po kojima će se prodavati pokretne stvari, kako na javnom nadmetanju tako i u slučaju kada se stvari prodaju putem neposred-ne pogodbe. Ukoliko se stvari prodaju putem javnog nadmetanja, Zakon određuje početnu cenu na prvom nadmetanju 60% procenjene vrednosti, a na drugom 30% procenjene vrednosti. To ne znači da se stvari ne mogu prodati po višoj odn. nižoj ceni, što zavisi od ishoda javnog nadmetanja. To znači i da se na drugom javnom nadmetanju mogu prodati po ceni ispod 30% procenjene vrednosti. Isti princip bi važio i u situaciji u kojoj drugo javno nadmetanje nije uspelo, pa se pristupa prodaji putem neposredne pogodbe, jer je u skladu sa napred navedenim prodaja neposrednom pogodbom u toj situaciji samo nastavak neuspelog javnog nadmetanja. Visina cene će tada zavisiti od ishoda pre-govora koji zainteresovana lica budu vodila sa izvršnim poveriocem. To propisuje i sam Zakon. Ako se prodaji neposrednom pogodbom pristupi nakon dva neuspela javna nadmetanja, prodajna cena je predmet dogovora između strana u kupoprodajnom odnosu i za nju se ne traži saglasnost izvršnog dužnika (član 97. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju). To znači da se cena formira putem pre-govora pri čemu se može ići i ispod iznosa od 30% procenjene vrednosti.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne pominje mogućnost da sud ne prihvati sporazum o prodaji putem neposredne pogodbe, već samo govori o roku za zaključenje ugovora i njegovu realizaciju u tom slučaju. Odredba člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisuje da sud neće dozvoliti raspolaganje stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. U slučaju da se stvar prodaje neposrednom pogodbom zaključuje se ugovor o kupoprodaji (koji ostvaruje određena dejstva i u izvršnom postupku) između kupca s jedne strane i sudskog izvr-šitelja odn. izvršitelja sa druge strane. Trebalo bi imati u vidu i odredbu člana 10. Zakona o obligaci-onim odnosima - stranke su slobodne da uređuju svoje odnose u granicama prinudnih propisa, jav-nog poretka i dobrih običaja. Izvršni sud, pri svemu tome, ima obavezu da spreči i kazni svaku zlou-potrebu prava koje imaju stranke u postupku.

Dakle, cena može ići i ispod 30% a izvršni sud ima ovlašćenja iz navedenih propisa da suzbije eventualne zloupotrebe.

Konačno, sve što je navedeno odnosi se i na prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom, u slučaju dva neuspela javna nadmetanja (član 123. Zakona o izvršenju i obezbeđenju).

(Pravni stav Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda sa sednice od 25.06.2012. godine)


- 131 -

IZVRŠNE RADNJE


220033.. Pobijanim prvostepenim rešenjem dozvoljena je zabeležba rešenja o izvršenju poslovni broj II

45 I 1369/10 javnom prodajom nekretnine izvršnog dužnika. Naime, prema odredbi člana 99. Zako-na o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS" broj 125 od 22.11.2004.), koji je važio u vreme do-nošenja rešenja o izvršenju na osnovu kog je i doneto pobijano rešenje, izvršenje na nepokretnosti sprovodi se zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, pro-dajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom.

Odredbom člana 54. istog zakona propisano je da se izvršenje sprovodi pre pravosnažnosti reše-nja o izvršenju, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Zabeležba rešenja o izvršenju u javnu knjigu je jedna od radnji u sprovođenju izvršenja na nepo-kretnosti shodno odredbi člana 54. ZIP, koja se sprovodi pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju.

Imajući u vidu da u postupku nisu učinjene bitne povrede na koje ovaj sud pazi po službenoj du-žnosti i da je materijalno pravo pravilno primenjeno, ovaj sud je primenom odredbe člana 387. stav 1. tačka 2. ZPP u vezi sa članom 388. istog zakona i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom po-stupku, odlučio kao u izreci.


DOKAZ O SVOJINI IZVRŠNOG

DUŽNIKA (Član 105. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

220044.. Iz sadržine prvostepenih spisa proizlazi da je poverilac dana 21.01.2011. godine podneo predlog

za izvršenje prvostepenom sudu, na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda u N...S... posl. br. P. 650/09 od 29.06.2009. godine, radi naplate iznosa od 355.975,00 dinara, sa zakonskom zate-znom kamatom počev od 13.07.2005. godine pa do isplate, troškova izdavanja platnog naloga u iz-nosu od 21.664,66, troškova parničnog postupka u iznosu od 112.216,00 dinara, sa zakonskom zate-znom kamatom počev od 29.06.2009. godine pa do isplate, i troškova izvršenja po odluci suda, i to prodajom nepokretnosti koja je upisana u list nepokretnosti br. 1156 k.o. N... S... I, parcela broj 5281/1, garsonjera broj 7, drugi sprat, u N...S... u ulici J. V. br. 16, površine 26 m2, u vlasništvu "B" AD za građevinarstvo iz N... S.... Uz predlog za izvršenje izvršni poverilac je priložio presudu Op-štinskog suda u N... S.... posl. br. P. 650/09 od 29.06.2009. godine u originalu, sa klauzulom pravno-snažnosti i izvršnosti, platni nalog u neoverenoj fotokopiji, ugovor o zameni nekretnina br. 1112 od 30.06.2005. godine, u neoverenoj fotokopiji, zaključen između "B" AD za građevinarstvo iz N... S.... i dužnika, anekse br. 1. i br. 2. ugovora o zameni nekretnina br. 1112 od 30.06.2005. godine u neo-verenim fotokopijama, koji sadrže pravni osnov za upis prava svojine dužnika na garsonjeri na kojoj je predloženo izvršenje, i prepis lista nepokretnosti broj 1156 k.o. N... S..... Prema odredbi člana 100. stav 1. ZIP-a, uz predlog za izvršenje na nepokretnosti potrebno je da izvršni poverilac podnese iz-vod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika.


- 132 -

Prema odredbi člana 100. stav 2. ZIP-a, ako je pravo na nepokretnosti iz stava 1. ovog člana upi-sano u javnoj knjizi na drugo lice a ne na izvršnog dužnika, izvršni poverilac je dužan da podnese is-pravu koja je podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika.

Prema odredbi člana 100. stav 3. ZIP-a, u slučaju iz stava 2. ovog člana upis će izvršiti po slu-žbenoj dužnosti sud kome je podnesen predlog za izvršenje, odnosno po njegovom zahtevu organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost.

Prema odredbi člana 86. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010), upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu privatne ili javne isprave, koja je po sadržini i formi podobna za upis.

Prema odredbi člana 86. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010), isprava za upis mora biti priložena u originalu ili overenoj kopiji ili u drugom obliku propisanom zakonom.

Prema navedenim odredbama, izvršni poverilac je dužan da uz predlog za izvršenje na nepokretno-sti, između ostalog, u situaciji kada dužnik nije upisan u javnoj knjizi kao vlasnik nepokretnosti na kojoj se predlaže izvršenje, podnese ispravu tj. isprave koje su podobne za upis prava vlasništva dužnika na toj nepokretnosti. Isprava će biti podobna za upis prava svojine u katastar nepokretnosti ako je priložena u originalu ili overenoj kopiji ili drugom obliku propisanom zakonom. Ukoliko poverilac uz predlog za iz-vršenje, uz urednu izvršnu ispravu, podnese i isprave koje su podobne za upis prava svojine dužnika na nepokretnosti na kojoj se predlaže izvršenje, prvostepeni sud će u tom slučaju dozvoliti izvršenje i isto-vremeno će organu koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost podneti zahtev za uknjižbu dužnikovog prava svojine. Kako je u konkretnom slučaju izvršni poverilac uz predlog za izvršenje od 21.01.2011. godine, sa izvršnom ispravom u originalu - presuda Opštinskog suda u N... S.... posl. br. P. 650/09 od 29.06.2009. godine, podneo isprave, ugovor o zameni nekretnina br. 1112 od 30.06.2005. godine sa aneksima br. 1. i br. 2. tog ugovora, koje po svojoj formi nisu podobne za upis dužnikovog prava svojine na predmetnoj nepokretnosti, jer su iste podnete u fotokopijama koje nisu overene, prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je pobijanim rešenjem odbio predlog za izvršenje izvršnog poverioca, te stoga ne stoje žalbeni navodi da je predlog poverioca trebalo odbaciti kao neuredan.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu poslovni broj 522/11 od 18.02.2011. godine)

220055.. Izvršenje se može sprovesti samo na nepokretnosti koja je u svojini izvršnog dužnika, uz

dostavljanje dokaza na tu okolnost od strane izvršnog poverioca, ili uz dostavljanje isprave po-godne za upis prava svojine izvršnog dužnika, odnosno dokaza o vangrutovnoj svojini u skladu sa članom 153. ZIP-a.

Odredbom člana 100. st. 1. i 2. ZIP-a propisano je da uz predlog za izvršenje na nepokretnosti potrebno je da izvršni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika. Ako je pravo na nepokretnosti iz stava 1. ovog člana upisano u javnoj knjizi na drugo lice a ne na izvršnog dužnika, izvršni poverilac je dužan da podnese ispravu koja je podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika.

Članom 101. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i prelazi u pravo svojine, bez naknade.

U stavu 6. istog člana propisano je da upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, na osnovu izvoda iz javne knjige. Shodno stavu 7. iz-


- 133 -

vod iz javne knjige dostavljaju lica iz stava 1, a iz istog se utvrđuje da su vlasnici objekta i nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu. Dakle, izvršenje se može sprovesti samo na nepokret-nosti koja je u svojini izvršnog dužnika, uz dostavljanje dokaza na tu okolnost od strane izvršnog po-verioca, ili uz dostavljanje isprave pogodne za upis prava svojine izvršnog dužnika, odnosno dokaza o vangrutovnoj svojini u skladu sa članom 153. ZIP-a.

Izvršni poverilac je dostavio izvod iz lista nepokretnosti iz kog proizilazi da je zemljište na kome je predloženo sprovođenje izvršenja u državnoj svojini, a da izvršni dužnik ima pravo korišćenja na ½ dela istog, međutim kako suprotno žalbenom navodu, nije dostavio dokaz na okolnost da je pravo korišćenja izvršnog dužnika konvertovano u pravo svojine, u smislu odredbe člana 101. Zakona o planiranju i izgradnji, pravilno je prvostepeni sud predlog za dozvolu izvršenja odbio.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 953/11 od 24.03.2011. godine)

NEPOKRETNOST U SUSVOJINI IZVRŠNOG DUŽNIKA


220066.. Kupac nepokretnosti u izvršnom postupku može steći pravo svojine na toj nepokretnosti

samo ako je izvršni dužnik bio isključivi vlasnik te nepokretnosti.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i utvrdio da je imenovana suvlasnik nepokret-nosti bliže opisane u izreci presude u 1/3 dela, a drugostepeni sud je preinačio navedenu presudu na taj način što je utvrdio da je tužilja suvlasnik porodične stambene zgrade navedene nepokretnosti u 1/3 dela.

Tužilja je stvaranjem, po osnovu zajedničke tekovine, stekla svojinu u 1/3 dela na navedenoj stambenoj zgradi u skladu sa odredbom člana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a tuženi nije mogao steći pravo svojine na ovom suvlasničkom delu tužilje u postupku izvršenja kupo-vinom ovog suvlasničkog dela nepokretnosti, jer taj deo nije bio u vlasništvu izvršnog dužnika, od-nosno izvršenje prodajom tužiljinog suvlasničkog dela nepokretnosti je bilo nedopušteno, što je i utvr-đeno presudom Opštinskog suda u S... broj P. Kupac nekretnine u izvršnom postupku stiče pravo svo-jine na nepokretnosti samo ako je izvršni dužnik bio vlasnik te nepokretnosti i to prema opštem pravilu imovinskog prava da se stvari koje imaju vlasnika pribavljaju u svojinu pravnim poslom i zakonitim načinom od vlasnika i da niko ne može na drugoga preneti više prava nego što i sam ima. Tako ni do-delom navedene nepokretnosti tuženom kao najpovoljnijem ponudiocu u izvršnom postupku javne prodaje radi namirenja novčanog potraživanja prema pok. suprugu tužilje kao izvršnom dužniku, tuže-ni nije mogao steći više prava nego što je i pok. suprug tužilje imao na toj nepokretnosti, jer on ni po zakonskoj pretpostavci u vreme javne prodaje ni po zemljišnoknjižnom stanju u vreme dodele tuže-nom kao kupcu nije bio isključivi vlasnik nepokretnosti, ne u 1/3 dela koji su pripadali tužilji. Odredbe Zakona o izvršnom postupku ne sprečavaju treća lica, stvarne nosioce prava svojine na prodatoj nepo-kretnosti da ostvare zaštitu svojih prava svojine u parničnom postupku, odnosno da rasprave da li je njihovo pravo prestalo u smislu člana 45. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ili ne.

Tužiljino pravo na nepokretnosti nije moglo prestati prodajom u izvršnom postupku radi namire-nja novčanog potraživanja prema drugom suvlasniku. Pored toga, pogrešan je zaključak prvostepe-nog suda da je tuženi savestan kupac, jer je rešenje o dosuđenju navedene nepokretnosti najboljem ponuđaču – tuženom doneto u vreme kada je tužilja bila upisana u zk. ul. sa pravom svojine na nepo-


- 134 -

kretnosti u 1/3 dela. Osim toga, tada važećim Zakonom o braku i porodičnim odnosima u članu 322. je predviđeno da ako je u zem. knjigama kao vlasnik na zajedničkoj imovini upisan jedan bračni drug, smatraće se kao da je upis izvršen na ime oba bračna druga, ukoliko do upisa nije došlo na osnovu njihovog pismenog ugovora, pa je navedena odredba obavezivala tuženog da kao savestan kupac proveri da li upisano faktičko stanje odgovara zakonskoj pretpostavci i stvarnom stanju stvari.

(Presuda Osnovnog suda u Somboru broj P. 3650/10 od 31.03.2011. godine i Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž. 3475/11 od 18.09.2012. godine)

220077.. Nema zakonskih uslova za sprovođenje izvršenja na predmetnoj nepokretnosti - stanu bez sagla-

snosti drugog supružnika, imajući u vidu da član 101. Zakona o izvršnom postupku predviđa da će sud odrediti izvršenje na nepokretnosti na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik, ako postoji saglasnost drugih suvlasnika.


220088.. Ukoliko je predložena prodaja samo njegovog dela nepokretnosti, saglasnost drugih suvlasni-

ka o određivanju izvršenja na nepokretnosti na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik nije neophodna.

Izvršenje se predlogom traži na nepokretnosti dužnika, ali samo na polovini dela porodične zgrade koja, po izvodu iz katastra, pripada ovde izvršnom dužniku. Druga polovina dela porodične stambene zgrade, koja pripada drugom suvlasniku, se ne ugrožava.

Zbog toga se ne može primeniti zakonska odredba iz člana 101. stav 1. Zakona o izvršnom po-stupku - o određivanju izvršenja na nepokretnosti na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik ako postoji sa-glasnost drugih suvlasnika i ako je određena prodaja samo polovine nepokretnosti na kojoj je vlasnik izvršni dužnik, već samo ako je predmet izvršenja cela nepokretnost.

U konkretnom slučaju, predmet izvršenja je samo suvlasnički deo nepokretnosti a ne i cela nepo-kretnost te stoga nije neophodna saglasnost drugih suvlasnika.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 11784/2010 od 11.05.2011. godine)

220099.. Ne može se odrediti izvršenje na nepokretnosti koja je u državnoj svojini Republike Srbije

i na kojoj izvršni dužnik ima samo pravo korišćenja, a sve saglasno odredbi člana 100. ZIP. Međutim, ako je predmet izvršenja bespravno izgrađen objekat, na zemljištu u državnoj svoji-ni onda se izvršenje može sprovesti na takvom objektu, kao i zemljištu koje je neophodno za njegovu redovnu upotrebu.

Ukoliko je određeno izvršenje na nepokretnosti, koja je svojina Republike Srbije, a izvršni dužnik je samo korisnik te nepokretnosti, pri čemu je rešenje o izvršenju, kao i rešenje o utvrđivanju vrednosti ne-pokretnosti pravnosnažno, prvostepeni sud treba da inicira prigovor trećeg lica shodno članu 23. ZIP, u smislu obaveštavanja Republike Srbije da je doneto pravnosnažno rešenje o izvršenju i rešenje o utvrđi-vanju vrednosti, kao i da je predmet izvršenja nepokretnost koja je u svojini Republike Srbije, koja, na-kon toga ima mogućnost preduzimanja radnji, saglasno napred navedenom članu zakona.



- 135 -

UPIS REŠENJA O IZVRŠENJU I ZABELEŽBA

JAVNE PRODAJE (Član 107. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

221100.. Zabeležba rešenja o izvršenju u javnoj knjizi shodno odredbi čl. 99. ZIP je prva radnja u

postupku sprovođenja izvršenja na nepokretnosti.

Rešenjem Opštinskog suda u P... I br. 2463/08 od 14.09.2009. godine upućena su treća lica da u roku od 15 dana od prijema istog rešenja pokrenu parnični postupak protiv izvršnog poverioca radi proglašenja da je izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, porodične stambene zgrade nedopušteno.

Iz spisa predmeta proističe da je rešenjem o izvršenju prvostepenog suda određeno izvršenje na osnovu izvršne isprave, presude protiv izvršnog dužnika radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 4.900 eura u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika porodična stambena zgrada i dve pomoćne zgrade.

Nakon što je treće lice podnelo prigovor uz koji je dostavio fotokopiju kupoprodajnog ugovora da je on kupio nepokretnost na kojoj je određeno izvršenje, izvršni poverilac je podneo predlog za prome-nu sredstva izvršenja pa je određeno izvršenje na drugoj nepokretnosti izvršnog dužnika porodična stambena zgrada uz koji predlog je podneo dokaz o svojini, prepis lista nepokretnosti. Međutim, nave-deno rešenje o izvršenju nije zabeleženo u smislu odredbe čl.102. ZIPa u katastru nepokretnosti od strane RGZ Službe za katastar nepokretnosti P..., iako je ova služba ovo rešenje primila dana 26.06.2009.god. Dana 29.07.2009. god. treća lica podnose prigovor i prilažu prepis lista iz koga se utvrđuje da su postali suvlasnici na porodičnoj stambenoj zgradi. Nakon što je RGZ Služba za katastar nepokretnosti P..., izvestila prvostepeni sud da rešenje o izvršenju od 15.06.2009. god. nije sadržalo označene podatke iz katastarskog operata katastra nepokretnosti te da je radi sprovođenja istog rešenja potrebno da se ti nedostaci otklone prvostepeni sud donosi pobijano rešenje i upućuje treća lica na par-nicu da utvrde da je izvršenje na nepokretnosti, porodičnoj stambenoj zgradi nedopušteno.

Pogrešno je postupio prvostepeni sud kada je doneo pobijano rešenje od o upućivanju ovih trećih lica na parnicu radi proglašenja da je izvršenje nedopušteno, pogrešno primenjujući pri tom odredbu čl.23. i 102. ZIPa. Naime u situaciji kada RGZ služba za katastar nepokretnosti P... nije izvršila zabeležbu rešenja o izvršenju I.br.2463/08 od 15.06.2009.god. u katastru nepokret-nosti, iako joj je to rešenje od strane suda dostavljeno dana 26.06.2009.god., pravdajući to činje-nicom da isto rešenje nije imalo sve potrebne podatke iz katastarske evidencije za sprovođenje i dozvoljavajući dalju promenu prava vlasništva na nepokretnosti na kojoj je određeno izvršenje, bezpredmetno je dalje upućivati treća lica tj. nove suvlasnike nepokretnosti, porodične stambene zgrade sagrađene na parc.br. 4994/3 K.O. P... na parnicu radi proglašenja da je izvršenje nedopu-šteno, jer se isto više ne može na toj parceli ni sprovesti zbog promene vlasnika i prethodnog ne-postupanja po odredbi čl.102. ZIPa, jer je zabeležba rešenja o izvršenju u javnoj knjizi shodno odredbi čl.99. ZIPa prva radnja u postupku sprovođenja izvršenja na nepokretnosti.

Zbog svega navedenog žalba izvršnog poverioca je kao osnovana usvojena, a pobijano rešenje ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak primenom odredbe čl. 387. tač. 3. ZPP-a u vezi odredbe čl. 27. ZIP-a.

(Viši sud u Pančevu, Gž.117/10 od 02.02.2010. godine)


- 136 -

PRISTUPANJE IZVRŠENJU


221111.. Žalbom se u suštini ne osporava doneto rešenje o izvršenju već se pretenduje na stavu da

jedna nekretnina ne može da se prodaje u više sudskih predmeta niti da prodaju iste nekretni-ne određuju i sprovode različiti sudovi, već da se mora sprovesti jedinstveni postupak u smislu čl.103. ZIP.

Sud o predlogu izvršnog poverioca odlučuje rešenjem o izvršenju i kada se radi o prodaji nekret-nine određuje upis zabeležbe rešenja o izvršenju u javnom registru nekretnine. Posle te prve radnje sud je dužan da u skladu sa čl.103. ZIP donese odluku o pristupanju već započetom izvršenju proda-jom iste nekretnine, pa je u tom smislu i tačan žalbeni navod ali to nije od značaja za žalbeni postu-pak već je od značaja za dalji tok sprovođenja izvršenja.

Tumačeći odredbu čl. 103. ZIP proizilazi da sud po predlogu za izvršenje prodajom nekretnine uvek odlučuje rešenjem o izvršenju, potom sprovodi prvu radnju izvršenja zabeležbom donetog reše-nja u ovom slučaju u katastru nepokretnosti čime izvršni poverilac zauzima svoj red za namirenje i potom je u obavezi da ukoliko već ima ranije započet izvršni postupak prodajom iste nekretnine do-nese rešenje kojim će svaki kasniji predmet priključiti ranije započetom. Tačno je i da ne mogu razli-čiti sudovi da prodaju istu nekretninu i da u smislu čl.103. ZIP treba da se sprovede jedan postupak, a to pre svega zbog toga što je organizacija izvršne pravne zaštite tako propisana da sprečava da se na istoj nekretnini istovremeno vodi više posebnih izvršnih postupaka kao što bi i preteško bilo izve-sti dobru koordinaciju procesnih radnji iz pojedinih postupaka i obezbediti zaštitu izvršnih i drugih poverilaca, a da se pritom za izvršnog dužnika ne stvaraju nepovoljni ekonomski efekti.

Od donošenja ZIP 22.11.2004.god. u međuvremenu se izmenila nadležnost za sprovođenje izvr-šenja pred Privrednim sudom koji je prema odredbi čl.25. Zakona o uređenju sudova stvarno nadle-žan da određuje i sprovodi izvršenje odluka Privrednih sudova i to bez obzira na sredstvo izvršenja, što znači da može da prodaje i nekretninu u izvršnom postupku što ranije nije bio slučaj jer je za pro-daju nekretnina u izvršnom postupku bio nadležan isključivo Opštinski sud.

Ukoliko se i pred Privrednim sudom vodi izvršni postupak prodajom iste nekretnine ovo pitanje će se takođe rešiti u daljem toku sprovođenja izvršenja.

Prvostepeni sud će nakon što je izvršena zabeležba rešenja o izvršenju odrediti pristupanje ovog poverioca već započetom izvršenju prodajom iste nekretnine.


IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTI KOJA NIJE UPISANA U JAVNU KNJIGU



- 137 -

221122..

Treća lica koja ističu da imaju pravo koje sprečava izvršenje na nepokretnostima na koji-

ma je određeno izvršenje mogu dokazivati svoje pravo u parnici ali to ne moraju biti isključivo knjižni vlasnici.

Iz obrazloženja: Tužilac u tužbi ističe da je kao kupac stana koji je predmet izvršenja u pisanoj formi zaklju-

čio Ugovor o kupoprodaji stana i Aneks te da su potpisi overeni u sudu; da je drugotuženi kao prodavac stana tužiocu kao kupcu izdao potvrdu o plaćenoj kupoprodajnoj ceni; tužilac kao ku-pac stana nije dostavio dokaze da je izvršio plaćanje cene za sporni prostor, već isplatu cene do-kazuje potvrdom izdatom od strane drugotuženog; tužilac nije izvršio upis prava svojine u Kata-stru nepokretnosti, niti je dostavio dokaze da je nadležnom organu podneo zahtev za uknjižbu, već je i dalje kao vlasnik upisan prvotuženi.

Nakon ocene svih izvedenih dokaza prvostepeni sud je stao na stanovište da tužilac nije stekao pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti i da ne može tražiti da se izvršenje proglasi nedopušte-nim. Međutim, takav stav se ne može prihvatiti.

U konkretnom slučaju nesporno je da su tužilac kao kupac i drugotuženi kao prodavac zaklju-čili naznačeni Ugovor o prodaji nepokretnosti od 29.09.2006. godine. Ugovorena je cena u izno-su od 119.000 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate. Ugovorne strane su predvidele i način plaćanja kupoprodajne cene: kupac se obavezao da cenu stana plati na račun prodavca u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećim na dan uplate i to iznos od 80.000,00 eura dana 02.10.2006. godine, iznos od 20.000 eura po izvršenoj ugradnji fa-sadne i unutrašnje stolarije, završenom malterisanju i postavljanju pločica, kao i iznos od 19.000,00 eura po obavljenom tehničkom pregledu i merenju stana, a pre primopredaje. Aneksom Ugovora od 18.12.2007. godine ugovorne strane su konstatovale da je kupac izveo zanatske rado-ve u stanu u vrednosti od 20.000,00 eura, pa je izmenjena visina kupoprodajne cene na iznos do 99.000 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate.

Treća lica koja ističu da imaju pravo koje sprečava izvršenje na predmetima na kojima je odre-đeno izvršenje mogu dokazivati svoje pravo u parnici. Međutim, Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne propisuje da to moraju biti isključivo knjižni vlasnici čije je pravo svojine upisano u javne knjige.

Osim toga, članom 145. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da se izvršenje može od-rediti i na nepokretnosti izvršnog dužnika koje se nalazi na području na kome su ustanovljene javne knjige, iako nepokretnost nije upisana.


OGRANIČENJE IZVRŠENJA (Član 148. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

221133.. Prema odredbi čl. 156. st. 1. ZIP izvršenje na zaradi, penziji, kao i na naknadi zarade može se

sprovesti do iznosa od dve trećine zarade, penzije ili naknade zarade. Sa druge strane odredbom čl.


- 138 -

188. ZIP određeno je da zabrana stavljena na zaradu izvršnog dužnika po njegovom pristanku (admi-nistrativna zabrana) ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju na zaradi, ako je stavljena pre donošenja rešenja o izvršenju. Izuzetno, ta administrativna zabrana nema uticaja na sprovođenje izvršenja na zaradi radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale po osno-vu oštećenja zdravlja, umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja.

Otplata rata kredita na koju se u žalbi poziva izvršni dužnik predstavljala bi administrativnu za-branu na njenoj penziji stavljenu po pristanku izvršnog dužnika sa snagom rešenja o izvršenju iz čl.188. ZIP, a naplata potraživanja izvršnih poverilaca u ovom postupku ne spada u pobrojana privi-legovana potraživanja iz čl. 188. st. 2. ZIP, pa je u ovoj fazi izvršnog postupka bez uticaja postojanje administrativne zabrane, jer prema citiranoj odredbi čl. 156. st. 1. ZIP izvršenje na zaradi i penziji, kao i naknadi zarade može se sproveti samo do 2/3 u konkretnom slučaju penzije, bez obzira koliko se različitih potraživanja na ovakav način naplaćuje, upravo zato da se izvršni dužnik ne dovede u si-tuaciju koja bi ugrožavala njegovu egzistenciju, a navedeni žalbeni razlog nije razlog koji sprečava izvršenje u smislu odredbe čl. 15. ZIP.


221144.. U slučaju da je dozvoljeno izvršenje zaplenom novčanih sredstava sa deviznog tekućeg računa

izvršnog dužnika, nužno je razgraničiti da li se radi o štednom ulogu, deviznoj zaradi ili penziji.

Izvršenje zaplenom novčanih sredstava sa deviznog tekućeg računa izvršnog dužnika dozvoljeno je rešenjem prvostepenog suda.

Dokazima je utvrđeno da izvršni dužnik poseduje devizni račun, preko koga ostvaruje redovnu i dopunsku penziju iz inostranstva.

Ne stoji ovakav zaključak prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud nije razgraničio da li se u konkretnom slučaju radi o deviznoj štednji odnosno o deviznom štednom ulogu ili se radi o izvršenju na penziji, koju izvršni dužnik prima preko deviznog tekućeg računa. Od utvrđivanja ove činjenice zavisi i odluka u ovoj pravnoj stvari. Naime, odredbom člana 190. Zakona o izvr-šnom postupku je predviđen postupak izvršenja radi naplate potraživanja na štednom ulogu, pri čemu se namirenje izvršnog poverioca vrši po pravilima namirenja iz novčanog potraživanja du-žnika, dok je odredbom člana 156. istog Zakona izričito predviđeno da izvršenje na zaradi i pen-ziji može da se sprovede do iznosa od 2/3 zarade, penzije ili naknade zarade. Zato je neophodno utvrditi da li se u konkretnom slučaju traži izvršenje na deviznom štednom ulogu ili na zaradi odn. penziji izvršnog dužnika, u kom slučaju se sprovođenje izvršenja mora ograničiti, shodno odredbi člana 156. stav 1. Zakona o izvršnom postupku.


UKIDANJE ZABRANE RASPOLAGANJA IMOVINOM PO

NAMIRENJU POTRAŽIVANJA (Član 151. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)


- 139 -

221155.. Zabrana raspolaganjem imovinom odn. sredstvima, koja se izrekne u situaciji izvršenja na

potraživanju izvršnog dužnika, ima smisla samo do namirenja potraživanja izvršnog poverioca.

Zabrana raspolaganjem imovinom odn. sredstvima, izrečena u situaciji izvršenja na potraživanju izvršnog dužnika, ima smisla samo do namirenja potraživanja izvršnog poverioca. Naime, cilj je da dužnik izvršnog dužnika ne može izvršnom dužniku isplatiti potraživanje koje izvršni dužnik ima prema njemu, a koje se ogleda npr. u zaradi ili novčanim sredstvima, koja izvršni dužnik ima depo-novana kod banke.

Nakon što je potraživanje izvršnog poverioca namireno, logično je da se zabrana ukine tj. da sred-stvima odn. imovinom, izvršni dužnik može slobodno raspolagati tj. da banka ili poslodavac po nalogu izvršnog dužnika, kao njegov dužnik, može slobodno staviti na raspolaganje sredstva izvršnom dužniku.

Prethodno, kada sud odredi izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika, prema njegovom dužniku, to rešenje kojim je izrečena i zabrana raspolaganja, dostavlja se dužnikovom dužniku, tj. poslodavcu ili npr. banci kod koje dužnik ima deponovana sredstva.

Zabrana raspolaganja se odnosi na imovinu i sredstva izvršnog dužnika, a ne na sredstva i imovinu dužnika izvršnog dužnika, s tim što se zabrana odnosi na postupanje dužnika izvršnog dužnika, u smislu da dužnik izvršnog dužnika ne može po nalogu izvršnog dužnika kao njegovog poverioca, vršiti bilo kakvu isplatu ili raspolaganje sredstvima u odnosu na koja je izrečena za-brana.


IZJAŠNJENJE DUŽNIKA IZVRŠNOG

DUŽNIKA (Član 158. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

221166.. Sud ili izvršitelj po službenoj dužnosti traži izjašnjenje od dužnika izvršnog dužnika o za-

plenjenom potraživanju.

U članu 165. Zakona o izvršnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/04), koji je regulisao izja-šnjenje dužnika izvršnog dužnika, sud je samo na predlog izvršnog poverioca tražio od dužnika izvr-šnog dužnika da se izjasni o zaplenjenom potraživanju.

Prema članu 158. st. 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (odredba koja takođe reguliše izjašnje-nje dužnika izvršnog dužnika), sud ili izvršitelj po službenoj dužnosti traži izjašnjenje od dužnika iz-vršnog dužnika o zaplenjenom potraživanju.

Ovde je reč o fazi postupka u izvršenju na potraživanju izvršnog dužnika, i to o izvršnoj radnji zaplene potraživanja, kada sud ili izvršitelj u pogledu zaplenjenog potraživanja traži izjašnjenje du-žnika izvršnog dužnika.

Odredba čl. 159. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje se odnosi na zaključak o pre-nosu (a prenos zaplenjenog potraživanja je sledeća izvršna radnja), nije usklađena sa odredbom


- 140 -

čl. 158. i zbog toga je celishodno da se zaključak o prenosu donosi odmah nakon što izvršni po-verilac stavi takav predlog.

Međutim, odredba čl. 159. st. 2. je izgubila smisao, s obzirom da je u čl. 158. st. 1. Zakona o izvr-šenju i obezbeđenju, propisano da sud ili izvršitelj, i bez predloga izvršnog poverioca tj. po službenoj dužnosti, traži izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika o zaplenjenom potraživanju.


REŠENJE O PLENIDBI ZARADE (Član 175. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

221177.. Izvršenje na zaradi izvršnog dužnika se može odrediti u okviru zakonom propisanog mak-

simuma od dve trećine zarade, nezavisno od toga da li je dužnik prethodno, zaključenjem ugo-vora o kreditnom zaduženju, istu opteretio.

Iz navedenog proizlazi da su se stekli svi uslovi da se odredi predloženo izvršenje i da je prvo-stepeni sud pravilno primenio član 7. Zakona o izvršnom postupku. Isprava na osnovu koje se pred-laže izvršenje ima svojstvo izvršne isprave, sudske odluke, presude koja je postala pravosnažna i iz-vršna. Lica koja su u presudi označena kao dužnik i poverilac su identična licima koja su u predlogu za izvršenje označena kao izvršni poverilac i izvršni dužnik.

Predlogom je traženo izvršenje one obaveze koja je dosuđena navedenom presudom i to nov-čanog potraživanja u iznosu koji je dosuđen istom kako na ime glavnog duga, tako na ime kamate i troškova. Članom 42. Zakona o izvršnom postupku, predviđeno je da se radi naplate novčanog potraživanja mogu odrediti različita sredstva izvršenja, pa između ostalog i na novčanom potraži-vanju izvršnog dužnika, a članom 156. stav 1. Zakona o izvršnom postupku predviđeno je da se izvršenje na zaradi može sprovesti do iznosa od 2/3 zarade. Sledi da je prvostepeni sud pravilno primenio navedenu zakonsku odredbu.

Iz tog razloga su bez uticaja žalbeni navodi izvršnog dužnika da je svojevoljno već zaključio ugovore po kojima se zadužio, čiji odbitak od zarade uz prinudno izvršenje dovodi u pitanje egzi-stenciju dužnika, odnosno njegove porodice.


ODGOVORNOST ZA PROPUŠTENU OBUSTAVU I ISPLATU DOSPELIH OBROKA


221188.. Ima mesta izricanju novčane kazne preduzeću u kojem je je izvršni dužnik zaposlen zbog nepo-

stupanja po zaključku suda za sprovođenje izvršenja plenidbe 2/3 zarade izvršnog dužnika. (Viši sud u Čačku, Gž. 229/10)


- 141 -

OBIM IZVRŠENJA PREMA PRAVNOM LICU, PREDUZETNIKU I FIZIČKOM LICU KOJE OBAVLJA DELATNOST I KORISNIKU

BUDŽETSKIH SREDSTAVA (Član 183. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

221199.. Kada je sredstvo izvršenja zarada izvršnog dužnika, a poslodavac kod kog on ostvaruje tu

zaradu propusti da izmiri sve obroke prema rešenju o izvršenju, sud ga može na zahtev izvr-šnog poverioca posebnim rešenjem obavezati da mu izmiri sve obroke koje je propustio da ob-ustavi i isplati.

Pobijanim rešenjem obavezuje se RS, kao poslodavac izvršnog užnika da u roku od 8 dana izmi-ri izvršnom poveriocu sve obroke koje je propustio da obustavi i isplati prema Rešenju o izvršenju Opštinskog suda u Novom Sadu, br. I 222/06 od 17.01.2007. godine.

Podneskom od 11.08.2008. godine izvršni poverilac je predložio da se izvršenje radi naplate na-pred navedenog iznosa odredi plenidbom sredstava sa računa i isplatne blagajne izvršnog dužnika RS, obzirom da ista iz neopravdanih razloga nije pristupila sprovođenju izvršenja određenog napred navedenim rešenjem.

Odredbom čl. 187. stav 1. ZIP propisano je da izvršni poverilac može da predloži da sud u izvr-šnom postupku rešenjem obaveže poslodavca da mu izmiri sve obroke koje je propustio da obustavi i isplati prema rešenju o izvršenju.

Obzirom na citiranu zakonsku odredbu, te da je poslodavac izvršnog dužnika propustio da izvrši obustavu i isplatu dela zarade, kako je to određeno rešenjem o izvršenju, pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje kojim utvrđuje obavezu poslodavca da plati izvršnom poveriocu odgovarajući iznos, u određenom roku i na način kako je to određeno pobijanim rešenjem.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž 5664/10 od 04.10.2010. godine)

IZVRŠNE RADNJE


222200.. Rešenjem I. br. 378/2007 od 4.05.2007. godine, Opštinski sud u Smederevu oglasio se stvarno

nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i po pravnosnažnosti rešenja predmet dostavio Trgo-vinskom sudu u Požarevcu kao stvarno i mesno nadležnom.

Rešenjem I. br. 275/07 od 30.8.2007. godine, Trgovinski sud u Požarevcu oglasio se mesno ne-nadležnim za odlučivanje u ovom predmetu i po pravnosnažnosti rešenja spise dostavio Trgovin-skom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom.

Trgovinski sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom sudu Srbije radi rešavanja sukoba nadležnosti.


- 142 -

Rešavajući nastali sukob nadležnosti u smislu člana 23. ZPP, Vrhovni sud je našao da je za postu-panje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Opštinski sud u Smederevu.

Poverilac je Opštinskom sudu u Smederevu podneo predlog za izvršenje po osnovu pravnosna-žnog sudskog poravnanja naplatom duga od izvršnog dužnika plenidbom, procenom i prodajom njego-vog udela u društvu sa ograničenom odgovornošću. Opštinski sud u Smederevu oglasio se stvarno ne-nadležnim sa pozivom na član 245. Zakona o izvršnom postupku, koji predviđa da je za dozvolu izvr-šenja i sprovođenje izvršenja na akcijama Akcionarskog društva i udelima u društvu sa ograničenom odgovornošću nadležan trgovinski sud na čijem se području vodi javni registar društava u kome je upi-sano društvo na čijim se akcijama, odnosno udelima izvršenje predlaže. Trgovinski sud u Požarevcu nije prihvatio mesnu nadležnost za postupanje u ovom predmetu, iz razloga što se sedište Agencije za privredne registre, koja je organ nadležan za vođenje javnog registra društava, nalazi na području za koje je nadležan Trgovinski sud u Beogradu.

Trgovinski sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, budući da su izvršni poverilac i du-žnik fizička lica, pa se ne može zasnovati stvarna nadležnost Trgovinskog suda u smislu člana 15. Zakona o sudovima.

S obzirom na navedeno, po oceni Vrhovnog suda, iako je sredstvo izvršenja udeo u društvu sa ograničenom odgovornošću, za sprovođenje izvršenja stvarno je nadležan Opštinski sud u Smederevu, u smislu člana 12. stav 1. tačka 4b. Zakona o sudovima. Naime, odredba člana 245. Zakona o izvršnom postupku odnosi se na mesnu nadležnost kada je reč o izvršenju u trgovin-skim stvarima i sa trgovinski povezanim stvarima, a na osnovu odluka Trgovinskog suda. Budući da su izvršni poverilac i dužnik fizička lica, nije ispunjen subjektivni kriterijum za zasnivanje nadležnosti trgovinskog suda propisan odredbom člana 15. stav 1. tačka a. Zakona o sudovima, pa je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Opštinski sud u Smederevu.

(Vrhovni sud Srbije, R. I 266/07 od 14.02.2008. godine)

REDOSLED NAMIRENJA ZALOŽNIH POVERILACA


222211.. Izvršni poverilac sa stečenim i upisanim založnim pravom, kao i drugi založni poverioci,

namiruju se prema redosledu upisa založnog prava u odgovarajuću javnu knjigu odn. registar, O započetom izvršenju sud odn. izvršitelj je dužan da obavesti sve izvršne poverioce, kada na predmetu izvršenja postoje založna prava više njih.

Posebna pravila o namirenju sadržana su u članovima 202 – 207. Zakon o izvršenju i obezbe-đenju.

Izvršni poverilac sa stečenim i upisanim založnim pravom, kao i drugi založni poverioci, nami-ruju se prema redosledu upisa založnog prava u odgovarajuću javnu knjigu odn. registar - član 202. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a stavom 2, da, kada na predmetu izvršenja postoje zalo-


- 143 -

žna prava više poverilaca, o započetom izvršenju sud odn. izvršitelj je dužan da obavesti sve izvršne poverioce - član 202. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Prema odredbi člana 204. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Svako lice koje ima pra-vo da se namiri iz prodajne cene predmeta izvršenja, ako po redu prvenstva dolazi ispred izvr-šnog poverioca koji je predložio izvršenje, može predložiti da se izvršenje obustavi ako utvrđena vrednost predmeta izvršenja ne pokriva iznos njegovog potraživanja - član 204. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Predlog za obustavu izvršenja iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od osam dana od da-na dostavljanja zaključka o prodaji - član 204. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.


222222.. Izvršenje može da se odredi i sprovede na stvari na kojoj postoji založno pravo trećeg lica, jer se

izvršenje sprovodi po pravilima o redosledu namirenja u smislu odredbe člana 139. Zakona o izvr-šnom postupku, kojom je propisano da se iz prodajne cene namiruju izvršni poverilac po čijem je predlogu određeno izvršenje, založni poverioci i kad nisu prijavili svoja potraživanja i lica koja ima-ju pravo na naknadu za lične službenosti. Odredbom člana 89. Zakona o izvršnom postupku predvi-đena je shodna primena odredaba o prvenstvu namirenja u pogledu nepokretnosti i na namirenje pro-dajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Pobijanim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Srbobranu, po-slovni broj VIII-08 I2. 3/2010 od 29.04.2010. godine određeno je izvršenje na osnovu verodostojne is-prave - menice, prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika opisanih u pobijanom rešenju, a radi namire-nja duga prema izvršnom poveriocu u iznosu od 454.322,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.07.2009. godine, kao i troškova izvršnog postupka. Protiv navedenog rešenja žalbu je izja-vio izvršni dužnik, navodeći da ne spori iznos duga, ali da se dug ne može naplatiti prodajom navedenih nepokretnosti jer su iste opterećene hipotekom u korist P. banke od 14.04.2006. godine u iznosu od 40.000,00 evra.

Prema izvodu iz lista nepokretnosti RGZ Službe za katastar nepokretnosti Srbobran broj 4850 od 23.09.2009. godine izvršni dužnik je nosilac prava korišćenja u ½ dela na parceli broj 4460 u K.o. Srbo-bran, koja se nalazi u ulici P.B. broj 14 u Srbobranu, kao i na parceli broj 4484/2 koja se nalazi u ulici S.G. broj 10, koje parcele su u državnoj svojini, dok je izvršni dužnik držalac svih objekata u privatnoj svojini sagrađenih na tim parcelama u ½ dela. U "G" listu kao teret na ovim nepokretnostima upisano je založno pravo prvenstvenog reda u iznosu od 40.000,00 evra u korist P. banke AD Beograd.

Suprotno žalbenim navodima, prvostepeni sud je pobijano rešenje doneo bez bitnih povreda odredaba postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava. Žalbeni navod da izvršenje ne može da se sprovede na navedenim nepokretnostima jer su iste opterećene hipotekom u korist trećeg li-ca, nije osnovan jer prema odredbama Zakona o izvršnom postupku izvršenje može da se sprove-de i na stvari na kojoj postoji založno pravo trećeg lica jer se izvršenje sprovodi po pravilima ZIP-a o redosledu namirenja. Naime, odredbom člana 139. ZIP-a stav 1. propisano je da se iz prodajne cene namiruju izvršni poverilac po čijem je predlogu određeno izvršenje, založni pove-rioci i kad nisu prijavili svoja potraživanja i lica koja imaju pravo na naknadu za lične službeno-sti. Iz navedenih razloga, činjenica da na predmetnoj nepokretnosti izvršnog dužnika koja je predmet izvršenja postoji založno pravo trećeg lica, ne sprečava izvršenje, odnosno ne izuzima tu nepokretnost od izvršenja, već samo utiče na redosled namirenja poverilaca.



- 144 -

KAD ZAMENLJIVE STVARI NISU NAĐENE NI KOD IZVRŠNOG

DUŽNIKA NI KOD TREĆEG LICA (Član 212. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

222233.. U slučaju da je obaveza dužnika da poveriocu preda zamenljive stvari koje kod njega nisu

nađene, onda ne predstavlja promenu obaveze po izvršnoj ispravi obavezivanje dužnika da na-doknadi poveriocu vrednost stvari nabavljenih na drugoj strani, već predstavlja samo način iz-vršenja obaveze koja i dalje ostaje nenovčana.

Izvršni dužnik je u konkretnom slučaju, na osnovu izvršne isprave, obavezan da poveriocu preda određenu količinu zamenljivih stvari.

Ako zamenljive stvari nisu nađene ni kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica, izvršni poveri-lac može predložiti da se izvršenje sprovede tako što će ga sud ovlastiti da u određenom roku, a na trošak izvršnog dužnika, nabavi te stvari na drugoj strani - član 209. Zakona o izvršnom po-stupku.

Sud će, ako zamenljive stvari nisu nađene ni kod izvršnog dužnika, ni kod trećeg lica, na predlog izvršnog poverioca, rešenjem naložiti izvršnom dužniku da u određenom roku položi sudu iznos za nabavku stvari, te odrediti izvršenje radi naplate tog iznosa sa propisanom zateznom kamatom od da-na procene do dana polaganja iznosa sudu - član 209. stav 3. Zakona o izvršnom postupku.

U konkretnom slučaju obaveza dužnika prema poveriocu po izvršnoj ispravi sastojala se u preda-ji zamenljivih stvari, koje u postupku izvršenja kod dužnika nisu pronađene. U takvoj situaciji, ovla-šćenje je poverioca da u postupku izvršenja umesto dugovanih stvari, nabavi stvari istog roda i da zahteva od dužnika naknadu cene za njihovu nabavku. Ovo ovlašćenje se zasniva na odredbi o pove-riočevim pravima u posebnim slučajevima iz člana 290. Zakona o obligacionim odnosima i ono je u stvari inkorporirano u odredbe Zakona o izvršnom postupku o prinudnom izvršenju obaveze predaje zamenljivih stvari koje nisu nađene kod dužnika.

Ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda za uplatu novčanog iznosa potrebnog za nabavku potrebnih stvari koje nisu nađene ni kod njega ni kod trećeg lica, onda će sud na predlog izvršnog poverioca odrediti i sprovesti izvršenje radi naplate tog iznosa.


MESNA NADLEŽNOST (Član 214. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

222244..

Za određivanje izvršenja mesno nadležan je onaj sud koji je prema zakonu određen za iz-vršenje glavne obaveze iz izvršne isprave.


- 145 -

Iz obrazloženja: Ovaj sud kao drugostepeni imao je u vidu da Zakon o izvršenju i obezbeđenju posebno ne odre-

đuje da se mesna nadležnost zasniva u odnosu na izvršenje glavne obaveze iz izvršne isprave (a ne sporedne). Međutim, sudska praksa je zasnovana na stanovištu da je mesno nadležan onaj sud koji je prema zakonu određen za izvršenje glavne obaveze iz izvršne isprave, a ne sporedne (npr. dosuđeni troškovi iz izvršne isprave).

Zbog toga je u ovom slučaju mesno nadležan sud koji je prema zakonu nadležan za izvršenje glavne obaveze iz podnete izvršne isprave (konkretno - prinudno izvršenje obaveze na činjenje).

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, R. 75/2014(1) od 10.09.2014. godine)

222255.. Izvršni poverilac, u slučaju izvršenja obaveze na činjenje, ima ovlašćenje da bira da li će

pokrenuti izvršni postupak pred sudom opšte mesne nadležnosti (prema sedištu izvršnog du-žnika) ili pred sudom posebne mesne nadležnosti (prema mestu izvršenja obaveze po izvršnoj ispravi).

Iz obrazloženja: Ako je izvršni dužnik po izvršnoj ispravi dužan da učini određenu radnju, da se uzdrži od odre-

đene radnje ili da trpi određenu radnju, za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvr-šenja mesno je nadležan i sud na čijem području izvršni dužnik treba da izvrši obavezu po izvršnoj ispravi - član 217. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Navedena odredba određuje da se pored opšte mesne nadležnosti prema sedištu izvršnog dužni-ka, u slučaju izvršenja obaveze na činjenje, može zasnovati i posebna nadležnost prema mestu izvr-šenja obaveze po izvršnoj ispravi. Dakle, shodno odredbama Zakona o parničnom postupku koje se primenjuju na osnovu čl. 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršni poverilac ima ovlašćenje da bira da li će pokrenuti izvršni postupak pred sudom opšte ili posebne mesne nadležnosti. U ovoj situ-aciji, izvršni poverilac je, koristeći svoje zakonsko ovlašćenje, pokrenuo izvršni postupak pred su-dom posebne mesne nadležnosti, shodno čl. 217. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, R. 75/2014(2) od 10.09.2014. godine)

RADNJA KOJU MOŽE IZVRŠITI I DRUGO LICE


222266.. Obaveza izvršnog dužnika naložena izvršnom ispravom -sudskim poravnanjem zaključenim

pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod posl.br. P-8044/02. od 24.02.2006. godine, na osnovu kog je prvostepeni sud odredio predmetno izvršenje, je bila da završi montažu lifta u zgradi B. B. br. 7 u Novom Sadu i da ga pusti u rad, da dovrši sređivanje stepenišnog prostora sa bojenjem zidova delom masnom i delom posnom bojom i krečenje iznad ulaznih vrata stanova na oba ulaza u zgradi B. B. br. 7-7a, kao i saniranje staze ispred i oko zgrade, a koja obaveza predstavlja zamenljivu radnju koju može izvršiti ne samo izvršni dužnik nego i bilo koje treće lice.


- 146 -

Kako se prema odredbi člana 216. st. 1. i 2. ZIP izvršenje radi ostvarenja obaveze na radnju koju može obaviti drugo lice sprovodi tako da sud ovlašćuje izvršnog poverioca da na trošak izvršnog du-žnika poveri drugom licu da tu radnju obavi ili da je obavi on sam, to je prvostepeni sud na predlog izvršnog poverioca doneo rešenje pod posl.br. I-304/10 od 12.05.2010. godine, kako bi izvršni pove-rilac mogao da angažuje drugo lice za izvršenje činidbe. Izvršni dužnik po pravosnažnom rešenju su-da od 12.05.2010. godine nije postupio, pa je prvostepeni sud na predlog izvršnog poverioca iz pod-neska od 30.11.2010. godine doneo pobijano rešenje.

Imajući u vidu odredbu člana 216. stav 2. ZIP i činjenicu da je u konkretnom slučaju na predlog poverioca pravosnažnim rešenjem prvostepenog suda od 12.05.2010. godine obavezan dužnik da predujmi iznos od 500.000,00 dinara na račun depozita Osnovnog suda da bi izvršni poverilac mo-gao da angažuje drugo lice za izvršenje činidbe, to u konkretnom slučaju predmet izvršenja pobija-nim rešenjem nije izvršenje radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca već radi predujmljivanja navedenog iznosa koji je potreban radi podmirenja troškova koji će nastati obavljanjem radnje od strane trećeg lica.

Prema članu 216. stav 4. ZIP ukoliko se naknadno pokaže da je od izvršnog dužnika priba-vljeno više sredstava nego što je bilo potrebno za pokriće troškova obavljanja radova, sud će na predlog izvršnog dužnika vratiti razliku, odnosno naložiti izvršnom poveriocu da u određenom roku tu razliku vrati. Dakle, navedenom odredbom otklonjena je mogućnost da izvršni dužnik trpi bilo kakvu štetu.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud sprovodi svoje rešenje od 12.05.2010. godine kojim je u stvari promenjena osnovna obaveza izvršnog dužnika iz izvršne isprave kojom je obavezan da nešto učini i utvrđena obaveza izvršnog dužnika da plati određeni novčani iznos zbog toga što obavezu iz osnovne izvršne isprave nije ispunio, pa pobijanim rešenjem nije određeno namirenje potraživanja izvršnog poverioca, već samo sprovođenje rešenja suda od 12.05.2010. godine, budući da po istom dužnik u ostavljenom roku nije postupio, pa se pobijanim rešenjem sprovodi to rešenje radi uplate navedenog iznosa u depozit suda koji je potreban radi ispunjenja obaveze izvršnog dužnika, koju on nije ispunio, od strane trećeg lica.

Izvršni dužnik nije postupio po pravosnažnom rešenju suda, odnosno nije položio u paricionom roku novčani iznos potreban za ispunjenje činidbe iz predmetnog rešenja o izvršenju drugom licu, zbog čega su se stekli uslovi da se sprovode prinudna naplata u smislu odredbe člana 216. stav 5. ZIP, pa je pobijano rešenje u svemu pravilno i zakonito.


PONOVNO SMETANJE DRŽAVINE


222277.. Kada se ponovi smetanje državine u roku iz čl.220. st.1. ZIO tužilac nema pravni interes za novu

tužbu jer može da traži izvršenje na osnovu ranije donetog rešenja. Prema utvrđenju prvostepenog suda parnične stranke su bivši supružnici čiji je brak razveden tokom 2008. godine. Tokom trajanja braka otkupljen je stan u kome živi tužena, dok je tužilac zadržao ključ od predmetnog stana i dola-zio u isti par puta godišnje. Parnične stranke nisu u dobrim odnosima, a u toku je i postupak podele


- 147 -

njihove bračne tekovine. Pre konkretnog postupka iste stranke vodile su postupak pod brojem P. 3353/2010 po tužbi tužioca od 16.06.2010. godine koji je okončan rešenjem od 08.07.2010. godine i utvrđeno da je tužena izvršila čin smetanja tako što je dana 11.06.2010. godine oko 11,15 časova promenila bravu na ulaznim vratima predmetnog stana, te joj je naložena uspostava pređašnjeg sta-nja. Nakon tog postupka tužena je tužiocu predala ključ nove brave. Kada je dana 09.07.2011. godi-ne oko 11 časova tužilac došao do stana i pokušao da otključa vrata nije mogao, jer je tužena ponovo promenila bravu.Tužilac je nakon pokretanja ovog postupka podneo predlog za izvršenje 10.09.2011. godine na osnovu rešenja P. 3353/2010 od 08.07.2010. godine koje je određeno reše-njem o izvršenju 4I. 1460/2011 od 21.09.2011. godine. Tužena je u tom postupku uložila prigovor povodom koga je u toku postupak. Na osnovu navedenog prvostepeni sud je pobijanim rešenjem utvrdio smetanje poseda, naložio tuženoj da uspostavi pređašnje stanje vraćanjem stare brave ili da-vanjem ključa tužiocu nove brave zauzimajući pravni stav u pogledu primene odredbe čl. 220. ZIP na koju odredbu se tužena još u odgovoru na tužbu pozvala, da je stvar izbora stranke za koji će se postupak opredeliti, te da imajući u vidu kada je tužilac podneo predlog za izvršenje isti je primenom odredbe čl. 222. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju zakasnio, jer je protekao rok od 30 dana od saznanja tužioca za izvršeno smetanje poseda. Suprotno navedenom tužilac nije imao pravni inte-res da tužbom zahteva pravnu zaštitu zbog učinjenog ponovnog smetanja državine, obzirom da je prethodno smetanje državine utvrđeno rešenjem prvostepenog suda P. 3353/10 od 08.07.2010. godi-ne, da je tuženoj tada naloženo da vrati u pređašnje stanje tako što će vratiti staru bravu na vrata predmetnog stana, ili predati ključ od nove brave tužiocu na osnovu kojeg je tužilac podneo predlog za izvršenje 10.09.2011. godine kako i utvrđuje prvostepeni sud. Kod takvog stanja stvari tužilac pravnu zaštitu uživa u izvršnom postupku u kojem zahteva izvršenje prethodno donete sudske odlu-ke i taj postupak je u toku. Za ponovno smetanje poseda tužilac je mogao da postupi, a i postupa shodno odredbi čl. 220. stavom 1. Zakona o izvršenju kojom je bilo propisano da ako je na osnovu izvršne isprave donesene u postupku po tužbi zbog smetanja državine izvršenje sprovedeno ili je iz-vršni dužnik dobrovoljno ispunio svoju obavezu, a posle toga ponovo učini smetanje državine koje se u suštini ne razlikuje od ranijeg, sud će na predlog izvršnog poverioca, na osnovu iste izvršne is-prave, doneti rešenje o izvršenju kojim se određuje vraćanjem stvari u posed odnosno rešenje o izvr-šenju kojim se izriču kazne za neizvršenje radnje koju može izvršiti samo izvršni dužnik. Sada to propisuje odredba čl. 222. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik PC", br. 31/2011 i 99/2011). I odredba čl. 220. Zakona o izvršenju u stavu 2. i odredba čl. 222. Zakona o izvršenju i obezbeđenju u stavu 2. da se predlog za izvršenje može staviti u roku od 30 dana od dana saznanja za ponovno smetanje državine. Iz svega proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno zauzeo stav o tome da se tužilac može opredeliti koji postupak će u situaciji kada je učinjeno ponovno smetanje poseda voditi, jer za ponovni parnični postupak isti nije imao pravni interes. Zbog toga je prvostepeni sud uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 361. stav 2. tačke 10. ZPP pogrešno doneo rešenje.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 3 GŽ.br. 721/12 od 16.10.2012. godine)

222288.. U slučaju ponovnog smetanja državine između istih lica, učinjenog na isti ili istovrstan način pri-

menjuje se odredba člana 220. ZIP, u skladu sa kojom se, u slučaju ponovnog smetanja državine, pod zakonskim uslovima izvršenje može tražiti na osnovu ranije donetog rešenja u sporu za smetanje državine.



- 148 -

MESNA NADLEŽNOST


222299.. Protiv naloga za hitan povratak deteta donesenog u vanparničnom postupku po odredba-

ma Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece, revizija nije do-zvoljena, jer ovaj nalog kao privremena mera posebne vrste, po svojoj pravnoj prirodi nema karakter meritorne odluke o pravu na staranje.

Rešenjem Okružnog suda u.....odbijena je žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Opštin-skog suda u...kojim je usvojen predlog predlagača i naloženo protivniku predlagača da predlagaču vra-ti i preda decu mal....koji se nalaze kod protivnika predlagača.

Protiv ovog pravnosnažnog drugostepenog rešenja protivnik predlagača je blagovremeno izjavila reviziju Vrhovnom sudu Srbije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne prime-ne materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji protivnika predlagača u smislu odredaba čl. 403. i 404. u vezi čl. 401. i 412. Zakona o parničnom postupku – ZPP ("Sl. glasnik RS" br. 125/04), koje se primenjuju na osno-vu člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS" br. 111/09), budući da je revizija protivnika predlagača izjavljena pre 29.12.2009. godine, Vr-hovni kasacioni sud je utvrdio da revizija protivnika predlagača izjavljena protiv navedenog drugo-stepenog rešenja nije dozvoljena. Naime, ciljevi Konvencije o građansko-pravnim aspektima među-narodne otmice dece ("Službeni list SFRJ", Međunarodni ugovori br. 7/91) – u daljem tekstu Kon-vencija, u smislu člana 1., su: a) da obezbedi što hitniji povratak dece nezakonito odvedene ili zadr-žane u nekoj državi ugovornici; b) da se prava na staranje i viđenje sa detetom po zakonu jedne od država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici.

Postupak za povratak deteta koji sprovode sudovi ili upravni organi je hitan (član 11. stav 1. Konvencije), a posle šest nedelja od dana pokretanja postupka lice iz člana 11. stav 2. ove konvenci-je ima pravo da traži obrazloženje zbog odlaganja.

Prema odredbama člana 12. stav 1. navedene konvencije, ako je dete nezakonito odveo ili zadr-žano u smislu člana 3. Konvencije, a na dan početka postupka pred pred sudskim ili upravnim orga-nom države ugovornice u kojoj se dete nalazi je proteklo manje od godinu dana od dana nezakonitog odvođenja ili zadržavanja deteta, odnosni nadležni organ će naložiti hitan povratak deteta.

Odluka na osnovu ove Konvencije, u smislu člana 19, u vezi sa povratkom deteta neće se sma-trati meritornom o bilo kom pitanju u vezi sa pravom na staranje.

Kako posebnim propisima nisu uređena pravila postupka pred redovnim sudom za primenu Kon-vencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece, na osnovu odredaba člana 1. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP, u postupku izdavanja naloga za povratak deteta prime-njuju se opšte odredbe Zakona o vanparničnom postupku, jer se ne radi o sporu za zaštitu povređe-nog ili ugroženog prava, da bi se neposredno mogle primeniti odredbe Zakona o parničnom postup-ku, obzirom na odredbe člana 19. ove Konvencije koja određuje pravnu prirodu naloga o povratku deteta, kao nemeritorne odluke.


- 149 -

Ocenjujući dozvoljenost revizije protivnika predlagača protiv navedene drugostepene odluke u smislu član 412. u vezi člana 27. ZVP, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da postupak izdava-nja naloga za povratak deteta u smislu čl. 3. i 14. u vezi člana 19. navedene konvencije po svojoj pravnoj prirodi nema karakter meritorne odluke o pravu na staranje već hitnog izvršnog naloga za povratak deteta kao privremene mere sui generis (privremene odluke posebne vrste), kojom se postupak odlučivanja o pravu na staranje deteta ne završava i utvrdio da je revizija protivnika predlagača u ovoj vanparničnoj stvari za izdavanje naloga o povratku maloletne dece, državljana Republike ... na osnovu sudske odluke Republike .... kao države ugovornice i potpisnice ove kon-vencije, nedozvoljena.

(Sentenca iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 2239/10 od 24.02.2010. godine, utvrđena na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 13.09.2010. godine)

NAČIN IZVRŠENJA


223300.. Donošenje rešenja o izvršenju, u ovakvoj situaciji, opravdano je samo ako se na drugi

način, odnosno dobrovoljno, ne izvršava obaveza iz izvršne isprave, odnosno ako izvršni dužnik svojim radnjama onemogućava ostvarivanje kontakata između deteta i drugog rodi-telja.

Dana 28.05.2009. godine izvršni poverilac S.S., je podneo predlog za dozvolu izvršenja tvr-deći da mu izvršni dužnik K.S. počev od 09.05.2009. godine, onemogućava održavanje ličnih kontakata sa zajedničkim detetom, na način određen u izvršnoj ispravi.

Pobijanim rešenjem o izvršenju, naloženo je izvršnom dužniku da u roku od 3 dana omogući izvršnom poveriocu viđanje sa mldb. V.S. po određenom modelu, pod pretnjom izricanja novča-ne kazne u iznosu od 3.000,00 dinara, po članu 45. ZIP. Određeno je da će se izvršnom dužniku izricati novčane kazne sve dok ukupni zbir izrečenih novčanih kazne ne dostigne desetostruki iz-nos prve izrečene kazne koji postupak će se ponavljati dok izvršni dužnik ne izvrši svoju obave-zu, te da je izvršni dužnik koji ispuni svoju obavezu u ostavljenom roku dužan da o tome bez od-laganja obavesti sud i pruži nesumnjive dokaze.

Imajući u vidu odredbe člana 6. stav 1. i člana 61. Porodičnog zakona, odredbu člana 9. tačka 3. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, stanje u celokupnim spisima predmeta, a po-sebno izjave izvršnog poverioca i izvršnog dužnika date na zapisnik od 11.02.2010. godine, ovaj sud je našao da je žalba izvršnog dužnika osnovana, te da nisu ispunjeni uslovi za donošenje re-šenja o izvršenju. Naime, izvršni poverilac je na zapisniku od 11.02.2010. godine izjavio da ne može tačno da se seti koliko ga je puta izvršni dužnik onemogućila u viđanju deteta u periodu od 9. maja do 28. maja, ali da je to bilo oko 3-4 puta i to na taj način što je izvršni dužnik govorila da je dete bolesno ili da ima obaveze. Takođe je naveo da je dana 09. maja mogao da vidi dete ali na kraći period, te da mu ovom prilikom izvršni dužnik nije onemogućila da vidi dete, već da je skratila vreme viđanja. Dalje je izjavio da viđa dete svakog drugog vikenda, da dužnik ne pravi nikakav problem u ostvarivanju njegovih prava, a da vreme provedeno sa detetom zavisi od kon-


- 150 -

kretnih obaveza njegovih i detetovih, ali da viđa dete i više nego što je izvršnom ispravom odre-đene, odnosno gotovo svaki vikend.

Iz navedene izjave izvršnog poverioca, proizilazi, da isti redovno viđa svoje mldb. dete, te da radnje izvršnog dužnika K.S., koje su u nekolicini slučajeva uticale na to da izvršni poverilac ne vidi dete u traženo ili presudom određeno vreme, nisu usmerene na onemogućavanje održavanja ličnih kontakata oca sa mldb. V., pa donošenje rešenja o izvršenju u konkretnom slučaju nije opravdano.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu, poslovni broj P.3676/06 od 14.03.2007. godine, od-ređen je način održavanja ličnih kontakata između ovde izvršnog poverioca i mldb. deteta, a koji je u najboljem interesu deteta. Međutim ovakva odluka suda predstavlja samo preporučeni model viđa-nja, kojim se štiti interes deteta, ali i roditelja sa kojim dete ne živi. Odlukom suda se ne mogu pred-videti sve životne situacije, te su roditelji ti koji u konkretnim slučajevima moraju uz dogovor i kom-promis, vodeći prvenstveno računa o interesima, pravima i željama svoga deteta, odrediti način odr-žavanja ličnih kontakata. U konkretnom slučaju u interesu je deteta da održava lične kontakte sa ocem, kao i sa njegovim, ali i majčinim srodnicima, pa je u slučajevima održavanja porodičnih sve-čanosti i skupova, celishodno odstupiti od predviđenog modela viđanja.

Zadržavanje deteta u slučaju bolesti, ne prestavlja radnju onemogućavanja viđanja, jer je u najboljem interesu deteta da ne menja mesto boravka do ozdravljenja, bilo da se nalazi kod oca ili kod majke. Takođe, stranke moraju imati u vidu, da obaveze njihove ćerke ne predstavljaju razlog za izostanak viđanja sa jednim od roditelja u određeno vreme, jer roditelj sa kojim dete treba da boravi u tom periodu, osim navedenog prava, mora na sebe preuzeti i obaveze koje mldb. V. u tom periodu ima.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž. 2958/10 od 10.06.2010. godine)

ZAŠTITA INTERESA DETETA


223311.. Prvostepeni sud određujući privremenu meru kojom je uredio način viđanja dece sa ocem

utvrđuje samo činjenicu da deca od septembra 2011.god. nisu ostvarila kontakte sa ocem i iz toga zaključuje da postoji verovatna opasnost da se deca emotivno udalje od oca što za njih predsta-vlja nenadoknadivu štetu u psihofizičkom razvoju i u suprotnosti je sa njihovim najboljim intere-som i pravom da održavaju lične odnose sa roditeljem sa kojim ne žive. Sve konstatacije prvoste-penog suda u smislu uopštenih ocena mogu se prihvatiti, međutim, da bi se te konstatacije potvr-dile neophodno je da se utvrde činjenice, što prvostepeni sud nije uradio. Najbolji interes deteta se ceni prema svim okolnostima slučaja, socijalnim, porodičnim i dr. prilikama roditelja, uzrastu dece i njihovim potrebama kako svakodnevnim tako i školskim i svim drugim okolnostima. Po-sebno je sud dužan u smislu čl.270. da u pogledu vršenja roditeljskog prava koje obuhvata i pra-vo na viđanje sa roditeljem sa kojim deca ne žive, da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa sta-rateljstva a u smislu čl.65. st.4. da zatraži i mišljenje dece jer su oboje navršili više od 10 godina odnosno imaju 12 i 17 godina. Zbog toga što je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno rešenje je ukinuto pa će prvostepeni sud u ponovljenom postupku zatražiti mišljenje organa starateljstva i mišljenje dece, ispitati prilike u kojima roditelji žive kao i prilike i potrebe dece i potom doneti novu odluku o načinu održavanja ličnih odnosa dece sa ocem kao privremenom rešenju do okon-čanja spora.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž2.br.19/12 od 28.08.2012. godine)


- 151 -

223322.. Svi navodi žalbe koji se odnose na složenost porodičnih odnosa i više sudskih postupaka koji su

vođeni posle smrti majke dece između izvršnog dužnika i porodice njegove pokojne supruge nisu re-levantni za sprovođenje ovog izvršenja. Pravni standard iz Porodičnog zakona RS o "najboljem inte-resu dece", primenjuje se i u izvršnom postupku ali tako da je sud dužan da odluku kojom se uređuju porodični odnosi sprovede u najboljem interesu dece u smislu odredaba čl.222 – 226. ZIP vodeći na-ročito računa prilikom sprovođenja izvršenja da se u najvećoj meri zaštiti interes dece. To znači da se prilikom preduzimanja radnji izvršenja u praktičnom, fizičkom delovanju i upotrebom instrume-nata sile koje su određene u citiranim odredbama ZIP, vodi računa o interesu dece. Izvršni sud ne može da procenjuje da li je izvršna isprava, rešenje o privremenoj meri, doneto u najboljem interesu dece jer je to nadležnost parničnog suda. Izvršni sud je u obavezi, prema citiranoj odredbi čl.7. ZIP, da tu odluku sprovede i time održi autoritet sudske odluke.


223333.. Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu 1 P2.52/2011 od 17.02.2011.godine, određena je privre-

mena mera i zajedničko dete parničnih stranaka mldb.V, rođen 20.04.2010. god. u Pančevu, po-veren ocu ...

Međutim, razlozi na kojima prvostepeni sud temelji svoju odluku o privremenoj meri kojom zajed-ničko dete parničnih stranaka mldb.V poverava tuženom kao ocu, nisu takve prirode da se njima ostva-ruje najbolji interes deteta iako je odredbom čl.6. st. 1. Porodičnog zakona, propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Suprotno stanovištu prvostepenog suda ovaj sud je stanovišta da se odluka o privremenoj meri ne može pravdati psihološkim i emotivnim odnosom roditelja tuženog tj. babe i dete po ocu i samog deteta, jer bi to značilo da onda oni preuzimaju vodeću ulogu u njegovom razvoju, za čime nema potrebe, niti je to prirodno, a ni oprav-dano. Stambene prilike parničnih stanaka, koje prvostepeni sud takođe favorizuje kada daje razloge za svoju odluku, nisu odlučujuće, uzimajući u obzir uzrast deteta i potrebe deteta tog uzrasta za stambenim prostorom, kao i činjenicu da su i stambene prilike majke, ovde tužilje adekvatne razvojnim potrebama deteta. Pored toga i otac kao i majka su radno angažovani, na koji način između ostalog ostvaruju egzi-stenciju, pa se taj razlog ne može koristiti u negativnom smislu kada se procenjuje ličnost tužilje za vrše-nje roditeljskog prava, odnosno za poveravanje deteta, a u pozitivnom smislu kada se procenjuje ličnost tuženog.

Međutim, najodlučniju činjenicu od koje zavisi odluka o privremenoj meri prvostepeni sud nije cenio. To je uzrast deteta. Mldb.V rođen je 20.04.2010.god., pa je najprirodnije i u najboljem intere-su deteta, da bude povereno tužilji kao majci. Dete tog uzrasta može ostvariti najoptimalniji psihofi-zički razvoj ako o njemu brigu preuzme i stara se majka. Tim pre što je kasnije, tokom postupka utvrđeno da ono ima potrebe za kontinuiranom rehabilitacijom i fizikalnim tretmanom i da majka najbolje može da doprinese njegovom budućem razvoju, da bi odvajanje deteta od majke bilo nepo-voljno i da se odnosi majke i deteta karakterišu odnosima bliskosti.

Zato što nisu cenjene sve relevantne činjenice od kojih zavisi odluka o poveravanju deteta, reše-nje prvostepenog suda je ukinuto na osnovu odredbe čl. 387. tač.3. ZPPa.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će doneti novu odluku o privremenoj meri, uzimajući u obzir prvenstveno uzrast deteta, s tim što će ceniti i ostale dokaze izvedene pred prvostepenim su-dom, koji su od uticaja za odlučivanje o poveravanju deteta.



- 152 -

223344.. Privremena mera kojom se određuje predaja deteta ne može se doneti, a da se prethodno

ne utvrdi najbolji interes deteta.

Prema stanju u spisima, tužilja je protiv tuženog podnela prvostepenom sudu tužbu radi pove-ravanja mldb. ćerke tužilji na čuvanje, brigu i vaspitavanje, te samostalno vršenje roditeljskog prava i obavezivanja tuženog da na ime svog doprinosa za njeno izdržavanje plaća mesečni iznos od 8.000 din. Tužilja je predložila je da se odredi privremena mera i obaveže tuženi da joj odmah preda mldb. I. s obzirom na to da je istu preuzeo dana 23.03.2010. godine nakon čega je odbio da je vrati tužilji, iako ista ima samo godinu dana. Centar za socijalni rad dao je mišljenje po podne-toj tužbi, da je s obzirom na uzrast deteta u većem interesu da se isto poveri majci, koja poznaje razvojne i druge mogućnosti deteta, a u pogledu predloga za određivanje privremene mere da de-te nije životno ugroženo činjenicom da se nalazi kod oca, te da neka ishitrena odluka u ovom mo-mentu nije neophodna.

Osnovano se žalbom tuženog ukazuje, da je pobijano rešenje doneto a da prethodno prvoste-peni sud na pouzdan način nije utvrdio šta je trenutno najbolji interes deteta, dakle uz nepotpuno utvrđeno činjenično stanje zbog čega nije mogla biti ispitana ni pravilna primena materijalnog prava.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od stručnog tima Centra za socijalni rad deta-ljan sintetizovan nalaz i mišljenje o tome da li tužilja ispunjava uslove da joj po predlogu za određi-vanje privremene mere mldb. I. bude odmah poverena, ali ne samo u pogledu njenih stambenih i ekonomskih prilika, čime se isti organ pretežno bavio analizirajući konkretan slučaj svojim nalazom i stručnim mišljenjem, već i u pogledu njenih mogućnosti da vrši roditeljsko pravo, odnosno da joj dete bude povereno sa aspekta svojstava njene ličnosti i mogućnosti da to čini, uzimajući u obzir i njene zdravstvene prilike, stepen dostignute zrelosti, odgovornosti, savesnosti i drugih svojstava strukture ličnosti. Po potrebi saslušaće predstavnika ovog Centra kao i parnične stranke i u zavisnosti od utvrđenog, doneti novu i zakonitu odluku, po podnetom predlogu za određivanje privremene me-re. Bez utvrđenja ovih činjenica za sada nije moguće sagledati šta je trenutno najbolji interes deteta u smislu čl. 6. st. 1. i čl. 266. st. 1. Porodičnog zakona RS.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu, Gž. 1576/10 od 18.05.2010. godine)

223355.. Odlukom o privremenoj meri ne može se menjati presuda o vršenju roditeljskog prava i

načinu održavanja ličnih odnosa deteta i njegovih roditelja.

Odredbom člana 6. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, a čl. 61. st. 1. i 2. istog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose s roditeljem s kojim ne živi, a da pravo deteta da održava lične odnose s roditeljem s kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.


- 153 -

Međutim, osnovano žalbom tuženi ukazuje da je pogrešno prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je doneo odluku da određena privremena mera pored toga što traje do okončanja spora istovremeno i menja odluku o vršenju roditeljskog prava i načinu održavanja ličnih odnosa utvrđenih presudom Opštinskog suda iz razloga što se pravnosnažna presuda kojom je odlučeno o poveravanju deteta i vršenju roditeljskog prava može izmeniti samo donošenjem nove presude, a ne donetom pri-vremenom merom, jer je upravo svrha donošenja privremene mere da zaštiti najbolji interes deteta do donošenja nove presude, a istovremeno ne prejudicira odluku o glavnom tužbenom zahtevu.

Iz tih razloga pobijano rešenje je u navedenom delu preinačeno. (Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu, Gž. 1882/10 od 6.07.2010. godine)

ODUZIMANJE DETETA I IZRICANJE KAZNI


223366.. Pobijanim rešenjem izrečena je novčana kazna izvršnom dužniku u iznosu od 10.000,00 dinara, te je

obavezan izvršni dužnik da ovaj iznos u roku od 8 dana uplati na račun tog suda i da dokaz o uplati do-stavi odmah sudu, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Protiv ovog rešenja blagovremenu žalbu je izjavio izvršni dužnik iz svih zakonskih razloga.

Sam postupak sprovođenja izvršenja predaje i oduzimanja deteta ima više faza. Prva je poku-šaj sporazumnog rešenja, pokušaj posredovanja suda da se sudska odluka dobrovoljno izvrši i ovakva obaveza suda proističe iz opšte obaveze suda da vodi brigu o najboljem interesu mlt. de-teta i ovo posredovanje za pokušaj sprazumnog rešenja se odvija na ročištu pred prvostepenim sudom (član 224. stav 1. ZIP). Sledeće faze su zaprećivanje novčanom kaznom, a zatim novčano kažnjavanje (član 224. st. 2. i 3. ZIP) i potom fizičko oduzimanje deteta (član 224. st. 4. i 5. ZIP). Imajući u vidu navedeno, te da prema stanju u spisima prvostepeni sud donosi pobijano rešenje dana 04.11.2009. godine, nakon što je izvršni poverilac podneskom od 07.10.2009. godine pred-ložio izricanje novčane kazne, ovaj sud nalazi da je na taj način pogrešno primenjena odredba člana 224. ZIP.

Žalbom izvršnog dužnika se osnovano ukazuje da je prvostepeni sud doneo pobijano rešenje o novčanom kažnjavanju izvršnog dužnika, a da prethodno uopšte nije utvrdio činjenice na osno-vu kojih bi sa sigurnošću utvrdio zašto izvršni dužnik nije ispunio obavezu predaje deteta, u kom smislu žalba navodi konkretne činjenice zbog čega izršni dužnik nije uspela da izvrši rešenje o izvršenju, a prvostepeni sud svoju oduku bazira isključivo na navodima izvršnog poverioca.

Imajući u vidu sve navedeno, ovaj sud nalazi da je pobijano rešenje doneto pogrešnom prime-nom odredaba člana 224. ZIP, zbog čega je valjalo žalbu izvršnog dužnika usvojiti a pobijano reše-nje ukinuti, primenom odredbe člana 387. stav 1. tačka 3. ZPP, u vezi čl. 14. i 27. ZIP.

U ponovljenom postupku sud će održati ročište na kome će saslušati stranke, a po potrebi i svedoke, radi utvrđivanja da li izvršni dužnik izvršava svoju obavezu iz izvršne isprave u svemu kako ona glasi, pribaviće izveštaj nadležnog Centra za socijalni rad radi izjašnjenja da li je izvr-šenje moguće i radi eventualne asistencije u sprovođenju izvršenja, te će vodeći računa o zaštiti najboljeg interesa mlt. deteta, pravilnom primenom odredbi čl. 217. i 224. ZIP, imajući u vidu sve žalbene navode, ponovo odlučiti o predlogu izvršnog poverioca za novčano kažnjavanje izvr-šnog dužnika.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, posl. br. Gž. 2 - 4/10 od 17.02.2010. godine)


- 154 -

223377.. Pre izvršenja odluke o poveravanju deteta oduzimanjem deteta, obavezno je prethodno

ostavljanje zakonom predviđenog roka dužniku da sam preda dete, pod pretnjom novčanog kažnjavanja.

Prvostepeni sud je, u delu pobijanog rešenja, kojim je određeno izvršenje radi oduzimanja i pre-daje imenovanog maloletnog deteta, nepravilno primenio odredbe člana 224. Zakona o izvršnom po-stupku. To je razlog koji sprečava izvršenje u smislu člana 15. istog Zakona, zbog čega je ovaj sud ukinuo pobijano rešenje u stavu 1. izreke. Naime, određujući način sprovođenja izvršenja odluke o poveravanju deteta, prvostepeni sud je nepravilno primenio odredbe člana 224. ovog Zakona – naj-pre je odredio izvršenje oduzimanjem i predajom deteta, da bi potom, u sledećem stavu, ostavio izvr-šnom poveriocu rok od tri dana od dana dostavljanja rešenja o izvršenju da sam preda dete pod pret-njom novčanog kažnjavanja, što je suprotno redosledu utvrđenom navedenim propisom.

Rešenjem o izvršenju sud će ostaviti izvršnom dužniku rok od tri dana da preda dete roditelju ili drugom licu pod pretnjom izricanja novčane kazne – član 224. Zakona o izvršnom postupku.

A članom 224. stav 4. ZIP propisano je da će se izvršenje sprovesti oduzimanjem deteta ako se nije moglo sprovesti izricanjem i izvršenjem novčane kazne - član 224. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Dakle, izvršenju odluke o poveravanju deteta oduzimanjem prethodi ostavljanje zakonom predviđenog roka dužniku da sam preda dete, i to pod pretnjom novčanog kažnjavanja, što iz pobija-ne odluke prvostepenog suda ne sledi i što, po oceni ovog suda, u ovom trenutku sprečava izvršenje.

(Iz Rešenja Višeg suda u Valjevu, Gž. 1343/10 od 28.10.2010. godine)

223388.. Privremena mera kojom se određuje predaja deteta ne može se doneti a da se prethodno

ne utvrdi najbolji interes deteta.

Prema stanju u spisima tužilja je protiv tuženog dana 05.03.2010. god. podnela prvostepenom sudu tužbu radi poveravanja mldb. ćerke parničnih stranaka tužilji na čuvanje, brigu i vaspitava-nje, te samostalno vršenje roditeljskog prava i obavezivanja tuženog da na ime svog doprinosa za njeno izdržavanje plaća mesečni iznos od 8.000,00 din. Podneskom od 25.03.2010. god. predloži-la je da se odredi privremena mera i obaveže tuženi da joj odmah preda mldb. Đ.I. obzirom da je istu preuzeo dana 23.03.2010. god. nakon čega je odbio da je vrati tužilji, iako ista ima samo go-dinu dana. Centar za socijalni rad "Solidarnost" P... dao je mišljenje po podnetoj tužbi, da je ob-zirom na uzrast deteta u većem interesu da se isto poveri majci, koja poznaje razvojne i druge mogućnosti deteta, a u pogledu predloga za određivanje privremene mere da dete nije životno ugroženo činjenicom da se nalazi kod oca, te da neka ishitrena odluka u ovom momentu nije neo-phodna.

Osnovano se žalbom tuženog ukazuje, da je pobijano rešenje doneto bez da je prethodno pr-vostepeni sud na pouzdan način utvrdio šta je trenutno najbolji interes deteta, dakle uz nepotpuno utvrđeno činjenično stanje zbog čega nije mogla biti ispitana ni pravilna primena materijalnog prava.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od stručnog tima Centra za socijalni rad "Solidarnost" P... detaljan sintetizovan nalaz i mišljenje o tome da li tužilja ispunjava uslove da joj po predlogu za određivanje privremene mere mldb.I. bude odmah poverena, ali ne samo u po-


- 155 -

gledu njenih stambenih i ekonomskih prilika, čime se isti organ pretežno bavio analizirajući kon-kretan slučaj svojim nalazom i stručnim mišljenjem od 06.04.2010. god. već i u pogledu njenih mogućnosti da vrši roditeljsko pravo, odnosno da joj dete bude povereno sa aspekta svojstava njene ličnosti i mogućnosti da to čini, uzimajući u obzir i njene zdravstvene prilike, stepen do-stignute zrelosti, odgovornosti, savesnosti i drugih svojstava strukture ličnosti. Po potrebi saslu-šaće predstavnika ovog Centra kao i parnične stranke i u zavisnosti od utvrđenog, doneti novu i zakonitu odluku, po podnetom predlogu za određivanje privremene mere. Bez utvrđenja ovih či-njenica za sada nije moguće sagledati šta je trenutno najbolji interes deteta u smislu čl.6. st.1. i čl.266. st.1. Porodičnog zakona RS.

(Viši sud u Pančevu, Gž br.1576/10 od 18.05.2010. godine)

SPROVOĐENJE IZVRŠENJA U SLUČAJU

UGROŽENOSTI DETETA (Član 232. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

223399.. Preinačuje se rešenje Osnovnog suda u V... I 10 Pom Ig br.32/11 od 23.09.2011. godine tako

da glasi: nalaže se protivnici predlagača BB da obezbedi povratak deteta mal. BA, rođene 18.05.2010. godine u X, u mesto poslednjeg prebivališta deteta u X, Republika XX, u roku od 8 dana od dana prijema ovog naloga pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Odbija se žalba protivnice predlagača BB kao neosnovana i dopunsko rešenje Osnovnog suda u Valjevu I 10 Pom Ig br.32/11 od 27.10.2011. potvrđuje.

Troškovi drugostepenog postupka se ne dosuđuju. Rešenjem Osnovnog suda u V... I 10 Pom Ig br.32/11 od 23.09.2011. godine, naloženo je protiv-

niku predlagača da maloletnu BA, rođenu 18.05.2010. godine, u X, vrati u Republiku XX u X, kao mesto poslednjeg prebivališta deteta.

Protiv ovog rešenja protivnik predlagača je izjavila blagovremenu žalbu, pobijajući ga iz svih razloga iz čl.360. st.1. ZPP, sa predlogom da drugostepeni sud rešenje prvostepenog suda preinači u smislu navoda žalbe, tražeći troškove drugostepenog postupka.

Rešenjem Osnovnog suda u V... I 10 Pom Ig br.32/11 od 27.10.2011 godine odbijen je zahtev protivnice predlagača za naknadu troškova postupka.

I protiv ovog rešenja, žalbu je blagovremeno izjavila protivnik predlagača, zbog bitne povrede odredaba postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da drugoste-peni sud to rešenje prvostepenog suda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postu-pak, tražeći troškove drugostepenog postupka.

Viši sud je ispitao pobijana rešenja u smislu čl.372. u vezi čl.388. ZPP-a, a na osnovu čl.30. st.2. ZVP-a, pa je našao da je žalba na rešenje od 23.09.2011. godine delimično osnovana a žalba na reše-nje od 27.10.2011. godine neosnovana.

U postupku prvostepenog suda i pobijanim rešenjima nije učinjena ni jedna od onih bitnih po-vreda odredaba parničnog postupka navedenih u čl.372. st.2. ZPP na koje drugostepeni sud povodom žalbe pazi po službenoj dužnosti.

Žalba na osnovno rešenje neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz čl.361. st.2. tač.12. ZPP, jer pobijano rešenje nema one nedostatke na koje neosnovano ukazuje žalba, tako da se njegova pravil-nost mogla ispitati. Naime, izreka pobijanog rešenja nije kontradiktorna sama sebi ni razlozima iz


- 156 -

obrazloženja, a u obrazloženju su navedeni razlozi o bitnim činjenicama i dokazi na osnovu kojih su utvrđene bitne činjenice.

Žalba, takođe neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz čl.361. st.1. u vezi čl.384. st.2. ZPP, jer je prvostepeni sud u ponovnom postupku raspravio sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom rešenju od 26.08.2011. godine.

Ministarstvo pravde Republike Srbije, kao centralni izvršni organ iz Konvencije o građanskoprav-nim aspektima međunarodne otmice deteta, koja je ratifikovana Zakonom, objavljenim u Sl. SFRJ broj 7/91, podneskom koji je primljen kod prvostepenog suda 01.04.2011. godine, pokrenulo je postupak pred prvostepenim sudom za odlučivanje po pomenutoj konvenciji, tako što će odlučiti o nalogu za vraćanje deteta, koji postupak je pokrenuo otac deteta AA, preko Ministarstva zdravstva i socijalnog staranja Republike XX.

Prvostepeni sud po sprovedenoj raspravi utvrđuje, da je dete mal. BA rođena 18.05.2010. godi-ne, u X, u braku oca AA, državljanina Republike XX i majke BB, državljanina Republike Srbije, ko-ji su zaključili brak u X 14.10.2009. godine i živeli u X u porodičnoj kući očevih roditelja na adresi u X. Rođenjem, dete je steklo državljanstvo Republike XX i poseduje pasoš te države izdat 04.10.2010. godine, sa tim što dete ima i državljanstvo Republike Srbije, ima pasoš izdat 06.09.2010. godine u Ambasadi Republike Srbije u X i upisano je u evidenciju državljana Republike Srbije kod matičnog područja Vračar, dana 10.09.2010. godine, s tim što dete ima prebivalište u DŽ na pomenutoj adresi, a majka ima privremeni boravak u XX.

Po rođenju deteta došlo je do poremećaja bračnih odnosa, pa je majka krajem 2010. godine, uz tvrdnju da je bila žrtva porodičnog nasilja, zajedno sa detetom napustila bračnu zajednicu i uz anga-žovanje nadležnog centra za socijalno staranje u X smestila se detetom u sigurnu kuću u X od 16.12.2010. godine.

Dana 03.02.2011. godine, majka je sa detetom jednostrano raskinula ugovor o privremenom smeštaju u sigurnoj kući i sledećeg dana majka sa detetom prešla u Republiku Srbiju, gde se smestila kod svojih roditelja u Z, o čemu je obavestila nadležne državne organe u Srbiji, ali da je to učinila bez znanja i saglasnosti oca.

Majka je nadležnom sudu u X podnela tužbu za razvod braka dana 21.12.2010. godine i povo-dom tog postupka, sud u X u posebnom postupku je doneo rešenje od 27.01.2011. godine, kojim je odlučeno: da će zajedničko dete AA i BB, mal.BA rođena 18.05.2010. godine, u X živeti sa majkom, da će se susreti i druženja mal. BA i oca AA odvijati na način da dete sa ocem provodi svaki ponede-ljak, sredu i subotu od 12 do 15 sati, s tim da će otac dete preuzimati od majke, sve u prisutnosti vo-ditelja mere nadzora kojeg imenuje centar za socijalni rad i koji nadzornik će nazočiti i jednom ne-deljnom susretu i druženju u celosti, s tim da su, prilikom primopredaje deteta, roditelji dužni razme-niti informacije o ishrani, spavanju, zdravlju i svim drugim činjenicama važnim za dobrobit deteta, koje rešenje ostaje na snazi do pravosnažanog okončanja brakorazvodnog postupka ili do drugačije odluka suda. Inače, rešenjem Centra za socijalno staranje X od 30.11.2010. godine, roditeljima BB i AA određen je nadzor nad izvršavanjem roditeljskog staranja u pogledu mal. BA u periodu od 1.12.2010. godine do 30.11.2011. godine.

Majka je dana 14.03.2011. godine i Osnovnom sudu u Valjevu podnela tužbu za razvod braka. Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud pravilno utvrđuje, da u konkretnom slučaju otac nije

lišen roditeljskog prava, odnosno prava na staranje, u smislu čl.5. pomenute Konvencije, koje uklju-čuje i pravo na određivanje mesta boravka deteta, jer određivanja mesta boravka deteta nesumnjivo spada u sadržinu prava na roditeljsko staranje, pravilno nalazeći da odluka iz rešenja od 27.01.2011. godine ne uključuje pravo majke da bez saglasnosti i znanja oca svojevoljno odlučuje o promeni me-sta boravka deteta i pravilno zaključuje da je majka nezakonitim odvođenjem deteta u Republiku Sr-biju povredila pravo oca na staranje.


- 157 -

Navodi žalbe pravilnost tako utvrđenog činjeničnog stanja i zaključka prvostepenog suda ne do-vodi u osnovanu sumnju, a ovo iz sledećih razloga.

Odredbom čl.3. st.1. tačka a) pomenute Konvencije je propisano, da će se odvođenje deteta sma-trati nezakonitim, ako predstavlja povredu prava na staranje koje je dobilo lice po zakonu države u kojoj je dete bilo stalno nastanjeno pre odvođenja ili zadržavanja, s tim što se prema stavu 2. pravo na staranje iz stava 1 tačka a) može steći pre svega sprovođenje zakona, ili na osnovu sudske ili upravne odluke, ili na osnovu sporazuma koji ima pravno dejstvo po zakonu odnosne države, dok u čl.5. tačka a) izraz "pravo na staranje" uključuje prava koja se odnose na staranje o ličnosti deteta a posebno pravo na određivanje mesta boravka detata.

Imajući u vidu te odredbe konvencije i odredbe Obiteljskog zakona Republike XX koje se odno-se na prava i dužnosti u odnosima roditelja i dece, naročito odredbe čl.87. st.3., da dete ima pravo na život sa svojim roditeljima, čl.99., da roditelji bez obzira živeli zajedno ili odvojeno ravnopravno, zajednički sporazumno se staraju o detetu i da samo jedan roditelj se stara o detetu ako je drugi umro, proglašen umrlim, lišen roditeljskog staranja, lišen potpuno poslovne sposobnosti, delimično lišen poslovne sposobnosti na roditeljsko staranje ili je sprečen, odredbe čl.100. da ako roditelji ne žive u porodičnoj zajednici, sud će odlučiti sa kojim roditeljem će dete živeti te odrediti način i vre-me susreta i druženja sa drugim roditeljem a da se radi zaštite dobrobiti (najboljeg interesa) deteta susreti i druženje deteta sa roditeljem koji ne živi sa detetom mogu se ograničiti li zabraniti a prema okolnostima slučaja sud može odrediti osobu u čijoj će se nazočnosti održavati susreti i druženja, ko-ju osobu na zahtev suda predlaže centar za socijalni rad, te odredbu čl.101., da ako se roditelji ne mogu sporazumeti o ostvarivanju sadržaja roditeljskog staranja ili o ostvarivanju detetovih prava (a to je pravo deteta na život sa svojim roditeljima iz čl.87. st.3.), sud će u vanparničnom postupku na predlog roditelja, centra sa socijalno staranje prebivališta deteta ili deteta doneti odluku radi zaštite najboljeg interesa deteta, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio materijal-no pravo kada je utvrdio da je majka nezakonito odvela dete i da je time povredila pravo na staranje ocu i da za takav zaključak prvostepenog suda ne utiče privremena mera od 27.01.2011. godine ko-jom je odlučeno da će dete živeti sa majkom, jer tom odlukom otac nije lišen roditeljskog prava, od-nosno lišen da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta, kakvo je i pravo na promenu prebivališta deteta.

U tom smislu neosnovani su navodi žalbe, da je prvostepeni sud učinio metodološku grešku, jer je odlučivao u ovom predmetu kao da pomenuta Konvencija štiti poslednje stanje prebivališta a ne poslednje stanje starateljstva, a ovo iz razloga što se pomenuta Konvencija zasniva na načelu povrataka deteta u zemlju poslednjeg prebivališta, vraćanja na status koji je postojao pre protiv-pravnog odvođenja, tj. uspostavljanje ranijeg faktičnog stanja, a poslednje prebivalište deteta pre odvođenja je u X, Republika XX, jer je tu dete živelo od rođenja, pre nego što je odvedeno u Re-publiku Srbiju.

Kako je prvostepeni sud utvrdio, da je podnosilac zahteva za povratak deteta dokazao da je re-dovno boravište deteta u državi različitoj od one u koju je dete odvedeno i da je odvođenje deteta predstavljalo povredu prava na staranje u državi iz koje je dete odvedeno, to je prvostepeni sud pra-vilno utvrdio da je majka protivpravno odvela dete iz Republike XX u Republiku Srbiju.

Takođe, pravilno je prvostepeni sud našao da nema mesta odbijanju zahteva za povratak deteta, kojem povratku se suprotstavlja majka, jer nisu ispunjeni uslovi iz čl.13. st.1. tač. b) pomenute Kon-vencije kojom odredbom je propisano, da sud nije dužan da naloži povratak deteta ako lice koje se suprotstavlja njegovom povratku dokaže da postoji ozbiljna opasnost da bi povratak izložio dete fi-zičkoj opasnosti ili psihičkoj traumi ili ga na drugi način doveo u nepovoljan položaj.

Naime, prvostepeni sud je utvrdio, da majka ne tvrdi da je predlagač bio nasilan prema detetu, da je dete na bilo koji način bilo izloženo fizičkom ili psihičkom nasilju od strane oca i pravilno zaklju-


- 158 -

čio da ne postoji ozbiljna opasnost, da bi u slučaju povratka deteta, dete bilo ozbiljno izloženo psi-hičkoj ili fizičkoj traumi ili na drugi način dovedeno u nepovoljan položaj, imajući pri tom u vidu da u Republici XX postoji privremena mera od 27.01.2011. godine, da će dete do daljeg živeti sa maj-kom a da predlagač ima pravo na viđanje sa detetom.

U tom smislu žalba neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud neosnovano odbio predložene do-kaze, da se pročita medicinska dokumentacija koja se odnosi na oca, da se obavi veštačenje na okol-nost na utvrđenje roditeljskih kapaciteta stranaka, sasluša svedok GĐ i pribavi izveštaj organa stara-teljstva u Z, a ovo iz razloga što prvostepeni sud pravilno nalazi da je ocena o ispunjenosti uslova za odstupanje od dužnosti vraćanje deteta izuzetna i mora biti zasnovana na nedvosmislenim i čvrstim dokazima, obzirom da pomenuta Konvencija ostvaruje preventivno dejstvo i njene odredbe o mo-gućnosti odbijanja zahteva za povratak deteta se tumače restriktivno, a žalba nema konkretne navode koji bi ukazivali da je bilo opravdano da se izvedu ti dokazi.

Zato drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da nije bilo razloga za odbi-janje zahteva za povratak deteta, a mehanizam pomenute Konvencije se zasniva na prezumpciji da protivpravno odvođenje deteta nije u interesu deteta.

Što se tiče same izreke osnovne odluke, drugostepeni sud nalazi da ona nije u skladu sa odred-bom čl.1. tačka a) pomenute Konvencije i da je u tom smislu prvostepeni sud pogrešno primenio ma-terijalno pravo kada je odlučio kao u izreci osnovne odluke.

Naime, u Republici XX je na snazi privremena mera od 27.01.2011. godine, kojom je odlučeno da će dete živeti sa majkom a da otac ima pravo na viđanje sa detetom, pa kako pomenuta odredba Konvencije definiše njen cilj, da obezbedi što hitniji povratak deteta, a očigledno je da majka ne mo-že ocu da vrati dete, drugostepeni sud, vodeći računa o tome da se postupak vodi po službenoj du-žnosti, nalazi da je nalog, obaveza majke da obezbedi povratak deteta, u smislu njenih roditeljskih dužnosti i prava, koji se odnose na konkretnu situaciju, obzirom da je nesporno između stranaka, da majka ima privremeni boravak i Republici XX.

Iz tih razloga a na osnovu čl.387. tač.3. ZPP drugostepeni sud je preinačio izreku prvostepenog suda i odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Što se tiče dopunskog rešenja od 27.10.2011. godine žalba neosnovano ukazuje da je pobija-no rešenje zahvaćeno bitnom povredom postupka iz čl.361. st.2. tač.12. ZPP, jer pobijano rešenje nema one nedostatke na koje neosnovano ukazuje žalba, tako da se njegova pravilnost mogla is-pitati. Naime,izreka tog rešenja nije protivna odredbama postupka, jer se radi o dopunskom reše-nju po zahtevu protivnika predlagača, i u tom smislu je izreka razumljiva, kada je odbijen njen zahtev za naknadu troškova postupka, tako da nije bilo mesta da u izreci stoji da svaka strana snosi svoje troškove postupka. To što se prvostepeni sud nije pozvao na odredbu čl.207. Porodič-nog zakona, ne čini tu odluku nezakonitom, a ovi iz razloga što se ovde radi o neposrednoj pri-meni pomenute Konvencije, pa s obzirom na ishod postupka pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio zahtev protivnice predlagača za naknadu troškova postupka.

Iz tih razloga a na osnovu čl.387. tač.2. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke. (Viši sud u Valjevu, Gž2.br.23/11 od 01.12.2011. godine)

224400.. Kako posebnim propisima nisu uređena pravila postupka pred redovnim sudom za primenu Kon-

vencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece, na osnovu odredaba člana 1. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku izdavanja naloga za povratak deteta primenjuju se opšte odredbe Zakona o vanparničnom postupka, obzirom na odredbe člana 19. ove konvencije koje određuju pravnu prirodu naloga o povratku deteta kao nemiritorne odluke.

(Iz Rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2239/10 od 24.02.2010. godine)


- 159 -

IZVRŠENJE RADI ODRŽAVANJA LIČNIH

ODNOSA SA DETETOM (Član 234. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

224411.. Viđanje deteta na javnom mestu nije u njegovom najboljem interesu. Mesto viđanja odnosno

održavanja ličnih odnosa mll. dece i tužene kao javno mesto u Jabuci, definisano je na neodređen i nedovoljno jasan način, pa se osnovano postavlja pitanje izvršivosti ove privremene mere. Tačno je da je Centar za socijalni rad "Solidarnost" Pančevo u svom izveštaju od 13.03.2012. godine dao mi-šljenje i predlog da se kontakt tužene sa decom ostvaruje na javnom mestu u Jabuci, bez bližeg odre-đenja, ali je u takvom situaciji postojala obaveza suda da saslušanjem predstavnika navedenog centra i aktivnijom ulogom u saslušanju stranaka odredi na tačno kom javnom mestu će se odvijati viđanje. I konačno osnovano se žalbom ukazuje da se postavlja pitanje da li je predloženo i određeno mesto viđanja u skladu sa odredbom čl.6. st.1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je u svim aktivno-stima koje se tiču deteta svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Bez obzira što iz spisa predmeta i utvrđenja prvostepenog suda proističe da postoji izvestan otpor dece prema majci za sada se, uzimajući u obzir uzrast dece, odnosno činjenicu da je mll. rođena 31.01.2002. godine a mll. 09.11.2007. godine kao i činjenicu da iste trebaju sa majkom da provode vreme od 8 sati na dan vi-đanja, ne može sa sigurnošću izvesti zaključak da je predloženi model održavanja ličnih odnosa dece i majke najoptimalniji i da se njime u dovoljnoj meri štite interesi mll. dece i stvaraju pretpostavke za njihov pravilan psihofizički razvoj. Iz navedenih razloga rešenje je ukinuto i predmet vraćen na ponovni postupak na osnovu odredbe čl.387. tač.3. ZPP. U ponovnom postupku otkloniće se učinje-na bitna povreda postupka, preispitati da li je javno mesto adekvatno mesto viđanja, pri čemu se uka-zuje prvostepenom sudu da on nije strogo vezan za predlog i mišljenje Centra za socijalni rad već da isti treba da ceni u skladu sa ostalim dokazima i okolnostima konkretnog slučaja, a potom doneti no-va i zakonita odluka.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 1-Gž 2.br.9/12 od 16.05.2012. godine)

224422.. Neprihvatljivo je istovremeneo koegzistiranje dve privremene mere suprotne sadržine u is-

toj pravnoj stvari, sa važenjem do pravosnažnog okončanja parničnog postupka.

Prvostepeni sud je rešenjem od 13.10.2005. godine delimično usvojio predlog tužilje za određi-vanje privremene mere, pa je tuženi obavezan da omogući tužilji kontaktiranje sa mlt. detetom, tako što će tužilja svakog vikenda počev od petka u 15 sati kada dete ide pre podne u školu, odnosno 17,30 sati kada dete ide popodne u školu, pa zaključno do nedelje u 18 sati, preuzimati dete ispred kuće u Sremskoj Kamenici i na isto mesto ga vraćati nedeljom u 18 sati. Sa delom predloga da se de-te njoj poveri na čuvanje i vaspitanje sve do pravosnažnog okončanja postupka, tužilja je odbijena. Privremena mera određena je do pravosnažnog okončanja postupka. Rešenjem od 21.07.2006. godi-ne, usvojen je predlog tužilje za donošenje rešenja o dopuni privremene mere određene rešenjemod 30.10.2005. godine i odlučeno je da će mlt. dete pola letnjeg i pola zimskog raspusta provesti sa ocem, a


- 160 -

drugu polovinu sa majkom i to tako što će za vreme letnjeg raspusta od završetka školske godine pa do 31.07.2006. godine boraviti kod oca, a kod majke počev od 1. avgusta pa do početka nove školske godi-ne, a na zimskom raspustu prvi deo raspusta kod oca, a drugi deo kod majke. Citirana privremena mera je određena do pravosnažnog okončanja postupka. Ožalbenim rešenjem prvostepeni sud je usvojio u ce-losti predlog tužilje za određivanje privremene mere i odlučio da se dete stranaka, poverava na samostal-no vršenje roditeljskog prava tužilji, kao majci. Obavezan je tuženi, kao otac da na ime svog dela dopri-nosa za izdržavanje mlt. deteta mesečno plaća 15% od svojih redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od dana donošenja rešenja, pa ubuduće, svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec na ruke zakonske zastupnice mlt. deteta, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Utvrđen je način održavanja ličnih odnosa između mlt.deteta i tuženog – oca i to tako što će se njihovo viđanje odvijati svakog drugog vikenda počev od petka u 19 časova, pa do nedelje u 19 časova, tako što će tuženi dete preuzimati na adresi tužilje i na istu adresu dete vraćati. Privremena mera je određena do pravosnažnog okončanja postupka.

Osnovano se žalbi tuženog ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Odred-bama člana 291. ZIP-a propisano je da se privremena mera može odrediti pre pokretanja i u toku sud-skog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Odredbe člana 296. stav 1. istog zakona predviđaju da će se u rešenju kojim se određuje privremena me-ra odrediti vreme trajanja te privremene mere.

Iz stanja u spisima evidentno je da u ovom postupku koegzistiraju dve privremene mere određe-ne do pravosnažnog okončanja postupka, kojima su po zahtevima tužilje u istoj stvari donete odluke protivrečne sadržine. Prvostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja, propustio da stavi van snage prethodna rešenja o privremenoj meri čija je sadržina suprotna ožalbenom rešenju i time doveo do pravno neprihvatljive situacije, da u istoj pravnoj stvari do pravosnažnog okončanja po-stupka koegzistiraju dva rešenja kojima je vršenje roditeljskog prava i način održavanja ličnih odno-sa mlt. deteta sa parničnim strankama uređen na potpuno različit način.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 2-15/10 od 23.03.2010. godine)

224433.. Donošenje rešenja o izvršenju, u ovakvoj situaciji, opravdano je samo ako se na drugi na-

čin, odnosno dobrovoljno, ne izvršava obaveza iz izvršne isprave, odnosno ako izvršni dužnik svojim radnjama onemogućava ostvarivanje kontakata između deteta i drugog roditelja.

Dana 28.05.2009. godine izvršni poverilac S.S., je podneo predlog za dozvolu izvršenja tvrdeći

da mu izvršni dužnik K.S. počev od 09.05.2009. godine, onemogućava održavanje ličnih kontakata sa zajedničkim detetom, na način određen u izvršnoj ispravi.

Pobijanim rešenjem o izvršenju, naloženo je izvršnom dužniku da u roku od 3 dana omogući iz-vršnom poveriocu viđanje sa mldb. V.S. po određenom modelu, pod pretnjom izricanja novčane ka-zne u iznosu od 3.000,00 dinara, po članu 45. ZIP. Određeno je da će se izvršnom dužniku izricati novčane kazne sve dok ukupni zbir izrečenih novčanih kazne ne dostigne desetostruki iznos prve iz-rečene kazne koji postupak će se ponavljati dok izvršni dužnik ne izvrši svoju obavezu, te da je iz-vršni dužnik koji ispuni svoju obavezu u ostavljenom roku dužan da o tome bez odlaganja obavesti sud i pruži nesumnjive dokaze.

Imajući u vidu odredbe člana 6. stav 1. i člana 61. Porodičnog zakona, odredbu člana 9. tačka 3. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, stanje u celokupnim spisima predmeta, a poseb-no izjave izvršnog poverioca i izvršnog dužnika date na zapisnik od 11.02.2010. godine, ovaj sud


- 161 -

je našao da je žalba izvršnog dužnika osnovana, te da nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju. Naime, izvršni poverilac je na zapisniku od 11.02.2010. godine izjavio da ne može tačno da se seti koliko ga je puta izvršni dužnik onemogućila u viđanju deteta u periodu od 9. maja do 28. maja, ali da je to bilo oko 3-4 puta i to na taj način što je izvršni dužnik govorila da je dete bolesno ili da ima obaveze. Takođe je naveo da je dana 09. maja mogao da vidi dete ali na kraći period, te da mu ovom prilikom izvršni dužnik nije onemogućila da vidi dete, već da je skratila vreme viđanja. Dalje je izjavio da viđa dete svakog drugog vikenda, da dužnik ne pravi nikakav problem u ostvarivanju njegovih prava, a da vreme provedeno sa detetom zavisi od kon-kretnih obaveza njegovih i detetovih, ali da viđa dete i više nego što je izvršnom ispravom odre-đene, odnosno gotovo svaki vikend.

Iz navedene izjave izvršnog poverioca, proizilazi, da isti redovno viđa svoje mldb. dete, te da radnje izvršnog dužnika K.S., koje su u nekolicini slučajeva uticale na to da izvršni poverilac ne vidi dete u traženo ili presudom određeno vreme, nisu usmerene na onemogućavanje održavanja ličnih kontakata oca sa mldb. V., pa donošenje rešenja o izvršenju u konkretnom slučaju nije opravdano.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu, poslovni broj P.3676/06 od 14.03.2007. godine, od-ređen je način održavanja ličnih kontakata između ovde izvršnog poverioca i mldb. deteta, a koji je u najboljem interesu deteta. Međutim ovakva odluka suda predstavlja samo preporučeni model viđa-nja, kojim se štiti interes deteta, ali i roditelja sa kojim dete ne živi.

Odlukom suda se ne mogu predvideti sve životne situacije, te su roditelji ti koji u konkretnim slučajevima moraju uz dogovor i kompromis, vodeći prvenstveno računa o interesima, pravima i že-ljama svoga deteta, odrediti način održavanja ličnih kontakata. U konkretnom slučaju u interesu je deteta da održava lične kontakte sa ocem, kao i sa njegovim, ali i majčinim srodnicima, pa je u slu-čajevima održavanja porodičnih svečanosti i skupova, celishodno odstupiti od predviđenog modela viđanja.

Zadržavanje deteta u slučaju bolesti, ne prestavlja radnju onemogućavanja viđanja, jer je u najboljem interesu deteta da ne menja mesto boravka do ozdravljenja, bilo da se nalazi kod oca ili kod majke. Takođe, stranke moraju imati u vidu, da obaveze njihove ćerke ne predstavljaju razlog za izostanak viđanja sa jednim od roditelja u određeno vreme, jer roditelj sa kojim dete treba da boravi u tom periodu, osim navedenog prava, mora na sebe preuzeti i obaveze koje mldb. V. u tom periodu ima.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž. 2958/10 od 10.06.2010. godine)

224444.. Odredbom čl. 6. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najbo-

ljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta a čl. 61. st. 1. i 2. istog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi a da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.

Međutim, osnovano žalbom tuženi ukazuje da je pogrešno prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je doneo odluku da određena privremena mera pored toga što traje do okončanja spora istovremeno i menja odluku o vršenju roditeljskog prava i načinu održavanja ličnih odnosa utvrđenih presudom Opštinskog suda u Vršcu P.br.813/2008. od 10.07.2008. iz razloga što se pravosnažna pre-


- 162 -

suda kojom je odlučeno o poveravanju deteta i vršenju roditeljskog prava, u ovom slučaju presuda Opštinskog suda u Vršcu P.813/08 od 10.07.2008. može izmeniti samo donošenjem nove presude, a ne donetom privremenom merom, jer je upravo svrha donošenja privremene mere da zaštiti najbolji interes deteta do donošenja nove presude, a istovremeno ne prejudicira odluku o glavnom tužbenom zahtevu. Sa tih razloga pobijano rešenje je u navedenom delu preinačeno.


MESNA NADLEŽNOST ZA IZVRŠENJE RADI VRAĆANJA ZAPOSLENOG NA RAD


224455.. Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužilja je zaposlena kod tuženog, a po zanimanju je

ekonomista sa završenom višom ekonomskom školom.

Dana 30.09.2009. godine direktor tuženog je tužilji uputio ponudu za izmenu ugovorenih uslova rada, koja je tužilji dostavljena 01.10.2009. godine. U ponudi je između ostalog navedeno da se ista odnosi na tužilju, koja je po zanimanju ekonomista i koja radi na radnom mestu knjigovođa operater u ŠU K., te da se ponuda upućuje radi zaključenja Aneksa ugovora o radu od 12.10.2009. godine. Nadalje je navedeno da se tužilji nudi izmena ugovorenih uslova rada radi premeštaja na poslove ku-vara u ŠU K., te da premeštaj uslovljen potrebama procesa i organizacije rada.

Tuženi je sa tužiljom dana 12.10.2009. godine zaključio Aneks ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti pod br. 01-1801/2 kojim su izvršene izmene Ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti br. 01-1478 od 03.07.2006. godine. Članom 2. Aneksa br. 01-1801/2 je na-vedeno da se menja čl. 4. Ugovora br. 01-1478, tako što će tužilja oba vljati poslove kuvara u ŠU K. počev od 12.10.2009. godine. U istom članu je navedneo da će tužilja vršiti pripremu materijala i hrane, servirati obroke, otpremati hranu na radilišta, raspoređivati hranu po porcijama, po potrebi servirati gostima-strankama po nalogu, trebovati namirnice, odgovarati za higijenu u restoranu, kao i za kvalitet hrane, te da će za svoj rad neposredno odgovarati šefu kuhinje i rukovodiocu RJ.

Tužilji je utvrđena zarada u visini od 2650 bodova, a ostale odredbe Ugovora br. 01-1478 su ostale na snazi neizmenjene.

Kod tuženog je dana 12.10.2009. godine izvršena reorganizacija na taj način što su od šest radnih jedinica napravljene dve radne jedinice, a iz razloga smanjenja gubitka. Sa činom reorga-nizacije došlo je i do promene u sistematizaciji radnih mesta. U ŠU K. pre reorganizacije je po stojala administracija i tri radne jedinice, tako da je spajanjem ovih radnih jedinica nastao višak zaposlenih. Sa ciljem da nijedan radnik ne ostane bez posla, zaposleni koji su posle reorgnizacije bili višak, premeštani su na radna mesta na kojima je njihovo angažovanje bilo potrebnije i gde je bio povećan obim rada, što je slučaj i sa tužiljom koja je sa radnog mesta knjigovođa operater premeštena na radno mesto kuvar.

Pravilnikom o sistematizaciji poslova i zadataka br. 110 od 01.11.2002. godine, izmenama i do-punama Pravilnika, te poslednjom izmenom od 22.09.2009. godine za radno mesto knjigovođa ope-rater u ŠU K. predviđena je kao neophodna srednja stručna sprema ekonomske škole IV stepena, a


- 163 -

istim aktima za radno mesto kuvar u ŠU K. predviđena je kao neophodna srednja stručna sprema ili KV i to IV ili III stepena.

Na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešno je prvostepeni sud prime-nio materijalno pravo i doneo pogrešnu odluku kojom je odbio tužbeni zahtev tužilje, a na šta se osnovano ukazuje žalbom.

Prema odredbi člana 171. stav 1. tačka 1. i stava 2. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) i u slučaju premeštaja na drugi odgovara-jući posao zbog potreba procesa i organizacije rada. Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tačka 1. ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

U konkretnom slučaju Ugovorom o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti br. 01-1478 od 03.07.2006. godine tužilji su bili povereni poslovi knjigovođa operater za koje je zahtevan 4. stepen stručne spreme i ekonomska škola. Dakle, da bi neki posao bio odgovarajući za tužilju potrebno je da taj posao po vrsti i stepenu stručne spreme odgovara poslovima knjigovođe operatera. Takođe, ovaj sud konstatuje da jeste ovlašćenje poslodavca da svojim opštim aktom definiše poslove i opis poslova svakog radnog mesta, potrebno radno iskustvo, vrstu i stepen stručne spreme prema sadržaju i složenosti poslova koji su potrebni za uspešno obavljanje određenih poslova. Međutim, okolnost da tuženi u svom aktu za poslove kuvara nije utvrdio uslove u pogledu zahtevane vrste stručne spreme, ne može se razumeti tako da je svaka stručna sprema tog stepena odgovarajuća za poslove kuvara. Ovo iz razloga što je sadržaj ovih poslova određen već u samom nazivu radnog mesta i nije pitanje poslovne politike, organizacije rada i poslovanja preduzeća, kao ni procene potreba tuženog, zbog čega je, po oceni ovog suda, povređeno pravo tužilje da joj izmenom ugovorenih uslova rada bude obezbeđen odgovarajući posao. Dakle, ovaj sud, bez upuštanja u ocenu celishodnosti i opravdanosti ovako postavljenih zahteva iz akta o sistematizaciji, nalazi da je pogrešno stanovište prvostepenog suda da je posao kuvara za tužilju odgovarajući samo zato što se za obavljanje tih poslova zahteva 4 stepen stručne spreme, a ne konkretizuje se vrsta stručne spreme. Stav ovog suda proizilazi upravo iz opisa poslova kuvara (priprema materijala i hrane, serviranje obroka, otpremanje hrane na radilišta, raspoređivanje hranu po porcijama, po potrebi serviranje gostima-strankama po nalogu, trebovanje namirnica, odgovornost za higijenu u restoranu, kao i za kvalitet hrane), jer je očigledno da ti poslovi ne odgovaraju ekonomskoj struci koja je utvrđena Ugovorom o radu zaključenim između tužilje i tu-ženog imajući u vidu i značaj ovih poslova koji proizilazi iz Zakona o bezbednosti hrane ("Sl. gla-snik RS", br. 41/2009). Ovde se ne radi ni o srodni strukama, pa se dakle ne može govoriti o odgova-rajućim poslovima.

Kako iz navedenih razloga (a ne i zbog različite visine zarade što tužilja neosnovano ističe kao razlog nezakonitosti osporenog Aneksa) nisu bili ispunjeni uslovi za premeštaj tužilje na drugo rad-no mesto iz člana 173. stav 1. tač. 1. Zakona o radu, to je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev usvojen u celosti.

(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. GŽ1-67/11 od 02.11.2011. godine)

ROK ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA

IZVRŠENJE (Član 237. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)


- 164 -

224466.. Činjenica da je izvršni poverilac ostvario pravo na starosnu penziju i da prima penziju

od Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, nije razlog koji sprečava izvršenje u smislu odredbe člana 15. Zakona o izvršnom postupku, te izvršni poverilac ima pravo da se vrati na rad na osnovu pravnosnažne i izvršne presude kojom je izvršni dužnik obavezan da ga vrati na rad.

Pobijanim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj I.15971/10 od 23.12.2010. godine, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Novom Sadu po-slovni broj P1.539/2010 od 20.05.2010. godine, određeno je izvršenje tako što je obavezan izvršni dužnik da izvršnog poverioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i znanju u roku od osam dana od dana prijema rešenja, te je određeno da se izvršnom dužniku u slučaju da ne izvrši ovu obavezu izriče novčana kazna u iznosu od 30.000,00 dinara. Protiv nave-denog rešenja žalbu je blagovremeno izjavio izvršni dužnik.

Ovaj sud je našao da je prvostepeno rešenje doneto bez bitnih povreda odredaba postupka i uz pravilnu primenu odredaba Zakona o izvršnom postupku. Suprotno žalbenim navodima, činjenica da je izvršni poverilac ostvarila pravo na starosnu penziju, te da prima penziju od Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, nije razlog koji sprečava izvršenje u smislu odredbe člana 15. ZIP-a. Naime, korisnik starosne penzije ima pravo da se zaposli u smislu odredbe člana 121. stav 1. Zakona o pen-zijskom i invalidskom osiguranju, te u konkretnom slučaju izvršni poverilac kao korisnik starosne penzije ima pravo da se vrati na rad. Iz navedenih razloga okolnost da je ista ostvarila pravo na pen-ziju nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja o dozvoli izvršenja. Imajući u vidu sve navedeno, žalba izvršnog dužnika je odbijena, a prvostepeno rešenje potvrđeno shodno odredbi člana 387. stav 1. tačka 2. ZPP-a u vezi odredbe člana 27. ZIP-a.


NAKNADA IZGUBLJENE ZARADE U SLUČAJU VRAĆANJA

ZAPOSLENOG NA RAD (Član 239. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

224477.. Kada zaposleni prema poslodavcu ne podnese u zakonom propisanom prekluzivnom roku

predlog za izvršenje radi vraćanja na rad, na osnovu izvršne isprave koja sadrži takvu kon-demnatornu odluku, tada pravo na naknadu štete u vidu izgubljene zarade zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa postoji samo da isteka roka u kome je zaposleni mogao podneti ta-kav predlog za izvršenje.

Prema razlozima ožalbene presude, sledi da je tužilac bio zaposlen kod tužene Republike Srbije u Sekretarijatu unutrašnjih poslova u Beogradu, Ministarstva unutrašnjih poslova, počev od 10. de-cembra 1993. godine do 28. aprila 1999. godine, kada mu je radni odnos prestao disciplinskom pre-


- 165 -

sudom, disciplinskog suda MUP-a RS, Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu od 18. oktobra 1999. godine, odnosno presudom Višeg disciplinskog suda MUP-a RS od 12. novembra 1999. godi-ne, koje su odluke, kao nezakonite, poništene presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu od 24. aprila 2002. godine i obavezana tužena da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgo-vara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Navedena prvostepena presuda parničnog suda potvrđena je presudom Okružnog suda u Beogradu od 6. novembra 2002. godine. Nakon do-nošenja ovih presuda tužilac se, sa advokatom, usmenim putem, obraćao načelniku Policijske uprave za Grad Beograd, koji ga je uputio da se obrati kadrovskoj službi u Ulici 29. novembra, radi vraćanja na rad, što tužilac nije učinio. Tužilac je Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podneo predlog za izvršenje protiv tužene na osnovu pravnosnažne presude Prvog opštinskog su-da u Beogradu od 24. aprila 2002. godine, i to u pogledu odluke o troškovima parničnog postup-ka, na osnovu kojeg je doneto rešenje o izvršenju od 3. jula 2003. godine i određeno izvršenje protiv tužene, radi naplate troškova parničnog postupka. U utuženom vremenskom periodu, po-čev od marta 1999. godine do maja 2006. godine, tužilac se nalazio na evidenciji nezaposlenih li-ca Nacionalne službe za zapošljavanje i nije obavljao drugi rad, za koji bi mu bila isplaćivana na-knada, odnosno zarada. Kako je pravosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu od 24. aprila 2002. godine, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Beogradu od 6. novembra 2002. godine, utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, to je po nalaženju prvoste-penog suda tužbeni zahtev tužioca osnovan za period od marta 1999. godine do oktobra 2002. go-dine, imajući u vidu ida tužilac u tom periodu nije ni po kom osnovu ostvario prihode nakon pre-stanka radnog odnosa, a ostvario bi zaradu i regres za godišnji odmor za traženi period da nije došlo do nezakonitog otkaza. Međutim, po nalaženju prvostepenog suda, ne postoji odgovornost tužene za pretrpljenu štetu nastalu kod tužioca u vidu izgubljene zarade za period od novembra 2002. godine do maja 2006. godine, s obzirom da je, usled propuštanja od strane tužioca da pre-duzme adekvatne radnje kako bi se vratio na rad, tužilac izgubio zaradu koju bi ostvario da je vraćen na rad, na osnovu pravosnažne sudske odluke, posebno imajući u vidu i da je tužilac po-krenuo izvršni postupak za izvršenje pravnosnažne sudske presude kojom je vraćen na rad samo u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka, propuštajući da iskoristi zakonske mogućno-sti za ostvarivanje svog prava da se vrati na rad i prava na zaradu, koja bi mu po osnovu rada pri-padala u predstojećem periodu.

U situaciji kada je pravosnažnom presudom poništena odluka o prestanku radnog odnosa tada je stvoren osnov za građanskopravnu odgovornost za naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, kada je kao pravna posledica došlo do umanjenja imovine zaposlenog, kao ošte-ćenog. Normativan osnov sadržan je u odredbi člana 172. u vezi člana 154. stav 1. Zakona o obli-gacionim odnosima.

Radi toga, pravilan je zaključak iz ožalbene presude da tužilac ima pravo na naknadu štete za period od prestanka radnog odnosa. Činjenični osnov za taj zaključak je pravosnažna presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu od 24. aprila 2002. godine (ova presuda je postala pravosnažna 6. novembra 2002. go-dine, a izvršna 14. decembra 2002. godine). To pravo na naknadu štete, zaposleni ostvaruje za period od prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad, pod uslovom da je podneo predlog za izvršenje vraćanjem na rad zaposlenog na osnovu izvršne isprave - odluke o vraćanju na rad. Međutim, u ovoj situaciji, tuži-lac je imao presudu od 24. aprila 2002. godine, koja sadrži i kondemnatornu odluku o vraćanju zaposle-nog na rad, i to na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima.

Međutim, on predlog za izvršenje radi vraćanja na rad nije podneo. Kada zaposleni ne podnese predlog za izvršenje radi vraćanja na rad, na osnovu izvršne isprave, koja sadrži takvu kondemnator-


- 166 -

nu odluku, prema poslodavcu, tada pravo na naknadu štete ostaje samo do isteka roka u kome je mo-gao podneti takav izvršni predlog.

Prvostepeni sud je u odnosu na potraživanje tužioca na naknadu štete za period od 1. jula 2003. godine do 31. maja 2006. godine pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da za taj period tužilac nema pravo na naknadu štete. Ovo zato što taj period obuhvata vreme posle isteka roka od šest meseci u kome je tužilac, kao poverilac, mogao podneti, u smislu člana 212. tada važećeg Zako-na o izvršnom postupku, izvršni predlog radi vraćanja na rad. Takav predlog on nije podneo, zbog čega je izgubio pravo na vraćanje na rad, pa time i na naknadu štete za taj period.

Navod žalbe tužioca da se on obraćao načelniku Policijske uprave za Grad Beograd, da mu je on u dva navrata saopštio da on ide kući i da čeka, je pravno bez značaja. Kada tužilac pita u žalbi gde je nakon pravosnažnosti i izvršnosti presude pošao i kome da se obrati, zanemaruje pravilo o prinud-nom izvršenju sudskih odluka, pa i odluka o vraćanju na rad. Zbog toga, navod njegove žalbe da je prvostepeni sud propustio da osim svedoka Z.K. sasluša i N.I., koji je prisustvovao odlasku tužioca u Policijsku upravu Grada Beograda, da bi se vratio na rad, u odnosu na potraživanje naknade štete za ovaj period je bez činjeničnog pokrića. Ovo i sa razloga što je N.I., prema navodima žalbe, advokat - punomoćnik tužioca, pa je znao i morao znati kako se izvršavaju prinudnim putem sudske odluke, a isto važi i za tužioca. Konačno, nepoznavanje prava šteti.

Navod žalbe tužioca da on nije radnik iz proizvodnje, već pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslo-va, što prvostepeni sud zanemaruje, pravno je bez značaja, jer pod jednakim uslovima ostvaruju vraćanje na rad svi zaposleni kojima je nezakonito prestao radni odnos, a isto važi i za tužioca. Tužilac te uslove nije ispoštovao, zbog čega je izgubio pravo na naknadu štete za opredeljeni period. Radi toga, pobijana presuda je u tom delu pravilna i na zakonu zasnovana, a žalba tužioca u tom delu neosnovana.

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu GžI-5344/10 od 1.12.2011. godine)

PREDLOG ZA IZVRŠENJE (Član 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

224488.. I. U postupcima izvršenja na osnovu verodostojne isprave radi namirenja potraživanja

po osnovu komunalnih i sličnih usluga pred sudom, gde je predlog za izvršenje podnet pre 01.06.2012. godine, tj. pre započinjanja rada izvršitelja, sud zadržava nadležnost.

II. Sud ne može obustaviti izvršenje i ukinuti sprovedene izvršne radnje po predlogu izvr-šnog poverioca koji predlaže da izvršenje sprovede izvršitelj, iako se time ne dira u stečena prava trećih lica, u postupcima započetim pre 01.06.2012. godine.

U postupku rešavanja spornog pravnog pitanja Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda, utvrđujući da su ispunjeni uslovi za zauzimanje pravnog shvatanja zauzelo je navedeni pravni stav.

Sporno pravno pitanje glasi: "Na koji način sud treba da postupa u započetim postupcima izvršenja na osnovu verodostojne

isprave, radi namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga nakon početka primene odredbi člana 251. do 256. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i početka rada izvršitelja, odnosno da li sud u započetim postupcima zadržava nadležnost ili se po službenoj dužnosti mora oglasiti nenadle-


- 167 -

žnim i obustaviti izvršenje, kao i ako zadržava nadležnost, da li po predlogu izvršnog poverioca ko-jim izvršni poverilac predlaže da izvršenje sprovede izvršitelj, sud može obustaviti izvršenje i ukinu-ti sprovedene izvršne radnje, ako se time ne dira u stečena prava trećih lica".

Prvi osnovni sud je shodno članu 181. stav 1. ZPP uz zahtev priložio i sopstveno tumačenje spornog pravnog pitanja.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju objavljen je u "Službenom glasniku RS" broj 31/2011 dana 09.05.2011. godine i shodno članu 363. stupio na snagu osmog dana od objavljivanja (17.05.2011. godine). Navedenim članom početak primene pomeren je na period po isteku 4 meseca od dana stu-panja na snagu (17.05.2011.godina), osim odredaba koje se odnose na izvršitelje, koje će se prime-njivati po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovoga zakona, tj. od 17.05.2012. godine.

Po članu 253. ZIP izvršitelj zaključkom odlučuje o predlogu za izvršenje. Član 325. stav 1. tačka 2. ZIP propisuje da izvršitelj postupa po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga.

Shodno članu 359. stav 5. ZIO izvršitelji će početi sa radom u roku od jedne godine od dana stu-panja na snagu ZIO. Za spornu vrstu izvršenja propisana je njihova isključiva nadležnost, koja je tre-bala da se ostvaruje od 17.05.2012. godine.

Član 317. st.1. ZIO određuje da izvršitelj stupa na dužnost danom polaganja zakletve pred mini-strom. Kako je 14 prvoizabranih izvršitelja položilo zakletvu pred ministrom 31.05.2012. godine i započelo sa radom 01.06.2012. godine, pa da se isključiva nadležnost predviđena posebnom glavom ZIO mogla primenjivati tek od trenutka kada su izvršitelji počeli sa radom, tj. od 01.06.2012. godine. Nadležnost u postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga do početka rada izvršitelja mogla je biti samo sudska. Članovi 252. do 256. mogu se primeniti u pogledu predvi-đene isključive nadležnosti izvršitelja, od dana kada su položili zakletvu i započeli sa radom, u skla-du člana 317. stav 1. ZIO.

Ako se analiziraju predlozi za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novča-nog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga podnetih sudu do dana stupanja na dužnost izvršitelja, tj. 01.06.2012. godine, može se uočiti da postoje tri vrste-grupe predmeta:

- da je podnet predlog, a nije doneto rešenje o izvršenju, - da je sud doneo samo rešenje o izvršenju, - da je nakon donošenja rešenja o izvršenju došlo do sprovođenja nekih radnji. Do 01.06.2012. godine izvršni poverilac jedino je i mogao podneti predlog za sprovođenje ove

vrste izvršenja u sudu. Ukoliko bi se stalo na stanovište da sud ne može zadržati nadležnost u zapo-četim postupcima, te da obustavi postupke i prepusti izvršnim poveriocima mogućnost da podnesu nove predloge za sprovođenje izvršenja sada nadležnom izvršitelju, neefikasnost rada državnog or-gana, omogućila bi postojanja nedeletvornog pravnog leka u vremenskom periodu od dana podnoše-nja predloga za izvršenje, što bi predstavljalo i kršenje prava na delotvorni pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima. U većem broju predmeta, potraživanja bi postala zastarela. Stoga, započeti postupci bez obzira u kojoj fazi, shodno članu 358. stav 1. ZIO, okončaće se pred su-dom po odredbama tog zakona.

Zakonodavac nije imao intenciju, da se veliki broj započetih postupaka pred sudom obustavljaju, zbog buduće isključive nadležnosti izvršitelja. Da je to bila njegova volja, bila bi regulisana i poseb-nom odredbom kao što je učinjeno u vezi nadležnosti za odlučivanje po pravnim lekovima (član 358. stav 2). Na to ukazuje i član 252. stav 1. ZIO, da ovaj posebni postupak započinje pred izvršiteljem podnošenjem upravo njemu predloga za izvršenje.

Član 3. stav 6. ZIO predviđa da sud pred kojim je postupak pokrenut zadržava nadležnost i kada je ovim zakonom propisana nadležnost više sudova. Zakon ne daje konkretan odgovor u pogledu za-državanja nadležnosti suda, kada je započeo sa radom izvršitelj.


- 168 -

Član 70. stav 1. ZIO predviđa da se postupak sprovođenja izvršenja od strane izvršitelja pokreće predlogom izvršnog poverioca. Ni u ovoj odredbi nije predviđena mogućnost da se postupak sprovo-đenja izvršenja od strane izvršitelja može započeti na neki drugi način. Članom 76. stav 2. ZIO predvi-đeno je da ako je postupak izvršenja započet kod izvršitelja, postupak izvršenja pred izvršiteljem će se obustaviti, ako izvršni poverilac promeni izbor o načinu sprovođenja izvršenja, tako što predloži da iz-vršenje sprovede sud. Zakon ne sadrži odredbu koja predviđa da izvršni poverilac može da promeni iz-bor o načinu sprovođenja izvršenja, tako što će predložiti da izvršenje sprovede izvršitelj, a ne sud.

Ceneći pravnu prirodu postupka izvršenja u konkretnom slučaju, da se posebno želi ostvariti hitnost i delotvornost radi ostvarivanja komunalne delatnosti, bilo bi necelishodno vršiti promenu nadležnosti, koja bi nosila gubitak vremenskog roka u postizanju efikasnosti i brzini sprovođenja izvršenja.

Država ima pravo da preuzme sankciju, preko svog organa-suda, u upotrebi prinude u dru-štvu. To čini sam na traženje nosioca povređenog prava. Ta vrsta sankcije ima procesno pravnu prirodu i stoga se norme zakona moraju tumačiti tako da se obezbedi što efikasnija i delotvornija procesno pravna sankcija u zaštiti i realizaciji prava, posebno kada se na ovaj način obezbeđuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa. I logičko i ciljno tumačenje zakonskih odredbi vodi istom zaključku.

(Pravni stav zauzet je na sednici Građanskog odeljenja od 25.09.2012. godine)

POKRETANJE POSTUPKA


224499.. U konkretnom slučaju sud nije obrazlagao niti uzeo u obzir prilikom odlučivanja, da je tužilac u

novopostavljenom predlogu za određivanje privremene mere, izneo druge razloge, koji nisu bili na-vedeni u prvobitno postavljenom predlogu za određivanje privremene mere koji je pravnosnažno od-bijen od strane suda, a to su razlozi da je tuženi svojim ponašanjem onemogućio poslovanje društva, te društvu preti da stane sa poslovanjem zbog čega bi 67 zaposlenih radnika ostalo bez posla, jer je za donošenje svih bitnih odluka društva, potrebna saglasnost oba člana društva prema članu 7. st. 1. i čl. 3. st. 6. Aneksa Ugovora o izmenama i dopunama osnivačkog akta društva navedeno je da tuženi kao manjinski vlasnik sa 20% udela u potpunosti onemogućava rad i upravljanje tužioca kao većin-skog vlasnika sa 80% udela. Dakle, osnovano se u žalbi tužioca navodi da predlog za određivanje privremene mere od 12.11.2009. godine suštinski drugačiji od istog predloga koji je sudu podnet pri-likom podnošenja tužbe, jer su u novom predlogu izneti novi razlozi koji ranijim predlogom nisu ob-uhvaćeni, a koje prvostepeni sud nije ni cenio, zbog čega je pogrešno primenio odredbu čl. 279. st. 1. Zakona o parničnom postupku i pogrešno postupio kada je odbacio predlog tužioca za određivanje privremene mere.


NADLEŽNOST I SASTAV SUDA



- 169 -

225500.. Za odlučivanje po predlogu za određivanje privremene mere, kada predmet obezbeđenja

nenovčanog potraživanja u vanparničnom postupku predstavlja izdata i evidentirana menica predlagača, je privredni sud na čijem području se nalazi sedište organizacije - Narodne banke Srbije koja vodi Registar o izdatim menicama.

Ukoliko je postupak obezbeđenja pokrenut pre pokretanja parničnog postupka, nadležan je sud koji je nadležan za odlučivanje u prvom stepenu o osnovanosti potraživanja, a za obezbeđenje na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili drugi registri isključivo je nadležan sud na či-jem području se nalazi sedište organa ili organizacije koja vodi tu knjigu odn. registar - član 258. st. 2. i 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Prinudna naplata sa računa klijenta vrši se sa svih računa klijenta kod banaka na kojima on ima sredstva i vrši se, između ostalog, na osnovu dospelih menica - član 47. Zakona o platnom prometu.

Prinudna naplata može se vršiti na osnovu menica samo ako su i menice evidentirane u registru menica koji vodi Narodna banka Srbije - član 47 a st. 1. i 3. Zakona o platnom prometu.

U Registar menica upisuje se serijski broj menice, matični broj dužnika, odnosno jemca ili avali-ste, datum izdavanja menice, datum dospeća menice, iznos na menici a ako je reč o blanko menici - podaci o osnovu izdavanja i iznos iz osnova izdavanja, datum i vreme registrovanja menice. Registar menica je javna knjiga i vodi se u elektronskom obliku, a podaci iz ovog Registra dostupni su na in-ternet strani NBS.

Tačka 10. Odluke o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja pro-pisuje da Narodna banka Srbije upisuje u registar privremenu meru o zabrani izvršenja menice.

U konkretnoj situaciji, predmet obezbeđenja nenovčanog potraživanja predstavlja izdata i evidenti-rana menica predlagača, te - kako se radi o stvari tj. hartiji od vrednosti o kojoj se vodi registar - shodno citiranim propisima proizilazi da je u konkretnom slučaju za odlučivanje po predlogu za određivanje pri-vremene mere isključivo mesno nadležan Privredni sud na čijem području se nalazi sedište organizacije - Narodne banke Srbije koja vodi Registar o izdatim menicama, shodno članu 258. stav 6. Zakona o iz-vršenju i obezbeđenju.


225511.. U situaciji da je predlog za određivanje privremene mere podnet posle pokretanja parničnog

odn. drugog postupka, u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje traži, onda u postupku obezbeđenja takvog potraživanja odluke donosi onaj sud koji odlučuje o potraži-vanju.


225522.. Zbog toga što samo iz ocene podnetih dokaza proizilazi verovatnost postojanja potraživanja čije

se obezbeđenje traži, to označavanje numeracije parničnih predmeta u predlogu za određivanje pri-vremene mere, po tužbama koje je svaki od predlagača pojedinačno podneo protiv protivnika predla-


- 170 -

gača osnovnom sudu a radi naplate novčanih potraživanja, ne predstavlja adekvatan dokaz o postoja-nju novčanog potraživanja prema protivniku predlagača, čije se obezbeđenje traži predloženom pri-vremenom merom.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pvž. 30/11(2) od 19.01.2011. godine)

225533.. U postupku po žalbi protiv rešenja o prekidu postupka ne postoje uslovi da drugostepeni sud od-

luči o predlogu za određivanje privremene mere o kome prvostepeni sud nije odlučio pre donošenja rešenja o prekidu - drugostepeni sud može odlučivati samo o predlogu koji je podnet u toku postupka po žalbi, a ne i o onom koji je podnet pred prvostepenim sudom.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 723/11 (2) od 18.02.2011. godine)

225544.. Postupak obezbeđenja nije samostalan postupak, već je on "u funkciji" drugog postupka, onog u

kome se odlučuje o potraživanju čije se obezbeđenje traži. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 3443/10 (3) od 23.12.2010. godine)

225555..

Ako je predlog za određivanje privremene mere podnet istovremeno ili po pokretanju parnič-

nog, odnosno drugog postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje traži, u postupku obezbeđenja postupa i odluke donosi sud, koji odlučuje o potraživanju.

Prema stanju u spisima predmeta izvršni poverilac je podneo predlog za obezbeđenje novčanog potraživanja od 2.514.616,80 dinara, Trgovinskom sudu u K. tražeći da sud odredi privremenu meru zabrane izvršnom dužniku da otuđi 52.000 litara šljivovog destilata. U predlogu za obezbeđenje, iz-vršni poverilac navodi da je pred Trgovinskim sudom u K. pokrenuo i izvršni postupak, predlogom za prinudno izvršenje prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika na račun poverioca, kao popi-som i procenom pokretnih stvari, a radi naplate navedenog novčanog potraživanja.

Obzirom da je pred privrednim (trgovinskim) sudom u K. u toku postupak izvršenja (predmet Iv.) a da je postupak obezbeđenja pokrenut istovremeno kada je postupak izvršenja pokrenut, te imajući u vidu da se izvršenje sprovodi za naplatu potraživanja za koje se traži predmetno obez-beđenje, mišljenje Privrednog apelacionog suda da je u ovoj pravnoj stvari nadležan da postupa Privredni sud u K.

Naime, odredbom čl. 264. st. 3. Zakona o izvršnom postupku, propisano je da ako je postu-pak obezbeđenja pokrenut istovremeno ili po pokretanju parničnog, odnosno drugog postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje traži, u postupku obezbeđenja postupa i odluke donosi sud, odnosno drugi organ koji odlučuje o potraživanju. Kako se o potra-živanju poverioca koje je predmet obezbeđenja već odlučuje u postupku izvršenja kod Privrednog suda u K. to je navedeni sud i nadležan je da postupa po predlogu za obezbeđenje, koji je podneo izvršni poverilac.

(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda, R. 32/10 od 11.03.2010. godine)


- 171 -

POSEBNA PRAVILA POSTUPKA

OBEZBEĐENJA (Član 260. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

225566.. Zahtev za obezbeđenje parničnih troškova istaknut u žalbi protiv rešenja o određivanju privre-

mene mere kada je rešenje doneto odmah po prijemu tužbe, bez dostavljanja tužbe sa predlogom tu-ženom na izjašnjenje - blagovremeno je podnet.

(Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 8010/10 (1) od 22.04.2010. godine)

PRAVNI LEKOVI (Član 264. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

225577.. Viši sud u Valjevu oglašava se stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužilje izjavljene protiv

rešenja Osnovnog suda u Valjevu-Sudska jedinica Mionica II-11 P.br.2170/11 od 2.11.2011. godine. Spise predmeta dostaviti Osnovnom sudu u Valjevu-Sudska jedinica u Mionici na dalji postupak

kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Prvostepenim rešenjem usvojen je predlog tuženog pa je delimično ukinuto i stavljeno van snage

rešenje Opštinskog suda u Mionici P.br.192/01 od 23.01.2008. godine kojim je određena privremena mera obezbeđenja novčanog potraživanja zabranom otuđenja i opterećenja kat. parc. 310/08,310/7 i 314 sve KO Mionica, koje su upisane na ime tuženog u posedovnom listu 554 KO Mionica, pa je na-loženo RGZ Službi za katastara nepokretnosti u Mionici da navedenu privremenu meru upisanu kao teret u ovom delu briše.

Protiv ovog rešenja blagovremeno je izjavila žalbu tužilja zbog bitnih povreda odredaba po-stupka i sa predlogom da se pobijano rešenje ukine ili preinači u smislu navoda u žalbi.

Ocenjujući u postupku prethodnog ispitivanja po žalbi da li je stvarno nadležan u smislu čl.17. st.1. ZPP, da odlučuje o ovoj žalbi, Viši sud je našao da nije stvarno nadležan za postupanje po žalbi, već da je stvarno nadležan Osnovni sud u Valjevu.

Sudska jedinica Mionica. Naime, odredbom čl.360. st.2. ZIO je predviđeno da danom početka primene ovog zakona prestaje nadležnost višeg suda da odlučuje u drugom stepenu o žalbama na od-luke osnovnih sudova u izvršnim postupcima.

Kako se ovde radi o žalbi protiv rešenja koje je doneto na osnovu odredbi čl.291. ZIO to se u stvari ova žalba ima smatrati prigovorom o kome u smislu odredaba čl.264. ZIO odlučuje osnovni sud.

Iz ovih razloga a na osnovu čl.17. st.1. i čl.21. ZPP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja. (Viši sud u Valjevu, Gž. br.18 /12 12.01.2012. godine)

ROČIŠTE I SPORAZUM STRANAKA



- 172 -

225588.. Izvršenje na osnovu sporazuma o zasnivanju založnog prava na pokretnim stvarima se može od-

rediti samo prodajom pokretnih stvari određenih tim sporazumom, a ne i na drugoj imovini izvršnog dužnika.


KAD SE MOŽE ODREDITI PRIVREMENA MERA


225599.. Pobijanim rešenjem obavezan je tužilac da dozvoli vraćanje iznetih stvari tuženog, pobroja-

nih na zapisniku suda sa lica mesta od 8.01.2013. godine, u prostoriju toplotne podstanice, u pri-zemlju zgrade u Bečeju, i da preda ključeve od toplotne podstanice tuženom Đ.M., kao i da mu omogući nesmetano korišćenje iste, sve u roku od 8 dana od dana prijema rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedenog rešenja žalbu je blagovremeno izjavio tuženi telegramom dana 07.03.2013. godine koji je dopunio podneskom od 11.03.2013. godine, pobijajući ga iz svih zakonskih razloga, te je predložio da drugostepeni sud pobijano rešenje ukine.

Žalba tužioca je osnovana. Izvršni postupakIspitujući pobijano rešenje u granicama razloga na-vedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačke 1, 2, 5, 7. i 9. ZPP-a i na pravilnu primenu materijalnog prava u smislu odredbe člana 372. stav 2. ZPP-a u vezi člana 388. ZPP-a, ovaj sud je našao da je prvostepeno rešenje doneto pogrešnom primenom odredbe člana 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju uz bitnu povredu parnič-nog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP-a.

Iz stanja u spisima proizilazi da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu posl. br. Gž. 2217/12 od 24.07.2012. godine usvojena žalba tuženog, a rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedini-ca u Bečeju, poslovni broj V S1 P. 5367/11 od 12.06.2012. godine kojim je određena privremena mera kojom je naloženo tuženom da u roku od 8 dana oslobodi od svojih stvari prostoriju koja ima namenu toplotne podstanice u prizemlju zgrade u Bečeju, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Podneskom od 13.09.2012. godine tužilac je uredio tužbu sa predlogom za izda-vanje privremene mere. Podneskom od 26.09.2012. godine tužilac je izvestio sud da je tuženi vratio svoje stvari u spornu prostoriju, a iz koje prostorije je iste iselio nakon donošenja drugostepenog re-šenja o privremenoj meri. Rešenjem od 05.11.2012. godine prvostepeni sud je ponovo odredio pri-vremenu meru sa nalogom tuženom da oslobodi od svojih stvari prostoriju toplotne podstanice u pri-zemlju zgrade. Na navedeno rešenje tuženi je uložio žalbu dana 16.11.2012. godine. Podneskom od 20.12.2012. godine tužilac je urgirao sprovođenje rešenja o privremenoj meri od 05.11.2012. godine. Zaključkom od 10.01.2013. godine naloženo je tuženom da postupi po privremenoj meri, a sprovo-đenje rešenja zakazano za 18.01.2013. godine s početkom u 11,00 časova. Na licu mesta dana 18.01.2013. godine privremena mera je izvršena.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu posl. br. Gž. 14/2013 od 10.01.2013. godine usvojena je žalba tuženog, a predlog tužioca za određivanje privremene mere od 08.06.2011. godine je odbijen.


- 173 -

Dana 21.02.2013. godine tuženi je podneo predlog za protivizvršenje te tražio da se isti usvoji a tuži-lac obaveže kao u izreci pobijanog rešenja. Navedeni predlog priključen je u parnični spis, a na osnovu istog doneto je pobijano rešenje, na osnovu čl. 78. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Pogrešno je pravno stanovište prvostepenog suda da se o predlogu za protivizvršenje odlučuje u parničnom postupku, te se osnovano žalbom tužioca ukazuje da je pobijano rešenje zahvaćeno bit-nom povredom parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP-a, jer prvostepeni sud nije na-veo razloge zašto i na osnovu čega nalaže tužiocu "da dozvoli vraćanje iznetih stvari tuženog".

U parničnom postupku sud odlučuje o predlogu za određivanje privremene mere, kao jednom od sredstava obezbeđenja, primenjujući odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju u pogledu uslova, ukoliko uslovi za izdavanje privremene mere nisu predviđeni Zakonom o parničnom postupku ili drugim zakonom. Privremena mera se sprovodi, u izvršnom postupku i na osnovu odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju, putem izvršnog odeljenja istoga suda, na predlog poverioca ili po službenoj dužnosti, kad je to zakonom propisano.

U postupku izvršenja rešenja o obezbeđenju shodno se primenjuju dredbe zakona koji uređuje postupak izvršenja, ako odredbama člana 257-264. ZIO nije nešto drugo predviđeno.

Prema odredbi člana 263. ZIO-a rešenje o obezbeđenju donosi sud, pri čemu iz sadržine odred-be člana 258. proizilazi da je za donošenje odluke po predlogu pre pokretanja parničnog postupka nadležno izvršno odeljenje suda koji je nadležan za odlučivanje u pravom stepenu, a ako je predlog podnet istovremeno ili po pokretanju parničnog postupka, u postupku obezbeđenja postupa i odluke donosi sud koji odlučuje o potraživanju, odnosno parnični sud.

Reč je o funkcionalnoj nadležnosti za donošenje odluke po predlogu za obezbeđenje. Međutim, odredbama ZPP-a i ZIO-a, nije predviđena funkcionalna nadležnost parničnog suda za sprovođenje rešenja o obezbeđenju. Stoga, odluku o predlogu za privremenu meru donosi parnični sud, te ako je zakonom propisano da se ista ima sprovesti po službenoj dužnosti, dostavlja ga na sprovođenje nad-ležnom izvršnom sudu.

U protivnom privremena mera se sprovodi na predlog poverioca, što proizilazi iz odredbe člana 263. ZIO-a kojim je propisano da rešenje o obezbeđenju sprovodi sud ili izvršitelj, i shodne primene odredbe člana 69. st. 1. ZIO, kojom je propisano da sud po službenoj dužnosti sprovodi izvršenje sa-mo kada su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi. U svim ostalim slučajevima izvršenje se spro-vodi po predlogu poverioca.

Iz navedenog proizilazi da je sprovođenje rešenja o obezbeđenju, pa i privremene mere, moguće samo u izvršnom postupku, po pravilima propisanim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

Protivizvršenje je specifičan institut izvršnog postupka koji je regulisan odredbom čl. 78. ZIO-a kojim je propisano da izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje, kada je izvršenje već sprovedeno, te zahtevati da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio, između osta-log, ako je izvršna isprava pravosnažno odnosno konačno ukinuta, preinačena ili stavljena van snage. Ovaj predlog se može podneti u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku.

Pošto rešenje o privremenoj meri ima dejstvo rešenja o izvršenju, a privremena mera se sprovodi u izvršnom postupku, na predlog poverioca ili po službenoj dužnosti, predlog za protivizvršenje pod-nosi se izvršnom sudu koji u izvršnom postupku, odlučuje o osnovanosti predloga za protivizvršenje, na osnovu odredbi od čl. 78. do čl. 80. ZOIO, a ne parničnom sudu koji je doneo odluku po predlogu za obezbeđenje.

U daljem toku postupka, prvostepeni parnični sud će izdvojiti predlog za protivizvršenje iz par-ničnog spisa, i dostaviti ga izvršnom odeljenju istog suda, radi donošenja odluke po predlogu za pro-tivizvršenje.

Sa razloga napred iznetih, na osnovu člana 401. st. 1. tač. 3. ZPP-a, doneo odluku kao u izreci. (Iz Rešenja Višeg suda u Novom sadu, poslovni br. Gž. 1348/2013 od 18.04.2013. godine)


- 174 -

226600.. Prvostepeni sud je radi raspravljanja o predlogu za određivanje privremene mere zakazao ro-

čište. Nakon održanog ročišta, doneo je pobijano rešenje, kojim je predlog za određivanje privre-mene mere odbio, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 293. i 296. Zakona o izvršenju i obezbe-đenju (dalje: Zakon). Iz takvog obrazloženja prvostepenog suda proizlazi da je ocenu ispunjeno-sti uslova za određivanje privremene mere raspravljao primenom odredaba o uslovima za određi-vanje privremene mere za obezbeđenje novčanog potraživanja, kako to predlogom tužioca u tužbi nije jasno naznačeno, suprotno članu 257. stav 2. Zakona. Ovom odredbom je predviđeno da se u predlogu za obezbeđenje navodi potraživanje čije se obezbeđenje traži, zakonski razlozi za obez-beđenje, činjenice i dokazi iz kojih sud utvrđuje verovatnost postojanja zakonskih razloga za obezbeđenje. Pri tome prvostepeni sud, obrazlažući da nije učinjena verovatnim činjenica u vezi sa postojanjem uslova za određivanje privremene mere, raspravlja da li, s obzirom na oblik proiz-voda tužioca i proizvoda tuženog, postoji mogućnost zabune u prometu. Iz toga bi proizašlo da raspravlja o uslovima u vezi sa zahtevima tužioca koji nisu novčane prirode. Upravo to, rešenje prvostepenog suda čini nejasnim i nerazumljivim, našta žalbom tužilac osnovano ukazuje.


226611.. Izvršenje radnje koja je predmet tužbenog zahteva u pogledu istih stvari ne može se odre-

diti privremenom merom.

Ocenivši da bi se predloženom privremenom merom iscrpeo tužbeni zahtev (tj. da bi njenim usvajanjem bilo prejudicirano rešenja spora, jer bi se kroz predloženu privremenu meru tužiocu pre-dala roba, čiji je zahtev za predaju deo tužbenog zahteva) - prvostepeni sud je našao da ista nije do-zvoljena. Zbog toga je pobijanim rešenjem predlog odbacio.

Dakle, tužbenim zahtevom traži se obavezivanje tuženog na predaju stvari, a u predmetnoj parni-ci je predložena privremena mera kojom bi se takođe naložilo tuženom da preda deo stvari čija je predaja predmet tužbenog zahteva. Iz tih razloga pravilan, je zaključak prvostepenog suda da je predloženom privremenom merom iscrpljen tužbeni zahtev u pogledu dela opreme koji se podudara u tužbenom zahtevu i privremenoj meri. Činjenica da je tužbenim zahtevom kvantitativno obuhvaće-na veća količina opreme od one koja je obuhvaćena privremenom merom ne menja suštinski ocenu da je u onom delu opreme koji je predmet i tužbenog zahteva i privremene mere - suštinski kvalita-tivno tužbeni zahtev iscrpljen donošenjem odluke po privremenoj meri.

U tom smislu, žalbeni navodi (da je sud pogrešno ocenio iscrpljenost zahteva privremenom me-rom) - nisu osnovani. To dokazuje činjenica da bi izvršenje eventualno određene privremene mere po predlogu zapravo uslovilo predaju svih predmeta u vrednosti od 53.213.094,00 dinara, koji su ob-uhvaćeni i zahtevom tužbe tj. čije se vraćanje tužbenim zahtevom traži. Otuda je pravilan zaključak suda da bi se određivanjem privremene mere prejudicirala odluka o ovom delu zahteva odn. da pred-ložena privremena mera u tom delu iscrpljuje zahtev. Na pravilnost ove ocene suda ne utiče činjeni-ca da postoje stvari koje su predmet tužbenog zahteva, a nisu istovremeno i predmet predložene pri-vremene mere.



- 175 -

226622.. Na osnovu člana 285. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, o predlogu za određivanje privreme-

ne mere, koja može trajati najkasnije do pravnosnažnog okončanja parnice, nakon pravnosna-žnosti odluke o glavnom zahtevu odlučuje se u izvršnom postupku.

Pobijano rešenje Privredni apelacioni sud ispitao je na osnovu člana 372. u vezi člana 388. Zako-na o parničnom postupku i našao da žalba tužioca nije osnovana.

Na osnovu člana 350. Zakona o parničnom postupku, a s obzirom da tuženi nije dostavio odgo-vor na tužbu, prvostepeni sud je doneo presudu zbog propuštanja u odnosu na tužbeni zahtev - usvo-jio je zahtev tužioca, obavezujući tuženog na isplatu traženog novčanog potraživanja sa kamatom.

Predlog za određivanje privremene mere je odbio, nalazeći da nisu ispunjenja oba za to predviđena uslova, propisana Zakonom o izvršenju i obezbeđenju odn. da nije ispunjen uslov koji se tiče dokazi-vanja opasnosti od osujećenja naplate utuženog potraživanja, jer – kako i prvostepeni sud obrazlaže - tužilac nije dokazao da tuženi preduzima konkretne radnje kojima se osujećuje ili znatno otežava ostvarenje tužiočevog potraživanja.

O predlogu tužioca za određivanje ove privremene mere prvostepeni sud je pravilno odlučio od-bivši ga, pravilno našavši da nisu ispunjeni uslovi iz člana 293. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Tužilac je predlog za određivanje privremene mere zasnovao na tvrdnji da se račun tuženog nalazi u blokadi, ali nije dokazao da tuženi preduzima radnje kojima svoju imovinu tj. sredstva otuđuje, pri-kriva ili na drugi način njima raspolaže i time osujećuje ili znatno otežava naplatu tužiočevog potra-živanja. Privredni apelacioni sud napominje da je odluka prvostepenog suda o tužbenom zahtevu u stavu prvom izreke pravnosnažna, iz čega proizilazi da tužilac, na osnovu člana 285. Zakona o izvr-šenju i obezbeđenju, u posebnom postupku obezbeđenja ima mogućnost predlaganja privremene me-re radi obezbeđenja sada novčanog potraživanja po izvršnoj ispravi, sve dok izvršenje ne bude spro-vedeno, dokazujući ispunjenost uslova iz člana 293. ovog Zakona.


226633.. Po prirodi stvari, van ročišta se mogu izuzetno izvoditi samo pisani dokazi, i to isključivo radi

utvrđivanja činjenica koje se odnose na uslove za određivanje privremene mere.

Tačni su Navodi tuženog (da se dokazi po pravilu izvode na raspravi, a da u konkretnoj stvari pr-vostepeni nije zakazao ročište na kome bi dokazi bili izvedeni) – su tačni.

Međutim, Zakon o izvršenju i obezbeđenju (za koje takođe tačno tuženi u žalbi navodi da se shodno primenjuju i u postupku odlučivanja o privremenim merama primenom drugih materijalno-pravnih propisa - u ovom slučaju Zakona o žigovima), predviđa je da se privremena mera može od-rediti i bez izjašnjenja protivne strane. Dakle, i bez održavanja ročišta.

U svakom slučaju, dokazi se izvode na okolnost postojanja uslova za određivanje privremene mere, pa se bez održavanja ročišta mogu izvesti samo pisani dokazi radi utvrđivanja činjenica koje su bitne za odlučivanje o predlogu za određivanje privremene mere.



- 176 -

226644.. Osnovni sud nije nadležan za postupanje po predlogu izvršnog poverioca za određivanje privre-

mene mere a u vezi postupka koji se vodi pred organom uprave opštine. (Viši sud u Čačku, Gž. 574/11)

226655.. Za određivanje privremene mere u procesnom smislu opšte je pravilo da se suprotnoj stra-

ni da mogućnost da o predlogu raspravlja (da se zakaže ročište i izvedu dokazi) a u materijal-nom da postoji verovatnost potraživanja i mogućnost da će dužnik osujetiti ili otežati naplati-vost. Izuzetak je da se o privremenoj meri odluči mimo rasprave i on je rezervisan samo za tri situacije:1. ako bi poverilac trpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, 2. ako se radi o otklanjanju neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka i teškog ugrožava-nja prava i 3. radi sprečavanja nasilja.

Odluka o privremenoj meri doneta je bez održanog ročišta i pre nego što se tuženi o predlogu iz-jasnio čime je učinjena bitna povreda postupka iz čl.361. st.2. tačka 7. ZPP jer je tuženom onemogu-ćeno raspravljanje.

Odredbom čl.265. ZIP određena su posebna pravila postupka obezbeđenja kojima je određeno da sud može izuzetno doneti rešenje o obezbeđenju pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućio da se o predlogu izjasni ako bi predlagač obezbeđenja mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, radi otklanjanja neposredne opasnosti protiv-pravnog oštećenja stvari ili gubitka i teškog ugrožavanja prava i radi sprečavanja nasilja. U svim ostalim slučajevima pravilo je da se o privremenoj meri raspravlja, da se izvedu dokazi eventualno saslušaju stranke ali samo radi utvrđivanja postojanja zakonskih razloga za obezbeđenje pri čemu se dokazi izvode radi utvrđivanja osnovanosti zahteva do stepena verovatnoće. S obzirom da iz tužbe i priloga uz tužbu ne proizilazi ni jedan od razloga iz stava 1. tačka 1-3. čl.265. ZIP nije bilo mesta donošenju odluke o privremenoj meri pre dostavljanja predloga tuženom zbog čega je tužena one-mogućena da raspravlja.

Prema opštim pravilima određenim u članu 302. ZIP za određivanje privremene mere za obezbe-đenje nenovčanog potraživanja potrebno je da se ispune dva kumulativna uslova da izvršni poverilac učini verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znat-no otežati. Izuzetno ista se može odrediti i kad izvršni poverilac učini verovatnim da je mera potreb-na da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete.

U pogledu prvog uslova koji se tiče verovatnosti tužiočevog prava iz tužbe i priloga proizilazi da je tužilac sa tuženom zaključio ugovor o zakupu državne zemlje sa određenim rokom, da su tim ugo-vorom kao otkazni razlog predvideli neplaćanje zakupnine i da je tužena tužiocu otkazala ugovor o zakupu jer on zakupninu nije platio. Prvostepeni sud u odluci o privremenoj meri ničim nije obrazlo-žio iz čega utvrđuje verovatnost tužiočevog prava a iz priloga uz tužbu i kasnije datog odgovora na tužbu proizilazi suprotno.

Pravni standard "nenadoknadiva šteta" ne tiče se finansijskog i materijalnog stanja predlagača mere obezbeđenja, već finansijske situacije dužnika i njegove subjektivne namere da izbegne plaća-nje ukoliko raspolaže imovinom koja je predmet spora. S obzirom da je tužena Republika Srbija i da se radi o novčanom potraživanju nije jasno iz čega prvostepeni sud zaključuje da bi eventualna šteta


- 177 -

koju bi pretrpeo tužilac bila nenadoknadiva jer je upravo suprotno s obzirom da se Republici Srbiji ne može staviti na teret nemogućnost novčanog plaćanja.


226666.. Rešenje je nerazumljivo zbog toga što se privremenom merom zabranjuje M. S. da zastupa tuže-

nu i ako M.S. nije stranka u ovom postupku pa nije jasno na koji način bi se ovakva privremena me-ra izvršila jer je doneta u odnosu na lice koje nije parnična stranka. Parnična stranka je samo udruže-nje Zajednica Rumuna u Srbiji.

Osnovni razlog zbog kojeg je prvostepeni sud doneo privremenu meru i zabranio M.S. da zastu-pa tuženu je pouzdanost u registar u kojem je još uvek kao zastupnik registrovan tužilac a postupak registracije odluka sa vanredne skupštine je prekinut. Međutim ovaj razlog je nerazumljiv jer prema Zakonu o udruženjima ("Sl.glasnik RS", br.51/09) neobaveznost upisa u registar je jedna od najzna-čajnijih novina tog zakona. Upisom u registar udruženje stiče status pravnog lica i za njega tada na-stupa mogućnost samostalnog nastupanja u pravnom prometu, uživanje određenih povlastica, konku-risanje za budžetska sredstva i dr. ali udruženje ne mora da bude registrovano i tada se za njega pri-menjuju pravila o ortakluku. Da bi se odredila privremena mera nenovčanog potraživanja poverilac mora da učini verovatnim svoje potraživanje i da je mera potrebna ako on to ne učini da bi se spreči-la upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete. Tačno je da sud može privremeno da uredi sporni odnos da bi se otklonila opasnost od nasilja ili veće nenadoknadive štete ali za svoju odluku po tom osnovu prvostepeni sud uopšte nije dao razloge jer nije jasno koja šteta bi nastupila za tužioca zbog toga što ne zastupa Zajednicu Rumuna u Srbiji niti u čemu se ogleda opasnost od nasilja. Samo u či-njenici ko će zastupati Zajednicu Rumuna u Srbiji da li tužilac kao raniji zastupnik ili M.S. kao no-voizabrani ne može se videti nikakvo nasilje.

Polazeći od činjenice da je udruženje dobrovoljna, nedobitna organizacija koja se zasniva na slo-bodi udruživanja više fizičkih i pravnih lica, a radi ostvarivanja zajedničkog ili opšteg cilja i interesa posebno nema razloga da sud privremeno uređuje sporne odnose i da se time meša u slobodu udruži-vanja odnosno samostalnost udruženja da odlučuje o svim bitnim pitanjima, a da pri tome tužilac u dosadašnjem toku postupka nije ni pružio dokaze na okolnosti verovatnosti svog zahteva.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će da utvrdi činjenice u pogledu verovatnosti tužioče-vog potraživanja da li se i u čemu ogleda za tužioca nenadoknadiva šteta i da li ima i u čemu se ogle-da opasnost od nasilja koje bi opravdale donošenje privremene mere a posebno će ceniti da li se ta-kva mera može doneti u odnosu na lice koje nije parnična stranka. (Viši sud u Pančevu, Gž.br.1407/11 od 18.10.2011. godine)

226677.. Odredbom čl. 285. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, stav 1. propisano je da privremenu

meru može odrediti sud, a sprovesti sud ili izvršitelj pre pokretanja, u toku, kao i po okonča-nju sudskog ili upravnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Stavom 2. istog čla-na je propisano, da rešenje kojim se određuje privremena mera ima pravno dejstvo pravno-snažnog rešenja o izvršenju.

Po stanovištu Privrednog apelacionog suda, gore navedena zakonska odredba utiče, kako na funkcionalnu nadležnost, kada su u pitanju odluke koje se donose u sprovođenju privremene mere,


- 178 -

ali i na dozvoljenost izjavljivanja pravnog leka, protiv odluke suda donete u postupku sprovođenja privremene mere.

Imajući u vidu odredbu čl. 285. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odlučujući o predlogu za obezbeđenje, u ovom slučaju nenovčanog potraživanja tužioca, određujući rešenjem od 03.10.2011. godine privremenu meru, prvostepeni sud je u parničnom postupku, doneo rešenje koje ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju.

U ovom slučaju, privremena mera je određena kao jedno od taksativno propisanih sredstava obezbeđenja, iz čl. 261. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Kako je ista, a u skladu sa čl. 285. st. 2. po svom pravnom dejstvu rešenje o izvršenju, u tom slu-čaju sadrži i sredstvo obezbeđenja, iz čl. 19. st. 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (sredstva izvrše-nja radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja), a to je izvršenje obaveze činjenjem.

Imajući gore navedeno u vidu, a obzirom da je u toku parničnog postupka, sud koji je odredio pri-vremenu meru, koja ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju, isti sud, to je on, u skladu sa čl. 258. st. 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, funkcionalno nadležan da donosi odluke koje su potreb-ne u sprovođenju privremene mere, kao sredstva obezbeđenja, koje ima pravno dejstvo rešenja o izvrše-nju. Parnični sud je to u konkretnom slučaju i učinio, primenjujući odredbe čl. 218. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a što je učinjeno i u skladu sa odredbom čl. 259. st. 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Odluku jeste doneo parnični sud, ali je reč o odluci iz čl. 218. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, protiv koje nije dozvoljen pravni lek. Navedeno iz razloga, jer se radi o odluci kojom se u skladu sa članom 36. st. 3., i članom 263. st. 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a u vezi sa čl. 218. st. 1. i 2. istog zakona, sprovodi rešenje o obezbeđenju, a u ovom slučaju privremena mera, koja ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju. Pri navedenom, u skladu sa čl. 69. st. 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, sud sprovodi izvršenje po službenoj dužnosti, kada su za to ispunjeni uslovi propisani zakonom.

Iz gore navedenih razloga, u pitanju je odluka suda, tj. rešenje od 25.10.2011. godine, koje je do-neto u postupku sprovođenja rešenja o izvršenju, a radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja, protiv koje nije dozvoljen pravni lek.


226688.. Iz ovakvog obrazloženja prvostepenog suda ostaje nejasno da li prvostepeni sud smatra da se iz-

rečenom privremenom merom obezbeđuje novčano ili nenovčano potraživanje izvršnog poverioca i koje je to potraživanje. Iz navoda iznetih u predlogu za određivanje mere, s obzirom da je među strankama zaključen Ugovor o građenju, po kome je izvršni dužnik izvođač radova, proizašlo bi da se predlog izvršnog poverioca da se on ovlasti da o trošku izvršnog dužnika izvrši određene građe-vinske radove, zato što izvršni dužnik nije izveo kvalitetno ili ih uopšte nije izveo, zasniva na pravu iz člana 620. Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO) i pravu iz člana 291. ZOO. U svakom slučaju, sadržina predložene mere, samim tim, ne upućuje da se radi o meri kojom se obez-beđuje potraživanje, već o meri kojom se isto izvršava. Nakon prinudnog izvršenja privremene mere, koja je usvojena i određena pobijanim rešenjem, nije jasno kakav bi to tužbeni zahtev izvršni poveri-lac uopšte istakao prema izvršnom dužniku u tužbi koju bi bio dužan da pokrene radi opravdanja predložene mere. Suštinski, na ovaj način bi se prejudicirala odluka u sporu između stranaka.



- 179 -

226699.. Privremena mera ne predstavlja meru izvršenja radi namirenja potraživanja, već meru

njegovog obezbeđenja, pa se, uz ispunjenje određenih zakonskih uslova, može odrediti prema dužniku u stečaju.

Prema članu 73. Zakona o stečajnom postupku (U daljem tekstu: Zakon), od dana pokretanja ste-čajnog postupka protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, ne može se odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koje mere postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka.

Privremena mera je, međutim, sredstvo obezbeđenja iz člana 261. Zakona o izvršnom postupku i nije mera koja se sprovodi u cilju namirenja potraživanja, već u cilju obezbeđenja potraživanja, iz čega proizlazi da član 73. Zakona ne predstavlja prepreku da se i prema stečajnom dužniku, pod za-konom određenim uslovima, odredi privremena mera.


NEDOPUSTIVOST PRIVREMENE MERE (Član 286. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

227700.. Preventivna zaštita nosioca žiga sprečavanjem dalje povrede (što je svrha određivanja pri-

vremene mere) ne može se postići njenim određivanjem u odluci o glavnoj stvari, jer mera važi samo do pravnosnažnog okončanja spora, a drugostepeni sud o žalbi odlučuje u roku od osam dana od prijema predmeta.

Odluka prvostepenog suda o privremenoj meri, sadržana u presudi kojom se odlučuje o glavnoj stvari, je nesvrsishodna s obzirom da važi do pravnosnažnog okončanja spora a da se o žalbi izjavlje-noj protiv rešenja o određivanju privremene mere (samim tim i protiv presude) rešava prekoredno, či-me se stiču uslovi i za pravnosnažnost presude. Tako zaštita, koja je trebalo da se privremenom merom ostvari, postaje besmislena.


VREME ZA KOJE SE ODREĐUJE PRIVREMENA MERA


227711.. Neprihvatljivo je istovremeneo koegzistiranje dve privremene mere suprotne sadržine u is-

toj pravnoj stvari, sa važenjem do pravosnažnog okončanja parničnog postupka.


- 180 -

Prvostepeni sud je rešenjem od 13.10.2005. godine delimično usvojio predlog tužilje za određi-vanje privremene mere, pa je tuženi obavezan da omogući tužilji kontaktiranje sa mlt. detetom, tako što će tužilja svakog vikenda počev od petka u 15 sati kada dete ide pre podne u školu, odnosno 17,30 sati kada dete ide popodne u školu, pa zaključno do nedelje u 18 sati, preuzimati dete ispred kuće u Sremskoj Kamenici i na isto mesto ga vraćati nedeljom u 18 sati. Sa delom predloga da se de-te njoj poveri na čuvanje i vaspitanje sve do pravosnažnog okončanja postupka, tužilja je odbijena. Privremena mera određena je do pravosnažnog okončanja postupka. Rešenjem od 21.07.2006. godi-ne, usvojen je predlog tužilje za donošenje rešenja o dopuni privremene mere određene rešenjem od 30.10.2005. godine i odlučeno je da će mlt. dete pola letnjeg i pola zimskog raspusta provesti sa ocem, a drugu polovinu sa majkom i to tako što će za vreme letnjeg raspusta od završetka školske godine pa do 31.07.2006. godine boraviti kod oca, a kod majke počev od 1. avgusta pa do početka nove školske godine, a na zimskom raspustu prvi deo raspusta kod oca, a drugi deo kod majke. Citi-rana privremena mera je određena do pravosnažnog okončanja postupka. Ožalbenim rešenjem prvo-stepeni sud je usvojio u celosti predlog tužilje za određivanje privremene mere i odlučio da se dete stranaka, poverava na samostalno vršenje roditeljskog prava tužilji, kao majci. Obavezan je tuženi, kao otac da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mlt. deteta mesečno plaća 15% od svojih re-dovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osigura-nje, počev od dana donošenja rešenja, pa ubuduće, svakog prvog do desetog u mesecu za tekući me-sec na ruke zakonske zastupnice mlt. deteta, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Utvrđen je način održavanja ličnih odnosa između mlt.deteta i tuženog – oca i to tako što će se njihovo viđa-nje odvijati svakog drugog vikenda počev od petka u 19 časova, pa do nedelje u 19 časova, tako što će tuženi dete preuzimati na adresi tužilje i na istu adresu dete vraćati.

Privremena mera je određena do pravosnažnog okončanja postupka. Osnovano se žalbi tuženog ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Odredbama člana 291. ZIP-a pro-pisano je da se privremena mera može odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postup-ka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Odredbe člana 296. stav 1. istog zakona predviđaju da će se u rešenju kojim se određuje privremena mera odrediti vreme trajanja te privremene mere.

Iz stanja u spisima evidentno je da u ovom postupku koegzistiraju dve privremene mere određe-ne do pravosnažnog okončanja postupka, kojima su po zahtevima tužilje u istoj stvari donete odluke protivrečne sadržine. Prvostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja, propustio da stavi van snage prethodna rešenja o privremenoj meri čija je sadržina suprotna ožalbenom rešenju i time doveo do pravno neprihvatljive situacije, da u istoj pravnoj stvari do pravosnažnog okončanja po-stupka koegzistiraju dva rešenja kojima je vršenje roditeljskog prava i način održavanja ličnih odno-sa mlt. deteta sa parničnim strankama uređen na potpuno različit način.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž. 2-15/10 od 23.03.2010. godine)

UKIDANJE PRIVREMENE MERE


227722.. Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za ukidanje privremene

mere. Razlozi zbog kojih je izrečena privremena mera još uvek postoje i nisu ispunjeni uslovi za ukida-nje privremene mere jer je tuženi vlasnik nepokretnosti koja je predmet ovog spora i bez privre-


- 181 -

mene mere može osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja tužlje što je bio osnov za određi-vanje privremene mere. Umesti tužilje u parnicu je stupio njen pravni sledbenik, sin, sa istim tu-žbenim zahtevom, te nema osnova za ukidanje privremene mere. Tužena ističe da trpi štetu što ne može zbog privremene mere da otuđi polovinu nepokretnosti što ukazuje na postojanje opasnosti od osujećenja potraživanja tužioca.

Ako tuženi stavi predlog o davanju jemstva umesto privremene mere iuplati jemstvo sud ć moći da ukine privremenu mere odnosno obustavi postupak.

(Viši sud u Požarevcu, 1Gž. 293/13 od 10.04.2013. godine)

227733.. Bitnu činjenicu za donošenje odluke o predlogu za ukidanje određene privremene mere čini

eventualna kasnija promena okolnosti zbog kojih ista više nije potrebna.

Na predlog izvršnog dužnika postupak će se obustaviti i sprovedene radnje ukinuti, ukoliko su se okolnosti zbog kojih je privremena mera određena kasnije promenile tako da ona više nije potrebna - član 291. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Dakle, bitne činjenice određene su odredbom materijalnog prava za spornu situaciju. U konkretnom slučaju, određena privremena mera doneta je u vanparničnom postupku, nakon

čega je tužilac - protivtuženi podneo tužbu kojom je tražio isplatu određenog novčanog iznosa. Za-tim je tuženi - protivtužilac podneo protivtužbu kojom je tražio da se utvrdi da je ugovor na kome je zasnovan tužbeni zahtev ništav, a prvostepeni sud je doneo odluku kojom je spojio parnice po tužbi i protivtužbi.

Imajući sve to u vidu, proizilazi da su se nakon određivanja privremene mere u vanparničnom postupku promenile okolnosti jer je pored tužbe podneta i protivtužba, te se svakako radi o okolno-stima koje utiču na ispitivanje da li su se stekli uslovi za ukidanje određene privremene mere, poseb-no imajući u vidu dokaze koji su naknadno dostavljeni, a koji nisu bili cenjeni kada je predložena privremena mera određena.

Zbog toga su se stekli uslovi za ukidanje odluke kojom je odbijen predlog tuženog - protivtužioca za ukidanje privremene mere, s obzirom da ne sadrži sve razloge o tome da li su okolnosti, koje su se pro-menile nakon određivanja privremene mere, od uticaja na donetu odluku o istoj.


227744.. Prema odredbi člana 291. Zakona o izvršnom postupku, privremena mera se može odrediti pre

pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvrše-nje ne bude sprovedeno, a prema odredbi člana 296. stav 1. istog zakona u rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se trajanje te privremene mere, pri čemu ako je privremena mera određe-na pre podnošenja tužbe ili pre pokretanja drugog postupka odrediće se rok u kome poverilac mora podneti tužbu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. Dalje, odred-bom člana 302. stav 1. ZIP, propisano je da će se privremena mera i obezbeđenje nenovčanog potra-živanja odrediti ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati.

Prema stanju u spisima predmeta prvostepeni sud je tokom postupka utvrdio samo da su predlagači vlasnici predmetne šume u kojoj je seča vršena od strane protivnika predlagača, pa je primenom člana 291. ZIP usvojio predloženu meru. Međutim, imajući u vidu napred citirane za-


- 182 -

konske odredbe, prvostepeni sud je bio dužan da utvrdi postojanje pravnog interesa predlagača za usvajanje predložene privremene mere kao i vreme trajanja iste, odnosno rok u kome su predla-gači dužni da podnesu tužbu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja te mere, a shodno članu 296. ZIP.

U svakom slučaju privremena mera kao sredstvo obezbeđenja ne predstavlja samostalno pravno sredstvo koje je samo sebi cilj i svrha, već je u vezi sa sporom koji je već pokrenut ili će biti pokre-nut, radi sudske zaštite potraživanja koje se merom obezbeđuje.


227755.. Prvostepeni sud ukida privremenu meru, određenu prvostepenim rešenjem od 25.06.2009. go-

dine, sa obrazloženjem da su se stekli uslovi na osnovu člana 297. stav 2. Zakona o izvršnom po-stupku (dalje: ZIP), jer su se okolnosti zbog kojih je privremena mera određena docnije promenile, tako da ona nije više potrebna. Ovlašćenje izvršnog dužnika da predloži ukidanje privremene mere zbog promenjenih okolnosti odnosi se na okolnosti u vezi sa postojanjem zakonskih pretpostavki za određivanje privremene mere, koje su propisane u čl. 299. do 302. ZIP. Dakle, kako je neizve-sno da li su se promenile okolnosti u vezi postojanja potraživanja i prisustva opasnosti za osujeće-nje realizacije, pravilnost pobijanog rešenja kojim je privremena mera ukinuta ne može se sa sigur-nošću ispitati.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će ponovo odlučiti o predlogu za mešanje označenog pravnog lica kao i o predlogu za ukidanje predložene privremene mere, pri tome imajući u vidu na-pred navedene primedbe, u vezi sa primenom člana 208. Zakona o parničnom postupku i člana 297. stav 2. ZIP.


USLOVI ZA ODREĐIVANJE PRIVREMENE MERE (Član 293. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

227766.. Opasnost da će dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja mora biti subjektiv-

ne prirode i poverilac mora ukazati na konkretne radnje dužnika, koje su preduzete svesno ra-di ugrožavanja namirenja poverioca, a koja stvarno ugrožavaju buduću naplatu poveriočevog potraživanja.

Prema stanju u spisima predmeta i razlozima iz ožalbenog rešenja, proizilazi da su tužioci pred prvostepenim sudom pokrenuli postupak u ovoj pravnoj stvari, protiv tuženog, radi neosnovanog obogaćenja, na ime ostvarivanja prihoda tuženog od izdavanja u zakup porodične stambene zgrade, postojeće u Kragujevcu u ul. CB, koja predstavlja zajedničku svojinu stranaka.

U toku trajanja postupka tužioci su preko svog punomoćnika podneli predlog za usvajanje pri-vremene mere, iz razloga saznanja da tuženi pokušava da prenese pravo vlasništva na predmetnoj nepokretnosti na svog sina, sa kojim ne živi u porodičnom domaćinstvu, u nameri da u slučaju uspe-ha tužilaca u ovoj parnici, osujeti mogućnost izvršenja i naplate potraživanja. U prilog svojih navoda


- 183 -

tužioci su dostavili izvod iz lista nepokretnosti br. 73425 KO Kragujevac 3, u kome je upisana nave-dena porodična zgrada, gde je u teretnom listu "G", koji sadrži podatke o teretima i ograničenjima, zabeleženo da je dana 24.09.2012. godine od strane sina tuženog M.S. podnet zahtev za provođenje promene prava na delu predmetne porodične zgrade, po osnovu Ugovora o poklonu Ov.br.20205/12, čije rešavanje je u toku.

Prvostepeni sud je odlučujući o osnovanosti predloga za određivanje privremene mere utvrdio da je isti osnovan, uz obrazloženje da su tužioci učinili verovatnim postojanje potrebe za određivanje mere, kako bi se sprečio nastanak nenaknadive štete, odnosno da su tužioci učinili verovatnim opa-snost koja može nastati u budućnosti, prenosom prava vlasništva sporne nepokretnosti na treće lice, tako da bi bez usvajanja privremene mere mogla nastati šteta za tužioce, koja bi se kasnije mogla na-doknaditi uz velike troškove i nove sudske postupke.

Međutim, ovakav pravni zaključak prvostepenog suda je po uverenju Višeg suda pogrešan, iz razloga što nastanak nenaknadive štete ne predstavlja zakonski razlog za određivanje privremene mere radi obezbeđenja novčanog potraživanja, u smislu čl. 293. ZIO, već uslov za određivanje pri-vremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, a na koje činjenice se osnovano i žalbom ukazuje. Takođe, prvostepeni sud kontradiktorno navodi razloge u prilog odluci o usvajanju privre-mene mere najpre navodeći da je mera potrebna da bi se sprečio nastanak nenaknadive štete, a po-tom da je usvajanje mere potrebno kako bi se sprečio nastanak štete za tužioce, koja bi se mogla na-doknaditi uz velike troškove i nove sudske postupke, pa je nejasno kojim razlozima se prvostepeni sud rukovodio prilikom odlučivanja u konkretnom slučaju.

S obzirom da je reč o novčanom potraživanju, dakle novcu, kao zamenjivoj stvari, mogućnost nastanaka nenaknadive štete ne postoji, kao što je to slučaj kod nenovčanih potraživanja.

Prvostepeni sud je propustio da ispita sve okolnosti iz kojih bi se dalo zaključiti da je upravo predložena privremena mera podobna da obezbedi glavni zahtev za isplatu novčanog iznosa. Opa-snost da će dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja mora biti subjektivne prirode i po-verilac mora ukazati na konkretne radnje dužnika, koje su preduzete svesno radi ugrožavanja nami-renja poverioca, a koja stvarno ugrožavaju buduću naplatu poveriočevog potraživanja. Dakle sud mora utvrditi postojanje takvih radnji i subjektivni odnos dužnika prema njima. Ne može se smatrati da je ta opasnost učinjena verovatnom samo zbog objektivne postojeće činjenice da je tuženi pokre-nuo postupak za promenu prava vlasništva na delu porodične kuće, a da prethodno nije utvrđeno da li će se na taj način, zbog neposedovanja drugih primanja ili nepokretnosti tuženog, ugroziti buduća naplata potraživanja tužilaca.

(Iz Rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž.br.910/13 od 24.06.2013. godine)

227777.. Polazeći od Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisane svrhe određivanja privremene me-

re, u konkretnom slučaju obezbeđenja utuženog novčanog potraživanja, prilikom ocene ispunje-nosti uslova za njeno određivanje, sud mora imati u vidu srazmernost vrednosti nepokretnosti, či-ja se zabrana raspolaganja podnetim predlogom traži, i visine utuženog potraživanja.

Članom 293. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da privremenu meru za obezbe-đenje novčanog potraživanja može odrediti sud ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživa-nja, time što će svoju imovinu, odnosno svoja sredstva, otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspola-gati, dok je stavom 2. istog člana propisano da izvršni poverilac ne mora dokazivati opasnost ako učini verovatnim da bi predloženom merom izvršni dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu. Iz ove za-


- 184 -

konske odredbe proizlazi da je privremena mera sredstvo obezbeđenja utuženog potraživanja i da, stoga, mora postojati srazmera između visine utuženog potraživanja i sredstva kojim se ono obezbeđuje.

Imajući u vidu postavljeni tužbeni zahtev (isplata iznosa od 91.000,00 evra), s jedne, te predlog za određivanje privremene mere (zabrana otuđenja i opterećenja petosobnog stana, površine 189m², u centru Beograda) i svrhu određivanja mere, s druge strane, to se, u odsustvu ocene srazmernosti vrednosti nepokretnosti, čija se zabrana raspolaganja podnetim predlogom traži, i visine utuženog potraživanja - za sada ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda o ispunjenosti uslova za odre-đivanje privremene mere iz člana 293. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ovo stoga što od ocene vrednosti stana, čija se zabrana raspolaganja podnetim predlogom traži, zavisi ocena adekvatnosti određivanja predložene privremene mere (da li je potrebna zabrana raspolaganja celim stanom), kao sredstva obezbeđenja utuženog potraživanja, zbog čega je pobijano rešenje moralo biti ukinuto.

(Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu Gž br. 10593/13)

227788.. Bilo kojom vrstom sudske odluke, pa ni rešenjem o određivanju privremene mere, ne može

se vršiti izmena zaključenog ugovora između parničnih stranaka.

Predlog tužioca za određivanje privremene mere (kojom je tražio da sud privremeno uredi za-kupni odnos tužioca kao zakupca i tuženog kao zakupodavca u pogledu naplate zakupnine, tako što će odrediti mesečnu zakupninu u naznačenom iznosu počev od dana podnošenja tužbe pa do pravno-snažnog okončanja parnice) odbijen je prvostepenim rešenjem kao neosnovan.

Pravilno je prvostepeni sud zaključio da ni predložena privremena mera po svojoj sadržini ne predstavlja meru kojom bi se obezbedilo novčano potraživanje iz podnete tužbe. Predložena mera predstavlja predlog za izmenu zaključenog ugovora između parničnih stranaka, što se ne može učini-ti niti rešenjem o određivanju privremene mere niti drugom vrstom sudske odluke, budući da je sadr-žina ugovora u dispoziciji ugovornih strana.

Zbog toga se sadržina ugovora i može menjati samo saglasnošću ugovornih strana. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 3512/2013(2) od 25.04.2013. godine)

227799.. Privremena mera se može odrediti samo u postupku po kondemnatornoj tužbi, s obzirom

da se samo takvom tužbom traži određena činidba koja ima novčanu ili nenovčanu prirodu.

Privremena mera predstavlja jedno od sredstava obezbeđenja potraživanja čije se obezbeđenje traži (član 257. i član 261. Zakona o izvršenju i obezbeđenju).

Privremena mera može se odrediti radi obezbeđenja novčanog i nenovčanog potraživanja (član 293. i član 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju).

Imajući u vidu navedeno, privremena mera se ne može odrediti u postupku po preobražajnoj ili utvrđujućoj tužbi, budući da se navedenim tužbama traži promena ili prestanak određenog pravnog odnosa i utvrđivanje postojanja ili nepostojanja određenog prava ili pravnog odnosa.

Dakle, može se zaključiti da se privremena mera može odrediti samo u postupku po kondemnator-noj tužbi, jer se samo takvom tužbom traži određena činidba koja ima novčanu ili nenovčanu prirodu.



- 185 -

228800.. Ukoliko izvršni poverilac učini verovatnim da bi određivanjem privremene mere dužnik

pretrpeo neznatnu štetu, tada ne mora dokazivati opasnost od osujećenja ili otežane naplate potraživanja.

Predložena privremena mera usvojena je Rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 14.02.2013. godi-ne, pa je zabranjeno tuženom da teretnim ili dobročinim pravnim poslom otuđi ili optereti predmet ku-poprodaje - navedenu katastarsku parcelu, a privremena mera će važiti do okončanja ovog postupka.

Viši sud je – postupajući po žalbi punomoćnika tuženog potvrdio osporeno rešenje - nalazeći da je isti pravilno ocenio da su ispunjeni zakonski uslovi za izdavanje predložene privremene mere.

Naime, tužilac je učinio verovatnim postojanje svog potraživanja samim tim što je podigao tu-žbu protiv tuženog, a kako tuženi ima pravo svojine na spornim nepokretnostima, koje može u sva-kom trenutku otuđiti ili opteretiti, s tim u vezi bi potraživanje tužioca moglo biti znatno otežano. Sa druge strane, određivanjem ove privremene mere tuženi bi pretrpeo neznatnu štetu, i to samo ukoliko ima nameru otuđenja ili opterećenja navedenih nepokretnosti, s obzirom da je u državini istih i da ih nesmetano koristi.


228811.. Za određenje privremena mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja neophodno je da

su prisutna dva kumulativna - da je tužilac učinio verovatnim postojanje svog potraživanja i opasnost da bi bez takve mere njegovo potraživanje moglo biti osujećeno ili znatno otežano.

Našavši da su kumulativno ispunjena oba uslova iz člana 293. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (tužilac je potraživanje učinio verovatnim, kao i opasnost da bi bez ove mere njegovo potraživanje moglo biti osujećeno ili znatno otežano), Viši sud je – postupajući po žalbi punomoćnika tuženog - potvrdio prvostepeno rešenje. Privremena mera u ovoj pravnoj stvari upravo služi obezbeđenju glav-nog zahteva i podobna je da ga obezbedi.

Naime, advokat- punomoćnik tužioca podneo je tužbu protiv imenovanog tuženog radi naknade za pruženo izdržavanje po ugovoru o doživotnom izdržavanju i u tužbi je predložio da se usvoji pri-vremena mera, u smislu da se tuženom zabrani otuđenje i opterećenje nepokretnosti, bliže označene u izreci rešenja. Postojanje potraživanje, kao jedan od uslova za određivanje privremene mere, uči-njeno je verovatnim podnošenjem tužbe, dok je drugi uslov - postojanje opasnosti da će tuženi osuje-titi ili znatno otežati naplatu potraživanja tužioca - učinjen verovatnim navodima u tužbi.

Kako postoji realna opasnost da će tuženi otuđiti svoju imovinu i na taj način osujetiti ili znatno ote-žati naplatu potraživanja, s tim u vezi je Viši sud potvrdio prvostepenu odluku.


228822.. Tužilac ne mora učiniti verovatnim postojanje opasnosti da će bez privremene mere tuženi

osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja ukoliko je jedan od suvlasnika (tuženi) sekao šumu bez saglasnosti drugog suvlasnika (tužioca) na nepokretnosti koja nije fizički podeljena.


- 186 -

Iz obrazloženja: Dana 04.06.2012. godine je prvostepeni sud usvojio predloženu privremenu meru tužioca i pre-

ma prvotuženom i prema drugotuženom. Drugotuženi se nije žalio, tako da je u odnosu na njega re-šenje pravnosnažno.

Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilac učinio verovatnim svoje potraživanje, te za pra-vilnost zaključka o osnovanosti određivanja privremene mere nije odlučujuće da li postoji opasnost da će tuženik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, s obzirom da je odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da tužilac ne mora dokazivati postojanje navedene opasnosti u slučaju ako bi tuženik određivanjem privremene mere pretrpeo samo neznatnu štetu.

Drugostepeni sud nalazi da upravo u ovom slučaju usvajanjem privremene mere tuženik ne bi pretrpeo štetu ili bi pretrpeo samo neznatnu štetu, tako da donošenje rešenja kojim se određuje pri-vremena mera ima zakonsku opravdanost.

(Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 725/2012(2) od 21.11.2012. godine)

228833.. Privremena mera kojom se trećetuženom privremeno zabranjuje da otuđi ili optereti stvari

može se predložiti i odrediti ako se deo primarnog tužbenog zahteva odnosi i na njega.

Žalbeni navodi trećetuženog (da tužilac nema potraživanje u odnosu na trećetuženog, te da stoga on i ne može predložiti privremenu meru kojom bi se ovome zabranilo određeno postupanje) - nisu osnovani.

Naime, u konkretnoj parnici postoji primarni zahtev za utvrđenje ništavosti označenih ugovora, od kojih je treći ugovor zaključen između drugo i trećetuženog, a on istovremeno predstavlja osnov trećetuženog za sticanje svojine nad kupljenim stvarima od drugotuženog. Zbog toga u okviru pri-marnog zahteva postoji i deo zahteva koji je usmeren na trećetuženog, pa se zatomože predložiti i po oceni suda (u slučaju potrebe i ispunjenosti uslova) i odrediti privremena mera kojom se obezbeđuje izvršenje zahteva u odnosu na trećeoznačenog tuženog.

Činjenica da se pobijanje pravnih radnji ne može tražiti ukoliko se ne radi o radnjama stečaj-nog dužnika (što znači da se radnja zaključenja ugovora drugo i trećetuženog ne bi mogla osno-vano pobijati, te da se - kao posledica pobijanja, ukoliko je stvar izašla iz državine kupca stečaj-nog dužnika - ista ne bi mogla vratiti u stečajnu masu) - nije od uticaja na drugačiju odluku, bu-dući da, shodno iznetom, postoji i deo zahteva za utvrđenje apsolutne ništavosti ugovora, zaklju-čenog između drugo i trećetuženog (a upravo je on osnov tuženikovog držanja sporne stvari i nje-govog zasnivanja prava na njoj).

Iz navedenih razloga izneti žalbeni navodi - da tužilac nema potraživanje u odnosu na trećetuže-nog - nisu osnovani.


228844.. Objektivna opasnost da će se ostvarenje potraživanja tužilje osujetiti ili znatno otežati posto-

ji pri činjenici da je deo njenog potraživanja usmeren na uspostavu pređašnjeg stanja i uknjižbu nekretnine kao njene svojine, a da je pravo svojine na nekretnini upisano u korist tuženog, zbog čega ima realnu mogućnost da istom raspolaže u svako doba.


- 187 -

Prema Radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može se odrediti privremena mera ako je iz-vršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati - član 296. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U konkretnom slučaju, tužilja je učinila verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se njegovo ostvarenje osujetiti ili znatno otežati.

U slučaju privremenih mera za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, što je konkretan slučaj, dovoljno je da postoji objektivna opasnost da će ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati, što ne mora biti povezano sa ponašanjem dužnika. Pri tome, ovaj uslov je ispunjen ako postoji ma kakva opasnost, a ne samo subjektivna.

Na nekretnini koja je predmet spornog ugovora o poklonu pravo svojine je upisano u korist tuženog, što znači da on ima objektivnu mogućnost da istom raspolaže u svako doba. Polazeći od načela upisa po kojima se upis može tražiti samo protiv lica koje je upisano kao vlasnik, postoji verovatnoća da bi ostvarenje dela tužiljinog potraživanja iz tužbe (da tuženi trpi da se uspostavi pređašnje stanje, te nekretnina uknjiži kao svojina tužilje), raspolaganjem tuženog i prenosom i upisom prava svojine na ime trećeg lica bilo znatno otežano, možda čak i osujećeno, jer u slučaju takvog raspolaganja tuženog, po kom bi treće lice bilo upisano kao vlasnik, tužbom zahtevani po-vratni upis ne bi bio moguć bez vođenja novog parničnog postupka protiv trećeg lica, sa neizve-snim ishodom za tužilju.

Uz sve to, potrebno je imati u vidu da izvršni poverilac - tužilja, ne mora dokazivati opasnost ako učini verovatnim da bi predloženom merom izvršni dužnik - tuženi, mogao pretrpeti samo neznatnu štetu. U konkretnom slučaju, iz stanja u spisima predmeta i navoda tuženog u toku po-stupka ne može se zaključiti da bi tuženi, određivanjem predložene privremene mere, trpeo bilo kakvu štetu.

(Iz Rešenja Višeg suda u Subotici, Gž. 571/2012 od 10.12.2012. godine)

228855.. Prvostepeni sud je predlog za izdavanje privremene odbio zbog toga što tuženi ne raspolaže nov-

čanim sredstvima, ne obavlja delatnost pa zbog toga ne može ni da ostvari novčana sredstva i da je jedina mogućnost tuženog da upravo prodajom stvari čiju zabranu traži tužilac, dođe do novčanih sredstava kojima bi isplatio tužioca i eventualno druge poverioce, pa prvostepeni sud smatra da uko-liko bi se zabranilo otuđenje pokretnih stvari tuženom da bi to prouzrokovalo dalju nemogućnost plaćanja njegovih obaveza. Ovakvo obrazloženje prvostepenog suda je nerazumljivo i u suprotnosti sa odredbama o pravilima obezbeđenja novčanog potraživanja iz čl.293. i 294. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Prema odredbi čl. 293. ZIO da bi sud odredio privremenu meru obezbeđenja novčanog potraživanja potrebno je da budu ispunjena dva kumulativna uslova i to da poverilac učini verovat-nim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja time što će svoju imovinu odnosno sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način sa njima raspolagati. Prema tome sud je u obavezi da utvrdi dve bitne činjenice za odlučivanje o privre-menoj meri koje su vezane za verovatnost tužiočevog potraživanja i opasnost da će dužnik osujetiti ili otežati naplatu tog potraživanja otuđenjem svoje imovine. Suprotno od toga prvostepeni sud se u ožalbenom rešenju bavi interesom dužnika na koji način on može da dođe do novčanih sredstava jer je iskazao dobru volju da isplati bivšeg zaposlenog, što uopšte nije bitna činjenica za odluku o privremenoj meri. Finansijski položaj tuženog, čime se bavi prvostepeni sud, je okolnost koja može da ukaže na opravdanost privremene mere jer iz spisa predmeta proizilazi da je račun tuže-nog preduzeća blokiran duži vremenski period. Važna činjenica u vezi imovinskog položaja tuže-nog je samo okolnost da li on ima nameru da otuđi pokretne stvari iz čije vrednosti bi se moglo


- 188 -

namiriti potraživanje tužioca. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će otkloniti navedenu bitnu povredu parničnog postupka i utvrditi bitne činjenice za određivanje privremene mere koje se tiču verovatnosti tužiočevog potraživanja i opasnosti da će ono biti otežano i u skladu sa tim doneti novu odluku.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž1.br.25/12 od 19.04.2012. godine)

228866.. U postupku radi obezbeđenja novčanog potraživanja obuhvaćenog alternativno postavljenim

tužbenim zahtevom, ocena dozvoljenosti tako podnete tužbe je prethodno pitanje za odlučivanje o podnetom predlogu za određivanje privremene mere. Ovo zbog toga što Zakon o parničnom po-stupku ne predviđa mogućnost podnošenja alternativnog tužbenog zahteva ukoliko stranke pret-hodno nisu ugovorile alternativnu obligaciju.

Za obezbeđenje novčanog potraživanja potrebno je da se kumulativno steknu dva uslova - da predlagač učini verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere protivnik predla-gača osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja - član 293. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Postoji procesna mogućnost da se u tužbi istakne više zahteva protiv istog tuženog (kumulativni zahtevi) pod određenim uslovima, kao i da se podnese dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi, na način da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da prethodni zahtev nije osnovan (osnovni i eventualni tužbeni zahtevi) - član 197. Zakona o parničnom postupku.

Samo u slučaju da se tužbom traži ispunjenje dugovane činidbe može se predložiti da tuženi umesto dugovane činidbe plati određeni novčani iznos ili da ispuni neku drugu činidbu (alternativno ovlašćenje) - član 196. Zakona o parničnom postupku.

Dakle, Zakon o parničnom postupku ne predviđa mogućnost podnošenja alternativnog tužbenog zahteva, osim u situaciji kada su parnične stranke bile u poslovnom odnosu i dogovorile alternativnu obligaciju kada je moguće podneti i tužbu kojom se zahteva ispunjenje alternativno dogovorenih po-traživanja.

U ovom slučaju tužilac je podneo tužbu radi predaje pokretne stvari - siloskog uređaja. Ujedno je postavio alternativni tužbeni zahtev - da mu tuženi isplati protivvrednost ove opreme, s tim da predloženom privremenom merom traži upravo obezbeđenje novčanog potraživanja obuhvaćenog al-ternativno postavljenim tužbenim zahtevom.

Dakle, u konkretnoj situaciji tužilac je, prema sadržaju tužbenog zahteva, tražio predaju silo-sa ili – alternativno - isplatu protivvrednosti opreme. Zbog toga je prethodno pitanje za odlučiva-nje o podnetom predlogu za određivanje privremene mere ocena dozvoljenosti ovako podnete tu-žbe, u delu u kome se traži isplata dinarske protivvrednosti predmetne opreme.


228877.. Zaključak prvostepenog suda da tužilja nije dokazala da sporna dva stana predstavljaju zajedničku

tekovinu stranaka i da nije dokazala osnovanost tužbenog zahteva je direktno suprotan razlozima za od-ređivanje privremene mere iz čl. 296. ZIO. Za određivanje privremene mere dovoljno je da stranka učini verovatnim postojanje svog nenovčanog potraživanja i da učini verovatnim opasnost da će ono biti osu-jećeno ili otežano. O osnovanosti tužbenog zahteva se odlučuje meritornom odlukom nakon sprovede-nog kontradiktornog postupka a za privremenu meru je dovoljno da sud utvrdi verovatnost zahteva. U ponovljenom postupku po predlogu za određivanje privremene mere prvostepeni sud će otkloniti nave-


- 189 -

denu bitnu povredu parničnog postupka tako što će utvrditi činjenice koje su bitne za određivanje privre-mene mere a tiču se: okvirnog perioda trajanja braka, stečene imovine u tom periodu, verovatnosti da ta imovina čini bračnu tekovinu, pri čemu sud treba da ima u vidu zakonsku pretpostavku iz čl.180. st.2. Porodičnog zakona PC, kao i verovatnosti da će nenovčano potraživanje biti otežano ili onemogućeno a pritom sud takođe treba da ima u vidu i odredbu iz čl. 293. st.2. ZIO u sklopu izjave tuženog da nema nameru da imovinu otuđuje.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž.br.761/12 od 30.10.2012. godine)

228888.. Ako mu je privremenom merom zabranjeno raspolaganje značajnim sredstvima na računu,

tuženi ne trpi samo neznatnu štetu budući da mu se time onemogućava ili otežava poslovanje.

Prvostepeni sud je - ceneći ispunjenost uslova za određivanje privremene mere - pravilno ocenio da je prvi uslov ispunjen: poverilac je učinio verovatnim postojanje svog potraživanja s obzirom na navode tužbe i dostavljene dokaze. Isti ukazuju na verovatnost potraživanja po osno-vu naknade štete prouzrokovane opisanim postupanjem tuženog.

Prvostepeni sud je pravilno ocenio i da nije ispunjen drugi uslov za određivanje privremene mere: tužilac nije učinio verovatnim da postoji opasnost da će bez navedene mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja umanjujući svoju imovinu, otuđujući je ili prikri-vajući ili na drugi način tj. drugačijim raspolaganjem. Za dokazivanje ispunjenosti tog uslova po-trebno je ukazati i učiniti verovatnim preduzimanje konkretnih radnji tuženog u navedenom smi-slu, o čemu tužilac nije dostavio dokaze.

Tužilac nije učinio verovatnim ni da bi predloženom merom izvršni dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu, jer se prema pravilnoj oceni prvostepenog suda radi o značajnim sredstvima koja bi onemogućila redovno poslovanje i obavljanje delatnosti tuženog.

Iz tih razloga, pravilna je odluka suda kojom je, ocenjujući da nije ispunjen drugi uslov za određiva-nje privremene mere obezbeđenja novčanog potraživanja, odbio da je odredi.

Žalbeni navodi tužioca (da je tuženi pokrenuo drugi spor za raskid ugovora o kupoprodaji sporne nepokretnosti, te da ne izvršava svoje ugovorne obaveze plaćanjem cene, iako se uknjižio kao vla-snik navedene nepokretnosti) ne dovode do drugačije ocene ispunjenosti zakonom propisanih uslova za određivanje privremene mere, jer ne predstavljaju aktivne radnje tuženog u cilju umanjenja imo-vine, njenog sakrivanja ili raspolaganja koje bi osujetilo ili onemogućilo izvršenje.


228899.. Isključenje struje i privremena mera

Elektrodistribucija je dužna da isključi neovlašćenog potrošača pa nema razloga za određivanje privremene mere za eventualno novčano potraživanje poverioca zbog navodno nanete štete. Iz spisa predmeta proizilazi da je predlagač korisnik električne struje, te da su dana 29.06.2012. godine rad-nici protivnika predlagača izvršili kontrolu mernog mesta predlagača i tom prilikom zapisnikom konstatovali da je distribuciona plomba na priključnoj kutiji brojila falsifikovana i da je pomeren na-ponski most tako da nije bilo merenja utroška električne energije na "S" fazi. Tor dana predlagač je isključen sa mreže i sačinjen je zapisnik o kontroli merenja. Protivnik predlagača je sačinio i obračun


- 190 -

neovlašćeno utrošene električne energije u periodu od 29.06.2011. godine do 29.06.2012. godine u ukupnom iznosu od 91.475,64 dinara a predlagaču je uputio obaveštenje od 02.07.2012. godine o raskidu kupoprodajnog odnosa a uz dopis mu je dostavljen i obračun za neovlašćenu potrošnju elek-trične energije. Prvostepeni sud je na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijal-no pravo i to odredbe čl. 293. st.1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, čl. 156. i 157. Zakona o ener-getici i čl. 28. st.1. tač. 3. Uredbe o uslovima isporuke električne energije, kada je odbio predlog predlagača za izdavanje privremene mere. Žalbeni navodi predlagača da je sud trebalo da primeni odredbu čl. 153. st. 1. i st.2. Zakona o energetici su neosnovani obzirom da se navedena odredba Zakona odnosi na dostavljanje opomene potrošačima koji imaju dug ili neki nedostatak a kojim se upozoravaju da će im biti obustavljena isporuke električne energije ako utvrđene nedostatke ne otklone u propisanom roku. Prema odredbi čl.156. st.2. Zakona o energetici zabranjeno je korišćenje električne energije bez ili mimo mernih uređaja ili suprotno uslovima utvrđenim odobrenjem za priključenje u pogledu pouzdanog i tačnog merenja preuzete električne energije. "Elektrodistribucija Pančevo" kao operator sistema je du-žna, prema odredbi čl. 157. Zakona o energetici kad utvrdi da pravno ili fizičko lice neovlašćeno koristi električnu energiju i postupa suprotno zabranama iz čl.156. da bez odlaganja isključi takav objekat sa di-stributivnog sistema i preduzme mere u skladu sa zakonom. Takođe su neosnovani i u potpunosti irele-vantni žalbeni navodi predlagača da se u momentu isključenja mernog mesta u kući nije nalazio vlasnik već samo njegova bolesna snaja obzirom da je protivnik predlagača ovlašćen da u skladu sa navedenim odredbama potrošača isključi sa sistema kada utvrdi da isti neovlašćeno koristi električnu energiju.


229900.. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem prvostepenog suda od 14.12.2006. godine dozvo-

ljeno je izvršenje po predlogu izvršnog poverioca na osnovu verodostojne isprave i to protiv izvršnog dužnika A.A. i protiv B.B., kao solidarnog izvršnog dužnika, a radi namirenja novčanog potraživanja, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari. Prema stanju spisa predmeta namirenje potraživanja je pokušano prema izvršnom dužniku A.A.i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje kod njega budu nađene, međutim, kako su pokušaji popisa, a kasnije i prodaje pokretnih stvari ostali bez uspeha, izvršni poverilac je predlogom od 12.01.2010. godine predložio da se izvršenje nastavi prema izvršnom dužniku B.B., kao solidarnom dužniku i to popisom i prodajom već pomenutih motornih vozi-la. Podneskom od 11.02.2010. godine izvršni poverilac je predložio da se prema izvršnom dužniku B.B. odredi privremena mera zabrane otuđenja, opterećenja predmetnih vozila. Nalazeći da je izvršni poveri-lac učinio verovatnim postojanje novčanog potraživanja kao i opasnost da će bez privremene mere izvr-šni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, time što će svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati, prvostepeni sud je o pomenutom predlogu izvršnog poverioca za određivanje privremene mere, odlučio kao u pobijanom rešenju.

Po nalaženju Višeg suda prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pra-vilno primenio odredbe materijalnog prava.

Prema odredbi iz člana 299. ZIP privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja može se odrediti ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez ta-kve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, time što će svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati. Izvršni poverilac ne mora dokazivati opasnost ako učini verovatnim da bi predloženom merom izvršni dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu. Naime, u konkretnom slučaju izvršni poverilac je svoje potraživanje učinio ve-rovatnim. Namirenje istog pokušano je sprovođenjem izvršenja prema izvršnom dužniku A.A. Potra-živanje još uvek nije naplaćeno jer se otežano odvija popis i prodaja pokretnih stvari imenovanog.


- 191 -

Zbog toga je, ali i zbog činjenica da izvršni dužnik B.B. koji je takođe kao solidarni dužnik u obave-zi da namiri potraživanje, a ne poseduje drugu imovinu osim predmetnih vozila, verovatna i opasnost od mogućeg osujećenja namirenja potraživanja izvršnog poverioca. Pravilno ceneći navedeno prvo-stepeni sud je pravilno odredio privremenu meru prema pomenutom B.B. kao solidarnom izvršnom dužniku i to meru zabrane otuđenja i opterećenja spornih vozila, tako da ove pokretne stvari, ostanu u državini izvršnog dužnika i da mera traje do popisa ovih pokretnosti u izvršnom postupku, čime je smanjena i mogućnost štete za ovog izvršnog dužnika zbog određivanja privremene mere.


VRSTE PRIVREMENIH MERA


229911.. Odredbom člana 294. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju je predviđeno da se radi obezbe-

đenja novčanog potraživanja može odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja, a naročito: 1) zabrana izvršnom dužniku da raspolaže pokretnim stvarima, kao i oduzimanje tih stva-ri od izvršnog dužnika i poveravanje na čuvanje izvršnom poveriocu ili trećem licu, odnosno čuvanje u sudskom depozitu; 2) zabrana izvršnom dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist, uz upis te zabrane u javnu knjigu; 3) zabrana dužniku izvršnog dužnika da mu isplati potraživanje ili preda stvari, kao i zabrana izvršnom dužniku da primi stvari, da naplati potraživanje i da primljenim stvarima, odnosno naplaćenim izno-som raspolaže; 4) nalog banci ili drugoj finansijskoj organizaciji, kod koje izvršni dužnik ima račun, da izvršnom dužniku ili trećem licu, po nalogu izvršnog dužnika uskrati sa računa izvršnog dužnika isplatu novčanog iznosa za koji je određena privremena mera; 5) oduzimanje od izvršnog dužnika i polaganje u depozit gotovog novca ili hartija od vrednosti.

Iz navedene odredbe, posebno iz reči "a naročito", proizilazi da se radi obezbeđenja novčanog potra-živanja može odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja, a ne samo one vrste mera koje su taksativno nabrojane u ovoj odredbi, s obzirom da iste predstavljaju samo neke od mogućih vrsta privremenih mera. Stoga se osnovano žalbom tužioca ukazuje da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da predložena privremena mera u delu kojim se traži da se ovlasti tužilac da izvrši uknjižbu na ime i u korist tuženog i sve potrebne radnje u vezi sa uknjižbom prava vlasništva po predmetnim ugovorima o kupoprodaji nepokretnosti ne može da se odredi jer Zakonom o izvršenju i obezbeđenju nije predviđe-na kao jedna od privremenih mera za obezbeđenje novčanog potraživanja.


229922..

Određivanje privremene mere kojom se zabranjuje preduzimanje bilo koje radnje korišće-nja ili raspolaganja spornom nepokretnošću je osnovano ukoliko je jedan od suvlasnika bez sa-glasnosti drugog suvlasnika sekao šumu na nepokretnosti koja nije fizički podeljena.


- 192 -

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku i Zakona o izvrše-

nju i obezbeđenju, dajući jasne i potpune razloge koje prihvata drugostepeni sud, zbog čega žalba tu-ženika nije osnovana.

Naime, dana 04.06.2012. godine je prvostepeni sud usvojio predloženu privremenu meru tužioca i prema prvotuženom i prema drugotuženom. Drugotuženi se nije žalio, tako da je u odnosu na njega rešenje pravnosnažno.

Na osnovu uvida u predmet ... u kome je raspravljena zaostavština imenovanog pokojnog koja se sastoji od više parcela i stambenog objekta, utvrđeno je da je za naslednika oglašen veći broj li-ca, između ostalih - tužilac u delu od 2/9, prvotuženi u delu 1/27, a drugotuženi u delu od 1/9 ideal-nih, tako da su stranke suvlasnici na naznačenoj spornoj katastarskoj parceli. Oni nisu jedini suvla-snici, s obzirom da ima više sanaslednika. Na osnovu toga sud izvodi pravilan zaključak da je tuži-lac učinio verovatnim postojanje potraživanja, jer postoji opasnost da će se njegovo ostvarenje osu-jetiti ili znatno otežati od strane tuženih korišćenjem nasleđenog dela parcele čija deoba nije izvr-šena niti uređen način korišćenja. Sečom drva sa iste parcele od strane tuženih tužiocu je učinjena šteta, a usvajanjem privremene mere sud sprečava nastanak dalje štete koja se može znatno uvećati imajući u vidu vrednost celokupne nepokretnosti na kojoj su preduzimane protivpravne radnje.

(Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 725/2012(1) od 21.11.2012. godine)

229933.. Svrha privremene mere se ne može ostvariti izricanjem zabrane raspolaganja (otuđenja ili

opterećenja) licu koje takvo pravo nema, jer se pravo može ograničiti samo imaocu prava.

Ocenivši na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privre-mene mere i da mera, kako je predložena, ne može ostvariti svrhu obezbeđenja tužiočevog novčanog potraživanja - prvostepeni sud je pravilno odlučio.

Prvotuženi i treće lice su dana 23.06.2011. godine (dakle, pre pokretanja ovog spora) zaključili ugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti, a treće lice je pravo po osnovu ugovora ranije uknji-žilo i upisano je u list nepokretnosti kao vlasnik.

Svrha privremene mere radi obezbeđenja novčanog potraživanja je da se onemogući dužnik da otuđenjem, raspolaganjem i preduzimanjem drugih radnji otuđi ili umanji vrednost stvari iz koje bi poverilac mogao naplatiti svoje potraživanje u vreme kada stekne izvršnu ispravu. Raspolaganje, otuđenje ili opterećenje može se zabraniti samo onom licu koje takvo pravo ima.


229944.. Samo na imovini dužnika se može odrediti obezbeđenje i izvršenje, a ne i na imovini trećeg li-

ca prema kome poverilac nema potraživanje koje je predmet obezbeđenja.

Isto kao što se izvršenje radi naplate novčanog potraživanja po izvršnoj ispravi može odrediti sa-mo na imovini dužnika (pa i nepokretnosti), tako se i mera obezbeđenja zabranom otuđenja i drugog raspolaganja može odrediti samo prema licu koje takvo pravo ima, čime se pravo ograničava u cilju obezbeđenja potraživanja.


- 193 -

Na nepokretnosti na koju se privremena mera odnosi – kako je utvrdio prvostepeni sud - pravo svo-jine je upisano u korist trećeg lica na osnovu ugovora zaključenog sa prvotuženim. Zbog toga se prvotu-ženom ne može zabraniti da raspolaže, otuđuje ili opterećuje nepokretnost kada on ovo pravo ni nema. Na taj način se ne bi ni mogla ostvariti svrha privremene mere, pa je prvostepeni sud kod ovakvog stanja stvari pravilno odlučio kada je predlog tužioca odbio.


229955.. Pobijanim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj P. 567/12 od 07.03.2012. go-

dine u celosti je usvojen predlog tužioca za izdavanje privremene mere, te je zabranjeno tuženima opterećenje i otuđenje predmetne nepokretnosti.

Imajući u vidu da je tužilja tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da je vlasnik predmetne nepokretnosti u 1/3 idealna dela, prvostepeni sud je pogrešnom primenom materijalnog prava od-redio privremenu meru zabrane otuđenja i opterećenja na celoj nepokretnosti. Iz navedenih razlo-ga ovaj sud je delimično usvojio žalbu tuženih, a pobijano rešenje preinačio tako što je privreme-nu meru zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti odredio samo u odnosu na jednu trećinu predmetne nepokretnosti.


229966.. Nema mesta određivanju obezbeđenja namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca,

ukoliko je izvršni poverilac, kao javno preduzeće, srazmerno namirio svoje potraživanje iz iznosa ostvarenog prodajom izvršnog dužnika u postupku privatizcije.

(Viši sud u Kraljevu, 3Gž. 1128/10 od 14.10.2010. godine)

229977.. Privremena mera kojom bi se privrednom subjektu zabranilo raspolaganje svim pokret-

nim stvarima ne može se smatrati kao mera kojom se istom subjektu nanosi neznatna šteta, jer mu je određenjem iste suštinski onemogućeno da obavlja delatnost za koju je registrovan.

Prema stanju u spisima, tužilac je u tužbi za naplatu svog novčanog potraživanja od tuženog, predložio da sud odredi privremenu meru kojom bi se tuženom zabranilo raspolaganje pokretnim stvarima koje se budu našle pri popisu istih u prodavnicama, odnosno radnjama tuženog, te da se iste povere tuženom odnosno trećem licu na čuvanje, do konačne naplate potraživanja ili do okončanja parnice.

Pravilno prvostepeni sud ispunjenost uslova za određivanje predložene privremene mere ceni prema odredbama člana 299. Zakona o izvršnom postupku, jer je potraživanje tužioca novčano po-traživanje, pa i predložena privremena mera može biti određena samo ako su ispunjeni uslovi iz citi-ranog člana Zakona o izvršnom postupku. Pravilno pri tom prvostepeni sud nalazi da je tužilac uči-nio verovatnim postojanje svog novčanog potraživanja koje je predmet spora, te da je time ispunio prvi uslov za određivanje privremene mere kao sredstva obezbeđenja novčanog potraživanja. Kako je za određenje privremene mere neophodno da kumulativno budu ispunjena oba uslova, odnosno i da je poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i da je poverilac učinio verovatnim posto-janje opasnosti od osujećenja naplate potraživanja, to pravilno prvostepeni sud, imajući u vidu navo-


- 194 -

de tuženog u toku postupka nalazi da on nije učinio verovatnim da postoji opasnost da će bez određi-vanja predložene privremene mere dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu tužiočevog potraživanja koja je predmet ovog spora, time što će svoju imovinu, odnosno sredstva otuđiti i prikriti, jer nije ukazao na konkretne radnje tuženog preduzete sa tim ciljem. Predložena privremena mera, bez doka-zivanja opasnosti u citiranom smislu mogla bi se odrediti samo ako bi poverilac učinio verovatnim da bi određivanjem predložene privremene mere dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu. Kako se radi o zahtevu za zabranu raspolaganja svim pokretnim stvarima, a koje služe obavljanju delatno-sti tuženog, to se ne može smatrati da bi se navedenom privremenom merom tuženom izazvala ne-znatna šteta, pa je stoga tužilac morao dokazati postojanje navedenih konkretnih radnji kojima se do-vodi u opasnost mogućnost naplate njegovog potraživanja. Kako nisu ispunjeni ni uslovi koje Zakon o izvršnom postupku u članu 299. stav 3. predviđa kao situacije u kojima se smatra da navedena opa-snost postoji, to je pravilno prvostepeni sud našao da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privreme-ne mere, pa je stoga zahtev tužioca odbio.

Nisu osnovani žalbeni navodi da je sama činjenica da je jedan od osnivača otputovao van Repu-blike Srbije dokaz postojanja navedene opasnosti, jer je tuženi pravno lice, te stoga nisu mogli biti osnov za donošenje privremene mere.


USLOVI ZA ODREĐIVANJE PRIVREMENE MERE (Član 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju)

229988.. Bez izdavanja privremene mere zabrane preuzimanja i prodaje predmeta zaloge (pokret-

nih stvari bliže opisanih u predlogu) potraživanje tužioca po tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti pravnog posla nije u opasnosti.

Iz obrazloženja: Tužioci su - prema stanju u spisima - protiv tuženih podneli tužbu tražeći utvrđenje ništavosti

naznačenog Ugovora o zalozi na pokretnim stvarima i naznačenog Ugovora o ustupanju potraživa-nja. Dakle, predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti dva pravna posla, a stvari koje su nave-dene u izreci rešenja o privremenoj meri su predmet jednog od tih ugovora a tužbom se ne traži nji-hova predaja niti su one uopšte predmet tužbenog zahteva.

Relevantne odredbe: Da bi se odredila privremena mera izvršni poverilac odn. tužilac mora učiniti verovatnim po-

stojanje potraživanja i kumulativnu opasnost da će se isto osujetiti ili znatno otežati tj. poverilac mora učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadok-nadive štete - član 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Tužioci su podnošenjem tužbe i predlaganjem dokaza uz istu učinili verovatnim postojanje svog potraživanja ali ne i njegovu osnovanost u ovoj fazi postupka. Međutim, iz stanja u spisima ne proiz-ilazi opasnost da će se ostvarenje tog potraživanja osujetiti ili znatno otežati.


- 195 -

Naime, potraživanje tužilaca nije u opasnosti i o tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti dva pravna posla sud može da odlučuje i bez izdavanja privremene mere. Svrha privremene mere je obezbeđenje (a ne ispunjenje) potraživanja, a predmetne stvari navedene u izreci prvostepenog reše-nja uopšte nisu predmet tužbenog zahteva.

Pored toga, svrha privremene mere je u tome da se spreči protivpravno postupanje neke od stra-naka. U konkretnom slučaju, ugovor o zalozi na pokretnim stvari upisan je u registar kod Agencije za privredne registre, stranke su postupale u ovom pravnom poslu u skladu sa Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, pa je i to razlog da se navedena privremena mera ne usvoji.

Takođe, iz spisa predmeta ne proizilazi da u konkretnom slučaju preti upotreba sile odn. da će doći do nenadoknadive štete. Naime, nije svaka šteta osnov za određivanje privremene mere, već sa-mo ona koja je teško nadoknadiva tj. koja je nenadoknadiva.

Iz tih razloga je odlučeno kao u izreci drugostepene odluke. (Iz Rešenja Višeg suda u Požarevcu, Gž. 296/2014(2013) od 19.03.2014. godine)

229999.. Privremena mera ima za cilj obezbeđenje potraživanja koje je predmet spora i vezuje se za

konkretno potraživanje, čijem obezbeđenju i služi.

Naznačenim rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 27.08.2013. godine određena je privremena mera pa se imenovanoj tuženoj zabranjuje rušenje svih građevinskih objekata koji se nalaze na nave-denoj katastarskoj parceli i zabranjuje da vrši bilo koje druge promene, a sve do pravnosnažnog okončanja parnice.

Viši sud je preinačio osporeno rešenje po žalbi punomoćnika tužene. Odbio je predlog za određivanje predmetne privremene mere. Relevantne odredbe: Radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može se odrediti privremena mera, ako je izvršni po-

verilac učinio verovatnim potraživanje i opasnost da će se ostvarenje tog potraživanja osujetiti ili znatno otežati odn. da bi se sprečila nenadoknadiva šteta ili upotreba sile - član 296. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U konkretnoj parnici traži se poništaj zaveštanja. Dakle, takvo potraživanje nije u opasnosti od osujećenja ako se ne izda tražena mera. Uz sve to, privremena mera se ne može odrediti za obezbeđe-nje nekog drugog potraživanja u drugom postupku, već se osnovanost iste ceni u odnosu na predmetni postupak. Dakle, tužilac u ovoj parnici traži samo poništaj zaveštanja, a ne i predaju imovine iz istog - te nema mesta usvajanju mere.


330000.. U postupku određivanja privremene mere, pre njegovog pokretanja, predlagač mora do-

kazati svojstvo poverioca.

Predložena privremena mera predlagača usvojena je rešenjem nadležnog Osnovnog suda od 18.12.2012. godine pa je protivniku predlagača zabranjeno otuđenje, opterećenje i svako drugo ras-polaganje naznačenim stanom a sve pod pretnjom izricanja novčane kazne i prinudnog izvršenja.


- 196 -

U konkretnom slučaju, između predlagača i protivnika predlagača ne teče parnica povodom bilo kakvog potraživanja predlagača, a koje bi se traženom privremenom merom obezbedilo. S tim u vezi, predlagač nije dokazao svojstvo poverioca u odnosu na protivnika predlagača kao dužnika tj. nije uči-nio verovatnim postojanje svog potraživanja.

Budući da nisu ispunjeni propisani uslovi za određivanje privremene mere, prvostepena odluka je morala biti ukinuta.


330011.. Neosnovano se žalbom tuženih-protivtužilaca osporava pravilnost i zakonitost odluke pr-

vostepenog suda kojom je odbijen njihov predlog za određivanje privremene mere kojim su tražili da sud zabrani tužiocu – protivtuženom da otuđi ili na bilo koji način optereti svoje ne-pokretnosti navedene u predlogu za određivanje privremene mere.

Preciziranim tužbenim zahtevom od 3.03.2010. godine tuženi-protivtužioci su tražili utvrđe-nje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je zaključen dana 17.07.2008. godine iz-među tužioca i tuženog A. S. i overen od strane Opštinskog suda u B.P. Ov.br. 5031/2008 od 21.07.2008. godine iz razloga predviđenih čl. 141. ZOO, te da kao takav ne proizvodi pravna dej-stva. Uz ovaj tužbeni zahtev tuženi-protivtužioci su postavili i alternativni tužbeni zahtev kojim traže poništaj predmetnog ugovora i utvrđenje da isti ne proizvodi pravna dejstva od momenta njegovog zaključenja.

Postavljenim protivtužbenim zahtevom tuženi-protivtužioci zahtevaju utvrđenje ništavosti kupoprodajnog ugovora (primarni tužbeni zahtev), odnosno poništaj ugovora i utvrđenje da pred-metni kupoprodajni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo od njegovog zaključenja. U pitanju su dakle, deklatorni tužbeni zahtevi, odnosno konstitutivni tužbeni zahtev kojim se traži poništaj ugovora. Međutim, privremena mera se može odrediti uz kondemnatorni tužbeni zahtev i radi obezbeđenja istog, dok se u slučaju deklatornog i konstitutivnog zahteva to može učiniti samo u izuzetnim slučajevima. U konkretnom slučaju tužilac u tužbi postavljenim tužbenim zahtevom traži utvrđenje ništavosti, odnosno poništaj ugovora i utvrđenje da ugovor ne proizvodi pravno dejstvo od njegovog zaključenja, a sa druge strane predlogom za određivanje privremene mere traži se da se zabrani tuženim otuđenje i opterećenje nepokretnosti. Uslovi za određivanje privre-mene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, u vreme donošenja odluke o privremenoj meri, bili su određeni odredbom člana 302. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku i privre-mena mera se mogle odrediti ako je učinjeno verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati. U konkretnom slučaju postavljeni protivtu-žbeni zahtevi ne sadrže potraživanje podobno za obezbeđenje privremenom merom. Dakle, tuže-ni-protivtužioci, nisu u postupku po protivtužbi istakli zahtev koji sadrži potraživanje koje se mo-že obezbediti privremenom merom, pa zato nema mesta primeni odredbi ZIP-a, kojima su bili re-gulisani uslovi za određivanje privremene mere. Prema tome, privremena mera može se odrediti uz svaki kondemnatorni tužbeni zahtev i radi obezbeđenja istog, ali ne i uz ovako postavljeni de-klaratorni, odnosno konstitutivni zahtev. Zahtev za utvrđenje ništavosti i poništaj ugovora ne mo-že se izvršiti prinudnim putem, pa se zato ne može ni obezbediti privremenom merom. Zbog sve-ga iznetog, nije bilo mesta donošenju rešenja kojim se usvaja predlog za određivanje privremene mere. Iz navedenog razloga, neosnovano se žalbom tuženih-protivtužilaca osporava pravilnost i zakonitost pobijane odluke kojom je njihov predlog za određivanje privremene mere odbijen.



- 197 -

330022.. Iz spisa predmeta proizilazi da se po prigovoru tuženih na rešenje o izvršenju provodi mandatni

postupak koji za predmet ima dug u iznosu od 95.957,65 dinara za utrošenu električnu energiju. U ovom sporu sem što su tuženi osporili postojanje duga pozivajući se na činjenicu da se dug odnosi na njihovog pravnog prethodnika i da oni redovno plaćaju struju nemaju postavljeni tužbeni zahtev ko-jim bi tražili zaštitu nekog svog potraživanja odnosno interesa. Prvostepeni sud je privremenom me-rom zabranio tužiocu da isključi brojilo tuženih sa elektrodistributivne mreže pozivajući se na odred-be čl.86. st.3. Zakona o zaštiti potrošača i odredbe čl.142. st.1. Zakona o energetici. Takvo obrazlo-ženje prvostepenog suda koje se odnosi na zaštitu potrošača je pravilno. Međutim, u ovoj parnici tu-ženi nemaju potraživanje koje treba da bude zaštićeno eventualno privremenom merom što je jedan od dva uslova određenih u čl.296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju da bi se intervenisalo privreme-nom merom u toku trajanja spora. Naime, tom odredbom je propisano da treba da budu ispunjena dva kumulativna uslova za određivanje privremene mere a to su da poverilac učini verovatnim po-stojanje svog potraživanja i opasnost da će se potraživanje osujetiti ili znatno otežati ili da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete ali opet u funkciji verovat-nog potraživanja poverioca. Prvostepeni sud je odredio privremenu meru a da pritom nije dao razlo-ge koje potraživanje u ovoj parnici tuženi traže da im bude zaštićeno privremenom merom jer ga prakgično i nemaju. Verovatno potraživanje tuženih je različita pravna kategorija u odnosu na njiho-vo pravo iz Zakona o zaštiti potrošača koje uostalom oni takođe u skladu sa novom legislativom iz Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 01.02.2012. mogu da štite u skladu sa pravili-ma postupka u potrošačkim sporovima.


330033.. Tužioci su naslednici pokojnog oca čiju imovinu drži tuženi. Sigurno je da naslednik postaje dr-

žalac u trenutku smrti ostavioca, bez obzira kad je stekao faktičku vlast na stvari. Po mišljenju ovog suda, s obzirom da tuženi kao treće lice drži stvar osnovano, privremenom merom se traži predaja ključeva od kuće pokojnog oca tužilaca.

(Okružni sud u Kraljevu, Gž. 17/11)

330044.. Sud u postupku po predlogu za određivanje privremene mere ceni postojanje zakonom propisa-

nih uslova za određivanje privremene mere odn. da li je tužilac učinio verovatnim svoje potraživanje i da li postoji konkretna opasnost od osujećenja tog potraživanja.


330055.. Privremenom merom se ne mogu ograničiti ovlašćenja statutarnog zastupnika, jer je obim

ovlašćenja statutarnog zastupnika određen osnivačkim aktom, odnosno ugovorom ortaka ili članova društva, statutom ili odlukom nadležnog organa.

Rešenjem Privrednog suda u B. P. 10011/11 od 7.11.2011. godine u stavu i određena je privre-mena mera u odnosu na tuženog, direktora privrednog društva, tako što su usvojena sledeća ograni-


- 198 -

čenja u zastupanju navedenog društva: Ograničenje u unutrašnjem prometu - za sve pravne poslove i sva zastupanja društva, bez obzira na vrednost pravnog posla, potreban supotpis osnivača društva; Ograničenje u spoljašnjem prometu - za sve pravne poslove i sva zastupanja društva, bez obzira na vrednost pravnog posla, potreban supotpis osnivača društva, pa se nalaže Agenciji za privredne regi-stre da u Registru privrednih društava izvrši upis zabeležbe ove privremene mere.

Prvostepeni sud je odredio predloženu privremenu meru nalazeći da su ispunjeni uslovi predvi-đeni odredbom čl. 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer je tužilac učinio verovatnost postojanja svog potraživanja i da je mera potrebna da bi se sprečio nastanak nenadoknadive štete.

Postupajući po žalbi tuženog, drugostepeni sud nalazi da se ovakav zaključak prvostepenog suda ne može prihvatiti. U spisima se nalazi Odluka skupštine društva od 5.02.2010. godine kojom je tu-ženi imenovan za direktora društva sa ograničenjem u unutrašnjem i spoljašnjem poslovanju do visi-ne vrednosti imovine društva u iznosu od 10.000,00 evra, dok je za sve poslove koji prevazilaze taj iznos neophodna saglasnost svih osnivača, a odlukom od 24.06.2010. godine ovlašćen je direktor da može potpisati punomoćje sa sadržinom navedenom u odluci.

Odredbom čl. 25. Zakona o privrednim društvima predviđeno je da je zastupnik privrednog društva dužan prema privrednom društvu da poštuje sva ograničenja ovlašćenja na zastupanju utvrđena osnivač-kim aktom, ugovorom ortaka ili članova društva, statutom ili odlukom nadležnog organa društva.

Iz navedene zakonske odredbe jasno proizlazi da se obim ovlašćenja statutarnog zastupnika određuje pobrojanim aktima društva, što ukazuje na zaključak da se predlogom za određivanje privremene mere ne mogu ograničavati ovlašćenja statutarnog zastupnika.

S druge strane i kada bi bilo pravno dozvoljeno da se privremenom merom ograničavaju ovla-šćenja statutarnog zastupnika, istom se ne bi postigla zaštita društva, već naprotiv društvu bi se nane-la šteta, odnosno došlo bi do paralisanja reda društva u situaciji kada su očigledno poremećeni odno-si između osnivača.


330066.. U toku postupka, sud može po službenoj dužnosti, odlučiti o predlogu za određivanjem

privremene mere, radi otklanjanja hitne opasnosti, protivpravnog oštećenja ili sprovođenja nasilja ili otklanjanja nenaknadive štete, koji po svome dejstvu i pravnim posledicama može biti identičan sa tužbenim zahtevom, pa će sud, prilikom donošenja odluke voditi računa o dve odlučne činjenice, poslednje stanje smetanja poseda, i nastalo smetanje.

Prema stanju u spisima predmeta i razlozima iz osporenog rešenja, proizilazi da je tužilac protiv tužene podneo tužbu radi smetanja državine dana 27.09.2011. godine, sa predlogom da sud usvoji predloženu privremenu meru.

Osporenim rešenjem, prvostepeni sud je primenom čl. 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odbio predlog tužioca za određivanjem privremene mere, sa obrazloženjem, da tužilac nije učinio verovatnim, da je određivanje privremene mere neophodno, da bi se sprečila nenaknadiva šteta, sudu nije priložio dokaze, na koji način trpi ili postoji opasnost da će trpeti nenadoknadivu štetu i u čemu se sastoji nenadoknadiva šteta, nije priložio medicinsku dokumentaciju, da boluje od dijabetesa, niti je učinio verovatnim da će zbog isključenja električne energije pretrpeti nenaknadivu štetu, na elek-tričnim uređajima u svom domaćinstvu, kao i nastanak drugih vidova štete.

Međutim, ovakav zaključak prvostepenog suda, se ne može prihvatiti kao pravilan. Ovo sto-ga, što je u parnicama radi smetanja državine, kao i predloga za određivanjem privremene mere,


- 199 -

u ovoj vrsti sporova, sud dužan da utvrdi, činjenice od značaja za pravilnu primenu odredaba čl. 448. i 449. ZPP-a, da vodi računa o primeni odredbe čl. 448. st. 1. ZPP-a, koja zakonska norma izričito propisuje, da je sud u postupku u parnicama zbog smetanja državine (tužbeni zahtev mo-že biti istovetan sa predlogom za određivanje privremene mere), dužan da dve odlučne činjenice, prvo, poslednje stanje poseda, i drugo, nastalo smetanje, koje podrazumeva da sud utvrdi činjeni-ce, da li u radnjama tuženog, koji je preduzeo radnju na štetu tužioca ime elemenata protivprav-nosti (čl. 153. Zakona o energetici "Sl. glasnik RS", br. 57/11). Dakle, sud samo ispituje dve či-njenice, poslednje stanje poseda i nastalo smetanje, i to je predmet dokazivanja i potom odlučuje da li su u smislu čl. 296. ZIO, ispunjeni uslovi za određivanjem privremene mere.

Kako prvostepeni sud, nije postupio u smislu navedene zakonske odredbe, to je počinio bitnu povredu iz čl. 361. st. 1. ZPP-a, pa je rešenje iz napred navedenih razloga moralo biti ukinuto.

(Iz Rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu P-12467/11 od 29.09.2011. godine, i Rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž-2399/11 od 12.10.2011. godine)

330077.. Ukoliko tužilac nije učinio verovatnim postojanje svog nenovčanog potraživanja, niti je

učinio verovatnim da će tužena preduzeti radnje otuđenja i opterećenja nepokretnosti, odno-sno ispoljavanje takve namere tužene koja bi ukazivala na verovatnost opasnosti da će potraži-vanje biti osujećeno ili znatno otežano, onda nisu ispunjeni propisani uslovi za izricanje pri-vremene mere u parnici radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji.

Ožalbenim rešenjem odbijena je predložena privremena mera kojom je tužilac tražio da se tuže-

noj zabrani otuđenje i opterećenje jednog dvosobnog stana preuređenog u poslovni prostor, koji se nalazi u prizemlju stambene zgrade u U., ul. T. S. S. br. ..., na kat. parceli ... KO U.

Protiv ovog rešenja žalbu je blagovremeno, preko svog punomoćnika, uložio tužilac, pobijajući isto iz svih zakonom predviđenih razloga, s predlogom da se ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu. Ispitujući ožalbeno rešenje, navode žalbe i sve spise predmeta u smislu člana 388. a u vezi člana 372. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), Viši sud je našao da je žalba neosnovana.

Pravilno je prvostepeni sud postupio donoseći ožalbenu odluku, pri čemu je imao u vidu da nisu ispunjeni uslovi za usvajanje predložene privremene mere, a koji su propisani u članu 302. Zakona o izvršnom postupku (dalje: ZIP), pa su za donetu odluku dati su dovoljni i jasni razlozi koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Suština žalbe je u tome da tužilac smatra da su bili ispunjeni svi uslovi za izdavanje privremene mere i da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 302. ZIP, jer je tužilac učinio verovat-nim svoje potraživanje i nastanak nenadoknadive štete zbog mogućnosti raspolaganja i opterećenja nepokretnosti od strane tužene.

Ovi žalbeni navodi ne mogu se prihvatiti, s obzirom da tužilac nije učinio verovatnim svoje potra-živanje. Naime, on svoje potraživanje zasniva na potraživanju o kome još nije odlučeno u parnici u ko-joj će se raspraviti o osnovanosti njegovog zahteva. Pored navedenog, tužilac nije učinio verovatnim ni da će tužena preduzeti radnje otuđenja i opterećenja nepokretnosti. Niti jednim pruženim dokazom uz tužbu i predloženu privremenu meru nije učinio verovatnim ispoljavanje takve namere tužene koja bi ukazivala na verovatnost opasnosti da će potraživanje biti osujećeno ili znatno otežano.

Cenjeni su i ostali žalbeni navodi i isti ne dovode u sumnju pravilnost donete odluke, pa je, shodno članu 387. stav 1. tačka 2) ZPP, odlučeno je kao u izreci.

(Iz Rešenja Višeg suda u Užicu, Gž. 493/2010 od 17.03.2010. godine)


- 200 -

330088.. Ako prvostepeni sud svojim rešenjem usvoji predlog tužioca za privremenu meru, tako da

tuženiku zabranjuje ulazak u parcelu, potrebno je da se utvrdi da li postoji hitna opasnost protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja, ili otklanjanja nenadoknadive štete i da li je tužilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati.

Osporenim rešenjem odbijen je predlog za određivanje privremene mere kojim je traženo da se zabrani tuženom da ulazi i vrši bilo kakve radnje na parceli tužioca.

Odredbom člana 449. Zakona o parničkom postupku (dalje: ZPP) izričito je predviđeno da u to-ku postupka po službenoj dužnosti sud može i bez saslušanja parnične stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti, protiv pravnog ošte-ćenja ili sprečavanja nasilja, ili otklanjanja nenadoknadive štete.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje da li postoji ili ne postoji hitna opasnost, koja je uslov za primenu odredbe člana 449. ZPP odnosno za odluku o privremenoj meri u sporu za sme-tanje poseda.

Odredbom člana 302. Zakona o izvršnom postupku predviđeno je da radi obezbeđenja nenovča-nog potraživanja mogu se odrediti privremene mere ako je izvršni poverilac učinio verovatnim po-stojanje tog potraživanja i opasnost da će se ostvarivanje potraživanja osujetiti ili znatno otežati.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud ne utvrđuje koje je to potraživanje koje se privremenom merom štiti, i da li je tužilac učinio verovatnim postojanje tog potraživanja, da li postoji opasnost da će se ostvarivanje potraživanja osujetiti ili znatno otežati i na koji način.

Stavom dva istog člana predviđeno je da se privremena mera može odrediti i kad izvršni poveri-lac učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete, a prvostepeni sud u obrazloženju osporenog rešenja u tom smislu ne daje nikakve razloge.

Kako su ovo odlučne činjenice u ovoj pravnoj stvari, a kako ih prvostepeni sud nije utvrdio niti dao razloge u svojoj odluci to se osporeno rešenje nije moglo ispitati i moralo je biti ukinuto.


330099.. Određivanje privremene mere pre nego što je protivnoj stranci omogućeno da se izjasni o

predlogu predstavlja izuzetak i privremena mera se u ovom slučaju može odrediti ukoliko je ispunjen jedan od tri alternativno postavljena uslova, predviđena članom 265. stav 1. ZIP.

Iz stanja u spisima proizilazi da je tužilja 16.06.2010. godine podnela tužbu radi utvrđenja prava vlasništva sa predlogom za izdavanje privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja zabranom otuđenja i opterećenja stambenih jedinica izgrađenih na mestu tavanskog prostora u više-stambenoj zgradi u Novom Sadu, ulica SM br.2, podignutoj na parceli broj broj 2580/10 Njive Adi-ce, Veternik, te zabranom useljenja u tavanski prostor označene zgrade.

Pobijanim rešenjem određena je predložena privremena mera radi obezbeđenja nenovčanog po-traživanja.

Odredbom člana 265. stav 1. ZIP-a predviđeno je da u postupku obezbeđenja, sud može do-neti rešenje o obezbeđenju, pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj


- 201 -

stranci omogućio da se o predlogu izjasni: 1) ako bi predlagač obezbeđenja, zbog odlaganja, mo-gao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu; 2) radi otklanjanja neposredne opasno-sti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka odnosno teškog ugrožavanja prava; 3) radi sprečava-nja nasilja.

Shodno navedenoj odredbi, određivanje privremene mere pre nego što je protivnoj stranci omo-gućeno da se izjasni o predlogu predstavlja izuzetak i privremena mera se u ovom slučaju može od-rediti ukoliko je ispunjen jedan od tri alternativno postavljena uslova. Prvostepeni sud u konkretnom slučaju ne daje obrazloženje svoje odluke, odnosno ne ceni postojanje uslova predviđenih članom 265. stav 1. ZIP, pa je pobijano rešenje doneto pogrešnom primenom citiranog člana. U vezi sa izne-tim, ovaj sud je našao da je rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. ZPP, jer je prvostepeni sud rešenje o određivanju privremene mere doneo bez prethodnog dostavljanja predloga tuženom na izjašnjenje, zbog čega je istom onemogućeno da raspravlja pred sudom, na šta se u žalbi osnovano ukazuje.

Istovremeno je ukazano prvostepenom sudu da je predlog za određivanje privremene mere, pa i izreka pobijanog rešenja nerazumljiva, jer nije određeno kome se zabranjuje otuđenje i opte-rećenje stambenih jedinica i useljenje u tavanski prostor, te da je, imajući u vidu da je predlog za određivanje privremene mere tužilja podnela lično, odnosno kao neuka stranka, potrebno da pr-vostepeni sud u smislu člana 103. ZPP, pouči tužilju da predlog za određivanje privremene mere uredi.

(Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, broj Gž.6118/10 od 22.09.2010. godine)

331100.. Uslovi za određivanje privremene mere zabrane realizacije navedene menice stekli su se ako tu-

žilac dostavljenim dokazima u postupku po zahtevu za vraćanje menice učini verovatnim da je izvr-šena zloupotreba meničnog ovlašćenja.


331111.. Privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja može se odrediti pod uslovima da

je poverilac novčanog potraživanja učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja sve u smislu čl.229. ZIP. U smislu odredbe čl.300. st.1. tačka 4. ZIP, kao vrsta privremene mere može se na-ložiti banci kod koje izvršni dužnik ima račun da izvršnom dužniku ili trećem licu po nalogu izvršnog dužnika uskrati sa računa izvršnog dužnika isplatu novčanog iznosa za koji je odre-đena privremena mera.

Prema navedenim odredbama Zakona o izvršnom postupku proizilazi da se privremena mera od-ređuje ako izvršni poverilac dokaže do stepena verovatnosti svoje potraživanje povodom kojeg traži obezbeđenje i da postoji opasnost da će bez mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja time što će svoju imovinu otuđiti, prikriti ili na drugi način sa njom raspolagati. Dokazi koje je tužilac priložio uz tužbu u pogledu svog potraživanja su takvi da se može zaključiti da je tuži-očevo potraživanje za neplaćenu zaradu i ugovorene nagrade zbog plasmana u takmičenju verovat-no. Međutim, to nije dovoljan uslov za određivanje privremene mere jer tužilac nije učinio verovat-nim opasnost da će bez predložene mere tuženi osujetiti naplatu potraživanja.


- 202 -

Za ovaj uslov potrebno je da postoji "subjektivna opasnost" koja predstavlja aktivne radnje ili propuštanje čime se umanjuju izgledi da će biti moguće naplatiti potraživanje, pri čemu je dovoljan efekat takvih radnji a ne i krivica ili volja dužnika da nastupe efekti umanjenja imovine.

Činjenica da je tuženi promenio naziv i da postoji mogućnost da se statusno drugačije organizuje predstavlja objektivnu okolnost i ona nije dokaz ni pretpostavka da će time potraživanje tužioca biti osujećeno u naplati. S obzirom da ne postoji drugi kumulativno propisani uslov za izdavanje privre-mene mere iz čl.299. st.1. ZIP, pravilno je prvostepeni sud predlog tužioca odbio.

(Viši sud u Pančevu, Gž. br.1223/10 od 16.03.2010. godine)

331122.. Kada izvršni poverilac učini verovatnim da bi privremenom merom izvršni dužnik pretr-

peo neznatnu štetu nije u obavezi da dokazuje opasnost da će se ostvarenje potraživanja osuje-titi ili otežati.

U pogledu privremene mere koju je predložila tužilja tuženi se izjasnio da bez obzira na okolno-sti u kojima se sada nalazi, on nema nameru da otuđi nepokretnu i pokretnu imovinu jer da je to hteo on bi do sada već to i učinio.

Privremena mera obezbeđenja predstavlja pravno sredstvo kojim ovlašćeno lice u parničnom, vanparničnom i izvršnom postupku osigurava ostvarenje svog zahteva.

Pravno dejstvo i cilj privremene mere je obezbeđenje potraživanja a ne ispunjenje obaveze. Pre-ma opštim pravilima određenim u čl.302. ZIP uslov za određivanje privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja je da poverilac tog potraživanja učini verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati. To znači da je poverilac potraži-vanja uvek dužan da pruži dokaze na okolnost da on ima određeno potraživanje i da postoji opasnost na strani dužnika tog potraživanja da će dužnik iz subjektivnih ili objektivnih razloga osujetiti napla-tu potraživanja ili na drugi način onemogućiti poverioca da realizuje svoje verovatno potraživanje. Od ovog pravila u čl.302. st.3. u vezi čl.299. st.2. ZIP određen je izuzetak kojim je poverilac potraži-vanja oslobođen obaveze da dokazuje opasnost kad učini verovatnim da bi predloženom merom iz-vršni dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu.

Polazeći od zakonske pretpostavke određene u čl.180. st.2. Porodičnog zakona i imajući u vidu da se i tuženi-protivtužilac po predlogu za privremenu meru izjasnio da nema nameru da otuđi ovu imovinu, ispunjeni su uslovi da se odredi predložena privremena mera jer je tužiljino pravo verovat-no a tuženi ovom merom ne trpi štetu.


VRSTE PRIVREMENIH MERA


331133.. Viši sud u Sremskoj Mitrovici doneo je rešenje P.24/12 dana 17.06.2013. godine kojim je deli-

mično usvojio predlog tužilje za određivanje privremene mere, zabranio tuženom otuđenje i optere-


- 203 -

ćenje 50% udela u DOO "LD T." S. M., ul........, odredio da se zabeležba te zabrane ima upisati u Centralnom registru hartija od vrednosti i da će ta privremena mera trajati do pravnosnažnog okon-čanja postupka, a odbio predlog tužilje kojim traži da se odredi privremena mera kojom će se tuže-nom zabraniti otuđenje i opterećenje 50% udela u DOO "P." S. M., ul......., kojim traži da se tuženom kao suvlasniku u DOO "P." S. M. zabrani da lično ili posredstvom kroz DOO "LD T." S. M. kao ve-ćinskog vlasnika u DOO "P." S. M. donosi odluke, bilo samostalno, bilo preko zastupnika kojima se otuđuje i opterećuje nepokretna imovina DOO "P." S. M. bliže opisana u drugom stavu izreke pobi-janog rešenja.

Protiv ovog rešenja blagovremene žalbe su izjavili i tužilja i tuženi. Apelacioni sud u Novom Sadu ispitao je pobijana rešenja shodno čl.388. u vezi čl.372. ZPP-a i

našao da žalba tužilje nije osnovana, a da je žalba tuženog osnovana. Prvostepeni sud je pobijano rešenje doneo bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na

koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu čl.388. i 361. st.2. tač.1, 2, 5, 7. i 9. ZPP-a, i bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se žalbama ukazuje. Neosnovano tužilja prigovara pravilnosti prvostepenog rešenja sa razloga da nisu izvedeni svi dokazi u postupku, te da je time dovedena u pitanje pravilnost i potpunost činjeničnog utvrđenja. Ovo stoga što odluku o privre-menoj meri radi obezbeđenja potraživanja sud donosi na osnovu tzv. sumarnog postupka, u toku po-stupka, na osnovu rezultata dotadašnjeg toka postupka, na osnovu čega ocenjuje da li je predlagač privremene mere učinio verovatnim postojanje potraživanja radi čijeg obezbeđenja predlaže određi-vanje privremene mere. Pravilna primena odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojima su pro-pisani uslovi za određivanje privremene mere podrazumeva utvrđenje bitnog činjeničnog stanja do stepena verovatnoće o postojanju potraživanja, dakle ne podrazumeva da su iscrpljeni svi dokazni predlozi, što bi ujedno značilo da je činjenično stanje raspravljeno u potpunosti, odnosno da je postu-pak sazreo za donošenje meritorne odluke o tužbenom zahtevu, odnosno o postojanju potraživanja radi čijeg obezbeđenja je mera predložena. Dakle, dovoljno je za pravilnu odluku o predlogu za od-ređivanje privremene mere da sud na osnovu opisanog, sumarnog postupka, stekne uverenje o vero-vatnoći postojanja potraživanja na osnovu svog uverenja o verovatnoći postojanja činjenica od kojih zavisi zaključak o postojanju potraživanja koje se obezbeđuje privremenom merom. Pogrešno tuži-lja smatra da se prvostepeni sud izjašnjava o verovatnoći osnovanosti potraživanja tužilje tako da prejudicira odluku o tužbenom zahtevu, odnosno nagoveštava svoj stav u pogledu osnovanosti tu-žbenog zahteva. Naime, sud mora u obrazloženju odluke o privremenoj meri obrazložiti svoj stav o verovatnoći osnovanosti potraživanja, kako sa aspekta činjenica u koje se uverio do stepena vero-vatnoće, tako i sa aspekta primene materijalnog prava. Time konačna odluka o osnovanosti tužbe-nog zahteva nije prejudicirana, ni sa aspekta primene materijalnog prava, jer će biti doneta na osnovu kasnijeg, potpunog uverenja suda o postojanju svih bitnih činjenica na koje će primeniti materijalno pravo. Ne stoje navodi žalbi parničnih stranaka da rešenje ne sadrži dovoljnu ocenu dokaza, te da sadrži nelogičnosti i da u rešenju nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, čime se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361. st.2. tač. 12. ZPP-a. Naime, pr-vostepeno rešenje sadrži dovoljno i neprotivrečno obrazloženje o razlozima odluke o privremenoj meri i načinu na koji je sud utvrdio za verovatne činjenice na osnovu kojih je ocenjivao verovatno-ću postojanja potraživanja tužilje.

Međutim, drugostepeni sud nalazi da osnovano tuženi u žalbi ukazuje da prvostepeni sud u oce-ni verovatnoće potraživanja tužilje na udelu tuženog u d.o.o. LD "T." S. M. nije primenio odredbe Zakona o privrednim društvima, zbog čega se ni odluka o predlogu za određivanje privremene mere kojom se nalaže zabrana otuđenja i opterećenja udela u ovom privrednom društvu ne može proveriti sa aspekta primene materijalnog prava. Zbog toga je ukinuto prvostepeno rešenje u delu u kojem je određena privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja 50% udela u DOO LD "T." S. M. i pred-


- 204 -

met u tom delu vraćen na ponovni postupak prvostepenom sudu, kao i u delu u kojem je određena zabeležba te zabrane u Centralnom registru hartija od vrednosti, pri čemu je u tom delu odluka prvo-stepenog suda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava i zbog toga što sud nije primenio Za-kon o tržištu kapitala, pa nije vodio računa o tome da li se u Centralnom registru uopšte vode podaci o udelima u društvu. U ponovljenom postupku o ovom predlogu za određivanje privremene mere pr-vostepeni sud će ceniti i verovatnoću potraživanja tužilje i osnovanost ovog predloga sa aspekta od-redaba Zakona o privrednim društvima i Zakona o tržištu kapitala.

U delu u kojem je odbijen predlog tužilje za određivanje privremene mere prvostepena odluka je pravilna. Argumentaciju koju je izneo prvostepeni sud zbog koje odbija predlog za određivanje pri-vremene mere zabranom otuđenja i opterećenja 50% udela u DOO p. S. M. tuženom, na osnovu či-njenica koje nalazi za verovatne i koje je izneo u obrazloženju prvostepenog rešenja, prihvata i dru-gostepeni sud. Naime, prvostepeni sud smatra relevantnim tužbeni zahtev tužilje obligaciono-pravne prirode za iznos od 19.715 evra na ime tužiljinog udela u sticanju zajedničke ušteđevine parničnih stranaka iz koje je tuženi obezbedio sredstva za kupovinu akcija DOO "P." S. M. Drugostepeni sud prihvata argumentaciju prvostepenog suda da su ove pretenzije tužilje od značaja za verovatnoću njenog potraživanja na udelima tuženog u DOO "P." S. M. i na osnovu takve argumentacije drugo-stepeni sud smatra da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere zabrane otuđenja i opte-rećenja udelom u DOO "P." S. M. tuženom. U pogledu odluke prvostepenog suda kojom je odbio predlog za određivanje privremene mere kojim bi se tuženom zabranilo da lično ili podsredstvom DOO "LD T." S. M. donosi odluke kojima se otuđuje i opterećuje nepokretna imovina DOO "P." S. M. drugostepeni sud nalazi da je odluka pravilna. Ovo stoga, što ovako predložena privremena mera nije u korelaciji sa tužbenim zahtevima koje je tužilja postavila u odnosu na tuženog i ne obezbeđuje nenovčano potraživanje tužilje, već bi se takvom privremenom merom uticalo na donošenje odluka privrednog društva DOO "P." S. M. na koje nije upravljeno potraživanje tužilje i koje nije stranka u parnici. Ni nepokretna imovina DOO "P." S. M. nije predmet tužbenog zahteva. Zbog toga se tom predloženom privremenom merom ne obezbeđuje nenovčano potraživanje tužilje upravljeno prema tuženom. Istog tako, privremenom merom ne može se ograničavati pravo člana organa privrednog društva da učestvuje u donošenju odluka privrednog društva, već se odluke privrednog društva pobi-jaju u postupku protiv društva, po pravilima odredaba Zakona o privrednim društvima, što ovde nije predmet parnice. Dakle, bez obzira na verovatnoću osnovanosti potraživanja koja su predmet tužbe-nog zahteva i bez obzira da li postoji opasnost od osujećenja ostvarivanja tih potraživanja, zabrana tuženom da donosi odluke u privrednom društvu DOO "P." S. M. nije privremena mera kojom bi se obezbedila potraživanja istaknuta u tužbenom zahtevu.

Iz iznetog drugostepeni sud nalazi da je pravilno primenio prvostepeni sud odredbe Zakona o iz-vršenju i obezbeđenju kada je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere zabra-ne otuđenja i opterećenja udela tuženog u DOO "P." S. M. i zabrane tuženom da donosi odluke u DOO "P." S. M. kojim bi otuđio i opteretio nepokretnosti tog društva, koje su odredbe sadržane u čl. 296. u vezi čl. 293. st. 2. i st. 3. tač. 1. i u čl. 297. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Navedene odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju prvostepeni sud će u ponovljenom po-stupku odlučivanja o privremenoj meri zabrane otuđenja i opterećenja 50% udela u DOO "LD T." u S. M. primeniti vodeći računa o odredbama Zakona o privrednim društvima kojima se određuje pravna priroda udela u društvu, način sticanja udela i s obzirom na to doneti odluku o ovoj pri-vremenoj meri.

(Apelacioni sud u Novom Sadu, Gž.3453/13 od 29.08.2013. godine)


- 205 -

331144.. Sud je pravilno u skladu sa čl. 270. PZ-a, pre nego što je doneo odluku o vršenju rodi-

teljskog prava bio dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, on je to i učinio, a postupanje organa starateljstva je predviđeno Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Odlučne činjenice u ovoj pravnoj stvari su uglavnom nesporne. Između roditelja maloletnog deteta postojala je vanbračna zajednica do 13.09.2012. godine, u toj zajednici rođen je mal. AA 23.11.2011. godine, a 13.09.2012. godine zajednica stranaka je prestala i dete je ostalo u porodici oca, jer otac, odnosno tuženi nije dozvolio da dete bude odvedeno iz njegovog domaćinstva. Sud je pravilno prihvatanjem mišljenja Centra za socijalni rad opštine Žagubica i Petrovac našao da prednost u vršenju roditeljskog prava treba dati majci prvenstveno zbog uzrasta maloletnog dete-ta koje ima godinu dana. Slično mišljenje zauzima i i Centar za socijalni rad u Despotovcu, koji smatra da majka poseduje neophodne kompetencije za samostalno vršenje roditeljskog prava. U konkretnoj sutuaciji kada je deto tako niskog kalendarskog uzrasta, staro jedva godinu dana, pri-sustvo majke je nephodno i pravilnom primenom prava odredbi čl. 296. i 297. st. 1. tačka 9. ZIO, prvostepeni sud odlučuje kao u izreci kada obavezuje oca da dete preda majci. U ovom sporu sud je dužan da naročito hitno postupa, jer se time štiti najbolji interes deteta predviđen odredbama Porodičnog zakona.

(Viši sud u Požarevcu, 1Gž.2. 5/13 od 29.01.2013. godine)

331155.. Određivanje izdržavanja deteta, dok traje porodični spor, jeste u njegovom najboljem intere-

su. Porodični zakon PC u čl.73. imperativno određuje dužnost roditelja da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom a u čl. 154. da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Odredbom čl.160. određeni su kriterijumi za visinu izdržavanja i pravni standard "mini-malne sume izdržavanja". Pošto sud u porodičnom sporu nije vezan tužbenim zahtevom, čime se odstupa od načela dispozicije stranaka, može uvek da odredi rukovodeći se najboljim interesom deteta i ono što stranke ne traže a posebno da privremeno uredi odnose između roditelja i dece i u pogledu visine izdržavanja koje jedan od roditelja treba da plaća u smislu čl.297. st. 1. tačka 9. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Prvostepeni sud je pravilno odredio privremenu meru ceneći potrebe maloletne dece, poro-dične i socijalne prilike njihovih roditelja kao i imperativnu obavezu oca, koji ne živi sa decom da doprinosi njihovom izdržavanju a u granicama "minimalne sume izdržavanja" koja je potrebna za oboje dece. Svi žalbeni navodi koji ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjeno stanje nisu od zna-čaja za odlučivanje o privremenoj meri kojom se privremeno uređuje pitanje dečijeg izdržavanja s obzirom da će se o svim činjenicama raspraviti u toku glavne rasprave i one će biti od značaja za donošenje konačne odluke.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 2 Gž 2.br.10/12 od 28.05.2012. godine)

331166.. Pobijanim rešenjem određena je privremena mera kojom se maloletno dete stranaka

poverava tužiocu na čuvanje, vaspitavanje i negu do pravosnažnog okončanja postupka.


- 206 -

Prvostepeni sud je zauzeo pravni stav da iz bitnih utvrđenih činjenica proizilazi da se radi o spornom odnosu između stranaka, pa da bi se otklonila opasnost od nasilja ili veće nenadoknadi-ve štete izdavanje privremene mere bilo bi od važnosti za uspostavljanje kvalitetnijeg odnosa za-jedničkog deteta stranaka sa majkom, ovde tuženom, a u smislu odredbe čl. 297. stav 9. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Međutim, kako je sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u sporu za zaštitu njegovih prava i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava na osnovu odredbe čl. 266. stav 1. Porodičnog zakona, a takvo postupanje uključuje i dužnost su-da da pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva prema odredbi čl. 270. istog zako-na, to je za sada preuranjen stav prvostepenog suda o opravdanosti određivanja privremene mere. Nalaz i mišljenje organa starateljstva je bitan u konkretnoj pravnoj stvari iz razloga što je presu-dom P2. 994/2010 od 09.02.2011. godine dete parničnih stranaka povereno tuženoj da samostal-no vrši roditeljsko pravo, dok se privremenom merom sada dete poverava tužiocu, a da nisu ras-pravljene i utvrđene činjenice o tome da su se bitno promenile okolnosti zbog kojih je to u najbo-ljem interesu maloletne, imajući u vidu način na koji je dete ostalo kod oca i da nema kontakta sa majkom.

(Iz Rešenja Višeg suda u Pančevu 4-GŽ.2 br. 25/12 od 30.10.2012. godine)

331177.. Pre nego što se sa uspehom ne ospori bračno očinstvo nekog lica nije dozvoljeno utvrđiva-

nje vanbračnog očinstva drugog lica, a samim tim ni određivanje privremen mere po zahtevu tog lica radi održavanja ličnih odnosa sa maloletnom decom.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da su maloletne tužilje M.T. i J.T. upisane u izvod iz matične knjige rođenih dana 24.12.2009. godine, da je kao otac istih upisan D.T. čije se očinstvo osporava u ovoj parnici, a koji je preminuo dana 03.04.2008. godine. Proizilazi da su maloletne tuži-lje rođene 24.12.2009.godine, tj. 20 meseci nakon smrti lica koje je upisano kao otac istih.

Predmetnom tužbom maloletne tužilje traže da se utvrdi da D.T. nije prirodni otac maloletnih tuži-lja. Istom tužbom su tražile da je drugotuženi D.Š. prirodni otac maloletnih tužilja sa kojim je njihova majka živela u vanbračnoj zajednici. Drugotuženi D.Š. je podneo protivtužbu kojom je tražio da se uredi način održavanja ličnog kontakta između njega i maloletnih tužilja M.T. i J.T., koja su njegova deca iz vanbračne zajednice sa njihovim zakonskim zastupnikom, budući da mu ista osporava ostvari-vanje kontakta sa maloletnom decom. Po pribavljenom mišljenju Centra za socijalni rad prvostepeni sud je, odlučujući po predlogu drugotuženog za određivanje privremene mere kojim je tražio usposta-vljanje ličnog kontakta sa maloletnom decom, tražio da drugotuženi viđa maloletnu dece na način i u vreme kako je to odlučeno rešenjem prvostepenog suda u stavu jedan.

Prvostepeni sud nalazi da je drugotuženi učinio verovatnim da je otac maloletnih tužilja, pa je, shodno čl. 285, čl. 296, čl. 297 st. 1. tač. 9. Zakon o izvršenju i obezbeđenju, kao i odredaba Poro-dičnog zakona, odlučio kao u izreci.

Odlučujući po žalbi maloletnih tužilja, drugostepeni sud je preinačio prvostepeno rešenje i odbio predlog drugotuženog za izdavanje privremene mere. Naime, prema čl. 45. st. 2. Porodičnog zakona, ocem deteta koje je rođeno u braku, smatra se muž majke deteta iz tog braka. S obzirom da je u ma-tične knjige rođenih kao otac maloletnih tužilja upisan D.T., to se navedena zakonska pretpostavka može oboriti jedino odlukom suda, odnosno u postupku u kome će biti osporeno bračno očinstvo lica koje se po zakonu smatra ocem. Ovo sa razloga, što je utvrđivanje osnovanosti zahteva za osporava-


- 207 -

nje bračnog očinstva od prejudicijelnog značaja za postupanje u parnici za utvrđivanje vanbračnog očinstva. Naime, pre nego što se sa uspehom ne ospori bračno očinstvo nekog lica, nije dozvoljeno utvrđivati ni vanbračno očinstvo drugog lica.

Raspravljanje o ta dva zahteva nužno je povezan sa utvrđivanjem činjenica i pravnom ocenom osno-vanosti pretpostavljenog tužbenog zahteva, pa određivanje predložene privremene mere se smatra neo-pravdanim dok ne budu ispunjeni zakonom predviđeni uslovi. Pravnosnažna presuda kojom je utvrđeno da upisani bračni otac nije biološki otac nekog lica uslov je za dalje postupanje u postupku utvrđivanja vanbračnog očinstva drugog lica. Pri tom, treba imati u vidu da nisu ispunjeni uslovi za određivanje pri-vremene mere, shodno čl. 285, čl. 296, čl. 297 st.1. tač.9. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, budući da drugotuženi-protivtužilac nije učinio verovatnim u ovom stadijumu postupka da je otac maloletnih tužilja.

Sa iznetih razloga, drugostepeni sud je preinačio odluku prvostepenog suda, a shodno čl. 401. st. 1. tač. 3. ZPP

(Iz Rešenja Višeg suda u Jagodini, P2.br.2/11 od 31.08.2012. godine i Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 2.br.399/12 od 25.10.2012. godine)

331188.. Sud može odrediti plaćanje naknade zarade zaposlenom u toku spora o nezakonitosti odlu-

ke o prestanku radnog odnosa, ako je to neophodno za njegovo izdržavanje i izdržavanje lica koje je po zakonu dužan da izdržava, uz istovremeno određivanje sredstava izvršenja za pri-nudnu naplatu naknade zarade ili privremeno vraćanje zaposlenog na rad.

Ožalbenim rešenjem usvojen je predlog tužilje za izdavanje privremene mere radi obezbeđe-nja nenovčanog potraživanja, pa je prema tuženom određena privremena mera, tako što je nalože-no tuženom da u roku od 3 dana od dobijanja rešenja, privremeno vrati tužilju na radno mesto ko-je odgovara njenoj stručnoj spremi i radnom iskustvu do pravnosnažnog okončanja parnice, pod pretnjom prinudnog izvršenja i novčanog kažnjavanja.

Iz obrazloženja prvostepenog rešenja proizilazi da je tužilja 22.04.2010. godine podnela tužbu radi poništaja rešenja o suspenziji i radi naknade štete. Dana 2.11.2010. tužilja je dostavila predlog za određivanje privremene mere, u kom je navela da živi u porodičnom domaćinstvu sa suprugom i detetom, da suprug ostvaruje mesečna primanja od 20.000,00 dinara, tako da je taj iznos nedovoljan za izdržavanje porodice, posebno ako se ima u vidu činjenica da je zarada supruga opterećena ratom kredita u iznosu od 63 evra mesečno. Na ročištu održanom 14.06.2011. godine punomoćnik tužilje je izjavio da tužilja nema stručno znanje da vrši kontrolu nad svojim službenicima radi utvrđivanja nji-hovog krivično pravnog ponašanja, te da tuženo preduzeće ima svoju unutrašnju kontrolu koja je za-dužena za tu vrstu kontrola i predložio je da sud usvoji privremenu meru radi otklanjanja štetnih po-sledica po tužilju. Iz izveštaja Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, utvrđeno je da je 21.06.2011. go-dine podignuta optužnica protiv tužilje zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi.

Imajući sve napred navedeno u vidu prvostepeni sud na osnovu člana 302. stava 2. Zakona o iz-vršnom postupku i člana 303. stav 8. Zakona o izvršnom postupku usvojio predlog tužilje i odredio privremenu meru kako glasi u izreci rešenja.

Članom 302. Zakona o izvršnom postupku, stavom 1. propisano je da se radi obezbeđenja ne-novčanog potraživanja može odrediti privremena mera, ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati. Stavom 2. je propisano da se privremena mera može odrediti i kad izvršni poverilac učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete. Prema tome da bi bila određena privremena mera potrebno je da izvršni poverilac, u konkretnom slučaju tužilja, učini vero-


- 208 -

vatnim svoje potraživanje, a osim toga ili da učini verovatnim da će se ostvarenje potraživanja osuje-titi ili znatno otežati, ili da učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili na-stanak nenadoknadive štete.

Najpre, u obrazloženju rešenja prvostepeni sud je samo utvrdio da je tužilja podnela tužbu ra-di poništaja rešenja kojim je određena suspenzija. Iz spisa predmeta, pak proizilazi da tužilja traži određivanje privremene mere u pogledu svog potraživanja koje se odnosi na poništaj rešenja o ot-kazu radnog odnosa. U ovom smislu je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno jer je prvo-stepeni sud kao odlučnu morao da utvrdi činjenicu koje se potraživanje privremenom merom obezbeđuje, a da bi sud mogao da raščisti pitanje da li je izvršni poverilac svoje potraživanje uči-nio verovatnim ili ne.

Činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno i po pitanju drugog uslova, nastanka nenadokna-dive štete na strani tužilje. Naime, sama činjenica da tužilja ne ostvaruje prihod, a da prihod ostvaru-je samo njen suprug, ne može govoriti u prilog zaključku da je ta privremena mera, ova koja je odre-đena u konkretnom slučaju, potrebna da bi se sprečio nastanak nenadoknadive štete. Samim vraća-njem na rad ne ishoduje se poboljšanje materijalnog položaja tužilje u pogledu izdržavanja sopstve-nog i lica koje je dužno da izdržava, pa se postavlja pitanje postojanja pravnog interesa tužilje za od-ređivanje jedne ovakve privremene mere. Naime, prvostepeni sud se u obrazloženju svoje odluke po-ziva na odredbu člana 303. stav 1. tačka 8. Zakona o izvršnom postupku. Međutim, ovom odredbom je propisano da sud može odrediti plaćanje naknade zarade zaposlenom u toku spora o nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa, ako je to neophodno za njegovo izdržavanje i izdržavanje lica ko-je je po zakonu dužan da izdržava, uz istovremeno određivanje sredstava izvršenja za prinudnu na-platu naknade zarade ili privremeno vraćanje zaposlenog na rad. Prema tome, svrha određivanja ova-kve jedne privremene mere je da se zaposlenom koji vodi parnicu o nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa obezbedi naknada zarade, a ne samo da se vrati na rad, kako to proizilazi iz ožalbe-nog rešenja. (Iz Rešenja Osnovnog suda u Kraljevu, Sudske jedinice u Vrnjačkoj Banji XVIII I P.1 2974/10 od

25.7.2011. i rešenje Višeg suda u Kraljevu 1Gž. 1449/11 od 1.09.2011. godine)

331199.. Privremena mera oduzimanja pokretne stvari uz predaju iste na čuvanje poveriocu, dopušte-

na je kada je ta stvar vlasništvo dužnika, ali ne i kada je po tvrdnji poverioca ta stvar njegova.

Pravilno je, međutim, prvostepeni sud odbio predlog za određivanje privremene mere u delu ko-jim je zahtevano oduzimanje navedene pokretne stvari i predaja iste tuženom-protivtužiocu na čuva-nje. Ovo stoga, što bi se tako određenom privremenom merom iscrpela sadržina i suština postavlje-nog protivtužbenog zahteva. Naime, prema svojoj suštini, sadržina istaknutog protivtužbenog zahte-va je upravo uspostavljanje državine na navedenoj pokretnoj stvari koja je od strane tuženog tužiocu predata po osnovu ugovora o ostavi. Stoga bi se određivanjem predložene privremene mere iscrpela sadržina postavljenog tužbenog zahteva, što istu čini nedopuštenom.

Drugostepeni sud je cenio navode tuženog iznete u toku postupka o tome da se predloženom me-rom ne iscrpljuje postavljeni protivtužbeni zahtev, jer se istom zahteva predaja navedene pokretne stvari na čuvanje, ali nalazi da isti nisu od uticaja na drugojačije odlučivanje. Ovo stoga, što je po navodima samog tuženog navedena pokretna stvar njegovo vlasništvo. Kada se privremenom merom određuje oduzimanje neke pokretne stvari, postoji mogućnost da se ista poveri na čuvanje poveriocu, ali samo kada se radi o pokretnoj stvari koja je vlasništvo dužnika i koja se poveriocu predaje na ču-


- 209 -

vanje upravo kako bi poslužila u svrhu sprečavanja osujećenja nekog njegovog drugog potraživanja koje se na taj način želi obezbediti. Međutim, kada je postavljeni tužbeni zahtev usmeren upravo na tu stvar, onda bi se oduzimanjem iste od dužnika i predajom u državinu poveriocu, a ovde protivtuži-ocu u suštini u potpunosti obesmislilo odlučivanje o istaknutom protivtužbenom zahtevu, jer bi isti bio iscrpljen samom privremenom merom.


332200.. Nepotrebno je privremenom merom zabraniti Republici Srbiji da otuđi poljoprivredno ze-

mljište jer je promet poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini zabranjen odredbom čl. 72. Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Privremena mera za obezbeđenje nenovčanog potraživanja može se odrediti pod uslovima da je poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere ostvarenje po-traživanja biti osujećeno ili znatno otežano u smislu čl.302. ZIP. U smislu odredbe čl. 303. st. 1. tač-ka 2. ZIP, kao vrsta privremene mere može se zabraniti otuđenje i opterećenje nepokretnosti na koju je upravljeno potraživanje uz upis zabrane u javnu knjigu.

Prema navedenim odredbama Zakona o izvršnom postupku proizilazi da se privremena mera od-ređuje ako izvršni poverilac dokaže do stepena verovatnosti svoje potraživanje povodom kojeg traži obezbeđenje i da postoji opasnost da će bez mere tuženi osujetiti ili znatno otežati ostvarenje potraži-vanja time što će svoju imovinu otuđiti, opteretiti ili na drugi način sa njom raspolagati.

Dokazi koje je tužilac priložio uz tužbu u pogledu svog potraživanja su takvi da se može zaklju-čiti da je tužiočevo potraživanje za utvrđenje prava svojine po osnovu zamene verovatno.

Odredbom čl.72. Zakona o poljoprivrednom zemljištu određeno je da poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ne može da se otuđi što znači da nije u prometu. S obzirom da je prvostepenim reše-njem zabranjeno Republici Srbiji otuđenje parcele 2342/4 a i da inače poljoprivredno zemljište koje je u državnoj svojini po zakonu ne može da se otuđuje takva mera je suvišna i po rangu pravnih aka-ta nepotrebna jer je već zakonom otuđenje zabranjeno, pa je u tom delu privremena mera ukinuta i predlog odbačen.


332211.. Svrha privremene mere je obebeđenje potraživanja, pa parnica koja između stranaka teče radi

naknade štete zbog osujećenja potraživanja, nije od uticaja pri odlučivanju o opravdanosti privre-mene mere.

(Viši sud u Kraljevu, Gž. 1146/10 od 6.10.2010. godine)

izvrŠenje i obezbeĐ - poslovnibiro.rsposlovnibiro.rs/files/file/sudksa_praksa/3.2.3... ·...

Documents